ZADACI ZA PRIJEMNI ISPIT IZ MATEMATIKE

NA FAKULTET INFORMACIONIH TEHNOLIGIJA

Dr Rale Nikoli
c

c 2020  UNIVERZITET METROPOLITAN, Beograd. Sva prava zadrzana.

Copyright
Sadržaj

Predgovor 2

1 Linearne funkcije, jednačine i nejednačine. Sistemi linearnih jednačina 3

2 Kvadratna funkcija, kvadratne jednačine... 6

2.1 Kvadratna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
2.2 Kvadratne jednačine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
2.3 Kvadratne nejednačine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
2.4 Sistemi kvadratnih jednačina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

3 Iracionalne jednačine 11

4 Eksponencijalne jednačine i nejednačine 12

5 Logaritamske jednačine i nejednačine 14

6 Trigonometrija 16

7 Vektori 20

8 Analitička geometrija u ravni 24

8.1 Tačka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
8.2 Prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
8.3 Kružnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
8.4 Elipsa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

9 Progresije i binomna formula 29

9.1 Progresije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
9.1.1 Aritmetička progresija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
9.1.2 Geometrijska progresija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
9.2 Binomna formula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

10 Planimetrija 33

11 Stereometrija 36

1
Predgovor

Poštovani budući studenti Univerziteta Metropolitan,

u ovom dokumentu se nalaze izabrani zadaci od kojih će na prijemnom ispitu iz matem-
atike za upis na Fakultet informacionih tehnologija biti sedam zadataka. Svaki od tih sedam
potpuno rešenih zadataka vam donosi po 10 bodova, tako da je maksimalan broj bodova
koji možete osvoji na prijemnom ispitu 70. Svakako, pri pregledanju zadataka će se gledati i
postupak u rešavanju zadataka, tako da će svaki tačan korak biti uvažen i bodovan. Vreme
izrade zadataka je 120 minuta.

Provežbavanje ovih zadataka, vam omogućava da obnovite znanja koje ste stekli u sred-
njoj školi, obezbedite siguran upis na Fakultet informacionih tehnologija i da napravite do-
bru pripremu za praćenje predavanja, kako iz matematičkih, tako i ostalih predmeta koji vas
očekuju na studijama.

Želimo vam mnogo uspeha u radu i vidimo se u oktobru!

2
Glava 1

Linearne funkcije, jednačine i

nejednačine. Sistemi linearnih jednačina

Jednačina oblika a · x = b se naziva linearna jednačina. Ako je:

• a 6= 0 ova jednačina ima jedinstveno rešenje x = ba ;

• a = 0 i b 6= 0, ova jednačina nema rešenja (jer je oblika 0 · x = b);

• ako je a = 0 i b = 0, tada ova jednačina ima beskonačno mnogo rešenja (jer je oblika
0 · x = 0 i tačna je za svaki realan broj x).

Nejednačina oblika a · x > b se naziva linearna nejednačina. Ako je

• a > 0, tada je njeno rešenje svako x > ba ;

• a < 0, tada je njeno rešenje svako x < ba ;

• a = 0 i b < 0 tada ona ima beskonačno mnogo rešenja (tačna za svaki realan broj x);

• za a = 0 i b > 0, tada ona nema rešenja.

Funkcija y = ax + b, ( a, b ∈ R) jeste linearna funkcija.

Grafik linearne funkcije je prava. Tačka A(0, b) je tačka preseka prave (grafika linearne
funkcije) i Oy-ose. U slučaju da je a 6= 0 tačka B(− ba , 0) je njen presek sa Ox-osom.

• za a > 0 prava zaklapa oštar ugao sa pozitivnim smerom Ox-ose;

• za a = 0 prava je paralelna sa Ox-osom i ima jednačinu y = b;

• za a < 0 prava zaklapa tup ugao sa pozitivnim smerom Ox-ose.

Jednačinom y = ax + b nisu obuhvaćene samo prave koje su paralelne Oy-osi (čije su

jednačine x = x0 ).

3
4

Zadatak 1.1 Rešiti sledeće jednačine:

a) 5( x − 1) − 4( x − 3) = −20;
b) 10x − 2(25 − 3x ) − 3 = 8(2x − 6) − 5;
c) (5x − 1)2 − 5(2x + 4)(2x − 4) = 1 + 5( x − 1)2 .
Rezultat. a) x = −27; b) x ∈ R; c) nemoguća.

Zadatak 1.2 Rešiti jednačine:

a) 1 − 2x −5
6 = 3− x
4 ; b) 14 21 −
2( x +3)
5 = 3x
2 − 2(x3−7) ;
2x −5 5−2x
c) + x+4 2 =
6 3 − 6−47x − x.
Rezultat. a) x = 13; b) x = 7; c) x = 1

Zadatak 1.3 Rešiti jednačinu:

1 − 6−3 x x
2 − 3+4 x
+x− = 3.
2 2
Rezultat. x = 3.
3x −5 −5
Zadatak 1.4 Rešiti jednačinu x −1 − 2x
x −2 = 1.
Rezultat. x = 3
1−3x
Zadatak 1.5 Rešiti jednačinu 12
1−9x2
= 1+3x + 13x+−3x1 .
Rezultat. x = −1.
3x −1 +5
Zadatak 1.6 Rešiti jednačinu x −1 − 2x
x +3 +
4
x2 +2x −3
= 1.
Rezultat. Nema rešenja.

Zadatak 1.7 Rešiti sledeće jednačine, vodeći računa o definiciji apsolutne vrednosti:

a) |5x − 2| + x = 10; b) | x | − x = 0.
Rezultat. a) x = ±2; b) x ≥ 0.

Zadatak 1.8 Rešiti sledeće jednačine, vodeći računa o definiciji apsolutne vrednosti:

a) | x + 1| − | x − 1| = 0; b) | x − 4| − |2x + 3| = 2;
Rezultat. a) x = 0; b) x = −5 ili x = − 31 .

Zadatak 1.9 Rešiti nejednačine:

3x −1
a) 2x − 4 < 0; b) −3x + 9 > 0; c) 4 − 2x5−2 > 2.
37
Rezultat. a) x < 2; b) x < 3; c) x > 7.

Zadatak 1.10 Rešiti nejednačine:

a) ( x − 2)( x + 3) + ( x + 4)2 ≥ 2x ( x + 4) + x;
x +4 x +6
b) 2 − 3 < 1 + 2x3+9 − x +6
2 .
Glava 1. Linearne funkcije, jednačine i nejednačine. Sistemi linearnih jednačina 5

Rezultat. a) x ∈ R; b) x ∈ R.

Zadatak 1.11 Rešiti nejednačine:

x −2
a) 1
3x − 2 > x +2
2 − 2x3−6 ; b) x −1
3 −1+x≥ 8− x
6 + 3x2−2 .
Rezultat. a) nema rešenja; b) nema rešenja.

Zadatak 1.12 Rešiti sledeće nejednačine:

a) | x − 1| > 2; b) | x + 2| > | x |;
c) x − | x | > 1; d) | x + 3| − | x + 1| < 2.
Rezultat. a) x < −1 ili x > 3; b) x > −1;
c) nema rešenja; d) x < −1.

Zadatak 1.13 Rešiti sledeće nejednačine:

a) ( x − 2)( x + 3) > 0; b) (2x − 1)(4 − x ) < 0;

Rezultat.

a) x ∈ (−∞, −3) ∪ (2, +∞); b) x ∈ (∞, 21 ) ∪ (4, +∞);

Zadatak 1.14 Rešiti sledeće nejednačine:

x x −3 9− x
a) x +3 − x > x2 +3x
; b) 4
4x2 −9
+ 2xx−3 < 1
2x2 +3x
;
Rezultat.

a) x ∈ (−3, 0) ∪ (0, +∞); b) x ∈ (0, 32 );

x2 +5x
Zadatak 1.15 Rešiti nejednačinu x −2 > 0.
Rezultat. a) x ∈ (−5, 0) ∪ (2, +∞).

Zadatak 1.16 Zbir dva broja je 45, a njihov količnik jednak je 7 : 8. Odrediti ove brojeve.
Rezultat. 21 i 24.

Zadatak 1.17 Zbir dva broja je 47. Ako veći podelimo manjim, dobija se količnik 2, a ostatak je 5.
Koji su to brojevi?
Rezultat. 14 i 33.

Zadatak 1.18 Cifra jedinica jednog dvocifrenog broja je za 3 veća od cifre desetica. Ako podelimo taj
broj zbirom cifara, dobija se količnik 3, a ostatak je 4. Odrediti taj broj.
Rezultat. 25.
Glava 2

Kvadratna funkcija, kvadratne jednačine i

nejednačine. Sistemi kvadratnih
jednačina

2.1 Kvadratna funkcija

Funkcija y = ax2 + bx + c, ( a, b, c ∈ R, a 6= 0) naziva se kvadratna funkcija.

Kanonski oblik kvadratne funkcije je

y = a( x − α)2 + β,

b 4ac−b2
gde je α = − 2a ,β= 4a .

Grafik kvadratne funkcuje je parabola sa temenom T (α, β) i osom simetrije x = α.

Ako je a > 0 ( a < 0) parabola je okrenuta na gore (na dole) i u tački x = α funkcija
y = ax2 + bx + c ima minimum (maksimum).

Za D > 0, D = 0, D < 0 parabola seče Ox-osu u dvema tačkama, jednoj tački, ili nema
preseka s njom, tim redom.

Zadatak 2.1 Svesti sledeće kvadratne funkcije na kanonski oblik:

a) y = x2 − 2x − 1; b) y = x2 − 8x + 16; c) y = − 21 x2 + 3x + 8.
Rezultat. a) y = ( x − 1)2 − 2; b) y = ( x − 4)2 ;
c) y = − 21 ( x − 3)2 + 25
2.

Zadatak 2.2 Odrediti vrednost koeficijenata a, b, c tako da grafik kvadratne funkcije y = ax2 + bx +
c sadrži tačke A(−1, 2), B(1, −6), C (2, −1).
Rezultat. y = 3x2 − 4x − 5.

6
Glava 2. Kvadratna funkcija, kvadratne jednačine... 7

Zadatak 2.3 Odrediti vrednost realnog parametra k tako da grafik funkcije

y = kx2 + 2(k + 1) x + k + 3

a) dodiruje Ox-osu; b) seče Ox-osu u dve tačke;

c) nema zajedničkih tačaka sa Ox-osom.
Rezultat. a) k = 1; b) k < 1; c) k > 1.

2.2 Kvadratne jednačine

Jednačina oblika
ax2 + bx + c = 0, ( a, b, c ∈ R, a 6= 0)
se naziva kvadratna jednačina.

Rešenja kvadratne jednačine se odred̄uju prema formuli

√
−b ± D
x1,2 = ,
2a

gde je D = b2 − 4ac i se naziva se diskriminanta. Mogu biti :

1. realna i različita, ako je D > 0;

2. realna i jednaka, ako je ako je D = 0;

3. konjugovano-kompleksna, ako je D < 0.

Napomena 2.1 Kvadratne jednačine kod kojih je b = 0 i/ili c = 0 se nazivaju nepotpune kvadratne
jednačine. Rešavanje ovih jednačina se može raditi i na sledeći način:

1. ako je b = c = 0, tada kvadratna jednačina ima oblik ax2 = 0, pa je njeno rešenje x = 0, za

a 6= 0;

2. ako je c = 0, tada kvadratna jednačina ima oblik ax2 + bx = 0, za ( a, b ∈ R, a 6= 0), pa je

x ( ax + b) = 0. Tada je x = 0 ili ax + b = 0, tj. x = 0 ili x = − ba ;

3. ako je b = 0, tada kvadratna jednačina ima oblik ax2 + c = 0, za ( a, c ∈ R, a 6= 0), pa je ax2 =

−c, tj. x2 = − ac . Tada je:

a) x = ± − ac , za ac < 0 i
p

b) x = ± ac i, za ac > 0.
p

Neka su x1 , x2 rešenja kvadratne jednačine ax2 + bx + c = 0, tada je

b c
x1 + x2 = − , x1 · x2 = .
a a
8 2.2. Kvadratne jednačine

Takod̄e važi da je ax2 + bx + c = a( x − x1 )( x − x2 ). Prethodne formule se nazivaju Vijetove

formule.

Jednačina oblika

ax2n + bx n + c = 0, ( a, b, c ∈ R, a 6= 0, n ∈ N ).

se naziva trinomna jednačina koja se smenom t = x n svodi na rešavanje kvadratne jednačine

at2 + bt + c = 0.

Specijalno, za n = 2 trinomna jednačina ima oblik

ax4 + bx2 + c = 0, ( a, b, c ∈ R, a 6= 0).

i naziva se bikvadratna jednačina.

Zadatak 2.4 Rešiti sledeće kvadratne jednačine:

3x2 −1 x 2 −2 x −1 3( x −1)
a) 2 + 2x3+1 = 4 + 13 ; b) 3 + 12 x2 = 8 − x +11
24 ;
5− x 2x −1
c) 5+ x + 55+ x
−x =
100
25− x2
; d) 34
4x2 −1
+ 12x−+2x1 = 2x +1 .

Rezultat. a) x = 0 ili x = − 58 ; b) x = ±i; c) nema rešenja; d) x = ±2.

Zadatak 2.5 Rešiti jednačine:

a) (2x − 3)2 + (2x − 5)2 = 4( x − 3)2 + 30;

b) x +1
3 + 3(x4−1) = ( x − 3)2 + 1.
25
Rezultat. a) x = −2 ili x = 4; b) x = 12 ili x = 5.

Zadatak 2.6 Rešiti jednačine:

2x +1 x −1 x +3 x −1
a) x +3 − x 2 −9
= 3− x − 43+ x
+x ; b) 2x +1
x 2 + x −6
− x2 −5x +6
= 6
x 2 −9
.
Rezultat. a) x = − 45 ili x = 1; b) x = 1 ili x = 12.

Zadatak 2.7 Rešiti jednačine:

a) 2x2 − 5x − 3| x − 2| = 0; ) | x2 + 2x | − |3 − x | = x2 .
√
1− 13
Rezultat. a) x = 2 ili x = 3; b) x = 1.

Zadatak 2.8 Za koje vrednosti realnog parametra m su rešenja jednačine

(m + 2) x2 + 4x − 1 = 0.

a) realna i različita; b) realna i jednaka; c) konjugovano-kompleksna.

Rezultat. a) m > −6; b) m = −6; c) m < −6.

Zadatak 2.9 Odrediti realne brojeve a za koje kvadratna jednačina ( a + 5) x2 − 2ax + a + 1 = 0

nema realnih rešenja.
Glava 2. Kvadratna funkcija, kvadratne jednačine... 9

Rezultat. a > 45 .

Zadatak 2.10 Data je jednačina 3x2 − x − 7 = 0 čija su rešenja x1 i x2 . Ne rešavajući ovu jednačinu
odrediti numeričke vrednosti izraza:

a) x12 + x22 ; b) x13 · x23 ; c) x13 + x23 .

43
Rezultat. a) 3; b) - 343
27 ; c) 64
27 .

Zadatak 2.11 Neka su x1 i x2 koreni jednačine x2 + px + q = 0, ( p 6= 0). Ne rešavajući jednačinu

izračunati x14 + x12 x22 + x24 .
Rezultat. 5p4 .

Zadatak 2.12 Rešiti jednačinu x4 − 3x2 + 4 = 0.

√
Rezultat. x = ± 3 ili x = ±1.

Zadatak 2.13 Rešiti jednačine:

2 2
a) ( x2 + 2)2 + ( x2 − 3)2 = 625; b) ( 2x x−1 )2 − 4( 2x x−1 ) + 3 = 0.
√ √ √
3± 17
Rezultat. a) x = ±3 2 ili x = ±i 17; b) x = 4 ili x = 1 ili x = − 21 .

2 x 2 −1
Zadatak 2.14 Rešiti jednačinu x2x−1 − x2
= 32 .
√ √
Rezultat. x = ± 2 ili x = ± 3.

2.3 Kvadratne nejednačine

Rešavanje kvadratne nejednačine podrazumeva odred̄ivanje znaka kvadratne funkcije y =

ax2 + bx + c. Tada:

• za a > 0 i D > 0 važi y > 0 za x ∈ (−∞, x1 ) ∪ ( x2 , +∞) i y < 0 za x ∈ ( x1 , x2 );

• za a > 0 i D = 0 je y > 0 za svako x 6= x1 (= x2 );

• za a > 0 i D < 0 je y > 0 za svako x;

• za a < 0 i D > 0 važi y > 0 za x ∈ ( x1 , x2 ) i y < 0 za x ∈ (−∞, x1 ) ∪ ( x2 , +∞);

• za a < 0 i D = 0 je y < 0 za svako x 6= x1 (= x2 );

• za a < 0 i D < 0 je y < 0 za svako x.

Rešiti sledeće kvadratne nejednačine:

Zadatak 2.15 a) 4x2 > 4x − 1; b) (3x − 2)2 + ( x − 2)2 < 2.

Rezultat. a) x 6= 21 ; b) 3
5 < x < 1.
10 2.4. Sistemi kvadratnih jednačina

4x − x2 x2 −3x +4 x2 −4x −5
Zadatak 2.16 a) x 2 − x +1
≥ 0; b) 1− x 2
> 0; c) x2 +2x −3
≤ 0.
Rezultat. a) x ∈ [0, 4]; b) x ∈ (−1, 1); c) x ∈ (−3, −1] ∪ (1, 5]

x2 −2x +3
Zadatak 2.17 x2 −4x +3
> −3
Rezultat. x ∈ (−∞, 1) ∪ ( 32 , 2) ∪ (3, +∞).

x2 −5x +6
Zadatak 2.18 1 < x2 +4x +5
≤ 6.
Rezultat. x ∈ (−∞, − 24 1
5 ] ∪ [−1, 9 ).

2x 6x +8
Zadatak 2.19 1 + x +3 + 2x2 +275x−3 > 2x −1 .

Rezultat. x ∈ (−∞, −3) ∪ (0, 12 ).

2.4 Sistemi kvadratnih jednačina

Rešiti sledeće sisteme jednačina:

Zadatak 2.20 x2 + y2 + 10x = 0, x − y + 6 = 0.

Rezultat. {(−2, 4), (−9, −3)}.

Zadatak 2.21 x2 − 2xy + y2 + 3x − y = 6, 2x − y = 3.

Rezultat. {(2, 1), (3, 3)}.

Zadatak 2.22 xy + x + y = 11, x2 y + xy2 = 30.

Rezultat. {(5, 1), (1, 5), (3, 2), (2, 3)}.
Glava 3

Iracionalne jednačine

Iracionalna jednačina je ona jednačina kod koje se nepoznata javlja u nekom izrazu koji je
potkorena veličina.
p
Jednačina n A( x ) = B( x ) je

• za neparno n ekvivalentna jednačini A( x ) = [ B( x )]n ;

• za parno n ekvivalentna je sistemu A( x ) = [ B( x )]n ∧ B( x ) > 0.

Rešiti sledeće jednačine:

√
Zadatak 3.1 3 + x = 3 − x.
Rezultat. x = 1.
√
Zadatak 3.2 x2 + 3x + 6 − 3x + 2 = 0.
Rezultat. x = 2 ili x = − 18 .
√
Zadatak 3.3 2x2 + 1 − 1 + x = 0.
Rezultat. x = 0 ili x = −2.
√
Zadatak 3.4 ( x2 − 5x + 4) 3 − x = 0.
Rezultat. x = 1 ili x = 3.
√ √
Zadatak 3.5 4x + 2 + 4x − 2 = 4.
17
Rezultat. x = 16 .
√ √
Zadatak 3.6 3x2 + 5x + 8 − 3x2 + 5x + 1 = 1.
Rezultat. x = 1 ili x = − 83 .
√ √
Zadatak 3.7 x2 + 3x − 3 + x2 − 2x + 2 = 2.
49
Rezultat. x = 1 ili x = 9.

11
Glava 4

Eksponencijalne jednačine i nejednačine

Za rešavanje nekih oblika eksponencijalnih jednačina koristi se naredna ekvivalencijska trans-

formacija:
a f ( x ) = a g ( x ) ⇔ f ( x ) = g ( x ), ( a > 0, a 6= 1).
S druge strane, neke eksponencijalne jednačine se rešavaju uvod̄enjem odgovrajuće smene.

Za rešavanje nekih oblika eksponencijalnih nejednačina koriste se naredne ekvivalenci-

jske transformacije:

• za a > 1 je a f ( x) < a g( x) ⇔ f ( x ) < g ( x );

• za 0 < a < 1 je a f ( x) < a g( x) ⇔ f ( x ) > g ( x ).

S druge strane, neke eksponencijalne nejednačine se rešavaju uvod̄enjem odgovarajuće

smene.

Rešiti eksponencijalne jednačine 4.1–4.9:

x +1
Zadatak 4.1 a) 2x−3 = 16; b) 100 · 102x−2 = 1000 9 .
1
Rezultat. a) x = 7; b) 5.

x +1 5x −3
Zadatak 4.2 a) 4x = 2 x ; b) ( 41 )5 = 4 3 · ( 18 )6 .
Rezultat. a) x = 1 ili x = − 21 ; b) x = 3.

Zadatak 4.3 a) ( 53 )2x−5 = ( 53 )3x ; b) ( 49 )2x−1 = ( 32 ) x+1 .

Rezultat. a) x = 1; b) x = 15 .

Zadatak 4.4 a) 3x · 9x+1 = 243; b) 2x · 3x+1 = 108.

Rezultat. a) x = 1; b) x = 2.

Zadatak 4.5 a) 4x+1 + 4x = 320; b) 2 · 3x+1 − 4 · 3x−2 = 450.

Rezultat. a) x = 3; b) x = 4.

12
Glava 4. Eksponencijalne jednačine i nejednačine 13

Zadatak 4.6 a) 3x−1 + 3x−2 + 3x−3 + 3x−4 + 3x−5 + 3x−6 = 364;

b) 24x + 24x−1 + 42x−1 + 24x−3 + 16x−1 = 31.

Rezultat. a) x = 6; b) x = 1.

Zadatak 4.7 a) 10 · 2x − 4x = 16; b) 5x − 53− x = 20.

Rezultat. a) x = 1 ili x = 3; b) x = 2.

Zadatak 4.8 a) 10 · 4x − 29 · 10x + 10 · 25x = 0; b) 6 · 4x − 13 · 6x + 6 · 9x = 0.

Rezultat. a) x = ±1; b) x = ±1.
√ √
Zadatak 4.9 a) ( 2 − 1) x + ( 2 + 1) x = 2;
p √  x p √ x
b) 2+ 3 + 2 − 3 = 4.
Rezultat. a) x = 0; b) x = ±2.

Rešiti eksponencijalne nejednačine 4.10 – 4.13.

Zadatak 4.10 a) ( 12 ) x+2 > ( 12 )2x ; b) 57x+3 > 5−3 .

Rezultat. a) x > 2; b) x > − 76 .

Zadatak 4.11 x2 · 3x − 3x+1 ≤ 0.

√ √
Rezultat. − 3 ≤ x ≤ 3.

Zadatak 4.12 2x+2 − 2x+3 − 2x+4 > 5x+1 − 5x+2 .

Rezultat. x > 0.

Zadatak 4.13 52x+1 > 5x + 4.

Rezultat. x > 0.
Glava 5

Logaritamske jednačine i nejednačine

Logaritam broja b za osnovu a je realan broj x kojim treba stepenovati osnovu a da bi se

dobilo pozitivan broj b ( a > 0, a 6= 1) ili
x = loga b ⇔ a x = b, ( a > 0, a 6= 1, b > 0).
Osnovne osobine logaritma uslovi za definisanost

aloga b = b, a > 0, a 6= 1, b > 0

loga (bc) = loga x + loga y, x > 0, y > 0, a > 0, a 6= 1
loga ( yx ) = loga x − loga y, x > 0, y > 0, a > 0, a 6= 1
loga x n = n loga x, a > 0, a 6= 1, x > 0
logc b
loga b = logc a , a > 0, a 6= 1, b > 0, c > 0, c 6= 1
loga b = log1 a , a > 0, a 6= 1, b > 0, b 6= 1
b
logam b = m1 loga b, a > 0, a 6= 1, b > 0
loga 1 = 0, a > 0, a 6= 1
loga a = 1, a > 0, a 6= 1

Uobičajeno je da se log10 x označava sa log x, a loge x sa ln x.

Za rešavanje nekih oblika logaritamskih jednačina koristi se naredna ekvivalencijska

transformacija:
loga f ( x ) = b ⇔ f ( x ) = ab ∧ f ( x ) > 0.
S druge strane, neke eksponencijalne jednačine se rešavaju uvod̄enjem odgovarajuće smene.

Za rešavanje nekih oblika logaritamskih nejednačina koriste se naredne ekvivalencijske

transformacije:

• za a > 1: loga f ( x ) < loga g( x ) ⇔ f ( x ) < g ( x );

• za 0 < a < 1: loga f ( x ) < loga g( x ) ⇔ f ( x ) > g ( x ).

S druge strane, neke logaritamske nejednačine se rešavaju uvod̄enjem odgovarajuće

smene.

14
Glava 5. Logaritamske jednačine i nejednačine 15

Rešiti logaritamske jednačine 5.1–5.7 (u zadacima gde stoji log A podrazumevamo log10 A):

Zadatak 5.1 a) log2 x = 3; b) log4 x = 12 ; c) log3 ( x − 1) = 0.

Rezultat. a) x = 8; b) x = 2; c) x = 2.

Zadatak 5.2 log2 ( x − 1) + log2 ( x + 2) = 2.

Rezultat. x = 2.
√
Zadatak 5.3 log(5 − x ) + 2 log 3 − x = 1.
√
Rezultat. x = 4 − 11.

Zadatak 5.4 log4 ( x − 2) + log16 ( x − 2) + log2 ( x − 2) = 7.

Rezultat. x = 18.

Zadatak 5.5 log37 x − 3 log7 x = −2.

Rezultat. x = 7.

Zadatak 5.6 log3 [2 + log3 (3 + x )] = 0.

Rezultat. x = − 38 .

Zadatak 5.7 xlog x = 1000x2 .

1
Rezultat. x = 1000 ili x = 10 .

Rešiti logaritamske nejednačine 5.8–5.11:

Zadatak 5.8 a) log2 xx− 2

+3 < 0; b) log0,2 4xx+6 > 0.
Rezultat. a) x > 2; b) −2 < x < − 23 .

Zadatak 5.9 log3 ( x − 2) + log3 ( x + 2) < log3 5;

Rezultat. 2 < x < 3.

Zadatak 5.10 log5 x ≥ log25 (3x − 2).

3
Rezultat. 2 < x ≤ 1 ili x ≥ 2.

Zadatak 5.11 log23 x − 5 log3 x + 6 ≤ 0.

Rezultat. 9 ≤ x ≤ 27.
Glava 6

Trigonometrija

Osnovne trigonometrijske identičnosti

sin2 x + cos2 x = 1 ctg x = 1

tg x
sin x tg x
tg x = cos x sin x = √
± 1+tg2 x
cos x √1
ctg x = sin x cos x =
± 1+tg2 x

Svod̄enje na trigonometrijske funkcije oštrog ugla

3π



sin π2 ± x = cos x sin (π ± x ) = ∓ sin x sin ± x = − cos x
2

cos 3π



cos π2 ± x = ∓ sin x cos (π ± x ) = − cos x 2 ± x = ± sin x

tg 3π



tg π2 ± x = ∓ ctg x tg(π ± x ) = ± tg x 2 ± x = ∓ ctg x

ctg 3π



ctg π2 ± x = ∓ tg x ctg(π ± x ) = ± ctg x 2 ± x = ∓ tg x

sin (2π ± x ) = ± sin x sin(2kπ + x ) = sin x sin(− x ) = − sin x

cos (2π ± x ) = cos x cos(2kπ + x ) = cos x cos(− x ) = cos x
tg(2π ± x ) = ± tg x tg(kπ + x ) = tg x tg(− x ) = − tg x
ctg(2π ± x ) = ± ctg x ctg(kπ + x ) = ctg x ctg(− x ) = − ctg x

gde je k = 0, ±1, ±2, . . .

Trigonometrijske funkcije zbira i razlike uglova

tg x ±tg y
sin( x ± y) = sin x cos y ± sin y cos x tg( x ± y) = 1∓tg x tg y
ctg x ctg y∓1
cos( x ± y) = cos x cos y ∓ sin x sin y ctg( x ± y) = ctg x ±ctg y

Trigonometrijske funkcije dvostrukog ugla

16
Glava 6. Trigonometrija 17
2 tg x
sin 2x = 2 sin x cos x tg 2x = 1−tg2 x
ctg2 x −1
cos 2x = cos2 x − sin2 x ctg 2x = 2 ctg x

Trigonometrijske funkcije polovine ugla

q q
sin 2 = ± 1−cos
x
2
x x
tg = ±
2
1−cos x
1+cos x
q q
cos 2 = ± 1+cos
x
2
x
ctg = ± x
2
1+cos x
1−cos x

Transformacija zbira i razlike trigonometrijskih funkcija u proizvod i obrnuto

x +y x −y
sin x + sin y = 2 sin 2 cos 2 sin x cos y = 12 [sin( x + y) + sin( x − y)]
x +y x −y
sin x − sin y = 2 cos 2 sin 2 sin x sin y = 12 [cos( x − y) − cos( x + y)]
x +y x −y
cos x + cos y = 2 cos 2 cos 2 cos x cos y = 12 [cos( x − y) + cos( x + y)]
x +y x −y
cos x − cos y = −2 sin 2 sin 2

Sinusna teorema: Stranice trougla proporcionalne su sinusima naspramnih uglova, a koefici-

jent proporcionalnosti je prečnik opisanog kruga oko tog trougla tj.

a b c
= = = 2R.
sin α sin β sin γ

Kosinusna teorema: Kvadrat jedne stranice trougla jednak je zbiru kvadrata ostale dve stran-
ice umanjenog za dvostruki proizvod ovih stranica i kosinusa ugla koji one obrazuju, tj.

a2 = b2 + c2 − 2bc cos α;
b2 = a2 + c2 − 2ac cos β;
c2 = a2 + b2 − 2ab cos γ.

Zadatak 6.1 Uprostiti izraze:

sin 34π ◦ ◦
15 tg(−1125 ) sin 242
a) ◦ ;
cos 222◦ ctg(− 7π
6 ) cos(−692 )

tg(− 17π ◦ 7π
10 ) sin(−744 ) cos 4
b) .
sin(− 11π ◦
6 ) cos(−246 ) ctg 396
◦
√ √
Rezultat. a) 33 ; b) 2

Odrediti sva rešenja jednačina 6.2–6.8:

x

√
Zadatak 6.2 a) 2 sin 3x − π
3 = 1; b) tg 2 − π
4 = 3.
Rezultat.
18

+ 2kπ 3 , k, n ∈ Z;
7π
a) xk = π
6 3 ili xn = 18 + 2nπ
b) xk = 7π
6 + 2kπ, k ∈ Z.

Zadatak 6.3 a) sin 2x + 2 cos2 x = 0; b) sin x = sin 2x.

Rezultat.
a) xk = π
2 + kπ ili xn = − π4 + nπ, k, n ∈ Z;
b) x = kπ ili x = ± π3 + 2nπ k, n ∈ Z.

Zadatak 6.4 a) 2 cos2 x − 7 cos x + 3 = 0; b) 2 sin2 x + 3 sin x + 1 = 0.

Rezultat.

a) xk = ± π3 + 2kπ, k ∈ Z;
b) x = − π2 + 2kπ ili x = − π6 + 2nπ ili x = −5 π6 + 2mπ, k, n, m ∈ Z.

Zadatak 6.5 sin 3x cos 5x = sin 4x cos 6x.

Rezultat. xk = kπ ili xn = π
18 + nπ
9 , k, n ∈ Z.

Zadatak 6.6 sin x + sin 2x + sin 3x + sin 4x = 0.

+ kπ ili xn = (2n + 1)π ili xm = 2mπ5 , k, n, m ∈ Z.
π
Rezultat. xk = 2
√
Zadatak 6.7 cos2 x + 3 sin2 x + 2 3 sin x cos x = 1.
Rezultat. xk = kπ ili xn = (3n − 1) π3 , k, n ∈ Z.
√
Zadatak 6.8 sin x − 3 cos x = 2.
Rezultat. ) xk = 5π
6 + 2kπ, k ∈ Z.

Rešiti nejednačine 6.9–6.11:

Zadatak 6.9 2 sin x + cos 2x > 1

Rezultat. 2kπ < x < (2k + 1)π, k ∈ Z.

√ √
Zadatak 6.10 3 cos 4x + sin 4x > 2.
Rezultat. − 48
π
+ kπ
2 <x< 5π
48 + kπ
2 , k ∈ Z.

√ √
Zadatak 6.11 4 cos2 x + 2( 3 − 1) cos x − 3 ≤ 0.
Rezultat. π
3 + 2kπ ≤ x ≤ 5π
6 + 2kπ ili 7π
6 + 2nπ ≤ x ≤ 5π
3 + 2nπ, k, n ∈ Z.

√
Zadatak 6.12 U trouglu 4 ABC odrediti ostale osnovne elemente ako je dato c = 3 2, α = 60◦ i
β = 75◦ .
Glava 6. Trigonometrija 19
√ √
Rezultat. γ = 45◦ , a = 3 3, b = 3 + 3.

√
Zadatak 6.13 U trouglu 4 ABC dato je: α = π4 , β = π3 i poluprečnik opisanog kruga R = 2 6.
Odrediti ostale osnovne elemente trougla.
√ √ √
Rezultat. γ = 5π 12 , a = 4 2, b = 6 2, c = 2(3 + 3).

√ √ √ √
Zadatak 6.14 U trouglu 4 ABC zadate su sve tri stranice a = 2 2, b = 2 3 i c = 2(1 + 3).
Odrediti uglove trougla i poluprečnik opisanog kruga.
5π
Rezultat. α = π4 , β = π3 , γ = 12 , R = 2.
Glava 7

Vektori

Zadatak 7.1 Data su tri temena paralelograma A(1, −2, 3), B(3, 2, 1) i C (6, 4, 4). Naći koordinate
četvrtog temena.
Rezultat. D (4, 0, 6).
−
→
Zadatak 7.2 Data su temena A(1, 2, 2) i B(3, 0, 3) i vektor BC = 4~i + 3~j + 5~k trougla 44 ABC.
Odrediti koordinate vektora
−→ C i dužinu stranice AB.
Rezultat. C (7, 3, 8) i  AB = 3.
 

Zadatak 7.3 Dati su vektori ~a, ~b, ~c i d.

~ Dokazati da su vektori ~a, ~b i ~c linearno nezavisni i izraziti
vektor d~ kao linearnu kombinaciju vektora ~a, ~b i ~c ~a = (2, 1, 0), ~b = (1, −1, 2), ~c = (2, 2, −1) i
d~ = (3, 7, −7).
Rezultat. d~ = 2~a − 3~b +~c.

Zadatak 7.4 Dati su vektori ~a = (1, 1, 1), ~b = (2, 2, 1) i ~c = (1, 2, −6). Odrediti vektor d,
~ normalan
na vektore ~a i ~b, takav da je ~c ◦ d~ = 3.
Rezultat. d~ = (−3, 3, 0).

Zadatak 7.5 Dati su vektori ~a = (3, 2, −2), ~b = (−1, 4, 1) i ~c = (10, 2, m), m ∈ R.

a) Odrediti m tako da zapremina paralelopipeda odred̄enog vektorima ~a, ~b i ~c bude jednaka 140, a
vektori ~a, ~b i ~c čine desni triedar.

b) Za tako nad̄eno m, razložiti vektor d~ = (19, −6, −4) preko vektora ~a, ~b i ~c.
Rezultat. a) m = 3; b) d~ = 2~a − 3~b +~c.

Zadatak 7.6 Tačke A(2, 0, 0), B(0, 3, 0), C (0, 0, 6) i D (2, 3, 8) su temena piramide. Izračunati za-
preminu piramide i visinu piramide koja odgovara temenu D.
√
Rezultat. V = 14 i HD = 14.

20
Glava 8

Analitička geometrija u ravni

8.1 Tačka

U Dekartovom pravouglom sistem u ravni svaka tačka može biti predstavljena dvema ko-
ordinatama, npr. A( x1 , y1 ), pri čemu prvu koordinatu x1 nazivamo apscisa, a drugu koordi-
natu y1 nazivamo ordinata. Rastojanje izmed̄u tačaka A( x1 , y1 ) i B( x2 , y2 ), u oznaci d( A, B)
ili kraće | AB|, računa se po formuli:
p
d( A, B) = ( x2 − x1 )2 + (y2 − y1 )2 .

Ako su date tačke A( x1 , y1 ) i B( x2 , y2 ), koordinate tačke

 C koja pripada
 pravoj AB i deli duž
y1 +λy2 x1 +λx2 y1 +λy2
AB u odnosu = λ su x = x11++λx
AC
CB
2
λ , y= 1+ λ , tj. C 1+ λ , 1+ λ . Specijalno, ako je C
 
y +y
središte duži AB važi C x1 +2 x2 , 1 2 2 .

Ako je trougao 4 ABC zadat koordinatama svojih temena A( x1 , y1 ), B( x2 , y2 ) i C ( x3 , y3 ) tada

se površina trougla računa po formuli:

1
P = | x1 (y2 − y3 ) + x2 (y3 − y1 ) + x3 (y1 − y2 )|,
2
ili  
 x1 y1 1 
1 
P =  x2 y2 1  .
2
x3 y3 1 

Zadatak 8.1 Dokazati da je trougao 4 ABC pravougli, ako su njegova temena A(1, −1), B(7, −3)
i C (5, 1).

Zadatak 8.2 Naći koordinate temena trougla 4 ABC ako su data središta njegovih stranica i to
tačka P(3, −2) je središte duži AB, tačka Q(1, 6) je središte stranice BC i tačka R(−4, 2) je središte
stranice AC.
Rezultat. A(−2, −6), B(8, 2), C (−6, 10).

21
22 8.2. Prava

Zadatak 8.3 Temena trougla 4 ABC su A(−6, 0), B(−7, 7), C (1, 1). Odrediti koordinate centra S
kruga opisanog oko trougla 4 ABC.
Rezultat. S(−3, 4).

Zadatak 8.4 Duž AB je podeljena na pet jednakih delova. Odrediti koordinate dobijenih tačaka, ako
je A(3, 2), B(15, 6).
     
Rezultat. M1 27 14 39 18 51 22
i M4 63 26


,
5 5 , M2 5 5, , M3 5 5, 5, 5 .

Zadatak 8.5 Za trougao 4 ABC naći tačku D koja je presek simetrale unutrašnjeg ugla kod temena
A i stranice BC ako je A(4, 1), B(7, 5) i C (−4, 7).
 
10 17
Rezultat. D 3 , 3 .

Zadatak 8.6 Date su tačke A(1, 3), B(3, y) i C (−4, −2). Odrediti y tako da ove tri tačke leže na
istoj pravoj.
Rezultat. y = 5.

Zadatak 8.7 Date su tačke A(−3, −3), B(3, 5) i C (−2, 5). Odrediti površinu trougla 4 ABC i
visinu hc .
Rezultat. P = 20, hc = 4.

8.2 Prava

Postoji više oblika zadavanja jednačine prave:

• implicitni (opšti) oblik: Ax + By + C = 0, A, B, C ∈ R, ( A, B) 6= (0, 0);

• eksplicitni oblik: y = kx + n, gde je k = tg ϕ koeficijent pravca te prave, pri čemu je ϕ

ugao koji prava zaklapa sa pozitivnim delom x-ose, a (0, n) je tačka na y-osi u kojoj je
prava preseca;
y
• segmentni oblik: xa + b = 1, pri čemu su ( a, 0) i (0, b) tačke na x-osi i y-osi u kojima
prava redom seče te ose;
y2 − y1
• jednačina prave kroz dve tačke M( x1 , y1 ) i N ( x2 , y2 ) je: y − y1 = x2 − x1 ( x − x1 ), gde je
y2 − y1
x2 − x1 = k = tg ϕ koeficijent pravca te prave;

• jednačina prave kroz tačku M( x1 , y1 ) je: y − y1 = k ( x − x1 ), gde je k koeficijent pravca

prave.

Neka su l1 : y = k1 x + n1 i l2 : y = k2 x + n2 dve prave u ravni. Važi

• da su prave l1 i l2 paralelne ako i samo ako je k1 = k2 i n1 6= n2 ,

• prave da se l1 i l2 poklapaju ako i samo ako je k1 = k2 i n1 = n2 ,

• da se prave l1 i l2 seku ako i samo ako je k1 6= k2 .

Glava 8. Analitička geometrija u ravni 23

Ako se prave
 l1 i l2 seku, ugao ϕ (0 < ϕ < π2 ) pod kojim se seku računamo po formuli
ϕ = arctg  1k+2 −k kk12 . Prave l1 i l2 su normalne ako i samo ako je k1 · k2 = −1.
 
1

Rastojanje tačke M( x0 , y0 ) od prave p : Ax + By + C = 0 računa se po formuli:

| Ax0 + By0 + C |
d( M, p) = √ .
A2 + B2
Zadatak 8.8 Date su prave l1 : y = − x + 3 i l2 : y = 2x − 4. Ispitati koje od sledećih tačaka priradaju
datim pravama: A(1, 2), B(2, 0) i C (0, 3).
Rezultat. Pravoj l1 pripadaju tačke A i C, a pravoj l2 tačka B.

Zadatak 8.9 Odrediti ugao pod kojim se seku prave:

a) x + 2y − 9 = 0 i x − 3y + 14 = 0;
√ √
b) x 3 − y + 4 = 0 i x 3 + y − 4 = 0.
Rezultat. a) ϕ = π4 ; b) ϕ = π3 .

Zadatak 8.10 Odrediti vrednost parametra m tako da prava 2x − y + 3 = 0 bude:

a) paralelna pravoj (1 − m) x + (m + 1)y − 4 = 0;

b) normalna na pravu (2m − 1) x + (m + 1)y − 2 = 0.
Rezultat. a) m = −3; b) m = 31 .

Zadatak 8.11 Napisati jednačinu prave koja prolazi kroz tačku A(−1, 3) i seče pravu l : 3x + 2y +
2 = 0 pod uglom od π4 .
Rezultat. x + 5y − 14 = 0 ili 5x − y + 8 = 0.

Zadatak 8.12 Datoj tački A(1, 3) naći tačku B, simetričnu u odnosu na datu pravu s : x − 3y + 3 =
0.
Rezultat. B(2, 0).

Zadatak 8.13 Svetlosni zrak polazi iz tačke A(1, 2), odbija se od prave a : 3x − y + 5 = 0 i prolazi
kroz tačku B(7, 8). Napisati jednačinu upadnog i odbojnog zraka.
Rezultat. Jednačina upadnog zraka je 2x + y − 4 = 0, a odbojnog x − 2y + 9 = 0.

Zadatak 8.14 Odrediti koordinate temena kvadrata ABCD, ako je dato teme B(−3, −6) a dijago-
nala AC pripada parvoj 2x + y + 2 = 0.
Rezultat. A(−1, 0), C (3, −8) i D (5, −2).

8.3 Kružnica

Jednačina kružnice sa centrom S( p, q) i poluprečnikom r je

( x − p )2 + ( y − q )2 = r 2 .
24 8.3. Kružnica

Ovaj oblik jednačine kružnice se naziva kanonski oblik.

Prava l : y = kx + n i kružnica K : ( x − p)2 + (y − q)2 = r2 u ravni mogu da imaju dve zajed-

ničke tačke (prava l seče kružnicu K), jednu zajedničku tačku (prava l je tangenta kružnice
K) ili da nemaju zajedničkih tačaka. Uslov dodira prave l i kružnice K glasi

r2 (k2 + 1) = (kp − q + n)2 .

Ako je T ( x0 , y0 ) tačka sa kružnice K : ( x − p)2 + (y − q)2 = r2 , tada jednačina tangente na

datu kružnicu kroz tačku T ima oblik

( x0 − p)( x − p) + (y0 − q)(y − q) = r2 .

Ugao preseka izmed̄u prave i kružnice je ugao izmed̄u prave i tangente date kružnice u
jednoj od tačaka preseka. Ugao preseka izmed̄u dve kružnice je ugao izmed̄u tangenata
datih kružnica u jednoj od presečnih tačaka.

Zadatak 8.15 Napisati jednačinu kružnice opisane oko trougla 4 ABC, gde su njegova temena
A(2, 2), B(4, 6) i C (8, 8).
Rezultat. ( x − 9)2 + (y − 1)2 = 50.

Zadatak 8.16 Odrediti realan parametar k, tako da kružnica

a) x2 + y2 − (5k − 1) x + (4 − 2k )y − 5k = 0 dodiruje x-osu;

b) x2 + y2 − (k − 4) x − ky + 2k + 5 = 0 dodiruje y-osu.
Rezultat. a) k = − 51 ; b) k = 10 ili k = −2.

Zadatak 8.17 Odrediti jednačine tangenata kružnice x2 + y2 − 2x − 24 = 0 koje seku pravu 7x −

y = 0 pod uglom α = π4 .
Rezultat. 4x + 3y − 29 = 0 ili 4x + 3y + 21 = 0.

Zadatak 8.18 Kružnica sa centrom S(3, −1) odseca na pravoj l : 2x − 5y + 18 = 0 tetivu dužine 6.
Naći jednačinu ove kružnice.
Rezultat. ( x − 3)2 + (y + 1)2 = 38.

Zadatak 8.19 Odrediti ugao pod kojim se seku:

a) prava y = 3x − 1 i kružnica x2 + y2 − 4x − 1 = 0;
b) kružnice x2 + y2 − 6x − 2y + 2 = 0 i x2 + y2 − 4x + 4y + 6 = 0.
Rezultat. a) ϕ = π4 ; b) ϕ = π2 .

Zadatak 8.20 Iz tačke A(4, 2) van kružnice konstruisane su tangente na kružnicu x2 + y2 − 2x +

6y + 5 = 0. Odrediti površinu trougla čija su temena data tačka A i dodirne tačke pomenutih tan-
genata.
Rezultat. P = 52 .
Glava 8. Analitička geometrija u ravni 25

8.4 Elipsa

Jednačina elipse glasi:

x 2 y2
+ 2 =1 ili b2 x 2 + a2 y2 = a2 b2 ,
a2 b
gde su a i b poluose elipse ( a, b > 0). Ako je a ≥ b, onda je a velika (fokalna) poluosa, a
b je mala poluosa elipse. U tom slučaju žiže pripadaju x-osi i imaju koordinate F1 (−c, 0) i
F2 (c, 0), gde je c2 = a2 − b2 . Za bilo koju tačku M na elipsi važi jednakost | F1 M | + | F2 M| = 2a.
Ekscentricitet elipse e = ac meri odstupanje elipse od kružnice. Analogno prethodnom bi se
razmotrio slučaj kada je b > a.
2 y2
Prava l : y = kx + n i elipsa E : xa2 + b2 = 1 u ravni mogu da imaju dve zajedničke tačke
(prava l seče elipsu E ), jednu zajedničku tačku (prava l je tangenta elipse E ) ili da nemaju
zajedničkih tačaka. Uslov dodira prave l i elipse E glasi:

a2 k 2 + b2 = n2 .
x2 y2
Ako je T ( x0 , y0 ) tačka sa elipse E : a2
+ b2
= 1, tada jednačina tangente na datu elipsu kroz
tačku T ima oblik
x0 x y0 y
+ 2 = 1.
a2 b

Ugao preseka izmed̄u prave i elipse je ugao izmed̄u prave i tangente date elipse u jednoj
od tačaka preseka.

Zadatak 8.21 Odrediti jednačinu elipse koja sadrži tačke M (6, 4) i N (−8, 3).
2
x2 y
Rezultat. 100 + 25 = 1.

Zadatak 8.22 Naći tangente elipse 9x2 + 16y2 = 144 normalne na pravoj p : x − y + 3 = 0.
Rezultat. x + y + 5 = 0 i x + y − 5 = 0.

Zadatak 8.23 Na elipsu 3x2 + y2 = 48 povučene su tangente iz tačke P(8, 0). Koliko iznosi ugao
izmed̄u ovih tangenti.
Rezultat. ϕ = π2 .

Zadatak 8.24 Kroz tačku A(−2, −1) postaviti tetivu elipse x2 + 4y2 = 12, tako da A bude središte
tetive.
Rezultat. x + 2y + 4 = 0.

Zadatak 8.25 Odredti jednačinu elipse koju dodiruju prave x + y − 8 = 0 i x + 3y + 16 = 0.

Rezultat. 3x2 + 5y2 = 120.
Glava 9

Progresije i binomna formula

9.1 Progresije

9.1.1 Aritmetička progresija

Niz a1 , a2 , . . . , an , an+1 , . . . ili n-torka brojeva a1 , a2 , . . . , an naziva se aritmetička progresija ako je

razlika izmed̄u svaka dva susedna člana stalna tj. ako postoji broj d takav da je:

ak − ak−1 = d, za svako k = 2, 3, 4, . . . ,

odnosno
ak − ak−1 = d, za svako k = 2, 3, . . . , n; n ∈ N.

Član a1 se naziva prvi član posmatrane progresije, dok član ak sa neodred̄enim indeksom k
(k-ti član) se naziva opšti član ove progresije, a broj d se naziva razlika (diferencija) posmatrane
progresije.

Prvi član, razlika i opšti član aritmetičke progresije povezani su formulom:

ak = a1 + (k − 1)d, (k = 1, 2, 3, . . .).

Zbir Sk prvih k (k = 1, 2, 3, . . .) članova aritmetičke progresije je

( a1 + a k ) k [2a1 + (k − 1)d]k
Sk = ili Sk = .
2 2

a +a
Za opšti član, takod̄e, važi da je ak = k+m 2 k−m , (k, m = 1, 2, 3, . . . ; m < k) i za broj ak
kažemo da je aritmetička sredina brojeva ak+m i ak−m .

Ako je r (r ∈ N) broj članova koji treba interpolirati izmed̄u dva data broja a i b tako da čine
−a
aritmetičku progresiju, tada važi: d = br+ 1.

Zadatak 9.1 Izračunati a1 i d u aritmetičkom nizu ako je: ak = 105, k = 16, Sk = 840.

26
Glava 9. Progresije i binomna formula 27

Rezultat. a1 = 0, d = 7.

Zadatak 9.2 Izračunati k i Sk u aritmetičkom nizu ako je: a1 = 4, d = 5, ak = 49.

Rezultat. k = 10, S10 = 265.

Zadatak 9.3 Četvrti član aritmetičke progresije je 9, a deveti član je −6. Koliko članova ovog niza
treba sabrati da bi se dobio zbir 54?
Rezultat. k1 = 4 ili k2 = 9.

Zadatak 9.4 Zbir prva četiri člana aritmetičke progresije je 1, a zbir sledeća četiri je 25. Odrediti
zbir prvih 37 članova te progresije.
Rezultat. S37 = 925.

Zadatak 9.5 Zbir prva tri člana aritmetičkog niza je 36, a zbir kvadrata prva tri člana tog niza je
482. Odrediti taj niz.
Rezultat. Postoje dva takva niza 7, 12, 17, 22, . . . i 17, 12, 2, −3, −8, . . .

Zadatak 9.6 Koliko članova treba umetnuti izmed̄u brojeva 0 i 12 da bi se dobio aritmetčki niz čiji je
zbir (zajedno sa tim brojevima) 150?
Rezultat. Potrebno je umetnuti 23 člana.

Zadatak 9.7 Naći stranice trougla ako se zna da one obrazuju aritmetičku progresiju sa razlikom
d = 4 i da je jedan ugao trougla 120◦ .
Rezultat. Tražene stranice trougla imaju dužinu a1 = 6, a2 = 10, a3 = 14.

9.1.2 Geometrijska progresija

Niz a1 , a2 , . . . , an , an+1 , . . . ili n-torka brojeva a1 , a2 , . . . , an naziva se geometrijska progresija ako

je količnik svaka dva uzastopna člana (počevši od drugog člana) stalan, tj. ako postoji broj q
takav da je
a
q= k (k = 2, 3, 4, . . .),
a k −1
odnosno
ak
q= (k = 2, 3, . . . , n; n ∈ N).
a k −1

Pri tome se a1 naziva prvi član posmatrane progresije, član ak sa neodred̄enim indeksom k (k-
ti član) se naziva opšti član te iste progresije, a broj q se naziva količnik posmatrane progresije.

Prvi član, količnik i opšti član geometrijske progresije povezani su formulom

a k = a 1 q k −1 (k = 1, 2, 3, . . .).
28 9.1. Progresije

Zbir Sk prvih k članova geometrijske progresije nalazi se po obrascu

a1 (1 − q k )
Sk = (|q| < 1; k = 1, 2, 3, . . .),
1−q
a1 ( q k − 1)
Sk = (|q| > 1; k = 1, 2, 3, . . .).
q−1

Ako je progresija beskonačna i |q| < 1, zbir S svih njenih članova izračunava se po obrascu
a1
S= .
1−q

Ako je r (r ∈ N) broj članova koji treba interpolirati izmed̄u dva data broja a i b tako da čine
geometrisku progresiju, tada važi: r
r +1 b
q= .
a

Za opšti član, takod̄e, važi

√
ak = ak+m · ak−m (k, m = 1, 2, 3, . . . ; m < k ).

i za broj ak kažemo da je geometrijska sredina brojeva ak+m i ak−m .

Zadaci

Zadatak 9.8 Ako je za geometrijski niz poznato da je q = 2 i S7 = 625 izračunati a1 i a7 .

Rezultat. a1 = 5, a7 = 320.

Zadatak 9.9 U geometrijskom nizu je a6 − a4 = 216, a3 − a1 = 8 i Sn = 40. Izračunati a1 , q, n.

Rezultat. a1 = 1, q = 3, n = 4.

Zadatak 9.10 Naći četiri broja koja čine geometrijsku progresiju kod kojih je zbir prvog i četvrtog
člana jednak −49, a zbir drugog i trećeg člana jednak 14.
Rezultat. −56, 28, −14, 7 ili 7, −14, 28, −56.

Zadatak 9.11 U geometrijskoj progresiji srednji član je jednak 12. Zbir prvog i poslednjeg člana je
51, a zbir svih članova iznosi 93. Koliko članova ima progresija?
Rezultat. 3, 6, 12, 24, 48 ili 48, 24, 12, 6, 3.

Zadatak 9.12 Tri broja čiji je zbir 26, obrazuju geometrijski niz. Ako se tim brojevima dodaju tim
redom 1, 6 i 3, dobijaju se tri broja koja obrazuju aritmetički niz. Naći te brojeve.
Rezultat. 2, 6 i 18 ili 18, 6, 2.

Zadatak 9.13 Četiri broja čine aritmetički niz. Ako se od svakog broja tim redom oduzme 2, 7, 9 i 5,
dobijeni brojevi obrazuju geometrijski niz. Odrediti te brojeve.
Glava 9. Progresije i binomna formula 29

Rezultat. 5, 13, 21, 29.

Zadatak 9.14 Tri broja čiji je zbir 93, čine geometrijski niz. Isti brojevi se mogu uzeti za prvi, drugi
i sedmi član aritmetičkog niza. Naći te brojeve.
Rezultat. 3, 15 i 75 ili 31, 31 i 31.

Zadatak 9.15 Naći četiri broja, od kojih prva tri čine geometrijski, a poslednja tri aritmetički niz i
ako je zbir prvog i četvrtog broja 14, a drugog i trećeg broja 12.
25 15 9 3
Rezultat. 2, 4, 8, 12 ili 2 , 2 , 2, 2.

Zadatak 9.16 Koja tri broja treba umetnuti izmed̄u brojeva 4 i 1024 tako da svi zajedno čine ge-
ometrijski niz?
Rezultat. 16, 64, 256.

9.2 Binomna formula

Stepenovanje binoma a + b, gde su a, b proizvoljni brojevi dovodi do binomne formule, koja

za proizvoljnu vrednost prirodnog broja n glasi:
         
n n n n n −1 n n −2 2 n n−k k n n
( a + b) = a + a b+ a b + ··· + a b + ··· + b
0 1 2 k n

ili u skraćenom obliku   n

n n−k k
( a + b) = ∑n
a b .
k =0
k
Ako se umesto b stavi −b dobijamo
n
 
n n−k k
( a − b) = ∑ (−1)
n
a b . k

k =0
k

n(n−1)···(n−k+1)
Podsetimo se da je n! = n · (n − 1) · (n − 2) · · · 2 · 1, (nk) = n!
(n−k)!·k!
= k! i
def
(n0 ) = 1.

 √ 6
x 4
Zadatak 9.17 Odrediti x u izrazu 2 2−1 + 4−√x ako je treći član razvoja 240.
4
Rezultat. x = 2.
 √ √ n
Zadatak 9.18 U razvoju binoma x x3 + x2x binomni koeficijenti petog i desetog člana su jed-
4

naki. Odrediti onaj član razvoja koji ne sadrži x.

Rezultat. k = 7, pa je traženi član (13
7 ) = 1716.
√ n
Zadatak 9.19 Naći peti član razvoja binoma x+ √1 ako je odnos koeficijenata trećeg i drugog
x
člana jednak 72 .
Rezultat. Peti član razvoja binoma jednak je 70.
Glava 10

Planimetrija

Trougao:

Površina trougla:

a) P = 21 ah a = 12 bhb = 12 chc , gde su a, b, c stranice trougla, a h a , hb , hc odgovarajuće visine;

b) P = 21 ab sin γ = 21 ac sin β = 12 bc sin α, gde su α, β, γ unutrašnji uglovi, a a, b, c naspramne

stranice, respektivno;

c) Heronov obrazac: P = s(s − a)(s − b)(s − c), gde je s = a+2b+c ;

p

d) P = r · s, gde je r poluprečnik upisanog kruga;

abc
e) P = 4R , gde je R poluprečnik opisanog kruga;

Obim trougla: O = a + b + c.

Specijalno, za pravougli trougao važi Pitagorina teorema c2 = a2 + b2 . Površina pravouglog

trougla je P = 12 ab = 21 chc , gde su a i b katete, a c hipotenuza. Poluprečnik opisanog kruga je
R = 2c = tc , gde je tc težišna duž koja polazi iz temena pravog ugla, a visina nad hipotenuzom
h2c = p · q, pri čemu su p i q projekcije kateta na hipotenuzu.
√ √
a2 3 a 3
Za jednakostranični trougao površina je P = 4 , visina
√
h = 2 , a za poluprečnike R i r
opisanog i upisanog kruga važi R = 2 · r = 32 h = a 3 3 . Obim jednakostraničnog trougla je
O = 3 · a.

Paralelogram: Površina paralelograma računa se po formuli P = ah a = bhb , gde su a i b

stranice paralelograma, a h a i hb odgovarajuće visine ili P = ab sin α, gde je α ugao zahvaćen
stranicama a i b. Obim paralelograma je O = 2( a + b).
√
Kvadrat: Površina kvadrata je P = a2 , obim O = 4a, dijagonala kvadrata je d = a 2, a
poluprečnici upisanog i opisanog kruga su, redom, r = 2a i R = d2 .

Pravougaonik: Površina pravougaonika je P = a · b, obim O = 2( a + b), dijagonala je d =

30
Glava 10. Planimetrija 31
√
a2 + b2 , poluprečnik opisanog kruga R = 2d .

Romb: Površina romba je P = a · h = d12d2 , gde su d1 i d2 dijagonale romba. Obim romba je

O = 4a. Poluprečnik upisanog kruga je r = 2h , a dužina stranice može se izračunati prema
 2  2
formuli a = d21 + d22 .
2

Trapez: Površina trapeza je P = a+2 b h, gde su a i b osnovice, a h visina trapeza. Srednja linija
trapeza je m = a+2 b . Obim je O = a + b + c + d, gde su c i d kraci trapeza.
2
√
Pravilan šestougao: Površina pravilnog šestougla je P = 6 a 4 3 , obim O = 6 · a, veća dijago-
√
nala je D = 2 · a,√manja dijagonala d = a 3, a poluprečnici opisanog i uisanog kruga, redom,
su R = a i r = a 2 3 .

Krug: Obima kruga poluprečnika r je O = 2rπ, a površina P = r2 π. Dužina kružnog luka sa

rπα r2 πα
centralnim uglom α je l = 180 ◦ . Površina kružnog isečka sa centralnim uglom α je Pi = 360◦ =
r ·l 1 2
2 . Površina kružnog odsečka sa centralnim uglom α je Po = Pi − 2 r sin α. Periferijski ugao
u krugu jednak je polovini centralnog ugla nad istim lukom.

Zadatak 10.1 Izračunati obim i površinu pravouglog trougla ako je težišna duž koja odgovara hipotenuzi
tc = 5 cm, a sa hipotenuzom zaklapa ugao od 60◦ .
√ √
Rezultat. O = 5( 3 + 3) cm i P = 252 3 cm2 .

Zadatak 10.2 Izračunati obim i površinu pravougaonika ABCD čija je dijagonala AC = 6 cm i

ugao ^ ACB = 60◦ .
√ √
Rezultat. O = 6( 3 + 1) cm i P = 9 3 cm2 .

Zadatak 10.3 Stranica romba je 8 cm, a oštar ugao 60◦ . Izračunati dužine dijagonala, kao i površinu
romba.
√ √
Rezultat. d1 = 8 cm, d2 = 8 3 cm i P = 32 3 cm2 .

Zadatak 10.4 Ugao pri vrhu jednakokrakog trougla ABC ( AC = BC ) je 30◦ , a krak 10 cm. Izraču-
nati površinu tog trougla.
Rezultat. P = 25 cm2 .

Zadatak 10.5 Pravilni šestougao i pravilni trougao imaju iste obime koji iznose 18 cm. Koji je odnos
površina tog šestougla i tog trougla?
Rezultat. 3:2.

Zadatak 10.6 Površina kvadrata jednaka je površini pravouglog trougla kateta p = 8 cm i q = 9 cm.
Izračunati obim tog kvadrata.
Rezultat. O = 24 cm.

Zadatak 10.7 Izračunati površinu jednakokrakog trougla osnovice 30 cm i poluprečnika upisane

kružnice r = 10 cm.
Rezultat. P = 540 cm2 .
32

Zadatak 10.8 Izračunati površinu jednakokrakog trougla, ako je visina koja odgovara osnovici 20 cm,
a visina kraka 24 cm.
Rezultat. P = 300 cm2 .

Zadatak 10.9 Izračunati površinu jednakokrakog trapeza kome je veća osnovica a = 12 cm, krak
c = 4 cm a ugao na osnovici iznosi α = 60◦ .
√
Rezultat. P = 20 3 cm2 .

Zadatak 10.10 Izračunati površinu i katete pravouglog trougla u kome dodirna tačka upisane kružnice
na hipotenuzi deli hipotenuzu na odsečke od 3 cm i 10 cm.
Rezultat. Katete su 5 cm i 12 cm, a površina P = 30 cm2 .

Zadatak 10.11 Površina romba je 1 dm2 , a oštar ugao 30◦ . Izračunati dijagonale romba.
√ √
Rezultat. d1 = 10( 3 + 1) dm, d2 = 10( 3 − 1) dm.

Zadatak 10.12 Trapez osnovica 20 cm i 12 cm i visine 8 cm razložiti na dva dela jednake površine
pravom koja je paralelna sa osnovicama. Koliko je ova prava udaljena od veće osnovice?
√
Rezultat. Traženo rastojanje je 4(5 − 17) cm.
Glava 11

Stereometrija

Prizma: Površina prizme jednaka je zbiru površina dveju osnova i omotača, tj. P = 2B + M.
Zapremina prizme jednaka je proizvodu površine osnove i visine, tj. V = B · H. Prizma čije
su osnove paralelogrami naziva se paralelopiped. Prava prizma čije su osnove pravougaoni-
ci naziva se pravougli paralelopiped ili kvadar, a ako su pritom i sve ivice jednake, onda je
kocka ili pravilan heksaedar. Površina kvadra čije su√ivice a, b, c je P = 2( ab + bc + ca), nje-
gova zapremina je V = abc, a dijagonala kvadra D = a2 + b2 +√ c2 . Površina kocke stranice
a je P = 6a2 , zapremina je V = a3 , dok je dijagonala kocke D = a 3.

Piramida: Površina piramide jednaka je zbiru površina osnove i omotača, tj. P = B + M. Za-
premina piramide je V = B·3H , gde je H visina piramide. Tetraedar je kraći naziv za trostranu
piramidu, a pravilan tetraedar je tetraedar ograničen sa četiri jednakostranična trougla.

Zarubljena piramida: Površina zarubljene piramide je P = B1 + B2 + M, pri čemu su B1

i B2 površine osnova, a M površina
√ omotača zarubljene piramide. Zapremina zarubljene
H
piramide je V = 3 ( B1 + B2 + B1 B2 ), gde je H visina zarubljene piramide.

Prav valjak: Površina osnove valjka je B = r2 π, gde je r poluprečnik osnove. Površina

omotača valjka je M = 2rπH, gde je H visina. Površina valjka je P = 2B + M = 2rπ (r + H ),
a njegova zapremina je V = B · H = r2 πH. Valjak je jednakostraničan ako je H = 2r.

Prava kupa: Površina osnove kupe je B = r2 π, gde je r poluprečnik osnove kupe, a površina
omotača je M = rπs, gde je s izvodnica kupe. Površina kupe je P = B + M = rπ (r + s), a
2
zapremina je V = B·3H = r πH
3 , gde je H visina kupe. Kupa je jednakostranična ako je s = 2r.

Prava zarubljena kupa: Površina omotača zarubljene kupe je M = πs(r + R), gde je s
izvodnica, a r i R poluprečnici osnova. Površina zarubljene √ kupe je P = B1 + B2 + M =
π ( R + r + s( R + r )), a njena zapremina je V = 3 ( B1 + B2 + B1 B2 ) = Hπ
2 2 H 2 2
3 ( R + r + Rr ),
gde je H visina zarubljene kupe.

Lopta i delovi lopte: Površina lopte poluprečnika r je P = 4r2 π, a njena zapremina je V =

4 3
3 r π. Ako loptu preseca proizvoljna ravan, deo lopte sa jedne strane ravni naziva se loptin
odsečak, a deo sferne površi koji mu pripada naziva se još i kapica ili kalota. Površina
kalote (kapice) je Pk = 2rπh, gde je h visina kalote, a zapremina loptinog odsečka je Vo =
1 2
3 πh (3r − h ). Ako se lopta preseče dvema paralelnim ravnima, deo lopte izmed̄u ravni

33
34

naziva se loptin sloj, a odgovarajući deo sferne površi loptin pojas. Ako je h visina sloja, a
r1 i r2 poluprečnici presečnih krugova, površina pojasa iznosi Pp = 2rπh, zapremina loptinog
sloja Vs = 61 πh(3r12 + 3r22 + h2 ).

Zadatak 11.1 Osnova prave trostrane prizme je pravougli trougao čija je kateta 12 cm i hipotenuza
13 cm. Ako je visina prizme dvostruko veća od dužine druge katete, izračunati zapreminu te prizme.
Rezultat. V = 300 cm3 .

Zadatak 11.2 Ivice kvadra su tri uzasopna prirodna broja. Odrediti površinu tog kvadra ako je
njegov dijagonalni presek kvadrat.
Rezultat. 94.
√
Zadatak 11.3 Površina dijagonalnog preseka kocke je 36 2 cm2 . Izračunati zapreminu te kocke.
Rezultat. 216 cm3 .

Zadatak 11.4 Baza prave prizme je jednakokraki trougao čiji krak ima dužinu 5, visina prizme iznosi
10, a zapremina 120. Izračunati osnovicu a baze i površinu prizme.
Rezultat. a = 8 i P = 204 ili a = 6 i P = 184.

Zadatak 11.5 Površina većeg dijagonalnog preseka pravilne šestostrane prizme iznosi 24 cm2 , a
obim 22 cm. Izračunati površinu i zapreminu date šestostrane prizme.
√ √
Rezultat. P =√ 8(9 + 3) cm2 i V √ = 72 3cm3
ili P = 9(8 + 3 3) cm2 i V = 27 3 cm3 .

Zadatak 11.6 Osnova prizme je trapez čije su osnovice 24 cm i 10 cm, a kraci 13 cm i 15 cm. Izraču-
nati površinu i zapreminu prizme ako je njena visina jednaka visini trapeza.
Rezultat. P = 1152 cm2 , V = 2448 cm3 .

√ Izračunati
Zadatak 11.7
2
površinu pravilne četvorostrane jednakoivične piramide, ako je površina
omotača 36 3 cm .
√
Rezultat. 36(1 + 3) cm2 .

Zadatak 11.8 Izračunati zapreminu pravilne šestostrane piramide ako je osnovna ivica 6 cm, a
površina jedne bočne strane 18 cm2 .
√
Rezultat. V = 54 3 cm3 .

Zadatak 11.9 Dijagonalni presek pravilne četvorostrane zarubljene piramide je 132 cm2 , bočna ivica
je s = 13 cm, a visina H = 12 cm. Izračunati zapreminu zarubljene piramide.
Rezultat. V = 776 cm3 .
√
Zadatak 11.10 Kocka dijagonale dužine 10 3 cm upisana je u valjak. Izračunati zapreminu tog
valjka.
Rezultat. V = 500π cm3 .

Zadatak 11.11 Dijagonala osnog preseka valjka obrazuje sa osnovom ugao od 30◦ . Ako je ta dijago-
nala 12 cm, izračunati površinu i zapreminu tog valjka.
Glava 11. Stereometrija 35
√ √
Rezultat. P = 18 3π ( 3 + 2) cm2 i V = 162π cm3 .

Zadatak
√ 11.12 Osni presek prave kupe je jednakokraki pravougli trougao, čija je hipotenuza dužine
8 2 cm. Izračunati zapreminu te kupe.
√
128π 2
Rezultat. V = 3 cm3 .

Zadatak 11.13 Omotač kupe ima površinu 240π cm2 . Izračunati zapreminu kupe, ako se polupre-
čnik osnove i visina odnose kao 3 : 4.
Rezultat. V = 768π cm3 .

Zadatak 11.14 Trougao sa stranicama 10 dm, 17 dm, 21 dm rotira oko najveće stranice. Izračunati
površinu i zapreminu dobijenog tela.
Rezultat. P = 216π dm2 , V = 448π dm3 .

Zadatak 11.15 Data je površina zarubljene kupe P = 216π dm2 . Razlika poluprečnika osnova je
5 dm i izvodnica je 13 dm. Odrediti zapreminu zarubljene kupe.
Rezultat. V = 388π dm3 .

Zadatak 11.16 Ako je zapremina polulopte 18π cm3 , izračunati njenu površinu.
Rezultat. P = 27π cm2 .

Zadatak 11.17 Kvadrat i u njemu upisani krug rotiraju oko simetrale stranice kvadrata. U kojoj
razmeri se nalaze zapremine tako dobijenih tela?
Rezultat. 2:3.