Krive drugog reda

Dragan Mašulović

Analitička geometrija za informatičare

Krive i njihove jednačine

x
O

Jednačina F (x, y) = 0 opisuje neku krivu u ravni.

Krive i njihove jednačine

x
O

Jednačina Ax + By + C = 0 opisuje pravu u ravni.

Krive i njihove jednačine
Linearna jednačina Ax + By + C = 0 opisuje pravu u ravni.

Kvadratna jednačina Ax 2 + Mxy + By 2 + Cx + Dy + E = 0

opisuje krive drugog reda u ravni.
Krive i njihove jednačine
Linearna jednačina Ax + By + C = 0 opisuje pravu u ravni.

Kvadratna jednačina Ax 2 + Mxy + By 2 + Cx + Dy + E = 0

opisuje krive drugog reda u ravni.

Kako izgledaju krive drugog reda u ravni?

Krug
Krug sa centrom C(a, b) i poluprečnikom r > 0 je skup svih
tačaka X (x, y) u ravni koje su na rastojanju r od tačke C:

d(X , C) = r .

Tako dobijamo da koordinate tačke X moraju zadovoljavati

sledeće: q
(x − a)2 + (y − b)2 = r ,
odnosno, nakon kvadriranja (iz čisto estetskih razloga),

(x − a)2 + (y − b)2 = r 2 .
Krug
Teorema. Neka je A 6= 0 i neka je K skup tačaka u ravni čije
koordinate zadovoljavaju jednačinu

Ax 2 + Ay 2 + Cx + Dy + E = 0.

Tada je K prazan skup, ili se sastoji samo od jedne tačke, ili

predstavlja krug.
Elipsa
Neka su F1 i F2 tačke i neka je a > 0 realan broj takav da je
2a > d(F1 , F2 ).

Elipsa sa fokusima F1 , F2 i poluosom a je skup svih tačaka X u

ravni čiji zbir rastojanja od tačaka F1 i F2 je jednak 2a:

d(X , F1 ) + d(X , F2 ) = 2a.

F1 F2
Elipsa
Ako postavimo koordinatni sistem tako da tačke F1 i F2 imaju
koordinate (−f
√ , 0) i (f , 0), redom, za neko f > 0 i ako uvedemo
oznaku b = a2 − f 2 :
y

R
a
b
Q P
F1 O f F2 x

onda P(a, 0), Q(−a, 0), R(0, b), S(0, −b) pripadaju elipsi.
Elipsa
Ako postavimo koordinatni sistem tako da tačke F1 i F2 imaju
koordinate (−f
√ , 0) i (f , 0), redom, za neko f > 0 i ako uvedemo
oznaku b = a2 − f 2 :
y

R
a
b
Q P
F1 O f F2 x

P, Q, R, S su temena elipse, a brojevi a i b poluose elipse.

Elipsa
Ako postavimo koordinatni sistem tako da tačke F1 i F2 imaju
koordinate (−f
√ , 0) i (f , 0), redom, za neko f > 0 i ako uvedemo
oznaku b = a2 − f 2 :
y

R
a
b
Q P
F1 O f F2 x

O je centar elipse.
Elipsa
Teorema. Neka je E elipsa sa centrom u koordinatnom
početku, sa poluosom a na x-osi i poluosom b na y -osi. Tačka
(x, y ) pripada elipsi E ako i samo ako je

x2 y2
+ 2 = 1.
a2 b

Ukoliko centar elipse nije u koordinatnom početku, već u tački

(p, q) jednačina elipse čije ose su paralelne koordinatnim
osama dobija sledeći oblik:

(x − p)2 (y − q)2
+ = 1.
a2 b2
Elipsa
x2 y2
Za a > b fokusi elipse + 2 = 1 se nalaze na x-osi.
a2 b
Ako je a < b, onda se fokusi elipse nalaze na y-osi:

elipsa za a < b
Ukoliko je a = b, jednačina elipse postaje jednačina kruga sa
poluprečnikom a.
Elipsa
Teorema. Neka su A i B ne-nula realni brojevi istog znaka i
neka je E skup tačaka u ravni čije koordinate zadovoljavaju
jednačinu Ax 2 + By 2 + Cx + Dy + E = 0. Tada je E prazan
skup, ili se sastoji samo od jedne tačke, ili predstavlja elipsu
čije ose su paralelne koordinatnim osama.
Hiperbola
Neka su F1 i F2 tačke i neka je a > 0 realan broj takav da je
2a < d(F1 , F2 ).

Hiperbola sa fokusima F1 , F2 i poluosom a je skup svih tačaka

X u ravni čija je razlika rastojanja od tačaka F1 i F2 po
apsolutnoj vrednosti jednaka 2a:

|d(X , F1 ) − d(X , F2 )| = 2a.

F1 F2
Hiperbola
Ako postavimo koordinatni sistem tako da tačke F1 i F2 imaju
koordinate (−f , 0) i (f , 0), redom, za neko f > 0:
y

a
F1 (−f , 0) P O Q F2 (f , 0) x

onda P(−a, 0) i Q(a, 0) pripadaju hiperboli. To su temena

hiperbole.
Hiperbola
Ako postavimo koordinatni sistem tako da tačke F1 i F2 imaju
koordinate (−f , 0) i (f , 0), redom, za neko f > 0:
y

a
F1 (−f , 0) P O Q F2 (f , 0) x

O je centar hiperbole, a broj a realna poluosa hiperbole.

Hiperbola
Ako postavimo koordinatni sistem tako da tačke F1 i F2 imaju
koordinate (−f , 0) i (f , 0), redom, za neko f > 0:
y

a
F1 (−f , 0) P O Q F2 (f , 0) x

√
Broj b = f 2 − a2 zove imaginarna poluosa hiperbole.
Hiperbola
Teorema. Neka je H hiperbola sa centrom u koordinatnom
početku, sa fokusima u tačkama (−f , 0) i (f , 0), sa realnom
poluosom a i imaginarnom poluosom b. Tačka (x, y ) pripada
hiperboli H ako i samo ako je

x2 y2
− 2 = 1.
a2 b

Ukoliko centar hiperbole nije u koordinatnom početku, već u

tački (p, q) jednačina hiperbole kod koje je prava odred-ena
fokusima paralelna x-osi dobija sledeći oblik:

(x − p)2 (y − q)2
− = 1.
a2 b2
Hiperbola
y2 x2
S druge strane, jednačina − 2 = 1 opisuje hiperbolu čiji
b2 a
fokusi leže na y -osi:
Hiperbola
Parametar b se zove imaginarna poluosa hiperbole jer:

x2 y2 x2 y2
− 2 =1 ⇐⇒ + = 1.
a2 b a2 (ib)2

Asimptote hiperbole i interpretacija parametra b:

y
y = − ba x y = ba x

b
a
O x
Hiperbola
Teorema. Neka su A i B pozitivni realni brojevi. Tada jednačina

Ax 2 − By 2 + Cx + Dy + E = 0

predstavlja jednačinu hiperbole čije ose su paralelne

koordinatnim osama ili jednačinu para pravih.
Parabola
Neka je F tačka i l prava koja je ne sadrži.

Parabola sa fokusom F i direktrisom l je skup svih tačaka X u

ravni čija rastojanja do F i do l su jednaka:

d(X , F ) = d(X , l).

X
Parabola
Ako postavimo koordinatni sistem tako da tačka F ima
koordinate (p, 0), a prava l jednačinu x = −p za neko p > 0:
y

l : x = −p
x
O F (p, 0)

parabola prolazi kroz koordinatni početak O – teme parabole.

Parabola
Teorema. Neka je P parabola sa centrom u koordinatnom
početku, sa fokusom u tački F (p, 0) i direktrisom l : x = −p,
gde je p > 0. Tačka (x, y ) pripada paraboli P ako i samo ako je

y 2 = 4px.

Ukoliko teme parabole nije u koordinatnom početku već u tački

(r , s) jednačina parabole postaje:

(y − s)2 = 4p(x − r ).
Parabola
Na sličan način se dobija da i jednačina x 2 = 4px predstavlja
jednačinu parabole čija osa je y -osa.

Ukoliko je p < 0, otvor parabole gleda negativnom smeru ose

parabole, kako je to pokazano na slici ispod:
l
l l

F
F F F

l
y 2 = 4px, p > 0 y 2 = 4px, p < 0 x 2 = 4py, p > 0 x 2 = 4py, p < 0
Parabola
Teorema. (1) Neka je B 6= 0 realan broj i neka je P skup tačaka
u ravni čije koordinate zadovoljavaju jednačinu
By 2 + Cx + Dy + E = 0. Tada je P prazan skup, ili je u pitanju
prava paralelna x-osi, ili se se radi o paru pravih koje su
paralelne x-osi, ili P predstavlja parabolu čija osa je paralelna
x-osi.

(2) Neka je A 6= 0 realan broj i neka je P skup tačaka u ravni

čije koordinate zadovoljavaju jednačinu Ax 2 + Cx + Dy + E = 0.
Tada je P prazan skup, ili je u pitanju prava paralelna y -osi, ili
se se radi o paru pravih koje su paralelne y-osi, ili P predstavlja
parabolu čija osa je paralelna y -osi.
Klasifikacija krivih drugog reda
Teorema. Za svaku krivu C drugog reda u ravni sa jednačinom

Ax 2 + Mxy + By 2 + Cx + Dy + E = 0

postoji ugao θ takav da se rotacijom krive C oko koordinatnog

početka za ugao θ dobija kriva C 0 drugog reda čija jednačina
ima oblik
A0 x 2 + B 0 y 2 + C 0 x + D 0 y + E 0 = 0.
Klasifikacija krivih drugog reda
Teorema. Jednačinom Ax 2 + Mxy + By 2 + Cx + Dy + E = 0
opisana je jedna od sledećih geometrijskih figura:
1 prazan skup,
2 jedna tačka,
3 prava,
4 par pravih,
5 krug,
6 elipsa,
7 hiperbola, ili
8 parabola.
Za geometrijske figure iz 1 − 4 kažemo da predstavljaju
degenerisane krive dugog reda.
Konusni preseci

S
Konusni preseci

S
Konusni preseci

S
Krug kao konusni presek

Teorema. Neka je α ravan koja ne sadrži vrh S konusa C, i

ortogonalna je na osu konusa C. Tada se u preseku ravni α i
konusa C dobija krug.
Elipsa kao konusni presek

Teorema. Neka je α ravan koja ne sadrži vrh S konusa C, koja

nije ni paralelna ni ortogonalna na osu konusa C, i koja seče
samo jednu granu konusa. Tada se u preseku ravni α i konusa
C dobija elipsa.
Elipsa kao konusni presek

k1 P1
F1
B
F2

k2 P2
Hierbola kao konusni presek

Teorema. Neka je α ravan koja ne sadrži vrh S konusa C i seče

obe njegove grane. Tada se u preseku ravni α i konusa C dobija
hiperbola.
Hiperbola kao konusni presek

F2
F1

P1 P2 B
k1 S
k2
Parabola kao konusni presek

Teorema. Neka je α ravan koja ne sadrži vrh S konusa C, i koja

je paralelna jednoj izvodnici tog konusa. Tada se u preseku
ravni α i konusa C dobija parabola.
Parabola kao konusni presek

β l

S0 D C
k P

E F
B

α
Konusni preseci

Netrivijalna kriva drugog reda = netrivijalan konusni presek!

Reflektivno svojstvo elipse
Pretpostavimo da smo iz fokusa F1 ispalili zrak u proizvoljnom
pravcu i neka se on odbio od elipse. Pokažimo da će tada
odbijeni zrak pasti u fokus F2 .

F1 F2
Reflektivno svojstvo elipse
Lema. Neka su A i B tačke sa iste strane prave t i X , P, Q
tačke na pravoj t takve da je (P − X − Q). Ako je tačka X prave
t uočena tako da je [AX ] + [BX ] minimalno, onda je
∠AXP ∼ = ∠BXQ.
Q
X t
P

A
Reflektivno svojstvo elipse
Teorema. Neka je E elipsa sa fokusima F1 i F2 i neka je t
tangenta na elipsu E koja je dodiruje u tački X . Neka su P i Q
tačke prave t takve da je (P − X − Q). Tada je
∠F1 XP ∼ = ∠F2 XQ.
Q
t
X
P

F1 F2
E
Reflektivno svojstvo parabole
Pretpostavimo da smo iz fokusa F ispalili zrak u proizvoljnom
pravcu i neka se on odbio od parabole. Pokažimo da će tada
odbijeni zrak nastaviti da se kreće po pravcu koji je paralelan sa
osom parabole.

O F
Reflektivno svojstvo parabole
Lema. Neka su t i l prave koje se seku u tački M, neka je F
tačka koja ne leži ni na t ni na l, neka je X ∈ t tačka na t takva
da je d(X , F ) = d(X , l) i neka je Y podnožne normale iz X na l.
Pretpostavimo da za svaku drugu tačku P ∈ t, P 6= X , važi
d(P, F ) > d(P, l). Onda je ∠MXF ∼ = ∠MXY .

X t
Y

l
F
Reflektivno svojstvo parabole
Teorema. Neka je P parabola sa fokusom F i neka je t
tangenta na parabolu P koja je dodiruje u tački X . Neka je G
tačka u unutrašnjosti parabole takva da je prava XG paralelna
osi parabole. Neka su P i Q tačke prave t takve da je
(P − X − Q). Tada je ∠FXP ∼ = ∠GXQ.
t
Q
X G
P

O F
Reflektivno svojstvo hiperbole
Teorema. Neka je H hiperbola sa fokusima F1 i F2 i neka je t
tangenta na hiperbolu H koja je dodiruje u tački X . Tada
poluprave XF1 i XF2 obrazuju podudarne uglove sa pravom t.

F1 F2