Дужност jе учитеља, а посебно учитеља математике, да студентима

сервираjу проблеме, а не чињенице.

Пол Халмос

Предложени задаци

1. Наћи подскуп простора R2 коjи jе

(а) затворен у односу на сабирање векторā али ниjе затворен у односу на

одузимање векторā и множење вектора скаларом.

(б) затворен у односу на сабирање и одузимање векторā али ниjе затворен у

односу на множење вектора скаларом.

(в) затворен у односу на множење вектора скаларом али ниjе затворен у од-
носу на сабирање векторā.

2. Коjи од сљедећих скупова су потпростори векторског простора реалних низова

(сабирање низова и множење низа скаларом су дефинисани на уобичаjен начин,
то jест по координатама).

(а) Скуп свих опадаjућих реалних низова.

(б) Скуп свих константних реалних низова.

(в) Скуп свих реалних низова коjи имаjу коначно много чланова различитих
од нуле.

(г) Скуп свих конвергентних реалних низова.

(д) Скуп свих реалних низова коjи имаjу паран броj чланова различитих од
нуле.

(ђ) Скуп свих реалних низова чиjа jе гранична вриjедност jеднака 0.

(е) Скуп свих ограничених реалних низова.

3. Показати да скуп позитивних реалних броjева чини реалан векторски простор

у односу на сабирање векторā дефинисано као x + y := xy (производ реалних
броjева) и множење вектора скаларом дефинисано као αx := xα (степеновање
позитивног реалног броjа реалним броjем). Шта jе нула-вектор тог векторског
простора?

1
4. За свако од сљедећих тврђења, рећи jе ли тачно или ниjе па онда образложити
одговор.
n o
(а) Скуп S = A ∈ M2 (R) : [1, 2]T ∈ R (A) jе векторски простор.

(б) Скуп U = {A ∈ M3 (R) : det A = 0} jе векторски потпростор простора

M3 (R).

(в) Ако се скуп S састоjи од m вектора простора Rn при чему jе m > n, тада
скуп S некад генерише а некад не генерише простор Rn .

(г) Нека jе BS = {e1 , e2 , . . . , en } стандардна база простора Rn . Ако су x1 , x2 , . . . , xn

вектори из простора Rn такви да ei ∈ L (x1 , x2 , . . . , xn ) , i = 1 : n, тада jе
и скуп {x1 , x2 , . . . , xn } база простора Rn .

(д) Ако вектори v1 , v2 , v3 чине базу простора V и ако jе w1 = v1 + v2 + v3 ,

w2 = v1 + v2 , w3 = v3 , тада вектори w1 , w2 , w3 не чине базу простора V .

5. Показати да сљедећи подскупови векторског простора M3 (R) jесу и његови

потпростори па им одредити димензиjе и наћи по jедну базу.

(а) Скуп симетричних матрица у M3 (R).

(б) Скуп кососиметричних матрица у M3 (R).

(в) Скуп диjагоналних матрица у M3 (R).

(г) Скуп матрица у M3 (R) чиjи траг jесте jеднак 0.

 
2 1 0
6. Нека jе A =  0 2 0 . Коjи од сљедећих скупова су потпростори векторског
0 0 3
простора M3 (R)?

(а) {X ∈ M3 (R) : XA = AX}.

(б) {X ∈ M3 (R) : X + A = A + X}.

(в) {X ∈ M3 (R) : det (XA) = 0}.

7. Нека jе S скуп свих матрица код коjих jе збир елемената по врстама, по коло-
нама и по диjагоналама jеднак 0 (укупно 8 услова). Провjерити да ли jе скуп

2
 S потпростор простора M3 (R) па, ако се испостави да jесте, одредити његову
димензиjу и jедну базу.

8. Нека jе F скуп свих реалних полинома ϕ степена не већег од 4 коjи задовоља-

ваjу услове ϕ (1) = ϕ0 (1) = 0. Нека jе G скуп свих реалних полинома ϕ степена
не већег од 4 коjи задовољаваjу услове ϕ (1) = ϕ (2) = 0. Доказати да су F и
G потпростори па одредити димензиjе и по jедну базу за F ∩ G и F + G.

9. Нека су U , W1 и W2 потпростори векторског простора V .

(а) Испитати да ли U + W1 = U + W2 повлачи W1 = W2 .

(б) Испитати да ли U ⊕ W1 = V = U ⊕ W2 повлачи W1 = W2 .

10. Нека jе дат векторски простор V и његова два потпростора W1 и W2 . Доказати

да W1 ∪ W2 jесте потпростор простора V ако и само ако jе тачна дисjункциjа:
W1 ⊂ W2 или W2 ⊂ W1 .

11. Скуп парних реалних функциjа дефинисаних на R, означимо са Ue . Скуп

непарних реалних функциjа дефинисаних на R, означимо са Uo . Доказати да
jе RR = Ue ⊕ Uo , гдjе jе RR скуп свих реалних функциjа дефинисаних на R.

12. Доказати сљедећа тврђења.

(а) Ако посматрамо C као векторски простор над R, скуп {1 + i, 1 − i} jе

линеарно независан.

(б) Ако посматрамо C као векторски простор над C, скуп {1 + i, 1 − i} jе

линеарно зависан.

13. Испитати да ли су u, v и w линеарно независни вектори у векторском простору

RR , гдjе су u (x) = |x − 2|, v (x) = |x − 3| и w (x) = |x − 5|.

14. Нека су p0 , p1 , . . . , pn полиноми у Pn такви да jе pi (2) = 0 за свако i ∈ {0, 1, . . . , n}.

Доказати да p0 , p1 , . . . , pn нису линеарно независни у Pn .

15. Испитати да ли постоjи база {p0 , p1 , p2 , p3 } простора P3 , таква да ниjедан од

полинома p0 , p1 , p2 , p3 ниjе степена 2.

16. Наћи пресликавање f : R2 → R такво да f (αv) = αf (v) за свако α ∈ R и за

свако v ∈ R2 али да f ниjе линеарно.

17. Наћи пресликавање g : C → C такво да g (u + v) = g (u) + g (v) за све u, v ∈ C

али да g ниjе линеарно (C jе комплексан векторски простор).

3
18. Нека су линеарна пресликавања A, B : V → V таква да jе im A ⊆ ker B. Дока-
зати да jе (A◦B)2 = O.

19. Нека jе A : R5 → P 4 линеарно пресликавање дефинисано са

 
a
 b 
2 3 4
 
A  c  = a + bx + cx + dx + ex .
 
 d 
e

Одредити матрицу тог пресликавања у односу на

(а) стандардне базе простора R5 и P 4 .

(б) стандардну базу простора R5 и базу

1, 1 + x, 1 + x + x2 , 1 + x + x2 + x3 , 1 + x + x2 + x3 + x4


простора P 4 .

(в) базу

{e1 , e1 + e2 , e1 + e2 + e3 , e1 + e2 + e3 + e4 , e1 + e2 + e3 + e4 + e5 }

простора R5 и стандардну базу простора P 4 .

20. Нека jе V простор свих реалних доњих троугаоних матрица реда 2 и нека jе A
линеарно пресликавање дефинисано са
 
a 0
A = aI2 + bX + cX 2 ,
b c
 
1 0
гдjе jе X = .
2 3

(а) Одредити матрицу A пресликавања A у односу на стандардну базу про-

стора V .

(б) Наћи базу простора слика пресликавања A па одредити rank A.

21. Нека jе V векторски простор коjи се састоjи од свих функциjа облика

αe2x cos x + βe2x sin x,

гдjе су α, β ∈ R, и нека jе L : V → V линеарно пресликавање дефинисано са

L (f ) = f 0 + f .

4
 (а) Одредити матрицу линеарног пресликавања L у односу на базу
 2x
e cos x, e2x sin x .

(б) Користећи резултат из претходне тачке и средства линеарне алгебре, одре-

дити jедно рjешење диференциjалне jедначине y 0 + y = e2x cos x.
T
∈ Rn+1 фиксиран вектор, и нека jе Aa : P n →

22. Нека jе a = a0 a1 · · · an
n
P пресликавање дефинисано са

d dn
Aa (p) = a0 p + a1 p + · · · + an n p,
dx dx
гдjе P n означава простор реалних полинома (по jедноj промjенљивоj) чиjи
степен ниjе већи од n.

(а) Доказати да jе Aa линеарно пресликавање па одредити његову матрицу

у односу на стандардну базу простора P n .

(б) Установити за коjе све векторе a, пресликавање Aa jесте изоморфизам.

23. Нека jе R : R3 → R3 рефлексиjа у односу на раван π : x + 2y + 3y = 0.

(а) Одредити матрицу тог пресликавања у односу на базу B = {v1 , v2 , v3 },

гдjе jе
 T  T  T
v1 = 1 1 −1 , v2 = −1 2 −1 , v3 = 1 2 3 .

(б) Одредити матрицу тог пресликавања у односу на стандардну базу про-

стора R3 .
 T
24. Нека jе Pa ортогонално проjектовање на праву одређену вектором a = 2 1 2 .

(а) Одредити матрицу Pa пресликавања Pa у односу на стандардну базу про-

стора R3 .

(б) Нека jе Pb матрица ортогоналног проjектовања на праву одређену векто-

 T
ром b = 1 1 1 . Не одређуjући матрицу Pb , одредити базу простора
R (A) ако jе A = Pa Pb .

25. Нека jе V векторски простор коначне димензиjе над пољем R. Ако за линеаран
оператор A : V → V важи A3 = A, доказати да jе V = ker (A − I) ⊕ im (A − I).

5
26. За свако од сљедећих тврђења, рећи jе ли тачно или ниjе па онда образложити
одговор.

(а) Ако A ∈ Mm,n , гдjе jе m > n, и ако jе N (A) = {0}, тада jе матрица AT A
инвертибилна.

(б) Ако jе A ∈ Mm,n , гдjе jе m > n, тада ранг матрице AAT не може бити
већи од ранга матрице A.

(в) Ако jе A ∈ Mm,n , гдjе jе m > n, тада jе матрица AAT сингуларна.

(г) Ако jе матрица A ∈ Mn ортогонална, тада матрица A2 може али не мора

да буде ортогонална.

(д) За сваку матрицу A ∈ Mn , важи R (A) = R AT .

(ђ) Постоjе матрице A и B коjе имаjу исти простор колона а чиjи су рангови
различити.

(е) Ако су матрице A и B такве да jе R (A) = R (B), тада jе и N (A) = N (B).

(ж) Ако су матрице A и B такве да jе R (A) = R (B) и N (A) = N (B), тада jе

A = B.

27. Доказати да за сваке двиjе матрице A, B ∈ Mn (R), важи R (AB) ⊆ R (A).

28. За свако од сљедећих тврђења, рећи jе ли тачно или ниjе па онда образложити
одговор.

(а) Матрице AB и BA (A, B ∈ Mn (R)) не мораjу имати исте трагове.

(б) Детерминанта матрице рефлексиjе увиjек jе jеднака 1.

(в) Ако jе P ∈ M3 (R) нека матрица ортогоналног проjектовања P : R3 → R3 ,

тада хомоген систем P x = 0 има само тривиjално рjешење.

(г) Постоjи инвертибилна матрица A ∈ M3 таква да jе R (A) нека раван у

простору R3 .

(д) Ако A ∈ M5,3 и ако jе rank A = 3, тада хомоген систем Ax = 0 jесте

неодређен.

6
  
1 0 1
(ђ) Постоjи матрица B ∈ M3 (R) таква да jе B 2 = A, гдjе jе A =  0 1 1 .
1 1 0

(е) Ако jе A ∈ M5,4 , rank A = 3 и A ∈ M4,3 , rank B = 2, тада AB мора да буде

ненула матрица.

29. Ако jе матрица A ∈ Mn нилпотентна, доказати да jе матрица In − A инверти-

билна.

30. Нека су v1 , v2 , v3 врсте матрице A ∈ M3 и нека су v1 + v2 + v3 , 2v1 + 4v2 +

3v3 , 2v2 + 3v3 врсте матрице B ∈ M3 . Установити везу између det A и det B.
Може ли се десити да jедна од тих матрица jесте инвертибилна а да друга
ниjе?

31. Риjешити систем

x+y−1 = 1
2x − y − 2z = 3
4x + y + az = 5
x + 4y + z = b

у зависности од реалних параметара a и b.

32. Доказати тврђење: Или систем Ax = b има jединствено рjешење или одгова-
раjући хомоген систем Ax = 0 има нетривиjално рjешење.

33. Нека jе A ∈ Mm,n (R), x ∈ Rn и b ∈ Rm . Користећи поjам простора колона

матрице, формулисати потребан и довољан услов да

(а) систем Ax = b има рjешење.

(б) систем Ax = b има jединствено рjешење.

(в) систем Ax = b има рjешење за свако b ∈ Rm .

(г) систем Ax = b има jединствено рjешење за свако b ∈ Rm .

7
34. Нека jе  
1 1 1 ··· 1 1 0

 1 1 1 ··· 1 0 1  

 1 1 1 ··· 0 1 1  
.. .. .. . .. .. ..  ∈ M
A= . . . ..

 . . .   n

 1 1 0 ··· 1 1 1  
 1 0 1 ··· 1 1 1 
0 1 1 ··· 1 1 1
и нека jе xi = A•i , i ∈ {1, 2, . . . , n}. Доказати да ei ∈ L (x1 , x2 , . . . , xn ) па на
основу тога и резултата из задатка 4. (г), закључити колико рjешења има
 T
систем Ax = b ако jе b = 1 2 3 · · · n .

35. Нека jе A ∈ Mm,n (R), x ∈ Rn и b ∈ Rm . Користећи поjам ранга матрице,

формулисати потребан и довољан услов да

(а) систем Ax = b има рjешење.

(б) систем Ax = b има jединствено рjешење.

(в) систем Ax = b има рjешење за свако b ∈ Rm .

(г) систем Ax = b има jединствено рjешење за свако b ∈ Rm .

36. Наћи редуковану степенасту форму матрице A па на основу тога одредити

ранг матрице A и jедно нетривиjално рjешење хомогеног система Ax = 0, гдjе
jе  
1 −1 0 0
 −1 2 −1 0 
A=  0 −1 2 −1  .


0 0 −1 1

37. Наћи jедну матрицу A ∈ M3,4 (R) такву да jе

   
−3 −2
 1   0 
N (A) = L 
 0  ,  −6
   

0 0
па описати све такве матрице.