Evaluacija upotrebljivosti GeoGebre za zadatak

izmene geometrijskih objekata

Samostalna studija iz predmeta

Interakcija ovek raunar
kolske 2016./2017. godine

Profesor: Student:
Dragan Iveti Slobodan Milutinovi
RA91/2012
 Slobodan Milutinovi-HCI predmetna studija
1.Uvod-predmet studije

1.1O GeoGebri

GeoGebra je interaktivni,besplatni matematiki softver,sa irokim spektrom

mogunosti i namene,prvenstveno namenjen da olaka i uini pristupanijim uenje i
korienje geometrije u svakodnevici,na razliitim softverskim uredjajima.
S jedne strane,GeoGebra je interaktivni geometrijski sistem,u kojem je mogue vriti
razliite konstrukcije upotrebom taaka,vektora,dui,prava,poligona,krunica,pravljenje
animacija sa njima,itd.S druge strane,aplikacija poseduje nekoliko matematikih
programa,koji omoguuju razna izraunavanja osobina geometrijskih figura:povrina
geometrijskih tela,odredjivanje realnih reenja algebarskih jednaina viih stepena(koje ne
moraju predstavljati jednaine datih krivih,ve mogu biti unete nezavisno od geometrijskog
konteksta),ispitivanja osobina krivih,reavanje integrala,reavanje diferencijalnih jednaina
korienjem ugradjenih funkcija,itd.,zbog ega GeoGebra predstavlja moan alat i pomono
sredstvo za reavanje raznih matematikih problema i detaljnije istraivanje ''sveta
geometrije''.Napisana u programskim jezicima Java i HTML-5,nastala je kao projekat Markusa
Hohenvartera 2001. godine na Univerzitetu u Salcburgu,kao deo njegovog master-rada,da bi
kasnije nastavila svoj dalji razvoj na Florida Atlantic University (2006-2008),Florida State
University(2008-2009),i danas na Univerzitetu u Lincu,saradnjom softverskih
inenjera,matematiara i prevodilaca irom sveta.
Aplikacija je iroko dostupna;dostupna je na viestrukim platformama,kao Desktop
aplikacija na Windows,Linux i macOS operativnim sistemima,i kao web aplikacija,za tablete i
mobilne uredjaje koji podravaju Android,iPad i Windows operativni sistem.

1.2Interfejs i funkcionalnost

Rad u GeoGebri se odvija na radnom prostoru(Workspace),pri emu se grafiki

elementi dodaju na grafik(Grafik-Graphics View) gde je mogue vriti manipulisanje njima i
dodatno ih podeavati.
Radni prostor i osnovni interfejs web aplikacije GeoGebra (slika 2.) ine:

Slika 2.-Interfejs web aplikacije GeoGebra

3
 Slobodan Milutinovi-HCI predmetna studija

Toolbar(Tulbar).
Nalazi se na vrhu i poseduje kontrole za pomeranje grafickog prikaza,dodavanje novih
taaka,dodavanje pravih,segmenata,kreiranje normale dui,simetrale ugla,kreiranje krunice
kroz tri take,itd.,na grafik.Klikom levim ili desnim tasterom mia na jednu od ponudjenih 11
kontrola,dobija se izbor nekoliko moguih opcija u okviru kontrole,pri emu selektovana
opcija postaje trenutno aktivna opcija koja e izvriti promenu na trenutnom grafiku(slika 3.).

Slika 3.-Toolbar GeoGebre

Prilikom kreiranja geometrijskih objekata,korisniku je dovoljno da samo koristi

tulbar(uz Undo i Redo dugme).

Menu(Meni)

Glavni meni GeoGebre nalazi se u gornjem desnom uglu(pored opcija Undo,Redo i

Search). Predstavlja najvaniji meni pomou kog se moe
kreirati novi radni prostor,otvoriti postojei,sauvati i
izmeniti uneti podaci,kao i pokrenuti MathApps koji
predstavlja razliite poglede (Views) za postojee
matematike objekte (slika 4.).Korisnik pomou mia
pristupa stavkama menija.
Sadri opcije:
o File-omoguuje otvaranje novog radnog
prostora,odabir postojeeg,snimanje,itd.
o Edit-omoguuje izmenu radnog prostora,korienjem
opcija Undo,Redo,Copy,Paste,Options,Select All.
o MathApps-obezbedjuje razliite poglede i perspektive
u kojima je mogue raditi,od kojih Graphing
Calculator predstavlja osnovnu perspektivu sa
tastaturom,algebarskim prikazom i grafikom,CAS
perspektivu za racunanje vrednosti integrala i
nalaenje izvoda funkcije,Geometry slui za kreiranje
geometrijskih objekata preko cele povrine ekrana,3D
Grapher obezbedjuje pogled na 3D geometrijska
tela,Probability se bavi statistikim podacima i
verovatnoama raspodela,Spreadsheet
matematikom regresionom analizom
promenljivih,dok Exam predstavlja pomo
nastavnicima i uenicima omoguujui korienje GeoGebre tokom ispita.
o View-obezbedjuje poglede MathApps-a uz dodatna
vizuelna podeavanja Slika 4.-Izgled menija
nakon klika na File podmeni
o Options-omoguuju podeavanja
fonta,jezika,labeliranje objekata uz dodatna
podeavanja naina prikaza.

4
 Slobodan Milutinovi-HCI predmetna studija
o Tools-dozvoljava korisnicima pravljenje sopstvenih tulbarova i pravljenje dodatnih
sopstvenih alata.
o Help-predstavlja pomo korisnicima u vidu tutorijala,knjige i traenja pomoi na
GeoGebra forumu.

o Sign in-mogunost logovanja i trajnog uvanja svog rada,deljenja i kolaboracije sa

korisnicima GeoGebre irom sveta

StyleBar(Stil bar)

Nalazi se sa gornje desne strane radnog prostora,ispod glavnog menija.Sadri opcije

podeavanja koordinatnih osa,koordinatne mree,pozicioniranja take i njenog fiksiranja za
vorove koordinatne mree,kao i podeavanja opcija naina prikaza geometrijskih
objekata,boje,fonta,labeliranja i mogunost direktnog unosa i promene neke od tih
vrednosti.Korisnik GeoGebre rukuje stil barom tako to odabere levim klikom mia eljenu
kontrolu,ili odredjenu njenu stavku podmenija(ukoliko postoji podmeni).

Algebra View(Algebarski racun)

Nalazi se sa leve strane radnog prostora.Sadri algebarski prikaz svih uneenih
objekata,i to:koordinate taaka,jednaine pravih i krivih,labele objekata,kao i input polje,u
koje se mogu direktno unositi i menjati koordinate i runo podeavati parametri.
Input polje Algebra View dela omoguuje i dinamiko kreiranje novih objekata.Korisnik
pozicioniranjem i levim klikom mia na input polje dobija mogunost da unoenjem karaktera
sa tastature kreira odredjeni objekat,pri emu se prilikom kucanja,ukoliko je uneta pravilna
sintaksa naziva,javlja padajua lista sa moguim izborima,a korisnik odabira klikom mia
eljeni objekat.
Graphics View(Grafik)
Predstavlja glavnu radnu povrinu na kojoj se prikazuju, i runo menjaju i
podeavaju geometrijski objekti.
Poseduje koordinatnu mreu u Cartesian,Polar i Isometric koordinatnom sistemu,kao
i ose koje mogu biti ukljuene/iskljuene shodno potrebi.Levim klikom mia na tulbar
ikonicuMove,grafik je mogue pomerati i prilagoditi novu povrinu za
iscrtavanje figura.U okviru prve kontrole tulbara postoje i
opcijePen,Freehand shape koje omoguuju iscrtavanje objekata
olovkom(Pen ), pri emu,da bi se pravilno koristile opcije,potrebno je
najpre levim klikom mia oznaiti eljenu opciju,a zatim iscrtavati
proizvoljni simbol/figuru na grafiku drei konstantno pritom levi taster
mia,dok se ne zavri sa iscrtavanjem.
Desnim klikom mia na grafik,korisnik je u mogunosti dobiti
meni grafika sa opcijama (slika 5.) ,uz pomo kojih je mogue dodatno
prilagodjavati i podeavati grafik.
Keyboard(Tastatura)
Predstavlja numeriku(digitron)/tekstualnu tastaturu koju je
mogue koristiti
prilikom rada u GeoGebri.Pravljenjem novog radnog prostora,uoavamo je na dnu
AlgebraView-a,a takodje ju je mogue dobiti levim klikom mia u glavnom meniju
MenuMathAppsGraphing Calculator. Slika 5.-
Izgled menija
grafika
5
 Slobodan Milutinovi-HCI predmetna studija
Digitron,sa dodatkom tekstualne tastature,dodatno pospeuje korienje GeoGebre i
ini lakim i zanimljivijim korienje geometrijskih alatki.

Geogebru danas koriste profesori matematike,fizike,arhitekture,dizajna,studenti

prirodnih nauka,uenici i nastavnici osnovnih kola i univerziteta,matematike entuzijaste i
ostali koji se u svom poslu bave nekom oblau geometrije.
Dobitnik je brojnih nagrada u oblasti uenja i korienja savremenih tehnologija u
obrazovanju,od kojih su neke Archimedes 2016:MNU Award in Category
Mathematics(Hamburg,Germany),Microsoft Partner of The Year Award: Finalist,Public
Sector:Education(Redmond,WA,USA),itd.

2.Evaluacija po heuristikama

Geogebra e u nastavku biti analizirana korienjem Nilsenovih principa.Nilsenovi

principi predstavljaju jednu od najpopularnijih heuristika koja se danas koristi za procenu
upotrebljivosti korisnikog interfejsa,objavljenu 1994.godine od strane Jakoba Nilsena.

2.1 Nalikovati stvarnosti

Princip propagira injenicu da bi softver,tj.njegov korisniki

interfejs,u cilju to boljeg iskustva i doivljaja softvera od strane
korisnika,trebao da poseduje uobiajene i standardne termine za
korisnika,imenovanja i koncepte ,kao i prikaz informacija u
prirodnom i logikom redosledu.

Slika 6.-Stavke
Slika 7.-Geometrijska figura i podaci o njenim unutar jedne ikonice
osobinama u AlgebraView-u tulbara

Aplikacija predstavlja spoj grafikih editora sa standardnim menijima i opcijama za rad

sa podacima,i alata za rad sa geometrijskim objektima,i mogunou njihovih transformacija.
Stoga je obezbedjen rad sa geometrijskim objektima u okruenju koje se sree u veini
grafikih i dizajnerskih alata i editora ,kao i predstavljanje geometrijskih objekata i njihovu
transformaciju i prikaz na nain na koji se to vri u algebri i geometriji. Interfejs komunicira sa
korisnikom koristei jezik korisnika,a ne sistemski-orijentisan jezik,te se ne javljaju
6
 Slobodan Milutinovi-HCI predmetna studija
obavetenja koja sadre strune programerske pojmove i opise korisnikovih postupaka i
instrukcija na programerskom jeziku.Koristi se standardna terminologija u pogledu
imenovanja elemenata korisnikog interfejsa.Svaki element poseduje uobiajen naziv koji,uz
odgovarajuu ikonicu,korisnika odmah asocira na koncept u stvarnosti,i sline predstave tog
koncepta iz korisnikovog iskustva.Ikonice su jasne,i simbolizuju objekte kakvi se i koriste u
geometriji i oblastima njene primene, i menije i stavke menija prisutne u grafikim editorima.
(slike 6. i 7.)

Slika 8.-Numerika tastatura GeoGebre

Prikaz informacija je prisutan u prirodnom i logikom redosledu.

Princip je zadovoljen.

2.2.Konzistentnost i standardi

Princip konzistentnost i standardi podrazumeva potovanje principa sline stvari

izgledaju i delaju isto na interfejsu i sledjenje standarda platforme.Ovaj princip je delimino
zadovoljen.
Naime,u GeoGebri sreemo nekoliko primera odstupanja od standarda.Odstupanje od
standardnog izgleda menija kakav se sree u veini softverskih proizvoda se odrava na
poetnoj stranici web aplikacije,gde uoavamo padajui,glavni meni sa desne strane,ije
opcije spoznajemo tek nakon klika mia-za razliku od uobiajenog mesta menija sa leve
strane,sa jasno prikazanim opcijama-pri emu u GeoGebri uobiajeno mesto menija zauzima
tulbar sa opcijama za rad sa geometrijskim objektima.Ovo je verovatno uinjeno iz razloga
to glavni meni poseduje mnotvo opcija i u cilju spreavanja optereenja korisnika sa
previe vizuelnih informacija(sam rad sa geometrijskim objektima i njihovim
transformacijama unosi dovoljno vizuelnih informacija),a poto je GeoGebra alat koji je
iskljuivo namenjen geometriji,glavni akcenat je stoga stavljen na geometrijski tulbar.
Na vrhu stranice,pored menija, takodje se nalaze ikonice Undo,Redo i Open,a pojava
Open stavke svojevrsni nestandard,budui da se umesto nje obino na tom mestu nalazi
Save ikonica-korisnik nakon svakog zavrenog rada ili promene uvek eli da sauva svoje
podatke,dok ne mora nijednom otvoriti neki GeoGebrin fajl.No,Open ikonica je prisutna
verovatno zbog toga to zauzima veoma znaajna deo u radu GeoGebre-njome se pristupa

7
 Slobodan Milutinovi-HCI predmetna studija
GeoGebrinoj web platformi,zajednikoj za sve web korisnike,na kojoj se nalaze brojne korisne
i kreativne geometrijske animacije i

Slika 9.-Open stranica

apleti sa geometrijskim konstrukcijama,razliiti edukacioni materijali iz oblasti

geometrije i algebre koje prave korisnici irom sveta i koji su svim GeoGebrinim korisnicima
dostupni za predgled i uredjivanje.Na taj nain svaki svaki korisnik svojim postavljanjem
materijala ili njegovim skidanjem dodatno unapredjuje znaaj GeoGebrine web platforme,a
korisnici irom sveta se povezuju.
Takoe,klikom na Open stavku primeujemo nestandardni prikaz,tj. dobijamo prikaz
koji nije u vidu standardnog dijaloga za izbor fajla,ve u vidu stranice koja nudi mogunost
pretrage svih GeoGebra-inih materijala prisutnih na GeoGebrinoj web platformi,dok se sa
desne strane stranice nalazi ikonica koja korisniku prua mogunost odabira GeoGebra-inog
fajla sa korisnikove lokalne maine.Save stavka glavnog menija takodje poseduje slino
odstupanje od standarda:ona,sa druge strane,omoguuje snimanje GeoGebra-inog fajla na
korisniki web nalog(koji se spaja sa web platformom),a ne na korisnikovu lokalnu mainu,
standardno za Save menije softverskih proizvoda,te korisnik koji prvi put rukuje GeoGebrom
moe dospeti u zabunu prilikom traenja fajla na svojoj lokalnoj maini u procesu otvaranja
postojeeg fajla.
Nekonzistentnost se uoava i u okviru glavnog menija,u sklopu Toolbar stavke,gde se
klikom na svaku od opcija CustomizeToolbar,CreateNewTool i ManageTools dobijaju tri
dijaloga razliite veliine,razliitog layouta,razliitih dugmia,njihovih funkcija,boje,veliine
8
 Slobodan Milutinovi-HCI predmetna studija
fonta,organizacije i rasporeda na dijalogu.Ovo je donekle razumljivo budui da sva tri dijaloga
imaju prilino razliite funkcije,i jedna organizacija vizuelnih komponenti u jednom dijalogu
nije najbolje reenje za drugi dijalog,i obratno.Prvi omoguuje kreiranje sopstvenog tulbara
izbacivanjem i modifikacijom nekih od postojeih stavki,koristei Drag&Drop
tehniku;CreateNewTool omoguuje kreiranje preice za odreene postupke koji se esto
ponavljaju i organizovan je u tri kartice sa mogunou dodatnih podeavanja;ManageTools
obezbedjuje modifikaciju sopstvenih napravljenih alata,njihovo preimenovanje,promenu
ikonice,promenu naziva komande i sintaksu kreiranja sopstvenog alata iz input polja

Slika 10.-Customize Toolbar u okviru Tools stavke glavnog menija

AlgebraView-a.

Primer nekonzistentnosti predstavlja i nedosledno imenovanje elemenata

interakcije.Naime,imenovanje elemenata interakcije je u glavnom meniju u veini sluajeva
imenica-glagol,sa izuzetkom File i Help stavke,gde je uglavnom prisutno imenovanje imenica-
imenica(to je standardno za sve softverske proizvode),dok je u meniju za podeavanje
osobina objekata imenovanje imenica-glagol i korisnik vidi jasne i razumljive nazive
akcija.Medjutim,imenovanje imenica-imenica je prisutno u gotovo svim kontrolama
tulbara(osim u poslednjoj),koji je specifian samo za GeoGebru,to korisnika podstie da
dodatno eksperimentie i istrauje opcije pojedinanih kontrola tulbara.Ali,budui da je
softver namenjen za istraivanje i neophodno ga je istraiti i biti siguran ta radi svaka od
kontrola u svakom sluaju,ovo je u redu i ne predstavlja problem korisniku.(slika 12.)

9
Slika 12.-Primer imenovanja menija za podeavanje osobina Slika 11.-
objekata Primer imenovanja
 Slobodan Milutinovi-HCI predmetna studija

Slika 13.-
Primer imenovanja
stavki unutar prve
kontrole tulbara

Sa druge strane, konzistentnost i sleenje standarda se

primeuje u tome to su sve stavke tulbara iste veliine,imaju
ikonicu,a sve akcije koje nastaju klikom mia na svaku stavku
tulbara se odvijaju na grafiku,i izvravanje za svaku stavku je
mogue od trenutka selekcije stavke do selekcije neke druge
stavke.Stavke su grupisane unutar svake kontrole na osnovu slinih setova akcija koje
izvravaju.Takodje,prisutna je i konzistentnost font-a koji je identian u svim elementima
interfejsa,kao i boja pozadineunutar dijaloga i stranica.Aplikacija umnogome sledi standarde
u pogledu imenovanja,rasporeda komponenti,koji odlikuju grafike editore.

2.3 Help i dokumentacija

Ovaj Nilsenov princip podrazumeva postojanje i dostupnost online/offline help

dokumentacije,koja je jasna,precizna i orijentisana na korisnikov zadatak.Ovo je bitno zbog
reavanja korisnikovih problema prilikom korienja i oseaja sigurnosti korisnika za dalji
nastavak korienja aplikacije.

Help se nalazi u okviru stavke Help glavnog menija i sadri sekcije

Tutorials,Manuals,GeoGebra forum,Report Bug i About/Licence,koje pruaju korisniku detaljno
obrazloenje funkcija GeoGebre sa jasnim i preciznim uputstvima i obrazloenjima.Help ine
slikovna obrazloenja i uputstva,tekstualna obrazlaganja sa hiperlinkovima za svaki pojam
koji se pojavljuje u GeoGebri,pri emu je korisnik u mogunosti da pomou Search input polja
pretrauje traeni pojam,i dodatno podeava pretragu i lokacije stranica u kojima e se traiti
pojam.

10

Slika 14.-Deo stranice tutorijala GeoGebre

 Slobodan Milutinovi-HCI predmetna studija

Tutorials sekcija nudi brzo upoznavanje korisnika sa radom GeoGebre,i mogunost

skidanja desktop verzije aplikacije i predstavlja dobar nain da se poetnici u korienju
aplikacije detaljnije upoznaju sa njom.Manuals sekcija predstavlja elektronsku knjigu o
GeoGebri koja detaljno daje opis rada svih komandi i alata aplikacije,korienjem
slika,hiperlinkova i naglaavanjem sekcija koje su od znaaja korisniku.U okviru stranice
takodje postoji Search polje za pretragu sekcije.GeoGebra forum realizuje forum na kojem je
mogue postavljati pitanja i voditi diskusije sa korisnicima irom sveta,u vezi rada
GeoGebrinih alata,i traenja reenja za razliite geometrijske i algebarske probleme.Dodatni
nivo pomoi je obezbeen sekcijom Report Bug kojom korisnik moe da potrai pomo ,prijavi
problem ili predloi ideju vezanu za poboljanje funkcionisanja GeoGebre ekspertima i
ljudima specijalizovanim u domenu reavanja korisnikih problema i unapreivanju iskustva
korisnika.
Sistem pomoi korisnicima je prisutan i tokom samog rada korisnika u GeoGebri u vidu
tultipova koji postoje za sve stavke tulbara.Korisnik prelazom mia preko neke stavke kontrole
tulbara dobija prikaz tultipa na dnu,pri emu klikom na tultip biva otvorena sekcija u Manuals
delu Help-a koja detaljno opisuje rad komande.Ovo dodatno ini korisnika sigurnijim i
otvorenijim za istraivanja mogunosti aplikacije,i njeno uspeno primenjivanje u svojoj
svakodnevici.

2.4 Korisnikova kontrola i sloboda

Princip podrazumeva postojanje slobode korisnika u istraivanju funkcionalnosti

softvera,njegove kontrole nad softverom i stvaranja oseaja njegove sigurnosti vladanja
softverom.Ovaj princip je umnogome zadovoljen u GeoGebra-inoj web aplikaciji.

Naime,na vrhu radnog prostora web aplikacije,pored tulbara,nalaze se ikonice Undo i

Redo,kojima se ostvaruje ponitavanje efekata i vraanje aplikacije u prethodno stanje.Klikom
na Undo i Redo korisnik uoava promenu stanja na grafiku i grafik se automatski aurira,a
11
 Slobodan Milutinovi-HCI predmetna studija
promena je vidljiva i u AlgebraView delu stranice.Ponitavanje efekata je obezbeeno za
svaku akciju kontrola tulbara,i korisnik ne mora da brine da li e neka izvrena radnja ostaviti
trajne efekte i posledice na grafik,inei korisnika radoznalim i motivisanim da dalje otkriva
mogunosti i limite softvera i njegovu efikasnost u izvravanju korisnikovih zadataka.Undo i
Redo je takoe mogue dobiti iz glavnog menija u okviru stavke Edit,gde se izmeu ostalih

Slika 15.-Undo i Redo kontrole,kontrole za izmenu

nalaze i opcije Cut,Copy,Paste i Select All koje se takoe primenjuju na grafik i geometrijske
objekte.Time je meutim,oteana upotreba tih opcija i smanjena korisnikova sloboda u
konstantnom korienju istih jer je korisniku potrebno nakon svake selekcije geometrijskog
objekta odlazak u glavni meni,i oznaavanje eljene opcije,to za esto korienje nije
efikasno-bolje reenje za njihovo mesto bi moda bilo pored opcija Undo i Redo,jer i
one,zajedno sa opcijama Undo i Redo,utiu na i omoguuju promene stanja grafika i
geometrijskih objekata na grafiku,i doprinose optem utisku i oceni korisnikove slobode u
radu na grafiku. (slika 15.)

Vidljiv primer slobode korisnika u korienju GeoGebre predstavlja mogunost korisnika

da kreira i podeava sopstveni tulbar i da doda sopstvene definisane akcije za geometrijske
objekte u tulbar,to mu omoguuje stavka Tools glavnog menija sa opcijama Customize
Toolbar,Create New Tool i Manage Tools.Customize Toolbar,kao to je ranije reeno,koristi
DragAndDrop tehniku i omoguuje modifikaciju postojeeg tulbara razmetanjem stavki
kontrola tulbara i uklanjanjem odreenih stavki koje korisnik smatra da mu nisu trenutno
potrebne,a korisnik pomou opcije Restore Default Toolbar je u mogunosti da ponovo dobije
standardni tulbar.Create New Tool,sa druge strane,predstavlja alatku koja dozvoljava
korisnicima pravljenje neogranien broj sopstvenih alata,ubrzavajui na taj nain njegov rad i
efikasnost.Na primer,nastavnik iz matematike koji bi pripremao na svojim asovima zadatke
u vezi visina trougla,bi za svaki zadatak morao svaki put ponovo da,nakon kreiranja
trougla,kreira npr. visinu iz jednog temena,iz drugog i treeg,dok pomou kreiranog alata on
moe da nakon kreiranja trougla,samo klikne na alatku i dobije traenu taku.(
https://www.geogebra.org/m/Fug6yDZE).Stoga zakljuujemo da korisnik poseduje veliku
slobodu u radu sa GeoGebrom.

12
 Slobodan Milutinovi-HCI predmetna studija
Kontrolu,slobodu i oseaj korisnikove sigurnosti dodatno obezbeuju Cancel dugme
koje se nalazi na svakom dijalogu i Back dugme na stranicama,dajui korisniku izbor izlaska iz
dijaloga i stranice svakog trenutka,ne ostavljajui posledice na njegov dotadanji rad.

2.5 Vidljiv status sistema

Princip nalae postojanje odreene vizuelne informacije statusa sistema koji pomae
korisniku i daje mu informativni feedback i uvid u stanje sistema.
Ovaj princip je ispunjen u GeoGebri.Korisnik kada odabere akciju i primeni je na
grafik,istog trenutka dobija prikaz izvrene akcije na grafiku,a nakon selektovanja kontrole iz
glavnog tulbara,ta kontrola postaje trenutno aktivna i biva oiviena plavom bojom,pa korisnik
zna koju je opciju odabrao.Sa desne strane,u AlgebraView delu takoe postoji istorija
kreiranih objekata i uraenih akcija,to korisniku dodatno omoguuje uvid u stanje sistema.
Zakljuujemo da vai navedeni princip.

2.6 Fleksibilnost i efikasnost

Fleksibilnost i efikasnost podrazumevaju postojanje bilo kakvog ubrzanja

rada,preica,akceleratora i mnemonika,koji doprinose broj i lakoj interakciji korisnika i
softvera i prema tome predstavljaju vanu stavku bitnu za bolje korisnikovo iskustvo.
GeoGebra nudi mogunost korisniku da kreira proizvoljan broj sopstvenih preica za
neki niz postupaka i akcija kreiranja objekata u datom workspace-u,i uvrsti ih meu kontrole
tulbara,klikom na podstavku Create New Tools stavke Tools u meniju.Na taj nain,prilikom
pokretanja GeoGebre,korisnik,odabirajui odgovarajui workspace, uvek ima napravljene
preice za odgovarajue aktivnosti,i njihovo korienje mu znatno ubrzava rad i ini ga lakim
i efikasnijim.Mnemonici ne postoje,meutim postoje akceleratori za snimanje
fajla(CTRL+S),otvaranje fajla(CTRL+O),dok ostale preice na tastaturi korisnik treba da
potrai u GeoGebrinoj online knjizi.( https://wiki.geogebra.org/en/Keyboard_Shortcuts). Stoga
moemo rei da je ovaj princip delimino ispunjen.

2.7 Prevencija greaka

Prevencija greaka podrazumeva prevenciju greaka,kao i opciono postojanje poruka o

grekama koje bi trebale biti deskriptivne i razumljive korisniku,i da poseduje jasne instrukcije
ta dalje da ini u sluaju greke.
Tokom rada u GeoGebri,stie se utisak da je malo verovatno da korisnik pri radu sa
geometrijskim objektima iz tulbara naini neku greku.To je verovatno iz razloga to se zna
koje kontrole iz tulbara mogu zajedno da se kombinuju,kakvi uslovi treba da vae izmeu njih
da bi bilo mogue uraditi njihovu konstrukciju na grafiku,svaka od akcija iz tulbara ima jasan
naziv i odmah se primeuje uz koje kontrole tulbara ju je mogue upotrebiti,itd,te se stoga
rezultat pogrene kombinacije nekih kontrola jednostavno nee pojaviti,bez upozorenja o
greci.Rad sa aplikacijom se ne zaustavlja i ne deavaju se zastoji i nepredviene aktivnosti u

13
 Slobodan Milutinovi-HCI predmetna studija
programu u takvim sluajevima,te stoga zakljuujemo da je prevencija greaka uspeno
realizovana u GeoGebri.Princip je zadovoljen.

2.8 Prepoznaj,ne daj da se pamti

Princip propagira postojanje tednje radne memorije korisnika,uz prisutnost instrukcija

za korienje koje treba da su vidljive i razumljive.
Ovaj princip je uglavnom ispunjen.Organizacija dijaloga je takva da korisnik ne treba
da pamti informacije iz jednog dijaloga prilikom otvaranja i rada u drugom dijalogu;labele
polja su intuitivne i jednoznano odreuju i asociraju na oiglednu funkciju polja,dijalozi su
standardni i slini svim drugim softverskim proizvodima i grafikim alatima za ureivanje,pa
korisniku nema problema prilikom rada u njima.Kontrole tulbara imaju standardne ikonice za
ulogu koju obavljaju,a to omoguuje njihovo lako raspoznavanje od strane korisnika i
neometanu intenzivnu upotrebu tokom korienja GeoGebre.Prikaz informacija 72 nije
zadovoljen u samom tulbaru,koji moe da sadri 11 ili vie stavki,mada uprkos tome,tednju
memorije korisnika je mogue uspeno realizovati upotrebom preica kreiranih od strane
korisnika,koje spreavaju nepotrebno ponavljanje akcija,smanjujui preoptereenost korisnika
i obezbeujui rastereenije uslove rada.

2.9 Prijava greaka,dijagnostika i oporavak

Princip nalae postojanje poruka greaka za svaku pogrenu i neispravnu akciju,koje

trebaju izraene jezikom koji bi korisnik mogao
razumeti,ne koristei programerske kodove i strukture u
opisu problema.
Korisnik,na primer,moe sluajno prilikom izmene
take na grafiku,da ne unese drugu koordinatu take,pa
dobija greku kao na slici 16,dovoljno deskriptivnu i
jasnu.Greka moe nastati i ako korisnik eli da izmeni
objekat u AlgebraView delu,meutim korisnik tada
dobija greku koja nije deskriptivna i ne sadri jasne
instrukcije koje bi korisniku pomogle da nae
reenje.Budui da je AlgebraView zgodno mesto za
direktnu izmenu objekata,i ne zahteva puno operacija
koje dovode do izmenjenog objekta,trebala bi i da Slika 16.-Poruka greke
postoji jasna poruka greke,koja bi omoguila
intenzivnu upotrebu AlgebraView dela za izmenu
objekata.
Budui da ova vana stavka nije ispunjena,ovaj princip nije ispunjen.

Slika 17.-Greka u AlgebraView

delu
2.10 Estetian i minimalistian dizajn

14
 Slobodan Milutinovi-HCI predmetna studija
Princip podrazumeva da softver poseduje dizajn koji ne bi bio prenatrpan,previe bogat
detaljima koji bi mogli korisniku odvui panju,i da su vidljive uglavnom one kljune
informacije.
Ovo je veoma neophodno u GeoGebri,budui da sam rad sa geometrijskim objektima
podrazumeva rad sa mnotvom figura,korienje i prikaz raznih transformacija na grafiku,to
predstavlja veliki broj vizuelnih informacija koje korisnik ima pri radu sa GeoGebrom,te je
stoga veoma vano ispotovati ovaj princip. Shodno tome,GeoGebra

poseduje jedan tulbar,sa dva padajua menija koji ostavljaju ceo ostali prostor grafiku i
AlgebraView-u doprinosei minimalistikom dizajnu,i stavljajui ono najvanije-grafik,u prvi
plan.Sve to je potrebno za konstrukciju geometrijskih figura,i njihovu transformaciju,se
nalazi unutar tulbara,opcije za rad sa workspace-om su grupisane unutar menija,a Undo i
Redo su prisutne sa desne strane tulbara sa ciljem podsticanja istraivanja i lakeg rada na
grafiku od stane korisnika,pa uoavamo da nema suvinih elemenata i da su samo najvanije
i informacije od znaaja prikazane na GUI-u.Dakle,princip je zadovoljen.

3.Procena efikasnosti

3.1 Opis zadatka

Zadatak koji e biti posmatran je izmena geometrijskih objekata na grafiku.Izmenu

geometrijskih objekata na grafiku je mogue izvriti direktnim pozicioniranjem i klikom mia
na objekat na grafiku,ili pozicioniranjem i klikom mia u AlgebraView delu,ili desnim klikom
mia na objekat na grafiku,gde klikom na opciju Object Properties dobijamo dijalog za
podeavanje osobina objekta.Procenu emo izvriti koristei KLM-GOMS model zadatka.

3.2 KLM-GOMS model zadatka

KLM-GOMS predstavlja prediktivnu teoriju koja slui za procenu efikasnosti

interfejsa,uzimajui u obzir vreme koje je potrebno za za izvrenje svake pojedinane
akcije.Kao to je ve reeno,izmenu objekata moemo uraditi na dva naina:
1)direktnim pozicioniranjem na grafik,
2)pozicioniranjem mia na AlgebraView deo,

U nastavku emo oznaiti vreme izvravanja 1) stavke sa Vreme 1 a 2) stavke sa

Vreme 2.

15
Slobodan Milutinovi-HCI predmetna studija

16
 Slobodan Milutinovi-HCI predmetna studija

R.br GOMS opis KLM op Vreme op Vreme 1 Vreme 2

0 CILJ:Izmena geometrijskog objekta

1 CILJ:Pozicioniranje i klik mia

1.1 CILJ:Direktno pozicioniranje na grafiku 2.55 -

Lociranje objekta na grafiku M 1.35
Pomeranje mia na eljenu poziciju P 1.10
Desni klik mia B 0.10

1.2 CILJ:Pozicioniranje mia na AlgebraView deo - 2.55

Lociranje objekta u AlgebraView delu M 1.35
Pomeranje mia na eljenu poziciju P 1.10
Levi klik mia B 0.10

UKUPNO-1: 2.55 2.55

2 CILJ:Izmena objekta

2.1 CILJ:Izmena objekta u dijalogu 3.65 -

Lociranje osobine u dijalogu M 1.35
Pomeranje mia na eljenu lokaciju P 1.10
Levi klik mia na lokaciju B 0.10
Premetaj ruke sa mia na tastaturu H 0.36
Unos vrednosti sa tastature K 0.28
Premetaj ruke sa tastature na mia H 0.36
Snimanje vrednosti B 0.10

2.2 CILJ:Izmena objekta u AlgebraView delu - 2.35

Lociranje eljene lokacije unutar polja M 1.35
Premetaj ruke sa mia na tastaturu H 0.36
Unos vrednosti sa tastature K 0.28
Premetaj ruke sa tastature na mia H 0.36

UKUPNO-1+2: 6.20 4.90

17
 Slobodan Milutinovi-HCI predmetna studija

Primeujemo da je bre pozicioniranje u AlgebraView delu.To je zbog injenice

to,nakon izmene osobine u AlgebraView delu korisnik ne mora da sauva promenjenu
osobinu,koja biva sauvana odmah nakon unosa,i ne mora dodatno da premeta ruku sa
tastature na mi,kao i da dodatno pomera mi na novu lokaciju na grafikom interfejsu.

4.Zakljuak

Kao to je ve reeno,GeoGebra predstavlja softver koji je namenjen za rad sa

geometrijskim objektima i koji svoju ulogu veoma uspeno obavlja,a evaluacijom Nilsenovim
principima uoavamo da softverski proizvod uglavnom zadovoljava principe upotrebljivog
korisnikog interfejsa.
Princip nalikovanja stvarnosti je u potpunosti zadovoljen,jer je GeoGebra i grafiki
softver koji poseduje veinu funkcija standardnih alata sline namene,a i geometrijski alat
koji uz tulbar omoguuje korienje i bavljenje geometrijom na standardan,ali precizniji
nain.Konzistentnost je delimino ostvarena,budui da postoje dijalozi koji su meusobno
razliiti u rasporedu dugmia i polja za unos,njihovoj boji,fontu,dok sa druge strane,smo
primetili da sve ikonice tulbara poseduju identinu veliinu,isto su grupisane i doprinose
boljem utisku konzistentnosti.Moemo rei da je najvea mana GeoGebre,upravo u
podeljenoj konzistentnosti programa,gde nam workspace odaje taj utisak,a Tools dijalozi
ne.Takoe,jedna od mana je i to to ne postoji adekvatna poruka o greci koja se naini u
AlgebraView delu,gde bi to,u cilju ostvarivanja maksimalne upotrebljivosti i potpunog
korisnikog doivaljaja,ipak moralo biti ostvareno.
18
 Slobodan Milutinovi-HCI predmetna studija
Sve u svemu,GeoGebra poseduje upotrebljiv korisniki interfejs,i predstavlja aplikaciju
koju svaka osoba matematike eli da koristi i da joj postane stalni oslonac u svakodnevnom
bavljenju matematikom.

19