Untitled

ДРУШТВО МАТЕМАТИЧАРА СРБИЈЕ
„ТАНГЕНТА”- часопис за математику и рачунарство

за ученике средњих школа.
Излази у четири броја током школске године.
Адреса: „Тангента”, Друштво математичара Србије,
Пoштански фах 355, 11000 Београд
Телефон: (011)3036-818
Уплате на жиро рачун:

Друштво математичара Србије – број 340-13536-62.
На уплатници као сврху уплате назначити „За Тангенту”.
Главни и одговорни уредник: Војислав Петровић, Нови Сад
e-mail: vojpet@gmail.com
Технички уредник: Зоран Стојаковић, Нови Сад
e-mail: stojakov@sbb.rs
Чланови редакције:
Александар Миленковић, Крагујевац Ненад Стојановић, Крагујевац
Миодраг Живковић, Београд Срђан Огњановић, Београд
Сва права умножавања, прештампавања и превођења задржава Друштво

математичара Србије
Штампа: Донат Граф д.о.о, Београд

На основу члана 23. став 2, тачка 9. Закона о порезу на додатну вредност
(„Регистар прописа”, број 11 – новембар 2004.) часопис се сматра сериј-
ском публикацијом од посебног интереса за науку и опорезије се по стопи
од 8%.
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
51
ТАНГЕНТА : часопис за математику и
рачунарство за ученике средњих школа :
часопис за математику и рачунарство
Друштва математичара Србије / главни и
одговорни уредник Војислав Петровић. -
1995/1996, бр. 1- . - Београд : Друштво
математичара Србије, 1995- (Београд :
Донат граф). - 24 cm
Тромесечно.
ISSN 0354-656X = Тангента
COBISS.SR-ID 103642375
Више доказа једне геометријске неједнакости
ВИШЕ ДОКАЗА ЈЕДНЕ ГЕОМЕТРИЈСКЕ НЕЈЕДНАКОСТИ
Шефкет Арсланагић, Даниела Зубовић

Сарајево, Босна и Херцеговина
У овом чланку ћемо дати више различитих доказа једне занимљиве

геометрисјке неједнакости која потиче са Међународне математичке олим-
пијаде (IMO 1961) и гласи:
Ако су 𝑎𝑎, 𝑏𝑏, 𝑐𝑐 дужине страница троугла 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 и 𝑃𝑃 његова површина,
тада је
𝑎𝑎2 + 𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 ≥ 4√3𝑃𝑃. (1)
У књизи [5], стр. 170-174, могу се наћи осам различитих доказа ове
неједнакости. Ми ћемо презентовати још осам који се не налазе међу поме-
нутим.
Доказ 1. На основу косинусне теореме је 𝑎𝑎2 = 𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 − 2𝑏𝑏𝑏𝑏 cos α.
1
Како је, по познатој формули, 𝑃𝑃 = 𝑏𝑏𝑏𝑏 sin α, имамо да је
2
𝑎𝑎2 + 𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 − 4√3𝑃𝑃 = 2(𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 ) − 2𝑏𝑏𝑏𝑏 cos α − 2√3𝑏𝑏𝑏𝑏 sin α

1 √3
= 2(𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 ) − 4𝑏𝑏𝑏𝑏 � cos α + sin α�
2 2
= 2(𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 ) − 4𝑏𝑏𝑏𝑏(cos 600 cos α + sin 600 sin α)

= 2(𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 ) − 4𝑏𝑏𝑏𝑏 cos(600 − α)
≥ 2(𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 ) − 4𝑏𝑏𝑏𝑏
= 2(𝑏𝑏 − 𝑐𝑐)2
≥ 0.
С обзиром да горње две неједнакости прeлазе у једнакости ако и

само ако је 𝑏𝑏 = 𝑐𝑐 и α = 600 , у неједнакости (1) важи једнакост ако и само
ако је троугао 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 једнакостранични.
Доказ 2. Слично као у претходном доказу, имамо следећи низ не-

једнакости које су еквивалентне са (1)
𝑎𝑎2 + 𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 ≥ 4√3𝑃𝑃
𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 − 2𝑏𝑏𝑏𝑏 cos α + 𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 ≥ 2√3𝑏𝑏𝑏𝑏 sin α
𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 − 𝑏𝑏𝑏𝑏 cos α ≥ √3𝑏𝑏𝑏𝑏 sin α
1
1 3
(𝑏𝑏 − 𝑐𝑐)2 + 2𝑏𝑏𝑏𝑏 − 2𝑏𝑏𝑏𝑏 � cos α + √ sin α� ≥ 0
2 2
(𝑏𝑏 − 𝑐𝑐)2 + 2𝑏𝑏𝑏𝑏 − 2𝑏𝑏𝑏𝑏(sin 300 cos α + cos 300 sin α) ≥ 0

(𝑏𝑏 − 𝑐𝑐)2 + 2𝑏𝑏𝑏𝑏 − 2𝑏𝑏𝑏𝑏 sin(α + 300 ) ≥ 0
(𝑏𝑏 − 𝑐𝑐)2 + 2𝑏𝑏𝑏𝑏(1 − sin(α + 300 )) ≥ 0.
Последња неједнакост је тачна с обзиром да је (𝑏𝑏 − 𝑐𝑐)2 ≥ 0 и 1 −

sin(α + 300 ) ≥ 0. Стога су тачне и све претходне, укључујући и прву.
Доказ 3. Имамо следећу неједнакост између геометрисјке и хармо-

нијске средине за три позитивна броја 𝑎𝑎𝑎𝑎, 𝑏𝑏𝑏𝑏 и 𝑐𝑐𝑐𝑐:
3 3
√𝑎𝑎𝑎𝑎 ∙ 𝑏𝑏𝑏𝑏 ∙ 𝑐𝑐𝑐𝑐 ≥ 1 1 1 ,
+ +
𝑎𝑎𝑎𝑎 𝑏𝑏𝑏𝑏 𝑐𝑐𝑐𝑐
одакле је
3 3𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎
√𝑎𝑎2 𝑏𝑏 2 𝑐𝑐 2 ≥ .
𝑎𝑎 + 𝑏𝑏 + 𝑐𝑐
Из неједнакости између аритметичке и геометријске средине за три

позитивна броја 𝑎𝑎2 , 𝑏𝑏 2 и 𝑐𝑐 2 имамо да је
𝑎𝑎 2 + 𝑏𝑏2 + 𝑐𝑐 2 3
≥ √𝑎𝑎2 𝑏𝑏 2 𝑐𝑐 2 .
3
Из последње две неједнакости следи
𝑎𝑎 2 + 𝑏𝑏2 + 𝑐𝑐 2 3𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎
3
≥ . (2)
У познатој монографији [2] на стр. 49 налази се неједнакост 5.3 која

гласи 𝑎𝑎 + 𝑏𝑏 + 𝑐𝑐 ≤ 3√3𝑅𝑅, где су 𝑎𝑎, 𝑏𝑏, 𝑐𝑐 странице троугла и 𝑅𝑅 полупречник
1 1
описаног круга. Тада је ≥ , па је
𝑎𝑎 + 𝑏𝑏 + 𝑐𝑐 3√3𝑅𝑅
3𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎 𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎
≥ .
𝑎𝑎 + 𝑏𝑏 + 𝑐𝑐 √3𝑅𝑅
𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎 𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎
Како је 4𝑅𝑅
= 𝑃𝑃, односно
𝑅𝑅
= 4𝑃𝑃, из последње неједнакости доби-
јамо
3𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎 4𝑃𝑃
≥ . (3)
𝑎𝑎 + 𝑏𝑏 + 𝑐𝑐 √3
Из (2) и (3) следи

𝑎𝑎 2 + 𝑏𝑏2 + 𝑐𝑐 2 4𝑃𝑃
≥ ,
3 √3
2
одакле је 𝑎𝑎2 + 𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 ≥ 4√3𝑃𝑃, што је и требало да се докаже.
Доказ 4. У овом доказу користићемо Херонову формулу за повр-

шину троугла 𝑃𝑃 = �𝑠𝑠(𝑠𝑠 − 𝑎𝑎)(𝑠𝑠 − 𝑏𝑏)(𝑠𝑠 − 𝑐𝑐), где је 𝑠𝑠 = 2
полуобим
троугла. Одавде је
𝑃𝑃2 = 𝑠𝑠(𝑠𝑠 − 𝑎𝑎)(𝑠𝑠 − 𝑏𝑏)(𝑠𝑠 − 𝑐𝑐)
𝑎𝑎 + 𝑏𝑏 + 𝑐𝑐 − 𝑎𝑎 + 𝑏𝑏 + 𝑐𝑐 𝑎𝑎 − 𝑏𝑏 + 𝑐𝑐 𝑎𝑎 + 𝑏𝑏 − 𝑐𝑐
= 2
∙
2
∙
2
∙
2
1
=
16
�2(𝑎𝑎2 𝑏𝑏 2 + 𝑏𝑏 2 𝑐𝑐 2 + 𝑐𝑐 2 𝑎𝑎2 ) − (𝑎𝑎4 + 𝑏𝑏 4 + 𝑐𝑐 4 )�,
па је
16𝑃𝑃2 = 2(𝑎𝑎2 𝑏𝑏2 + 𝑏𝑏 2 𝑐𝑐 2 + 𝑐𝑐 2 𝑎𝑎2 ) − (𝑎𝑎4 + 𝑏𝑏 4 + 𝑐𝑐 4 ). (4)
Неједнакост (1) је еквивалентна са неједнакошћу
(𝑎𝑎2 + 𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 )2 ≥ 48𝑃𝑃2 ,
односно, због (4) са
(𝑎𝑎2 + 𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 )2 ≥ 6(𝑎𝑎2 𝑏𝑏 2 + 𝑏𝑏 2 𝑐𝑐 2 + 𝑐𝑐 2 𝑎𝑎2 ) − 3(𝑎𝑎4 + 𝑏𝑏 4 + 𝑐𝑐 4 ).
Та је, даље, еквивалентно са следећим неједнакостима
𝑎𝑎4 + 𝑏𝑏 4 + 𝑐𝑐 4 + 2(𝑎𝑎2 𝑏𝑏 2 + 𝑏𝑏 2 𝑐𝑐 2 + 𝑐𝑐 2 𝑎𝑎2 ) ≥

6(𝑎𝑎2 𝑏𝑏 2 + 𝑏𝑏 2 𝑐𝑐 2 + 𝑐𝑐 2 𝑎𝑎2 ) − 3(𝑎𝑎4 + 𝑏𝑏 4 + 𝑐𝑐 4 )
2(𝑎𝑎4 + 𝑏𝑏 4 + 𝑐𝑐 4 ) − 2(𝑎𝑎2 𝑏𝑏 2 + 𝑏𝑏 2 𝑐𝑐 2 + 𝑐𝑐 2 𝑎𝑎2 ) ≥ 0
(𝑎𝑎2 − 𝑏𝑏 2 )2 + (𝑏𝑏 2 − 𝑐𝑐 2 )2 + (𝑐𝑐 2 − 𝑎𝑎2 )2 ≥ 0.
Како је последња неједнакост очигледно тачна, тачне су и све

претходне, међу њима и тражена неједнакост (1).
Доказ 5. Уз Херонову формулу користићемо тзв. Равијеве смене.

Наиме, ставимо да је 𝑎𝑎 = 𝑥𝑥 + 𝑦𝑦, 𝑏𝑏 = 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧, 𝑐𝑐 = 𝑧𝑧 + 𝑥𝑥, где су 𝑥𝑥, 𝑦𝑦, 𝑧𝑧 пози-
тивни реални бројеви. Тада је 𝑠𝑠 = 2
= 𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧, па Херонова форму-
3
ла гласи 𝑃𝑃 = �𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧). Сада је неједнакост (1) еквивалентна са сле-

дећим
(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦)2 + (𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)2 + (𝑧𝑧 + 𝑥𝑥)2 ≥ 4√3�𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧) (5)
2(𝑥𝑥 2 + 𝑦𝑦 2 + 𝑧𝑧 2 ) + 2(𝑥𝑥𝑥𝑥 + 𝑦𝑦𝑦𝑦 + 𝑧𝑧𝑧𝑧) ≥ 4√3�𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)
𝑥𝑥 2 + 𝑦𝑦 2 + 𝑧𝑧 2 + (𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)2 ≥ 4√3�𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧) . (6)
Због неједнакости између аритметичке и квадратне средине за

бројеве 𝑥𝑥 2 , 𝑦𝑦 2 и 𝑧𝑧 2 , за леву страну последње неједакости важи
(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)2
𝑥𝑥 2 + 𝑦𝑦 2 + 𝑧𝑧 2 + (𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)2 ≥ + (𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)2
3
4
≥ (𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)2 . (7)
3
Доказаћемо да важи неједнакост

4
3
(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)2 ≥ 4√3�𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧) . (8)
Она је еквивалентна са следећим
(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)2 ≥ 4√3�𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)
(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)4 ≥ 27𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)
(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)3 ≥ 27𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥.
Последња је тачна и следи из познате неједнакости између аритме-

𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧
тичке и геометријске средине, ≥ 3�𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥. Према томе, важи (8).
3
Коначно, из (5), (6), (7) и (8) следи тражена неједнакост (1).
Доказ 6. Најпре ћемо доказати следећу неједнакост

α β γ
𝑎𝑎2 + 𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 ≥ 4𝑃𝑃 �tg + tg + tg �. (9)
2 2 2
Из познатих формула
α (𝑠𝑠 − 𝑏𝑏)(𝑠𝑠 − 𝑐𝑐) β (𝑠𝑠 − 𝑐𝑐)(𝑠𝑠 − 𝑎𝑎) γ (𝑠𝑠 − 𝑎𝑎)(𝑠𝑠 − 𝑏𝑏)

tg = � , tg = � , tg = � ,
2 𝑠𝑠(𝑠𝑠 − 𝑎𝑎) 2 𝑠𝑠(𝑠𝑠 − 𝑎𝑎) 2 𝑠𝑠(𝑠𝑠 − 𝑎𝑎)
4
где је 𝑠𝑠 = , као и раније, полуобим троугла, добијамо да је
2
α β γ
4𝑃𝑃 �tg + tg + tg � =
2 2 2
(𝑠𝑠 − 𝑏𝑏)2 (𝑠𝑠 − 𝑐𝑐)2 (𝑠𝑠 − 𝑐𝑐)2 (𝑠𝑠 − 𝑎𝑎)2 (𝑠𝑠 − 𝑎𝑎)2 (𝑠𝑠 − 𝑏𝑏)2
4𝑃𝑃 ��𝑠𝑠(𝑠𝑠 − 𝑎𝑎)(𝑠𝑠 − 𝑏𝑏)(𝑠𝑠 − 𝑐𝑐) + �𝑠𝑠(𝑠𝑠 − 𝑎𝑎)(𝑠𝑠 − 𝑏𝑏)(𝑠𝑠 − 𝑐𝑐) + �𝑠𝑠(𝑠𝑠 − 𝑎𝑎)(𝑠𝑠 − 𝑏𝑏)(𝑠𝑠 − 𝑐𝑐)� =
(𝑠𝑠 − 𝑏𝑏)(𝑠𝑠 − 𝑐𝑐)+(𝑠𝑠 − 𝑐𝑐)(𝑠𝑠 − 𝑎𝑎)+(𝑠𝑠 − 𝑎𝑎)(𝑠𝑠 − 𝑏𝑏)

4𝑃𝑃 𝑃𝑃
=
4(3𝑠𝑠 2 − 2𝑠𝑠(𝑎𝑎 + 𝑏𝑏 + 𝑐𝑐) + 𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐𝑐𝑐) = 4(𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐𝑐𝑐 − 𝑠𝑠 2 ) =
𝑎𝑎 + 𝑏𝑏 + 𝑐𝑐 2 4(𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐𝑐𝑐) − (𝑎𝑎 + 𝑏𝑏 + 𝑐𝑐)2

4 �𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐𝑐𝑐 − � � � =4 =
2 4
2𝑎𝑎𝑎𝑎 + 2𝑏𝑏𝑏𝑏 + 2𝑐𝑐𝑐𝑐 − 𝑎𝑎2 − 𝑏𝑏 2 − 𝑐𝑐 2 .
Отуда је неједнакост (9) еквивалентна са

𝑎𝑎2 + 𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 ≥ 2𝑎𝑎𝑎𝑎 + 2𝑏𝑏𝑏𝑏 + 2𝑐𝑐𝑐𝑐 − 𝑎𝑎2 − 𝑏𝑏 2 − 𝑐𝑐 2 ,
односно сa
2𝑎𝑎2 + 2𝑏𝑏 2 + 2𝑐𝑐 2 − 2𝑎𝑎𝑎𝑎 − 2𝑏𝑏𝑏𝑏 − 2𝑐𝑐𝑐𝑐 ≥ 0
(𝑎𝑎 − 𝑏𝑏)2 + (𝑏𝑏 − 𝑐𝑐)2 + (𝑐𝑐 − 𝑎𝑎)2 ≥ 0,
што је очигледно тачно.
У књизи [2] на стр. 27 налази се неједнакост 2.33 која гласи
α β γ
tg + tg + tg ≥ √3. (10)
2 2 2
Из (9) и (10 добијамо тражену неједнакост (1).
Доказ 7. Доказаћемо прво да вреди неједнакост

𝑎𝑎2 + 𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 ≥ 18𝑅𝑅𝑅𝑅, (11)
где су 𝑅𝑅 и 𝑟𝑟 полупречници описаног односно уписаног круга.
Из неједнакости између аритметичке и геометријске средине за три
позитивна броја 𝑎𝑎2 , 𝑏𝑏 2 и 𝑐𝑐 2 имамо
3
𝑎𝑎2 + 𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 ≥ 3√𝑎𝑎2 𝑏𝑏 2 𝑐𝑐 2 . (12)
Показаћемо, даље, да је
3
3√𝑎𝑎2 𝑏𝑏 2 𝑐𝑐 2 ≥ 18𝑅𝑅𝑅𝑅, (13)
5
што је еквивалентно са
3
�(𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎)2 ≥ 6𝑅𝑅𝑅𝑅.
𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎
Како је = 𝑃𝑃, односно 𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎 = 4𝑅𝑅𝑅𝑅, то је еквивалентно са
4𝑅𝑅
3
√16𝑅𝑅 2 𝑃𝑃2 ≥ 6𝑅𝑅𝑅𝑅.
Користећи познату формулу 𝑃𝑃 = 𝑟𝑟𝑟𝑟, добијамо следеће еквивалент-
не неједнакости
3
√16𝑅𝑅 2 𝑟𝑟 2 𝑠𝑠 2 ≥ 6𝑅𝑅𝑅𝑅
16𝑅𝑅 2 𝑟𝑟 2 𝑠𝑠 2 ≥ 216𝑅𝑅3 𝑟𝑟 3
2𝑠𝑠 2 ≥ 27𝑅𝑅𝑅𝑅
27
𝑠𝑠 2 ≥ 𝑅𝑅𝑅𝑅.
2
Последња неједнакост је тачна и може се наћи и књизи [2] на стр.

52 као неједнакост 5.12.
Отуда је тачна и неједнакост (13), па из (12) и (13) следи неједна-
кост (11).
Најзад, покажимо да вреди неједнакост
18𝑅𝑅𝑅𝑅 ≥ 4√3𝑃𝑃. (14)
Очигледно, она је еквивалентна са
9𝑅𝑅𝑅𝑅 ≥ 4√3 𝑟𝑟𝑟𝑟
9
𝑠𝑠 ≤ 𝑅𝑅
2√3
2𝑠𝑠 ≤ 3√3𝑅𝑅.
А последња неједнакост је неједнакост 5.3 из књиге [2] на стр. 49.
Тако је неједнакост (14) тачна, па из (11), (13) и (14) следи тражена
неједнакост (1).
Доказ 8. Најпре ћемо доказати неједнакост

𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐𝑐𝑐 ≥ 4√3𝑃𝑃. (15)
Из неједнакости између аритметичке и хармонијске средине за три
позитивна броја 𝑎𝑎𝑎𝑎, 𝑏𝑏𝑏𝑏 и 𝑐𝑐𝑐𝑐 имамо
𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐𝑐𝑐 1

≥ 1 1 1 .
3 + +
𝑎𝑎𝑎𝑎 𝑏𝑏𝑏𝑏 𝑐𝑐𝑐𝑐
6
То је еквивалентно са
9𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎
𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐𝑐𝑐 ≥ ,
𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎
односно, због = 𝑃𝑃 и 𝑃𝑃 = 𝑟𝑟𝑟𝑟, са
4𝑅𝑅
36𝑅𝑅𝑅𝑅
𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐𝑐𝑐 ≥
2𝑠𝑠
18𝑅𝑅𝑅𝑅𝑅𝑅
𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐𝑐𝑐 ≥
𝑠𝑠
и
𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐𝑐𝑐 ≥ 18𝑅𝑅𝑅𝑅.
Затим, као у претходном доказу, имамо да је

18𝑅𝑅𝑅𝑅 ≥ 4√3𝑃𝑃.
Из последње две неједнакости следи неједнакост (15).
Даље, из неједнакости (𝑎𝑎 − 𝑏𝑏)2 + (𝑏𝑏 − 𝑐𝑐)2 + (𝑐𝑐 − 𝑎𝑎)2 ≥ 0 следи
2𝑎𝑎2 + 2𝑏𝑏 2 + 2𝑐𝑐 2 − 2𝑎𝑎𝑎𝑎 − 2𝑏𝑏𝑏𝑏 − 2𝑐𝑐𝑐𝑐 ≥ 0
и
𝑎𝑎2 + 𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 ≥ 𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐𝑐𝑐.
Коначно, из ове неједнакости и неједнакости (15) следи тражена не-
једнакост (1).
На крају, додајмо да неједнакост (1) није најбоља могућа. Наиме,

постоји јача неједнакост у којој је десна страна већа од, евентуално једна-
ка, 4√3𝑃𝑃. То тврђење гласи
Ако су 𝑎𝑎, 𝑏𝑏, 𝑐𝑐 дужине страница троугла 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 и 𝑃𝑃 његова површина,
тада је
𝑎𝑎2 + 𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 ≥ 4√3𝑃𝑃 + (𝑎𝑎 − 𝑏𝑏)2 + (𝑏𝑏 − 𝑐𝑐)2 + (𝑐𝑐 − 𝑎𝑎)2 . (16)
У књизи [5], стр. 170-174, дата су три доказа ове неједнакости. Ми

ћемо представити један који се разликује од наведених.
Доказ. Као у доказу 5, користићемо Равијеве смене: 𝑎𝑎 = 𝑥𝑥 + 𝑦𝑦, 𝑏𝑏 =
𝑦𝑦 + 𝑧𝑧, 𝑐𝑐 = 𝑧𝑧 + 𝑥𝑥, где су 𝑥𝑥, 𝑦𝑦, 𝑧𝑧 позитивни реални бројеви. Тада је, сходно
Хероновој формули, 𝑃𝑃 = �𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧).
Сада неједнакост (16) прелази у
(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦)2 + (𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)2 + (𝑧𝑧 + 𝑥𝑥)2 ≥
4�3𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧) + (𝑥𝑥 − 𝑦𝑦)2 + (𝑦𝑦 − 𝑧𝑧)2 + (𝑧𝑧 − 𝑥𝑥)2
7
што је еквивалентно са
𝑥𝑥𝑥𝑥 + 𝑦𝑦𝑦𝑦 + 𝑧𝑧𝑧𝑧 ≥ �3𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧) . (17)
Ако су 𝑢𝑢, 𝑣𝑣 и 𝑤𝑤 реални бројеви, тада je
1
2
((𝑢𝑢 − 𝑣𝑣)2 + (𝑣𝑣 − 𝑤𝑤)2 + (𝑤𝑤 − 𝑢𝑢)2 ) ≥ 0.
Та неједнакост је еквивалентна са
𝑢𝑢2 + 𝑣𝑣 2 + 𝑤𝑤 2 ≥ 𝑢𝑢𝑢𝑢 + 𝑣𝑣𝑣𝑣 + 𝑤𝑤𝑤𝑤,
односно са
𝑢𝑢2 + 𝑣𝑣 2 + 𝑤𝑤 2 + 2𝑢𝑢𝑢𝑢 + 2𝑣𝑣𝑣𝑣 + 2𝑤𝑤𝑤𝑤 ≥ 3𝑢𝑢𝑢𝑢 + 3𝑣𝑣𝑣𝑣 + 3𝑤𝑤𝑤𝑤
(𝑢𝑢 + 𝑣𝑣 + 𝑤𝑤)2 ≥ 3(𝑢𝑢𝑢𝑢 + 𝑣𝑣𝑣𝑣 + 𝑤𝑤𝑤𝑤).
Стављајући у последњу неједнакост да је 𝑢𝑢 = 𝑥𝑥𝑥𝑥, 𝑣𝑣 = 𝑦𝑦𝑦𝑦, 𝑤𝑤 = 𝑧𝑧𝑧𝑧
добијамо
(𝑥𝑥𝑥𝑥 + 𝑦𝑦𝑦𝑦 + 𝑧𝑧𝑧𝑧)2 ≥ 3(𝑥𝑥𝑦𝑦 2 𝑧𝑧 + 𝑦𝑦𝑧𝑧 2 𝑥𝑥 + 𝑧𝑧𝑥𝑥 2 𝑦𝑦)
(𝑥𝑥𝑥𝑥 + 𝑦𝑦𝑦𝑦 + 𝑧𝑧𝑧𝑧)2 ≥ 3𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧).
Одатле следи неједнакост (17), а из ње тражена неједнакост (16).
Додајмо још да неједнакост (15) прелази у једнакост ако и само ако
је 𝑎𝑎 = 𝑏𝑏 = 𝑐𝑐, тј. ако је троугао 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 једнакостранични.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Š. Arslanagić, Matematika za nadarene, Bosanska riječ, Sarajevo, 2005.

[2] O. Bottema, R. Ž. Djordjević, R. R. Janić, D. S. Mitrinović, P. M. Vasić,
Geometric Inequalities, Wolters-Noordhoff Publishing, Groningen (The
Netherlands), 1969.
[3] R. Bulajich Mamfrino, J.A. Gomez Ortega, R. Valdez Delgado, Inequalities
– A Mathematical Olympied Approach, Birkhaüser, Basel-Boston-Berlin, 2009.
[4] Đ. Dugošija, L. Milin, Z. Ivanović, Trigonometrija-teоrija i Rešeni zadaci,
Naučna knjiga, Beograd, 1989.
[5] A. Engel, Problem-Solving Strategies, Springer-Verlag, New York, Inc.,
1998.
8
Наградни задаци
НАГРАДНИ ЗАДАЦИ
Александар Миленковић, Ненад Стојановић
У рубрици „Наградни задаци” у сваком броју дајемо 20 задатака ко-

ји су подељени у две групе. Задаци из прве групе су подељени по разреди-
ма и намењени су пре свега ученицима који се такмиче у Б категорији, док
су задаци из друге групе намењени ученицима А категорије и нису подеље-
ни по разредима.
Позивамо све читаоце да шаљу предлоге задатака које сматрају по-
себно интересантним, као и сугестије које ће нам помоћи при састављању
рубрике. Такође, позивамо све ученике да на адресу редакције шаљу отку-
цана или читко исписана решења постављених задатака; сваки задатак на
засебном листу. Исто важи и за предлоге задатака. У наредним бројевима
часописа публикују се комплетна решења раније постављених задатака, а
на крају циклуса најуспешнији решавачи се награђују.
Предлоге и решења задатака слати на адресу:
„Тангента” – за рубрику „Наградни задаци”

Природно-математички факултет
Радоја Домановића 12
34000 Крагујевац
или електронском поштом (искључиво pdf формат) на адресу

tg_nagradnizadaci@yahoo.com
најкасније до 20.11.2022.
Прва група
Први разред
М1894. Одредити све седмоцифрене бројеве који су формирани од цифара

5 и 7 и који су дељиви и са 5 и 7.
М1895. На лутрији, тикети су састављени од деветоцифрених бројева и то

коришћењем цифара 1, 2 и 3. Тикети су обојени црвеном, плавом или зеле-
ном бојом, на такав начин да се два тикета, чије се цифре разликују на свих
9 позиција, обојени различитом бојом. Претпоставимо да је тикет који има
број 122222222 црвен и да је тикет са бројем 222222222 зелен. Одредити
боју тикета са бројем 123123123.
9
М1896. Одредити цифре 𝑎𝑎, 𝑏𝑏 и 𝑐𝑐 троцифреног броја ��

𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎 представљеног у
�� у бројевном систему са основом
декадном систему, који је једнак броју 𝑏𝑏𝑏𝑏𝑏𝑏
9.
Други разред
М1897. Парабола 𝑦𝑦 = 𝑎𝑎𝑥𝑥 2 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐 има теме у тачки (𝑚𝑚, 𝑚𝑚) и сече 𝑦𝑦-осу у
тачки (0, −𝑚𝑚), где је 𝑚𝑚 ≠ 0. Одредити вредност параметра 𝑏𝑏.
М1898. Одредити медијану низа бројева

1, 2, 3, 4, … , 2022, 12 , 22 , 32 , 42 , … , 20222.
(Медијана низа бројева одређује се на следећи начин. Низ се, најпре, сорти-
ра у неопадајући. Ако низ има непаран број, 2𝑘𝑘 + 1, чланова, медијана је
једнака средњем, (𝑘𝑘 + 1)-ом члану сортираног низа. Ако има паран број,
2𝑘𝑘, чланова, његова медијана је једнака полузбиру два средња члана, 𝑘𝑘-ог и
(𝑘𝑘 + 1)-ог, сортираног низа. На пример, медијана низа 1, 3, 3, 8, 9 једнака
3+8
је 3, док је за низ 1, 3, 3, 8, 9, 10 једнака = 5,5.)
2
43 𝑎𝑎 17
М1899. Нека су 𝑎𝑎 и 𝑏𝑏 позитивни цели бројеви, такви да је < < . Од-
197 𝑏𝑏 77
редити минималну вредност броја 𝑏𝑏.
Трећи разред
М1900. Одредити све углове 00 ≤ α < 3600 , за које су тачке

𝐴𝐴(cos α, sin α), 𝐵𝐵(cos 400 , sin 400 ) и 𝐶𝐶(cos 600 , sin 600 )
темена једнакокраког троугла.
М1901. Колико различитих равни је одређено паровима ивица коцке?
М1902. Израчунати ∑50 50

𝑗𝑗=1 ∑𝑘𝑘=1(𝑗𝑗 + 𝑘𝑘) .
Четврти разред
М1903. Одредити модуо и аргумент комплексног броја

𝑧𝑧 = 1 + cos φ + 𝑖𝑖 sin φ, за φ ∊ (−π, π].
1
М1904. Нека је 𝑎𝑎0 = и нека је 𝑎𝑎𝑛𝑛+1 = 2𝑎𝑎𝑛𝑛 −2𝑎𝑎𝑛𝑛2 , за 𝑛𝑛 ≥ 0 Нека је 𝐴𝐴 грани-
4
чна вредност низа (𝑎𝑎𝑛𝑛 ). Одредити најмању вредност природног броја 𝑛𝑛 за
1
коју важи да је |𝑎𝑎𝑛𝑛 − 𝐴𝐴 | ≤ 1000 .
2
10
М1905. За одређени комплексан број 𝑎𝑎 полином

𝑃𝑃(𝑥𝑥) = (𝑥𝑥 2 + 𝑎𝑎𝑎𝑎 + 4)(𝑥𝑥 2 − 2𝑥𝑥 + 2)(𝑥𝑥 2 − 4𝑥𝑥 + 8)
има тачно четири различита корена. Одредити број 𝑎𝑎.
Друга група
М1906. Нека су 𝑎𝑎, 𝑏𝑏, 𝑐𝑐 и 𝑑𝑑 цели бројеви. Доказати да број 𝑎𝑎 + 𝑏𝑏 + 𝑐𝑐 + 𝑑𝑑

дели израз
2(𝑎𝑎4 + 𝑏𝑏 4 + 𝑐𝑐 4 + 𝑑𝑑4 ) − (𝑎𝑎2 + 𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 + 𝑑𝑑2 )2 + 8𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎.
𝑛𝑛
М1907. Нека је 𝑥𝑥𝑛𝑛 = 22 + 1 за = 1, 2, 3, … . Доказати да неједнакост
1 2 22 2𝑛𝑛−1 1
+ + 𝑥𝑥 + ⋯ + <
𝑥𝑥1 𝑥𝑥2 3 𝑥𝑥𝑛𝑛 3
важи за сваки природан број 𝑛𝑛.
М1908. Решити једначину

𝑥𝑥 4 − (2𝑚𝑚 + 1)𝑥𝑥 3 + (𝑚𝑚 − 1)𝑥𝑥 2 + (2𝑚𝑚2 + 1)𝑥𝑥 + 𝑚𝑚 = 0,
где је 𝑚𝑚 реалан параметар.
𝑛𝑛+1 𝑛𝑛
М1909. Доказати да за произвољан природан број 𝑛𝑛, број 55 + 55 + 1
није прост.
М1910. У скупу ненегативних целих бројева, решити једначину

(1 + 𝑥𝑥!)(1 + 𝑦𝑦!) = (𝑥𝑥 + 𝑦𝑦)! .
М1911. Нека је тачка 𝑃𝑃 унутрашња тачка троугла 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 таква да је ∡𝑃𝑃𝑃𝑃𝑃𝑃 =

100 , ∡𝑃𝑃𝑃𝑃𝑃𝑃 = 200 , ∡𝑃𝑃𝑃𝑃𝑃𝑃 = 300 и ∡𝑃𝑃𝑃𝑃𝑃𝑃 = 400. Доказати да је троугао 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴
једнакокраки.
М1912. Нека је 𝑥𝑥 реалан број из интервала [−1, 1]. Доказати да је

1
≤ 𝑥𝑥 2𝑛𝑛 + (1 − 𝑥𝑥 2 )𝑛𝑛 ≤ 1,
2𝑛𝑛−1
за сваки природан број 𝑛𝑛.
М1913. Нека су 𝑎𝑎1 , 𝑎𝑎2 , … , 𝑎𝑎𝑛𝑛 позитивни реални бројеви и нека је 𝑚𝑚 ≥ 1

природан број. Доказати да важи неједнакост
𝑎𝑎 𝑚𝑚 𝑎𝑎 𝑚𝑚 𝑎𝑎 𝑚𝑚
�1 + 𝑎𝑎1 � + �1 + 𝑎𝑎2 � + ⋯ + �1 + 𝑎𝑎𝑛𝑛 � ≥ 𝑛𝑛 ⋅ 2𝑚𝑚 .
2 3 1
11
Решења задатака из прошлог броја

М1874. Дигитални дванаесточасовни сат је покварен и сваки пут када
треба да пише број 1, уместо њега пише број 9. Тако на пример, у 1: 31 (и
после подне и после поноћи) на сату пише 9: 39. Који део дана дати сат
показује тачно време?
Решење. У тим периодима, сат неће показивати тачно време у сатима, што
је једна трећина дана.
Када посматрамо минуте, сат неће показивати тачно време када је
број минута 01, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 21, 31, 41, 51. Укуп-
но 15 минута током сваког сата. Дакле, у једном сату, у којем је број сати
тачно приказан, покварени сат неће показивати тачно време током једне
четвртине сата. Закључујемо да ће сат показивати тачно време током три
четвртине сваког таквог сата.
Како је број сати, када дигитални сат показује тачан број сати, јед-
2 3
нак · 24 = 16, тај сат ће показивати тачно време током · 16 = 12 сати,
3 4
односно током једне половине дана.
М1875. Одредити максималну вредност израза 𝑥𝑥 2 − 6𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 2 ако бројеви 𝑥𝑥

и 𝑦𝑦 задовољавају услов |𝑥𝑥 + 𝑦𝑦| + |𝑥𝑥 − 𝑦𝑦| = 2.
Решење. Уочимо најпре да скуп тачака одређен једнакошћу |𝑥𝑥 + 𝑦𝑦| +
|𝑥𝑥 − 𝑦𝑦| = 2 представља квадрат одређен правама 𝑥𝑥 = ±1 и 𝑦𝑦 = ±1. Његова
темена су (1, 1), (−1, 1), (−1, − 1) и (1, −1).
Како је
𝑥𝑥 2 − 6𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 2 = 𝑥𝑥 2 − 6𝑥𝑥 + 9 + 𝑦𝑦 2 − 9 = (𝑥𝑥 − 3)2 + 𝑦𝑦 2 − 9
и како су прва два сабирка ненегативна, закључујемо да је минимална
вредност тог израза једнака −9 и да се достиже за 𝑥𝑥 = 3 и 𝑦𝑦 = 0.
С друге стране, израз (𝑥𝑥 − 3)2 + 𝑦𝑦 2 − 9 можемо геометријски ин-
терпретирати као квадрат растојања тачке (𝑥𝑥, 𝑦𝑦) од тачке (3 ,0), умањен за
9. Наравно, што је тачка у равни више удаљена од тачке (3,0), вредност
израза (𝑥𝑥 − 3)2 + 𝑦𝑦 2 − 9 се повећава.
Дакле, тражимо тачке (𝑥𝑥, 𝑦𝑦) у равни такве да је −1 ≤ 𝑥𝑥 ≤ 1 и −1 ≤
𝑦𝑦 ≤ 1 и које су најудаљеније од тачке (3,0). Лако се види да су то тачке
(−1, −1) и (−1, 1). Заменом, 𝑥𝑥 = −1, 𝑦𝑦 = −1, односно 𝑥𝑥 = −1, 𝑦𝑦 = 1, у
оба случаја добијамо да је израз 𝑥𝑥 2 − 6𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 2 = 8.
Према томе, максимална вредност израза 𝑥𝑥 2 − 6𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 2 , где 𝑥𝑥 и 𝑦𝑦
задовољавају услов |𝑥𝑥 + 𝑦𝑦| + |𝑥𝑥 − 𝑦𝑦| = 2, једнака је 8 и достиже за 𝑥𝑥 = −1,
𝑦𝑦 = −1, односно за 𝑥𝑥 = −1, 𝑦𝑦 = 1.
М1876. Колико има шестоцифрених природних бројева, дељивих бројем

25, у чијем запису учествују само парне цифре?
12
Решење. Подсетимо се најпре да, уколико је природан број 𝑛𝑛 дељив са 25,

његов двоцифрени завршетак мора бити 00, 25, 50 или 75. Како, на основу
услова задатка, у запису траженог шестоцифреног броја учествују само
парне цифре, следи да је двоцифрени завршетак тог броја 00.
Стога, сви тражени бројеви су облика ��
𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎00, где су 𝑎𝑎, 𝑏𝑏, 𝑐𝑐, 𝑑𝑑
парни једноцифрени бројеви. Пошто 𝑎𝑎 ∊ {2, 4, 6, 8} и 𝑏𝑏, 𝑐𝑐, 𝑑𝑑 ∊ {0, 2, 4, 6, 8},
на основу принципа производа, следи да постоји укупно 4 · 5 · 5 · 5 = 500
тражених шестоцифрених природних бројева.
М1877. Одредити све парове реалних бројева (𝑥𝑥, 𝑦𝑦) који задовољавају сис-
тем једначина
𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + �𝑥𝑥𝑥𝑥 = 19
𝑥𝑥 2 + 𝑦𝑦 2 + 𝑥𝑥𝑥𝑥 = 133.
Решење. Уочимо најпре да је систем једначина дефинисан за 𝑥𝑥 ≥ 0 и 𝑦𝑦 ≥ 0
или 𝑥𝑥 ≤ 0 и 𝑦𝑦 ≤ 0. Како је 𝑥𝑥 2 + 𝑦𝑦 2 + 𝑥𝑥𝑥𝑥 = �𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + �𝑥𝑥𝑥𝑥��𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 − �𝑥𝑥𝑥𝑥�, из
133
𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + �𝑥𝑥𝑥𝑥 = 19 следи да је 𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 − �𝑥𝑥𝑥𝑥 = = 7. Сабирањем, односно
19
одузимањем, једнакости 𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 − �𝑥𝑥𝑥𝑥 = 7 и 𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + �𝑥𝑥𝑥𝑥 = 19 добијамо да
је 𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 = 13 и �𝑥𝑥𝑥𝑥 = 6. Притом, друга једнакост повлачи 𝑥𝑥𝑥𝑥 = 36.
На основу Вијетових формула, закључујемо да су 𝑥𝑥 и 𝑦𝑦 решења ква-
дратне једначине 𝑎𝑎2 − 13𝑎𝑎 + 36 = 0. С обзиром су решења ове једначине
𝑎𝑎1 = 9 и 𝑎𝑎2 = 4, следи да дати систем једначина има два решења и то су
(𝑥𝑥1 , 𝑦𝑦1 ) = (4, 9) и (𝑥𝑥2 , 𝑦𝑦2 ) = (9 ,4).
М1878. Ако је дужина полупречника круга једнака log10 𝑎𝑎2 и обим тог кру-
га једнак log10 𝑏𝑏 2, израчунати log 𝑎𝑎 𝑏𝑏.
Решење. Нека је 𝑟𝑟 = log10 𝑎𝑎2 и 𝑂𝑂 = log10 𝑏𝑏 2 . Како је 𝑂𝑂 = 2𝑟𝑟π, следи да је
log 𝑏𝑏2 log10 𝑏𝑏2
log10 𝑏𝑏 2 = (2 log10 𝑎𝑎2 )π. Одатле је π = 2 log10 2 =
log10 𝑎𝑎 4
. Имајући у виду
10 𝑎𝑎
log 𝑧𝑧 𝑥𝑥 1
да је = log 𝑦𝑦 𝑥𝑥 и log 𝑦𝑦𝑛𝑛 𝑥𝑥 = log 𝑦𝑦 𝑥𝑥, добијамо да је
log 𝑧𝑧 𝑦𝑦 𝑛𝑛
log 𝑏𝑏2 2 1
π = log10 𝑎𝑎4 = log 𝑎𝑎4 𝑏𝑏 2 = log 𝑎𝑎 𝑏𝑏 = log 𝑎𝑎 𝑏𝑏,
10 4 2
одакле је log 𝑎𝑎 𝑏𝑏 = 2 𝜋𝜋.
М1879. Дат је скуп конвексних четвороуглова 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 таквих да је 𝐴𝐴𝐴𝐴 = 14,

𝐵𝐵𝐵𝐵 = 9, 𝐶𝐶𝐶𝐶 = 7 и 𝐷𝐷𝐷𝐷 = 12. Одредити полупречник највећег круга међу
круговима који су уписани у дате четвороуглове.
Решење. Познато је да четвороугао са страницама 𝑎𝑎, 𝑏𝑏, 𝑐𝑐, 𝑑𝑑 није одређен.
Наиме, ако је свака од дужи 𝑎𝑎, 𝑏𝑏, 𝑐𝑐, 𝑑𝑑 мања од збира друге две, тада постоји
13
бесконачно много четвороуглова са страницама 𝑎𝑎, 𝑏𝑏, 𝑐𝑐, 𝑑𝑑. Осим тога, важе
и следећа тврђења.
Лема 1. Ако је свака од дужи 𝑎𝑎, 𝑏𝑏, 𝑐𝑐, 𝑑𝑑 мања од збира преостале три, та-
да постоји тетивни четвороугао са страницама 𝑎𝑎, 𝑏𝑏, 𝑐𝑐, 𝑑𝑑.
Лема 2. Међу свим четвороугловима са страницама 𝑎𝑎, 𝑏𝑏, 𝑐𝑐, 𝑑𝑑 највећу повр-
шину има тетивни.
Даље, ако је 𝑟𝑟 полупречник уписаног круга у тангентни четвороу-
гао 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴, тада је његова површина 𝑃𝑃 једнака
𝐴𝐴𝐴𝐴 + 𝐵𝐵𝐵𝐵 + 𝐶𝐶𝐶𝐶 + 𝐷𝐷𝐷𝐷
𝑃𝑃 = 𝑟𝑟. (1)
2
Како су збирови наспрамних страница четвороугла 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 једнаки,

𝐴𝐴𝐴𝐴 + 𝐶𝐶𝐶𝐶 = 𝐵𝐵𝐵𝐵 + 𝐷𝐷𝐷𝐷 = 21, сви такви четвороуглови су, на основу познатог
тврђења, тангентни, тј. у сваки од њих може да се упише круг.
Из леме 2 и (1) следи да међу круговима, уписаним у четвороуглове
𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 са страницама 𝐴𝐴𝐴𝐴 = 14, 𝐵𝐵𝐵𝐵 = 9, 𝐶𝐶𝐶𝐶 = 7, 𝐷𝐷𝐷𝐷 = 12, највећи полупре-
чник има онај који је уписан у тетивни четвороугао 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴.
На основу претходно констатованог и леме 1, постоји тангентно-
тетивни четвороугао 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 такав да је 𝐴𝐴𝐴𝐴 = 14, 𝐵𝐵𝐵𝐵 = 9, 𝐶𝐶𝐷𝐷 = 7, 𝐷𝐷𝐷𝐷 = 12.
Прво решење. Нека је 𝑂𝑂 центар уписаног круга и нека су 𝐸𝐸, 𝐹𝐹, 𝐺𝐺, 𝐻𝐻
тачке у којима он додирује странице 𝐴𝐴𝐴𝐴, 𝐵𝐵𝐵𝐵, 𝐶𝐶𝐶𝐶, 𝐷𝐷𝐷𝐷, редом (сл. 1).
Сл. 1.
Нека је 𝐴𝐴𝐴𝐴 = 𝑥𝑥. Тада је, због једнакости тангентних дужи повуче-
них из тачке на круг и дужина страница четвороугао 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴, 𝐴𝐴𝐴𝐴 = 𝐴𝐴𝐴𝐴 = 𝑥𝑥
и
𝐵𝐵𝐵𝐵 = 𝐵𝐵𝐵𝐵 = 14 − 𝑥𝑥. (1)
14
Даље је
𝐶𝐶𝐶𝐶 = 𝐶𝐶𝐶𝐶 = 9 − (14 − 𝑥𝑥) = 𝑥𝑥 − 5 (2)
𝐷𝐷𝐺𝐺 = 𝐷𝐷𝐷𝐷 = 7 − (𝑥𝑥 − 5) = 12 − 𝑥𝑥. (3)
Нека је ∡𝐷𝐷𝐷𝐷𝐷𝐷 = α и ∡𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 = β. С обзиром да је 𝐴𝐴𝐴𝐴 симетрала угла
α
𝐷𝐷𝐷𝐷𝐷𝐷, следи да је ∡𝐷𝐷𝐷𝐷𝐷𝐷 = . Како је четвороугао 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 тетивни, следи да је
2
∡𝐵𝐵𝐵𝐵𝐵𝐵 = 1800 − α. А како је и четвороугао 𝑂𝑂𝑂𝑂𝑂𝑂𝑂𝑂 тетивни (углови код 𝐹𝐹 и
𝐺𝐺 су прави), добијамо да је ∡𝐺𝐺𝐺𝐺𝐺𝐺 = α. Осим тога, четвороугао 𝑂𝑂𝑂𝑂𝑂𝑂𝑂𝑂 је
делтоид (𝑂𝑂𝑂𝑂 = 𝑂𝑂𝑂𝑂 = 𝑟𝑟, 𝐶𝐶𝐶𝐶 = 𝐶𝐶𝐶𝐶 − тангентне дужи из 𝐶𝐶 на уписани круг),
α
па је стога ∡𝐶𝐶𝐶𝐶𝐶𝐶 = ∡𝐺𝐺𝐺𝐺𝐺𝐺 = .
2
Из наведеног следи да су 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 и 𝑂𝑂𝑂𝑂𝑂𝑂 слични правоугли троуглови,
𝐴𝐴𝐴𝐴 𝑂𝑂𝑂𝑂 𝑥𝑥 𝑟𝑟
што повлачи = , односно, због (2), = . Одавде је
𝐸𝐸𝐸𝐸 𝐹𝐹𝐹𝐹 𝑟𝑟 𝑥𝑥 − 5
𝑥𝑥 2 − 5𝑥𝑥 = 𝑟𝑟 2 . (4)
На сличан начин добијамо да је ∆𝐸𝐸𝐸𝐸𝐸𝐸 ~ ∆𝑂𝑂𝑂𝑂𝑂𝑂, што, с обзиром на
14 − 𝑥𝑥 𝑟𝑟
(1) и (3), повлачи = , односно
𝑟𝑟 12 − 𝑥𝑥
𝑥𝑥 2 − 26𝑥𝑥 + 168 = 𝑟𝑟 2 . (5)

Из (4) и (5) следи 𝑥𝑥 2 − 5𝑥𝑥 = 𝑥𝑥 2 − 26𝑥𝑥 + 168, одакле је 𝑥𝑥 = 8. Заме-
њујући то у (4) или (5) добијамо да је 𝑟𝑟 = 2√6.
Друго решење. За површину 𝑃𝑃 тетивног четвороугла важи следеће
тврђење које потиче од индијског математичара Брахмагупте из 7. века но-
ве ере.
Лема 3. Ако је 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 тетиван четвороугао, тада је
𝑃𝑃 = �(𝑠𝑠 − 𝐴𝐴𝐴𝐴)(𝑠𝑠 − 𝐵𝐵𝐵𝐵)(𝑠𝑠 − 𝐶𝐶𝐶𝐶)(𝑠𝑠 − 𝐷𝐷𝐷𝐷),
𝐴𝐴𝐴𝐴 + 𝐵𝐵𝐵𝐵 + 𝐶𝐶𝐶𝐶 + 𝐷𝐷𝐷𝐷

где је 𝑠𝑠 =
2
− полуобим четвороугла.
Како наш четвороугао 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 и тангентан, следи 𝑠𝑠 = 𝐴𝐴𝐴𝐴 + 𝐶𝐶𝐶𝐶 =

𝐴𝐴𝐴𝐴 + 𝐵𝐵𝐵𝐵. Из леме 3 следи
𝑃𝑃 = √𝐶𝐶𝐶𝐶 ∙ 𝐴𝐴𝐴𝐴 ∙ 𝐴𝐴𝐴𝐴 ∙ 𝐵𝐵𝐵𝐵 = √7 ∙ 12 ∙ 14 ∙ 9 = 42√6. (6)
С друге стране, из (1) добијамо да је

𝑃𝑃 = 21𝑟𝑟. (7)
Упоређујући једнакости (6) и (7), добијама да је 𝑟𝑟 = 2√6.
15
М1880. Планина облика конуса, висине 1800 метара, има своју базу на дну
1
мора. Притом, део запремине планине налази се изнад воде. Колика је
27
дубина мора у делу у коме лежи база планине (конуса)?
Решење. Посматрајмо конус који одговара читавој планини и мањи конус
која одговара делу планине који се налази изнад нивоа воде. Нека су 𝐻𝐻1 и
𝐻𝐻2 њихове висине, а 𝑟𝑟1 и 𝑟𝑟2 полупречници њихових основа, редом. Тада је,
𝐻𝐻 𝑟𝑟
због сличности, 𝐻𝐻1 = 𝑟𝑟1 = 𝑘𝑘, па за њихове запремине 𝑉𝑉1 и 𝑉𝑉2 важи
2 2
1 2 2 𝐻𝐻
𝑉𝑉1 𝑟𝑟 π 𝐻𝐻1 𝑟𝑟
3 1
𝑉𝑉2
= 1 2 = �𝑟𝑟1 � ∙ 𝐻𝐻1 = 𝑘𝑘 3 . (1)
𝑟𝑟 π 𝐻𝐻2 2 2
3 2
1
На основу услова задатка je 𝑉𝑉2 = 𝑉𝑉 , па из претходне једнакости
27 1
1 1
добијамо да је 𝑘𝑘 3 = 27
. Одатле је 𝑘𝑘 =
3
, те је висина дела планине који се
1 1
налази изнад воде једнака · 𝐻𝐻1 = · 1800 = 600 метара.
3 3
Коначно, закључујемо да је дубина мора у делу у коме лежи база
планине једнака 1800 − 600 = 1200 метара.
М1881. Бројеви log12 16, log12 𝑎𝑎, log12 𝑏𝑏, log12 𝑐𝑐 и log12 162 су узастопни
чланови аритметичког низа. Одредити бројеве 𝑎𝑎, 𝑏𝑏 и 𝑐𝑐.
Решење. Најпре, нагласимо да бројеви 𝑎𝑎, 𝑏𝑏 и 𝑐𝑐 морају бити позитивни због
дефинисаности логаритма.
Како су log12 16, log12 𝑎𝑎, log12 𝑏𝑏, log12 𝑐𝑐, log12 162 узастопни чла-
нови аритметичког низа, важи да је
2 log12 𝑎𝑎 = log12 16 + log12 𝑏𝑏
2 log12 𝑏𝑏 = log12 𝑎𝑎 + log12 𝑐𝑐
2 log12 𝑐𝑐 = log12 𝑏𝑏 + log12 162.
Како је 2 log12 𝑎𝑎 = log12 𝑎𝑎2 и log12 16 + log12 𝑏𝑏 = log12 (16𝑏𝑏), сле-
ди да је log12 𝑎𝑎2 = log12 (16𝑏𝑏) и 𝑎𝑎2 = 16𝑏𝑏. На сличан начин добијамо да је
𝑏𝑏 2 = 𝑎𝑎𝑎𝑎 и 𝑐𝑐 2 = 162𝑏𝑏.
Даље, имамо да је
2 log12 𝑏𝑏 = log12 𝑏𝑏 2 = log12 𝑎𝑎 + log12 𝑐𝑐 = log12 𝑎𝑎𝑎𝑎
= log12 16 + log12 162 = log12 16 · 162.
Oдатле добијамо да је 𝑏𝑏 2 = 𝑎𝑎𝑎𝑎 = 16 · 162 = 2592, односно да је
4
𝑏𝑏 = √2592 = 36√2. Како је 𝑎𝑎2 = 16𝑏𝑏, то је 𝑎𝑎2 = 576√2 и 𝑎𝑎 = 24√2. Кона-
4
чно из 𝑐𝑐 2 = 162𝑏𝑏 добијамо да је 𝑐𝑐 2 = 162 · 36√2 и 𝑐𝑐 = 18√8.
4 4
Дакле, 𝑎𝑎 = 24√2, 𝑏𝑏 = 36√2 и 𝑐𝑐 = 18√8.
16
М1882. Једначина праве 𝑙𝑙 гласи 3𝑥𝑥 − 2𝑦𝑦 − 1 = 0 и она пролази кроз тачку
𝐴𝐴(−1, −2). Једначина праве 𝑚𝑚 гласи 𝑦𝑦 = 1 и она сече праву 𝑙𝑙 у тачки 𝐵𝐵.
Права 𝑛𝑛, која пролази кроз тачку 𝐴𝐴 и гради оштар угао са позитивним сме-
ром 𝑥𝑥-oсе, сече праву 𝑚𝑚 у тачки 𝐶𝐶. Ако је површина троугла 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 једнака
3, одредити коефицијент правца праве 𝑛𝑛.
Решење. Одредимо најпре координате тачке 𝐵𝐵. Добијамо их као решење
система једначина
3𝑥𝑥 − 2𝑦𝑦 − 1 = 0
𝑦𝑦 = 1.
То је 𝑥𝑥 = 1 и 𝑦𝑦 = 1, па је 𝐵𝐵(1, 1).
Површину троугла 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 можемо израчунати по обрасцу 𝑃𝑃𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 =
𝐵𝐵𝐵𝐵·𝐴𝐴𝐴𝐴1
2
, где је 𝐴𝐴1 подножје висине из 𝐴𝐴 на 𝐵𝐵𝐵𝐵. Како је, по услову задатка,
𝐵𝐵𝐵𝐵·𝐴𝐴𝐴𝐴
површина тога троугла једнака 3, следи да је 2 1 = 3, односно да је 𝐵𝐵𝐵𝐵 ·
𝐴𝐴𝐴𝐴1 = 6.
Висина троугла 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 из темена 𝐴𝐴 једнака је растојању тачке 𝐴𝐴 до
праве 𝐵𝐵𝐵𝐵, а то је права 𝑚𝑚: 𝑦𝑦 = 1. Одатле је 𝐴𝐴𝐴𝐴1 = |1 − (−2)| = 3, па важи
да је 𝐵𝐵𝐵𝐵 = 2. Како тачке 𝐵𝐵 и 𝐶𝐶 припадају правој 𝑚𝑚 и како су њихове
координате 𝐵𝐵(1, 1) и 𝐶𝐶(𝑥𝑥𝐶𝐶 , 1), то је 𝐵𝐵𝐵𝐵 = |1 − 𝑥𝑥𝐶𝐶 |. Из тога следи 𝑥𝑥𝐶𝐶 = −1
или 𝑥𝑥𝐶𝐶 = 3. Дакле, за тачку 𝐶𝐶 имамо две могућности, 𝐶𝐶(−1, 1) и 𝐶𝐶(3, 1).
Уколико је 𝐶𝐶(−1, 1), тада права 𝑛𝑛 пролази кроз тачке 𝐴𝐴(−1, −2) и
𝐶𝐶1 (−1, 1), па њена једначина гласи 𝑥𝑥 = −1. То значи да је нормална на 𝑥𝑥-
oсу, што је у контрадикцији са условом да са позитивним смером 𝑥𝑥-oсе
гради ошта угао.
Отуда је 𝐶𝐶(3, 1), те 𝑛𝑛 пролази кроз тачке 𝐴𝐴(−1, −2) и 𝐶𝐶(3, 1). Стога
је њен кофицијент правца једнак
𝑦𝑦𝐶𝐶 − 𝑦𝑦𝐴𝐴 1 − (−2) 3
= 3 − (−1) = .
𝑥𝑥𝐶𝐶 − 𝑥𝑥𝐴𝐴 4
М1883. Нека су 𝑎𝑎, 𝑏𝑏 и 𝑐𝑐 природни бројеви такви да је 𝑎𝑎 + 𝑏𝑏 + 𝑐𝑐 = 15. Од-

редити максималну вредност израза 𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐𝑐𝑐.
Решење. С обзиром на услов 𝑎𝑎 + 𝑏𝑏 + 𝑐𝑐 = 15, имамо да је
(𝑎𝑎 + 1)(𝑏𝑏 + 1)(𝑐𝑐 + 1) = 𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐𝑐𝑐 + 𝑎𝑎 + 𝑏𝑏 + 𝑐𝑐 + 1
= 𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐𝑐𝑐 + 16,
одакле је
𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐𝑐𝑐 = (𝑎𝑎 + 1)(𝑏𝑏 + 1)(𝑐𝑐 + 1) − 16. (1)
Из тога следи да је максимална вредност израза 𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐𝑐𝑐
једнака максималној вредности израза (𝑎𝑎 + 1)(𝑏𝑏 + 1)(𝑐𝑐 + 1).
17
На основу неједнакости између геометријске и аритметичке среди-

не, примењене на природне бројеве 𝑎𝑎 + 1, 𝑏𝑏 + 1 и 𝑐𝑐 + 1, добијамо да је
3 (𝑎𝑎 + 1) + (𝑏𝑏 + 1) + (𝑐𝑐 + 1)

�(𝑎𝑎 + 1)(𝑏𝑏 + 1)(𝑐𝑐 + 1) ≤
3
.
Притом, једнакост важи за 𝑎𝑎 + 1 = 𝑏𝑏 + 1 = 𝑐𝑐 + 1, тј. за 𝑎𝑎 = 𝑏𝑏 = 𝑐𝑐.

Дакле, максимална вредност израза 𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐𝑐𝑐, достиже се
за 𝑎𝑎 = 𝑏𝑏 = 𝑐𝑐. Како је 𝑎𝑎 + 𝑏𝑏 + 𝑐𝑐 = 15, максимална вредност се достиже за
𝑎𝑎 = 𝑏𝑏 = 𝑐𝑐 = 5 и износи 5 ∙ 5 ∙ 5 + 5 ∙ 5 + 5 ∙ 5 + 5 ∙ 5 = 200.
М1884. Нека је 𝐴𝐴 област комплексне равни дата са

𝐴𝐴 = {𝑥𝑥 + 𝑖𝑖𝑖𝑖 | − 1 ≤ 𝑥𝑥 ≤ 1, −1 ≤ 𝑦𝑦 ≤ 1 }.
Колика је вероватноћа да ће за случајно изабрани број 𝑧𝑧 ∈ 𝐴𝐴 број
3 3
� + такође бити у области 𝐴𝐴?
𝑖𝑖� 𝑧𝑧
4 4
Решење. Нека је 𝑧𝑧 = 𝑥𝑥 + 𝑖𝑖𝑖𝑖. Тада је

3 3 3 3 3 3 3 3
𝑧𝑧1 = � + 𝑖𝑖� 𝑧𝑧 = � + 𝑖𝑖� (𝑥𝑥 + 𝑖𝑖𝑖𝑖) = � 𝑥𝑥 − 𝑦𝑦� + � 𝑥𝑥 + 𝑦𝑦� 𝑖𝑖.
4 4 4 4 4 4 4 4
Како је 𝑧𝑧1 ∊ 𝐴𝐴, морају бити испуњене следеће неједнакости

3 3 3 3
−1 ≤ − 𝑦𝑦 ≤ 1 и −1 ≤ 𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 ≤ 1, односно
𝑥𝑥
4 4 4 4
4 4
− ≤ 𝑥𝑥 − 𝑦𝑦 ≤
3 3
4 4
− ≤ 𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 ≤ .
3 3
Како 𝑧𝑧 ∈ 𝐴𝐴, важи −1 ≤ 𝑥𝑥 ≤ 1 и −1 ≤ 𝑦𝑦 ≤ 1. Из тога закључујемо да

сви комплексни бројеви 𝑧𝑧1 припадају пресеку фигурa које чине квадрат и
његова унутрашњост, одређени правама 𝑥𝑥 = ±1 и 𝑦𝑦 = ±1 и квадрат и ње-
4 4
гова унутрашњост, одређени правама 𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 = ± и 𝑥𝑥 − 𝑦𝑦 = ± .
3 3
Та фигура је правилни осмоугао. Лако се види да њену површину
можемо израчунати тако што од површине првог квадрата, странице 2,
одузмемо површине четири подударна једнакокрако-правоугла троугла са
2
катетама . Према томе, површина осмоугла је
3
2 2
� � 28
2
2 −4∙ 3
2
= .
9
Применом правила геометријске вероватноће, добијамо да ће

3 3
вероватноћа да ће, за случајно изабрани број 𝑧𝑧 ∈ 𝐴𝐴, и број � + 𝑖𝑖� 𝑧𝑧 такође
4 4
28
7
бити у области 𝐴𝐴, једнака је 9
= .
4 9
18
М1885. Две пчеле крећу из исте тачке и лете истом брзином у различитим
правцима. Прва пчела лети 1 метар северно, затим 1 метар источно, па 1
метар нагоре. Након тога дати поступак понавља. Друга пчела лети 1 метар
јужно, затим 1 метар западно, након чега дати поступак понавља. У ком
смеру лети прва, а у ком смеру друга пчела у тренутку када је растојање
између њих тачно 10 метара?
Решење. Посматраћемо кретање пчела у тродимензионалном координа-
тном систему. Притом ћемо кретање у позитивном смеру 𝑥𝑥-осе узети за
кретање на исток, а кретање у негативном смеру 𝑥𝑥-осе за кретање на запад.
Слично, кретање у позитивном смеру 𝑦𝑦-осе одговара кретању на север, а
кретање у негативном смеру 𝑦𝑦-осе − кретању на југ.
Нека обе пчеле започињу своје кретање из координатног почетка.
Након прва три кретања, прва пчела ће се наћи у тачки (1,1,1), док ће се
друга пчела, након прва два кретања, наћи у тачки (−1, −1, 0). После првих
шест кретања, прва пчела ће се наћи у тачки (2, 2, 2), а друга у тачки
(−3, −3, 0). Растојање између пчела у том тренутку једнако је
�(−3 − 2)2 + (−3 − 2)2 + (0 − 2)2 = √54 < 10.
Након седмог кретања, прва пчела ће у тачки (2,3,2), а друга у тач-
ки (−3, −4,0). Тада је растојање између њих једнако
�(−3 − 2)2 + (−4 − 3)2 + (0 − 2)2 = √78 < 10.
Најзад, после осмог корака, пчеле ће се наћи у тачкама (3,3,2) и
(−4, −4,0), те њихово растојање у том тренутку једнако
�(−4 − 3)2 + (−4 − 3)2 + (0 − 2)2 = √102 > 10.
Како се растојање између пчела непрекидно повећава, оно ће бити
једнако 10 метара у једном тренутку током осмих корака пчела. Сходно
правилу кретања, прва пчела тада лети на исток, а друга на запад.
М1886. Нека су 𝑥𝑥, 𝑦𝑦 и 𝑧𝑧 цели бројеви такви да је

(𝑥𝑥 − 𝑦𝑦)2 + (𝑦𝑦 − 𝑧𝑧)2 + (𝑧𝑧 − 𝑥𝑥)2 = 𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥.
Доказати да 𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧 + 6 дели 𝑥𝑥 3 + 𝑦𝑦 3 + 𝑧𝑧 3 .
Решење. Ако су 𝑥𝑥, 𝑦𝑦 и 𝑧𝑧 непарни бројеви, тада је леве страна једнакости па-
ран број, а десна непаран, што је немогуће. Дакле, бар један од бројева 𝑥𝑥, 𝑦𝑦
и 𝑧𝑧 је паран.
Како је
𝑥𝑥 3 + 𝑦𝑦 3 + 𝑧𝑧 3 − 3𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥 = (𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)(𝑥𝑥 2 + 𝑦𝑦 2 + 𝑧𝑧 2 − 𝑥𝑥𝑥𝑥 − 𝑦𝑦𝑦𝑦 − 𝑧𝑧𝑧𝑧)
и
19
1 𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥
𝑥𝑥 2 + 𝑦𝑦 2 + 𝑧𝑧 2 − 𝑥𝑥𝑥𝑥 − 𝑦𝑦𝑦𝑦 − 𝑧𝑧𝑧𝑧 = ((𝑥𝑥 − 𝑦𝑦)2 + (𝑦𝑦 − 𝑧𝑧)2 + (𝑧𝑧 − 𝑥𝑥)2 ) = ,
2 2
закључујемо да је
𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥
𝑥𝑥 3 + 𝑦𝑦 3 + 𝑧𝑧 3 − 3𝑥𝑥𝑥𝑥𝑧𝑧 = (𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)
2
односно
𝑥𝑥 3 + 𝑦𝑦 3 + 𝑧𝑧 3 = (𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧 + 6).
2
Како је бар један од бројева 𝑥𝑥, 𝑦𝑦 и 𝑧𝑧 је паран, 2 је цео број, па је
десна страна дељива са 𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧 + 6. Истим изразом је дељива и лева
страна, што је и требало да се докаже.
М1887. Нека су 𝑎𝑎1 , 𝑎𝑎2 , … , 𝑎𝑎2𝑛𝑛+1 позитивни реални бројеви такви да је

𝑎𝑎1 < 𝑎𝑎2 < ⋯ < 𝑎𝑎2𝑛𝑛+1 . Доказати да важи неједнакост
𝑚𝑚 𝑚𝑚 𝑚𝑚 𝑚𝑚 𝑚𝑚
�𝑎𝑎1 − 𝑎𝑎2 + 𝑎𝑎3 − ⋯ − 𝑎𝑎2𝑛𝑛 + 𝑎𝑎2𝑛𝑛+1 ≥ �𝑎𝑎1 − �𝑎𝑎2 + �𝑎𝑎3 − ⋯ + �𝑎𝑎2𝑛𝑛+1 .
Решење., Доказ изводимо математичком индукцијом по 𝑛𝑛, за фиксиран

природан број 𝑚𝑚.
За 𝑛𝑛 = 1, имамо неједнакост
�𝑎𝑎1 − 𝑎𝑎2 + 𝑎𝑎3 ≥ 𝑚𝑚√𝑎𝑎1 − 𝑚𝑚√𝑎𝑎2 + �𝑎𝑎3 , (1)
𝑚𝑚 𝑚𝑚
где је 0 < 𝑎𝑎1 < 𝑎𝑎2 < 𝑎𝑎3 . За доказ ове неједнакости користићемо следеће
тврђење о конвексним функцијама.
Лема. Нека је 𝑓𝑓 конвексна функција на интервалу 𝐼𝐼 ⊆ 𝑅𝑅 и нека су 𝑎𝑎, 𝑏𝑏, 𝑐𝑐
три броја тог интервала таква да је 𝑎𝑎 < 𝑏𝑏 < 𝑐𝑐. Тада важи неједнакост
𝑓𝑓(𝑎𝑎 − 𝑏𝑏 + 𝑐𝑐) ≤ 𝑓𝑓(𝑎𝑎) − 𝑓𝑓(𝑏𝑏) + 𝑓𝑓(𝑐𝑐).
(Додајмо да за конкавне функције важи обрнута неједнакост, тј. тада је
𝑓𝑓(𝑎𝑎 − 𝑏𝑏 + 𝑐𝑐) ≥ 𝑓𝑓(𝑎𝑎) − 𝑓𝑓(𝑏𝑏) + 𝑓𝑓(𝑐𝑐).)
𝑚𝑚
Како је функција 𝑓𝑓(𝑥𝑥) = √𝑥𝑥 , где 𝑓𝑓: (0, +∞) → (0, +∞), конкавна,
неједнакост (1) следи из наведене леме.
Претпоставимо да неједнакост из задатка важи за неки природан
број 𝑛𝑛 и покажимо да важи и за 𝑛𝑛 + 1. Нека су 𝑎𝑎1 , 𝑎𝑎2 , … , 𝑎𝑎2𝑛𝑛+1 , 𝑎𝑎2𝑛𝑛+2 ,
𝑎𝑎2𝑛𝑛+3 позитивни реални бројеви такви да је 𝑎𝑎1 < 𝑎𝑎2 < ⋯ < 𝑎𝑎2𝑛𝑛+1 < 𝑎𝑎2𝑛𝑛 <
𝑎𝑎2𝑛𝑛+3 . Како је 𝑎𝑎2𝑛𝑛 < 𝑎𝑎2𝑛𝑛+1 − 𝑎𝑎2𝑛𝑛+2 + 𝑎𝑎2𝑛𝑛+3 , применимо индукцијску хипо-
тезу на позитивне реалне бројеве 𝑎𝑎1 , 𝑎𝑎2 , … , 𝑎𝑎2𝑛𝑛 , 𝑎𝑎2𝑛𝑛+1 − 𝑎𝑎2𝑛𝑛+2 + 𝑎𝑎2𝑛𝑛+3.
Добијамо да је
𝑚𝑚
�𝑎𝑎1 − 𝑎𝑎2 + 𝑎𝑎3 − ⋯ − 𝑎𝑎2𝑛𝑛 + 𝑎𝑎2𝑛𝑛+1 − 𝑎𝑎2𝑛𝑛+2 + 𝑎𝑎2𝑛𝑛+3 ≥
√𝑎𝑎1 − √𝑎𝑎2 + �𝑎𝑎3 − ⋯ − �𝑎𝑎2𝑛𝑛 + �𝑎𝑎2𝑛𝑛+1 − 𝑎𝑎2𝑛𝑛+2 + 𝑎𝑎2𝑛𝑛+3 . (2)

𝑚𝑚 𝑚𝑚 𝑚𝑚 𝑚𝑚 𝑚𝑚
20
Како, на основу леме, важи неједнакост

�𝑎𝑎2𝑛𝑛+1 − 𝑎𝑎2𝑛𝑛+2 + 𝑎𝑎2𝑛𝑛+3 ≥ �𝑎𝑎2𝑛𝑛+1 − �𝑎𝑎2𝑛𝑛+2 + �𝑎𝑎2𝑛𝑛+3 , (3)
𝑚𝑚 𝑚𝑚 𝑚𝑚 𝑚𝑚
из (2) и (3) следи

𝑚𝑚
�𝑎𝑎1 − 𝑎𝑎2 + 𝑎𝑎3 − ⋯ − 𝑎𝑎2𝑛𝑛 + 𝑎𝑎2𝑛𝑛+1 − 𝑎𝑎2𝑛𝑛+2 + 𝑎𝑎2𝑛𝑛+3 ≥
√𝑎𝑎1 − √𝑎𝑎2 + �𝑎𝑎3 − ⋯ − �𝑎𝑎2𝑛𝑛 + �𝑎𝑎2𝑛𝑛+1 − �𝑎𝑎2𝑛𝑛+2 + �𝑎𝑎2𝑛𝑛+3 .

𝑚𝑚 𝑚𝑚 𝑚𝑚 𝑚𝑚 𝑚𝑚 𝑚𝑚 𝑚𝑚
На основу принципа математичке индукције неједнакост из задатка

важи за сваки природан број 𝑛𝑛.
М1888. Нека су 𝑥𝑥1 , 𝑥𝑥2 , … , 𝑥𝑥𝑛𝑛 корени полинома 𝑥𝑥 𝑛𝑛 + 𝑥𝑥 𝑛𝑛−1 + ⋯ + 𝑥𝑥 + 1.

Доказати да важи једнакост
1 1 1 𝑛𝑛
+ + ⋯+ = .
1 − 𝑥𝑥1 1 − 𝑥𝑥2 1 − 𝑥𝑥𝑛𝑛 2
1
Решење. Одредимо полином 𝑛𝑛-тог степена чији су корени 𝑦𝑦𝑘𝑘 = , 𝑘𝑘 =
1 − 𝑥𝑥𝑘𝑘
𝑦𝑦𝑘𝑘 − 1
1, 2, … , 𝑛𝑛. Тада је 𝑥𝑥𝑘𝑘 = . Како су 𝑥𝑥𝑘𝑘 , 𝑘𝑘 = 1, 2, … , 𝑛𝑛, корени полинома
𝑦𝑦𝑘𝑘
𝑛𝑛 𝑛𝑛−1
𝑥𝑥 + 𝑥𝑥 + ⋯ + 𝑥𝑥 + 1, важи
𝑦𝑦𝑘𝑘 − 1 𝑛𝑛 𝑦𝑦𝑘𝑘 − 1 𝑛𝑛−1 𝑦𝑦𝑘𝑘 − 1
� 𝑦𝑦𝑘𝑘
� +�
𝑦𝑦𝑘𝑘
� + ⋯+ �
𝑦𝑦𝑘𝑘
�+ 1 = 0.
Одавде је
(𝑦𝑦𝑘𝑘 − 1)𝑛𝑛 + 𝑦𝑦𝑘𝑘 (𝑦𝑦𝑘𝑘 − 1)𝑛𝑛−1 + ⋯ + 𝑦𝑦𝑘𝑘𝑛𝑛−1 (𝑦𝑦𝑘𝑘 − 1) + 𝑦𝑦𝑘𝑘𝑛𝑛 = 0,
па су 𝑦𝑦𝑘𝑘 , 𝑘𝑘 = 1, 2, … , 𝑛𝑛, корени полинома

𝑃𝑃(𝑥𝑥) = (𝑥𝑥 − 1)𝑛𝑛 + 𝑥𝑥(𝑥𝑥 − 1)𝑛𝑛−1 + ⋯ + 𝑥𝑥 𝑛𝑛−1 (𝑥𝑥 − 1) + 𝑥𝑥 𝑛𝑛 .
Полином 𝑃𝑃(𝑥𝑥) можемо записати у облику
𝑃𝑃(𝑥𝑥) = (𝑛𝑛 + 1)𝑥𝑥 𝑛𝑛 − ��𝑛𝑛1� + �𝑛𝑛−1

1
� + ⋯ + �11�� 𝑥𝑥 𝑛𝑛−1 + ⋯ .
(Због каснијег коришћења Вијетових правила, у запису смо издвојили само

сабирке који садрже 𝑥𝑥 𝑛𝑛 и 𝑥𝑥 𝑛𝑛−1 .)
На основу Вијетових правила, добијамо да је
𝑛𝑛 𝑛𝑛−1 1 𝑛𝑛(𝑛𝑛+1)
� �+� �+⋯+� � 𝑛𝑛 + (𝑛𝑛 − 1) + … + 1
1 1 1
𝑦𝑦1 + 𝑦𝑦2 + ⋯ + 𝑦𝑦𝑛𝑛 = = = 2
𝑛𝑛 + 1 𝑛𝑛 + 1 𝑛𝑛 + 1
𝑛𝑛
= ,
2
што је и требало да се докаже.
21
М1889. У скупу реалних бројева решити систем једначина

𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧 = 0
𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 3 + 𝑧𝑧 3 = 18
3
𝑥𝑥 7 + 𝑦𝑦 7 + 𝑧𝑧 7 = 2058.
Решење. Посматрајмо полином трећег степена 𝑃𝑃(𝑡𝑡) = 𝑡𝑡 3 + 𝑎𝑎𝑡𝑡 2 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐 чи-

ји су корени реални бројеви 𝑥𝑥, 𝑦𝑦 и 𝑧𝑧. Како је 𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧 = 0, то значи да је
коефицијент 𝑎𝑎 = 0, па је
𝑃𝑃(𝑡𝑡) = 𝑡𝑡 3 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐.
С обзиром да су 𝑥𝑥, 𝑦𝑦 и 𝑧𝑧 корени полинома овог полинома, важи
𝑥𝑥 3 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐 = 0 (1)
3
𝑦𝑦 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐 = 0 (2)
3
𝑧𝑧 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐 = 0. (3)
Сабирајући леве и десне стране и користећи да је 𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧 = 0 и
𝑥𝑥 3 + 𝑦𝑦 3 + 𝑧𝑧 3 = 18, налазимо да је 𝑐𝑐 = −6.
Дакле, полином 𝑃𝑃(𝑡𝑡) има облик
𝑃𝑃(𝑡𝑡) = 𝑡𝑡 3 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 − 6. (4)

Ако једнакости (1), (2) и (3) помножимо редом са 𝑥𝑥 𝑛𝑛 , 𝑦𝑦 𝑛𝑛 и 𝑧𝑧 𝑛𝑛 , а за-
тим саберемо леве и десне стране, добијамо да је
𝑥𝑥 𝑛𝑛+3 + 𝑦𝑦 𝑛𝑛+3 + 𝑧𝑧 𝑛𝑛+3 + 𝑏𝑏(𝑥𝑥 𝑛𝑛+1 + 𝑦𝑦 𝑛𝑛+1 + 𝑧𝑧 𝑛𝑛+1 ) − 6(𝑥𝑥 𝑛𝑛 + 𝑦𝑦 𝑛𝑛 + 𝑧𝑧 𝑛𝑛 ) = 0.
Нека је 𝑆𝑆𝑛𝑛 = 𝑥𝑥 𝑛𝑛 + 𝑦𝑦 𝑛𝑛 + 𝑧𝑧 𝑛𝑛 за свако 𝑛𝑛 ≥ 1. Тада претходна једнакост
прелази у једнакост
𝑆𝑆𝑛𝑛+3 + 𝑏𝑏𝑆𝑆𝑛𝑛+1 − 6𝑆𝑆𝑛𝑛 = 0,
која важи за свако 𝑛𝑛 ≥ 1.
Специјално, за 𝑛𝑛 = 4, 𝑛𝑛 = 2 и 𝑛𝑛 = 1 имамо
𝑆𝑆7 + 𝑏𝑏𝑆𝑆5 − 6𝑆𝑆4 = 0
𝑆𝑆5 + 𝑏𝑏𝑆𝑆3 − 6𝑆𝑆2 = 0
𝑆𝑆4 + 𝑏𝑏𝑆𝑆2 − 6𝑆𝑆1 = 0.
Одатле је
𝑆𝑆7 = −𝑏𝑏𝑆𝑆5 + 6𝑆𝑆4 = −𝑏𝑏(−𝑏𝑏𝑆𝑆3 + 6𝑆𝑆2 ) + 6(−𝑏𝑏𝑆𝑆2 + 6𝑆𝑆1 )

= 𝑏𝑏 2 𝑆𝑆3 − 12𝑏𝑏𝑆𝑆2 + 36𝑆𝑆1 . (5)
По услову задатка је 𝑆𝑆7 = 2058, 𝑆𝑆3 = 18 и 𝑆𝑆1 = 0. Осим тога је
22
𝑆𝑆2 = 𝑥𝑥 2 + 𝑦𝑦 2 + 𝑧𝑧 2 = (𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)2 − 2(𝑥𝑥𝑥𝑥 + 𝑦𝑦𝑦𝑦 + 𝑧𝑧𝑧𝑧).

Како је 𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧 = 0 и, због Вијетових правила примењених на по-
лином (4), 𝑥𝑥𝑥𝑥 + 𝑦𝑦𝑦𝑦 + 𝑧𝑧𝑧𝑧 = 𝑏𝑏, следи да је 𝑆𝑆2 = −2𝑏𝑏. Замењујући добијене
вредности за 𝑆𝑆7 , 𝑆𝑆3 , 𝑆𝑆2 и 𝑆𝑆1 , добијамо да је 2058 = 42𝑏𝑏 2 , одакле је 𝑏𝑏 2 = 49
и 𝑏𝑏 = ±7.
Тако имамо две могућности за полином 𝑃𝑃(𝑡𝑡) у (4),
𝑃𝑃(𝑡𝑡) = 𝑡𝑡 3 + 7𝑡𝑡 − 6
и
𝑃𝑃(𝑡𝑡) = 𝑡𝑡 3 − 7𝑡𝑡 − 6.
У првом случају, 𝑃𝑃(𝑡𝑡) има само једну реалну нулу, те тај случај от-
пада јер све три нуле (𝑥𝑥, 𝑦𝑦 и 𝑧𝑧) треба да су реалне. У другом случају, нуле
𝑃𝑃(𝑡𝑡) су 𝑡𝑡1 = −1, 𝑡𝑡2 = −2, 𝑡𝑡3 = 3. То повлачи да је решење датог система
једначина уређена тројка (𝑥𝑥, 𝑦𝑦, 𝑧𝑧) таква да је
(𝑥𝑥, 𝑦𝑦, 𝑧𝑧) ∈
{(−1, −2, 3), (−1, 3, −2), (−2, −1, 3), (−2, 3, −1), (3, −1, −2), (3, −2, −1) }.
М1890. Доказати да постоје низови непарних бројева (𝑥𝑥𝑛𝑛 )𝑛𝑛≥3 и (𝑦𝑦𝑛𝑛 )𝑛𝑛≥3
такви да је 7𝑥𝑥𝑛𝑛2 + 𝑦𝑦𝑛𝑛2 = 2𝑛𝑛 , за свако 𝑛𝑛 ≥ 3.
Решење. Тражени низ формирамо индуктивно на следећи начин. За 𝑛𝑛 = 3,
ставимо да је 𝑥𝑥1 = 𝑦𝑦1 = 1. Заиста, тада је 7𝑥𝑥12 + 𝑦𝑦12 = 8 = 23 .
Претпоставимо да за 𝑛𝑛 ≥ 3 постоје непарни бројеви 𝑥𝑥𝑛𝑛 и 𝑦𝑦𝑛𝑛 такви
𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 𝑥𝑥 − 𝑦𝑦
да је 7𝑥𝑥𝑛𝑛2 + 𝑦𝑦𝑛𝑛2 = 2𝑛𝑛 и посматрајмо целе бројеве 𝑛𝑛 𝑛𝑛 и 𝑛𝑛 𝑛𝑛.
2 2
𝑥𝑥𝑛𝑛 + 𝑦𝑦𝑛𝑛 𝑥𝑥𝑛𝑛 − 𝑦𝑦𝑛𝑛
Приметимо да 2 и 2
не могу оба бити парни нити оба не-
𝑥𝑥𝑛𝑛 + 𝑦𝑦𝑛𝑛 𝑥𝑥𝑛𝑛 − 𝑦𝑦𝑛𝑛
парни, јер је њихов збир + 2 = 𝑥𝑥𝑛𝑛 непаран број. Тако имамо два
2
случаја.
𝑥𝑥𝑛𝑛 + 𝑦𝑦𝑛𝑛
1о је непаран. Тада узимамо да је
2
𝑥𝑥𝑛𝑛 + 𝑦𝑦𝑛𝑛 7𝑥𝑥𝑛𝑛 − 𝑦𝑦𝑛𝑛
𝑥𝑥𝑛𝑛+1 =
2
и 𝑦𝑦𝑛𝑛+1 = 2
.
Покажимо да су 𝑥𝑥𝑛𝑛+1 и 𝑦𝑦𝑛𝑛+1 добро дефинисани. По претпоставци је
𝑥𝑥𝑛𝑛 + 𝑦𝑦𝑛𝑛
𝑥𝑥𝑛𝑛+1 = непаран број. Како су, уз то, 𝑥𝑥𝑛𝑛 и 𝑦𝑦𝑛𝑛 непарни, следи да је
2
7𝑥𝑥𝑛𝑛 − 𝑦𝑦𝑛𝑛 𝑥𝑥𝑛𝑛 + 𝑦𝑦𝑛𝑛
𝑦𝑦𝑛𝑛+1 = = + 3𝑥𝑥𝑛𝑛 − 𝑦𝑦𝑛𝑛
2 2
такође непаран број.

Осим тога, имамо да је
23
2 2 𝑥𝑥𝑛𝑛 + 𝑦𝑦𝑛𝑛 2 7𝑥𝑥𝑛𝑛 − 𝑦𝑦𝑛𝑛 2

7𝑥𝑥𝑛𝑛+1 + 𝑦𝑦𝑛𝑛+1 = 7� � +� �
2 2
1
= (7𝑥𝑥𝑛𝑛2 + 14𝑥𝑥𝑛𝑛 𝑦𝑦𝑛𝑛 + 7𝑦𝑦𝑛𝑛2 + 49𝑥𝑥𝑛𝑛2 − 14𝑥𝑥𝑛𝑛 𝑦𝑦𝑛𝑛 + 𝑦𝑦𝑛𝑛2 )
4
1
= (56𝑥𝑥𝑛𝑛2 + 8𝑦𝑦𝑛𝑛2 ) = 2(7𝑥𝑥𝑛𝑛2 + 𝑦𝑦𝑛𝑛2 ) = 2 ∙ 2𝑛𝑛
4
= 2𝑛𝑛+1 .
𝑥𝑥𝑛𝑛 −𝑦𝑦𝑛𝑛
2о 2
je непаран. Сада узимамо да је
𝑥𝑥𝑛𝑛 − 𝑦𝑦𝑛𝑛 7𝑥𝑥𝑛𝑛 + 𝑦𝑦𝑛𝑛
𝑥𝑥𝑛𝑛+1 =
2
и 𝑦𝑦𝑛𝑛+1 = 2
.
Слично као у 1о , показујемо да су 𝑥𝑥𝑛𝑛+1 и 𝑦𝑦𝑛𝑛+1 непарни и да је

2 2
7𝑥𝑥𝑛𝑛+1 + 𝑦𝑦𝑛𝑛+1 = 2𝑛𝑛+1.
Понављајући исти поступак добијамо 𝑥𝑥𝑛𝑛+2 и 𝑦𝑦𝑛𝑛+2 , 𝑥𝑥𝑛𝑛+3 и 𝑦𝑦𝑛𝑛+3 итд.
М1891. Нека су 𝑥𝑥, 𝑦𝑦 и 𝑧𝑧 позитивни реални бројеви. Доказати да важи нејед-

накост
2 2 2 9
+ + ≥ .
𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧 𝑧𝑧 + 𝑥𝑥 𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧
Решење. Користићемо следеће помоћно тврђење.

Лема. За реалне бројеве 𝑎𝑎, 𝑏𝑏, 𝑥𝑥 и 𝑦𝑦, такве да је 𝑥𝑥, 𝑦𝑦 > 0, важи неједнакост
𝑎𝑎 2 𝑏𝑏2 (𝑎𝑎 + 𝑏𝑏)2
𝑥𝑥
+ 𝑦𝑦
≥ 𝑥𝑥 + 𝑦𝑦
.
Доказ леме. Неједнакост можемо записати у облику

𝑎𝑎2 𝑦𝑦(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦) + 𝑏𝑏 2 𝑥𝑥(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦) ≥ (𝑎𝑎 + 𝑏𝑏)2 𝑥𝑥𝑥𝑥,
што је еквивалентно са (𝑎𝑎𝑎𝑎 − 𝑏𝑏𝑏𝑏)2 ≥ 0 и што је очигледно тачно.
□
Пређимо сад на решење задатка. Израз са леве стране неједнакости

2 2 2
�√2� �√2� �√2�
можемо записати у облику + + . Примењујући двапут наве-
𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧 𝑧𝑧 + 𝑥𝑥
дену лему, добијамо
2 2 2 2 2 2
�√2� �√2� �√2� �2√2� �√2� �3√2� 9
𝑥𝑥 + 𝑦𝑦
+ 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧
+ 𝑧𝑧 + 𝑥𝑥
≥ 𝑥𝑥 + 2𝑦𝑦 + 𝑧𝑧 + 𝑧𝑧 + 𝑥𝑥
≥ 2𝑥𝑥 + 2𝑦𝑦 + 2𝑧𝑧 = ,
𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧
односно
2 2 2 9
+ + ≥ .
𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧 𝑧𝑧 + 𝑥𝑥 𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧
24
М1892. Одредити све уређене тројке (𝑥𝑥, 𝑦𝑦, 𝑧𝑧) целих бројева такве да је
𝑥𝑥 2 + 𝑥𝑥𝑥𝑥 = 𝑦𝑦 2 + 𝑥𝑥𝑥𝑥.
Решење. Једначину можемо записати у облику

𝑥𝑥(𝑥𝑥 − 𝑧𝑧) = 𝑦𝑦(𝑦𝑦 − 𝑥𝑥).
Нека је 𝑑𝑑 највећи заједнички делилац бројева 𝑥𝑥 и 𝑦𝑦. Тада је 𝑥𝑥 = 𝑑𝑑𝑑𝑑
и 𝑦𝑦 = 𝑑𝑑𝑑𝑑, где су 𝑎𝑎 и 𝑏𝑏 узајамно прости бројеви. Након замене 𝑥𝑥 и 𝑦𝑦, наша
једначина добија облик
𝑎𝑎(𝑥𝑥 − 𝑧𝑧) = 𝑏𝑏(𝑦𝑦 − 𝑥𝑥).
Како је десна страна (као и лева) дељива са 𝑎𝑎 и како су бројеви 𝑎𝑎 и
𝑏𝑏 узајамно прости, закључујемо да је 𝑦𝑦 − 𝑥𝑥 = 𝑘𝑘𝑘𝑘 за неки цео број 𝑘𝑘. Сли-
чно је 𝑥𝑥 − 𝑧𝑧 = 𝑘𝑘𝑘𝑘.
Заменом 𝑥𝑥 = 𝑑𝑑𝑑𝑑 и 𝑦𝑦 = 𝑑𝑑𝑑𝑑 у 𝑦𝑦 − 𝑥𝑥 = 𝑘𝑘𝑘𝑘, добијамо да је 𝑑𝑑(𝑏𝑏 − 𝑎𝑎) =
𝑘𝑘𝑘𝑘. Како су 𝑎𝑎 и 𝑏𝑏 узајамно прости, следи да су бројеви 𝑎𝑎 и 𝑏𝑏 − 𝑎𝑎 такође
узајамно прости. Из једнакости 𝑑𝑑(𝑏𝑏 − 𝑎𝑎) = 𝑘𝑘𝑘𝑘 то повлачи да 𝑏𝑏 − 𝑎𝑎 дели 𝑘𝑘,
па можемо узети да је 𝑘𝑘 = 𝑚𝑚(𝑏𝑏 − 𝑎𝑎). Замењујући то 𝑘𝑘 у претходну једна-
кост, налазимо да је 𝑑𝑑 = 𝑚𝑚𝑚𝑚.
Отуда је
𝑥𝑥 = 𝑑𝑑𝑑𝑑 = 𝑚𝑚𝑎𝑎2
𝑦𝑦 = 𝑑𝑑𝑑𝑑 = 𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚
𝑧𝑧 = 𝑥𝑥 − 𝑘𝑘𝑘𝑘 = 𝑚𝑚𝑎𝑎2 − 𝑚𝑚(𝑏𝑏 − 𝑎𝑎)𝑏𝑏 = 𝑚𝑚(𝑎𝑎2 + 𝑎𝑎𝑎𝑎 − 𝑏𝑏 2 ),
па су тражене тројке
(𝑥𝑥, 𝑦𝑦, 𝑧𝑧) = �𝑚𝑚𝑎𝑎2 , 𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚, 𝑚𝑚(𝑎𝑎2 + 𝑎𝑎𝑎𝑎 − 𝑏𝑏 2 )�,
за произвољне целе бројеве 𝑎𝑎, 𝑏𝑏 и 𝑚𝑚, где су 𝑎𝑎 и 𝑏𝑏 узајамно прости.
𝑥𝑥 2000 − 1
М1893. Доказати да једначина = 𝑦𝑦 2 нема решења у скупу природ-
𝑥𝑥 − 1
них бројева.
Решење. Израз са леве стране једнакости можемо записати у следећем об-

лику
𝑥𝑥 2000 − 1 �𝑥𝑥 1000 + 1��𝑥𝑥 1000 − 1� �𝑥𝑥 1000 + 1��𝑥𝑥 500 + 1��𝑥𝑥 500 − 1�
= = .
𝑥𝑥 − 1 𝑥𝑥 − 1 𝑥𝑥 − 1
𝑥𝑥 500 − 1
Нека је 𝑎𝑎 = 𝑥𝑥 1000 + 1, 𝑏𝑏 = 𝑥𝑥 500 + 1 и 𝑐𝑐 = . Тада је
𝑥𝑥 − 1
𝑎𝑎 − 2 = 𝑥𝑥 1000 − 1 = (𝑥𝑥 500 + 1)(𝑥𝑥 500 − 1)

= (𝑥𝑥 500 + 1)(𝑥𝑥 − 1)(𝑥𝑥 499 + 𝑥𝑥 498 + ⋯ + 𝑥𝑥 + 1).
25
𝑥𝑥 500 − 1
Како је 𝑐𝑐 = = 𝑥𝑥 499 + 𝑥𝑥 498 + ⋯ + 𝑥𝑥 + 1, из претходне једна-
𝑥𝑥 − 1
кости следи да 𝑏𝑏 и 𝑐𝑐 деле 𝑎𝑎 − 2. Слично, из
𝑏𝑏 − 2 = 𝑥𝑥 500 − 1 = (𝑥𝑥 − 1)(𝑥𝑥 499 + 𝑥𝑥 498 + ⋯ + 𝑥𝑥 + 1)
следи да 𝑐𝑐 дели 𝑏𝑏 − 2.
То значи да највећи заједнички делилац свака два од бројева 𝑎𝑎, 𝑏𝑏 и
𝑐𝑐 највише може да буде број 2. Из тога следи да је производ 𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎 је потпун
квадрат ако и само ако су 𝑎𝑎, 𝑏𝑏 и 𝑐𝑐 или сва три потпуни квадрати или је је-
дан од њих потпун квадрат док су друга два двоструки потпуни квадрати.
(Детаље овог закључка препуштамо читаоцима.)
Како је (𝑥𝑥 500 )2 < 𝑥𝑥 1000 + 1 < (𝑥𝑥 500 + 1)2 , следи да 𝑎𝑎 = 𝑥𝑥 1000 + 1
није потпун квадрат. Слично, ни 𝑏𝑏 = 𝑥𝑥 500 + 1 није потпун квадрат.
Сходно претходном запажању, имамо да је 𝑎𝑎 = 2𝑠𝑠 2 и 𝑏𝑏 = 2𝑡𝑡 2 , за
неке природне бројеве 𝑠𝑠 и 𝑡𝑡. Одатле је 4𝑎𝑎𝑎𝑎 = (4𝑠𝑠𝑠𝑠)2 потпун квадрат.
С друге стране је
4𝑎𝑎𝑎𝑎 = 4(𝑥𝑥 1000 + 1)(𝑥𝑥 500 + 1) = 4𝑥𝑥 1500 + 4𝑥𝑥 1000 + 4𝑥𝑥 500 + 4,
па претходни закључак повлачи да је број 4𝑥𝑥 1500 + 4𝑥𝑥 1000 + 4𝑥𝑥 500 + 4
потпун квадрат. Но то је немогуће, јер је
(2𝑥𝑥 750 + 𝑥𝑥 250 )2 < 4𝑥𝑥 1500 + 4𝑥𝑥 1000 + 4𝑥𝑥 500 + 4 < (2𝑥𝑥 750 + 𝑥𝑥 250 + 1)2 .
𝑥𝑥 2000 − 1
Дакле, број не може да буде потпун квадрат ни за један
𝑥𝑥 − 1
𝑥𝑥 2000 − 1
природан број 𝑥𝑥. Стога, једначина = 𝑦𝑦 2 нема решења у скупу при-
𝑥𝑥 − 1
родних бројева.
Задатке су решили:
Вукан Божовић, IV разред, Крушевац: М1874, М1875, М1876, М1877,

М1878, М1879, М1880, М1881, М1882, М1883, М1884, М1885, М1886,
М1887, М1888, М1889, М1890, М1891, М1892, М1893 (сви задаци из
претходног броја)
Немања Вучићевић, Крагујевац: М1894, М1895, М1899
26
Вижнерова шифра
Hello, World!
Миодраг Живковић, Београд
1. Шифровање, дешифровање, криптоанализа
Алиса жели да пошаље поруку Бобану, али тако да избегне да Ци-

ца, која може да пресретне ту поруку, буде у стању да је прочита. Због тога
се Алиса и Бобан договарају који ће алгоритам и кључ користити за шиф-
ровање, односно дешифровање поруке. Пре него што пошаље поруку, Али-
са је шифрује. Кад Бобан прими поруку, да би могао да је прочита, он је
најпре дешифрује. Цица пресреће поруку, али не може да је дешифрује као
Бобан, јер зна који су Алиса и Бобан алгоритам шифровања изабрали, али
не зна кључ. Она може да спроведе криптоанализу добијеног шифрата,
тј. да полазећи од шифрата некако реконструише поруку, иако не зна кључ.
За детаље видети [3].
Тешко је преценити значај криптографије, науке о поступцима
шифровања. У току другог светског рата Немци су за тајно преношење нај-
поверљивијих података, поред осталог, користили уређај Енигма. Пољаци
су и пре рата успели да реконструишу одговарајући поступак шифровања.
Енглези су преузели њихове резултате и наставили са нападом на шифру.
У ту сврху развили су рачунар Колос (Colossus, [1]), који због тајности није
спомињан у историји развоја рачунара до 1990. године. Најмоћнији рачуна-
ри су се одувек користили у војне сврхе, пре свега за моделирање нуклеар-
ног оружја, разбијање шифри и моделирање времена [6]. Књига Дејвида
Кана [4] је једна од најинтересантнијих књига о историји криптографије.
2. Шифра транслације
Један од најједноставнијих поступака шифровања је шифра тран-
слације. Претпоставимо да се азбука којом је написана порука састоји од 𝑛𝑛
слова; за нашу ћирилицу је 𝑛𝑛 = 30 (видети табелу 1), а за енглеску
латиницу је 𝑛𝑛 = 26. Словима азбуке одговарају редни бројеви од 0 до 𝑛𝑛 −
1. Кључ 𝑘𝑘 је било који број од 0 до 𝑛𝑛 − 1. Ако се порука састоји од 𝑁𝑁
слова, чији су редни бројеви у азбуци редом 𝑝𝑝1 , 𝑝𝑝2 , … , 𝑝𝑝𝑁𝑁 , онда се редни
бројеви 𝑐𝑐1 , 𝑐𝑐2 , … , 𝑐𝑐𝑁𝑁 слова шифрата добијају као остаци при дељењу са 𝑛𝑛
после сабирања сa 𝑘𝑘, тј. за 𝑖𝑖 = 1, 2, … , 𝑁𝑁 је 𝑐𝑐𝑖𝑖 = (𝑝𝑝𝑖𝑖 + 𝑘𝑘) mod 𝑛𝑛. Овде је
mod ознака за операцију рачунања остатка при дељењу првог аргумента
другим. Дешифровање је инверзна операција: 𝑖𝑖-то слово поруке, 𝑝𝑝𝑖𝑖 , добија
се као остатак при дељењу са 𝑛𝑛 разлике 𝑘𝑘 − 𝑐𝑐𝑖𝑖 , тј. 𝑝𝑝𝑖𝑖 = (𝑘𝑘 − 𝑐𝑐𝑖𝑖 ) mod 𝑛𝑛.
27
Слово А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Индекс 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
Слово Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
Индекс 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
Табела 1. Редни бројеви ћириличних слова.
Шифровање и дешифровање могу се уместо као операције са ред-

ним бројевима слова схватити као операције са самим словима. На пример,
шифровање "А" померањем за 7 места може се написати као сабирање сло-
ва "А" са (седмим) словом "Ж" : "А" + "Ж" = "Ж", а дешифровање "Ж" ис-
тим кључем "Ж" даје "Ж" − "Ж"="А".
Пример 1. Алиса жели да Бобану пошаље поруку „АНА ВОЛИ

МИЛОВАНА“. Ана и Бобан договорили су се да користе шифру трансла-
ције са кључем "Ж", седмим словом у азбуци. Приликом шифровања свако
слово поруке замењује се словом које се налази 7 места иза њега у азбуци,
видети табелу 2. Користећи ову табелу и замењујући једно по једно слово
поруке, Алиса добија шифрат "ЖЋЖ ИФРЊ ТЊРФИЖЋЖ". Бобан добије-
ни шифрат дешифрује користећи исту табелу у обрнутом смеру, односно
замењујући свако слово словом које је 7 слова испред њега у азбуци. На-
равно, он добија поруку „АНА ВОЛИ МИЛОВАНА“.
Порука А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Шифрат Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т
Порука Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
Шифрат Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш А Б В Г Д Ђ Е
Табела 2. Шифра транслације за 7 места дуж азбуке, односно сабирање са словом

"Ж" као кључем.
Позната Цезарова шифра је уствари шифра транслације са фиксира-

ним кључем 3. Другим речима, Цезарова шифра се од других разликује по
томе што уствари нема кључ: непромењена порука увек даје непромењени
шифрат. Други познати пример шифре транслације дискретно се појављује
у филму Одисеја у свемиру 2001: главни „јунак“ је рачунар HAL, чије се
име добија тако што се у речи IBM свако слово замени претходним словом
латинице.
Како Цица може да нападне овај систем, односно да одреди поруку

ако зна да је искоришћена шифра транслације, а не зна кључ? Пошто могу-
ћих кључева у овом систему има само 30, она може да дешифрује шифрат
свим кључевима, видети табелу 3. Пошто се само за кључ 7 дешифровањем
28
добија смислена порука, Цица на тај начин успева да потпуном претрагом

одреди кључ и прочита поруку.
.
Кључ Резултат дешифровања поруке "ЖЋЖ ИФРЊ ТЊРФИЖЋЖ"
А Ж Ћ Ж И Ф Р Њ Т Њ Р Ф И Ж Ћ Ж
Б Е Т Е З У П Н С Н П У З Е Т Е
В Ђ С Ђ Ж Ћ О М Р М О Ћ Ж Ђ С Ђ
Г Д Р Д Е Т Њ Љ П Љ Њ Т Е Д Р Д
Д Г П Г Ђ С Н Л О Л Н С Ђ Г П Г
Ђ В О В Д Р М К Њ К М Р Д В О В
Е Б Њ Б Г П Љ Ј Н Ј Љ П Г Б Њ Б
Ж А Н А В О Л И М И Л О В А Н А
З Ш М Ш Б Њ К З Љ З К Њ Б Ш М Ш
... ...
Џ И Ф И К Ц Т П У П Т Ц К И Ф И
Ш З У З Ј Х С О Ћ О С Х Ј З У З
Табела 3. Разбијање шифре транслације потпуном претрагом.
3. Полиалфабетске шифре
Као што смо видели, шифра транслације је уствари сабирање

свих слова поруке једним истим словом кључа. Због тога се каже да
је шифра транслације моноалфабетска шифра. Природно уопштење
моноалфабетске шифре су полиалфабетске шифре, код којих се за
шифровање сваког наредног слова поруке 𝑝𝑝1 , 𝑝𝑝2 , … , 𝑝𝑝𝑁𝑁 користи ново
слово низа кључа 𝑘𝑘1 , 𝑘𝑘2 , … , 𝑘𝑘𝑁𝑁 : 𝑐𝑐𝑖𝑖 = (𝑝𝑝𝑖𝑖 + 𝑘𝑘𝑖𝑖 ) mod 𝑛𝑛, 𝑖𝑖 = 1, 2, … , 𝑁𝑁. Де-
шифровање је инверзна операција, којом се од шифрата поново добија по-
рука: 𝑝𝑝𝑖𝑖 = (𝑘𝑘𝑖𝑖 − 𝑐𝑐𝑖𝑖 ) mod 𝑛𝑛.
Идеја да се несигурне моноалфабетске шифре замене полиалфабет-
ским доста је стара. Италијан Леон Алберти (Leon Battista Alberti, 15. век)
смислио је специјални диск за шифровање, што је поједноставило сабира-
ње слова поруке са словом кључа. Други Италијан, Ђован Беласо (Giovan
Battista Bellaso) је 1466. године описао полиалфабетску шифру у којој су се
алфабети повремено мењали, што је назначено у шифрату; сам низ алфабе-
та (транслација) договара се пре слања поруке. Упркос томе, проналазак
такве шифре погрешно се приписује Французу Блезу Вижнеру (Blaise de
Vigenere, 16. век), дипломати, криптографу, преводиоцу и алхемичару. Све
до 19. века рачунало се да се ова шифра не може разбити. Први општи ме-
тод напада на шифру објавио је 1863. године пруски официр Фридрих Ка-
сиски (Friedrich Kasiski).
29
С обзиром на то како се формира низ кључа, постоји неколико ти-

пова полиалфабетских шифри:
• Као низ кључа може се користити неки други (унапред договорени)

текст. У претходним вековима су шпијуни за шифровање својих по-
рука често користили Библију, рачунајући да то не може да изазове
подозрење. При томе су уз поруку могли да наведу рецимо страну
Библије од које почиње низ кључа.
• Случајна шифра је полиалфабетска шифра код које се као низ
кључа користи изгенерисани низ случајних независно изабраних
слова исте дужине као и порука. Ова шифра се зове и апсолутно
тајна шифра. Ова шифра се не може разбити, јер су све могуће (и
смислене) поруке исте дужине једнако вероватне, па нема начина
да се установи која је од њих права. Једном искоришћени низ кључа
не сме се никада поново искористити. Уколико се две различите по-
руке шифрују истим низом кључа, онда се обе могу одредити тзв.
нападом Казиског.
• Вижнерова шифра као низ кључа користи довољно пута поновље-
ну једну исту реч - кључ. На пример, ако је кључ реч "ПЕТАР", он-
да је низ кључа текст "ПЕТАРПЕТАРПЕТАР … ".
Пример 2. Као пример поруке искористићемо почетак Андрићевог

романа „На Дрини ћуприја“:
„Већим делом свога тока река Дрина протиче кроз тесне гудуре из-
међу стрмих планина или кроз дубоке кањоне окомито одсечених обала.
Само на неколико места речног тока њене се обале проширују у отворене
долине и стварају, било на једној било на обе стране реке, жупне, делимич-
но равне, делимично таласасте пределе, подесне за обрађивање и насеља.
Такво једно проширење настаје и овде, код Вишеграда, на месту где Дрина
избија у наглом завоју из дубоког и уског теснаца који стварају Буткове
Стијене и Узавничке планине. Заокрет који ту прави Дрина необично је
оштар а планине са обе стране тако су стрме и толико ублизу да изгледају
као затворен масив из којег река извире право, као из мрког зида. Али ту се
планине одједном размичу у неправилан амфитеатар чији промер на најши-
рем месту није већи од петнаестак километара ваздушне линије.“
Добијени шифрат искористићемо за демонстрацију поступка разби-

јања шифре у наредна два примера. Примери су направљени програмом из
мастер рада [2]. Пре шифровања у тексту се остављају само слова, тако
што се сва слова претварају у мала:
30
„већимделомсвогатокарекадринапротичекрозтеснегудуреизмеђустрмихпла
нинаиликроздубокекањонеокомитоодсеченихобаласамонанеколикоместаре
чногтокањенесеобалепроширујууотворенедолинеистварајубилонаједнојбил
онаобестранерекежупнеделимичноравнеделимичноталасастепределеподес
незаобрађивањеинасељатаквоједнопроширењенастајеиовдекодвишеградан
аместугдедринаизбијаунагломзавојуиздубокогиускогтеснацакојистварајубу
тковестијенеиузавничкепланинезаокреткојитуправидринанеобичнојеоштар
апланинесаобестранетакосустрмеитоликоублизудаизгледајукаозатворенмас
ивизкојегрекаизвиреправокаоизмркогзидаалитусепланинеодједномразмичу
унеправиланамфитеатарчијипромернанајширемместунијевећиодпетнаестак
километараваздушнелиније“
Шифровањем кључем "петар" добија се шифрат:
"слљигћлгогзззгриувазфотдзчттпзђчачхшхззјфцеећкјмрхчмђефкцлргчбилрг
неаџанврецјмбешлвађђтчоађсатеђјкењфтахерегаипсзнрглвобчозмхзчтрхнтз
гјђотњхглкеерегежжусизкњмуеиззрхглхобчтчииизтррџшћибђттјхћтзјсчпзн
рђжчсјжееезфочжлетчдханђињгујатглхебчсачдђчтлрзектхехчдхалиоуфцееч
пућррунуађфнеаифрттршззјхћтзпзђђархдлеаииебеџђзхеађјуипфијаупттмхз
чмгуфјјидпншбџџемнртпзмчпззјлчмхусђозгџкцвоћилкнрмевошчцлвржебус
кчвотфцлишфтчилцеунџночпбптанхцезкзфчвошччмпзпзадзчттнхђжачдђњч
опиејажаееидфцтосфцлрргллаађцмсјжсчијђпакекжгичкјтичтпчдрџшваецел
вежлемрзнуичшубећжлваџцзархехтвешезичвхвоћцнхаранлуиффгадчтчоуџл
хневхтзгчгмудффјатчптнрваатхпчтрњчњапзђсчрдпттјпчхчмгфцлудчњчвхјн
зджфчеахзчткачпзмхиејатпмхупглгидчњч"
4. Разбијање Вижнерове шифре
Разбијање Вижнерове шифре састоји се од две фазе: одређивањe

дужине кључа, а затим одређивањe самог кључа. Да бисмо могли да разу-
мемо овај напад, упознаћемо се најпре са појмом индекса коинциденције
који је увео амерички криптограф Вилијем Фридман [5].
Индекс коинциденције
Напад на Вижнерову шифру заснива се на примени тзв. инде-

кса коинциденције. Индекс коинциденције текста једнак је вероват-
ноћи да два случајно независно изабрана слова из текста буду једна-
ка.
Нека је 𝑃𝑃 = 𝑝𝑝1 , 𝑝𝑝2 , … , 𝑝𝑝𝑁𝑁 ћирилични текст од 𝑛𝑛 слова и нека је 𝑛𝑛𝑖𝑖
број појављивања 𝑖𝑖-тог слова азбуке, 𝑖𝑖 = 0,1, … , 𝑛𝑛 − 1 (за ћирилицу је 𝑛𝑛 =
30). Тада је индекс коициденције 𝐼𝐼𝐼𝐼(𝑃𝑃) текста 𝑃𝑃 једнак збиру вероватноћа
да та два изабрана слова буду оба једнака "А",...,"Ж", односно
31
𝑛𝑛𝑖𝑖 (𝑛𝑛𝑖𝑖 − 1)
𝑛𝑛𝑖𝑖 (𝑛𝑛𝑖𝑖 − 1)
𝐼𝐼𝐼𝐼(𝑃𝑃) = ∑𝑛𝑛−1
𝑖𝑖=0
2
𝑁𝑁(𝑁𝑁 − 1) = ∑𝑛𝑛−1
𝑖𝑖=0 𝑁𝑁(𝑁𝑁 − 1)
.
2
Пример 2. У поруци "АНА ВОЛИ МИЛОВАНА" слова А, В, И, Л, М, Н, О

појављују се редом 4, 2, 2, 2, 1, 2, 2 пута, па је њен индекс коинциденције
4×3 + 2×1 + 2×1 + 2×1 + 1×0 + 2×1 + 2×1 22
= ≈ 0.105.
15×14 210
Код дужих текстова на истом језику, дакле и на српском, учестано-

сти појављивања појединих слова пропорционалне су дужини текста, па се
може радити са вероватноћама слова.
У табели 4 приказане су ове вероватноће израчунате у мастер раду
[2] на основу текста од 50 000 слова. Ако је 𝑞𝑞𝑖𝑖 вероватноћа појављивања 𝑖𝑖-
тог слова азбуке, 𝑖𝑖 = 0, 1, … , 𝑛𝑛 − 1, онда је просечни индекс коинциденције
текстова на том језику једнак ∑𝑛𝑛−1 2
𝑖𝑖=0 𝑞𝑞𝑖𝑖 . Специјално, узимајући у обзир веро-
ватноће из табеле 4, добија се да је индекс коинциденције текстова на
српском језику приближно 𝟎𝟎. 𝟎𝟎𝟎𝟎𝟎𝟎. С друге стране, индекс коинциденције
(хаотичног, нечитљивог!) текста у коме се сва слова појављују са једнаком
1 2
вероватноћом 1/𝑛𝑛 једнак је 𝑛𝑛 � � = 1/𝑛𝑛. Специјално, за такав хаотичан
𝑛𝑛
текст на српској ћирилици, индекс коинциденције једнак је 1/30 ≈ 𝟎𝟎. 𝟎𝟎𝟎𝟎𝟎𝟎.
Чињеница да се ове две вредности, 𝟎𝟎. 𝟎𝟎𝟎𝟎𝟎𝟎 и 𝟎𝟎. 𝟎𝟎𝟎𝟎𝟎𝟎, толико разлику-
ју, омогућује да се израчунати индекс коинциденције текста искористи за
аутоматско разликовање српског и хаотичног текста.
A 0.1212 З 0.0175 Њ 0.0074 Ф 0.0017

Б 0.0155 И 0.0930 О 0.1015 Х 0.0063
В 0.0373 Ј 0.0294 П 0.0295 Ц 0.0065
Г 0.0181 К 0.0344 Р 0.0479 Ч 0.0115
Д 0.0391 Л 0.0300 С 0.0502 Џ 0.0002
Ђ 0.0023 Љ 0.0049 Т 0.0445 Ш 0.0123
Е 0.0916 М 0.0362 Ћ 0.0058
Ж 0.0054 Н 0.0551 У 0.0435
Табела 4. Вероватноће слова у типичном ћириличном тексту на српском језику.
Важно је запазити да је за шифру транслације индекс коинциденци-

је поруке једнак индексу коинциденције шифрата. Ако се на пример тран-
слацијом слово "А" пресликава у слово "П", онда је број појављивања слова
32
"А" у поруци једнак броју појављивања слова "П" у шифрату, па се бројио-

ци индекса коинциденције поруке и шифрата састоје од истих сабирака.
Одређивање дужине кључа
Ова чињеница може се искористити за одређивање дужине 𝒎𝒎

кључа 𝑘𝑘1 , 𝑘𝑘2 , ... , 𝑘𝑘𝑚𝑚 Вижнерове шифре. Приметимо да се фиксирано слово
𝑘𝑘𝑖𝑖 кључа користи за добијање истом транслацијом свих слова подниза
шифрата 𝐶𝐶𝑖𝑖 = 𝑐𝑐𝑖𝑖 , 𝑐𝑐𝑖𝑖+𝑚𝑚 , 𝑐𝑐𝑖𝑖+2𝑚𝑚 , … од одговарајућег подниза поруке 𝑃𝑃𝑖𝑖 =
𝑝𝑝𝑖𝑖 , 𝑝𝑝𝑖𝑖+𝑚𝑚 , 𝑝𝑝𝑖𝑖+2𝑚𝑚 , … . Због тога је индекс коинциденције подниза 𝐶𝐶𝑖𝑖 исти као
индекс коинциденције 𝑃𝑃𝑖𝑖 и једнак приближно 0.064. С друге стране, ако 𝑙𝑙
није умножак 𝑚𝑚, онда је подниз шифрата 𝑐𝑐𝑖𝑖 , 𝑐𝑐𝑖𝑖+𝑙𝑙 , 𝑐𝑐𝑖𝑖+2𝑙𝑙 , … личи на хаотичан
текст, јер се од одговарајућих слова поруке добија различитим транслаци-
јама; дакле, очекује се да овакав подниз има мањи индекс коинциденције,
близак 0.033. Према томе, дужина кључа може се одредити тако што се за
вредности рецимо 𝑙𝑙 = 1, 2, 3, … , 15 израчунају индекси коинциденције под-
низова 𝑐𝑐𝑖𝑖 , 𝑐𝑐𝑖𝑖+𝑙𝑙 , 𝑐𝑐𝑖𝑖+2𝑙𝑙 , … , 𝑖𝑖 = 1,2, … 𝑙𝑙. У случају када је 𝑙𝑙 = 𝑚𝑚, односно када се
погоди дужина кључа, очекује се да израчунати индекси коинцидеције
буду велики, односно блиски вредности 0.064. За остале вредности 𝑙𝑙
очекује се да индекси коинциденције поднизова буду мали, блиски 0.033.
Пример 3. (Наставак примера 2) Применом описаног поступка до-
бија се табела са вредностима индекса коинциденције различитих поднизо-
ва шифрата из примера 2 за 1 ≤ 𝑖𝑖 ≤ 𝑙𝑙 ≤ 10.
𝑙𝑙 𝑖𝑖 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
1 0.042
2 0.041 0.043
3 0.041 0.044 0.041
4 0.04 0.042 0.043 0.044
5 0.07 0.061 0.073 0.065 0.061
6 0.041 0.044 0.037 0.043 0.043 0.045
7 0.041 0.041 0.039 0.04 0.05 0.04 0.042
8 0.036 0.045 0.047 0.035 0.041 0.04 0.037 0.049
9 0.038 0.044 0.041 0.043 0.044 0.035 0.04 0.045 0.044
10 0.061 0.06 0.069 0.061 0.041 0.08 0.06 0.075 0.07 0.083
У табели су истакнуте вредности индекса коинциденције веће од

0.06. Закључује се да је дужина кључа вероватно 5, што смо и очекивали.
Чињеница да се велике вредности индекса коинциденције добијају
и за претпостављену дужину кључа 10 је разумљива. Ако је дужина кључа
33
5, онда се и поднизови шифрата за размак 𝑙𝑙 = 10 такође добијају од поруке

истом транслацијом, односно шифровањем истим словом кључа.
Одређивање кључа
Пошто је одређена дужина кључа, за одређивање самог кључа може

да се искористи међусобни индекс коинциденције (МИК) два текста, тј. ве-
роватноћа да су једнака два случајно изабрана слова, једно из првог, а
друго из другог текста. Ако су оба текста на српском језику, онда њихов
МИК има велику вредност, блиску 0.064. Слична вредност МИК добија се
за два шифрата добијена транслацијом текста на српском језику за исту
вредност. С друге стране, МИК за текст на српском и текст на српском
транслиран за 𝑘𝑘, 0 ≤ 𝑘𝑘 ≤ 𝑛𝑛 − 1, има вредност приближно
𝑔𝑔(𝑘𝑘) = ∑𝑛𝑛−1
𝑖𝑖=0 𝑞𝑞𝑖𝑖 𝑞𝑞𝑖𝑖−𝑘𝑘 mod 𝑛𝑛
где су 𝑞𝑞𝑖𝑖 вероватноће појединих слова. На слици 1 приказана је зависност

𝑔𝑔(𝑘𝑘) од 𝑘𝑘. Запажа се да израз има највећу вредност за 𝑘𝑘 = 0, а да за остале
𝑘𝑘 важи 𝑔𝑔(𝑘𝑘) ≤ 0.425.
0,08
0,06
0,04
0,02
0
0 4 8 12 16 20 24 28
Слика 1. Зависност међусобног индекса коинциденције текста на српском језику

и његове транслације за 𝑘𝑘 = 0, 1, … , 29.
Посматрајмо сада за фиксирани индекс 𝑖𝑖 подниз шифрата 𝐶𝐶𝑖𝑖 =

𝑐𝑐𝑖𝑖 , 𝑐𝑐𝑖𝑖+𝑚𝑚 , 𝑐𝑐𝑖𝑖+2𝑚𝑚 , … добијен транслацијом истим словом кључа 𝑘𝑘𝑖𝑖 . Нека је |𝐶𝐶𝑖𝑖 |
дужина подниза 𝐶𝐶𝑖𝑖 и нека су 𝑓𝑓0, 𝑓𝑓1, ... , 𝑓𝑓𝑛𝑛−1 учестаности појављивања свих
слова (од "А" до "Ш" ако је у питању ћирилица) у поднизу 𝐶𝐶𝑖𝑖 . Ако са 𝐶𝐶𝑖𝑖𝑑𝑑
означимо текст који се од подниза 𝐶𝐶𝑖𝑖 добија транслацијом за −𝑑𝑑 (дешифро-
вањем 𝐶𝐶𝑖𝑖 𝑑𝑑-тим словом азбуке), онда је вероватноћа појављивања 𝑗𝑗-тог сло-
ва азбуке у тексту 𝐶𝐶𝑖𝑖𝑑𝑑 једнака 𝑓𝑓𝑗𝑗+𝑑𝑑 mod 𝑛𝑛 /|𝐶𝐶𝑖𝑖 |. МИК текста на српском јези-
ку и текста 𝐶𝐶𝑖𝑖𝑑𝑑 и једнак је
34
1
∑𝑛𝑛−1 𝑞𝑞 𝑓𝑓 ≈ 𝑔𝑔(𝑘𝑘𝑖𝑖 − 𝑑𝑑 mod 𝑛𝑛). (1)
|𝐶𝐶𝑖𝑖 | 𝑗𝑗=0 𝑗𝑗 𝑗𝑗+𝑑𝑑−𝑘𝑘𝑖𝑖 mod 𝑛𝑛
Овај израз има највећу вредност, блиску 0.064, ако је 𝑑𝑑 = 𝑘𝑘𝑖𝑖 ; за ос-
тале вредности 𝑑𝑑 вредности овог израза су мање, највише око 0.425. Дакле,
израчунавањем ових 𝑑𝑑 вредности и проналажењем највеће међу њима, мо-
жемо да одредимо свако слово кључа 𝑘𝑘𝑖𝑖 .
Пример 4. (Наставак примера 3) Пошто је установљено да је дужи-

на кључа једнака 5, за 𝑖𝑖 = 1, 2, 3, 4, 5 израчунавају се вредности израза (1)
за свако 𝑑𝑑 = 0, 1, … , 29. Највећа од тих вредности је индекс слова кључа
𝑘𝑘𝑖𝑖 :
𝑖𝑖 Највећа вредност (1) Одговарајуће 𝑑𝑑 𝑘𝑘𝑖𝑖
1 0.066 18 "п"
2 0.060 6 "е"
3 0.069 21 "т"
4 0.065 0 "а"
5 0.060 19 "р"
Дакле, кључ којим је шифрована порука је реч "петар". Занимљиво

је, да ако бисмо за дужину кључа изабрали 10, овим поступком добили би-
смо да је кључ реч "петарпетар", што је такође тачно.
ЛИТЕРАТУРА
[1] P. Gannon, Colossus: Bletchley Park's Greatest Secret,
Atlantic Books, 2015.
[2] А. Драгановић, Криптоанализа Вижнерове шифре, мастер рад, Мате-
матички факултет, 2009. http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/1914
[3] М. Живковић, Криптографија (скрипта), Математички факултет, 2022.
http://poincare.matf.bg.ac.rs/~ezivkovm//nastava/kripto.pdf
[4] D. Kahn, The Codebreakers, The New American Library, 1973.
[5] W. Friedman, Military Cryptanalysis, Part I, 4th Еdition,
NATIONAL SECURITY AGENCY, 1952.
[6] H. Henderson, Encyclopedia of Computer Science and Technology,
Infobase Publishing, 2009.
35
Међународна информатичка олимпијада, IOI 2022
Међународна информатичка олимпијада (International Olympiad in

Informatics – IOI) одржана је у Индонезији од 7. до 15. августа 2022. годи-
не.
На такмичењу је учествовало укупно 349 такмичара из 88 земаља.
Четворочлана екипа Србије одабрана је на основу низа такмичења ового-
дишњег циклуса, у организацији Друштва математичара Србије, а под по-
кровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Ре-
публике Србије. Екипу Србије подржао је и Развојни центар компаније
Мајкрософт.
Јован Бенгин, ученик четвртог разреда, и Матеја Вукелић, ученик
трећег разреда, оба из Математичке гимназије у Београду, освојили су сре-
брне медаље. Филип Бојковић, ученик другог разреда Математичке гимна-
зије у Београду, освојио је бронзану медаљу. Четврти члан екипе био је То-
ни Шкријељ, ученик четвртог разреда Гимназије „Јован Јовановић Змај“ у
Новом Саду. Руководиоци екипе били су Марко Савић са Природно-мате-
матичког факултета Универзитета у Новом Саду и Павле Мартиновић са
Математичког факултета Универзитета у Београду.
36
Предлози за први писмени задатак
ПРЕДЛОЗИ ЗА ПРВИ ПИСМЕНИ ЗАДАТАК

Мирјана Катић
ГИМНАЗИЈЕ, СРЕДЊЕ ШКОЛЕ
I РАЗРЕД
Логика и скупови; цели бројеви; реални бројеви
1. Међу формулама
𝐹𝐹1 : (¬𝑞𝑞 ⇒ 𝑝𝑝) ⟺ (¬𝑞𝑞 ⋁ 𝑝𝑝)
𝐹𝐹2 : ¬(𝑝𝑝 ⟹ ¬𝑞𝑞) ⟺ (𝑝𝑝 ⋀ 𝑞𝑞)
𝐹𝐹3 : (𝑝𝑝 ⟹ (𝑝𝑝 ⋀ 𝑞𝑞) ⟺ (𝑝𝑝 ⟹ 𝑞𝑞)
𝐹𝐹4 : (¬𝑝𝑝 ⋁¬𝑞𝑞) ⟺ (𝑞𝑞 ⟹ ¬𝑝𝑝),
колико има таутологија?
2. Колико је од датих скуповних формула тачно:

(I) (𝐴𝐴\𝐵𝐵)\𝐶𝐶 = 𝐴𝐴\(𝐵𝐵 ∪ 𝐶𝐶); (II) (𝐴𝐴 ∩ 𝐵𝐵) = ∅ ⟹ 𝐴𝐴 ∪ 𝐵𝐵 = 𝐵𝐵;
(III) 𝑃𝑃(𝐴𝐴 ∩ 𝐵𝐵) ⊂ 𝑃𝑃(𝐴𝐴) ∩ 𝑃𝑃(𝐵𝐵); (IV) 𝐴𝐴 ⊂ 𝐵𝐵 ⟹ 𝐴𝐴\𝐵𝐵 = ∅?
3. Колико има природних бројева 𝑘𝑘 за које је функција

𝑓𝑓(𝑥𝑥) = (𝑘𝑘 2 + 1)(25 − 𝑘𝑘 2 )𝑥𝑥 + 2022
строго растућа на скупу реалних бројева ℝ?
4. Ако је 𝑓𝑓(𝑥𝑥) = 𝑥𝑥 − 1 и 𝑔𝑔(𝑥𝑥) = |𝑥𝑥 + 1|, решити једначину

(𝑓𝑓 ∘ 𝑔𝑔)(𝑥𝑥) = (𝑔𝑔 ∘ 𝑓𝑓)(𝑥𝑥) .
3𝑛𝑛 + 8088
5. Одредити све целе бројеве 𝑛𝑛 такве да је број природан.
𝑛𝑛 + 2022
II РАЗРЕД
Степеновање и кореновање; комплексни бројеви
−2 3
�2+√3�⋅64(−2) ⋅ �(−1)3
1. Одредити вредност израза −2−2 4
.
(2−√3)−1 ⋅64 ⋅ �(−8)4
2. Израчунати вредност израза �3 − 2√2 − �11 − 6√2 .
37
1
2𝑎𝑎+(𝑎𝑎 2 − 1)2
3. Ако је 𝑎𝑎 ≥ 1, израчунати 1 1 3 3 .
�(𝑎𝑎 − 1)2 + (𝑎𝑎 + 1)2 ��(𝑎𝑎 − 1)2 − (𝑎𝑎 + 1)2 �
1 + 𝑖𝑖√3 1 − 𝑖𝑖√3
4. Ако је 𝑧𝑧1 =
2
и 𝑧𝑧2 = 2
, израчунати 𝑧𝑧12022 и 𝑧𝑧22022 .
3+ 𝑖𝑖 1 − 2𝑖𝑖
5. Ако је 𝑧𝑧 = − израчунати: (а) 𝑅𝑅𝑅𝑅(𝑧𝑧) и 𝐼𝐼𝐼𝐼(𝑧𝑧); (б) 𝑧𝑧 2022 .
4 − 2𝑖𝑖 3 − 𝑖𝑖
III РАЗРЕД
Површине равних фигура. Полиедри, обртна тела (до лопте)
1. Основа пирамиде је правоугли троугао са катетама 6 и 6√2, а свака боч-

на ивица образује са основом угао од 600 . Израчунати запремину те пира-
миде.
2. Колико је растојање темена 𝐵𝐵 од дијагонале 𝐴𝐴𝐴𝐴′ коцке 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴′𝐵𝐵′𝐶𝐶′𝐷𝐷′

ивице 𝑎𝑎?
3. Дужине основица трапеза су 20 𝑐𝑐𝑐𝑐 и 6 𝑐𝑐𝑐𝑐, а дужинe кракова су 13 𝑐𝑐𝑐𝑐 и

15 𝑐𝑐𝑐𝑐. Одредити површину и запремину тела које настаје ротацијом трапе-
за око дуже основице.
4. Дијагонале осног пресека ваљка образују угао φ. Ако је површина осно-

ве ваљка једнака 𝑉𝑉, наћи површину омотача тог ваљка.
5. Дата је права купа са врхом 𝑉𝑉 и центром основе 𝑆𝑆. Раван паралелна ос-
нови купе полови њену запремину и сече њену висину 𝑉𝑉𝑉𝑉 у тачки 𝑀𝑀. Одре-
дити однос 𝑉𝑉𝑉𝑉 ∶ 𝑉𝑉𝑉𝑉.
IV РАЗРЕД
Функције
𝑥𝑥 + 5
1. За функцију 𝑓𝑓(𝑥𝑥) = 𝑥𝑥 ln
𝑥𝑥 − 3
(а) одредити област дефинисаности;

(б) одредити нуле и знак;
(в) испитати парност и непарност.
38
20
2. Ако тачка (−1, 1) припада графику функције 𝑓𝑓(𝑥𝑥) = 2 − 6𝑥𝑥 + 𝑎𝑎 , 𝑎𝑎 ∈ ℝ,
𝑥𝑥
одредити највећу вредност те функције.
3. Израчунати граничне вредности:

2022𝑥𝑥 + sin 2022𝑥𝑥 √𝑥𝑥 2 − 2𝑥𝑥 + 6 − √𝑥𝑥 2 + 2𝑥𝑥 − 6
(а) lim
2023𝑥𝑥 − cos 2023𝑥𝑥
; (б) lim 𝑥𝑥 2 − 4𝑥𝑥 + 3
;
𝑥𝑥→+∞ 𝑥𝑥→3
sin3 𝑥𝑥 + sin3 2𝑥𝑥
(в) lim .
𝑥𝑥→0 𝑥𝑥(1 − cos 3𝑥𝑥)
𝑥𝑥 + 2022
4. За функцију 𝑓𝑓(𝑥𝑥) = 𝑥𝑥 � oдредити:
𝑥𝑥 + 2023
(а) област дефинисаности; (б) асимптоте.
5. Одредити реалне параметре 𝑎𝑎 и 𝑏𝑏 тако да је функција непрекидна у

𝑥𝑥 = 1
1
π
𝑥𝑥
+ 𝑒𝑒 𝑥𝑥−1 за 𝑥𝑥 < 1
3
𝑓𝑓(𝑥𝑥) = � 𝑎𝑎 за 𝑥𝑥 = 1
1
𝑏𝑏 + arctg за 𝑥𝑥 > 1
𝑥𝑥−1
непрекидна за 𝑥𝑥 = 1.
МАТЕМАТИЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ
АНАЛИЗА С АЛГЕБРОМ
I РАЗРЕД
Елементи математичке логике и теорије скупова
1. Нека је 𝑀𝑀1 = (𝐴𝐴 △ 𝐵𝐵) × 𝐶𝐶 и 𝑀𝑀2 = (𝐴𝐴 × 𝐶𝐶) △ (𝐵𝐵 × 𝐶𝐶), где су 𝐴𝐴, 𝐵𝐵, 𝐶𝐶 дати
скупови. Установити да ли је 𝑀𝑀1 ⊆ 𝑀𝑀2 , 𝑀𝑀2 ⊆ 𝑀𝑀1 или 𝑀𝑀1 = 𝑀𝑀2 .
2. Испитати да ли је следећа формула таутологија

�(𝑎𝑎 ⊻ 𝑏𝑏) ∨ 𝑐𝑐� ⇒ �𝑎𝑎 ⊻ (𝑏𝑏 ⇒ 𝑐𝑐 ∧ 𝑑𝑑) ⇒ (𝑐𝑐 ∨ ¬𝑎𝑎)�.
(Овде је ⊻ ознака за тзв. ексклузивну дисјункцију. Она је тачна ако и само
ако је тачно један од исказа који у њој учествују − тачан.)
3. На скупу целих бројева ℤ дефинисана је релација ~ са

𝑎𝑎~𝑏𝑏 ⇔ 4|(𝑎𝑎 + 3𝑏𝑏).
Доказати да је ~ релација еквиваленције и одредити класе еквиваленције.
39
15 − 3𝑥𝑥
4. Доказати да је функција 𝑓𝑓: ℝ\{4} → ℝ\{3}, дефинисана са 𝑓𝑓(𝑥𝑥) = ,
4 − 𝑥𝑥
бијекција, а затим израчунати 𝑓𝑓 −1 (2022).
𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 𝑓𝑓(𝑥𝑥) + 𝑓𝑓(𝑦𝑦)
5. За функцију 𝑓𝑓: ℝ → ℝ важи да је 𝑓𝑓 � � = за свако 𝑥𝑥, 𝑦𝑦 ∈ ℝ.
3 2
(а) Ако је 𝑔𝑔 функција дефинисана са 𝑔𝑔: ℝ → ℝ , 𝑔𝑔(𝑥𝑥) = 𝑓𝑓(𝑥𝑥) − 𝑓𝑓(0) до-

казати да важи 𝑔𝑔(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦) = 𝑔𝑔(𝑥𝑥) + 𝑔𝑔(𝑦𝑦) за свако 𝑥𝑥, 𝑦𝑦 ∈ ℝ;
(б) доказати да је функција 𝑓𝑓 константа.
II РАЗРЕД
Поље комплексних бројева; квадратнa једначинa
1. Одредити 𝐼𝐼𝐼𝐼((𝑎𝑎 + 𝑏𝑏𝑏𝑏)4𝑛𝑛 + (𝑏𝑏 + 𝑎𝑎𝑎𝑎)4𝑛𝑛 ), 𝑎𝑎, 𝑏𝑏 ∈ ℝ и 𝑛𝑛 ∈ ℕ.
1
2. Одредити растојање између скупова 𝐴𝐴 = �𝑧𝑧 ∈ 𝐶𝐶 | |𝑧𝑧 − 3𝑖𝑖| = � и
2
𝐵𝐵 = {𝑧𝑧 ∈ 𝐶𝐶 | |𝑧𝑧 + 12| = 4|𝑧𝑧 − 3|}.
(Растојање између скупова 𝐴𝐴 и 𝐵𝐵 дефинише се као дужина најмање дужи
𝑋𝑋𝑋𝑋, такве да 𝑋𝑋 ∈ 𝐴𝐴 и 𝑌𝑌 ∈ 𝐵𝐵.)
3. У зависности од параметра 𝑎𝑎 ∈ ℝ, одредити број решења система једна-

чина
|𝑧𝑧 + 1 + 𝑖𝑖| = 1
|𝑧𝑧 − 3 − 2𝑖𝑖| = 𝑎𝑎.
4. Одредити параметар 𝑚𝑚 ∈ ℝ тако да једначина

(𝑚𝑚 − 4)𝑥𝑥 2 + (𝑚𝑚 + 2)𝑥𝑥 − 𝑚𝑚 − 2 = 0, 𝑚𝑚 ≠ 4
има решења 𝑥𝑥1 , 𝑥𝑥2 за која важи 𝑥𝑥1 − 2𝑥𝑥2 = 1.
5. У зависности од параметра 𝑎𝑎 ∈ ℝ, наћи решења једначине

𝑥𝑥 4 − 2𝑎𝑎𝑥𝑥 2 + 𝑥𝑥 + 𝑎𝑎2 − 𝑎𝑎 = 0.
III РАЗРЕД
Тригонометријски облик комплексног броја; полиноми
1. (а) Израчунати sin2 α + sin2 2α + ⋯ + sin2 2022α;

(б) Наћи 𝑧𝑧 ∈ ℂ тако да важи (𝑧𝑧� − 𝑖𝑖)3 = 1 − 𝑖𝑖.
40
2𝑘𝑘 + 1
2. Доказати да је 𝑥𝑥 2𝑛𝑛 + 1 = ∏𝑛𝑛−1 2
𝑘𝑘=0 �𝑥𝑥 − 2𝑥𝑥 cos π+ 1�.
2𝑛𝑛
3. Дат је полином 𝑃𝑃(𝑥𝑥) = (𝑥𝑥 + 1)2022 − 𝑥𝑥 2022 − 3𝑥𝑥 + 1. Ако је 𝑅𝑅(𝑥𝑥) остатак
који 𝑃𝑃(𝑥𝑥) даје при деоби са 2𝑥𝑥 3 + 3𝑥𝑥 2 + 𝑥𝑥, одредити 𝑅𝑅(2022).
4. Полином 𝑃𝑃(𝑥𝑥) = 𝑥𝑥 4 + 𝑥𝑥 3 + 2𝑥𝑥 2 + 2𝑥𝑥 + 4 има један комплексан корен

чији је реални део једнак имагинарном. Одредити све корене тог полинома.
5. Одредити све полиноме 𝑃𝑃(𝑥𝑥) са реалним коефицијентима такве да за све

реалне бројеве x важи 𝑃𝑃(𝑥𝑥 2 ) + 2𝑃𝑃(𝑥𝑥) = (𝑃𝑃(𝑥𝑥))2 + 2.
IV РАЗРЕД
Примене диференцијалног рачуна
1. (а) Доказати да за свако 𝑥𝑥 ∈ (0, +∞) постоји ε ∈ ℝ тако да важи

1
ln(𝑥𝑥 + 1) − ln(𝑥𝑥) = .
𝑥𝑥 + ε
1
(б) Доказати да је функција 𝑔𝑔(𝑥𝑥) = ln(𝑥𝑥 + 1) − ln 𝑥𝑥 − позитивна за
𝑥𝑥 + 2
свако 𝑥𝑥 ∈ (0, +∞).
2. Нека је 𝑓𝑓: [0,1] → ℝ непрекидна функција на интервалу [0, 1], диферен-

цијабилна на интервалу (0, 1) и таква да је 𝑓𝑓(0) = 0 и −1 ≤ 𝑓𝑓ʹ(𝑥𝑥) ≤ 1 за
свако 𝑥𝑥 ∈ (0,1) . Доказати да је −𝑥𝑥 ≤ 𝑓𝑓(𝑥𝑥) ≤ 𝑥𝑥 за свако 𝑥𝑥 ∈ (0, 1) .
3. Одредити реалне константе 𝑎𝑎, 𝑏𝑏 и 𝑐𝑐 за које важи

1 𝑥𝑥+1 𝑏𝑏 𝑐𝑐 1
�1 + � = 𝑎𝑎 + + + 𝑜𝑜 � 2 �
𝑥𝑥 + 1 𝑥𝑥 𝑥𝑥 2 𝑥𝑥
кад 𝑥𝑥 → +∞ .
1
√1 + 2𝑥𝑥 2 − cos 𝑥𝑥 𝑥𝑥 2 𝑥𝑥
4. Израчунати: (а) lim ; (б) lim �cos �1 − cos .
𝑥𝑥→0 𝑥𝑥 sin 6𝑥𝑥 − ln(1 + 3𝑥𝑥 2 ) 𝑥𝑥→0 2
5. Нека је 𝑓𝑓: ℝ → ℝ диференцијабилна функција таква да је 𝑓𝑓ʹ(𝑥𝑥) ≠ 1. До-

казати да постоји максимално један реалан број 𝑎𝑎 такав да је 𝑓𝑓(𝑎𝑎) = 𝑎𝑎.
41
ГЕОМЕТРИЈА
I РАЗРЕД
Увод у геометрију; подударност; вектори
1. Нека су α и β две равни које се секу по правој 𝑡𝑡. Показати да за произ-

вољну праву 𝑝𝑝 важи еквиваленција: 𝑝𝑝 ∥ 𝑡𝑡 ⇔ 𝑝𝑝 ∥ α ∧ 𝑝𝑝 ∥ β.
2. Нека су 𝑝𝑝 и 𝑞𝑞 две мимоилазне праве и 𝑆𝑆 тачка која не припада ниједној

од њих. Доказати да постоји раван која садржи тачку 𝑆𝑆 и паралелна је и са
правом 𝑝𝑝 и са правом 𝑞𝑞.
3. У правоугаонику 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 симетрала угла код темена 𝐵𝐵 сече праве 𝐴𝐴𝐴𝐴 и 𝐴𝐴𝐴𝐴
редом у тачкама 𝐸𝐸 и 𝐹𝐹. Права која садржи тачку 𝐸𝐸 паралелна је с правом
𝐴𝐴𝐴𝐴 сече дијагоналу 𝐵𝐵𝐵𝐵 у тачки 𝐺𝐺. Доказати да је 𝐹𝐹𝐹𝐹 ⊥ 𝐴𝐴𝐴𝐴.
4. У оштроуглом троуглу 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 тачка 𝐷𝐷 је подножје висине из темена 𝐶𝐶 и

притом је 𝐴𝐴𝐴𝐴 = 𝐵𝐵𝐵𝐵. Ако је 𝐿𝐿 подножје нормале из тачкe 𝐷𝐷 на висину тро-
угла 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 из темена 𝐴𝐴, доказати да је 𝐵𝐵𝐵𝐵 симетрала угла 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴.
5. Тачка 𝐷𝐷 припада страници 𝐴𝐴𝐴𝐴, а тачка 𝐸𝐸 страници 𝐵𝐵𝐵𝐵 троуглу 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 тако
𝐴𝐴𝐴𝐴 2 𝐵𝐵𝐵𝐵 1
да је = и = . Ако се дужи 𝐴𝐴𝐴𝐴 и 𝐶𝐶𝐶𝐶 секу у тачки 𝐹𝐹, у којим односи-
𝐷𝐷𝐷𝐷 3 𝐸𝐸𝐸𝐸 2
ма тачка 𝐹𝐹 дели те две дужи. Изразити вектор 𝐹𝐹𝐹𝐹��⃗ преко вектора ��⃗
𝐴𝐴𝐴𝐴 и ��⃗
𝐵𝐵𝐵𝐵 .
II РАЗРЕД
Тригонометријске функције
1. Израчунати вредност израза sin 60 − sin 420 − sin 660 + sin 780 .
2. Ако су α, β и γ углови троугла доказати да је

sin α cos β cos γ + sin β cos γ cos α + sin γ cos α cos β = sin α sin β sin γ.
3. Ако је cos α + cos β = 𝑎𝑎 и sin α + sin β = 𝑏𝑏, где је 𝑎𝑎2 + 𝑏𝑏 2 ≠ 0, одредити

cos(α + β) и tg(α + β).
�1 + tg 10 ��1 + tg 20 � − 2
4. Наћи угао φ ако је tg φ = (1 − tg 10 )(1 − tg 20 ) − 2
и φ ∈ (0, 900 ).
5. Скицирати график функције 𝑓𝑓(𝑥𝑥) = sin 𝑥𝑥 + cos 𝑥𝑥.
42
РЕШЕЊА
ГИМНАЗИЈЕ, СРЕДЊЕ ШКОЛЕ
I разред. 1. 3. 2. 3. 3. 𝑘𝑘 ∈ {1, 2, 3, 4}. 4. [0, +∞).

2022
5. 3 + , 𝑛𝑛 + 2022 ∈ {1, 2, 3, 6, 1011, −1011, 2022, −2022, 337}.
𝑛𝑛 + 2022
1
II разред. 1. −1. 2. 2√2 − 4. 3. − . 4. 𝑧𝑧12022 = 1 , 𝑧𝑧22022 = 1.
2
5. (а) 𝑅𝑅𝑅𝑅(𝑧𝑧) = 0, 𝐼𝐼𝐼𝐼(𝑧𝑧) = 1; (б) −1.
𝑎𝑎√6
III разред. 1. 162√2. 2. 3
. 3. 𝑃𝑃 = 24𝜋𝜋 ⋅ 6 + 12𝜋𝜋 ⋅ 15 + 12𝜋𝜋 ⋅ 13,
122 𝜋𝜋⋅9 122 𝜋𝜋⋅5 φ 3
𝑉𝑉 = 122 𝜋𝜋 ⋅ 6 + + . 4. 𝑀𝑀 = 4𝐵𝐵 ctg . 5. √2.
3 3 2
IV разред. 1. (а) 𝐷𝐷: 𝑥𝑥 ∈ (−∞, −5) ∪ (3, +∞); (б) нема нула,
𝑓𝑓(𝑥𝑥) > 0 за 𝑥𝑥 ∈ (−∞, −5) ∪ (3, +∞); (в) није ни парна ни непарна.
2022 1
2. 𝑎𝑎 = 13, највећа вредност је 5 за 𝑥𝑥 = 3. 3. (a)
2023
; (б) − 3; (в) 2.
4. (а) 𝐷𝐷: 𝑥𝑥 ∈ (−∞, −2023) ∪ [2022, +∞);
(б) вертикална асимптота 𝑥𝑥 = −2023 , нема хоризонталне асимптоте, коса
1 π 𝜋𝜋
асимптота = 𝑥𝑥 − . 5. 𝑎𝑎 = и=− .
2 3 6
МАТЕМАТИЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ
Анализа с алгебром
I разред. 1. Важи и 𝑀𝑀1 ⊆ 𝑀𝑀2 и 𝑀𝑀2 ⊆ 𝑀𝑀1, тј. 𝑀𝑀1 = 𝑀𝑀2 . 2. Није таутологија.
II разред. 1. Упутство. Искористити идентитете (𝑎𝑎 + 𝑏𝑏𝑏𝑏)2 = 𝑎𝑎2 − 𝑏𝑏 2 + 2𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎
и (𝑏𝑏 + 𝑎𝑎𝑎𝑎)2 = 𝑏𝑏 2 − 𝑎𝑎2 + 2𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎𝑎.
1 1
2. 𝐴𝐴: 𝑥𝑥 2 + (𝑦𝑦 − 3)2 = круг с центром 𝑀𝑀(0, 3) и полупречником ;
4 4
𝐵𝐵: (𝑥𝑥 − 4)2 + 𝑦𝑦 2 = 16 круг са центром 𝑁𝑁(4, 0) и полупречником 4;
1 1 1
𝑑𝑑(𝐴𝐴, 𝐵𝐵) = 𝑀𝑀𝑀𝑀 − − 4 = 5 − − 4 = .
2 2 2
3. 𝑎𝑎 ∈ (−∞, 4) ∪ (6,+∞) нема решења; 𝑎𝑎 = 4 или 𝑎𝑎 = 6 једно решење;
2 ± 2√243
𝑎𝑎 ∈ (4, 6) два решења. 4. 𝑚𝑚 = 11
.
5. Упутство. Дату једначину посматрати као квадратну по 𝑎𝑎,
𝑎𝑎2 − (2𝑥𝑥 2 + 1)𝑎𝑎 + 𝑥𝑥 4 + 𝑥𝑥 = 0. Решења су 𝑎𝑎1 = 𝑥𝑥 2 + 𝑥𝑥 и 𝑎𝑎2 = 𝑥𝑥 2 − 𝑥𝑥 + 1.
Затим почетну једначину представити у облику (𝑎𝑎 − 𝑎𝑎1 )(𝑎𝑎 − 𝑎𝑎2 ) = 0.
1 ± 𝑖𝑖�−(4𝑎𝑎 − 3) −1 ± �−(4𝑎𝑎 + 1) 1
Решења су: 𝑥𝑥1,2 = , 𝑥𝑥3,4 = за 𝑎𝑎 ∈ �−∞, − �;
2 2 4
1 ± 𝑖𝑖�−(4𝑎𝑎 − 3) 1 1
𝑥𝑥1,2 = , 𝑥𝑥3 = 𝑥𝑥4 = − за 𝑎𝑎 = − ;
2 2 4
43
1 ± 𝑖𝑖�−(4𝑎𝑎 − 3) −1 ± √4𝑎𝑎 + 1 1 3
𝑥𝑥1,2 = 2
, 𝑥𝑥3,4 = 2
за 𝑎𝑎 ∈ �− , �;
4 4
1 −1 ± √4𝑎𝑎 + 1 3
𝑥𝑥1 = 𝑥𝑥2 = , 𝑥𝑥3,4 = за 𝑎𝑎 = ;
2 2 4
1 ± √4𝑎𝑎 − 3 −1 ± √4𝑎𝑎 + 1 3
𝑥𝑥1,2 = 2
, 𝑥𝑥3,4 = 2
за 𝑎𝑎 ∈ � , +∞�.
4
III разред. 1. (а) Упутство. Посматрати суму 1 + 𝑧𝑧 + 𝑧𝑧 2 + 𝑧𝑧 3 … + 𝑧𝑧1011 за

1 − cos 2𝛼𝛼
𝑧𝑧 = cos 2α + 𝑖𝑖 sin 2α. Резултат sin2 α = .
2
3π 3π
+ 2𝑘𝑘π + 2𝑘𝑘π
(б) 𝑧𝑧 = cos 2
3
− 𝑖𝑖 �sin 2
3
+ 1�, 𝑘𝑘 ∈ {0, 1, 2}.
2. Упутство. Уочити решења једначине 𝑥𝑥 2𝑛𝑛 + 1 = 0.
3. 𝑅𝑅(𝑥𝑥) = −6𝑥𝑥 2 − 10𝑥𝑥 − 1, 𝑅𝑅(2022) = 24 510 683. 4. Упутство. Уврстити
𝑥𝑥 = 𝑎𝑎 ± 𝑎𝑎𝑎𝑎, одакле је 𝑎𝑎 = −1. Резултат 𝑥𝑥1 = −1 + 𝑖𝑖, 𝑥𝑥2 = 1 − 𝑖𝑖,
1 ± √7
𝑥𝑥3,4 = . 5. 𝑃𝑃(𝑥𝑥) = 𝑥𝑥 𝑛𝑛 + 1 за 𝑛𝑛 = 0, 1, 2, … .
2
IV разред. 1. (а) Упутство. На функцију 𝑓𝑓(𝑥𝑥) = ln 𝑥𝑥 применити Лагранжову

𝑒𝑒 5𝑒𝑒
на интервалу [𝑥𝑥, 𝑥𝑥 + 1], 𝑥𝑥 ∈ (0, +∞). 3. 𝑎𝑎 = 𝑒𝑒, 𝑏𝑏 = − 2, 𝑐𝑐 = 8 .
1 1
4. (а) ; (б) − .
2 8
Геометрија
��⃗ = 19 ��⃗
I разред. 5. 𝐴𝐴𝐴𝐴: 𝐹𝐹𝐹𝐹 = 1 ∶ 1 , 𝐶𝐶𝐶𝐶: 𝐹𝐹𝐹𝐹 = 3: 1, 𝐹𝐹𝐹𝐹 𝐴𝐴𝐴𝐴 −
5
��⃗
𝐵𝐵𝐵𝐵 .
40 24
1 𝑎𝑎 2 − 𝑏𝑏2 2𝑎𝑎𝑎𝑎
II разред. 1. − . 3. cos(α + β) = 𝑎𝑎2 + 𝑏𝑏2 , tg(α + β) = . 4. φ = 420 .
2 𝑎𝑎 2 − 𝑏𝑏2
44
63. Међународна олимпијада 2022.
МАТЕМАТИЧКА ТАКМИЧЕЊА
63. Међународна математичка олимпијада 2022.

Владимир Балтић, Миљан Кнежевић
Након две године у којима су Међународне математичке олимпија-

де (IMO) одржане у режиму на даљину (online), због пандемије вируса Ко-
вид-19, ове године је олимпијада (IMO 2022) одржана уживо у Ослу (Нор-
вешка) од 6. до 16. јула. Учествовало је преко 600 ученика из 104 државе.
Екипа Србије, као и многе друге, такмичила се уживо. Међутим, је-
дан број држава је остао у режиму на даљину. Међу њима и велики фаво-
рит Кина која је и ове године победила, али сад са стопроцентним резулта-
том. На даљину су се такмичили и представници Русије, али појединачно и
не под својом заставом. Разлог је био рат у Украјини. Осим Кине и Русије,
у тој групи су били Монголија и још неке земље.
Ове године је истекао мандат Џефу Смиту, досадашњем председни-
ку IMO борда. Кандидати за његовог наследника били су Грегор Долинар
из Словенијe и Јонгин Сонг из Јужне Кореје. Ми смо били једина држава
која је јавно подржала Грегора. На крају, победио је Словенац са само два
гласа предности.
Боравак у Ослу улепшао нам је леп гест наших сународница Ирине
Лазов и Ирене Јокић Милошевић које су организовале наше земљаке, који
тамо живе и раде. Захваљујући томе, наши такмичарима су топло дочекани
и угошћени и сваки је добио по вредан поклон.
Екипа и припреме
Састав екипе Србије за IMO 2022 утврђен је на основу резултата

Српске математичке олимпијаде (1−2. април, 2022, Београд) и Изборног
такмичења (18−19. мај, 2022, Београд). Чланови екипе били су:
СРБ 1 Матеја Вукелић, 3. разред Математичке гимназије у Београду;
СРБ 2 Милан Гелић, 4. разред Математичке гимназије у Београду;
СРБ 3 Вукашин Пантелић, 3. разред Математичке гимназије у Београду;
СРБ 4 Андрија Живадиновић, 3. разред Гимназије „Светозар Марковић“ у

Нишу;
СРБ 5 Гвозден Лапчевић, 2. разред Математичке гимназије у Београду;
СРБ 6 Александар Вишњић, 3. разред Математичке гимназије у Београду.
45
Екипа Србије (слева надесно):

Владимир Балтић, Гвозден Лапчевић, Миљан Кнежевић, Матеја Вукелић, Александар Виш-
њић, Вукашин Пантелић, Милан Гелић, Андрија Живадиновић
Руководство екипе су чинили: др Владимир Балтић (ВИШЕР Бео-

град) и др Миљан Кнежевић (Математички факултет у Београду).
Значајном подршком Друштва математичара Србије и великим за-
лагањем руководиолаца екипе и ове године су успешно организоване за-
вршне припреме за IMO. Одржане су у просторијама Математичке гимна-
зије. За ученике и предаваче исхрана је била обезбеђена у ресторану Мону-
мент.
Поред руководилаца екипе, предавачи на припремама били су др
Александар Пејчев, Драган Ђокић, Павле Мартиновић, Иља Узелац Буји-
шић, Милош Милићев и Урош Цоловић. Осим предавања, у оквиру при-
према, организовано је неколико пробних такмичења на којима су били и
задаци са ранијих шортлиста (задаци који улазили у ужи избор за дотичне
олимпијаде). Притом се одступило од праксе да се ученицима да на увид
комплетна шортлиста за претходни IMO 2021, јер је тако нешто у супрот-
ности са званичним правилником математичких олимпијада.
46
О задацима и резултатима
По већ устаљеној традицији такмичари су на Олимпијади радили

укупно шест задатака; три једног и три другог дана. За сваку сеансу имали
су на располагању по 4 и по сата. Сваки тачно урађен задатак доносио је 7
поена.
Задаци су одабрани са шортлисте од 33 предлога. Највише је стиг-
ло од Словачке и Чешке, по 3. По 2 предлога су имале Србија, Хрватска,
Нигерија, САД, Холандија и Велика Британија. Остале земље или су имале
1 или ниједан предлог.
Додајмо да су оба хрватска предлога, као и један дански, одбачени
као познати задаци. Што се тиче наших предлога, комбинаторика (К8) и
теорија бројева (Б8), они су сматрани најтежим. За задатак Б8 нико није
гласао, највероватније због дискусије која је претходила. Наиме, неколико
лидера истакло да задатак има изузетно тешко елементарно решење и то на
две стране. Алтернативно решење, са Јакобијевим симболима, било је у
једном реду. Што се тиче предлога К8, аутора Николе Петровића, он је
„прошао“ је као 6. задатак.
Задаци су и ове године изабрани по тзв. протоколу Џефа Смита. Да
се подсетимо, протокол подразумева два лакша и два средња задатка из че-
тири основне области: алгебре, геометрије, комбинаторике и теорије броје-
ва. Поврх њих, бирају се још два, најтежа задатка, трећи и шести.
Ове године били су по један задатак из геометрије и алгебре и два
задатка из комбинаторике и теорије бројева. Иначе, код нас се дуго мисли-
ло да на IMO морају да буду два задатка из геометрије!?
Први и четврти задатак били су лакши. Наши ученици су на првом
задатку мало подбацили освојивши „само“ 36 поена, док су на четвртом,
који је био из геометрије, остварили максималних 42 поена.
Други и пети задатак су били средње тежине. Чини нам се су ове
године били нешто лакши него раније. На другом задатку су наши боље
прошли него на лакшем првом освојивши 38 поена, а на петом су били ма-
ње успешни са скором од 29 поена.
Најзад, на најтежим задацима, трећем и шестом, нисмо се уопште
прославили. На трећем 5, а на шестом, који је био наш предлог, свега 3 по-
ена.
Награде и пласман
Границе за медаље је одређивао жири олимпијаде који су чиниле

све вође екипа. Претходне године то је радило знатно уже тело − борд IMO.
Држећи се правилника да не више од половине учесника добије медаље,
усвојени су следећи односи: злато : сребро : бронза = 1 : 2 : 3. Тако су из-
гласане највише границе у историји математичких олимпијада; свака је би-
ла за 10-ак поена виша у односу на претходну годину. Норме за медаље би-
47
ле су следеће: бронзана − 23, сребрна − 29 и златна − 34 поена. Похвале су

добијали ученици који нису освојили медаљу, али су тачно урадили бар
један задатак.
Сваки представник екипе Србије освојио је по нешто. Имали смо
две сребрне медаље, две бронзане и две похвале. У екипном пласману, са
освојених 153 поена, заузели смо 37. место у конкуренцији 104 државе.
Иако је мало слабији од прошлогодишњег, овогодишњи резултат
наше екипе не може се сматрати неуспехом. Истина, могао је да буде и пу-
но бољи да је било мало боље концентрације и мало више пажње у исписи-
вању решења, као и смелости да се озбиљније нападну најтежи задаци. Та-
да бисмо, по свој прилици, освојили бар 20-ак поена више и тако се нашли
у групи од првих 20 екипа.
Резултати наших такмичара дати су у следећој табели:
СРБ 1 Матеја Вукелић 7 7 1 7 7 1 𝟑𝟑𝟑𝟑 сребрна медаља
СРБ 2 Милан Гелић 7 7 2 7 4 0 27 бронзана медаља
СРБ 3 Вукашин Пантелић 2 3 0 7 7 1 20 похвала
СРБ 4 Андрија Живадиноовић 7 7 0 7 3 0 24 бронзана медаља
СРБ 5 Гвозден Лапчевић 7 7 2 7 7 1 31 сребрна медаља
СРБ 6 Александар Вишњић 6 7 0 7 1 0 21 похвала
Укупно 36 38 5 42 29 3 153
У екипном пласману поредак десет најуспешнијих екипа је следећи:

𝟏𝟏. Кина (максималних 252) 𝟐𝟐. Јужна Кореја (208) 𝟑𝟑. САД (207) 𝟒𝟒. Вијет-
нам (196) 𝟓𝟓. Румунија (194) 6. Тајланд (193) 𝟕𝟕. Немачка (192) 8. Иран (191)
9. Јапан (191) 𝟏𝟏𝟏𝟏 − 𝟏𝟏𝟏𝟏. Италија и Израел (188).
Од екипа из региона, после Румуније, која је заузела на сјајно 5. ме-
сто, следи Бугарска на 16. месту, затим Грчка и Турска, које су поделиле
26. и 27. место.
Што се тиче бивших југословенских република, испред нас су биле
Хрватска која је са 157 поена заузела 34. место и Босна и Херцеговина са
154 поена на 36. месту. Иза нас су остале Северна Македонија (148 поена
и 39. место), Словенија (79 поена и 72. место) и Црна Гора (23 поена и 95.
место). Треба рећи да је Црна Гора наступила са само 4 такмичара.
У наставку дајемо задатке са овогодишње Олимпијаде. За више ин-
формација, укључујући и решења задатака, заинтересоване читаоце упућу-
јемо на званичнi сајт IMO
https://www.imo-official.org/
као и наш сајт
http://dms.rs.
48
ЗАДАЦИ
I дан
1. Банка у Ослу користи две врсте новчића: алуминијумске (означене са A)

и бакарне (означене са B). Марија има 𝑛𝑛 алуминијумских и 𝑛𝑛 бакарних нов-
чића, поређаних у низ, слева на десно, у неком поретку. Ланац је било који
подниз узастопних новчића исте врсте.
За дати фиксиран природан број 𝑘𝑘 ≤ 𝑛𝑛, Марија понавља следећу
операцију: проналази најдужи ланац који садржи 𝑘𝑘-ти новчић са леве стра-
не и премешта све новчиће тог најдужег ланца на леви крај низа. На при-
мер, за 𝑛𝑛 = 4 и 𝑘𝑘 = 4 , полазећи од низа AABBBABA Марија добија:
AABBBABA → BBBAAABA → AAABBBBA → BBBBAAAA →
BBBBAAAA → · · · .
Одредити све парове (𝑛𝑛, 𝑘𝑘), где је 1 ≤ 𝑘𝑘 ≤ 2𝑛𝑛, такве да за сваки по-
четни низ, Марија у неком тренутку током извођења операција, долази до
ситуације да су првих 𝑛𝑛 новчића са леве стране исте врсте.
(Француска)
2. Означимо са 𝑅𝑅 + скуп позитивних реалних бројева. Одредити све функ-

ције 𝑓𝑓 ∶ 𝑅𝑅 + → 𝑅𝑅 + такве да за свако 𝑥𝑥 ∈ 𝑅𝑅 +, постоји тачно једно 𝑦𝑦 ∈ 𝑅𝑅 +
за које је 𝑥𝑥𝑥𝑥(𝑦𝑦) + 𝑦𝑦𝑦𝑦(𝑥𝑥) ≤ 2.
(Холандија)
3. Нека је 𝑘𝑘 природан број и 𝑆𝑆 коначан скуп непарних простих бројева. До-

казати да постоји највише један начин (до на ротацију и/или осну симетри-
ју) да распоредимо елементе скупа 𝑆𝑆 на кружницу тако да се производ сва-
ка два суседна броја може написати у облику 𝑥𝑥 2 + 𝑥𝑥 + 𝑘𝑘 за неки природан
број 𝑥𝑥.
(САД)
II дан
4. Нека је 𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 конвексан петоугао у којем је 𝐵𝐵𝐵𝐵 = 𝐷𝐷𝐷𝐷. Унутар петоугла

𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 налази се тачка 𝑇𝑇 таква да је 𝑇𝑇𝑇𝑇 = 𝑇𝑇𝑇𝑇 , 𝑇𝑇𝑇𝑇 = 𝑇𝑇𝑇𝑇 и ∡𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴𝐴 =
∡𝑇𝑇𝑇𝑇𝑇𝑇. Нека права 𝐴𝐴𝐴𝐴 сече праве 𝐶𝐶𝐶𝐶 и 𝐶𝐶𝐶𝐶 у тачкама 𝑃𝑃 и 𝑄𝑄 , тим редом.
Претпоставимо да се тачке 𝑃𝑃, 𝐵𝐵, 𝐴𝐴 и 𝑄𝑄 појављују у том редоследу на правој
на којој леже. Нека права 𝐴𝐴𝐴𝐴 сече праве 𝐶𝐶𝐶𝐶 и 𝐷𝐷𝐷𝐷 у тачкама 𝑅𝑅 и 𝑆𝑆, тим ре-
дом. Претпоставимо да се тачке 𝑅𝑅, 𝐸𝐸, 𝐴𝐴 и 𝑆𝑆 појављују у том редоследу на
правој на којој леже. Доказати да тачке 𝑃𝑃, 𝑆𝑆, 𝑄𝑄 и 𝑅𝑅 припадају једном кругу.
(Словачка)
49
5. Одредити све тројке (𝑎𝑎, 𝑏𝑏, 𝑝𝑝) природних бројева такве да је 𝑝𝑝 прост број
и да важи једнакост 𝑎𝑎𝑝𝑝 = 𝑏𝑏! + 𝑝𝑝.
(Белгија)
6. Нека је 𝑛𝑛 природан број. Балтичка табла је квадратна табла димензија

𝑛𝑛 × 𝑛𝑛 у чија поља су уписани сви природни бројеви од 1 до 𝑛𝑛2 тако да сва-
ко поље садржи тачно један број. Два поља табле су суседна ако имају за-
једничку страницу. Свако поље које је суседно само са пољима која садрже
само веће бројеве назива се долина. Узбрдица је низ од једног или више по-
ља табле такав да важе следећа три услова:
(а) прво поље у низу је долина
(б) свака два узастопна поља у низу су суседна поља табле
(в) бројеви написани у пољима низа иду у растућем поретку.
Одредити, у функцији од 𝑛𝑛, најмању могућу вредност укупног броја
различитих узбрдица у Балтичкој табли.
(Србија)
50
Наш гост - Прави наследник славних
НАШ ГОСТ
ПРАВИ НАСЛЕДНИК СЛАВНИХ
Слично међународним математичким олимпијадама и другим так-

мичењима у решавању задатака из математике, постоје такмичења у реша-
вању и састављању шаховских проблема. И у једној и у другој конкуренци-
ји, наше екипе и појединци били су изузетно успешни. То у многоме подсе-
ћа на резултате наших шахиста из времена када су били друга светска сила
(одмах иза тадашњег СССР-а).
Међутим, док су шахисти изгубили
свој примат и нису више ни међу првих десет,
проблемисти су и даље у самом врху. Између
осталих, за то је заслужан панчевачки гимна-
зијалац Илија Серафимовић. Осим велике уме-
шности у решавању и компоновању шахов-
ских проблема, Илији јако добро иде и мате-
матика. А то је, више него довољан, разлог да
с њим о свему детаљније попричамо.
Кажи нам Илија, шта те је прво при-
вукло, шах или математика? Кад и како се
то први пут десило и какав је данас „скор“
између шаха и математике?
Могу да кажем да су ме шах и математика привукли још у раном
детињству и да се од тада између њих води „мртва трка“.
За шах сам се заинтересовао на распусту пре поласка у основну
школу. Отац ме је научио правилима и у почетку сам највише играо с њим
и с обојицом деда. Током првог полугодишта 1. разреда у школи сам поха-
ђао шаховску секцију, да бих већ на зимском распусту постао кадетски пр-
вак Војводине до 8 година.
Што се тиче математике, још у вртићу ми је било забавно да реша-
вам различите задатке. То се наставило и током основне школе с обзиром
да ми је разредна била професорка математике.
Од тада сам учествовао на бројним математичким такмичењима.
Посебно бих издвојио победу у седмом разреду на републичком финалу
такмичења „Мислиша“ као и награде у другој и трећој години гимназије на
државним такмичењима за средњошколце.
Полазник сам Регионалног центра за таленте „Михајло Пупин“ из
Панчева, област математика. Кроз рад са менторима у Центру пружила ми
се прилика да спојим своја омиљена интересовања кроз форму истраживач-
ког рада. Ове године учествовао сам на 64. државном такмичењу таленто-
ваних ученика где сам освојио 1. награду из математике са истраживачким
радом на тему „Шах и математика“. У њему сам приказао везу између
51
шаха и математике, пре свега кроз примере задатака из комбинаторике и

теорије игара.
Кад си почео да се бавиш и кад си се озбиљно „загрејао“ за про-

блемски шах? Да ли ти више лежи решавање или састављање шахов-
ских проблема? Како изгледају такмичења у решавању, односно сас-
тављању, шаховских проблема? Колико је било успеха на једним, а ко-
лико на другим такмичењима?
Први сусрети са шаховским проблемима били су у разним шахов-
ским часописима и књигама које сам користио за припреме у шаху. Поку-
шавао сам да их решим, а и да саставим одређене позиције. То ми је увек
било занимљивије од учења шаховске теорије.
Када сам имао 9 година, први пут сам учествовао у једном колу Ли-
ге решавача Србије. Није било нимало успешно. Од укупно 15 двопотезних
проблема, нисам успео да решим ниједан.
На моју велику срећу, на том такмичењу био је и велемајстор про-
блемског шаха, Марјан Ковачевић. Показао сам му неке од позиција које
сам саставио и он ме је позвао на своју секцију при Академији ШК „Бео-
град“. Тамо сам открио сву лепоту проблемског шаха и схватио да, осим
решавања, постоји и компоновање шаховских проблема. Могућност ства-
рања нечег новог, што нико пре вас није направио, очарала ме је и опреде-
лила да се посветим и тој грани проблемског шаха. Марјан ми је и данас
узор и највећа подршка.
Такмичења у решавању шаховских проблема одвијају се тако што
сваки учесник добије одређен број проблема које решава у одређеном вре-
менском периоду. Обично, сваки исправно решен проблем доноси 5 поена.
Уколико више такмичара освоји исти број поена, боље рангиран ће бити
онај ко је утрошио мање времена. Европска и светска првенства одвијају се
у шест рунди, при чему се у свакој рунди решава по једна врста проблема:
двопотези, тропотези, студије, помоћни матови, вишепотези и самоматови.
Као решавач, до сада
сам имао пуно успеха. Пет пута
кадетски првак Србије, прво у
категорији до 10, а потом у ка-
тегорији до 14 година. Успешно
је било и на међународној сце-
ни. Бронза, злато и сребро у ка-
тегорији до 13 година, затим
сребро и бронза у категорији ју-
ниора до 23 године. На Екип-
ном светском првенству на
Родосу 2021. освојио сам брон-
зану медаљу у конкуренцији
Родос 2021.
52
сениора, добио титулу ФИДЕ мајстора решавача и освојио прву норму за

Интернационалног мајстора решавача. На такмичењу Solving show, где су
учествовали 16 најбољих са Светског првенства, у финалу сам победио ак-
туелног првака света.
Додао бих још да сам
победио на Европском јуниор-
ском првенству за младе до 18
година у Новом Саду 2021. Ове
године, на Европском првенству
у решавању шаховских пробле-
ма у Риги, наступајући са на-
шом сениорском репрезентаци-
јом, освојио сам златну медаљу.
Тренутно сам 28. на светској
ранг листи решавача и 4. међу
јуниорима до 23 године.
Такмичења у саставља-
њу (компоновању) шаховских Рига 2022.
проблема су нешто другачија.
Судија распише турнир, тему турнира (садржаје проблема које треба саста-
вити) и рок за састављање који уме да варира од месец, па чак и до годину
дана. Затим такмичари своје композиције заједно са решењима и комента-
рима шаљу директору турнира који их, даље, прослеђује судији турнира
(анонимне и под шифрама). Судија рангира приспеле композиције, пре све-
га на основу оригиналности и приказаном садржају, уз личне коментаре и
образложења. На основу тога се одређују награде.
И шаховска композиција ми је добро ишла, рекао бих и боље од
решавања шаховских проблема. До сада, 87 објављених радова, међу њима
78 награђених. Први проблем ми је објављен у листу „Политика“ кад сам
имао 9 година. После тога, пет победа на сениорским такмичењима широм
света. Као најважније издвојио бих прве награде на такмичењу у брзом
компоновању матова у два потеза на Конгресу Светске федерације за про-
блемски шах 2021. на Родосу и на композиторском турниру у оквиру Ев-
ропског првенства ове године у Риги.
Да ли ти је решење неког проблема до којег си дошао на неком
од такмичења посебно драго и да ли си посебно поносан на неки проб-
лем који си компоновао?
У посебно лепом сећању ми је остало решење одлучујућег двопоте-
за у финалу такмичења Solving show прошле године на Родосу. То такми-
чење се, за разлику од класичног, одвија пред публиком. Учествују 16 нај-
бољих решавача са претходног Светског првенства који се надмећу у међу-
собним дуелима по куп систему. Двојици учесника једног дуела представи
53
се двопотез путем видео бима. Решење може да саопшти онај ко се први ја-
ви. Уколико је тачно, добија 1 поен. У противном, поен иде противнику.
У финалу сам се састао с Русом Данилом Павловим који је само
дан пре тога постао првак света у решавању проблема остваривши неверо-
ватан резултат − 90 поена од 90 могућих. Након осам двопотеза и драмати-
чне борбе, резултат је био 4:4. Одлучујући, девети проблем, приказан је на
првом дијаграму доле.
Мат у 2 потеза Бели вуче и ремозира
Успео сам да се први јавим с исправним решењем и тако однесем

победу.
Од проблема које сам компоновао најдража ми је студија приказана
на другом дијаграму горе. Њом сам победио на такмичењу младих компо-
зитора до 23 године на Конгресу на Охриду 2018. Уз то, студија је увршће-
на у ФИДЕ албум за период од 2016-18, светску збирку најбољих шахов-
ских композиција која излази од 1914. године. Тиме сам постао најмлађи
аутор чији је рад објављен у овој публикацији.
(Решења два наведена проблема могу се наћи на последњим страницама
часописа. Дотле, нека буду изазов за читаоце.)
Међу бројним наградама које си освојио, које су ти најдраже?
Из математике, најдража ми је друга награда на овогодишињем
Државном такмичењу средњошколаца. Она ми је омогућила ослобађање од
полагања пријемног испита на факултету.
У решавању шаховсих проблема издвојио бих бронзану медаљу са
Светског првенству на Родосу 2021. и златну са Европског првенства у
Риги ове године, обе као члан екипе Србије. На оба такмичења били су то
најбољи резултати међу нашим репрезентативцима. То је посебно обрадо-
вало мог ментора Марјана Ковачевића, који је поводом тога изјавио да је
највећа сатисфакција учитељу када га његов ученик надмаши.
Веома сам поносан и на златну медаљу са раније поменутог такми-
чења Solving show на Родосу 2021. остварену победом против актуелног
светског првака за кога се до тада сматрало да је непобедив.
54
Што се тиче шаховске композиције, драге су ми свих пет титула

које сам освојио као најбољи млади композитор до 23 године. Ипак, издво-
јио бих ону прву из Београда 2016. Тада сам имао само 12 година.
Како се припремаш за проблемска такмичења у шаху?
Углавном се припремам самостално, али се понекад консултујем са
својим колегама из Друштва проблемиста Србије.
Најчешће решавам проблеме са турнира одржаних у другим земља-
ма. Понекад се ограничим на проблеме одређене врсте или од одређеног
аутора. Њих налазим у књигама, на интернету или у базама шаховских про-
блема.
У последње време су популарна и ревијална онлајн такмичења, која
организују страни проблемисти. На њима радо учествујем, па је и то један
вид приреме.
Још једна ствар која ми доста помаже на решавачким такмичењима
је компоновање шаховских проблема. У соби, на столу, стално ми стоји
шаховска табла с фигурама. С њом се „дружим“ сваког дана покушавајући
да, кроз шаховске проблеме, прикажем најразличитије идеје које ми падну
на памет.
Шта радиш кад се не бавиш шахом и кад су по страни школске
обавезе? Шта намераваш након матурирања?
Волим да излазим са друштвом и да пратим спортска дешавања.
Веома често слободно време проводим и слушајући музику.
Након матурирања намеравам да упишем Математички факултет,
рачунарски смер. Разуме се, желим да наставим да се усавршавам у својој
омиљеној делатности − проблемском шаху.
Драги Илија, редакција Тангенте ти жели успешне студије ра-
чунарства и још пуно победа и награда у проблемском шаху.
Војислав Петровић
55
Доказ без речи
ДОКАЗ БЕЗ РЕЧИ

Ненад Стојановић
Доказ без речи, назив je за методу визуелног „доказивања“ матема-
тичких тврђења. Појавио се у прошлом веку и брзо стекао широку попу-
ларност. Представља спој уметности и математике. Бројне речи и ознаке
замењује слика која својим садржајем све објашњава.
Косинусна теорема
(2𝑎𝑎 cos γ − 𝑏𝑏)𝑏𝑏 = (𝑎𝑎 − 𝑐𝑐)(𝑎𝑎 + 𝑐𝑐)
𝑐𝑐 2 = 𝑎𝑎2 + 𝑏𝑏 2 − 2𝑎𝑎𝑎𝑎 cos γ
56
Нове књиге
НОВЕ КЊИГЕ
ШАХОВСКЕ ЗАГОНЕТКЕ ШЕРЛОКА ХОЛМСА
Да ли можда знате шта је то ретроградна анализа у шаху? За разли-

ку од „обичне“ шаховске партије или стандардног шаховског проблема, у
којима се од учесника тражи да у задатој шаховској позицији размишља о
могућим наредним потезима, у ретроградној анализи се очекује да се на ос-
нову дате позиције закључи на који начин се до ње дошло, тј. истражује се
историја те позиције. Питања могу, на пример бити: где је била фигура која
је случајно пала са табле? Која је недостајућа фигура (или фигура која је
замењена новчићем)? Или, дата је позиција из које се може закључити да је
нека фигура настала промоцијом пешака, али се не може утврдити која је
то фигура.
Ови проблеми су интригантне студије чисто дедуктивног расуђива-
ња – могло би се рећи да су на граници логике и шаха. Они често имају
психолошки укус детективске приче, па је природно што је аутор ове књи-
ге, познати популаризатор шаха Рејмонд Смалиан, решио да их прикаже уз
учешће чувеног фиктивног детектива Шерлока Холмса. Почетни од прика-
заних проблема (а има их укупно 50) прилично су једноставни и, при томе,
детаљно образложени, па је за њихово праћење довољно познавање само
основних правила шаха. Но, дати су и многи проблеми који представљају
читаве студије.
Књига „Шаховске загонетке Шерлока Холмса“ појављује се сада у
преводу Јожефа Б. Варге и у издању Друштва математичара Србије, као
свеска 63 едиције Материјали за младе математичаре. Сигурни смо да мо-
же бити врло занимљива, не само шахистима, већ свима који воле логичке
загонетке. Може се поручити електронски на адресу Друштва математича-
ра Србије (drustvomatematicara@yahoo.com), а цена је 700 динара.
Др Зоран Каделбург
уредник едиције
Материјали за младе математичаре
КОВИДневник математичара
Ове 2023. године, 11. септембра, навршиће се три и по године од

како је Светска здравствена организација прогласила пандемију вируса
корона. Током тог периода искусили смо карантин, ограничавање кретања,
рад и школовање од куће, развијене су нове вакцине, суочили смо се с
великим бројем преминулих.
57
Нове књиге
Један од добрих начина да се преброде тешкоће и многи изазови

таквог времена јесте вођење личног дневника. Управо то су чинили седам
математичара с разних страна света. Њихови дневници, који су писани то-
ком априла 2020, могу се наћи у књизи „КОВИДневник математичара“ у
издању Математичког друштва „Архимедес“ из Београда коју су уредиле
Александра Равас и Драгана Стошић Миљковић. Аутори дневника су, пре-
ма редоследу којим су наведени у књизи:
Тијаго Хирт (Tiago Hirth) − један је од оснивача Математичког
циркуса (Circo Matemático) удружења које се бави промоцијом науке. Члан
је редакције часописа Recreational Mathematics Magazine.
Гвидо Рамелини (Guido Ramellini) − пореклом Италијан који живи и
ради у Барселони. Један је од оснивача Каталонског музеја математике
(MMACA).
Џејмс Тентон (James Tanton) − Аустралијанац са сталним пребива-
лиштем у Аризони, САД. Докторирао је на Универзитету у Принстону.
Оснивач је Глобалног математичког покрета и творац концепта „тачака
које експлодирају“.
Јован Кнежевић − пореклом из Београда. Након стицања дипломе
почео је да предаје математику средњошколцима. Данас ради у Шестој
беградској гимазији.
Киран Бахе (Kiran Bacche) − Индијац који живи и ради у Бангалору.
Аутор књига Mathematical Approach to Puzzle Solving и The Magic and Joy of
Exploding Dots.
Серхио Белмонте (Sergio Belmonte) − шпански матемађионичар.
Дипломирао је статистику на Универзитету у Мурсији. Био један од првих
чланова Каталонског музеја математике (MMACA), а данас се налази у
његовом Управном одбору. Често наступа на догађајима који промовишу
математику широкој публици.
Тијана Марковић − Током студија радила је у Центру за промоцију
науке (ЦПН). Идејни је творац и координатор манифестације „Мај месец
математике“ одржане у мају 2017.
Цена књиге је 1.000 динара. Начин поруџбине и остали детаљи о
књизи, могу се наћи на сајту www.kovidnevnik.rs.
Александра Равас
Драгана Стошић Миљковић
58
Наградни шаховски задатак
НАГРАДНИ ШАХОВСКИ ЗАДАТАК

Тангента 108 - решење
Бели вуче и матира у 3 потеза
1. Kg7 h6 2. Kf6 Kh4 3. Kg6 мат.
НАГРАЂЕНИ
Александар Тодоровић, 2. разр. Гимназија „Стеван Пузић“, Рума;

Гаврила Принципа 53, 22400 Рума
Решења проблема из рубрике „Наш гост“

Мат 2 потеза: 1. Lb6
Бели вуче и ремизира: 1. b7 Sf2+ 2. Ke1 Sd3+ 3. Kd1 (3. Kf1? Tf2+ 4. Kg1 Tf8 и цр-
ни добија) Tb2 4. g7 e4 5. g8D e3 6. Dg2 Tg2 7. b8D+ Tb2 8. Dh2 (8. Db2+? Sb2+! 9.
Ke2 Sc4 и црни добија) Sf2+ (8. ...Rf2 9. Db8+ Tb2 10. Dh2) 9. Ke1 Sd3+ 10. Kd1
Ka1 11. De2 (11. Dg2? Tb1+! 12. Kc2 Se1+ или 12. Ke2 Sf4+ и црни добија у оба
случаја) Sf2+ 12. Kc1 Tb1+ 13. Kc2 Tb2+ 14. Kc1 Te2 пат.
59
ШАХОВСКА СТРАНА
РОКАДА
Рокада је једини потез у ша-
ху у којем једна страна, једним
потезом, помера две своје фи-
гуре (краља и топа). У Европи
се среће још у 13. веку у разли-
читим верзијама. Данашња ро-
када потиче из прве половине
17. века.
Постоје две врсте рокаде,
мала и велика. У оба случаја,
краљ и топ стоје на почетним У алгебарској нотацији, оз- 1. Dd8+! Kd8 2. O-O-O+ K~.
пољима и нису се претходно нака за малу рокаду је О-О, а 3. Sb5 и бели лако добија.
померали. Уз то, на пољима за велику О-О-О. У партији наслепо Карјакин-
између краља и топа, који вр- Рокада је донела праву рево- Карлсен,
ше рокаду, не стоји ниједна луцији у шаховској стратегији.
фигура. Једним потезом, краљ се из
Бели врши малу рокаду тако центра склања на сигурно, а
што краља помери на g1, а то- пасивни топ из угла улази у иг-
па са h1 на f1. Црни то чини ру.
симетрично, краљ иде на g8, а Често је узрок брзог слома
топ са h8 на f8. Код велике ро- кашњење с рокадом. У партији
каде, бели краљ иде на c1 (цр- из 1953,
ни на c8), а бели топ са a1 (цр-
ни са a8) на d1 (црни на d8).
Притом, при малој рокади,
поља e1, f1 и g1 (односно e8, f8
и g8) не туче ниједна против- после 1. ... O-O! не иде 2. Th6
ничка фигура. Слично је за по- због 2. ... Lg5 3. Tg6+ Kh7 4.
ља e1, d1, c1 (односно e8, d8, Tg5 Tf1 мат. Тако бели остаје с
c8) при великој рокади. фигуром мање и зато предаје.
Напоменимо да, при малој
рокади, пољe h1 (h8) може да НАГРАДНИ ЗАДАТАК
буде под ударом противничке
фигуре. Исто важи за поља a1
и b1 (a8 и b8) код велике ро- црни је топом узео белог ска-
каде. кача на c3 планирајући опасни
Сходно наведеном, у пози- напад после 1. bc3 Da3+ 2. Kd2
цији на дијаграму Sa2. Међутим, „заборавио“ је
да прво обезбеди свог краља.
Уследила је сурова казна. 1.
Dd8+‼ Kd8 2. Se6++ Ke7. Не
вреди ни 2. ... Kc8 3. Td8 мат, а
ни 2. ... Ke8 3. Sg7+! Lg7 (3. ...
Ke7 4. Lg5++ мат) 4. Lg5++ и
5. Td8 мат. 3. Lg5+ f6 4. Sd8+ с Црни вуче и матира
матом у 2 потеза. у 3 потеза
Некад рокада уме да буде Решења слати на адресу:
изванредан тактички потез. На vojpet@gmail.com
пример, у следећој позицији у Најуспешнији решавачи биће
којој бели има озбиљних проб- награђивани шаховском лите-
бели може да изврши малу, лема с развојем фигура, све се ратуром издавачке куће „Ша-
али не и велику рокаду. Код одвија муњевито, практично у ховски информатор“.
црног је обратно. 3 потеза.
ШАХОВСКА СТРАНА
РОКАДА
Рокада је једини потез у ша-
ху у којем једна страна, једним
потезом, помера две своје фи-
гуре (краља и топа). У Европи
се среће још у 13. веку у разли-
читим верзијама. Данашња ро-
када потиче из прве половине
17. века.
Постоје две врсте рокаде,
мала и велика. У оба случаја,
краљ и топ стоје на почетним У алгебарској нотацији, оз- 1. Dd8+! Kd8 2. O-O-O+ K~.
пољима и нису се претходно нака за малу рокаду је О-О, а 3. Sb5 и бели лако добија.
померали. Уз то, на пољима за велику О-О-О. У партији наслепо Карјакин-
између краља и топа, који вр- Рокада је донела праву рево- Карлсен,
ше рокаду, не стоји ниједна луцији у шаховској стратегији.
фигура. Једним потезом, краљ се из
Бели врши малу рокаду тако центра склања на сигурно, а
што краља помери на g1, а то- пасивни топ из угла улази у иг-
па са h1 на f1. Црни то чини ру.
симетрично, краљ иде на g8, а Често је узрок брзог слома
топ са h8 на f8. Код велике ро- кашњење с рокадом. У партији
каде, бели краљ иде на c1 (цр- из 1953,
ни на c8), а бели топ са a1 (цр-
ни са a8) на d1 (црни на d8).
Притом, при малој рокади,
поља e1, f1 и g1 (односно e8, f8
и g8) не туче ниједна против- после 1. ... O-O! не иде 2. Th6
ничка фигура. Слично је за по- због 2. ... Lg5 3. Tg6+ Kh7 4.
ља e1, d1, c1 (односно e8, d8, Tg5 Tf1 мат. Тако бели остаје с
c8) при великој рокади. фигуром мање и зато предаје.
Напоменимо да, при малој
рокади, пољe h1 (h8) може да НАГРАДНИ ЗАДАТАК
буде под ударом противничке
фигуре. Исто важи за поља a1
и b1 (a8 и b8) код велике ро- црни је топом узео белог ска-
каде. кача на c3 планирајући опасни
Сходно наведеном, у пози- напад после 1. bc3 Da3+ 2. Kd2
цији на дијаграму Sa2. Међутим, „заборавио“ је
да прво обезбеди свог краља.
Уследила је сурова казна. 1.
Dd8+‼ Kd8 2. Se6++ Ke7. Не
вреди ни 2. ... Kc8 3. Td8 мат, а
ни 2. ... Ke8 3. Sg7+! Lg7 (3. ...
Ke7 4. Lg5++ мат) 4. Lg5++ и
5. Td8 мат. 3. Lg5+ f6 4. Sd8+ с Црни вуче и матира
матом у 2 потеза. у 3 потеза
Некад рокада уме да буде Решења слати на адресу:
изванредан тактички потез. На vojpet@gmail.com
пример, у следећој позицији у Најуспешнији решавачи биће
којој бели има озбиљних проб- награђивани шаховском лите-
бели може да изврши малу, лема с развојем фигура, све се ратуром издавачке куће „Ша-
али не и велику рокаду. Код одвија муњевито, практично у ховски информатор“.
црног је обратно. 3 потеза.

Untitled

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Untitled

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ДРУШТВО МАТЕМАТИЧАРА СРБИЈЕ

„ТАНГЕНТА”- часопис за математику и рачунарство

Уплате на жиро рачун:

Сва права умножавања, прештампавања и превођења задржава Друштво

Штампа: Донат Граф д.о.о, Београд

ВИШЕ ДОКАЗА ЈЕДНЕ ГЕОМЕТРИЈСКЕ НЕЈЕДНАКОСТИ

Шефкет Арсланагић, Даниела Зубовић

У овом чланку ћемо дати више различитих доказа једне занимљиве

𝑎𝑎2 + 𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 − 4√3𝑃𝑃 = 2(𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 ) − 2𝑏𝑏𝑏𝑏 cos α − 2√3𝑏𝑏𝑏𝑏 sin α

= 2(𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 ) − 4𝑏𝑏𝑏𝑏(cos 600 cos α + sin 600 sin α)

С обзиром да горње две неједнакости прeлазе у једнакости ако и

Доказ 2. Слично као у претходном доказу, имамо следећи низ не-

(𝑏𝑏 − 𝑐𝑐)2 + 2𝑏𝑏𝑏𝑏 − 2𝑏𝑏𝑏𝑏(sin 300 cos α + cos 300 sin α) ≥ 0

Последња неједнакост је тачна с обзиром да је (𝑏𝑏 − 𝑐𝑐)2 ≥ 0 и 1 −

Доказ 3. Имамо следећу неједнакост између геометрисјке и хармо-

Из неједнакости између аритметичке и геометријске средине за три

Из последње две неједнакости следи

У познатој монографији [2] на стр. 49 налази се неједнакост 5.3 која

Из (2) и (3) следи

одакле је 𝑎𝑎2 + 𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 ≥ 4√3𝑃𝑃, што је и требало да се докаже.

Доказ 4. У овом доказу користићемо Херонову формулу за повр-

Неједнакост (1) је еквивалентна са неједнакошћу

односно, због (4) са

(𝑎𝑎2 + 𝑏𝑏 2 + 𝑐𝑐 2 )2 ≥ 6(𝑎𝑎2 𝑏𝑏 2 + 𝑏𝑏 2 𝑐𝑐 2 + 𝑐𝑐 2 𝑎𝑎2 ) − 3(𝑎𝑎4 + 𝑏𝑏 4 + 𝑐𝑐 4 ).

Та је, даље, еквивалентно са следећим неједнакостима

𝑎𝑎4 + 𝑏𝑏 4 + 𝑐𝑐 4 + 2(𝑎𝑎2 𝑏𝑏 2 + 𝑏𝑏 2 𝑐𝑐 2 + 𝑐𝑐 2 𝑎𝑎2 ) ≥

2(𝑎𝑎4 + 𝑏𝑏 4 + 𝑐𝑐 4 ) − 2(𝑎𝑎2 𝑏𝑏 2 + 𝑏𝑏 2 𝑐𝑐 2 + 𝑐𝑐 2 𝑎𝑎2 ) ≥ 0

(𝑎𝑎2 − 𝑏𝑏 2 )2 + (𝑏𝑏 2 − 𝑐𝑐 2 )2 + (𝑐𝑐 2 − 𝑎𝑎2 )2 ≥ 0.

Како је последња неједнакост очигледно тачна, тачне су и све

Доказ 5. Уз Херонову формулу користићемо тзв. Равијеве смене.

ла гласи 𝑃𝑃 = �𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧). Сада је неједнакост (1) еквивалентна са сле-

(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦)2 + (𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)2 + (𝑧𝑧 + 𝑥𝑥)2 ≥ 4√3�𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧) (5)

2(𝑥𝑥 2 + 𝑦𝑦 2 + 𝑧𝑧 2 ) + 2(𝑥𝑥𝑥𝑥 + 𝑦𝑦𝑦𝑦 + 𝑧𝑧𝑧𝑧) ≥ 4√3�𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)

𝑥𝑥 2 + 𝑦𝑦 2 + 𝑧𝑧 2 + (𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)2 ≥ 4√3�𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧) . (6)

Због неједнакости између аритметичке и квадратне средине за

Доказаћемо да важи неједнакост

Она је еквивалентна са следећим

(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)2 ≥ 4√3�𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)

(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)4 ≥ 27𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)

(𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 + 𝑧𝑧)3 ≥ 27𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥𝑥.

Последња је тачна и следи из познате неједнакости између аритме-

Доказ 6. Најпре ћемо доказати следећу неједнакост

α (𝑠𝑠 − 𝑏𝑏)(𝑠𝑠 − 𝑐𝑐) β (𝑠𝑠 − 𝑐𝑐)(𝑠𝑠 − 𝑎𝑎) γ (𝑠𝑠 − 𝑎𝑎)(𝑠𝑠 − 𝑏𝑏)

(𝑠𝑠 − 𝑏𝑏)(𝑠𝑠 − 𝑐𝑐)+(𝑠𝑠 − 𝑐𝑐)(𝑠𝑠 − 𝑎𝑎)+(𝑠𝑠 − 𝑎𝑎)(𝑠𝑠 − 𝑏𝑏)

4(3𝑠𝑠 2 − 2𝑠𝑠(𝑎𝑎 + 𝑏𝑏 + 𝑐𝑐) + 𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐𝑐𝑐) = 4(𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐𝑐𝑐 − 𝑠𝑠 2 ) =

𝑎𝑎 + 𝑏𝑏 + 𝑐𝑐 2 4(𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐𝑐𝑐) − (𝑎𝑎 + 𝑏𝑏 + 𝑐𝑐)2

2𝑎𝑎𝑎𝑎 + 2𝑏𝑏𝑏𝑏 + 2𝑐𝑐𝑐𝑐 − 𝑎𝑎2 − 𝑏𝑏 2 − 𝑐𝑐 2 .

Отуда је неједнакост (9) еквивалентна са

Из (9) и (10 добијамо тражену неједнакост (1).

Доказ 7. Доказаћемо прво да вреди неједнакост

Последња неједнакост је тачна и може се наћи и књизи [2] на стр.

Доказ 8. Најпре ћемо доказати неједнакост

𝑎𝑎𝑎𝑎 + 𝑏𝑏𝑏𝑏 + 𝑐𝑐𝑐𝑐 1

Затим, као у претходном доказу, имамо да је

На крају, додајмо да неједнакост (1) није најбоља могућа. Наиме,

У књизи [5], стр. 170-174, дата су три доказа ове неједнакости. Ми

[1] Š. Arslanagić, Matematika za nadarene, Bosanska riječ, Sarajevo, 2005.

У рубрици „Наградни задаци” у сваком броју дајемо 20 задатака ко-

„Тангента” – за рубрику „Наградни задаци”

или електронском поштом (искључиво pdf формат) на адресу

М1894. Одредити све седмоцифрене бројеве који су формирани од цифара

М1895. На лутрији, тикети су састављени од деветоцифрених бројева и то

М1896. Одредити цифре 𝑎𝑎, 𝑏𝑏 и 𝑐𝑐 троцифреног броја �����

М1898. Одредити медијану низа бројева

М1896. Одредити цифре 𝑎𝑎, 𝑏𝑏 и 𝑐𝑐 троцифреног броја ��