Nedeljko Stefanovic Magistarski Rad

MATEMATIQKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU
MAGISTARSKA TEZA
O MOGUNOSTIMA FORMALNOG
METODA U TEORIJI SKUPOVA
KANDIDAT MENTOR
NEDEKO STEFANOVI Dr ALEKSANDAR JOVANOVI
BEOGRAD 2004.
Napomene o pravima
Copyright c _ 2003-2004 by Nedeljko Stefanovic
Svakome je dozvoeno da neograniqeno umnoava ovo delo u celini ili delovima, sa ili bez izmena,
u bilo kom obliku i na bilo kakvom nosiocu, da takve primerke isporuquje i objavuje i da koristi
egov sadraj u sve svrhe pod sledeim uslovima:
1. Svaki primerak dela ili nekog od egovih delova mora sadrati ove napomene o pravima u celini
i bez izmena i dodataka. U sluqaju da se delo ili neki egov deo isporuquje u vixe delova,
svaki deo mora sadrati ove napomene. Napomene se mogu isporuqiti odvojeno od takvog primerka
(na primer na zasebnom papiru ili u zasebnoj datoteci), ali moraju biti isporuqene uz svaki
primerak.
2. Od primaoca se ne sme traiti odricae od bilo kog prava iz ovih uslova, niti se primalac
moe osloboditi bilo koje obaveze iz ovih uslova.
3. Skraeni, dopueni ili izmeeni oblici ovog dela moraju biti oznaqeni kao takvi. Svaka izmena
ili dopuna mora biti posebno oznaqena kao takva.
4. Prevoee dela na sve jezike je dozvoeno pod uslovom da se na prevode primene isti ovi uslovi.
Prevodioci mogu dodati svoje ime u podacima o kopirajtu na prevod pored imena autora.
5. Korixee ovog dela ili egovih delova u drugim delima je dozvoeno u izmeenom ili neizme-
enom obliku sa ili bez navoea izvora pod uslovom da se primaocima primeraka takvih dela
ili ihovih delova ne uskrauje nijedno od prava iz ovih uslova nad preuzetim sadrajem u
izvornom obliku. Ovi uslovi se ne primeuju na izmene preuzetog sadraja.
6. SADRAJ SE KORISTI NA SOPSTVENU ISKUQIVU I CELOKUPNU ODGOVORNOST.
AUTOR NE SNOSI NIKAKVU ODGOVORNOST NI ZA JEDAN DEO SADRAJA. PREVO-
DIOCI TAKOE NE SNOSE NIKAKVU ODGOVORNOST NI ZA JEDAN DEO PREVODA
IZUZEV AKO JE DRUGAQIJE NAGLAXENO.
Sadraj
1 Aksiomatska teorija skupova 5
1.1 Cermelo Frenkelova teorija skupova ZFC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
1.2 Teoreme rekurzije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
1.3 Slabiji oblici i ekvivalenti aksiome izbora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
1.4 Ordinali i dobro ureeni skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
1.5 Kardinalni brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
1.6 Gedelove teoreme nepotpunosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
1.6.1 Rekurzivne funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
1.6.2 Aritmetiqke formule u teoriji skupova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
1.6.3 Predstavivost funkcija i relacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
1.6.4 Prva Gedelova teorema nepotpunosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
1.6.5 Druga Gedelova teorema nepotpunosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
1.6.6 Komentar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
2 Modeli teorije skupova 61
2.1 Relacija zadovoea za modele teorije skupova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
2.2 Apsolutnost i tranzitivni modeli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
2.3 Metod unutraxih modela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
2.3.1 Konstruktibilni univerzum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
2.3.2 Analiza metode unutraxih modela i ena ograniqea . . . . . . . . . . . . . . . . 74
2.4 Forsing . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
2.4.1 Analiza forsing metode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
2.5 Veliki kardinali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
Zakuqak 83
3
4 Sadraj
Glava 1
Aksiomatska teorija skupova
Aksiomaska Teorija Skupova predstava formalizaciju i zasnivae celokupne Matematike, xto di-
rektno ukazuje na potrebu ispitivaa mogunosti takvog pristupa. Upravo to predstava ci ovog
rada.
1.1 Cermelo Frenkelova teorija skupova ZFC
Ovde emo izloiti najrasprostraeniji sistem aksioma teorije skupova ZFC. To je teorija prvog
reda na jeziku L
ZF
= i nadae emo radi kraeg zapisa formula tog jezika koristiti sledee
oznake.
x ,= y za x = y,
x , y za x y,
(x y) za x(x y ), gde je proizvona formula,
(x y) za x(x y ), gde je proizvona formula.
Tu su x i y proizvone promenive, a proizvona formula. Posledim dvema definicijama smo
uveli tzv. ograniqene kvantore.
Pod univerzalnim zatvoreem formule podrazumevaemo formulu koja se dobija univerzalnom
kvantifikacijom formule po svim promenivama koje u oj imaju slobodna javaa. Qesto emo
teoreme pisati bez nekih ili bez svih vodeih kvantora.
Relacije vezane za uvodimo na uobiqejen naqin
x y z(z x z y),
x y x y x ,= y,
x y y x,
x y y x.
x i y su tu naravno, proizvone promenive.
ZFC je teorija prvog reda na jeziku L
ZF
= sa dve sheme sa beskonaqno mnogo aksioma instanci
i jox konaqno mnogo pojedinaqnih aksioma. Dakle, ukupno teorija ZFC ima beskonaqno mnogo aksioma.
Kao xto e biti pokazano, teorija ZFC nema ekvivalentnu aksiomatizaciju sa konaqnim brojem aksioma.
Aksiome izlaemo redom.
Aksioma ekstenzionalnosti:
z(z x z y) x = y.
Ova aksioma izraava svojstvo da su dva skupa jednaka ako imaju iste elemente. Obiqno je koristimo
da bismo dokazali jedinstvenost nekog skupa.
U ZFC teoriji skupova su jedini objekti skupovi. Meutim, budui da mnoge kolekcije objekata
o kojima ima smisla govoriti u teoriji skupova ZFC nisu skupovi, uvodimo pojam klase. Neka je
(x, y
1
, . . . , y
n
) formula jezika L
ZF
. Tada moemo uvesti oznaku C(y
1
, . . . , y
n
) za nov objekat koji zapravo
6 1 Aksiomatska teorija skupova
predstava kolekciju svih skupova x za koje vai (x, y
1
, . . . , y
n
). Preciznije, mi uvodimo sledeu
skraenicu
x C(y
1
, . . . , y
n
) je zamena za (x, y
1
, . . . , y
n
).
Zapravo, ovde smo mi dobili jednu familiju klasa u zavisnosti od y
1
, . . . , y
n
. Tu e zapravo biti
reqi o jednoj klasi ako je n = 0 ili ako svaku od promenivih y
i
zamenimo termom t
i
u kome ne uqestvuju
promenive, ve samo funkcijski i konstantski siboli. Budui da jezik L
ZF
takvih simbola nema,
to je mogue samo u definicionim ekstenzijama. Ukoliko nema opasnosti od zabune koristiemo istu
oznaku x C kao u sluqaju n = 0.
Jednakost klasa uvodimo na sledei naqin:
C = D x(x C x D),
gde su C i D proizvone klase. Neka je c proizvoan konstantski simbol iz nekog proxirea jezika L
ZF
.
Tada je formulom x c definisana jedna klasa C koja ima iste elemente kao skup c (tj. interpretacija
tog simbola), odnosno ako shvatimo c kao klasu vai c = C. Stoga skupove moemo tretirati kao
posebne sluqajeve klasa.
Modelski gledano, klase su podskupovi skupa nosaqa posmatranog modela definabilni preko parame-
tara iz skupa nosaqa tog modela. Klasu definisanu formulom (x, y), gde su promenive y rezervisane
za parametre obeleavamo i sa x : (x, y). Naravno, ve sada moemo uvesti neke operacije nad
klasama.
C D = x : x C x D,
C D = x : x C x D,
C
c
= x : x , C,
C D = C D
c
.
Relacije , , i kao i ograniqene kvantore u sluqaju klasa definixemo na sliqan naqin kao i
u sluqaju skupova.
Aksioma praznog skupa
xy y , x.
Ova aksioma postulira egzistenciju praznog skupa. Poxto je on po aksiomi ekstenzionalnosti jedin-
stven, moemo uvesti oznaku za ega kao konstantu. Oznaqavaemo ga sa .
Aksioma para
xy z u(u z u = x u = y).
Ova aksioma postulira egzistenciju neureenog para. Neureen par qiji su elementi x i y oz-
naqavaemo sa x, y. On nam naravno omoguava da uvedemo i singlton, kao i ureen par kao
x = x, x,
x, y) = x, x, y.
Nije texko pokazati da ureen par ima sledeu osobinu
x, y) = u, v) (x = u y = v).
Pojam ureene n-torke uvodimo induktivno kao xto sledi.
x) = x,
x
1
, . . . , x
n
, x
n+1
) = x
1
, . . . , x
n
), x
n+1
) za n 2.
Indukcijom se lako pokazuje da ureena n-torka ima svojstvo
x
1
, . . . , x
n
) = y
1
, . . . , y
n
) (x
1
= y
1
x
n
= y
n
).
Klasu V definixemo kao V = x : x = x, a Dekartov proizvod klasa A
1
, . . . , A
n
kao
A
1
A
n
= y : x
1
x
n
(x
1
A
1
x
n
A
n
y = x
1
, . . . , x
n
)).
1.1 Cermelo Frenkelova teorija skupova ZFC 7
Stepen klase A induktivno definixemo na sledei naqin
A
1
= A,
A
n+1
= A
n
A.
Ukoliko je F klasa za koju je F V
n+1
i pritom vai
x
1
x
n
yz(x
1
, . . . , x
n
, y) F x
1
, . . . , x
n
, z) F y = z)
rei emo da je F jedna funkcija sa n argumenata u smislu klase. U tom sluqaju element y za koji
x, y) F obeleavamo sa F( x). Tada takoe uvodimo oznake
F( x) : x
1
, . . . , x
n
) A = y : x(F( x) = y x
1
, . . . , x
n
) A),
F( x) A : x
1
, . . . , x
n
) B = F( x) : x
1
, . . . , x
n
) B A,
pri qemu su A i B proizvone klase.
Aksioma unije
xy z(z y (u x)z u).
Ova aksioma postulira egzistenciju unije skupa. Za ih kao i za uniju dva skupa uvodimo oznake
y
x (z x)y z,
x y =
x, y.
Operacija neureenog para i operacija unije nam omoguavaju da uvedemo pojam neureene n-torke.
ut
1
(x) = x,
ut
n+1
(x
1
, . . . , x
n
, x
n+1
) = ut
n
(x
1
, . . . , x
n
) x
n+1
.
Budui da je ut
1
(x) = x i ut
2
(x, y) = x, y, umesto ut
n
(x
1
, . . . , x
n
) pisaemo x
1
, . . . , x
n
. Indukcijom
se sasvim jednostavno dokazuje da vai
x x
1
, . . . , x
n
(x = x
1
x = x
n
).
Zbog asocijativnosti i komutativnosti operacije unije dva skupa koje se lako dokazuju neemo pisati
zagrade niti voditi raquna o redosledu qlanova na koje se primeuje operacija unije.
Aksioma separacije (shema)
Za svaku formulu (x, z, u) formula
uxy z(z y z x (x, z, u))
je aksioma.
Ova aksioma zapravo tvrdi da je presek skupa i klase skup, odnosno da je potklasa skupa uvek skup.
Ona nam obezbeuje egzistenciju skupa onih elemenata datog skupa koji imaju dato svojstvo izrazivo
na jeziku prvog reda. U skladu sa tim uvodimo oznaku za taj skup.
z y x : (x, y, u) (z x (x, z, u)).
Naravno, podrazumeva se da je gora zamena slobodnih javaa promenive y u formuli promenivom
z regularna.
Primetimo da ovde imamo dva ograniqea. Prvo, mi izdvajamo elemente samo iz nekog skupa, i
drugo, promeniva koja oznaqava skup za koji se tvrdi egzistencija ne sme imati slobodnih javaa u
formuli koja opisuje koje elemente izdvajamo iz tog skupa. Oba ograniqea su bitna.
Prvo ograniqee nas spreqava da zakuqimo da postoji skup kome pripadaju taqno oni elementi
koji imaju proizvonu osobinu izrazivu na jeziku prvog reda. Naime, tada bismo imali protivreqnu
teoriju budui da je formula
xy(y x y , y)
vaana. Zaista, ako bi postojao takav x, onda bismo zaemujui y sa x dobili
x x x , x,
xto je kontradikcija.
Ovo upravo pokazuje da postoje klase koje nisu skupovi, zbog qega je uvoee pojma klase i imalo
smisla. Klase koje nisu skupovi zovemo i pravim klasama.
Drugo ograniqee nas spreqava da pomou ove sheme definixemo neki skup preko ega samog. To
ograiqee je takoe bitno jer formula
xy z(z y (z x z , y))
protivreqi egzistenciji nepraznog skupa. Naime, ako su x i u bilo kakvi elementi za koje je u x i y
skup za koji vai
z(z y (z x z , y)),
onda zameujui z sa u dobijamo
u y (u x u , y),
odakle budui da u x dobijamo
u y u , y,
xto je kontradikcija.
Aksioma praznog skupa je takoe posledica aksiome separacije ako pretostavimo da postoji bar jedan
skup, jer je za ma koji skup x ispueno
= y x : y ,= y.
Poxto je u klasiqnom predikatskom raqunu formula x x = x vaana, a u emu se teorija skupova i
izlae, aksioma praznog skupa jeste posledica aksiome separacije. Sledea teorema pokazuje da je V
prava klasa.
Teorema 1
xy y , x
Dokaz: Ako bi postojao skup x takav da za svako y vai y x, onda bismo po aksiomi separacije mogli
uoqiti skup
z = u x : u , u
za koga bi vailo
u z u , u
za svaki skup u, pa i za z, odakle bi bilo
z z z , z,
xto je kontradikcija. Otuda ne postoji skup kome pripadaju svi skupovi. QED
Operacije preseka i razlike skupova uvodimo sa
x y = z x : z y,
x y = z x : z , y.
Presek nepraznog skupa x takoe uvodimo na uobiqajen naqin kao skup svih onih elemenata koji
pripadaju svakom qlanu skupa x. Za ega koristimo standardne oznake

x i

yx
y. Presek nepraznog
skupa uvek postoji jer je za ma koji neprazan skup x i ma koji egov element y ispueno
x = z y : (u x)z u).
Takoe zbog asocijativnosti i komutativnosti operacije preseka dva skupa neemo pisati zagrade
niti voditi raquna o redosledu qlanova na koje se primeuje operacija preseka.
Aksioma partitivnog skupa
xy z(z y (u z)u x).
Ova aksioma postulira egzistenciju partitivnog skupa datog skupa. Za partitivni skup skupa x
koristimo standardnu oznaku P(x).
Aksioma partitivnog skupa zajedno sa prethodnim aksiomama nam obezbeuje egzistenciju Dekar-
tovog proizvoda skupova. Konkretno, uvodimo ga sa,
x y = z P(P(x y)) : (u x)(v y) z = u, v).
Dekartov proizvod skupova nije asocijativan, ali zagrade neemo uvek pisati i pritom emo po-
drazumevati da se se gomilaju na levoj strani, tj.
x
1
x
n
x
n+1
= (x
1
x
n
) x
n+1
.
Takoe, uvodimo Dekartov stepen datog skupa na sledei naqin
x
1
= x,
x
n+1
= x
n
x.
U vezi s tim uvodimo pojam n-arne relacije na skupu x kao proizvonog podskupa od x
n
. Takoe,
uvodimo sledee skraenice
Rel
n
(, x) za x
n
,
Rel
n
() za xRel
n
(, x).
Ako je Rel
n
() onda umesto x
1
, . . . , x
n
) pixemo (x
1
, . . . , x
n
). U sluqaju da je binarna relacija,
tj. Rel
n
(), uvodimo en domen i sliku kao
dom() = x : y x, y) ,
ran() = y : x x, y) .
Pritom su gore oznake opravdane jer su dom() i ran() podskupovi skupa

. U sluqaju da je
binarna relacija umesto (x, y) qesto pixemo xy i uvodimo oj inverznu relaciju sa
1
= x, y) : yx.
Funkciju koja preslikava skup x u skup y definixemo kao bilo koji podskup f skupa x y koji ima
osobinu da za ma koje u, v, w iz u, v) f i u, w) f sledi v = w. U tom sluqaju pixemo f : x y
odnosno Fun(f), a jedinstveni element b za koji a, b) f zovemo slikom elementa a pri preslikavau f
i obeleavamo sa f(a).
Ako je f funkcija i pritom za sve a i b iz enog domena iz a ,= b sledi f(a) ,= f(b), onda kaemo da
je f injekcija i u tom sluqaju pixemo
f : a
11
b.
Nravno, tada je f
1
takoe funkcija. Ukoliko je f funkcija i y = ran(f), onda kaemo da je f funkcija
na skup y ili da je funkcija f surjekcija na skup y. Tada pixemo
f : dom(f)
na
y.
Ukoliko je pritom f injekcija, rei emo da je f bijekcija na skup y i pisaemo
f : dom(f)
11
na
y.
Ukoliko postoji bijekcija izmeu skupova a i b rei emo da su ti skupovi ekvipotentni i pisaemo
[a[ = [b[ odnosno a b.
Budui da za ma koje skupove a i b i ma koju funkciju f : a b vai f P(P(P(a b))), po shemi
separacije postojae skup svih funkcija koje preslikavaju skup a u skup b i za ega emo koristiti
oznaku
b
a.
Ako f : a b onda za ma koji x a i ma koji u x vai f(u) ran(f), pa postoji skup svih f(u)
za u x. ega zovemo slikom skupa x pripreslikavau f i obeleavamo sa f[x]. Takoe, ako je y
proizvoan skup, onda za ma koje u za koje je f(u) y mora da vai u a, pa postoji skup svih u takvih
da f(u) y. Taj skup zovemo inverznom slikom skupa y pri preslikavau f i obeleavamo sa f
1
[y].
Restrikciju funkcije f na skup x dom(f) u oznaci f[
x
definixemo na uobaiqajen naqin kao skup svih
ureenih parova u, v) f za koje je u x. Naravno, egzistencija je zagarantovana shemom separacije.
Sasvim sliqno, ako f : a b i g : b c, kompoziciju g f definixemo na standardan naqin, pri qemu
je egzistencija te kompozicije takoe zagarantovana aksiomom separacije budui da vai
g f dom(f) ran(g).
Pritom emo zvog asocijativnovsti kompozicije pri pisau izostavati zagrade. Ukoliko je f
funkcija i a dom(f) koristiemo sledee oznake
_
xa
f(x) =
f[a],
xa
f(x) =
f[a],
pri qemu se kod druge pretpostava da je a ,= . Takoe, proizvod skupova uvodimo na sledei naqin.
Neka je f funkcija i a dom(f). Tada moemo koristiti oznaku
xa
f(x) = i
__
f : (x a)i(x) f(x).
Ako je jasno o kojoj se funkciji sa domenom I radi, za I moemo sliku elementa obeleavati sa
X
(naravno, umesto X se moe koristiti i bilo koje drugo slovo) i u tom kontekstu koristiti oznake
I
X
,

I
X
i

I
X
.
Sve do sada izloene aksiome nam ne obezbeuju egzistenciju beskonaqnih skupova. Zato uvodimo
sledeu aksiomu.
Aksioma beskonaqnosti
x((y x) z z , y) (y x)(z x) u(u z (u y u = y)))
Uvedimo oznaku
S(x) = x x.
Definicija 1 Skup a koji ima sledee osobine
x
x a S(x) a,
zovemo induktivnim skupom.
Prethodna aksioma zapravo postulira egzistenciju barem jednog induktivnog skupa.
Definicija 2 Skupove s
n
, gde je n ceo nenegativan
1
broj, induktivno definisane na sledei naqin
s
0
= ,
s
n+1
= s
n
s
n
zovemo numeralima.
Jasno je da svaki numeral pripada svim induktivnim skupovima. Ukoliko bi postojao skup qiji
su elementi taqno numerali, on bi bio u smislu inkluzije najmai induktivan skup. Meutim, mi na
jeziku L
ZF
ne moemo to zapisati. To svojstvo bi se moglo izraziti bekonaqnom formulom
x(x (x = s
0
x = s
1
x = s
2
))
koja ne predstava formulu prvog reda.
Teorema 2 Za ma koji ceo nenegativan broj n numeral s
n
sadri taqno n elemenata i to su taqno
numerali s
m
za 0 m < n.
1
Metateorijski.
Dokaz: Zaista, u suprotnom bi postojao najmai ceo broj n 0 za koji to ne bi bilo taqno. Lako se
vidi da ne moe biti n = 0, pa mora biti n = k + 1 za neki ceo broj k 0. Meutim, onda skup s
k
ima
taqno k elemenata, a kako za ma koje 0 l < k skup s
l
ima taqno l elemenata, skup s
k
bi se razlikovao
od svih svojih elemenata (ako ih ima) kojih ima taqno k, pa bi skup s
n
= s
k
s
k
imao taqno k + 1 = n
elemenata i to bi bili taqno elementi skupa s
k
i sam skup s
k
. Dakle, skup s
n
bi imao taqno n elemenata
i to bi bili taqno skupovi s
l
za l < n, xto je kontradikcija sa polaznom pretpostavkom, pa izreqeno
tvree vai. QED
Posledica 1 Numerali s
m
i s
n
su razliqiti za m ,= n. Posebno, numerala ima beskonaqno mnogo.
Poxto svi numerali moraju pripadati svakom induktivnom skupu, svaki induktivan skup mora
sadrati beskonaqno mnogo elemenata, xto opravdava naziv ove aksiome.
Teorema 3 U smislu inkluzije postoji najmai induktivan skup.
Dokaz: Lako se pokazuje da je presek bilo kog nepraznog skupa induktivnih skupova induktivan skup.
Neka je a bilo koji induktivan skup i neka je b skup svih egovih induktivnih podskupova. b ,= jer
a b. Stoga je i skup c =
b induktivan. Lako se vidi da je c a. Neka je d bilo koji induktivan skup.

Tada je i e = c d =
c, d takoe induktivan i vai e c a, pa e b odakle je c =
b e d. Poxto
je skup c induktivan i poxto je d proizvoan induktivan skup, skup c je zaista u smislu inkluzije
najmai induktivan skup. QED
Najmai induktivan skup obeleavamo simbolom . egove elemente zovemo prirodnim brojevima.
Skup predstava interpretaciju skupa prirodnih brojeva u teoriji ZFC. Interpretaciju metateori-
jskog prirodnog broja n u teoriji ZFC predstava numeral s
n
.
Meutim, kao xto smo napomenuli, teorija ZFC ne garantuje da osim numerala nema drugih prirod-
nih brojeva. Preciznije, postoji takva formula (x) na jeziku L
ZF
za koju vai
a ) ZFC (s
n
) za svaki ceo broj n 0,
b ) ZFC , (x )(x).
Konstrukcija takve formule je sloenija i zasniva se na teoremama nepotpunosti sa kojima emo se
naknadno upoznati.
Lema 1 Sledea formula je teorema
(n )(n ,= (m n) S(m) = n).
Dokaz: Posmatrajmo sledei skup
a = n : n ,= (m n) S(m) = n.
Lako se vidi da a, kao i da je a . Pretpostavimo da n a. Tada je S(n) ,= i za m = n S(n) vai
S(m) = S(n), pa i S(n) a, odakle je skup a induktivan. Sada iz a i minimalnosti induktivnog
skupa zakuqujemo da je a = . QED
Prethodni metod dokazivaa da svi prirodni brojevi imaju neku osobinu zovemo indukcijom. Pri-
metimo da induktivna pretpostavka n ovaj put nije nigde korixena, xto ubudue obiqno nee biti
sluqaj.
Lema 2 Svaki neparazan a sadri element b tako da vai
(x b) x , a
Dokaz: Dokazaemo zapravo da za svako x vai
a(a x a (y a)(z y) z , a).
Najpre primetimo da ova formula vai za x = . Pretpostavimo sada da prethodna formula vai za
neko x = n i dokaimo da ona onda vai i za x = S(n). Pretpostavimo da je a i da x = S(n) a.
Ako za sve m S(n) vai m , a onda je S(n) svedok za y. Ako postoji neko m S(n) tako da vai m a,
onda zbog S(n) = n n vai m = n ili m n. Po induktivnoj pretpostavci skup b = a n sadri
element y za koji vai y b = . Ako je y ,= n onda y a, a ako je y = n onda ne moe biti m n jer bi
onda zbog m a bilo m y b = , pa je y = n = m a odakle opet y a. Takoe, iz y b = i a b
sledi da je i y a = , qime je prethodna formula u potpunosti dokazana. QED
Metod upotreben za dokazivae ove leme je samo stilski razliqit od metoda koji je korixen u
dokazu prethodne leme. Tu se zapravo i podrazumeva da se poziva na odgovarajui induktivan skup.
Mi emo ubudue koristiti ovaj stil.
Posledica 2 Za ma koje n vai n , n. Takoe, ne postoje m, n za koje je m n n m.
Dokaz: Dovono je primeniti prethodnu lemu na skupove n i m, n. QED
Lema 3 Za ma koje m, n, k vai
m n n k m k.
Dokaz: Tvree oqigledno vai za k = . Pretpostavimo da vai za neko k = l i za ma koje m, n
i dokaimo da onda vai i za k = S(l) i ma kakve m, n . Naime, ako m n i n k = S(l), onda vai
n l ili n = l. U prvom sluqaju je po induktivnoj pretpostavci m l, a u drugom m n = l, pa opet
m l. Otuda i zbog l S(l) vai m S(l) = k. QED
Lema 4 Za ma koje m, n vai taqno jedna od mogunosti
m n, m = n, n m.
Dokaz: Na osnovu prethodne posledice za ma koje m, n ne moe da vai vixe od jedne od navedenih
mogunosti. Stoga je dovono da dokaemo da vai bar jedna od navedenih mogunosti.
Ukoliko za neke m, n vai bar jedna (a samim tim i taqno jedna) od navedenih mogunosti,
rei emo da su m i n uporedivi. Pritom je sigurno uporediv sa svim prirodnim brojevima. Pret-
postavimo da je m uporediv sa svim prirodnim brojevima i dokaimo da je S(m) uporediv sa svim
prirodnim brojevima. S(m) je svakako uporediv sa praznim skupom. Pretpostavimo da je S(m) upore-
div sa nekim n i dokaimo da je uporediv i sa S(n).
Pretpostavimo suprotno, da S(n) nije uporediv sa S(m). Iz S(m) ,= S(n) dobijamo m ,= n. Iz
S(m) , S(n) dobijamo S(m) , n i S(m) ,= n odakle zbog uporedivosti n sa S(m) vai n S(m). Xtavixe,
zbog m ,= n vai i n m. Sliqno, iz S(n) , S(m) dobijmo S(n) , m i S(n) ,= m, odakle zbog uporedivosti
m sa S(n) vai m S(n). Opet zbog m ,= n vai m n. Ali kao xto smo pokazali, za m, n ne moe
istovremeno vaiti m n i n m. QED
Posledica 3 Skup je dobro ureen relacijom kao strogim poretkom.
Nadae, emo i prazan skup smatrati ureeem u odnosu na praznu relaciju, pri qemu usvajamo sve
uobiqajene definicije pojmova vezanih za ureea.
Lema 5 Elementi prirodnih brojeva su prirodni brojevi.
Dokaz: Poxto prazan skup nema elemenata, automatski vai da su svi egovi elementi prirodni
brojevi. Neka je n prirodan broj qiji su svi elementi prirodni brojevi. Tada su elementi skupa S(n)
upravo elementi prirodnog broja n, koji su po pretpostavci prirodni brojevi, i sam n koji je takoe
po pretpostavci prirodan broj. QED
Posledica 4 Svi prirodni brojevi su dobro ureeni relacijom kao strogim poretkom.
Dokaz: Prema prethodnom je svaki prirodan broj u odnosu na relaciju podureee dobrog ureea
, odakle je i sam dobro ureen. QED
Lema 6 Za ma koji n i ma koji neparzan m S(n) postoji k n tako da vai S(k) = m.
Dokaz: Neka je n i ,= m S(n). Prema prethodnom je i m . Kao xto smo ve videli, svaki
neprazan m je oblika S(k) za neko k . Jedino jox treba proveriti da k n. Meutim, to sledi
iz k S(k) = m S(n). Zaista, lako se vidi da je m S(n) = n n ekvivalentno sa m n m = n, tj.
sa m n u ureeu skupa . Sada je jasno da iz k < m n sledi k < n QED
Teorema 4 Skup n je prirodan broj ako i samo ako je dobro ureen relacijom kao striktnim poretkom
i ako za svaki neprazan element m skupa S(n) postoji element k skupa n tako da vai m = S(k).
Dokaz: Ve smo pokazali da je svaki prirodan broj n je dobro ureen relacijom kao relacijom
striktnog poretka, kao i da za ma koje ,= m S(n), gde je n vai S(k) = m za neko k n. Dokaimo
obrat.
Neka je n dobro ureen skup u odnosu na relaciju kao relaciju striktnog ureea i neka za svaki
neprazan m S(n) postoji k n takvo da je S(k) = m. Pretpostavimo da n nije prirodan broj.
Poxto n nije prirodan broj mora biti n ,= , pa zbog n S(n) po pretpostavci postoji neko i n
tako da vai S(i) = n. Tada je i najvei element ureea n = S(i).
Ako bi bilo i , onda bi i n = S(i) bio prirodan broj. Zato pretpostavimo da i , . Skup svih
j n takvih da j , nj , tada nije prazan jer sadri element i. Stoga moemo uoqiti egov najmai
element k. Tada ne moe biti k = , pa zbog k n S(n) postoji l n takvo da je k = S(l). Naravno,
tada zbog l S(l) = k tj. l < k i l n vai l l n. Meutim, to taqno znaqi da je i k = S(l) n,
kao i k = S(l) suprotno izboru elementa k. QED
Ova teorema pokazuje da je pojam prirodnog broja mogue definisati nezavisno od aksiome besko-
naqnosti.
Definicija 3 Skup x zovemo konaqnim ako postoji prirodan broj n takav da vai x n. U suprotnom
kaemo da je skup x beskonaqan. U skaldu sa tim uvodimo sledeu oznaku
Fin(x) n(Nat(n) n x),
gde je formula Nat(n) definisna sa
Nat(n) W(n) (x S(n))(y n) x = S(y),
W(n) O(n) (x P(n) )(y x)(z xy)y z,
O(n) (x n)(y n)(z n)((x , y y , x) ((x y y z) x z)).
Teorema 5 Skup je beskonaqan.
Dokaz: Prvo, zbog ,= ne postoji ni jedna bijekcija praznog skupa na skup . Neka je n takav
da ne postoji ni jedna bijekcija skupa n na . Ako bi postojala bijekcija f skupa S(n) na , onda bi
funkcija
g = x, y) n : x n f(x) = y f(x) f(n) x, y) n : x n f(x) = S(y) f(n) f(x)
bila bijekcija sa n na suprotno pretpostavci.
Zaista, neka x n. Ako je f(x) f(n), onda ne moe biti f(n) f(x), pa je y = f(x) jedinstveni
element takav da x, y) g. Ako pak f(x) , f(n), onda mora vaiti f(n) f(x) f(n) = f(x). Pritom je
mogunost f(n) = f(x) iskuqena jer bismo u suprotnom iz injektivnosti funkcije f dobili n = x, xto
je nemogue zbog x n i n . Znaqi, ostaje samo mogunost f(n) f(x) odakle je f(x) ,= , pa zbog
f(x) mora biti f(x) = S(y) za neko y . Pritom je y jedinstveno kao maksimum ureea S(y) = f(x),
pa postoji taqno jedno y za koje je x, y) g. Naravno, po samoj definiciji skupa g je iskuqeno da
x, y) g za neko y koje ne pripada skupu . Dakle, g je zaista funkcija koja slika skup n u skup .
Neka sada y . Dokaimo da postoji jedinstveno x n takvo da je g(x) = y. Naravno, ve po defini-
ciji funkcije g je iskuqeno da domenu pripadne neki element koji nije qlan skupa n. Pretpostavimo
da y f(n). Tada f(n) , S(y), pa ne moe postojati x n za koje je f(x) = S(y) f(n) f(x). Stoga je
g(x) = y f(x) = y za svako x, pa poxto je f bijekcija, x = f
1
(y) e biti jedino rexee jednaqine
g(x) = y. Ako pak y , f(n), onda mora biti f(n) = yf(n) y, tj. f(n) S(y) ,= y, pa e za svako x n biti
g(x) = y f(x) = S(y), odakle je budui da je f bijekcija, x = f
1
(S(y)) e biti jedinstveno rexee
jednaqine g(x) = y, pa je g zaista bijekcija skupa n na skup suprotno izboru elementa n. QED
Ovim smo pokazali da iz aksiome beskonaqnosti (uz prethodno uvedene aksiome) sledi egzistencija
barem jednog beskonaqnog skupa. Pritom vai i obrat, ali e nam za to biti potrebna naredna aksioma.
Sistem do sada uvedenih aksioma oznaqava se sa Z
.
Aksioma zamene (shema)
Za svaku formulu (x, y, z) sledea formula
z u((x u)v y((x, y, z) y = v) v y (y v (x u)(x, y, z)))
je aksioma.
Ovom aksiomom se tvrdi da ako je formulom (x, y, z) sa parametrima z opisana funkcija na skupu u
u smislu klase, da je onda slika skupa u takoe skup. Sistem do sada uvedenih aksioma obeleavamo
sa ZF
.
Teorema 6 (ZF
) Aksioma beskonaqnosti je uz ostale uvedene aksiome ekvivalentna sa postojaem

barem jednog beskonaqnog skupa.
Dokaz: Ve smo videli da iz aksiome beskonaqnosti sledi egzistencija barem jednog beskonaqnog skupa.
Dokaimo obrat.
Neka je a bilo koji beskonaqan skup. Posmatrajmo skup
u = x P(a) : Fin(x)
Neka je x u proizvono. Tada postoji prirodan broj m takav da je m x. Ukoliko bi za jox neki
prirodan broj n za koji je n x, onda bi bilo m n budui da je relacija relacija ekvivalencije.
No, tada bi postojala bijekcija f skupa m na skup n. Budui da je m ,= n, skup
a = k m : f((f : m
11
na
n) (i k)f(i) = i)
ne bi bio prazan. Zaista, poxto je m ,= n i m n skup m ne moe biti prazan. Ali onda zbog m S(m)
mora postojati neko l m takvo da je m = S(l). Tada bi l bio najvei element ureea m, pa poxto je
m ,= n moralo bi biti l a, odakle konaqno zakuqujemo da skup a mora biti neprazan.
No, kako je m dobro ureen i a je egiv neprazan poskup, postojae najmai element k skupa a.
Pritom k ne moe biti prazan skup, budui da zbog m n postoji bijekcija g skupa m na skup n ,= m,
pa e
f = (g , g()), g
1
(), )) , ), g
1
(), g())
biti bijekcija skupa m na skup n za koji vai f() = .
Poxto je k ,= i k m S(m), postojae l m takvo da je k = S(l). Naravno, tada je l l l = k, pa
po minimalnosti elementa k element l ne moe pripadati skupu a. Stoga postoji bijekcija g : m n
takva da vai g(i) = i za sve i l, tj. za sve elemente skupa l l = k, odnosno za sve i k. Meutim,
tada je
f = (g k, g(k), g
1
(k), k)) k, k), g
1
(k), g(k))
bijekcija skupa m na skup n za koju vai f(i) = i za sve i k suprotno izboru elementa k.
Otuda za svako x u postoji jedinstven prirodan broj y za koji je x y, pa po shemi zamene postoji
skup N svih prirodnih brojeva koji su ekvipotentni bar jednom konaqnom podskupu skupa u. Dokaimo
da je on induktivan.
Zaista, kako je konaqan podskup od u i pritom je prirodan broj, bie N. Neka je sada n N
proizvono. Tada postoji konaqan x u takav da je x n. Meutim, poxto je u beskonaqan, ne moe
biti x = u, pa je x u, odakle postoji neko c u x. No, tada je za proizvonu bijekciju f skupa n na
skup x funkcija
g = f n, c)
jedna bijekcija skupa nn = S(n) na skup xc N, odakle S(n) N, pa je skup N zaista induktivan.
QED
Shema separacije i shema zamene imaju po beskonaqno mnogo aksioma instanci. Zbog toga je sistem
aksioma koji izuqavamo beskonaqan. Kao xto emo videti, uz ostale aksiome teorije skupova se shema
separacije moe svesti na konaqan broj enih instanci, ali shema zamene ne moe. Preciznije, sistem
aksioma koji izuqavamo nema konaqnu aksiomatizaciju.
Sledea aksioma je dugo bila najkontroverznija aksioma teorije skupova i najkontroverzniji mate-
matiqki princip.
Aksioma izbora
af(Fun(f) dom(f) = P(a) (x dom(f))f(x) x).
Ova aksioma tvrdi da za ma koji skup x postoji funkcija f koja iz svakog od nepraznih podskupova
skupa x jedan element. Zbog toga je zovemo i jednom izbornom funkcijom skupa x. Kada je skup x
beskonaqan, najqexe nije mogue dati pravilo po kome bi se iz svakog elementa skupa x izabrao
po jedan element. Drugim reqima, ovaj princip je tzv. nekonstruktivne prirode. To je bio i glavni
razlog kontroverznosti ovog principa. Aksiomu izbora oznaqavaemo sa AC, a sistem do sada uvedenih
aksioma sa ZFC
. Sistem do sada uvedenih aksioma izuzev sheme zamene obeleavamo sa ZC
.
Teorema 7 (Z
) Aksioma izbora je ekvivalentna sa bilo kojim od sledeih iskaza:

a ) Za svaki skup a za koji , a postoji funkcija f : a
a takva da za svako x a vai f(x) x.

b ) Za svaku funkciju f za koju je f(x) ,= za svako x I gde I oznaqava domen funkcije f, vai
iI
f(i) ,=
Dokaz: Dokazaemo sledei implikacijski niz
AC a) b ) AC
AC a ) Uoqimo skup b =
a i funkciju g : P(b) b takvu da vai g(x) x za sve x iz domena od

g. Tada za f = g[
a
vai f : a
a i f(x) x za sve x iz domena od f.

a ) b ) Neka je f takva funkcija sa domenom I za koju je f(i) ,= za sve i I. Tada , ran(f), pa
moemo uoqiti funkciju g sa domenom ran(f) za koju vai g(x) x za sve x ran(f). No, tada je
g f
iI
f(i).
b ) AC Neka je a proizvoan skup i S = P(a) . Tada je

xS
x ,= , pa moemo izabrati neko
f
xS
x. No, tada je f traena funkcija. QED
Teorema 8 (Z
) Iz aksiome izbora sledi da za svaki skup nepraznih meusobno disjunktnih skupova

postoji skup koji sa svakim elementom tog skupa ima taqno jedan zajedniqki element. Uz aksiomu zamene
vai i obrat.
Dokaz: Neka vai AC i neka je a skup takav da
, a (x a)(y a)(x ,= y x y = ).
Prema prethodnoj teoremi moemo izabrati funkciju f qiji je domen a, tako da f(x) x za svako x a.
Sada je f[a] traeni skup koji sa svakim elementom skupa a ima po taqno jedan zajedniqki element.
Pretpostavimo sada da vai aksioma zamene i da za svaki skup a qiji su elementi neprazni meusobno
disjunktni skupovi postoji skup koji sa svakim od elemenata skupa a ima po taqno jedan zajedniqki
element. Neka je a bilo koji skup. Tada je po aksiomi zamene klasa b = x x : x P(a) skup.
Xtavixe, elementi tog skupa su neprazni i meusobno disjunktni, pa postoji skup c koji sa svakim
elementom skupa b ima po taqno jedan zajedniqki element. No, tada je f = c
b traena funkcija.
QED
Navexemo kasnije jox neke vane ekvivalente aksiome izbora, a sada emo uvesti posledu aksiomu
sistema koji prouqavamo.
Aksioma regularnosti
x(y y x (y x)(z x)z , y)
Doslovno, ova aksioma tvrdi da je svaki neprazan skup disjunktan sa bar jednim svojim elementom.
Meutim, za razliku od ostalih aksioma, ova i ne deluje kao neko oqigledno svojstvo skupova. Stoga
je neophodno prodiskutovati je. Pritom emo teorije koje se dobijaju proxirivaem teorija Z
, ZF
,
ZC
i ZFC
aksiomom regularnosti obeleavati sa Z, ZF, ZC i ZFC tim redom.

Stav 1 (Z) Ne postoji niti jedan skup koji pripada samom sebi.
Dokaz: Neka a a. Tada za skup b = a vai da je neprazan, da mu je a jedini qlan, ali da sa im nije
disjunktan jer a a b, xto protivreqi aksiomi regularnosti. QED
Stav 2 Za ma koji prirodan broj n > 1
Z x
1
x
n
(x
1
x
2
x
n1
x
n
x
n
x
1
).
Dokaz: pretpostavimo suprotno, da za neke x
1
, . . . , x
n
vai x
1
x
2
x
n1
x
n
x
n
x
1
. Posmatrajmo
skup b = x
1
, . . . , x
n
. Za ega se lako utvruje da je neprazan, kao i da nije disjunktan niti sa jednim
svojim elementom. Naime, x
i1
b x
i
za i > 1, odnosno x
n
b x
1
. QED
Teorema 9 (Z) Ne postoji funkcija f sa domenom takva da za sve n vai f(S(n)) f(n).
Dokaz: Pretpostavimo da takva funkcija postoji. Tada za b = ran(f) vai da za svako x b postoji
n takvo da je x = f(n). No, tada f(S(n)) b x. QED
Napomena 1 Ukoliko se dozvoli da funkcija f bude klasa, onda je neophodno koristiti i shemu zamene,
jer u modelima teorije ZC mogu postojati funkcije sa domenom koje nisu skupovi ve prave klase.
Ovde je zapravo bilo pretpostaveno da je funkcija f skup. U sluqju da je f klasa dokaz bi bio vrlo
sliqan, sa jedinom razlikom xto bi se postojae skupa ran(f) obrazloilo aksiomom zamene.
Prethodni stav zapravo tvrdi da ne postoje beskonaqne -regresije. Kao xto emo videti, aksioma
regularnosti je u sistemu Z
ekvivalentna sa iskazom prethodne teoreme. Pritom se teorija ZFC
obiqno smatra formalizacijom takozvane naivne teorije skupova.

1.2 Teoreme rekurzije
U ovom odeku emo pod relacijom podrazumevati klasu, i to ureenih parova (binarnu relaciju)
ako se ne naglasi drugaqije.
Stav 3 (Z
) Za ma koju relaciju E V V , koja moe biti i klasa, i za ma koju klasu X postoji

najmaa klasa T takva da je X T i da za za ma koje y, z vai yEz z T y T. Pritom, ako je za
ma koje x klasa y : yEx skup, onda je uz aksiomu zamene T skup ako i samo ako je X skup.
Dokaz: Posmatrajmo funkciju
f(x) =
_
_
najmai n td. g(Fun(g) dom(g) = S(n) g(0) X (i n)g(S(i)), g(i)) E g(n) = x)
ako takvo n postoji,
inaqe.
Nije texko pokazati da je T = x : f(x) traena klasa. Ukoliko je X skup i ako je klasa y : yEx
skup za sve x, onda se najpre indukcijom uz korixee aksiome zamene i aksiome unije dokazuje da je
za svako n klasa x : f(x) = n skup, a potom ponovo primeujui aksiomu zamene da je i T skup. Sa
druge strane, na osnovu aksiome separacije je jasno da ako je T skup, onda i klasa X T mora takoe
biti skup. QED
Uz simboliku iz prethodnog stava klasu T emo zvati zatvoreem klase X za relaciju E. Samo
zatvoree klase X ze relaciju E oznaqavaemo sa Ec(X). Ako je pritom X = T, rei emo da je klasa
X zatvorena za relaciju E. Takoe, za proizvonu relaciju E uvodimo eno tranzitivno zatvoree
E
T
sa xE
T
y x Ec(E
y
). Tu je E
y
= x : xEy.
Stav 4 (Z
) Tranzitivno zatvoree relacije E je najmaa tranzitivna relacija takva da je E ena

podrelacija.
Dokaz: Neka je xE
T
y i yE
T
z. Tada po definiciji x Ec(E
y
) i y Ec(E
z
). Zbog y Ec(E
z
) za ma koji
u E
y
usled zatvorenosti klase Ec(E
z
) za relaciju E mora da vai u Ec(E
z
). To upravo znaqi da je
E
y
Ec(E
z
), odakle e ponovo na osnovu zatvorenosti klase Ec(E
z
) za relaciju E biti Ec(E
y
) Ec(E
z
).
No, tada e zbog x Ec(E
y
) vaiti x Ec(E
z
) to jest xE
T
z. Time smo dokazali da je relacija E
T
tranzitivna.
Neka je E
bilo koja tranzitivna relacija za koju je E E
. Dokaimo da je E
T
E. Za x i y je
xE
T
y po definiciji ekvivalentno sa x Ec(E
y
), xto je prema konstrukciji klase Ec(E
y
) ekvivalentno
sa postojaem prirodnog broja n i funkcije f sa domenom S(n) za koju vai f() E
y
, f(n) = x i
f(S(i))Ef(i) za sve i dom(f). Dokaz da za sve x, y za koje vai xE
T
y vai i xE
y izvexemo indukcijom
po najmaem prirodnom broju n za koji postoji takva funkcija.
Ukoliko je n = 0, onda vai x = f()Ey, odakle je xE
y jer je E podrelacija od E
. Ako je n ,= , onda
postoji m za koji je n = S(m), pa e po induktivnoj pretpostavci zbog f(m)E
T
y biti f(m)E
y. Ali,
prema x = f(n) = f(S(m))Ef(m) e biti xE
f(m) budui da je E podrelacija od E
, odakle konaqno na
osnovu tranzitivnosti relacije E
zakuqujemo da vai xE
y. QED
Definicija 4 Relaciju E V V (u smislu klase) zvaemo dobro zasnovanom ako
1.2 Teoreme rekurzije 17
a ) svaka neprazna klasa ima E-minimalni element, tj. takav element x za koji ne postoji element
y iz te klase za koji bi bilo yEx i
b ) za svako x klasa y : yEx je skup.
Dobru zasnovanost relacije E obeleavaemo sa WF(E). Takoe, klasu X zvaemo dobro zasnovanom
ako je relacija
X
= x, y) : x Xy Xx y dobro zasnovana. Klasu y : yEx oznaqavaemo sa E
x
.
Primetimo najpre da su u sluqaju aksiome regularnosti sve klase dobro zasnovane. Najvaniji
primeri dobro zasnovanih relacija su dobra ureea na klasama, kao i u sluqaju aksiome regularnosti
restrikcija
X
= x, y) : x X y X x y relacije na bilo koju klasu X. Takoe, zatvoree
proizvonog skupa za dobro zasnovanu relaciju je uz aksiomu zamene skup.
Lema 7 (Z
) Za ma koju relaciju E i ma koji skup x vai Ec(E

x
) =
uEx
Ec(u).
Dokaz:
Dokaimo najpre da je desna strana jednakosti zatvorena za relaciju E. Neka je yEz i neka je
z Ec(u) za neko u za koje je uEx. Budui da je klasa Ec(x) zatvorena za relaciju E, odmah dobijamo
da je y Ec(u), a samim tim i y

uEx
Ec(u). Odatle je klasa

uEx
Ec(u) zaista zatvorena za
relaciju E. Budui da je E
x

uEx
Ec(u), odatle sledi da je i Ec(E
x
)
uEx
Ec(u).
Sa druge strane, iz u E
x
Ec(E
x
) za uEx i iz zatvorenosti klase Ec(E
x
) za relaciju E sledi
da je Ec(u Ec(E
x
) za svako u za koje je uEx, a samim tim i

uEx
Ec(u) Ec(E
x
), qime je tvree
u potpunosti dokazano. QED
Lema 8 (Z
) Neka je E bilo koja relacija. Ako svaka neprazna klasa ima E-minimalni element, onda
svaka neprazna klasa ima i E
T
-minimalni element. Takoe, ako je E dobro zasnovana relacija, uz
aksiomu zamene je i relacija E
T
dobro zasnovana.
Dokaz: Neka je X proizvona klasa. Dokaimo formulu
(x)(y X Ec(E
x
))(X Ec(E
y
) ,= (z X Ec(y))X Ec(z) = ).
Pretpostavimo suprotno. Tada bismo imali E-minimalni element x klase X za koji postoji y
Ec(E
x
) takav da y X, da je X Ec(E
y
) ,= i tako da je X Ec(E
z
) ,= za ma koje z X Ec(E
y
). Neka
je y neki od takvih E-minimlnih elemenata. Budui da
y Ec(E
x
) =
_
uEx
Ec(u)
postojae neki u takav da uEx i da vai y Ec(u). Tu ne moe biti y Ec(E
u
) jer bi to protivreqilo
izboru elementa x. Dakle, ostaje samo mogunost da je y = u. No, tada iz uEx i naqina na koji je x
izabran sledi da
(v X Ec(E
y
))(X Ec(E
v
) ,= (z X Ec(E
v
))X Ec(E
z
) = ).
Meutim, budui da je X Ec(E
v
) ,= za svako v X Ec(E
y
), imaemo zapravo da vai
(v X Ec(E
y
))(z X Ec(E
v
))X Ec(E
z
) = .
Izaberimo v Ec(E
y
) proizvono i z X Ec(E
v
) takvo da vai X Ec(E
z
) = . No tada vai zE
T
v
i vE
T
y, odakle je zE
T
y na osnovu tranzitivnosti relacije E
T
. Meutim, prema izboru elementa y zbog
z Ec(E
y
) mora biti X Ec(E
z
) ,= , xto protivreqi izboru elementa z. Time je polazna formula
dokazana.
Ako je klasa X neprazna, onda moemo uoqiti neko x X. Ukoliko je X Ec(E
x
) = , onda je x
jedan E
T
-minimalan element klase E
T
. U suprotnom moemo izabrati neko y X Ec(E
x
). Ako je
X Ec(E
y
) = , onda je y jedan E
T
-minimalan element klase X. Najzad, ako je i X Ec(E
y
) ,= , onda po
upravo dokazanoj formuli mora postojati neko z X Ec(E
y
) takvo da vai X Ec(E
z
) i u tom sluqaju
je z jedan E
T
-minimalan element.
Ostalo je da dokaemo da je E
T
x
skup za svaki skup x kada je E dobro zasnovana relacija u sluqaju
da vai aksioma zamene. To sledi direktno iz jednakosti E
T
x
= Ec(E
x
) koja je posledica sledeeg
ekvivalencijskog niza
y E
T
x
yE
T
x y Ec(E
x
).
QED
Teorema 10 (Z
) Neka je E dobro zasnovana relacija, D bilo koja klasa zatvorena za relaciju E i R

bilo koja klasa. Pretpostavimo jox da vai aksioma zamene ili da je R skup. Oznaqimo sa klasu
svih parova x, f) gde je x podskup od D, a f funkcija sa domenom E
T
x
i slikom sadranom u R. Tada
za ma koju funkciju G : R postoji taqno jedna funkcija F definisana na D takva da za svako
x D vai F(x) = G(x, F[
E
T
x
). Naravno, tu je F[
E
T
x
oznaka za restrikciju funkcije F na skup E
T
x
, koja je
po aksiomi zamene skup ako vai aksioma zamene, odnosno na osnovu aksiome separacije ako je R skup,
budui da je F[
E
T
x
(E
T
x
) R. Pritom e vaiti F(x) R za svako x D. Takoe, funkcija F e biti
skup ako i samo ako je D skup.
Dokaz: Primetimo najpre da za svaku klasu X D koja je zatvorena za relaciju E postoji najvixe jedna
funkcija g sa domenom X za koju je g(x) = G(g[
E
T
x
) za sve x X. Naime u suprotnom bismo imali bar dve
takve funkcije g i g
i E
T
-minimalan element x za koji je g(x) ,= g
(x), xto bi bilo u suprotnosti sa

g(x) = G(x, g[
E
T
x
) = G(x, g
[
E
T
x
) = g
(x).
Takoe, za ma koje y, z za koje je zE
T
y mora da vai E
T
z
E
T
y
zbog tranzitivnosti relacije E
T
.
Posmatrajmo klasu
C = x D : hg(g = h Fun(g) dom(g) = E
T
x
(y E
T
x
)g(y) = G(y, g[
E
T
y
)).
Jasno je da postoji funkcija H sa domenom C koja svakom x C pridruuje jedinstvenu funkciju
g sa domenom E
T
x
za koju je g(y) = G(y, g[
E
T
y
) za svako y dom(g). Neka x C i neka je yE
T
x. Tada
y dom(H(x)). Meutim, tada e zbog E
T
y
E
T
x
= dom(H(x)) za svako z E
T
y
biti z dom(H(x)), a po
definiciji funkcije H(x) e vaiti H(x)(z) = G(z, H(x)[
E
T
z
), pa na osnovu jedinstvenosti funkcije g sa
domenom E
T
y
za koju vai g(z) = G(z, g[
E
T
z
) za sve z E
T
y
, mora biti y C i H(y) = H(x)[
E
T
y
. Posebno,
klasa C je zatvorena za relaciju E
T
.
No, tada e sa F(x) = G(x, H(x)) biti definisana jedna funkcija sa domenom C za koju je H(x) = F[
E
T
x
za svako x C. Zaista, budui da iz x C sledi da je E
T
x
C, funkcije H(x) i F[
E
T
x
imaju isti domen,
i za proizvono y E
T
x
vai
F[
E
T
x
(y) = F(y) = G(y, H(y)) = G(y, (H(x))[
E
T
y
) = H(x)(y).
Stoga vai i
F(x) = G(x, H(x)) = G(x, F[
E
T
x
),
Naravno, iz jednakosti F(x) = G(x, H(x)) sledi da je F(x) R za svako x C. Dokaimo sada da je
C = D. U suprotnom bismo imali E
T
-minimalan element x klase D C. No, tada bi funkcija g = F[
E
T
x
bila skup zato xto vai aksioma zamene ili da je R skup. Xtavixe, to bi bila jedinstvena funkcija
definisana na skupu E
T
x
za koju za svako y E
T
x
vai g(y) = G(y, g[
E
T
y
), odakle bi bilo x C suprotno
pretpostavci. Funkcija F naravno ne moe biti skup ako joj je domen prava klasa. Ali u sluqaju da je
D skup, i funkcija F e biti skup ili po aksiomi zamene, ako ona vai, ili prema aksiomi separacije
ako je R skup zbog F D R. Time je teorema u potpunosti dokazana. QED
Teorema 11 (Z
) Neka je E dobro zasnovana relacija i D bilo koja klasa zatvorena za E. Oznaqimo

sa T klasu svih parova x, y) gde su x, y proizvoni elementi takvi da x D i da je y E
T
x
. Tada za
ma koju relaciju R T postoji taqno jedna relacija P D takva da vai P = x D : R(x, P E
T
x
).
Takoe, Relacija P e biti skup u sluqaju da je D skup.
Dokaz: Neka je b = a, b za neke meusobno razliqite a i b. Neka je sa
G(x, f) =
_
a za R(x, f
1
[a]),
b inaqe,
definisana jedna funkcija na skupu svih parova x, f) za koje je x D i f : E
T
x
b. Tada prema
prethodnoj teoremi postoji jedinstvena funkcija F na skupu D za koju vai F(x) = G(x, F[
E
T ), xto
je ekvivalentno sa postojaem taqno jedne relacije P D za koju je P = x D : R(x, P E
T
x
).
Odgovarajua relacija je P = F
1
[a]. Budui da je P D, jasno je da je P skup u sluqaju da je D
skup. QED
1.3 Slabiji oblici i ekvivalenti aksiome izbora 19
Definicija 5 Klasu X emo zvati tranzitivnom ako je dobro zasnovana i ako je ispuen bilo koji
od sledeih ekvivalentnih uslova:
a ) klasa X je zatvorena za relaciju = x, y) : x y,
b ) za ma koje y X vai y X,
U tom sluqaju emo pisati tr(X). Ako je klasa X skup, onda se uslovi a), b) mogu zapisati i kao
X X.
Lema 9 (ZF
) Za svaku klasu X postoji najmaa klasa T za koju je X T i za koju x y y T x T.

Pritom je T skup ako i samo ako je X skup. Takoe, klasa T je dobro zasnovana ako i samo ako je klasa
X dobro zasnovana, i u tom sluqaju je klasa T tranzitivna.
Dokaz: Ova lema je neposredna posledica stava 3. QED
Uz simboliku iz prethodne leme klasu T emo zvati tranzitivnim zatvoreem klase X u oznaci
tc(X). Pritom je naravno, tc(X) =
T
X
. Budui da je na svakoj dobro zasnovanoj klasi X relacija
pripadaa
X
dobro zasnovana, prethodne dve teoreme moemo formulisati u tom posebnom sluqaju.
Teorema 12 (Z
) Neka je X dobro zasnovana klasa i R bilo koja klasa. Pretpostavimo da vai aksioma
zamene ili da je R skup. Oznaqimo sa klasu svih parova x, f) gde je x podskup od X, a f funkcija sa
domenom tc(x) X i slikom sadranom u R. Tada za ma koju funkciju G : R postoji taqno jedna
funkcija F definisana na X takva da za svako x X vai F(x) = G(x, F[
tc(x)X
tc(x)
X
oznaka za restrikciju funkcije F na skup tc(x) X, koja je po aksiomi zamene skup ako vai aksioma
zamene, odnosno na osnovu aksiome separacije ako je R skup, budui da je F[
tc(x)X
(tc(x) X) R.
Pritom e vaiti F(x) R za svako x X. Takoe, funkcija F e biti skup ako i samo ako je X skup.
Teorema 13 (Z
) Neka je X dobro zasnovana klasa. Oznaqimo sa T klasu svih parova x, y) gde su x, y

proizvoni elementi takvi da x X i da je y tc(x). Tada za ma koju relaciju R T postoji taqno
jedna relacija P X takva da vai P = x X : R(x, P tc(x)). Takoe, Relacija P e biti skup u
sluqaju da je X skup.
U sluqaju da vai aksioma regularnosti, svaka je klasa dobro zasnovana, pa u prethodnim dvema
teoremama moemo ispustiti pretpostavku o dobroj zasnovanosti klase X, ali onda e iskazi teorema
biti dokazivi u sistemu aksioma Z. Najzad, ako je < relacija striktnog dobrog ureea na nekoj klasi,
onda je ona dobro zasnovana, pa teoreme dobijaju sledei oblik
Teorema 14 (Z
) Neka je X dobro ureena klasa relacijom < strogog poretka i R bilo koja klasa.
Pretpostavimo da vai aksioma zamene ili da je R skup. Oznaqimo sa klasu svih parova x, f) gde
je x element od X, a f funkcija sa domenom [0, x) i slikom sadranom u R. Tada za ma koju funkciju
G definisanu na postoji taqno jedna funkcija F definisana na X takva da za svako x X vai
F(x) = G(x, F[
[0,x)
[0,x)
oznaka za restrikciju funkcije F na skup [0, x), koja je po
aksiomi zamene skup ako vai aksioma zamene, odnosno na osnovu aksiome separacije ako je R skup,
budui da je F[
[0,x)
[0, x) R. Pritom e vaiti F(x) R za svako x X. Takoe, funkcija F e biti
skup ako i samo ako je X skup.
Teorema 15 (Z
) Neka je X dobro ureena klasa relacijom <. Oznaqimo sa T klasu svih parova x, y)
gde su x, y proizvoni elementi takvi da x X i da je y [0, x). Tada za ma koju relaciju R T postoji
taqno jedna relacija P X takva da vai P = x X : R(x, P [0, x). Takoe, Relacija P e biti skup
u sluqaju da je X skup.
1.3 Slabiji oblici i ekvivalenti aksiome izbora
Aksioma izbora je teorema ve sistema Z
za sluqaj konaqnih familija skupova. Preciznije, vai

sledea teorema.
Teorema 16 Za svaku relaciju E (koja moe biti i klasa) formula
x(Fin(x) (y x)z yEz f(Fun(f) dom(f) = x (y x)yEf(y))
je teorema sistema Z
.
Dokaz: Indukcijom po n dokazaemo da za ma koji konaqan skup x takav da postoji bijekcija skupa n na
skup x i da za svako y x postoji z takvo da je yEz, postoji funkcija f sa domenom x takva da za svako
y x vai yEf(y). Zaista, za n = funkcija f = oqigledno ispuava traene uslove. Neka je n
takav da prethodni iskaz vai. Pretpostavimo sada da je x takav skup da postoji r : S(n)
11
na
x i takav
da za svako y x postoji z takvo da vai yEz. Budui da r[
n
: n
11
na
x r(n), postojae funkcija g sa
domenom x r(n) takva da za svako y dom(g) vai yEg(y). Tada funkcija f = g r(n), z) ispuava
traene uslove za z izabrano tako da vai r(n)Ez. QED
Za problematiku iz ovog odeka trebae nam sledee leme.
Lema 10 (Z
) Neka je E relacija parcijalnog ureea na nekoj klasi Y i F funkcija definisana na

nekoj klasi X. Tada za ma koji neprazan konaqan skup x X postoji a x takvo da je F(a) maksimalan
(minimalan) element slike skupa x pri preslikavau F. Posebno, ako je E linearno ureee, onda
postoji najvei (najmai) element slike skupa x pri preslikavau F.
Dokaz: Dokaz izvodimo indukcijom po n za koji postoji bijekcija skupa n na skup x. Za n = skup
x ne moe biti neprazan, pa je tvree automacki ispueno. Pretpostavimo sada da je n takav da
traeni iskaz vai. Pretpostavimo da je skup x X takav da postoji bijekcija skupa S(n) na skup x
i neka je f jedna takva bijekcija. Ako je n = , onda je f() jedini element skupa x, tako da element
F(f()) zadovoava traene uslove. Ako je n ,= onda po induktivnoj pretpostavvci postoji maksimalan
(minimalan) element m slike skupa x f(n). Ukoliko je F(f(n)) vee (mae) od m, onda e traeni
element biti F(f(n)), a inaqe m. QED
Lema 11 (Z
) Slika konaqnog skupa pri funkciji (koja moe biti i klasa) je konaqan skup.
Dokaz: Ovde emo podrazumevati da je x uvek podskup domena funkcije F. Indukcijom po n
dokazaemo da za ma koju funkciju F i skup x takav da postoji bijekcija skupa n na skup x slika
skupa x mora biti konaqna. Zaista, ako je n = onda je i x = , odakle je i slika skupa x prazan skup,
koji je svakako konaqan. Sa druge strane, ako je n takav da traeni iskaz vai, i f : S(n) x,
onda je slika a skupa x f(n) konaqna pa postoje m i f : m
11
na
a, onda je i g = f m, F(f(n)))
bijekcija skupa S(m) na sliku skupa x pri preslikavau F. QED
Lema 12 (Z
) Unija konaqnog skupa konaqnih skupova je konaqan skup.

Dokaz: Dokaimo najpre da je unija dva konaqna skupa konaqna. Indukcijom po n dokazemo da je a b
konaqan skup kada od su a i b konaqni skupovi takvi da postoji bijekcija izmeu b i n. Zaista, u sluqaju
da je n = bilo bi b = , pa bi ab bio konaqan skup jer je a konaqan skup i vai ab = a. Pretpostavimo
sada da je n takav da je a b konaqan skup kad god su a i b konaqni i pritom postoji bijakcija skupa
n na skup b. Neka su a i b ma koji konaqni skupovi takvi da postoji bijekcija f : S(n) b. Tada
f[
n
: n b f(n), pa je a (b f(n)) konaqan skup. Ukoliko f(n) a, vaie a b = a (b f(n)),
odakle e a b biti konaqan. Ukoliko f(n) , a uoqimo m i g : m
11
na
a (b f(n)). Ali tada
g m, f(n)) : S(m) a b,
odakle je skup a b konaqan. Time je dokazano da je unija dva konaqna skupa konaqan skup.
Dokaimo sada indukcijom po n da je unija skupa a konaqnih skupova konaqan skup kad god postoji
f : n
11
na
a. Zaista, kada je n = bie a = , a samim tim i

a = , xto je svakako konaqan skup. Neka
je n takav da je za svaki konaqan skup a konaqnih skupova za koji postoji bijekcija skupa n na skup
a skup

a konaqan i uoqimo konaqan skup c konaqnih skupova takav da postoji f : S(n)
11
na
c. No, tada
je f[
n
: n
11
na
c f(n), pa je skup

(c f(n)) konaqan. Meutim, tada je i skup

c = f(n)
(c f(n))
takoe konaqan kao unija dva konaqna skupa. QED
Navedimo neke vane ekvivalente aksiome izbora
Teorema 17 (Z
) Sledea tvrea su ekvivalenti aksiome izbora:

a ) (Hausdorfov princip maksimalnosti) U bilo kom parcijalnom ureeu svaki lanac se moe
proxiriti do maskimalnog lanca. Posebno, budui da je uvek lanac, svako parcijalno ureee
ima maksimalan lanac.
b ) (Zornova lema) U svakom (nepraznom) parcijalnom ureeu u kojem svaki maksimalan lanac ima
majorantu za svaki element tog parciajlnog ureea postoji maksimalan element koji je vei do
jednak od tog elementa. Posebno, u takvom parcijalnom ureeu uvek postoji maksimalan element.
v ) (Takijeva lema) Neka je x bilo koji skup i T P(x) tako da za svaki y x vai da y T
ako i samo ako svi konaqni podskupovi od y pripadaju T. Tada skup T ima u smislu inkluzije
maksimalan element.
g ) (Cermelov princip dobrog ureea) Svaki skup se moe dobro urediti.
Dokaz: Dokazaemo implikacijski niz
AC a ) b ) v ) g ) AC.
AC a ) Neka je (A, ) parcijalno ureen skup i T bilo koji lanac tog ureea. Sa oznaqimo skup
svih lanaca tog ureea za koje je T , a sa bilo koju funkciju koja preslikava skup P(A)
u skup A takvu da (x) x za svako x dom(f). Sa oznaqimo funkciju koja slika skup u skup
P(A) datu sa
() = x A : x .
Primetimo da je lanac maksimalan ako i samo ako je () = . Uoqimo jox funkciju s :
definisanu sa
s() =
_
(()) za () ,= ,
za () = .
Odmah se vidi da je lanac maksimalan ako i samo ako je s() = , kao i da je u suprotnom
skup s() jednoqlan. Neka je D skup svih D koji imaju sledee osobine:
1. T D,
2. ( )( D s() D),
3. S(S D ( S)(
S)(
S D).
Skup D je neprazan zato xto D, pa moemo uoqiti egov presek D. Lako se proverava da
D D. Stoga je D u smilu inkluzijskog poretka najmai element skupa D. Dokaimo da je skup
D linearno ureen inkluzijskim poretkom. Uoqimo skup
L = D : (
D)(
).
Jasno je da je L D. Ukoliko dokaemo da L D bie L = D budui da je D inkluzijski minimum
skupa D. Osobine 1. i 3. skupa L se lako proveravaju. Xto se tiqe osobine 2. uoqimo proizvoan
element L i dokaimo da s() L. U tom ciu posmatrajmo skup
U =
D : s()
s().
Oqigledno, U D. Ako dokaemo da U D, bie zapravo U = D jer je D inkluzijski minimum
skupa D, a samim tim emo dokazati i osobinu 2. skupa L. Ponovo se osobine 1. i 3. lako dokazuju.
Dokaimo zato osobinu 2. Neka
U. i dokaimo da su skupovi s() i s(
) inkluzijski uporedivi.
je po pretpostavci inkluzijski uporediv sa s(). Ako bi vailo s()
, onda bi s() i s(
)
bili inkluzijski uporedivi zbog s()
s(
). Stoga je interesantan samo sluqaj kada je
s(
).
Sliqno, je inkluzijski uporediv sa svim elementima skupa D, pa i sa s(
). U sluqaju da je
s(
) . imamo da je s(
) s(), pa su i tada s() i s(
) inkluzijski uporedivi. Stoga je

interesantan samo sluqaj kada je s(
). Meutim, iz
s() bi sledilo da skup s()

sadri bar dva elementa, xto je prema definiciji funkcije s nemogue, pa ne moe biti
.
Iz sliqnih razloga ne moe biti ni
. Meutim, budui da je skup uporediv sa svim

elementima skupa D, pa i sa
, mora biti =
. Odatle odmah sledi da je i s() = s(
), odakle
su s() i s(
) naravno inkluzijaki uporedivi.

No, to konaqno znaqi da je skup D inkluzijski linearno ureen, pa na osnovu osobine 3. imamo da
D D. To taqno znaqi da postoji inkluzijski najvei element skupa D, koji se stoga funkcijom
s moe slikati iskuqivo u sebe, odakle je on maksimalan lanac posmatranog ureea (A, ).
Budui da je prema 1. skup T podskup tog maksimalnog lanca, ovaj deo tvrea je u potpunosti
dokazan.
a ) b) Pretpostavimo da je (A, ) neprazno parcijalno ureee u kome svaki maksimalan lanac ima
majorantu. Neka je a A. Budui da je a lanac moemo ga proxiriti do nekog maksimalnog
lanca, qija e majoranta biti traeni element.
b ) v) Dokaimo najpre da su za takvu familiju T ureenu inkluzijom ispueni uslovi Zornove leme.
Neka je L T bilo koji lanac u smislu inkluzijskog ureea. Dokaimo da skup M =
L pripada
familiji T. Za to je potrebno proveriti da x T za svaki konaqan x M.
Neka je x konaqan podskup od M. Budui da je x konaqan i da za svako y x postoji L L takvo
da x L, postojae funkcija f : x L takva da y f(y) za svako y x. No, budui da je funkcija
f skup, ena slika e takoe biti skup. Xtavixe, slika funkcije e f takoe biti konaqna. No,
budui da je ona podskup linearno ureenog skupa L inkluzijom, postojae inkluzijski najvei
element L slike funkcije f kome e pripadati svi qlanovi skupa x. Dakle, vai x L L T,
pa x kao konaqan podskup elementa L familije T mora biti qlan familije T. Time je dokaz da
M T okonqan. Dakle, ispueni su uslovi Zornove leme, pa maksimalan element familije T u
smislu inkluzije postoji.
v ) g) Uoqimo proizvoan skup A. Neka je D skup svih parova oblika T, ), gde je T A, a relacija
dobrog ureea na skupu T. Takvi parovi postoje. Na primer, , ) D. Nax ci je da dokaemo
da postoji par u skupu D qija je prva komponenta skup A. Uredimo skup D relacijom definisanom
na sledei naqin: T, ) T
) ako i samo ako je T T
i za ma koje x T i y T
T
vai x
y. Lako se proverava da je to jedno parcijalno ureee na skupu D.

Neka je T skup svih lanaca ureea D. U bilo kom ureeu je podskup skupa nosaqa lanac ako
i samo ako su svi egovi konaqni podskupovi lanci, pa postoji maksimalan lanac L ureea D.
Neka je
T =
_
T
P(A) : T
, ) L, =
_
P(A) P(A) : T
, ) L.
Dokaimo da je dobro ureee na T. Lako se proverava da je to jedno parcijalno ureee. Na
primer, neka su x, y T takvi da vai x y i y x. Tada postoje T
), T
) D takvi da
x T
i y T
. Pritom vee od ta dva ureea obuhvata oba elementa x i y. Na sliqan naqin,

moemo po potrebi prei na jox vee ureee iz skupa L u kome e vaiti i x y i y x.
No, budui da je to po pretpostavci zaista ureee, morae da vai x = y. Refleksivnost i
tranzitivnost se dokazuju sliqnom gimnastikom.
Neka je sada U neprazan podskup od T. Tada moemo uoqiti neki egov element x, koji mora
pripadati skupu nosaqu T
nekog elementa T
) skupa L. No, tada e skup U T
biti neprazan
podskup od T
, pa e imati najmai element y u poretku skupa T
. Pretpostavimo y nije najmai

element skupa U u uredejeu skupa T. Tada e postojati neko z T U za koje nije y z. Tada
moemo izabrati T
) L tako da vai x, y, z T
. Budui da nije x z, jer bi inaqe zbog

y x bilo y z, nee moi da bude ni z T
, pa mora biti z U T
, gde prema izboru

elementa x vai x
z, a samim tim mora da vai i x z suprotno izboru elementa z. Ova

kontradikcija dokazuje da je zaista dobro ureee skupa T.
Ostaje da dokaemo da je T = A. U suprotnom bismo mogli izabrati neki element x A T za koji
bi skup
L
= L T x, T x
bio vei element ureea lanaca D, ) od lanca L suprotno izboru lanca L.
g ) AC Neka je A proizvoan skup i jedno dobro ureee na emu. Tada e funkcija f definisana na
skupu P(A) koja svakom nepraznom podskupu skupa A pridruuje egov minimum zadovoavati
traene uslove. QED
O nekim drugim ekvivalentima aksiome izbora bie reqi kasnije. Sada emo navesti neke ene
slabije oblike. To su teoreme teorije ZFC koje nisu dokazive u teoriji ZF i koje u teoriji ZF nisu
ekvivalentne aksiomi izbora.
Za podskup A Bulove algebre rei emo da ima svojstvo konaqnog preseka (p) ako za svaki konaqan
F A postoji element a ,= 0 te Bulove algebre takav da je a b za svako b A.
Teorema 18 (ZC
) (Teorema o ultrafiltru UF) U svakoj Bulovoj algebri se svaki skup sa p moe

produiti do ultrafiltera. Posebno, svaka Bulova algebra ima bar jedan ultrafilter.
Dokaz: Neka je B bulova algebra i A en podskup sa p. Posmatrajmo skup T svih A X B sa p.
Budui da familija L ispuava uslove Takijeve leme, postojae maksimalan element F familije T.
Lako se zakuquje da je on filter. Budui da se ne moe produiti do veeg skupa sa p i da svi
filteri imaju p, on je i ultrafilter. QED
Definicija 6 Pod familijom (a
i
)
iI
sa klasom indeksa I podrazumevaemo funkciju a (koja moe biti
i klasa) qiji je domen I i pritom emo umesto a(i) pisati a
i
. Posebno, familije qiji je domen zvaemo
nizovima.
Teorema 19 (ZC
) (Zavisan izbor DC) Neka je A neprazan skup i R AA binarna relacija na emu

koja ima osobinu da za svako x A postoji y A takav da xRy. Tada postoji niz (x
n
)
n
elemenata
skupa A takav da za svako n vai x
n
Rx
n+1
.
Dokaz: Neka je f izborna funkcija skupa A i a bilo koji egov element. Tada je sa
x
n
=
_
_
_
a za n = ,
f(x A : x
m
Rx) za n = S(m), m
korektno definisan niz koji ispuava traene uslove. QED
Teorema 20 (Z
+DC) Neka je A neprazan skup i R AA binarna relacija na emu koja ima osobinu
da za svako x A postoji y A takav da xRy i (a
n
)
nm
, m konaqan niz elemenata skupa A takav da
za sve n za koje S(n) m vai a
n
Ra
S(n)
. Tada postoji niz (x
n
)
n
elemenata skupa A takav da za
svako n vai x
n
Rx
n+1
i da pritom bude a x.
Dokaz: Neka je F skup svih konaqnih nizova x elemenata skupa A za koje vai a x i x
n
Rx
S(n)
za sve
n za koje S(n) dom(x). Pritom je F zaista skup jer je F P( A). Posmatrajmo relaciju R
definisanu na skupu F definisanu sa

xRy x, y F x y dom(y) = S(dom(x)).
Tada moemo uoqiti niz (f
n
)
n
elemenata skupa F takav da f
n
Rf
n+1
za sve n . Obzirom da je klasa
F = f
n
: n F skup, x =
F e biti niz sa traenim osobinama. QED

Za skup x rei emo da je prebrojiv ako postoji bijekcija f : x.
Teorema 21 (Z
+ DC) (Prebrojivi izbor CC) Za bilo koji prebrojiv skup nepraznih skupova, postoji
izborna funkcija tog skupa.
Dokaz: Neka je x = a
n
: n prebrojiv skup, gde je a
m
,= a
n
za m ,= n i pri qemu , x. Posmatrajmo
skup F svih izbornih funkcija skupova oblika a
n
: n m za m i relaciju R na skupu F definsanu
sa fRg ako i samo ako je f g i dom(g) = S(dom(f)). Tada postoji niz funkcija f
n
takav da je f
= i
da vai f
n
Rf
n+1
za sve n . No, tada je f =
f
n
: n traena funkcija. QED
Lema 13 (Z
) Podskup konaqnog skupa x je konaqan.

Dokaz: Dokaz emo sprovesti indukcijom po n koji je ekvipotentan sa x. Ukoliko je n = , onda je
i x = , pa je prazan skup jedini egov podskup, a on je svakako konaqan. Neka je sada n takav da
su svi podskupovi skupova ekvipotentnih sa n konaqni. Neka je x konaqan skup ekvipotentan sa S(n),
y egov podskup i f : S(n)
11
na
x. y je svakako konaqan ako je x = y. Neka je zato y pravi podskup od
x. Ako f(n) , y, onda je y f[n], odakle je y po induktivnoj pretpostavci konaqan. Neka zato f(n) y.
U tom sluqaju, budui da je y pravi podskup od x, postojae neko z x y. Posmatrajmo funkciju
g : n x z definisanu sa
g(k) =
_
_
_
f(k), f(k) ,= z,
f(n), f(k) = z.
Lako se proverava da je g bijekcija, odakle je skup x z ekvipotentan sa n, a budui da je y x z,
po induktivnoj pretpostavci je y konaqan. QED
Lema 14 (Z
) Konaqni skupovi su neekvipotentni sa svojim pravim delovima. Posebno, razliqiti

prirodni brojevi su neekvipotentni.
Dokaz: Indukcijom emo dokazati da n nije ekvipotentno ni sa jednim svojim elementom niti za jedan
n . Odatle e na osnovu linearnosti ureea skupa slediti traeno tvree. U sluqaju da
je n = tvree vai jer n nema elemenata. Neka prethodni iskaz vai za neko n i neka je
f : S(n)
11
na
m za neko m S(n). Tu naravno ne moe biti m = , pa je m = S(k) za neko k . No, tada
je sa
g = x, y) n k : f(x) = y y < f(n) x, y) n k : f(x) = S(y) y f(n)
definisana jedna bijekcija skupa n na skup k < m n, xto je kontradikcija. Dokaz poslede qienice
je sliqan ranije izloenom dokazu beskonaqnosti skupa . Sada ostatak tvrea sledi neposredno iz
qienice da je za svako n svaki pravi podskup od S(n) ekvipotentan sa nekim podskupom od n i
pretodne leme. QED
Lema 15 (Z
) Podskupova konaqnog skupa x ima konaqno mnogo.

Dokaz: Dokaz izvodimo indukcijom po prirodnom boju n za koji je x n. Za n = je i x = , odakle je
P(x) = , xto je svakako konaqan skup. Neka je sada n takav da pomenuti iskaz vai i neka je x
ekvipotentan sa S(n). Uoqimo proizvonu bijekciju f skupa S(n) na skup x i skupove
A = y x : f(n) , y, B = y x : f(n) y.
Skup A je konaqan kao partitivni skup skupa f[n], a skup B kao ekvipotentan konaqnom skupu A. Jedna
od bijekcija skupa A na skup B data je sa y y f(n). No, tada je i P(x) konaqan skup kao unija
konaqnog skupa A, B konaqnih skupova A i B. QED
Teorema 22 (Z
+ CC) Unija prebrojivog skupa konaqnih skupova je prebrojiva.

Dokaz: Neka je x = x
k
: k , pri qemu su svi skupovi x
k
konaqni. Budui da je za svako k postoji
n tako da skup b(x
k
) = f : f : n
11
na
x
k
P(n x
k
) bude neprazan, kao i da je skup x prebrojiv,
postojae funkcija izbora i skupa F = b(y) : y x P( x). Preslikavae j : k b(x
k
) za k je
1-1, jer je x
k
= dom(b(k)), pa e i j biti jedno 1-1 preslikavae skupa u skup izabranih funkcija.
Oznaqimo funkciju i(j(k)) sa f
k
i dom(f
k
) sa n
k
. Dakle, f
k
: n
k
11
na
x
k
. Definiximo preslikavaa
, :

x na sledei naqin: (y) = mink : y x
k
i (y) = f
1
(y)
(y). Sada moemo uvesti
poredak na skupu

x na sledei naqin:
a b (a) < (b) ((a) = (b) (a) (b)).
Nije texko proveriti da je to dobro ureee budui da je skup dobro ureen i da je za ma koje
y, z

x vai (y) = (z) (y) = (z) y = z. Primetimo da svaki element skupa

x ima konaqno
mnogo prethodnika, i budui da ne postoji bijekcija izmeu razliqitih prirodnih brojeva, moemo
definisati funkciju g :
x kao
g(y) = n z
_
x : z < y n.
Jasno je da je skup g[y] poqetni komad od . No, preslikavae g je 1-1. Zaita, u suprotnom moemo
izabrati najmai element z
x takav postoji u < z tako da je g(u) = g(z). Odatle u i z moraju da imaju

isti broj prethodnika. No, tada je sa f(v) = f[v], v x, v < z definisana jedna rastua bijekcija skupa
svih prethodnika od z na neki prirodan broj m, pa bi restrikcija funkcije f na skup svih prethodnika
od u bila bijekcija na neki pravi poqetni komad od m. Ali, pravi poqetni komad prirodnog broja
je mai prirodan broj, pa bismon imali bijekciju izmeu razliqitih prirodnih brojeva, xto smo
dokazali da je nemogue.
Ovim smo dokazali injektivnost funkcije g. Ako je g[y] pravi poqetni komad od , onda postoji naj-
mai prirodan broj n koji ne pripada skupu g[y] i onda je g[y] = n, pa je y konaqan skup kao ekvipotentan
sa n. No tada bi iz y =
x sledilo x P(y), odakle bi skup x bio konaqan kao podskup konaqnog skupa,
xto je suprotno pretpostavci. Stoga, g[y] ne moe biti pravi poqetni komad od pa je g[y] = , odakle
je napokon skup y porebrojiv. QED
Definicija 7 Za parcijalno ureee kaemo da je drvo ako je svaki lanac tog ureea dobro ureen
i za svaki element x tog ureea je skup svih elemenata maih od x lanac. Elemente drveta zovemo
qvorovima. Pod granom drveta podrazumevaemo maksimalan lanac tog ureea. Qvor y drveta zvaemo
naslednikom qvora x ako je x < y i pritom ne postoji qvor z drveta takav da vai x < z < y. Drvo
je konaqno generisano ako je skup naslednika bilo kog qvora konaqan. Drvo je konaqno ako mu je skup
qvorova konaqan.
1.4 Ordinali i dobro ureeni skupovi 25
Teorema 23 (Z
+ CC) (Kenigova lema za drveta KLT) Beskonaqno drvo sa najmaim elementom koje je
konaqno generisano ima barem jedan beskonaqan lanac. Ukoliko je za svaki qvor x skup svih qvorova
maih od x konaqan, onda je taj lanac beskonaqna grana.
Dokaz: Neka je T, ) beskonaqno drvo koje je konaqno generisano. Oznaqimo sa S
n
za n skup svih
x T takvih da je skup y T : y < x ekvipotentan sa n, a sa N
n
skup svih skupova oblika
N
x
= y T : y je naslednik od x
za x S
n
. Poxto je N
n
P(P(T)), egzistencija mu je zagarantovana aksiomom separacije. Budui da
je za svako x T skup N
x
po pretpostavci konaqan i da je skup N
n
ekvipotentan sa S
n
, korixeem
jednakosti S
S(n)
=
N
n
indukcijom se dokazuje da je svaki od skupova S
n
konaqan, a samim tim i da je
skup I =
n
S
n
konaqan ili prebrojiv, pa postoji izborna funkcija c na skupu I.
Takoe, iz x < y i y I sledi x I. Posmatrajmo niz (x
n
)
n
definisan sa
x
n
=
_
_
0, n = 0
c(y N
x
k
: Fin(z T : z y)), ako je leva strana definisana za n = S(k)
, inaqe,
gde je neki element koji ne pripada drvetu. Takav postoji jer je T skup, a dokazali smo da xy y , x.
Indukcijom se pokazuje da je c(y N
x
k
: Fin(z T : z y)) definisano za sve n , kao i da x
n
S
n
za sve n . U dokazu se koristi qienica da je unija konaqnog skupa konaqnih skupova konaqan skup.
Drugim reqima, ako je unija konaqnog skupa beskonaqna, onda on ima barem jedan beskonaqan element.
No, za svako n je x
n
< x
n+1
, odakle se indukcijom po k dokazuje da je svaki od skupova x
n
: n k
linearno ureen, pa je zbog linearnosti ureea skupa i skup b = x
n
: n linearno ureen.
Ostaje samo da se pokae da je b grana u pomenutom sluqaju. U tom ciu primetimo da svaki lanac
ima po najvixe jedan zajedniqki element sa svakim od skupova S
n
. Zaista, Neka su x i y razliqiti
elementi skupa S
n
. Ako bi na primer bilo x < y, onda bi skup elemenata maih od y sadrao sve
elemente mae od x i jox x, pa bi bilo y S
m
za neko m > n. Meutim, to je u suprotnosti sa
neekvipotentnoxu konaqnih skupova sa svojim pravim podskupovima. Dakle, ako bi l bio neki lanac
koji proxiruje b, moralo bi da bude b I = l I. Ali, u pomenutom sluqaju je I = T. QED
1.4 Ordinali i dobro ureeni skupovi
Definicija 8 Parcijalno ureee na klasi X je dobro ako svaka neprazna potklasa od X ima najmai
element.
Teorema 24 (Z
) Svaki dobro ureen skup je linearno ureen i pritom u emu nema beskonaqnih
opadajuih nizova. Uz DC vai i obrat.
Dokaz: Linearnost dobrih ureea sledi iz postojaa minimuma dvoqlanih podskupova tog ureea.
Takoe, skup vrednosti beskonaqnog opadajueg niza nema minimum. Sa druge strane, ako ureee A, )
nije dobro, onda e za relaciju R definisanu na skupu F svih konaqnih opadajuih nizova elemenata
skupa A kao stroga inkluzija , onda za svaki x F postoji y F takav da vai xRy. Stoga e postojati
beskonaqan niz elemenata iz F takav da je svaki prethodni pravi deo narednog, pa e im unija biti
beskonaqan opadajui niz elemenata iz A. QED
Lema 16 (Z
) Neka je A, ) dobro ureee i f : A A rastua funkcija koja slika skup A na egov

poqetni komad. Drugim reqima neka su svi elementi koji su ispod barem jednog elementa koji je u slici
funkcije f, takoe u slici funkcije f. Tada je f identitet. Posebno, dobro ureen skup ne moe biti
izomorfan svom pravom poqetnom komadu.
Dokaz: Neka je f neidentiqko preslikavae. Tada postoji najmai x A takav da je f(x) ,= x. Ako
je f(x) < x, onda prema izboru elementa x dobijamo da je f(f(x)) = f(x), dok iz monotonije funkcije f
zakuqijemo da mora biti f(f(x)) < f(x). Stoga mora biti x < f(x). No, tada e morati da postoji
y A za koji je f(y) = x, a samim tim i f(y) < f(x). Odatle na osnovu monotonije zakuqujemo da je
y < x, a samim tim i f(y) = y, xto je u suprotnosti sa y < x = f(y). QED
Teorema 25 (Z
) Za ma koje dobro ureene skupove A, ) i B, ) vai taqno jedna od sledee tri

mogunosti.
1. Postoji rastua funkcija f koja slika skup A na pravi poqetni komad skupa B.
2. Postoji izomorfizam f : A B.
3. Postoji rastua funkcija f koja slika skup B na pravi poqetni komad skupa A.
Pritom je funkcija f jedinstvena u sva tri navedena sluqaja. Posebno, u prvom i treem sluqaju su i
poqetni komadi jedinstveni.
Dokaz: Prvo, ako bi bar dve od olaternativa bile taqne, onda bismo imali rastue funkcije f : A B
i g : B A qije su slike poxetni komadi odgovarajuih ureea od kojih bar jedna nije surjektivna.
No, tada e kompozicije g f i f g takoe biti rastue funkcije qije su slike poqetni komadi
odgovarajuih ureea. Meutim, prema prethodnoj lemi e biti f g i g f identiteti, xto je u
suprotnosti sa pretpostavkom da bar jedna od funkcija f, g nije surjektivna.
Dokaimo da mora da vai barem jedan od navedenih uslova. Neka ne postoji rastua funkcija
f : A B qije je slika pravi poqetni komad od B i neka je bilo koji element koji ne pripada skupu
A. Posmtrajmo funkciju g : B A definisanu sa
g(x) =
_
_
_
min(A ran(g[
x
)), ran(g[
x
)) A
, inaqe.
Lako se proverava da je g[
B\g
1
[{}]
rastue preslikavae na poqetni komad od A. Ukoliko bi postojao
element koji se slika u , mogli bismo uoqiti najmai x B za koji je g(x) = . No, tada je g[
x
surjekcija na skup A. Ali, tada bi (g
x
)
1
bila rastua funkcija skupa A na poqetni komad od B
suprotno pretpostavci. Stoga je g rastua funkcija skupa B na poqetni komad od A.
Ostalo je da dokaemo da su u sva tri sluqaja preslikavaa qija se egzistencija tvrdi jedinstvena.
Recimo, ako bismo imali razliqite rastue funkcije f
1
, f
2
: A B qije su slike poqetni komadi od
B, onda bismo mogli uoqiti najmai x A za koji vai f
1
(x) ,= f
2
(x). Ako bi bilo f
1
(x) < f
2
(x), onda
bi bilo f
1
(x) = f
2
(y) za neko y A. Meutim, onda bismo iz f
2
(y) = f
1
(x) < f
2
(x) mogli zakuqiti da je
y < x. Ali, onda je f
1
(x) = f
2
(y) = f
1
(y), odakle sledi x = y suprotno zakuqku y < x. Na sliqan naqin
se zakuquje da nemoe da vai ni f
2
(x) < f
1
(x). QED
Pravi poqetni komadi dobrog ureea su taqno intervali oblika [0, x), gde je 0 minimum, a x
proizvoan element tog ureea. Primetimo da ako je dobro ureee A,
A
) izomorfno pravom
poqetnom komadu dobrog ureea B,
B
) i B,
B
) izomorfno pravom poqetnom komadu dobrog ure-
ea C,
C
), da onda mora biti i ureee A,
A
) izomorfno pravom poqetnom komadu od C,
C
). To
upravo znaqi da je na taj naqin uvedeno jedno linearno predureee meu dobro ureenim skupovima.
Xtavixe, to predureee je dobro.
Lema 17 (Z
) Neka je T neki neprazan skup dobro ureenih skupova. Tada postoji dobro ureee A T
takvo da je A izomorfno poqetnom komadu bilo kog dobrog ureea B T.
Dokaz: Uoqimo bilo koje dobro ureee A T. Ako je ono izomorfno poqetnom komadu svakog dobrog
ureea B T, onda nema xta da se dokazuje. Pretpostavimo zato da postoji bar jedno B T takvo da
A nije izomorfno niti jednom poqetnom komadu od B. U tom sluqaju, svako od takvih dobrih ureea B
je izomorfno nekom pravom poqetnom komadu [0, a
B
) ureea A. Uoqimo skup svih x A takvih da je bar
jedan qlan skupa T izomorfan sa poqetnim komadom [0, x) ureea A. Kako je to neprazan podskup od A,
imae najmai element a i emu e odgovarati neko ureee B T koje je izomorfno poqetnom komadu
[0, b) ureea A. Ukoliko se B ne bi mogao utopiti u poqetni komad nekog elementa skupa C T, onda
bi ureee C bilo izomorfno nekom pravom poqetnom komadu ureea B, a samim tim i nekom poqetnom
komadu [0, c) skupa A za c < b suprotno izboru elementa b. Stoga ureee B ima traene osobine. QED
Teorema 26 (Z
) (Hartogsov broj) Za svaki skup X postoji dobro ureee A, ) takvo da se skup A ne

moe injektivno preslikati u skup X, ali tako da se svaki pravi poqetni komad od A moe injektivno
preslikati u skup X.
Dokaz: Uoqimo skup T svih dobro ureenih skupova kojima je skup nosaq podskup od X. Neka je
relacija ekvivalencije na skupu T uvedena kao A B ako i samo ako su A i B izomorfna ureea.
Ako sa U oznaqimo odgovarajui skup klasa ekvivalencije, onda meu ima moemo uvesti ureee kao
[A] [B] ako i samo ako je A izomorfno poqetnom komadu od B. Prema prethodnoj lemi, to ureee je
dobro. Xtavixe, za svaki element A T je A izomorfno sa poqetnim komadom [0, [A]) ureea U, pri
qemu je izomorfizam dat sa f(x) = [[0, x)].
Ovo preslikavae je dobro definisano jer je za svako x A skup [0, x) pravi poqetni komad od A,
bijektivno jer za bilo koje ureee B izomorfno pravom poqetnom komadu od A postoji taqno jedno
x A takvo da je B izomorfno sa poqetnim komadom [0, x), a monotono zato xto je za elemente x, y A za
koje je x < y poqetni komad [0, x) skupa A pravi poqetni komad poqetnog komada [0, y), takoe skupa A.
Odatle odmah dobijamo da se svaki pravi poqetni komad skupa U moe injektivno preslikati u X.
Pretpostavimo da se U moe injektivno preslikati u X na primer nekim preslikavaem f. Tada bi se
na skupu X moglo definisati dobro ureee sa x y f(x) f(y) za x, y U. No, tada bi ureee
X, ) bilo izomorfno nekom ureeu A T, a samim tim i pravom poqetnom komadu [0, [A]) ureea U.
Meutim, tu je f izomorfizam ureea X i U, pa bi i dobro ureee U bilo izomorfno svom pravom
poqetnom komadu, xto je nemogue. QED
Upravo konstruisano dobro ureee emo uz simboliku iz prethodne teoreme oznaqavati sa H(X).
Sledea definicija potiqe od Fon Nojmana.
Definicija 9 Ordinal je tranzitivan skup dobro ureen relacijom kao strogim poretkom.
Ranije smo pokazali da su skup i prirodni brojevi ordinali.
Lema 18 (Z
) Elementi ordinala su ordinali.

Dokaz: Neka je ordinal i neka je . Poxto je traznzitivan skup, bie , a samim tim e i
biti dobro ureen relacijom kao stiktnim poretkom. Iz i emo na osnovu tranzitivnosti
skupa zakuqiti najpre da su i zajedno sa elementi skupa . No, budui da je striktan
poredak u , na osnovu tranzitivnosti zakuqujemo da , odakle je tranzitivan. QED
Lema 19 (Z
) Za ma koji ordinal vai , . Takoe, za ma koje ordinale i vai , , .

Dokaz: U suprotnom bi za kao element ureea vilo < , a u sluqaju da vai iz
tranzitivnosti skupa vailo bi , xto je kao xto smo videli nemogue. QED
Lema 20 (Z
) Za ma koji ordinal i egov element vai = [0, ) u ureeu ordinala .

Dokaz: Prema tranzitivnosti skupa je , pa za proivono vai
[0, ) .
QED
Lema 21 (Z
) Za ma koje ordinale i vai .

Dokaz: Posmatrajmo najmai element skupa u smislu ureea ordinala . Iz sledi da je
= [0, ) u ureeu ordinala , a odatle prema izboru elementa da je . Poxto je ordinal kao
element ordinala , na osnovu tranzitivnosti ordinala zakuqijemo da je poqetni komad od . Tu
ne moe biti ,= jer bi onda kao pravi poqetni komad od bio oblika [0, ) za neki u smislu
ureea ordinala , odakle bi prema prethodnom bilo = , xto je u suprotnosti sa , . Meutim,
onda je = , a samim tim i . QED
Lema 22 (Z
) Za ma koje ordinale i vai taqno jedna od sledeih mogunosti:

, = , .
Dokaz: Prema prethodnom ne moe vaiti vixe od jedne mogunosti. Dokaimo da vai barem jedna
od navedenih mogunosti. U svakom sluqaju mora da vai bar jedna od sledee tri mogunosti:
, = , , .
U drugom sluqaju nema xta da se dokazuje, u prvom je , a u treem moemo uoqiti najmai element
skupa u smislu ureea ordinala . No, budui da svi elementi ordinala koji su mai od
pripadaju skupu , vaie . Meutim, to upravo znaqi da je = , pri qemu druga
mogunost otpada zbog , . Naravno, zbog e tada morati da vai . QED
Lema 23 (Z
) Ordinal je izomorfan pravom poqetnom komadu ordinala ako i samo ako .

Xtavixe, taj izomorfizam se uvek svodi na jednakost. Posebno, razliqiti ordinali ne mogu biti
izomorfni.
Dokaz: Ako , onda je = [0, ) u ureeu i tada je ordinal jednak, a samim tim i izomorfan
pravom poqetnom komadu ordinala . Obrnuto, neka je ordinal izomorfan nekom pravom poqetnom
komadu ordinala . Tada prema teoremi 25 ordinali i ne mogu biti izomorfni niti ordinal
moe biti izomorfan poqetnom komadu ordinala , pa samim tim ne moe biti ni = ni .
Stoga, ostaje samo mogunost da je . Poxto je izomorfizam ordinala uvek jedinstven, on se u
sluqaju ordinala svodi na identitet. QED
Ovo nam zapravo govori da je jedan stogi linearni poredak, a linearni poredak meu ordinalima.
Xtavixe, taj poredak je dobar.
Teorema 27 (Z
) Neka je x bilo koji neprazan skup ordinala. Tada on u odnosu na uvedeni poredak ima
minimum.
Dokaz: Prema teoremi 17 postoji ordinal x koji je izomorfan nekom poqetnom komadu ma kog
ordinala x. Poxto su razliqiti ordinali uvek neizomorfni, ordinal e biti izomorfan pravom
poqetnom komadu ma kog ordinala x , odnosno da za svako x . QED
Budui da su ordinali dobro ureeni relacijom , svaka neprazna klasa ordinala imae najmai
element, jer ispod svakog ordinala imamo skup mnogo ordinala. Stoga za dokazivae da neko tvree
vai za sve ordinale moemo koristiti oblik indukcije kod koga se dokazuje da za dati ordinal to
tvree vai na osnovu pretpostavke da to tvree vai za sve mae ordinale.
Teorema 28 (ZF
) Svaki dobro ureen skup izomorfan je taqno jednom ordinalu.

Dokaz: Ve smo videli da nema razliqitih izomorfnih ordinala, pa je ordinal izomorfan datom
dobro ureenom skupu jedinstven. Neka je A, ) dobro ureee na skupu A. Tada je slika funkcije
f sa domenom A definisane sa
f(x) = f(y) : y A y < x
traeni ordinal. Zaista, za proizvone x, y A iz y < x sledi f(y) f(x). Ako dokaemo injektivnost
funkcije f vaie i obrat. U tom ciu najpre pokaimo da f(x) , f(x) za ma koje x A. U suprotnom
bi postojao najmai x A za koji je f(x) f(x). Meutim, onda bi za neko y < x vailo f(y) = f(x).
No, prema izboru elementa x onda mora biti f(y) , f(y), xto je kontradikcija sa f(x) f(x).
Ako funkcija f ne bi bila 1 1, onda bi za neke x, y A za koje je x < y vailo f(x) f(y) i
f(x) = f(y), xto protivreqi prethodnom zakuqku da ne moe biti f(x) f(x). Stoga je f injekcija, a
dobro ureee na skupu izomorfno sa A, ), pri qemu je f odgovarajui izomorfizam.
Neka je sada i . Tada vai da je = f(x) za neko x A i = f(y) za neko y A za koje je
y < x, odakle je napokon . QED
Lema 24 (Z
) Za ma koji ordinal skup S() = je takoe ordinal. Unija skupa ordinala je

ordinal. Xtavixe, tu je S() najmai ordinal koji je vei od , a unija skupa ordinala je supremum
tog skupa ordinala.
Dokaz: Iz S() sledi da je = , pa za ma koje vai budui da je tranzitivan
skup, xto upravo znaqi da je . Sa druge strane je S(), qime je prvi deo tvrea dokazan.
Neka je sada x skup ordinala i =

x. Pretpostavimo sada da i . Iz sledi
da postoji neko x za koje . No, budui da je ordinal, bie , a samim tim i .
Znaqi, je skup qiji su svi elementi ordinali koji je uz to i tranzitivan ako je dobro zasnovan. On
e svakako to i biti jer je kao skup ordinala dobro ureen relacijom . Qienica da je unija skupa
ordinala supremum tog skupa ordinala sada sledi direktno iz qienice da je poredak ordinala upravo
inkluzija. QED
Teorema 29 (Z
) Klasa ordinala nije skup.

Dokaz: U suprotnom bi taj skup imao supremum , od koga bismo mogli nai vei ordinal S(), xto
protivreqi izboru ordinala . QED
Ordinale oblika S(), gde je neki ordinal zovemo naslednicima, a ostale graniqnim.
Zbir + ordinala i definixemo kao ordinal izomorfan ureeu < skupa 0 1
datom sa
x, a) < y, b) a b (a = b x < y).
Nije texko proveriti da je to dobro ureee, pa pomenuti ordinal postoji. Pritom je + 1 = S().
Indukcijom po neposredno se proverava da za sabirae ordinala vai
+ ( + 1) = ( +) + 1,
+ 0 = ,
+ =
_
( +), za graniqni ordinal =,= 0.

Opxtije, pod proizvonom sumom

i
i
, gde je (
i
)
familija ordinala indeksirana ordinalom

kao skupom indeksa, podrazumevamo ordinal izomorfan ureeu skupa

i
i
i
definisanom sa
x, y) < x
, y
) x < x
(x = x
y < y
).
za koje se lako proverava da je dobro. Nije texko utvrditi da za ovako definisanu sumu vai
i+1
i
=
i
+
,
Proizvod definixemo kao ordinal izomorfan ureeu skupa relacijom < definisanom sa
x, y) < x
, y
) y < y
(x < x
y = y
).
I za ovo ureee se na jednostavan naqin utvruje da je dobro, pa pomenuti ordinal postoji. Za
mnoee ordinala vae formule
() = (),
( + 1) = +,
=
<
.
Uvedimo jox operaciju stepenovaa ordinala. Neka su i proizvoni ordinali i neka je F skup
svih funkcija f : za koje je f
1
[ 0] konaqan skup. Definiximo relaciju < na tom skupu sa
f < g f ,= g f(x) < g(x) za x = miny : f(y) ,= g(x).
Definicija je korektna jer je skup taqaka u kojima se razlikuju razliqite funkcije iz F konaqan i
neprazan. Nije texko proveriti da je ovo jedno parcijalno ureee. Ostaje da se dokae da je to
ureee dobro. Dokaimo u tom ciu formulu
(a + 1)(X P(F))((f X)f[[a, +)] 0 (x X)(y X)x y).
U suprotnom bi postojao najmai a za koji postoji X F takav da postoji f X za koji
je f[[a, +)] 0 i tako da X nema minimum, pa moemo uoqiti skup X i funkciju f sa navedenim
osobinama. No, tada za ma koji element b < a postoji c takvo da je b c < a i f(c) ,= 0, jer bi u
suprotnom skup X imao minimum po induktivnoj pretpostavci. Ako je a graniqni ordinal razliqit od
0, onda moemo izabrati neko b < a. Prema teoremi rekurzije moemo uoqiti niz (x
n
)
n
takav da vai
x
0
= b, x
n+1
= min((x
n
, a) f
1
[ 0]) za n .
No, tada je skup x
n
: n beskonaqan podskup od f
1
[0], pa je i sam skup f
1
[0] beskonaqan
suprotno qienici da f X F. Stoga a ne moe biti graniqni ordinal razliqit od nule. No, lako
se zakuquje da a ne moe biti ni nula, pa postoji b takvo da je a = b + 1. Tada prema izboru
elementa a mora biti f(b) ,= 0. Uoqimo meu svim g X za koje vai g[[a, +)] 0 onaj za koji je
vrednost g(b) najmaa mogua, kao i skup H svih funkcija h X za koje je h[
[b,+)
= g[
[b,+)
. Svakoj
funkciji h H moemo pridruiti funkciju
u
h
= h (( b) ) b, 0).
Poxto u
h

, moemo uoqiti skup T = u
h
: h H. Taj skup e biti neprazan i prema induktivnoj
pretpostavci imae minimum u = u
h
za neko h H. Meutim, preslikavae h u
h
je izomorfizam
uireenih skupova H i T, pa je h minimum ureea H. Ali, poxto je svaki element skupa H mai od
svakog elementa skupa XH, funkcija h e biti minimum skupa X suprotno pretpostavci, xto dokazuje
polaznu formulu iz koje neposredno sledi da je uoqeno ureee skupa F dobro.
Stoga e to ureee biti izomorfno sa nekim ordinalom koga emo obeleavati sa
a samu uvedenu
operaciju emo zvati stepenovaem ordinala. Za ovu operciju vai
0
= 1,
+1
=
<

za graniqni ordinal ,= 0.
Prva od navedenih osobina je oqigledna. Dokaimo drugu. Neka je F(, ) za ma koje ordinale i
skup svih funkcija f : za koje je f
1
[ 0] konaqan skup. Tada je za ma koje a podureee
F
a
onih funkcija f F(, +1) za koje je f() = a izomorfno ureeu F(, ) sa izomorfizmom f f[
.
Pritom za a, b iz a < b, f F
a
, g F
b
sledi f < g, odakle sledi da operacija stepenovaa ordinala
zaista ima i drugu osobinu.
Dokaimo jox i posledu od navedenih osobina stepenovaa ordinala. Za bilo koji ordinal <
ureee F(, ) se preslikava na pravi poqetni komad ureea F(, ) izomorfizmom f f(()0).
Sa druge strane, za svako f F(, ) postoji najvei element x takav da je f(x) ,= 0. No, budui da
je graniqni ordinal za ordinal = x + 1 e vaiti f (( ) 0) F(, ), odakle je unija slika
svih skupova F(, ) za < pri odgovarajuim izomorfizmima jednaka skupu F(, ), xto dokazuje
tvree u celini.
Na sliqan naqin bi se mogao uvesti i proizvoan proizvod ordinala

i
i
, gde je ordinal a
(
i
)
i
familija ordinala indeksirana ordinalom kao skupom indeksa, kao ordinal izomorfan dobrom
podureeu svih funkcija
_
i
i
_
F(,
i
) skupa F(,
i
) u odnosu na uvedeni poredak. Na
sasvim sliqan naqin kao malopre se dokazuje da za ovako uveden proizvoan proizvod ordinala vai
i0
i
= 1,
i+1
i
=
_
i
_
i
=
_
<
i
, za graniqni ordinal ,= 0.
Prethodne formule su dovone da bi se definisale upravo uvedene operacije na odinalima budui
da prema teoremi rekurzije postoji po taqno jedna funkcija koja ih zadovoava. Meutim, mi smo na
ovaj naqin dali jednu skupovnu reprezentaciju tih operacija. Na taj naqin moemo govoriti o takvim
operacijama i u sluqaju proivonih dobrih ureea, xto ima smisla budui da je za dokazivae egzis-
tencije ovih operacija nad ordinalima neophodna primena aksiome zamene. Primenom te reprezentacije
ovih operacija lako se pokazuje da za proizvoan orddinal i ma kakvu familiju (
i
)
iI
vai
+
_
iI
i
=
_
iI
( +
i
),
_
_
iI
i
_
=
_
iI
(
i
),
iI

i
=
_
iI
i
.
Primetimo da ove operacije po prvom argumentu nisu neprekidne jer vai
_
n
n + = + > =
_
n
(n +),
_
_
n
n
_
=
2
> =
_
n
(n),
_
_
n
n
_
> =
_
n
n
.
Ove operacije imaju sledee osobine koje se jednostavno dokazuju indukcijom na ordinalima pri-
menom prethodnih formula.
_
i
(
i
+)
_
_
iI
i
_
+,
_
i
(
i
)
_
_
iI
i
_
,
_
i
(
i
)
_
_
iI
i
_
,
Takoe, vai i
( +) + = + ( +),
() = (),
( +) = +,
+
=
,
_
.
Pritom je
+ 1 > = 1 +,
2 = + > = 2,
(1 + 1) = < + = 1 + 1,
2
=
2
> = (2 2)
.
Ni ovde nije mogue dati primere sa obrnutim znakovima nejednakosti. Ove operacije su povezane
sa poretkom ordinala sledeim osobinama
+ < + <
< ,= 0 <
<
2 < .
pri qemu je
0 + = = 1 +
1 = = 2
2
= = 3
.
Inaqe, skup je zatvoren za uvedene operacije i u tom sluqaju su uvedeno sabirae i mnoee
komutativni, mnoee je sa obe strane distributivno prema sabirau, a stepenovae prema mnoeu.
Takoe, zakoni skraivaa vae zbog komutativnosti i sa druge strane, kako u sluqaju jednakosti,
tako i u sluqaju poretka. Na kraju ovog odeka navodimo sledee tri teoreme.
Teorema 30 (Z
) (Euklidsko delee ordinala) Za ma koje ordinale i , pri qemu je ,= 0 postoje

jedinstveni ordinali i tako da vai = + i < .
Dokaz: Dokaimo najpre jedinstvenost. Za ma kakve ordinale ,
i ordinale ,
< za koje je <
vai
+ < + = ( + 1)
.
Stoga je jedinstven, a onda sa im odmah i . Dokaimo egzistenciju. U sluqaju da je = 0 uzimamo da
je = = 0. Neka je zato ,= 0. Klasa svih ordinala
za koje je
> je neprazna jer joj pripada +1,

pa ima najmai element koji zbog neprekidnosti sabiraa po drugom argumentu ne moe biti graniqni.
Dakle, postoji ordinal za koji je < +. No, tada je klasa ordinala
za koje je +
>
neprazna jer sadri element , pa ima najmai element koji ponovo zbog neprekidnosti sabiraa po
drugom argumentu ne moe biti graniqni. Dakle, postoji ordinal za koji je + < + + 1.
QED
Teorema 31 (Z
) (Kantorova normalna forma) Za ma koje ordinale i , pri qemu je 2 postoji

jedinstven n i ordinali
i
,
i
za i n takvi da vai
=
in
i
,
i+1
<
i
, 0 <
i
< .
Pritom za n > 0 vai i <
0
+1
.
Dokaz: Dokaimo najpre egzistenciju indukcijom po . Neka je najmai ordinal za koji takva
reprezentacija ne postoji. Budui da je zbir na desnoj strani za n = 0 jednak 0, mora biti > 0.
Takoe, poxto je
za svaki ordinal , pa i za = , klasa svih ordinala za koje je
> je
neprazna, pa ima najmai element koji zbog neprekidnosti stepenovaa ordinala po drugom argumentu
ne moe biti graniqni, odakle postoji ordinal
0
za koji vai
0
<
0
+1
. Jasno je da je takav
ordinal
0
jedinstven. Tada e prema prethodnoj teoremi postojati jedinstveni ordinali
0
i za koje
je =
0
+ i <
0
. Tu vai
0
< , jer bi u suprotnom bilo =
0
+
0
+1
suprotno
izboru ordinala
0
. No, tada e po induktivnoj pretpostavci postojati prirodan broj n
0
i ordinali
i
i
i
za koje je
=
in
0
i
,
i+1
<
i
, 0 <
i
< .
Ali tada za n = n
0
+ 1,
i+1
=
i
i
i+1
=
i
vai traena jednakost. Dokaz jedinstvenosti izvodimo
takoe indukcijom po . Pre toga pokaimo da za svako n > 0 i za sve
i
i
i
kao iz iskaza teoreme
mora da vai

in
i
<
0
+1
. Dokaz izvodimo indukcijom po n. Za n = 1 tvree oqigledno vai.
Pretpostavimo da tvree vai za n = k + 1 pod pretpostavkom da vai za n = k. U tom sluqaju
korixeem induktivne pretpostavke odmah dobijamo da vai
in
i
=
0
+
ik
i+1
i+1
<
0
+
0
+1
.
Pretpostavimo sada da vai data reprezentacija ordinala . Budui da iz date reprezentacije
sledi da je
0
<
0
+1
odmah dobijamo da je
0
jedinstveno. Uvedimo sada oznaku =
in\{}
i
.
Prema prethodnom je <
0
, xto zajedno sa pretpostavenim
0
<
0
daje jedinstvenost
ordinala
0
i po prethodnoj teoremi. No, budui da je < , egova reprezetacija e po induktivnoj
pretpostavci biti jedinstvena. QED
Teorema 32 (Z
) Neka je 2 proizvoan ordinal i neka su ,
proizvoni ordinali zapisani u

Kantorovoj normalnoj formi sa osnovom kao
=
in
i
,
in
i
.
Ako je i n n
najmai broj takav da je

i
,=
i

i
,=
i
ako takav i uopxte postoji, onda je
<

i
<
i
(
i
=
i

i
<
i
).
Ukoliko pak takvog i nema, onda je <
ako i samo ako je n < n
.
Dokaz: Ako pomenuti element i postoji, onda e postojati i prirodan broj k nn
za koji je n = i +k,
i to je upravo onaj ordinal k koji je izomorfan dobrom podureeu n i dobrog ureea n. Sliqno
tome, postoji i prirodan broj k
za koji je n
= i +k
. Za ih vai
=
in
i
+
jk
i+j
i+j
,
in
i
+
jk
i+j
i+j
.
Stoga e biti <
ako i samo ako vai

0
<
0
za
0
=
jk
i+j
i+j
,
0
=
jk
i+j
i+j
.
Ako je u
i
<
i
, onda tvree sledi iz
0
<
i
+1

0
. Na sliqan naqin se rzmatra i sluqaj kada
je
i
<
i
. Neka je zato
i
=
i
. No, tada za
i
<
i
moemo sliqno kao malopre uoqiti ordinal > 0 za
koji je
i
=
i
+, odakle je za k = l + 1 ispueno
0
=
i
+
j<l
i+j+1
i+j+1

i
+
i+1
<
i
(
i
+ 1)
0
.
U sluqaju da je k = 0 tvree neposredno sledi. Sliqno se rexava sluqaj kada je
i
=
i
<
i
.
Ukoliko i sa ovim svojtvima ne postoji, onda je na primer za n < n
ordinal
ve zapisan kao zbir

ordinala i nekog ordinala razliqitog od 0, odakle je ordinal mai od
kao egov pravi poqetni

komad. QED
1.5 Kardinalni brojevi 33
1.5 Kardinalni brojevi
Neka su x i y bilo kakvi skupovi. Ukoliko postoji funkcija f : x
11
y pisaemo x y. Ta relacija
je oqigledno refleksivna i tranzitivna. Anstisimetriqnost do na relaciju ekvipotencije je zapravo
posledica sledee teoreme.
Teorema 33 (Z
) (Xreder-Bernxtajn) Neka su A i B ma kakvi skupovi i f : A i g : B A ma kakva

preslikavaa izmmeu ih. Tada postoje disjunktni skupovi A
1
i A
2
i disjunktni skupovi B
1
i B
2
za
koje vai. A = A
1
A
2
, B = B
1
B
2
, f[A
1
] = B
1
i g[B
2
] = A
2
.
Dokaz: Posmatrani uslovi su ekvivalentni sa
B
1
= f[A
1
],
B
2
= B f[A
1
],
A
2
= g[B f[A
1
]],
A
1
= A g[B f[A
1
]].
Oqigledno je dovono dokazati da postoji A
1
A koji zadovoava posledu jednaqinu jer se skupovi
A
2
, B
1
i B
2
preostalim uslovima izraavaju kao funkcije od A
1
. Drugim reqima, treba pokazati da
funkcija h : P(A) P(A) data sa
h(X) = A g[B f[X]]
ima fiksnu taqku. Primetimo najpre da iz X Y A sledi h(X) h(Y ). Zaista, za proizvone
X, Y A vai sledei implikacijski niz
X Y f[X] f[Y ]
B f[X] B f[Y ]
g[B f[X]] g[B f[Y ]]
A g[B f[X]] A g[B f[Y ]]
h(X) h(Y ).
Posmatrajmo skupove S = x A : x h(x) i a =

S. Tada za x S zbog x a vai h(x) h(a)
odakle je x h(x) h(a), pa budui da to vai za svako x S, onda je i a =
S h(a) odakle a S.
Meutim, onda vai i h(a) h(h(a)), odakle je h(a) S, pa je h(a) a. QED
Teorema 34 (Z
) (Kantor-Bernxtajn) Za ma koje skupove x i y iz x y i y x sledi x y.

Dokaz: Ako f : x
11
y i g : y
11
x, prema prethodnoj teoremi postoje disjunktni skupovi x
i x
, kao
i disjunktni skupovi y
i y
tako da vai x = x
, y = y
, f[x
] = y
i g[y
] = x
. No, tada je
funkcija h = f[
x
(g[
y
)
1
bijekcija skupa x na skup y. QED
Teorema 35 (Z
) Aksioma izbora je ekvivalentna sa linearnoxu uvedenog predureea skupova.

Dokaz: Pretpostavimo da vai aksioma izbora. Tada za proizvone skupove A i B po Takijevoj lemi
postoji maksimalan u smislu inkluzije skup X A B sa osobinom da su X i X
1
funkcije. Tada
X : A
11
B X
1
: B
11
A, to jest vai A B B A. Pretpostavimo sada da je uvedeni
predporedak skupova linearan. Za svaki skup A postoji takvo dobro ureee X, ) da se skup X ne
moe injektivno preslikati u skup A. No, budui da nije X A, po linearnosti mora biti A X
odakle se skup A moe dobro urediti. QED
Teorema 36 (Z
) Neka su A i B bilo koji skupovi, pri qemu je A neprazan. Ako se skup A moe
injektivno preslikati u skup B, onda se B moe preslikati na A. Pritom, uz aksiomu izbora vai i
obrat.
Dokaz: Ako a A i f : A B, onda f
1
((Bran(f)) a) : B
na
A. Sa druge strane, ako je h izborna
funkcija skupa A i g : B
na
A, onda f : A
11
B, gde je funkcija f definisana sa f(x) = h(g
1
[x].
QED
Teorema 37 (Z
) (Kantor) Neka je x ma koji skup. Tada se skup x ne moe preslikati na skup P(x).
Posebno, za svaki skup x vai x P(x).
Dokaz: Jasno je tvree vai za x = . Da bismo ga dokazali za x ,= , dovono je da dokaemo da se
skup x ne moe preslikati na skup P(x). Pretpostavimo da f : x P(x). Tada skup B = a x : a , f(a)
ne moe biti u slici funkcije f, jer za proizvono b x vai da b B b , f(b), odakle ne moe biti
f(b) = B. QED
Budui da je ovo predporedak, na poredak moemo prei tek na odgovarajuim klasama ekvivalencije.
Meutim, odgovarajua klasa ekvivalencije bilo kog nepraznog skupa je prava klasa. U protivnom, ako
bi postojao skup x ,= takav da je klasa S svih skupova ekvipotentnih sa x skup, onda bi se skup
P(S) mogao injektivno preslikati u skup S preslikavaem f(a) = a x suprotno prethodnoj teoremi.
Pritom se u dokazu injektivnosti mora koristiti qienica da je x ,= .
Problem bi bio rexen kada bismo imali funkciju f takvu da je f(x) definisano za svaki skup x i
takvu da je f(x) = f(y) x y. Tada bismo vrednost funkcije f u taqki x zvali kardinalnim brojem
skupa x. To se moe postii u sistemima ZF i ZFC
. Meutim za tim nema suxtinske potrebe.

Teoriju kardinalnih brojeva moemo uvesti i na drugi naqin. Uvedimo najpre beskonaqno mnogo
promenivih , , . . . za kardinalne brojeve. Te promenive e moi da se javaju samo u onim atomskim
formulama koje su jednog od oblika < , , = , gde su i i promenive za kardinalne brojeve.
Pritom se one mogu i kvantifikovati. Posmatrajmo sledeu transformaciju ovakvih formula
()
,
( )
,
(, y) = x([x[, y),
gde je [[ nov unarni funkcijski znak, a x prva promeniva za skupove koja se ne java slobodno u formuli
(, y). Time smo svakoj formuli na proxirenom alfabetu bez slobodnih promenivih za kardinale
pridruili formulu prvog reda na jeziku proxirenom jednim unarnim funkcijskim simbolom.
Ako sada svaku formulu oblika [x[ < [y[ ili [x[ [y[ ili [x[ = [y[ zamenino formulom x y odnosno
x y, odnosno x y tim redom, dobiemo formulu na jeziku L
ZF
= koja odgovara polaznoj formuli
na proxirenom alfabetu bez slobodnih jevaa promenivih za kardinalne brojeve. Tu formulu
na proxirenom alabetu bez slobodnih javaa primenivih za kardinalne brojeve emo smatrati
skraenim zapisom odgovarajue formule na proxirenom alfabetu ili odgovarajue formule na jeziku
, [ [.
Na sliqan naqin smo mogli uvesti i teoriju ordinalnih brojeva, pa za dokaz da je svako dobro
ureee izomorfno taqno jednom ordinalu ne bismo morali da koristimo aksiomu zamene.
Teorema 38 (Z
) Kardinalni brojevi skupova koji se mogu dobro urediti su linearno ureeni.

Dokaz: Ovo je neposredna posledica teoreme 25. QED
Teorema 39 (Z
) Kardinalni broj Hartogsovog broja skupa x koji se moe dobro urediti je najmai
kardinalni broj skupa koji se moe dobro urediti, a koji je vei od kardinalnog broja skupa x.
Dokaz: Ve smo pokazali da je kardinalni broj Hartogsovog broja skupa x vei od kardinalnog broja
skupa x. Ako bi se skup y mogao dobro urediti i pritom vai x y, onda y ne moe biti ekvipotentan
pravom poqetnom komadu Hartogsovog broja skupa x. No, ukoliko se skup y moe dobro urediti, onda
e u proizvonom dobrom ureeu skupa y Hartogsov broj skupa x biti izomorfan poqetnom komadu
skupa y. QED
Neka je kardinalni broj dobro ureenog skupa x. Tada kardinalni broj Hartogsovog broja skupa
x obeleavamo sa
+
.
Teorema 40 (Z
) Skup x se moe dobro urediti ako i samo ako je konaqan ili postoje dobro ureee
sa najveim elementom m i funkcija f sa domenom koja svaki element skupa slika u neki dobro
ureen skup i za koju vai
f(0) ,
f( + 1) [f()[
+
, < m,
f() =
_
<
f(), za m graniqni element,
f() je pravi poqetni komad od f() za < ,
f(m) x.
Dokaz: Jasno je da se konaqni skupovi mogu dobro urediti kao ekvipotentni prirodnim brojevima, kao
i da se skup x moe dobro urediti ako postoji dobro ureee i funkcija f sa navedenim osobinama.
Neka je x beskonaqan skup koji se moe dobro urediti. Uoqimo bilo koje egovo dobro ureee
.
Neka je =
ukoliko skup x u odnosu na to ureee nema pravi poqetni komad ekvipotentan sa x U

suprotnom uoqimo najmai a x takav da skup [0, a) x i bilo koju bijekciju f : x
11
na
[0, a). U tom
sluqaju neka je poredak na x definisan sa u v f(u)
f(v).
Uoqimo sada bilo koji skup m takav da m , x. Tada je skup y = x m dobro ureen relacijom
= (y m). Posmatrajmo skup svih t y takvih da je skup [0, t) beskonaqan poqetni komad od y
koji nije ekvipotentan niti sa jednim svojim pravim poqetnim komadom. Dokaimo da skup u odnosu
na nasleeno ureee zajedno sa funkcijom f definisanom sa f(t) = [0, t) ima traene osobine.
Skup je dobro ureen kao podureee dobro ureenog skupa y. Budui da je skup x = [0, m)
beskonaqan, postojae najmai element a y za koji je skup [0, a) beskonaqan. Jasno je da je tada a
najmai element ureea . Posmatrajmo bilo koji element koji nije u skupu y. Tada po teoremi
rekurzije postoji jedinstvena funkcija u : y za koju vai
u(0) = 0,
u(n + 1) =
_
u(n) + 1, u(n) < a,
, inaqe.
Indukcijom po n se dokazuje da je u(n) ,= za svako n i da je u[n] poqetni komad ureea y
za svako n . No, budui da je u injekcija, skup u[] je beskonaqan. Skup u[] je kao unija poqetnih
komada poqetni komad ureea y, pa je [0, a) = u[], odakle je f(a) . Druga, trea i qetvrta osobina
se neposredno proveravaju. Budui da je [0, m) = x i da skup x nije ekvipotentan niti jednom svom
pravom poqetnom komadu, m e biti najvei element ureea i za ega je f(m) x. QED
Teorema 41 (ZF
) Postoji jedinstvena funkcija koja svakom ordinalu pridruuje ordinal koji emo
oznaqavati sa
tako da vai
0
= ,
+1
je najmai ordinal takav da vai

+1
,
=
_
<
za graniqni ordinal ,= 0.
Dokaz: Ova qienica se dokazuje obiqnom primenom teoreme rekurzije. Jedino je zbog drugog uslova
neophodno koristiti teoremu o Hartogsovom broju skupa, teoremu da je svaki dobro ureen skup izomor-
fan taqno jednom ordinalu i teoremu o dobroj ureenosti klase svih ordinala. QED
Qesto se ordinal
oznaqava i sa
. Razlog lei u tome xto ordinali oblika
su reprezentacije
kardinala taqno onih skupova koji se mogu dobro urediti. Upotrebom razliqitih simbolika kada se
vrxe operacije nad kardinalnim i nad ordinalnim brojevima istiqe se o kojim se operacijama radi,
budui da rezultat zavisi od toga jesu li u pitau operacije nad kardinalnim ili nad ordinalnim
brojevima. Skupove oblika
zovemo i alefima.
Za skup, odnosno egov kardinalni broj rei emo da ima alef ako je ekvipotentan sa nekim ordi-
nalom oblika
i u tom sluqaju odgovarajui ordinal
poistoveujemo sa kardinalnim brojem tog

skupa. Stoga emo ubudue alefe nazivati kardinalnim, a ne ordinalnim brojevima.
Teorema 42 (ZF
) Mogu se dobro urediti taqno oni beskonaqni skupovi koji imaju alef.
Dokaz: Jedan smer sledi iz prethodne teoreme, a drugi iz qienice da su alefi dobro ureeni. QED
Teorema 43 (ZF
) Aksioma izbora je ekvivalentna sa iskazom da svi beskonaqni kardinali imaju alef,

to jest da su alefi jedini kardinali.
Dokaz: Dovono je primeniti prethodnu teoremu i stav o ekvivalentnosti aksiome izbora sa Cer-
melovim principom dobrog ureea. QED
Teorema 44 (ZF
) Svi alefi su meusobno uporedivi. Xtavixe, klasa alefa je dobro ureena. Uve-
deni Poredak alefa odgovara poretku ordinala u ihovim indeksima.
Dokaz: Ovo sledi iz odgovarajueg tvrea za ordinale. Aksioma zamene je tu uqestvovala u defini-
ciji pojma alefa. QED
Za skup x rei emo da je prebrojiv ako je ekvipotentan skupu . Jasno je da su zajedno sa skupom
svi prebrojivi skupovi beskonaqni. Beskonaqne skupove koji nisu prebrojivi zovemo neprebrojivim.
Operacije nad kardinalima uvodimo kao
[A[ +[B[ = [A0 B 1[, [A[ [B[ = [AB[,
|B|
[A[ =
B
A
.
Ove operacije su korektno definisane budui da iz A A
i B B
sledi
A0 B 1 A
0 B
1, AB A
,
B
A
B
.
Za ovako uvedene operacije se lako pokazuje da imaju sledee osobine
( +) + = + ( +),
+ = +,
+ 0 = ,
() = (),
= ,
( +) = +,
0 = 0,
1 = ,
+
=

=

(
),
0
= 1,
1
= .
Svaka od ovih operacija je naravno neopadajua po svakom od argumenata. Iz Kantorove teoreme sledi
da je <

2. No, kada su aefi u pitau, vai i vixe.
Lema 25 (Z
) x x x za svaki prebrojiv skup x.

Dokaz: Dovono je dokazati da je = . Neka je (s
n
)
n
niz definisan na sledei naqin
s
0
= 0,
s
n+1
= s
n
+n + 1, za n .
Budui da su svi qlanovi niza u skupu , aksioma zamene nije neophodna. Tada je f(x, y) = s
x+y
+x data
jedna bijekcija skupa na skup . Zaista, sa jedne strane je f korektno definisana funkcija.
Pokaimo da je injekcija. Lako se vidi da je niz (s
n
)
n
monotono rastui. Takoe, za svako n
vai nejednakost s
n
+n < s
n+1
. Zbog toga za svako m, m
, n, n
za koje je m
m, n
n i m < n vai
s
m
+m
< s
n
+n
. Odatle odmah dobijamo da iz f(x, y) = f(x
, y
) sledi najpre da je x+y = x
+y
, a potom
i da je x +x
. Meutim, tada mora biti i y = y
qime je dokaz injektivnosti zavrxen.

Ukoliko f ne bi bila surjekcija na skup , postojao bi najmai z koji ne bi pripadao slici
funkcije f. Tada svakako ne bi moglo da bude z = 0, pa postoji u za koji je z = u+1. Meutim, tada
je f(x, y) = u za neke x, y . Ukoliko je tu y = 0, onda je
f(0, x + 1) = s
x+1
= s
x
+x + 1 = f(x, 0) + 1 = u + 1 = z,
xto je po pretpostavci da z nije u slici funkcije f nemogue. Stoga je y = y
+ 1 za neko y
. No,
tada je
f(x + 1, y
) = s
x+y
+1
+x + 1 = f(x, y
+ 1) + 1 = f(x, y) + 1 = u + 1 = z,
xto ponovo protivreqi pretpostavci da z nije u slici funkcije f. Ovde smo koristili komutativnost
sabiraa prirodnih brojeva. Sve operacije koje su primeene su u opxtem sluqaju definisane na
ordinalima, ali su korixene i one osobine koje ne vae u opxtem sluqaju, a za koje smo naglasili da
vae na skupu . QED
Teorema 45 (ZF
) Alefi su idempotentni, to jest za svaki ordinal vai
.
Dokaz: Posmatrajmo funkciju s koja slika ordinale u ordinale na sledei naqin
s(0) = 0,
s( + 1) = s() +2 + 1,
s() =
_
<
s(), za graniqni ordinal ,= 0.
Tada je sa
f(, ) = s(max, ) +
_
, < ,
+ ,
definisana jedna bijekcija klase ureenih parova ordinala na klasu ordinala. Zaista, dokaimo
najpre injektivnost. Budui da je s monotono rastua funkcija, iz relacije s() + + < s( + 1)
koja vai za svaki ordinal sledi najpre da za ma koje ordinale , , ,
za koje je ,
kao i
i <
vai s() + + < s(
) +
. Otuda za ma kakve ordinale , ,
iz
f(, ) = f(
) sledi da je max, = max
kao i
_
, < ,
+,
=
_

<
.
Pretpostavimo da vai < i
. Tada bi vailo
= i =
, odakle je odmah
< =
= ,
xto je naravno nemogue. Stoga uz uslov f(, ) = f(
) iz < sledi
<
. Na potpuno sliqan
naqin se dokazuje i obrnut smer. Stoga u sluqaju da je < vai i
<
, a samim tim i =
i
=
. Ako je pak , onda je i
, pa imamo da je =
i + =
, a samim tim i =
.
Da bismo pokazali da je funkcija f surjekcija na klasu svih ordinala, pokaimo najpre da za svaki
ordinal vai f[ ] = s(). Pretpostavimo da je najmai ordinal za koji to nije taqno. Tada
ne moe biti graniqni ordinal jer bi u tom sluqaju vailo
f[ ] =
_
<
f[ ] =
_
<
s() = s().
Ovde je korixena monotonija funkcije s koja se neporedno proverava euklidskim deleem ordinala
sa . Dakle, ordinal motra biti oblika + 1 za neki ordinal . Ali tada je
f[ ] = f[( + 1) ( + 1)]
= f[ ] f(
, ) :
< f(,

= s() s() +
< s() + + : )
= s() ((s() +) s()) ((s() +2 + 1) (s() +))
= s( + 1) = s(),
xto protivreqi pretpostavci da je f[ ] ,= s().
Odavde i iz relacije s() koja vai za svaki ordinal i koja se neposredno proverava indukcijom
po sledi da je preslikavae f zaista surjekcija na klasu svih ordinala. Dokaimo jox da je [s()[ = [[
za svaki ordinal . Pritom je ve dokazano da je s(), samim tim i [[ [s()[.
Jednakost s() = sledi iz
s() =
_
n
s(n)
pri qemu gora inkluzija sledi iz qienice da je s(n) za svaki n . Ukoliko je =
za neki
ordinal 1, pod pretpostavkom da je [s()[ = [[ za svaki ordinal < vai
s() =
_
<
s() .
Ako pak ordinal > nije tog oblika, onda postoji ordinal < za koji je , pa pod pretpostavkom
da je [s()[ = [[ vai
[[ = [[ = [s()[ = [f[ ][ = [ [ = [ [ = [f[ ][ = [s()[.
Ovim smo ujedno dokazali i da je s(
) =
za svaki ordinal . To upravo znaqi da f bijektivno

preslikava skup
na
. QED
Na sliqan naqin se bez aksiome zamene moe dokazati da ovo tvree vai za proizvoan kardinalni
broj beskonaqnog dobro ureenog skupa. Tada bi se umesto bijekcije klase svih ordinala koristilo
dobro ureee skupa k k definisano sa
a, b) < a
, b
) maxa, b < maxa
, b
(maxa, b = maxa
, b
((a < b b
) (a < b a
< b
a < a
) (b a b
b < b
))),
gde je k dobro ureee kardinalnosti koje nije ekvipotentno niti jednom svom pravom poqetnom
komadu, a umesto ordinala oblika
elementi skupa k k sa beskonaqno mnogo prethodnnika, ali takvi

da ni jedan mai element nema skup prethodnika iste kardinalnosti.
Posledica 5 (ZF
) Za kardinale , dobro ureenih skupova od kojih je barem jedan beskonaqan vai

+ = max, , a ako su pritom i razliqiti od nule onda vai i = max, . Xtavixe, za bilo
koji kardinal beskonaqnog dobro ureenog kupa je

=

2.
Dokaz: Dokaimo posledi deo tvrea.
2) =

2 =

2.
Sada tvree sledi iz Kantor-Bernxtajnove teoreme. QED
Ovaj stav se moe dokazati i bez primene aksiome zamene, dakle u sistemu Z
ali je ovde izveden

iz teorema dokazanih u ZF
. Uvedimo sada opercije sume i proizvoda familije krdinala. Neka je

(x
i
)
iI
bilo koja familija skupova. Tada sumu i proizvod odgovarajue familije kardinalnih brojeva
definixemo kao
ii
[x
i
[ =
_
iI
(x
i
i)
iI
[x
i
[ =
iI
x
i
.
U tom smislu vai sledea teorema.
Teorema 46 (ZC
) (Kenigova lema za kardinale) Neka su (x

i
)
iI
i (y
i
)
iI
dve familije skupova indeksi-
rane istim skupom indeksa I, pri qemu za svako i I vai x
i
y
i
. Tada je
iI
[x
i
[ <
iI
[y
i
[.
Drugim raqima za me koje familije kardinala (
i
)
iI
i (
i
)
iI
indeksirane istim skupom indeksa I za
koje je k
i
<
i
za ma koje i I vai

ii
i
<
iI

i
.
Dokaz: Sa obzirom na aksiomu izbora, dovono je da dokaemo da se skup X =

iI
x
i
i ne moe
preslikati na skup Y =
iI
y
i
, jer on takoe prema aksiomi izbora nije prazan. Uoqimo proizvono
preslikavae f : X Y . Neka je f
i
: x
i
y
i
preslikavae definisano sa f
i
(a) = f(a, i))(i). Tada je
zbog x
i
y
i
skup y
i
ran(f
i
) neprazan, pa po aksiomi izbora postoji neki b
iI
(y
i
ran(f
i
)). No, tada
b , ran(f). QED
Neka je o = x, ) bilo koji beskonaqan dobro ureen skup bez najveeg elementa. Tada postoji
najmai kardinalni broj takav da postoji u x kardinalnosti takav da je skup u odozgo neograniqen
u ureeu x, ). Taj kardinal je kardinalni broj dobro ureenog skupa jer je skup u dobro ureen
nasleenim poretkom. Taj kardinalni broj zovemo i kofinalnoxu ureea o i oznaqamo ga cf(o).
Ukoliko pritom ureee o nema pravi poqetni komad ekvipotentan celom skupu nosaqu, onda kaemo
da je cf(o) kofinalnost kardinalnog broja skupa x u oznaci cf([x[). Pritom se za svaki dobro ureen
skup moe nai egov poqetni komad koji je ekvipotentan sa celim skupom nosaqem i koji u nasleenom
ureeu ima prethodno navedenu osobinu. Kardinalni broj zovemo regularnim ako je cf() = .
Lema 26 (Z
) Neka su o = x, ) i o
= x
) dobra ureea i f : x x
monotono rastue odozgo

neograniqeno preslikavae. Tada je cf(o) = cf(o
).
Dokaz: Neka je cf(o) = i y odozgo neograniqen podskup od x kardinalnosti . Tada je f[y] odozgo
neograniqen podskup od x
takoe kardinalnosti , pa je cf(o
) cf(o). Neka je sada cf(o
) = i y
odozgo
neograniqen podskup od x
kardinalnosti . Uoqimo skup

A = min(f
1
[a]) : a y
x.
On e imati kardinalnost i bie odozgo neograniqen u x odakle sledi da je cf(o) cf(o
). QED
Teorema 47 (Z
) Neka je o = x, ) beskonaqno dobro ureee bez maksimuma kofinalnosti . Tada

postoji odozgo neograniqen podskup kardinalnosti u tom ureeu koji u odnosu na nasleeni poredak
nije ekvipotentan niti jednom svom pravom poqetnom komadu.
Kardinal je regularan kardinal mai do jednak od [x[, koji samim tim predstava kardinalni
broj nekog dobro ureenog skupa. Drugim reqima, vai cf(cf(o)) = cf(o). Uz aksiomu zamene je kardinal
+1
regularan za svaki ordinal . Kardinal [[ je takoe regularan. Takoe, uz aksiomu zamene je i
cf(
) = cf() za ma koji beskonaqan graniqni ordinal .

Dokaz: Ukoliko uz simboliku iz iskaza teoreme vai cf(o) = , moemo uoqiti y x za koji je [y[ =
i koji je neograniqen u x, kao i najmai poqetni komad k skupa y ekvipotentan sa y. Neka f : k
11
na
y.
Tada e skup
A = f(a) : a k (b k)f(b) < f(a)
biti neograniqen u y. Zaista, u suprotnom bi postojao najmai element z y koji je vei od svih
elemenata skupa A. No, tada bi za a = f
1
(z) vailo da z = f(a) A suprotno izboru elementa z.
Meutim, tada je skup A kardinalnosti odozgo neograniqen u x i pritom niti jedan pravi poqetni
komad od A nije ekvipotentan sa A.
Zaista, poxto je skup A odozgo neograniqen u x, egova kardinalnost mora biti vea do jednaka od
, a poxto je podskup skupa y kardinalnosti , on je kardinalnosti mae do jednake od . Funkcija f je
monotono rastua na skupu A, pa ako bi skup A bio ekvipotentan nekom svom pravom poqetnom komadu
[0, a), onda bi i skup f
1
[A] bio ekvipotentan sa f
1
[[0, a)], odakle bi bilo
[k[ = = [A[ = [f
1
[A][ = [f
1
[[0, a)][ [[0, f
1
(a))[ < [k[.
Ako bi bilo cf() = < , onda bismo imali podskup B skupa A koji je kardinalnosti i koji je
odozgo neograniqen u A. No, tada ne bi bio odozgo ograniqen ni u x, suprotno izboru kardinala i .
Neka je proizvoan ordinal i A
+1
odozgo neograniqen skup. Svaki element skupa A je
kardinalnosti mae do jednake od
. Ako ne bi bilo [A[ =

+1
, onda bi budui da je A dobro ureen
skup bilo [A[
. No, tada bi bilo [

+1
[
suprotno definiciji ordinala

+1
. Posledi
deo sledi na osnovu prethodne leme primeene na preslikavae
. QED
Teorema 48 ZC
Za svaki beskonaqan kardinal je

cf()
> . Pritom je cf(
) > za proizvoan
kardinal 2.
Dokaz: Neka je x dobro ureen skup kardinalnosti koji nije ekvipotentan niti jednom svom pravom
poqetnom komadu. Iz Kenigove leme sledi
[x[ = [
_
ix
[0, i)[
ix
[[0, i)[ < [
ix
x[ =
cf()
.
Drugi deo takoe sledi iz Kenihove leme i iz idempotentnosti beskonaqnih kardinala. Neka je k
dobro ureen skup kardinalnosti

koji nije ekvipotentan niti jednom svom pravom poqetnom komadu
i neka je x egov odozgo neograniqen podskup. Pretpostavimo li da je [x[ dobijamo da je
= [
_
ix
[0, i)[
ix
[[0, i)[ <
ix
=
|x|

=

,
xto je kontradikcija. QED
1.6 Gedelove teoreme nepotpunosti
1.6.1 Rekurzivne funkcije
Funkciju f : A N
0
gde je A proizvoan podskup skupa N
n
0
zovemo i jednom (parcijalnom) arit-
metiqkom funkcijom duine n. U posebnom sluqaju kada je A = N
0
n
kaemo da je ta funkcija totalna.
Relacije R N
k
0
takoe nazivamo aritmetiqkim. Nadae emo za sve funkcije definisane izrazima
koji imaju smisla u skupu prirodnih brojeva smatrati aritmetiqkim, i to definisanim za taqno one
vrednosti argumenata iz skupa N
0
za koje je vrednost tog izraza definisana.
Sada emo uvesti skup takozvanih rekurzivnih funkcija za koje e se ispostaviti da su to taqno
one funkcije koje su predstavive u teoriji Z
i svim enim neprotivreqnim proxireima.

Funkcije
U
n
i
(x
1
, . . . , x
n
) = x
i
,
0(x
1
, . . . , x
n
) = 0,
s(x) = x + 1
zovemo osnovnim rekurzinim funkcijama.
Neka je x = x
1
, . . . , x
n
. Ako su h
1
( x), . . . , h
m
( x) parcijalne funkcije duine n i g(y
1
, . . . , y
m
) parcijalna
funkcija duine m, onda je sa
f( x) = g(h
1
( x), . . . , h
m
( x))
korektno definisana jedna funkcija na skupu takvih (x
1
, . . . , x
n
) za koje je desna strana jednakosti de-
finisana. Za u kaemo da je dobijena supstitucijom iz funkcija g, h
1
, . . . , h
m
.
Neka su sada g : N
n
0
N
0
i h : N
n+2
0
N
0
dve totalne funkcije. Tada po teoremi rekurzije postoji
jedinstvena funkcija f : N
n+1
0
N
0
koja zadovoava sledee uslove:
f( x, 0) = g( x),
f( x, y + 1) = h( x, y, f( x, y)),
gde je x oznaka za x
1
, . . . , x
n
. U sluqaju da su funkcije g( x) i h( x, y, z) parcijalno definisane, onda je
f( x, y) definisana na skupu S takvom da je
( x, 0) S ako i samo ako x dom(g),
( x, k + 1) S ako i samo ako x dom(g)
i postoji niz y
0
, . . . , y
k
tako da je
y
0
= g( x), ( x, 0, y
0
) dom(h),
y
1
= h( x, 0, y
0
) i ( x, 1, y
1
) dom(h),

y
k
= h( x, k 1, y
k1
) i ( x, k, y
k
) dom(h)
za sve x
1
, . . . , x
n
, k N
0
. Pritom je vrednost funkcije f na skupu S jedinstveno odreena gorim algo-
ritmom, pri qemu je
f( x, 0) = g( x),
f( x, k + 1) = h( x, k, y
k
).
1.6 Gedelove teoreme nepotpunosti 41
Za takvu funkciju f kaemo da je dobijena rekurzijom iz g i h.
Ako je pak g( x, y) totalna funkcija, onda za funkciju
f( x) = y (g( x, y) = 0)
def
=
_
_
_
z,
za g( x, z) = 0 i
g( x, y) ,= 0 za sve y < z,
nedefinisano inaqe
kaemo da je dobijena minimizacijom funkcije g po promenivoj y. Tu naravno, funkcija g moe biti
i parcijalno definisana, i u tom sluqaju e f( x) biti definisano i jednako z ako i samo ako je g( x, y)
definisano za sve y z i pritom g( x, z) = 0 i g( x, y) ,= 0 za sve y < z. Operator minimizacije se razmatra
i na relacijama. Naime, ako je D( x, y) relacija duine n + 1, onda je sa
f( x) = y D( x, y)
def
=
_
_
_
z
za D( x, z) i
D( x, y) za sve y < z,
nedefinisano inaqe
dobro definisana jedna funkcija koju zovemo i minimizacijom relacije D( x, y) po promenivoj y.
Definicija 10 Skup primitivno rekurzivnih funkcija je najmai skup koji sadri osnovne rekurzivne
funkcije i koji je zatvoren za supstituciju i rekurziju, a skup rekurzivnih funkcija je najmai skup
koji sadri sve osnovne rekurzivne funkcije i zatvoren je za supstituciju, rekurziju i minimizaciju.
Za relaciju D( x) duine n kaemo da je (primitivno) rekurzivna ako je takva ena karakteristiqna
funkcija c
D
( x) definisana sa
c
D
( x)
def
=
_
1 ako je D( x),
0 ako nije D( x).
Iz definicije primitivno rekurzivnih funkcija je jasno da su one sve totalne. Najpre emo se
pozabaviti primitivno rekurzinim funkcijama. Stoga emo nadae, sve dok ne budemo prexli na
rekurzivne funkcije podrazumevati da radimo iskuqivo sa totalnim funkcijama. Navedimo neke
primere primitivno rekurzivnih funkcija.
Stav 5 Sledee funkcije su primitivno rekurzivne:
a ) Konstantne funkcije f( x) = n,
b ) sabirae p(x, y) = x +y,
v ) mnoee m(x, y) = x y,
g ) stepenovae n(x, y) = x
y
.
Dokaz:
a ) Zaista, f( x) = n se moe predstaviti kao kompozicija nula funkcije i n funkcija naslednika.
b ) Kako je
p(x, 0) = x,
p(x, y + 1) = x +y + 1 = p(x, y) + 1
dovono je da pokaemo da je funkcija g(x) = x primitivno rekurzivna i da postoji primitivno
rekurzivna funkcija h(x, y, z) takva da za sve x, y N
0
vai
h(x, y, x +y) = x +y + 1.
Kako je g = U
1
1
jasno je da je g primitivno rekurzivna. Za h moemo izabrati funkciju h(x, y, z) =
z + 1 koja je primitivno rekurzivna zbog
h(x, y, z) = s(z) = s(U
3
3
(x, y, z)).
v ) Iz relacija
m(x, 0) = 0,
m(x, y + 1) = x(y + 1) = xy +x = m(x, y) +x
i qienice da je 0(x) = 0 primitivno rekurzivna sledi da je dovono pokazati da postoji primi-
tivno rekurzivna funkcija h(x, y, z) takva da za sve x, y N
0
vai
h(x, y, xy) = xy +x.
Jasno je da je to ispueno za funkciju
h(x, y, z) = z +x = U
3
3
(x, y, z) +U
3
1
(x, y, z).
g ) Sledi iz qienica:
n(x, 0) = 1 = s(0(x)),
n(x, y + 1) = x
y
x = n(x, y) x = U
3
3
(x, y, n(x, y)) U
3
1
(x, y, n(x, y)) QED
Vredno je pomenuti i sledeu osobinu proizvone klase ( koja sadri sve projekcijske funkcije i
koja je zatvorena za supstituciju.
Stav 6 Ako je g(x
1
, . . . , x
n
) ma koja funkcija iz klase (, tada i funkcija
f(x
i
1
, . . . , x
i
m
) = g(x
i
(1)
, . . . , x
i
(n)
)
takoe pripada toj klasi (, pri qemu je i
1
, . . . , i
m
ma koji niz razliqitih indeksa, koji ne moraju biti
iz skupa 1, . . . , n, a bilo koje preslikavae skupa 1, . . . , n u skup 1, . . . , m.
Dokaz: Sledi direktno iz qienica da je klasa ( zatvorena za supstituciju i da su projekcijske
funkcije u klasi (, obzirom da je za x = x
i
1
, . . . , x
i
m
ispueno
f(x
i
1
, . . . , x
i
m
) = g(U
n
i
1
( x), . . . , U
m
i
n
( x)). QED
To posebno znaqi da ako je funkcija f(x, y, z, t, u, v) u klasi ( onda e to biti i funkcije kao
f(y, z, x, v, u, t),
f(x, x, y, x, x, z),
g(x, y, w) = f(x, x, y, y, y, y),
h(u, v, w) = f(u, u, u, u, u, u)
odnosno da argumente moemo permutovati, ponavati kao i uvoditi nove argumente od kojih funkcija
ne zavisi. Takoe, moemo se osloboditi argumenata od kojih funkcija ne zavisi. Tako na primer, ako
f(x, y, z, t, u, v) ne zavisi od z i t, primenom supstitucije moemo prei na funkciju
g(x, y, u, v) = f(x, y, x, x, u, v).
Dakle, rekurzivnost i primitivna rekurzivnost funkcija ne zavise od uvoea ili iskuqivaa
argumenata od kojih funkcija ne zavisi. Isto vai i za relacije. Navedimo jox neke primere primi-
tivno rekurzivnih funkcija.
Stav 7 Sledee funkcije i relacije su primitivno rekurzivne:
a ) Faktorijel funkcija x!,
b ) funkcija x
.
y definisana kao
x
.
y
def
=
_
_
_
x y, za y < x,
0, za y x,
v ) funkcije [x y[ i minx, y, maxx, y, kao i funkcije minx
1
, . . . , x
n
i maxx
1
, . . . , x
n
,
g ) funkcije sg(x), sg(x) definisane sa
sg(x)
def
=
_
_
_
0 x = 0
1 x ,= 0
, sg(x)
def
= 1
.
sg(x),
d ) bulovske kombinacije primitivno rekurzivnih relacija,
) relacije x = y, x ,= y, x < y, x y,
e ) funkcije rm(x, y) i qt(x, y) ostatka
2
i koliqnika pri deeu x sa y,
2
Podrazumevaemo da je rm(y, 0) = y i qt(y, 0) = 0.
) relacija deivosti x[y.
Dokaz:
a ) Ovu funkciju formalno ne moemo dobiti direktnom primenom pravila rekurzije, jer funkcija
g iz definicije pravila rekurzije mora imati duinu bar jedan, pa samim tim funkcija koja se
dobija rekurzijom iz nekih funkcija ima duinu bar dva. Stoga emo po prethodnoj napomeni
uvesti jox jedan argument od koga faktorijelna funkcija ne zavisi i posmatrati funkciju
u(x, y) = y!.
Naravno, ona je primitivno rekurzivna zbog
u(x, 0) = 1 = 1(x) = s(0(x)),
u(x, y + 1) = (y + 1)! = y! (y + 1) = u(x, y) s(U
2
2
(x, y)).
Tu je naravno f(x) = u(x, x). U daem tekstu se u skladu sa prethodnom napomenom neemo vixe
optereivati rasporedom i brojaem promenivih.
b ) Obzirom da je
x
.
0 = x,
x
.
(y + 1) = (x
.
y)
.
1
ostaje samo da se pokae da je funkcija x
.
1 primitivno rekurzivna. To sledi diektno iz
0
.
1 = 0,
(x + 1)
.
1 = x.
v ) Sledi direktno iz relacija
[x y[ = (x
.
y) + (y
.
x),
minx, y = x
.
(x
.
y),
maxx, y = x + (y
.
x),
minx
1
, . . . , x
n+1
= minx
1
, minx
2
, . . . , x
n+1
,
maxx
1
, . . . , x
n+1
= maxx
1
, maxx
2
, . . . , x
n+1
.
g ) Sledi iz sg(x) = 1
.
x, sg(x) = min1, x.
d ) Sledi iz odgovarajuih relacija za karakteristiqne funkcije
c
P
( x) = 1
.
c
P
( x),
c
PQ
( x) = c
P
( x) c
Q
( x).
) Karakteristiqna funkcija za x < y je sg(y
.
x) , a ostale se relacije dobijaju kao ene bulovske
kombinacije.
e ) Rekurzivnost funkcije rm(x, y) sledi iz
rm(0, y) = 0,
rm(x + 1, y) =
_
_
_
rm(x, y) + 1, za rm(x, y) + 1 ,= y,
0, za rm(x, y) + 1 = y,
= (rm(x, y) + 1) sg([(rm(x, y) + 1) y[).
Za funkciju qt(x, y) je
qt(0, y) = 0,
qt(x + 1, y) = qt(x, y) + sg(rm(x + 1, y)).
) x[y je zapravo ekvivalentno sa rm(y, x) = 0 QED
Da bismo pojednostavili dokazivae primitivne rekurzivnosti relacija dokazaemo zatvorenost
klase primitivno rekurzivnih funkcija za jox neke operatore. Xtavixe, taj rezultat emo uop-
xtiti na ma koju klasu aritmetiqkih funkcija C koja sadri sve osnovne rekurzivne funkcije i koja je
zatvorena za supstituciju i rekurziju. Pritom emo govoriti da neka aritmetiqka relacija pripada
klasi C ako ena karakteristiqna funkcija pripada klasi C.
Stav 8 Neka je x = x
1
, . . . , x
n
. Ako su g
1
( x), . . . , g
m
( x), g( x, y) totalne funkcije iz klase C i ako su
D( x, y), D
1
( x), . . . , D
m
( x) predikati iz klase C, onda klasi C pripadaju i nienavedene funkcije i predi-
kati pri qemu su sve nienavedene funkcije i totalane.
a ) Definicija po sluqajevima
f( x) =
_
_
_
g
1
( x), za D
1
( x),

g
m
( x), za D
m
( x).
b ) Bulovske kombinacije predikata iz C.
v ) Ograniqeno sumirae i ograniqen proizvod
f
1
( x, z) =
y<z
g( x, y),
f
2
( x, z) =
y<z
g( x, y).
g ) Ograniqena minimizacija
f( x, z) = (y < z)(g( x, y) = 0)
_
_
_
t, najmai t < z tako da
g(x, t) = 0 ako takav postoji,
z, inaqe.
d ) Ograniqeno pretraivae odozdo
3
f( x, z) =
_
_
t, ako je t namai broj
mai od z za koji je D( x, t)
ako takav postoji,
z, inaqe.
) Ograniqeno pretraivae odozgo
f( x, z) =
_
_
t, ako je t najvei broj
mai od z za koji je D( x, t)
ako takav postoji,
z, inaqe.
e ) Ograniqena univerzalna i egzistencijalna kvantifikacija
S
1
( x, z) (y < z)D( x, y),
S
2
( x, y) (y < z)D( x, y).
Dokaz:
a ) Sledi iz
f( x) = g
1
( x)c
D
1
( x) + +g
m
( x)c
D
1
( x).
b ) Sledi iz relacija
c
D
1
D
2
= c
D
1
c
D
2
, c
D
= 1
.
c
D
.
3
Ovo je naravno nixta drugo do ograniqena minimizacija predikata D( x, y) po promenivoj y (y < z) D( x, y).
v ) Dobija se odmah iz relacija
f
1
( x, 0) = 0,
f
1
( x, z + 1) = f
1
( x, z) +g( x, z);
f
2
( x, 0) = 1,
f
2
( x, z + 1) = f
2
( x, z) g( x, z).
g ) Sledi iz prethodnih relacija i
f( x, z) =
t<z
sg(
yt
g( x, y)).
d ) Sledi iz
f( x, z) = (y < z)(c
D
( x, z) = 0).
) Moe se predstaviti kao
f( x, z) = z
.
(y < z)(c
D
( x, z
.
y) = 0).
e ) Dobijamo iz
c
S
1
( x, z) =
y<z
c
D
( x, y),
c
S
2
( x, z) = sg(
y<z
c
D
( x, y))
QED
Jasno je da se u prethodnom stavu moe svuda y < z zameniti sa y < h( x, z) odnosno y h( x, z) gde je
h( x, z) ma koja
4
primitivno rekurzivna funkcija. Uvedimo sada kodirae konaqnih nizova prirodnih
brojeva. Za to e nam trebati sledei stav.
Stav 9 Predikat Prost(x) i niz
5
p
n
definisani kao
Prost(x) x je prost broj,
p
n
je n-ti prost broj p
0
= 2, p
1
= 3, . . .
su primitivno rekurzivni, kao i funkcija
m
(n) definisana sa
m
(n) =
_
_
0, za n = 0,
najvei
tako da p
m
[n,
inaqe.
Dokaz: Prost(x) je zapravo isto xto i
(x 2) (y < x)(y[x y = 1).
Sa druge strane, pretpostavimo da je p
0
, . . . , p
n
niz prvih n + 1 prostih brojeva u rastuem poretku.
Tada broj
k = p
0
p
n
+ 1
nije deiv ni sa jednim od prostih brojeva p
0
, . . . , p
n
, pa mora biti p
n+1
k. Kako je jox k p
n
! + 1
bie zapravo p
n+1
p
n
! + 1 kao najmai prost broj vei od p
n
, pa ga moemo dobiti ograniqenim
pretraivaem. Takoe iz nejednakosti < p
m
koja se lako dokazuje indukcijom po , sledi da je za
n > 0 zapravo
m
(n) < n. Drugim reqima, za n > 0 je
m
(n) najvei broj mai od n za koji p
m
[n. Na
osnovu prethodnih razmatraa to su primitivno rekurzivne funkcije. QED
Sada emo uvesti kodirae konaqnih nizova na sledei naqin: Prazan niz
6
emo kodirati nulom.
Jednoqlan niz a kodiramo brojem 2
a+1
.
1, a niz a
1
, . . . , a
n
za n 2 emo kodirati brojem
a
1
, . . . , a
n
= p
a
1
0
p
a
n1
n2
p
a
n
+1
n1

.
1.
Uvedimo sledee funkcije vezane za ovo kodirae:
4
Dobijamo ih supstitucijom funkcija h( x, z) i h( x, z) + 1
5
Niz kao funkcija jedne promenive.
6
Niz bez ijednog qlana
a ) l(x) = duina niza qiji je kod x,
b ) (x)
n
= n-ti qlan
7
niza qiji je kod x ako je n < b(l(x)), odnosno 0 u protivnom.
Jasno je da su one
8
primitivno rekurzivne. Mogle bi se recimo zapisati kao
l(x) = najvei n < x takav da p
n
[(x + 1),
(x)
n
=
n
(x + 1)
.
sg[n l(x)[.
Kodirae skupa N
2
0
uvedimo na sledei naqin: Neka je kod para (x, y) dat sa
(x, y) = 2
x
(2y + 1)
.
1.
Jasno je da je funkcija (x, y) primitivno rekurzivna zajedno sa odgovarajuim projekcijskim funkci-
jama
2
1
,
2
2
za koje je
2
1
((x, y)) = x,
2
2
((x, y)) = y.
Naime, one se mogu zapisati kao
2
1
(x) =
0
(x + 1),
2
2
(x) = qt(2
0
(x+1)+1
, x + 1).
Sliqno se uvodi i kodirae trojki sa
(x, y, z) = ((x, y), z).
Analogno kodirau parova i kodirae trojki je takoe primitivno rekurzivno zajedno sa projekcijskim
funkcijama
3
1
,
3
2
,
3
3
za koje je
3
1
((x, y, z)) = x,
3
2
((x, y, z)) = y,
3
3
((x, y, z)) = z.
One su zapravo date formulama
3
1
(x) =
2
1
(
2
1
(x)),
3
2
(x) =
2
2
(
2
1
(x)),
3
3
(x) =
2
2
(x).
Na potpuno analogan naqin se moe uvesti kodirae n-torki za proizvono n > 3, ali nam to nee
trebati.
1.6.2 Aritmetiqke formule u teoriji skupova
Za svaki n N
0
definiximo formulu S
n
(x) kao
S
0
(x) : y y , x, S
n+1
(x) : y(y x
in
S
i
(y)),
gde je y prva u nizu svih promenivih koja je razliqita od x. Ove formule e nm sluiti za interpre-
tirae odgovarajuih prirodnih brojeva. Uvedimo formule za interpretirae sabiraa i mnoea
prirodnih brojeva kao
S
+
(x, y, z) : x y f(Fun(f) dom(f) = S(y) f(0) = x (i y)f(S(i)) = S(f(i)) f(y) = z),
S
(x, y, z) : x y f(Fun(f) dom(f) = S(y) f(0) = 0 (i y)S

+
(f(i), x, f(S(i))) f(y) = z).
7
Indeks prvog qlana niza je 0.
8
Tu je funkcija (x)
n
posmatrana kao funkcija dve promenive.
Pritom se promenive sa vezanim javaima redom uvode kao prve promenive koje su razliqite od
promenivih x, y, z i koje dotle nisu ve upotrebene. Sada smo spremni da definixemo prevod arit-
metiqkih formula na jezik teorije skupova.
(x = y)
: x = y, (x = n)
, (n = x)
: S
n
(x), (m = n)
: x(S
m
(x) S
n
(x)),
(t = n)
, (n = t)
: x(S
n
(x) (t = x)
), (x = t)
: (t = x)
,
gde term t nije promeniva niti konstanta,
(t
1
+t
2
= x)
: yz((t
1
= x)
(t
2
= y)
S
+
(y, z, x)), (t
1
t
2
= x)
: yz((t
1
= x)
(t
2
= y)
(y, z, x)),
gde su y, z prve promenive koje se ne javaju u termima t
1
, t
2
,
()
, ( )
, ((x < y))
: (x y)
, ((x < n))
: z(S
n
(z) (x z)
)
gde je z promeniva koja se ne java slobodno u formuli ,
(x)
: (x )
.
1.6.3 Predstavivost funkcija i relacija
Definicija 11 Neka je T bilo koja teorija na primer prvog reda (mada se taj uslov moe mnogo
oslabiti) u kojoj je definabilno beskonaqno mnogo konstanti c
0
, c
1
, c
2
, . . ., pri qemu za ma koje m, n N
0
iz m ,= n sledi da T c
m
,= c
n
. Uz dogovor da za svako i N
0
element c
i
smatramo interpretacijom meta-
teorijskog elementa i N
0
u toj teoriji, uvodimo pojmove predstavivosti aritmetiqkih relacija i
funkcija, kao i pojam slabe predstavivosti aritmetiqkih relacija na sledei naqin. Neka je R N
k
0
.
Tada kaemo da je relacija R predstaviva u teoriji T ako postoji formula (x
1
, . . . , x
k
) jezika teorije
T takva da za ma koje n
1
, . . . , n
k
N
0
vai
1. Ako je R(n
1
, . . . , n
k
) onda T (c
n
1
, . . . , c
n
k
).
2. Ako nije R(n
1
, . . . , n
k
) onda T (c
n
1
, . . . , c
n
k
).
Za relaciju R kaemo da je slabo predstaviva ako postoji takva formula (x
1
, . . . , x
k
) jezika teorije
T da za sve n
1
, . . . , n
k
N
0
vai
R(n
1
, . . . , n
k
) ako i samo ako T (c
n
1
, . . . , c
n
k
).
Za funkciju F : A N
0
, gde je A N
k
0
kaemo da je predstaviva ako je predstaviva relacija
R N
k+1
0
definisana sa
R(n
1
, . . . , n
k
, m) ako i samo ako je F(n
1
, . . . , n
k
) definisano i jednako m.
Mi emo relacije i funkcije predstavati iskuqivo aritmetiqkim formulama, pri qemu emo
pod dokazivoxu neke aritmetiqke formule u teoriji skupova zapravo podrazumevati dokazivost enog
prevoda. Kao xto emo videti, u teorijama koje nas budu zanimale e predstavivost biti isto xto
i rekurzivnost. Primera radi, jedno predstavae funkcije U
n
i
( x) je formula y = x
i
. Da bi se to
dokazalo neophodno je znati da je u teoriji skupova dokazivo m = n za ma koje m, n N
0
za koje je
m ,= n. Predstavae funkcije s(x) = x + 1 je y = x + 1, a nula funkcije formula y = 0. Dokazaemo
qak da se svaka rekurzivna funkcija moe predstaviti preko
1
aritmetiqke formule. Budui da
smo to dokazali za osnovne rekurzivne funkcije, dovono je dokazati da je skup funkcija koje se mogu
predstaviti preko
1
aritmetiqkih formula biti zatvoren za supstituciju, rekurziju i minimizaciju.
Neka su g(x
1
, . . . , x
m
) i h
1
(x
1
, . . . , x
n
), . . . , h
m
(x
1
, . . . , x
n
) bilo koje parcijalne aritmetiqke funkcije koje
su predstavene aritmetiqkim
1
formulama
g
(y
1
, . . . , y
m
, y),
h
1
(x
1
, . . . , x
n
, y
1
), . . . ,
h
m
(x
1
, . . . , x
n
, y) tim
redom, onda je formula
f
(x
1
, . . . , x
n
, y) : y
1
y
m
(
h
1
(x
1
. . . , x
n
, y
1
)
h
m
(x
1
, . . . , x
n
, y
m
)
g
(y
1
, . . . , y
m
, y))
jedno
1
predstavae funkcije f(x
1
, . . . , x
n
) = g(h
1
(x
1
, . . . , x
n
), . . . , h
m
(x
1
, . . . , x
n
)). Ukoliko je pak for-
mula
g
(x
1
, . . . , x
n
, y, z) bilo koje od
1
predstavaa funkcije g(x
1
, . . . , x
n
, y), onda je formula
f
(x
1
, . . . , x
n
, y) : (z < y)(u)((x
1
, . . . , x
n
, z, u) u ,= 0) (x
1
, . . . , x
n
, y, 0)
jedno
1
1
, . . . , x
n
) = y (y = 0)g(x
1
, . . . , x
n
, y). Sr dokaza da su sve rekurzivne
funkcije predstavive je u dokazu zatvorenosti skupa predstavivih funkcija za rekurziju. Da bi se
to dokazalo, neophodno je dokazati najpre sledeu teoremu.
Teorema 49 (Z
) (Kineska teorema o ostacima) Neka su dati prirodni brojevi b

1
, . . . , b
k
> 0 koji su u
parovima uzajamno prosti. Tada za ma koje prirodne brojeve r
1
, . . . , r
k
za koje je r
i
< b
i
postoji prirodan
broj n za koji vai
n
b
1
r
1
, . . . , n
b
k
r
k
,
gde
m
oznaqava kongruenciju po modulu m. Xtavixe, broj n je jedinstveno odreen do na kongruenciju
po modulu b = b
1
b
k
.
Dokaz: Jasno je da brojevi koji daju isti ostatak pri deleu sa bilo kojim od brojeva b
i
moraju biti
kongruentni i po modulu b, odakle sledi jedinstvenost. Neka su 0 n, n
< b razliqiti brojevi i neka

je b
i
=

j=i
b
j
. Tada je broj b
i
uzajamno prost sa b
i
kao proizvod brojeva uzajamno prostih sa b
i
, pa
postoje brojevi m
i
i n
i
za koje vai m
i
b
i
= n
i
b
i
+ 1. No, tada je broj m
i
b
i
deiv sa b
j
za svako j ,= i, a
pri deleu sa b
i
daje ostatak 1. Stoga broj
n = r
1
m
1
b
1
+ +r
k
m
k
b
k
ispuava traene uslove. QED
Lema 27 (Z
) Neka je n prirodan broj. Tada su brojevi oblika k n! + 1 za 1 k n + 1 u parovima

uzajamno prosti.
Dokaz: Neka je 1 i < j n + 1 i neka je p prost broj za koji p[(i n! + 1) i p[(j n! + 1). Tada p[(j i)n!.
U tom sluqaju svakako vai p[n! jer iz p[(j i) sledi p[n! zbog 1 j i n. No, tada zbog p[(i n! + 1)
mora da vai i p[1, xto je nemogue. QED
Pretpostavimo sada da su formule
g
(x
1
, . . . , x
k
) i
h
(x
1
, . . . , x
k
, y, z, t) proizvona
1
-predstavaa
funkcija g(x
1
, . . . , x
k
), i h(x
1
, . . . , x
k
, y, z) tim redom. Tada je formula
f
(x
1
, . . . , x
k
, y, z) : ab(mr(r < b + 1 a = m(b + 1) +r
g
(x
1
, . . . , x
k
, r))
(i < y)mrm
(r < b(i + 1) + 1 r
< b(i + 2) + 1
a = m(b(i + 1) + 1) +r a = m
(b(i + 2) + 1) +r

h
(x
1
, . . . , x
k
, i, r
, r))
m(z < b(y + 1) + 1 a = m(b(y + 1) + 1) +z)
jedno
1
1
, . . . , x
k
, y) dobijene rekurzijom iz g(x
1
, . . . , x
k
) i h(x
1
, . . . , x
k
, y, z). Tu
su zapravo a i b takvi brojevi da brojevi oblika ib +1 za 1 i y +1 budu u parovima uzajamno prosti
i vei od max
iy
f(x
1
, . . . , x
k
, i) i jox takvi da je ostatak pri delenu a sa b(i +1) +1 jednak f(x
1
, . . . , x
k
, i)
za sve i n. Takvi a i b postoje po kineskoj teoremi o ostacima.
Ovim je u potpunosti dokazano da se sve rekurzivne funkcije mogu predstaviti u teoriji Z
pomou
aritmetiqkih
1
formula. Dokazaemo i obrat. No, za to e nam trebati kodirae formula jezika
L
ZF
i aritmetiqkih formula, kao i predstavae prevoda proizvone aritmetiqke formule na jezik
L
ZF
. Kodirajmo najpre formule jezika L
ZF
prirodnim brojevima.
v
m
v
n
= 5(m, n),
v
m
= v
n
= 5(m, n) + 1,
= 5 + 2,
( ) = 5(, ) + 3,
v
m
= 5(m, ) + 4,
gde je (x
n
)
nN
0
niz svih promenivih predikatskog raquna prvog reda, a i proizvone formule
jezika L
ZF
. Definiximo relaciju FV(m, n) na sledei naqin.
FV(, n) ako i samo ako promeniva v
n
ima slobodnih javaa u formuli .
Ova relacija je rekurzivna. Da bismo se u to uverili, uvedimo pomonu funkciju f
v
(x, y) definisanu
sa f
v
(m, n) = (Fv(0, n), . . . , Fv(m, n)), pri qemu je Fv(m, n) karakteristiqna funkcija relacije FV(m, n).
Tada za f
v
(m, n) vae sledee formule
f
v
(0, n) =
_
(1), n = 0,
(0), n ,= 0,
f(m+ 1, n) = (
0
(f
v
(m, n), . . . ,
m
(f
v
(m, n)), s) za
s =
_
_
1, r 1 (n =
2
1
(q) n =
2
2
(q)),
1, r = 2 (f
v
(m, n))
q
= 1,
1, r = 3 (f
v
(m, n))
2
1
(q)
+ (f
v
(m, n))
2
2
(q)
> 0,
1, r = 4 n ,=
2
1
(q) (f
v
(m, n))
2
2
(q)
= 1,
0, inaqe,
za r = rm(m+ 1, 5) i q = qt(m+ 1, 5).
Odavde je jasno da je funkcija f
v
, a samim tim i relacija FV rekurzivna. Na sliqan naqin se
dokazuje da je relacija Free(m, n, k) definisana kao
Free(, n, k) zamena svih slobodnih javaa promenive v
n
u promenivom v
k
je regularna
rekurzivna. Naime, za u vai
Free(v
m
v
n
, k, l),
Free(v
m
= v
n
, k, l),
Free(, k, l) akko Free(, k, l),
Free( , k, l) akko Free(, k, l) Free(, k, l),
Free(v
m
, k, l) akko k = m (Free(, k, l) l ,= m).
Takoe, neka je funkcija sub(, n, k) definisana kao kod formule koja se dobija zamenom svih slo-
bodnih javaa promenive v
n
promenivom v
k
ako je takva zamena regularna, pri qemu je sub(, n, k)
definisano ako i samo ako je Free(, n, k). Tada je funkcija sub rekurzivna. Zaista, sub(, n, k) = m
je ekvivalentno sa sb(, n, k) = m Free(, n, k), gde je funkcija sb definisana sa
sb(v
m
v
n
, k, l) =
_
_
v
m
v
n
, k ,= m k ,= n,
v
l
v
n
, k = m k ,= n,
v
m
v
l
, k ,= m k = n,
v
l
v
l
, k = u k = v,
sb(v
m
= x
n
, k, l) =
_
_
v
m
= v
n
, k ,= m k ,= n,
v
l
= v
n
, k = m k ,= n,
v
m
= v
l
, k ,= m k = n,
v
l
= v
l
, k = u k = v,
sb(, n, k) = 5 sb(, n, k) + 2,
sb(( ), n, k) = 5 (sb(, n, k), sb(, n, k)) + 3,
sb(x
u
, n, k) =
_
x
u
, n = u,
5 (u, sb(, n, k)) + 4, n ,= u.
Vrednost sb(, n, k) je zapravo kod formule koja se dobija formalnom zamenom svih slobodnih
javaa promenive v
n
u formuli promenivom v
k
bez obzira na regularnost zamene. Sada nije texko
utvrditi da je relacija n je kod neke od instanci sheme separacije ili sheme zamene rekurzivan, kao
i da je relacija n je kod aksiome ZFC sistema takoe rekurzivna. Kao formalizaciju predikatskog
raquna koristiemo sekventnu formulaciju prirodne dedukcije qije su aksiome i pravila izvoea
dati sa
, , x = x, , x = y y = x, , x = y, y = z x = z, , x = y (x) (y),

,
,
,

,
,

,

,
,
,

,
,
,
.
()
, (x)
, x(x)
, () , (t) x(x), ()
(x)
x(x)
, () , x(x) (t),
Tu su i proizvoni konaqni skupovi formula, a i proizvone formule. Takoe, x je
proizvona promeniva, a t proizvoan term. U obrascima oznaqenim sa () se podrazumeva da promen-
iva x nema slobodnih javaa u doem sekventu, a u formulama oznaqenim sa () da je zamena svih
slobodnih javaa promenive x u formuli (x) termom t regularna. Ovaj sistem nije minimalan, ali
emo ga zbog operativnosti proxiriti jox aksiomama oblika , gde je proizvoan konaqan skup
formula, a proizvona instanca bilo koje tautologije.
Da bismo kodirali sekvente prirodnim brojevima, treba najpre da kodiramo konaqne skupove for-
mula. Budui da su formule ve kodirane prirodnim brojevima, potrebno je da jox da kodiramo
konaqne skupove prirodnih brojeva. Jedan od naqina je sledei
x
1
, . . . , x
k
=
k
n=1
2
x
n
,
pri qemu se podrazumeva da je x
i
,= x
j
za i ,= j. Formalno, u tom sluqaju e vaiti
n x
1
, . . . , x
k
qt(x
1
, . . . , x
k
, 2
n
) > 2 qt(x
1
, . . . , x
k
, 2
n+1
)
Stoga emo definisati relaciju meu prirodnim brojevima kao
m n qt(n, 2
m
) > 2 qt(n, 2
m+1
).
Relacija m n zapravo predstava pripadae broja m konaqnom skupu kodirnom brojem n. Jasno je
da je za svaku od navedenih shema aksioma predikatskog raquna relacija n je kod sekventa aksiome
rekurzivan ako je relacija n je kod formule koja je instanca tautologije rekurzivan. Tu se kod
sekventa uvodi kao
= ( , ).
Formula qiji je kod broj k je instanca tautologije ako vai f(n) = 1 za svako preslikavae f skupa
0, . . . , n u skup 0, 1 za koje je za sve m, n za koje ima smisla f(5m+2) = 1 f(m) i f(5(m, n) +3) = 0
ako i samo ako je f(m) = 1 i f(n) = 0. Drugim reqima, formula qiji je kod k je instanca tautologije
ako vai k s za svaki kod s podskupa od 0, . . . , k za koji vai
(5n + 2) s n s za 5n + 2 k,
(5 (m, n) + 3) s (m s n s) za (m, n) + 3 k.
Budui da su kodovi podskupova skupa 0, . . . , k taqno brojevi mai od 2
k+1
, ova relacija je rekur-
zivna, pa je i relacija n je kod sekventa aksiome rekurzivan. Takoe, za svako od nabrojanih pravila
izvoea je relacija n kod sekventa koji se dobija primenom tog pravila izvoea na sekvent (ili
sekvente) qiji su kodovi dati je rekurzivna. Na taj naqin se lako zakuquje da ako dokaze kodiramo
kao odgovarajue konaqne nizove kodova formula, da je takoe i relacija n je kod dokaza rekurzivna.
Budui da je skup kodova aksioma bilo kog dela teorije ZFC (raqunajui tu sheme kao celine)
rekurzivan, i relacija m je kod formule s desnog dela posledeg sekventa u dokazu qiji je kod n i
kome su sve formule sa leve strane zapravo neke od aksioma teorije skupova je predstaviva za svaki
od takvih delova teorije skupova. Naravno, isto se odnosi i na bilo koji skup aksioma na jeziku L
ZF
koji ima predstaviv skup kodova. U tom sluqaju emo relaciju m je kod formule qiji je kod dokaza
iz sistema aksioma jednak n obeleavati sa Prov
(m, n).
Pretpostavimo sada da je R(n
1
, . . . , n
k
) relacija predstaviva u teoriji sa rekurzivnim skupom
kodova aksioma i neka je (x
1
, . . . , x
k
) jedno predstavae na jeziku L
ZF
te relacije u teoriji . Funkcija
koja paru brojeva (i, n) pridruuje kod formule S
n
(x
i
) je rekurzivna, pa e i funkcija koja k-torci
brojeva (n
1
, . . . , n
k
) pridruuje kod formule
n
1
,...,n
k
: x
1
x
k
(S
n
1
(x
1
) S
n
k
(x
k
) (x
1
, . . . , x
k
))
biti rekurzivna. Odatle e skupovi
R = (n
1
, . . . , n
k
) N
k
0
: (m N
0
)Prov
(
n
1
,...,n
k
, m),
R
c
= (n
1
, . . . , n
k
) N
k
0
: (m N
0
)Prov
(
n
1
,...,n
k
, m),
biti rekurzivno nabrojivi, pa je relacija R rekurzivna. Time je dokazana najavena teorema da je za ma
koje neprotivreqno rekurzivno aksiomatsko proxiree teorije Z
proizvona relacija R, odnosno

funkcija f, predstaviva u teoriji ako i samo ako je rekurzivna.
1.6.4 Prva Gedelova teorema nepotpunosti
Za razmatraa u ovoj taqki koristieno sledeu lemu.
Lema 28 (Gedelova lema o dijagonalizaciji) Za svaku formulu (x) jezika L
ZF
sa taqno jednom slobodnom
promenivom postoji reqenica istog jezika za koju Z
().
Dokaz: Posmatrajmo funkciju subst(m, n) definisanu kao
subst(, n) = x(S
n
(x) (x)).
Ona je rekurzivna, pa postoji predstavae subst(x, y, z) te funkcije koje jox moemo izabrati tako da
zamena svih slobodnih javaa promenive y promenivom x bude regularna. Tada za formulu
(x, y, z) : x y z subst(x, y, z) (u z)subst(x, y, u),
gde je u promeniva za koju je gora zamena regularna, vai da je formula
xyvw((x, y, v) (x, y, w) v = w)
teorema teorije Z
pod uslovom da su gore zamene regularne. To sledi iz qienice da je dobra

ureenost skupa teorema teorije Z
. No, neka je n kod formule

(x) : z((x, x, z) (z)).
Promeniva z je mogla biti izabrana tako da gora zamena bude regularna. Tada formula
: x(S
n
(x) (x))
zadovoava traene uslove. Naime zameujui formulu (x) u definiciji formule dobijamo da je
formula ekvivalentna sa
xz(S
n
(x) (x, x, z) (z))
Budui da je u teoriji Z
dokaziva jedinstvenost elementa x za koji vai S

n
(x) i da je prema prethodnom
komentaru za svako x elelemt z za koji vai (x, x, z) dokazivo jedinstven u istoj teoriji, onda e u toj
teoriji biti dokaziva jedinstvenost svedoka za x i z u goroj formuli. Jednostavno se proverava da
je subst(n, n) = , pa je i formula
xz(S
n
(x) S
(z) (x, x, z))

teorema. Iz S
n
(x) sledi da e svedok za x biti isti kao u prethodnoj formuli, a iz (x, x, z) da e
i svedok za z biti zajedniqki za obe formule. No, tada e formula biti dokazivo ekvivalentna sa
formulom x(S
(x) (x)), xto je zapravo definicija formule (). QED

Uz simboliku iz prethodne leme formulu zovemo dijagonalizacijom formule (x). U daem tekstu
e biti proizvono rekurzivno aksiomatsko proxiree na jeziku L
ZF
teorije Z
, pri qemu moe

biti i = Z
, a Pr
(x) formula yProv
(x, y). Takoe, e nam oznaqavati dijagonalizaciju formule

Pr
(x).
Teorema 50 (Prva Gedelova teorema nepotpunosti)
a ) Ako je neprotivreqna teorija onda , .
b ) Ako je neprotivreqna teorija i pritom iz Pr
() sledi , onda , .
Dokaz:
a ) Iz zbog Pr
() sledi da bi tada vailo i Pr
(). No, ako je n kod dokaza

za iz aksioma , onda
y(S
n
(y) Prov
(, y)),
a samim tim i yProv
(, y), to jest Pr
(), xto zajedno sa prethodnim daje protivreq-

nost teorije .
b ) Iz zbog Pr
() vai Pr
(), a odatle je po pretpostavci , odakle je

najzad protivreqna teorija.
QED
Kao xto se vidi, u dokazu da , korixen je jaqi uslov od neprotivreqnosti teorije . Kasnije
emo videti da je taj uslov bio bitan, to jest da se ne moe ispustiti. Sada emo navesti jednu
teoremu nepotpunosti koja ne zahteva jaqe pretpostavke za teoriju od neprotivreqnosti.
Teorema 51 (Roser) Posmatrajmo formulu
(x) : y(Prov
(x, y) (z < y)Prov
(5x + 2, z)),
ili u razvijenom obliku
(x) : (y )(Prov
(x, y) (z y)uvwt(S
5
(w) S
2
(t) S
(w, x, u) S
+
(u, t, v) Prov
(v, z))).
Neka je dijagonalizacija formule (x). Tada ako je teorija neprotivreqna vai , i , . To
posebno znaqi da je teorija nepotpuna.
Dokaz: Za formulu vai
y(Prov
(, y) (z < y)Prov
(, z)).
Ukoliko , onda za kod n dokaza za iz aksioma vai
Prov
(, n) (z < n)Prov
(, z).
Meutim, po definiciji predstavivosti i iz qienice da je n kod dokaza za formulu iz aksioma
sledi da Prov
(, n). No, tada

(z < n)Prov
(, z).
Ali, budui da
z(z < n
i<n
z = i),
vaie i

i<n
Prov
(, i).
Meutim, zbog neprotivreqnosti teorije i vai , , pa

i<n
Prov
(, i),
xto je kontradikcija. Neka sada . Tada vai
y(Prov
(, y) (z < y)Prov
(, z)).
No, tada zbog linearnosti ureea prirodnih brojeva vai
y(Prov
(, y) (z y)Prov
(, z)),
odakle se dokaz izvodi na sliqan naqin kao malopre. QED
1.6.5 Druga Gedelova teorema nepotpunosti
U dokazu druge Gedelove teoreme nepotpunosti koristiemo sledee osbine formule Pr
(x) koje vae

za proizvone formule i .
D1 Iz sledi Pr
().
D2 Pr
() Pr
(Pr
()).
D3 Pr
( ) (Pr
() Pr
()).
Prva osobina sledi iz same qienice da formula Prov
(x, y) predstava relaciju n je kod dokaza

za formulu qiji je kod m iz aksioma . Trea osobina je posledica qienice da se nadovezivaem
dva dokaza dobija dokaz i qienice da se dodavaem na kraj dokaza sekvenata koji su izvodivi iz nekih
od prethodnih qlanova dokaza dobija dokaz. Druga osobina se dokazuje formalizacijom u teoriji
dokaza prve osobine. Pritom je prva osobina dovona za dokaz prve Gedelove teoreme nepotpunosti.
Pre nego xto preemo na dokaz druge i tree osobine izvedimo iz ovih osobina drugu Gedelovu teoremu
nepotpunosti.
Teorema 52 (Druga Gedelova teorema nepotpunosti) Neka je Con
formula Pr
(0 = 1), pri qemu 0 = 1

moe biti oznaka za bilo koju kontradikciju na jeziku teorije . Tada Con
. To posebno znaqi
da se u prvoj Gedelovoj teoremi nepotpunosti formula moe zameniti formulom Con
.
Dokaz: Iz vaanosti formule 0 = 1 i D1 sledi da
Pr
(0 = 1 ),
a odatle po D3
Pr
(0 = 1) Pr
().
Primenom pravila kontrapozicije dobija se
Pr
() Pr
(0 = 1),
ili posle zamene ekvivalenata
Con
.
Iz Pr
() i D1 sledi
Pr( Pr
()).
Odatle i iz D3 dobijamo
() Pr
() Pr
(Pr()).
Meutim, na osnovu D2 je
() Pr
() Pr
(Pr()).
Primeujui D1 na vaanu formulu Pr
() (Pr() 0 = 1), a potom D3 na dobijeni rezultat

zakuqujemo da vai
Pr(Pr
()) Pr
(Pr
() 0 = 1).
Ako sada primenimo D3 na formulu Pr
(Pr
() 0 = 1) dobiemo da
Pr(Pr
()) (Pr
(Pr
()) Pr
(0 = 1)).
Povezujui to sa () i () dobijamo da vai
Pr
() Pr
(0 = 1),
odakle kontrapozicijom dobijamo da
Pr
(0 = 1) Pr().
Najzad, zamenom ekvivalenata zakuqujemo
Con
.
QED
Ostalo je da dokaemo osobine koje smo koristili u dokazu. Nije texko pokazati da ako je f( x) bilo
koja primitivno rekurzivna funkcija, da onda eno predstavae ( x, y) konstruisano preko navedenih
opisa inicijalnih rekurzivnih funkcija i operatora supstitucije i rekurzije definixe jednu dokazivo
totalnu funkciju u teoriji Z
u smislu da vai
Z
( x )(
1
y )( x, y).
Stoga postoji i predstavae funkcije koja paru kodova konaqnih nizova pridruuje kod konkatenacije
tih nizova koje ima tu ososobinu.
Dokaimo sada osobinu D3. Ako su dati dokazi za i iz aksioma , onda su ihovi posledi
qlanovi oblika i za , . No, odatle se odmah dobija sekvent , , pa
nadovezivaem datih dokaza i dopisivaem ovog sekventa na kraj dobijamo dokaz za iz aksioma .
Dokaz osobine D2 e biti znatno dui.
Lema 29 (Z
) Ako je formula
1

n
instanca tautologije, onda postoji dokaz sekventa
1
, . . . ,
n
.
Dokaz: Dokaz emo izvesti indukcijom po n . Za n = 0 pretpostavka glasi da je formula instanca
tautologije. Tada je traeni sekvent aksioma. Neka je n = k + 1. Tada je formula (
1

k
)
(
k+1
) tautologija, pa je po induktivnoj pretpostavci sekvent
1
, . . . ,
k

k+1
dokaziv. No,
tada je na osnovu slabea i modus ponensa taj dokaz produiv sekventima
1
, . . . ,
k+1

k+1
,
k+1

k+1
,
1
, . . . ,
k+1

k+1
i
1
, . . . ,
k+1
. QED
Uz simboliku i prerpostavke iz prethodne leme za sekvent
1
, ,
n
kaemo da je iskazno dokaziv.
Lema 30 (Z
) Ako su sekventi
i

i
dokazivi za 1 i n, onda je i sekvent
1
, . . . ,
n

1

n
dokaziv.
Dokaz: Dokaz ponovo izvodimo indukcijom po n 0. Za n = 1 nema xta da se dokazuje. Neka je
n = k + 1 za k 1 i =
1

n
. Tada su na osnovu slabea sekventi
i
takoe dokazivi za
svako i. Po induktivnoj pretpostavci dokaziv je i sekvent
1

k
, a poxto je formula
1

k
(
n

1

k+1
)
instanca tautologije, po odgovarajuoj aksiomi i modus ponensu je sekvent
n

1

k+1
dokaziv. Sada zbog dokazivosti sekventa
n
mora i sekvent
1

k+1
biti dokaziv. QED
Lema 31 (Z
) (Pravilo seqea) Ako su sekventi

i

i
dokazivi za svako 1 i n i ako je dokaziv
sekvent ,
1
, . . . ,
n
za =
1

n
, onda je i sekvent
1
, . . . ,
n
dokaziv.
Dokaz: Dokaz se izvodi primenom prethodne dve leme. QED
Formule i emo zvati sliqnim u oznaci ako se dobija preoznaqavaem vezanih promen-
ivih u . Preciznije, relaciju sliqnosti definixemo induktivno kao
(x = y) je formula x = y,
(x y) je formula x y,
() je oblika
za
,
( ) je oblika (
) za
,
(x(x, z)) je oblika y(y, z) pri qemu je korixena zamena regularna.
Nije texko primetiti da je relacija ekvivalencije.
Lema 32 (Z
) Neka su i sliqne formule. Tada je sekvent dokaziv.

Dokaz: Dokaz se izvodi indukcijom po sloenosti formule. U sluqaju atomskih formula formule i
moraju biti istovetne, pa je traeni sekvent zapravo aksioma. U sluqaju da je formula oblika
za neko
, onda i formula mora biti oblika
za takvo
za koje je
. No, budui da je
relacija ekvivalencije, po induktivnoj pretpostavci je sekvent
dokaziv. Ali tada je i sekvent

dokaziv. Poxto je sekvent (
) (
) aksioma, onda e i sekvent biti

dokaziv, pa je na osnovu slabea dokaziv i sekvent . Sada zbog na onovu modus ponensa
sledi da je sekvent dokaziv.
Ako je oblika
za neke formule
, onda i formula mora biti oblika
za
neke formule
za koje je
. Tada e po pretpostavci sekventi

biti dokazivi, a samim tim i sekventi
. No, sada dokazivost traenog sekventa

sledi iz dokazivosti sekventa
,
.
Najzad, ako je formula oblika x
(x, z) za neko
, onda formula mora biti oblika y
(y, z) za
neko
(x, z) za koje je korixena zamena regularna i za koje je
(x, z) (x, z). Tada je naravno, sekvent
(x, z)
(x, z) dokaziv, a samim tim i sekvent
y(y, z) na osnovu pravila seqea primeenog na

sekvent (x, z) y(y, z). Odatle naravno sledi dokazivost sekventa x
(x, z) y
(y, z) budui da u
emu nema slobodnih javaa promenive x. QED
Nije texko pokazati da za svaku formulu i svaki n postoji formula sliqna formuli
u kojoj nema vezanih javaa promenivih v
i
za i n. Ovo nas zajedno sa oslobaa razmixaa o
tome koje smo promenive u nekoj formuli koristili kao vezane, kao i da uvek moemo vrxiti zamenu
svih slobodnih javaa neke promenive datim termom t, jer ako zamena u posmatranoj formuli nije
regularna. moemo prei na oj sliqnu u kojoj e biti regularna.
Lema 33 (Z
) Iz sekventa , (x) je izvodiv sekvent , x(x) pod uslovom da u posledem

sekventu nema slobodnih javaa promenive x.
Dokaz: Iz sekventa , (x) se najpre izvodi sekvent , (x). Primenom seqea na taj sekvent
i na sekvent (x) x(x) dobija se sekvent , x(x) iz koga se lako dobija traeni sekvent.
QED
Lema 34 (Z
) Za ma koje n postoji formalan dokaz u teoriji za formulu S

n
(x) S
n
(y) x = y.
Dokaz: Sekvent
_
z x
i<n
S
i
(z)
_
,
_
z y
i<n
S
i
(z)
_
(z x z y)
je iskazno dokaziv. Iz ega se izvodi sekvent
z
_
z x
i<n
S
i
(z)
_
, z
_
z y
i<n
S
i
(z)
_
(z x z y),
a iz ega sekvent
z
_
z x
i<n
S
i
(z)
_
, z
_
z y
i<n
S
i
(z)
_
z(z x z y),
koji se krae zapisuje kao
S
n
(x), S
n
(y) z(z x z y).
No, ako sa Ext oznaqimo aksiomu ekstenzionalnosti onda e sekventi
Ext y(z(z x z y) x = y),
y(z(z x z y) x = y) (z(z x z y) x = y),
(z(z x z y) x = y) (z(z x z y) x = y),
biti dokazivi. Primenom seqea na ih dobija se
Ext (z(z x z y) x = y).
Sada primeujui modus ponens i slabee dobijamo
Ext, S
n
(x), S
n
(y) x = y,
odakle sledi tvree. QED
Lema 35 (Z
) Za ma koje n formula xS
n
(x) je formalno dokaziva.
Dokaz: Dokaz izvodimo indukcijom po n. Za n = 0, formula xS
n
(x) se svodi na aksiomu praznog skupa.
Neka je n = k + 1. Neposredno se proverava da je sekvent
S
k
(x), z y (z x z = x) S
k+1
(y)
iskazno dokaziv. Samim tim zbog
z(z y (z x z = x)) z(z y (z x z = x))
z(z y (z x z = x)) z y (z x z = x)
na osnovu seqea vai i
S
k
(x), z(z y (z x z = x)) S
k+1
(y).
Meutim, odatle u tri koraka se izvodi sekvent
xS
k
(x), yz(z y (z x z = x)) yS
k+1
(y).
Po pretpostavci postoji konaqan podskup skupa aksioma Z
takav da je sekvent xS
k
(x). Sa druge
strane, poxto je formula
xyz(z y (z x z = x))
teorema sistema Z
, za bar jedan konaqan podskup skupa aksioma Z
e sekvent
yz(z y (z x z = x))
biti dokaziv. No, tada je dokaziv i sekvent , yS
n
(y). QED
Lema 36 (Z
) Za ma koje m, n za koje je m ,= n postoji formalan dokaz u teoriji Z
za formulu
S
m
(x) S
n
(x).
Dokaz: Neka je n najmai element skupa za koji sekvent S
n
(x) x , x nije dokaziv. Tada svakako ne
moe biti n = 0 jer je sekvent y y x x , x aksioma naxeg sekventnog raquna. Neka je n = k + 1.
Tada vai
S
n
(x) x x
ik
S
i
(x),
odakle se lako dobija
S
n
(x) x x
ik
S
i
(x).
Odavde se slabeem i modus ponensom dobija
S
n
(x), x x
in
S
i
(x).
Po induktivnoj pretpostavci je S
i
(x) x , x, a samim tim i S
i
(x) x , x za sve i < n. No, tada je zbog
S
0
(x) x , x, . . . , S
k
(x) x , x,
i<n
S
i
(x) x , x
na osnovu seqea ispueno
S
n
(x), x x x , x.
Iz ovog sekventa se direktno izvodi traeni sekvent S
n
(x) x , x. Neka je sada m < n. Iz sekvenata
aksioma
S
m
(x), S
n
(y) x y
_
i<n
S
i
(x),
S
m
(x), S
n
(y) S
m
(x)
lako se izvodi sekvent S
m
(x), S
n
(x) x y. Posebno, ako su promenive x i y bile jednake imali bismo
S
m
(x), S
n
(x) x x. No, prema prethodnom e tada biti i S
m
(x), S
n
(x) za bilo koju formulu , xto
u sluqaju da je formula S
n
(x) daje sekvent iz koga moemo dobiti traeni rezultat. QED
Lema 37 (Z
) Postoji konaqan skup takav da je za svako n sekvent , S

n
(x) x dokaziv.
Dokaz: Budui da je formula xy(x z(z y (z x z = x)) y ) teorema teorije skupova
moemo uoqiti konaqan skup takav da je sekvent xy(x z(z y (z xz = x)) y )
dokaziv. Nije texko proveriti da e tada i sekvent
, x , z(z y (z x z = x)) y
biti dokaziv. Sliqno, poxto je x(S
0
(x) x ) teorema teorije skupova, moemo pretpostaviti i da
je dovono veliki konaqan podskup skupa da i sekvent , S
0
(x) x bude dokaziv. Problem se
svodi na dokazivae sekventa
S
n
(x), S
n+1
(y) z(z y (z x z = x)),
jer e se u tom sluqaju lako napraviti induktivni korak. Taj sekvent se izvodi iz sekventa
S
n
(x), S
n+1
(y) z(z y (z x z = x))
za koji se lako vidi da je iskazno dokaziv. QED
Na sliqan naqin se dokazuje sredstvima Z
da je i sekvent
ExtS
n
(x) S
n+1
(y) z(z y (z x z = x))
dokaziv, gde je Ext oznaka za aksiomu ekstenzionalnosti. Budui da su formule
xyzy
((S
+
(x, y, z) u(u y
(u y u = y))) (S
+
(x, y
, z
) u(u z
(u z u = z)))),
xyz(S
0
(y) (S
+
(x, y, z) z = x))
teoreme teorije skupova, postojae konaqan skup za koji su dokazivi sekventi
, S
+
(x, y, z), u(u y
(u y u z)) S
+
(x, y
, z
) u(u z
(u z u = z)),
, S
0
(y) S
+
(x, y, z) z = x.
Pritom se moe dodatno pretpostaviti da skup sadri i aksiomu ekstenzionalnosti.
Korixeem ovih sekvenata dokazuje se da je isti skup i za ma koje m, n, k formalno dokaziv
sekvent (m + n = k)
ako je k = m + n, odnosno (m + n = k)
za k ,= m + n. Na sliqan naqin
se postupa i u sluqaju mnoea. Zatim se dokazuje indukcijom po sloenosti terma da za terme t, t
u
kojima se ne javaju promenive vai (t = t
kada termi t, t
imaju iste vrednosti u , odnosno

(t = t
u suprotnom.
Posle toga, indukcijom po sloenosti formule dokazuje se da za svaku aritmetiqku
0
formulu
vai
ako je formula taqna u strukturi , odnosno vai
ako formula nije taqna u

strukturi ,
Napokon, ako iz x
1
x
k
(x
1
, . . . , x
k
), gde je ( x) aritmetiqka
0
formula, postojae m
1
, . . . , m
k
za
koje je (m
1
, . . . , m
k
), pa je dokaziv sekvent x
1
x
k
(
_
k
i=1
S
i
(x
i
) (x
1
, . . . , x
k
)). No, tada e biti
dokaziv i sekvent x
1
x
k
(x
1
, . . . , x
k
), a to je upravo formalan dokaz za prevod date aritmetiqke
formule iz aksioma teorije skupova. To na kraju znaqi da Pr
()) za bilo koju reqenicu

koja predstava prevod
1
aritmetiqke formule koja poqie blokom egzistencijalnih kvantora iza
kojih sledi
0
arimetiqka formula.
Svaka rekurzivna relacija je predstaviva
1
formulom u teoriji , pa postoji
1
predstavae
(x, y)) u teoriji relacije Prov
(x, y). No, tada relaciju Pr
(x) opisujemo u teoriji formulom

y(x, y)) koja je takoe
1
formula. Stoga je ostalo da jox da se dokae da je svaki prevod
1
formule
ekvivalentan prevodu neke formule koja eventualno poqie blokom egzistencijalnih kvantora iza kojih
je
0
formula. To je posledica teoreme o preneks normalnoj formi i ekvivalencije
(x < y)z u(x < y)(z < u).
Smer je trivijalan. Smer je posledica qienice da maih brojeva od y ima samo konaqno
mnogo. Stoga, ako svakom x < y pridruimo odgovarajui svedok z
x
, takvih e biti samo konaqno
mnogo, pa postoji u za koje je u > z
x
za sve x < y. Time bi formula Pr
() Pr
(Pr()) bila
u potpunosti dokazana.
No, tako bismo dokazali da
ako je teorija neprotivreqna, onda , Con
.
Odgovarajua formalizacija tog stava u teoriji Z
bi bila
Z
Con
Pr
(Con
).
Mi znamo da Con
. Meutim, u dokazu te qienice se koriste samo osobine D1, D2 i D3.

Osobina D1 je posledica predstavivosti rekurzivne relacije Prov
(x, y), xto je mogue i u teoriji Z
.
Sliqno, u dokazu osobina D2 i D3 se koriste samo aksiome sistema Z
, pa zapravo vae odgovarajui

stavovi koji se dobijaju zamenom simbola sa Z
na svim mestima osim u indeksima.

Stoga zapravo vai Z
Con
. No, tada prema D1 vai da Z
Pr(Con
), odakle je prema
D3 taqna relacija Z
Pr
(Con
) Pr
(), odnosno Z
Pr
() Pr
(Con
). Takoe, lema
o dijagonalizaciji vai ve u teoriji Z
, tako da moemo uzeti i da Z
Pr
(), odakle e
najzad na osnovu tranzitivnosti implikacije biti Z
Con
Pr
(Con
).
1.6.6 Komentar
Gedelove teoreme nepotpunosti nam zapravo garantuju da formalni sistemi koji opisuju iole oz-
biniji fragment Matematike (to jest u kojima je mogue interpretirati aritmetiku prirodnih bro-
jeva i predstaviti sve rekurzivne relacije) u sluqaju da repodukuju samo istine na jeziku aritmetike
prirodnih brojeva ne samo da su nepotpuni, nego se ne mogu nikako ni proxiriti do takvih formalnih
sistema koji bi bili jox i potpuni. Takoe, mi u takvim sistemima znamo za bar jedno vano tvree
koje se u ima moe formulisati ali ne i dokazati niti oboriti sredstvima tog sistema. To je iskaz
kojim se formalizuje u tom sistemu svojstvo neprotivreqnosti istog tog sistema.
Tu je u dokazu korixen jaqi princip od neprotivreqnosti tog sistema. Ako je jedan takav
formalni sistem, onda je teorija T = + Con
neprotivreqna. Tu je qak dovono pretpostaviti

obiqnu neprotivreqnost teorije T. Meutim, ako je (x) jedno predstavae skupa aksioma teorije
i n = Con
, onda je sa (x) : (x) (x = n)
dato jedno predstavae skupa aksioma teorije T.

Pri standardnom naqinu konstruisaa formula Con
T
i Con
preko predstavaa skupa aksioma bie

Con
T
Con
, xto odraava svojstvo da ako je teorija T neprotivreqna, onda je neprotivreqna i

teorija koja se dobija izbacivaem neke aksiome iz teorije T. No, tada vai Con
Con
T
,
odnosno T Con
T
. Ali, poxto za dijagonalizaciju formule Pr
T
vai T Con
T
, to e znaqiti
da takoe T .
No, to upravo znaqi da se u delu u kome je korixen jaqi uslov od neprotivreqnosti teorije dokaz i
nije mogao izvesti korixeem samo uslova neprotivreqnosti sistema u kome se moe interpretirati
aritmetika prirodnih brojeva i u kome su predstavive sve rekurzivne relacije. Ipak, Roser je
dokazao nepotpunost takvih sistema koristei obiqnu neprotivreqnost takvih teorija. No, prema
prethodnom to se nije moglo uraditi na primeru formule koja izraava neprotivreqnost istog sistema,
pa je zato Roser konstruisao drugu reqenicu za koju je dokazao da je u tom sistemu nedokaziva i
neoboriva. Ipak, iako je Roser dokazao nepotpunost takvih teorija pod slabijim uslovima, Gedelov
primer nedokazive (i neoborive) reqenice je vixe zaiveo u matematiqkoj praksi jer je nedokazivost
te reqenice imala i druge posledice, od kojih emo videti neke koje se odnose teoriju skupova.
U dokazu qienice D2 bitno smo koristili pretpostavku da je relacija Prov
predstavena
1
formulom. Ta qienica je bila bitna, jer kao xto emo videti kod teorema refleksije, postoje i
takva
1
predstavaa iste relacije da za reqenicu Con
definisanu na uobiqajen naqin ali preko

tog
1
predstavaa relacije Prov
(x, y) vai Con
.
Na kraju, mora se priznati da iako se dokaz Gedelove teoreme nepotpunosti moe sprovesti potpuno
formalno korektno, da formulacija Gedelove teoreme nepotpunosti nije bax sasvim jasna. Gedelova
teorema nepotpunosti se pre svega odnosi na formalne sisteme koji ispuavaju odreene uslove. Prvi
od tih uslova bi bio da se u tom sistemu moe interpretirati potreban fragment aritmetike prirodnih
brojeva. Drugi uslov je da su pravila tog sistema algoritamski opisiva. U suprotnom se postava
pitae koliko takav sistem ima smisla nazivati formalnim. Trei uslov je predstavivost svih
rekurzivnih relacija u tom sistemu. Qetvrti uslov je neprotivreqnost tog formalnog sistema. Svi
ovi uslovi su, recimo u sluqaju teorija prvog reda, opisivi formalnim matematiqkim jezikom.
Gedelova teorema nepotpunosti u tom sluqaju tvrdi da formula tog sistema koja opisuje nepro-
tivreqnost istog sistema nije dokaziva sredstvima tog sistema. Ovde nije bax sasvim jasno koje bi to
uslove trebalo da ispuni neka reqenica tog sistema, pa da za u kaemo da opisuje neprotivreqnost
naxeg sistema, jer bi Gedelova teorema nepotpunosti trebala da se odnosi na sve takve reqenice tog
sistema.
Naravno, u sluqaju teorija prvog reda, mi moemo zahtevati da formula Con
bude definisana
preko formule Prov
na opisani naqin, pri qemu od formule Prov
zahtevamo da ispuni gore izreqene

uslove. Ali ona binto zavisi od korixenog kodiraa formula i od korixenog formalnog opisa
predikatskog raquna. Suxina je izrei formalnim jezikom uslove koje ona treba da ispuni, nezavisno
od naqina na koji je konstruisana. Analizom dokaza bilo koje teoreme se moe zakuqiti xta je zaista
korixeno u enom dokazu, ali se relacija opisivaa ne moe izraziti formalnim sredstvima.
Glava 2
Modeli teorije skupova
Kao xto je i uobiqajeno, pod modelom jezika L
ZF
podrazumevaemo proizvoan skup M snabdeven
binarnom relacijom E M
2
. Samu takvu strukturu predstavamo ureenim parom M= (M, E). Meu-
tim, qesto e tu M i E biti prave klase. Tada moramo biti oprezniji u radu jer takve strukture ne
podleu klasiqnoj teoriji modela. Nadae emo podrazumevati da su M i E, klase, moda ne prave,
ali dopuxtaemo tu mogunost. U sluqaju kada je M klasiqan model u smislu skupa M snabdevenog
binarnom, relacijom E, pisaemo M= M, E).
2.1 Relacija zadovoea za modele teorije skupova
Najpre emo definisati relaciju zadovoea na modelima M= M, E) jezika L
ZF
u sluqaju kada je
M skup. Po teoremi rekurzije postoji formula Holds(M, n, v) jedinstveno odreena do na ekvivalenciju
sa tri slobodne promenive M, n, v takva da sledee formule budu teoreme
Holds(M, n, v) (ME (M= M, E) E M
2
M ,= ) n v : M),
C (Holds(M, E), 5(m, n), v) v(m) E v(n),
C (Holds(M, E), 5(m, n) + 1, v) v(m) = v(n)),
C (Holds(M, E), 5n + 2, v) Holds(M, E), n, v)),
C (Holds(M, E), 5(m, n) + 3, v) (Holds(M, E), m, v) Holds(M, E), n, v)),
C (Holds(M, E), 5(m, n) + 4, v) v
(v
: M v[
\{m}
= v
[
\{m}
Holds(M, E), n, v)),
gde je sa C oznaqena formula M ,= E M
2
n v : M. Xtavixe, ta formula e
biti jedinstveno odreena do na ekvivalenciju. Tu je teorema rekurzije primeena na dobro zasnovanu
relaciju R meu ureenim trojkama kod kojih je prva komponenta ureen par definisanu sa
(M, E), n, v) R (M
, E
), n
, v
) (M, E) = M
, E
) n n
: M
).
Jasno je da je za proizvono M, E, n, v klasa
(M
, E
), n
, v
) : (M
, E
), n
, v
) R (M, E), n, v)
zapravo skup, kao i da ne postoje beskonaqni nizovi ((M
k
, n
k
, v
k
))
k
za koje je
(M
k+1
, n
k+1
, v
k+1
) R (M
k
, n
k
, v
k
)
za svako k . Drugim reqima, relacija R je dobro zasnovana, pa je primena teoreme rekurzije mogua.
Ovo je definicija quvene relacije zadovoea Tarskog u posebnom sluqaju kada je u pitau jezik L
ZF
.
62 2 Modeli teorije skupova
No, ako bismo fiksirali model M= (M, E), gde je M prava klasa, onda bi gore pomenuta klasa bila
prava, pa relacija R ne bi bila dobro zasnovana, odakle primena teoreme rekurzije ne bi bila mogua.
Zato pri definisau relacije zadovoea za modele koji su prave klase treba biti oprezniji. No,
pre nego xto preemo na klase, pomenimo sledeu teoremu.
Teorema 53 Z
(v : M v
: M n (m )(FV(n, m) v(m) = v
(m))
(Holds(M, E), n, v) Holds(M, E), n, v
)).
Dokaz se izvodi indukcijom po n, ili preciznije, korixeem dobre ureenosti skupa .
Xto se tiqe relacije zadovoea na modelima koji su prave klase, qak i ako fiksiramo takav model
M, neemo moi da naemo formulu F(x) za koju bi bilo F() ako i samo ako vai u modelu M
u sluqaju kada je formula bez slobodnih promenivih. Naime, na naqin sliqan dokazu Gedelove
leme o dijagonalizaciji dokazuje se da za svaku formulu F(x) postoji reqenica takva da je formula
F() teorema teorije Z
. To znaqi da ako posmatramo model M = (V, ), ukoliko bismo imali

formulu Sat(x) za koju je Sat() za svaku reqenicu, onda bi za odgovarajuu reqenicu za koju
je Sat() vailo jox i Sat() , odakle bi bilo , xto je kontradikcija. To ujedno
ukazuje da se uslov da je za svako x klasa y : yEx skup ne moe ispustiti u teoremi rekurzije.
Ako fiksiramo model M i formulu , onda moemo unutar teorije govoriti o tome da li model M
zadovoava formulu . Odgovarajuu formulu emo zvati relativizacijom formule na model M i
obeleavati sa
M
, odnosno M[= . Tu formulu induktivno definixemo na sledei naqin
M[= x y : xEy,
M[= x = y : x = y,
M[= : (M[= ),
M[= ( ) : (M[= ) (M[= ),
M[= x : (x M)(M[= ),
gde je M= (M, E). No, iako ne postoji formula Sat(x) takva da za svaku reqenicu vai Sat() ,
takva formula ipak postoji ako se ograniqimo samo na
n
formule . Zaista, neka je M= (M, E) neki
model koji moe biti i klasa. Uvedimo sledee operacije
N(m) = 5m+ 2, I(m, n) = 5(m, n) + 3, E(m, n) = 5(m, n) + 4,
BE(m, n, p) = E(m, N(I(5(m, n), N(p)))) za m ,= n.
Konkretno, za ove operacije vai
N() = , I(, ) = , E(m, ) = v
m
,
BE(m, n, ) = (v
m
v
n
) za m ,= n.
Skup kodova atomskih formula je skup onih brojeva koji pri deleu sa 5 daju ostatak koji nije vei
od 1. Uvedimo oznake
k
i
k
, gde je k 0, za podskupove od definisane rekurzivno sa
5n, 5n + 1
k
,
k
,
N(n)
k
n
k
,
N(n)
k
n
k
,
I(m, n)
k
(m
k
n
k
),
I(m, n)
k
(m
k
n
k
),
E(m, n)
0
(E(m, n) ran(BE) n
0
),
E(m, n)
0
(E(m, n) ran(BE) n
0
),
E(m, n)
k+1
n
k+1
,
E(m, n)
k+1
(n
k
(E(m, n) ran(BE) n
k+1
)).
2.1 Relacija zadovoea za modele teorije skupova 63
Lako se dokazuje da za ove skupove vai
n

n

n+1

n+1
, kao i

n

n
=

n

n
= . Neka je
sada M = (M, E) fiksiran model jezika L
ZF
koji moe biti i klasa, ali takav da je relacija E dobro
zasnovana. Takve modele emo zvati dobro zasnovanim. Tada postoji formula Sat
M
0
za koju je u ZF
dokazivo
Sat
M
0
(m, v) m
0
v : M,
kao i da formula m, n, p
0
v : M povlaqi svaku od formula
Sat
M
0
(5(m, n), v) v(m) E v(n),
Sat
M
0
(5(m, n) + 1, v) v(m) = v(n),
Sat
M
0
(I(m, n), v) (Sat
M
0
(m, v) Sat
M
0
(n, v)),
Sat
M
0
(N(m), v) Sat
M
0
(m, v),
Sat
M
0
(BE(m, n, p), v) v
(v
[
\{m}
= v[
\{m}
v
(m) E v(n) Sat

M
0
(p, v
)).
Takva formula postoji budui da je relacija R n, v) : n
0
v : M definisana sa
n, v) Rn
, v
) n < n
(m, m
)(v
[
\{m}
= v[
\{m}
v
(m) E v(m
))
dobro zasnovana budui da za dato v
i za svako n
, m, m
u goroj relaciji imamo skup mnogo mogunosti

za v i da je unija prebrojive familije skupova skup. Formulu Sat
M
0
(n, v) oznaqavaemo jox i sa
Sat
M
0
(n, v). Pretpostavimo sada da su formule Sat
M
k
(n, v) i Sat
M
k
(n, v) ve definisane. Po teoremi
rekurzije postojae formula Sat
M
k+1
(n, v, t, w) za koju je u teoriji ZF
dokazivo
Sat
M
k+1
(n, v, t, w) ((n
k+1
t = 0) (n
k+1
t = 1)) v : M,
kao i da formula m, n, p, q v : M za svako l N povlaqi svaku od formula
Sat
M
k+1
(5(m, n), v, t, w) v(m) E v(n),
Sat
M
k+1
(5(m, n) + 1, v, t, w) v(m) = v(n),
m
k+1
(Sat
M
k+1
(N(m), v, 0, w) Sat
M
k+1
(m, v, 1, w)),
m
k+1
(Sat
M
k+1
(N(m), v, 1, w) Sat
M
k+1
(m, v, 0, w)),
m
k+1
n
k+1
(Sat
M
k+1
(I(m, n), v, 0, w) (Sat
M
k+1
(m, v, 1, w) Sat
M
k+1
(n, v, 0, w))),
m
k+1
n
k+1
(Sat
M
k+1
(I(m, n), v, 1, w) (Sat
M
k+1
(m, v, 0, w) Sat
M
k+1
(n, v, 1, w))),
n
k+1
(Sat
M
k+1
(E(m, n), v, 0, w) v
(v
: M v
[
\{m}
= v[
\{m}
v
(m) w Sat
M
k+1
(n, v
, 0, w))),
n
k
(Sat
M
k+1
(E(m, n), v, 0, w) v
(v
: M v
[
\ran{m}
= v[
\{m}
v
(m) w Sat
M
k
(n, v
))),
n
k+1

k
(Sat
M
k+1
(BE(m, n, p), q, v, 1, w)
v
(v
: M v
[
\{m}
= v[
\{m}
v
(m) E v(n) Sat

M
k+1
(p, v
, 1, w).
Xtavixe, zajedno sa formulama Sat
M
k
i Sat
M
k
, formula Sat
M
k+1
je takoe jedinstveno odreena do na
ekvivalenciju. No, ovde treba napomenuti da su pomenute formule dokazive ve u teoriji Z
, jer je
aksioma zamene potrebna samo u sluqaju rekurentnog definisaa funkcije qije vrednosti pripadaju
nekoj klasi, dok je aksioma zamene nepotrebna u sluqaju rekurentnog definisaa funkcije qije vred-
nosti pripadaju nekom skupu, kao i u sluqaju rekurentnog definisaa relacije budui da je relacija
zapravo funkcija sa dve mogue vrednosti.
Sada se formule Sat
M
k+1
(x, v) i Sat
M
k+1
(x, v) definixu kao wSat
M
k+1
(x, v, 0, w) i wSat
M
k+1
(x, v, 1, w)
tim redom. Na taj naqin smo za ma koji model M = (M, E) i za svaki metateorijski prirodan broj k
definisali formule Sat
M
k
(x, v) i Sat
M
k
(x, v). Za ih vai sledea teorema qiji dokaz izostavamo jer
se izvodi kraje jednostavno dvostrukom indukcijom: najpre po k, a potom po sloenosti formule .
Teorema 54 Z
Za svaki k N
0
i ma koju formulu (v
i
1
, . . . , v
i
n
) jezika L
ZF
qije su jedine eventualne
slobodne promenive v
i
1
, . . . , v
i
n
vai
a ) Ako (v
i
1
, . . . , v
i
n
)
k
, onda
Z
(v : M (Sat
M
k
((v
i
1
, . . . , v
i
n
), v) M[= (v(i
1
), . . . , v(i
n
)))).
b ) Ako (v
i
1
, . . . , v
i
n
)
k
, onda
Z
(v : M (Sat
M
k
((v
i
1
, . . . , v
i
n
), v) M[= (v(i
1
), . . . , v(i
n
)))).
Ukoliko je tu M = WF, gde je WF klasa svih dobro zasnovanih skupova i relacija E definisana
sa xEy x, y WF x y, onda emo oznaku M izostavati. Naravno, o operaciji tranzitivnog
zatvaraa skupa ima smisla govoriti samo uz aksiomu zamene. No, klasa WF se moe izgraditi i
hijerahijski. za to je neophodno definisati familiju skupova V
, gde prelazi preko svih ordinala.

Ona se definixe induktivno sa
V
0
= , V
+1
= P(V
), V
=
_
<
V
za graniqni ordinal .
Tu se indukcijom po lako dokazuje da je skup V
tranzitivan odakle se direktno proverava da

iz < sledi V
. No, pomenimo jox da o ovoj hijerarhiji ima smisla govoriti samo u svetlu
aksiome zamene koja je korixena kroz teoremu rekurzije du klase ordinala.
Rang proizvonog skupa x
ORD
V
u oznaci rank(x) definixemo kao najmai ordinal za koji

x V
+1
. Pritom, ako je x V
+1
, onda zbog x V
za svako y x vai da y V
. Ako je graniqni
ordinal, onda postoji < tako da y V
V
+1
, odakle je rank(y) < . No, to e taqno znaqiti
da iz y x sledi rank(y) < rank(x). Drugim reqima, ako x

ORD
V
, onda je za svaki y x vai

y
ORD
V
i pritom je rank(y) < rank(x).

Teorema 55 ZF
WF =
.
Dokaz: Indukcijom po dokazuje se da je V
WF. Zaista, za x V
i ,= y x uoqimo z y
najmaeg ranga. Za ega e vaiti y z = , pa je x WF. Obrnuto, ako je x WF
ORD
V
, onda
je skup y = tc(x)
ORD
V
neprazan jer sadri element x, a takoe je podskup klase WF jer je ona

tranzitivna za relaciju . No, klasa WF je dobro zasnovana za relaciju , pa postoji -minimalan
element z skupa y. Tada je z element klase WF koji ne pripada klasi

ORD
V
, ali qiji je svaki

element u toj klasi. No, tada za = sup
uz
rank(u) vai da z V
+2
, xto je kontradikcija. QED
Neka je sada proizvona formula i i, j razliqiti celi nenegativni bojevi. Tada je univerzalno
zatvoree formule
v
i
v
k
v
j
( v
j
= v
k
) v
k
v
k+1
v
j
(v
j
v
k+1
(v
i
v
k
) ),
gde je k najmai ceo nenegativan broj koji je vei od i, j, kao i od svih celih nenegativnih brojeva
l za koje promeniva v
l
ima slobodnih javaa u formuli , jedna instanca sheme zamene. Xtavixe,
ako je tu
k

k
, onda je kod gore formule u skupu
k+4
. Kod gore formule oznaqavaemo sa
CS(, i, j). Funkcija CS je zapisiva sredstvima teorije Z
i za u vai da za ma koji ceo nenegativan

broj k
ZF
(n (
k

k
))(i, j )v(Fun(v) dom(v) = i ,= j Sat
k+4
(CS(n, i, j), v)).
Ovo sledi direktno iz instance sheme zamene kada je formula definisana kao
i, j i ,= j Fun(v) dom(v) = v
(Fun(v
) dom(v
) = v
[
\{i,j}
= v[
\{i,j}
(i) = x v
(j) = y (Sat
k+4
(CS(n, i, j), v
),
koja opisuje funkcionalnu zavisnost y od argumenta x. Ovde se takoe koristi qienica da je sred-
stvima teorije Z
dokazivo da za ma koje k N
0
i ma koji model M= (M, E) vai
(n
k
)(i )((v)(v : M Sat
k
(M, n, v)) (v)(v : M Sat
k+1
(M, N(E(i, N(n))), v))).
2.2 Apsolutnost i tranzitivni modeli 65
Sliqno vai i ako se slovo zameni slovom . Odatle neposredno sledi da je takoe u teoriji Z
dokazivo da za ma koji model M= (M, E) i ma koje k N

0
vai
(n
k
)(i )((v)(v : M Sat
k
(M, n, v)) (v)(v : M Sat
k
(M, UC(n), v))),
gde je UC(n) kod univerzalnog zatvorea formule qiji je kod n.
Sliqno tome, ako je bilo koja formula jezika L
ZF
i i, j N
0
takvi da je j najmai element skupa
N
0
koji je vei od i, kao i od svih l N
0
za koje promeniva v
l
ima slobodnih javaa u formuli ,
onda je univerzalno zatvoree formule
v
j
v
j+1
v
i
(v
i
v
j+1
(v
i
v
j
))
jedna instanca aksiome separacije. Kod te instance oznaqavaemo sa CC(, i). Funkcija CC(n, i) je
opisiva sredstvima teorije Z
i u toj teoriji je dokaziva formula

MME(M= M, E) M ,= E = x, y) M
2
: x y (x M)P(x) M
v(n, i )(v : M Holds(M, CC(n, i), v))).
Detai dokaza se prepuxtaju qitaocu.
2.2 Apsolutnost i tranzitivni modeli
Za model M = (M, E) rei emo da je ekstenzionalan ako zadovoava aksiomu ektenzionalnosti, to
jest ako za ma koje x, y M za koje je x ,= y postoji z M za koje (zEx zEy).
Definicija 12 Za klasu M rei emo da je tranzitivna ako iz x y i y M sledi x M za ma koje x, y
i ako je relacija na toj klasi dobro zasnovana. Ukoliko je pritom E relacija pripadaa na klasi
M, onda emo za model M= (M, E) rei da je tranzitivan.
Tranzitivne modele emo poistoveivati sa ihovim nosaqima, budui da je interpretacija rela-
cije pripadaa u tom sluqaju jedinstveno odreena. Oni su uvek ekstenzionalni, xto direktno sledi
iz aksiome ekstenzionalnosti. Na znaqaj tranzitivnih modela ukazuje sledea teorema.
Teorema 56 ZF
(Teorema kolapsa) Svaki ekstenzionalan model M = (M, E) kod kojeg je relacija E

dobro zasnovana izomorfan je nekom tranzitivniom modelu. Pritom su taj tranzitivan model, kao i
odgovarajui izomorfizam jedinstveni.
Dokaz: Pretpostavimo da su odgovarajui traznitivan model odreen nosaqem X i izomorfizam f dati.
Uslov f(y) f(x) yEx koji mora da vai za sve x, y M je ekvivalentan sa uslovom
f(x) = f(y) : yEx,
odakle po teoremi rekurzije sledi jedinstvenost izomorfizma, a samim tim i odgovarajueg tranzi-
tivnog modela kao slike tog izomorfizma. Takoe po teoremi rekurzije, funkcija f sa gorom osobinom
postoji, a da bismo dokazali da je ta funkcija i izomorfizam na model odreen slikom X te funkcije
treba proveriti da je f injekcija. No, to sledi direktno iz ekstenzionalnosti modela M. Skup X je
dobro zasnovan, jer je relacija pripadaa na emu dobro zasnovana kao izomorfna dobro zasnovanoj
relaciji. Pretpostavimo da x y i y X. Tada je za neko y
M
y = f(y
) = f(z) : zEy
,
pa iz x y sledi da je x = f(z) za neko z M, odakle x X. QED
Odavde sledi da se uslov da je za svako x klasa y : yEx zapravo skup bitan u teoremi rekurzije.
Naime, ako posmatramo relaciju E definisanu sa
xEy x ,= y = ,
onda je x : xE prava klasa, dok je drugi uslov dobre zasnovanosti relacije E ispuen. Takoe,
model (V, E) je tada ekstenzionalan. Kada pomenuti uslov u teoremi rekurzije ne bi bio bitan, onda
bi na osnovu dokaza prethodne teoreme postojao jedinstveni tranzitivni model (naravno, prava klasa)
izomorfan datom modelu, ali slika praznog skupa pri tom izomorfizmu ne bi mogao da bude niti jedan
skup budui da je x : xE prava klasa.
Tranzitivni model iz prethodne teoreme zovemo i tranzitivnim kolapsom modela M. Naravno, ako
je tu M skup, onda e po aksiomi zamene i X biti skup.
Definicija 13 Neka je M= (M, E) proizvoan model i k N
0
. Definiximo formule
Abs
M
k
(n) : n
k
v(v : M (Sat
M
k
(n, v) Sat
k
(n, v))),
Abs
M
k
(n) : n
k
v(v : M (Sat
M
k
(n, v) Sat
k
(n, v))).
Prvu emo qitati n je kod
k
formule koja je apsolutna za model M, a drugu n je kod
k
formule
koja je apsolutna za model M Takoe, formule
Abs
k
(M, n) :
n ME (M ,= E M
2
M= M, E) (v)(v : M (Holds(M, n, v) Sat
k
(n, v)))),
Abs
k
(M, n) :
n ME (M ,= E M
2
M= M, E) (v)(v : M (Holds(M, n, v) Sat
k
(n, v))))
emo qitati na isti naqin, s tim da je u ovom sluqaju nosaq modela M skup.
Za formulu rei emo da je apsolutna ako je apsolutna za sve tranzitivne modele kojima je nosaq
skup. Lako se dokazuje da su sve atomske formule apsolutne, kao i da je skup apsolutnih formula
zatvoren za logiqke operacije, kao i za ograniqenu kvantifikaciju. Preciznije, za ma koje k N
0
skup
kodova
k
, odnosno
k
formula koje su apsolune ima odgovarajua svostva. Otuda je svaka
0
formula
apsolutna.
Apsolutnost relacije, operacije odnosno konstante definisane nekom formulom u smislu teoreme
o definicionoj ekstenziji definixemo kao apsolutnost te formule. Ukoliko shvatimo konstante kao
funkcije bez argumenata, onda je kompozicija apsolutnih operacija apsolutna operacija, kao i relacija
R(

F( x)), gde je R apsolutna relacija, a F
i
apsolutne operacije. Tu se kao argumenti operacija F
i
mogu pojaviti i promenive od kojih rezultat operacije ne zavisi. U vezi sa apsolutnoxu, vai
fundamentalna teorema refleksije. No, pre e dokazaemo neke leme.
Lema 38
n
-formula je zajedno sa svim svojim potformulama apsolutna za dobro zasnovan -model
M ako i samo ako za svaku potformulu formule oblika y( x, y) i za sve a M za koje postoji b WF
tako da WF [= ( a, b) postoji i c M tako da M [= ( a, c).
Dokaz: Dokazaemo samo netrivijalan smer. Dokaz izvodimo indukcijom po sloenosti formule . Ako
je formula atomska, onda ona i nema pravih potformula i apsolutna je za svaki -model. Ukoliko
je formula oblika
, onda je
takoe
n
-formula i one su apsolutne za iste modele, pa tvree
u ovom sluqaju vai po induktivnoj pretpostavci. Sasvim sliqno zakuqujemo da tvree vai i u
sluqaju da je formula oblika
. Pretpostavimo da je formula oblika y( x, y). Tada prema

uslovima leme za ma koje a M ako vai WF [= ( a) onda vai i M [= ( a). Obrnuto vai na osnovu
induktivne pretpostavke po kojoj je formula ( x, y) apsolutna za model M i na osnovu pretpostavke.
QED
Lema 39 Ukoliko je
n
-formula ( x) zajedno sa svim svojim potformulama apsolutna za sve modele iz
neke neopadajue familije (M
)
A
, gde je A neki linearno ureen skup, onda je formula ( x) apsolutna,
takoe sa svim svojim potformulama, i za model M =

A
M
. Pritom se podrazumeva da je u svim

tim modelima interpretacija relacijskog simbola upravo skupovno pripadae.
Dokaz: Dokaz izvodimo indukcijom po sloenosti formule i primenom prethodne leme. Neka je y( x, y)
potformula formule i a M. Pretpostavimo jox da WF [= ( a, b) za neko b WF. Izaberimo takvo
A za koje a A. Tada M
[= ( a, c) za neko c M
. Ali tada WF [= ( a, c) budui da su sve

potformule od apsolutne za sve modele M
. No, formula ( x, y) je prava potformula od , pa za u

tvree vai po induktivnoj pretpostavci, odakle M [= ( a, c), pa tvree sledi po prethodnoj lemi.
QED
2.2 Apsolutnost i tranzitivni modeli 67
Teorema 57 ZF
(Teorema refleksije) Neka je n N

0
. Tada je u teoriji ZF
dokazivo da za svaki dobro

zasnovan skup M
postoji tranzitivan skup M M
takav da odgovarajui model bude apsolutan za sve
n
formule jezika L
ZF
. Xtavixe, neka je M
familija tranzitivnih skupova koja ima sledee osobine

1. Za je M
.
2. Za graniqni ordinal je M
b<
M
.
3.

ORD
M
= WF.
Tada skup M
moe biti i oblika M
za neki ordinal .
Dokaz: Neka je
n
=
n
n
. Nije texko primetiti da je potformula formule iz
n
takoe u skupu
n
.
Formule iz skupa
n
nazivaemo
n
-formulama. Indukcijom po sloenosti
n
-formule dokazaemo
da za svaki dobro zasnovan skup M
postoji ordinal takav da Sa

0
oznaqiemo najmai ordinal sa
osobinom da je M
0
M. Takav ordinal postoji zato xto je

ORD
M
= WF, pri qemu je skup M

podskup klase WF. Naime, za
0
je dovono uzeti supremum svih ordinala takvih da postoji x M
za koji je najmai ordinal takav da x M
. Takvih ordinala ima koliko i elemenata skupa M, pa je

ihov supremum zaista ordinal.
Ukoliko je atomska formula, dovono je staviti =
0
. Tvree u sluqaju kada je negacija
neke formule sledi odmah po induktivnoj pretpostavci. Pretpostavimo da je formula oblika .
Tada su formule i takoe
n
-formule kao potformule
n
-formule . Stoga, e po induktivnoj
pretpostavci postojati niz ordinala (
k
)
k\{0}
takav da za svako k ordinal
2k+1
bude najmai
ordinal koji nije mai od
2k
i takav da model M
2k
bude apsolutan za formulu zajedno sa svim
enim potformulama, a da ordinal
2k+2
bude najmai ordinal koji nije mai od
2k+1
i takav da
model M
2k+2
bude apsolutan za formulu , takoe sa svim enim potformulama. Budui da taj niz ne
opada, egovi podnizovi elemenata sa parnim, odnosno neparnim indeksima e imati isti supremum ,
pa e za model M
biti apsolutne obe formule i zajedno sa svim ihovim potformulama, a samim

tim i formula zajedno sa svojim potformulama.
Najzad, ako je formula oblika y( x, y), onda je ( x, y) kao potformula
n
-formule ( x) takoe
jedna
n
-formula , pa za u vai induktivna pretpostavka. Konstruiximo niz ordinala (
k
)
k\{0}
na
sledei naqin. Za svaki ordinal , skup X i a X sa
X,
( a) oznaqiemo najmai ordinal koji nije
mai od i takav da ako postoji b za koje je ( a, b), onda postoji i b M
takvo da vai ( a, b). Za

svako k neka je
2k+1
najmai ordinal koji nije mai od
2k
i takav da je formula ( x, y) zajedno
sa svim svojim potformulama apsolutna za model M
2k+1
, i neka je
2k+2
= sup
aM
2k+1
2k+1
,
2k+1
( a).
Tada e podnizovi ovog niza sa parnim, odnosno neparnim indeksima imati isti supremum jer je niz
neopadajui. Prema prehodnim razmatraima i induktivnoj pretpostavci, model M
e biti apsolutan
za formulu ( x, y), kao i za sve ene potformule.
Dokaimo da e taj model biti apsolutan i za formulu ( x). Neka je a M
. Ukoliko M
[= ( a),
onda zbog M
[= y( a, y) postoji neko b M
takvo da M
[= y( a, b). No, prema apsolutnosti formule

( x, y) za model M
tada mora da vai ( a, b), a samim tim i ( a). Pretpostavimo zato da vai ( a).
Uoqimo neko k takvo da a M
2k+1
. Prema konstrukciji ordinala
2k+2
postojae neko b M
2k+2
takvo da vai ( a, b). No, tada e biti i b M
, odakle na osnovu apsolutnosti formule ( a, b) za

model M
zakuqujemo da mora vaiti M
[= ( a, b), a samim tim i M
[= ( a).
Neka je sada M proizvoan dobro zasnovan skup. Definiximo ordinal
0
kao malopre. Niz ordinala
(
k
)
k\{0}
definisaemo na sledei naqin. Za proizvono k izabraemo
k+1
kao najmai ordinal
ne mai od
k
za koji je svaka
n
-formula sa kodom ne veim od k, a skup takvih formula je zatvoren
za potformule, apsolutna za model M
k+1
. Tada e sve
n
-formule biti apsolutne za model M
, gde je
= sup
k

k
. QED
Navedimo jox jednu vanu varijantu teoreme refleksije u kojoj se kardinalnost modela kontrolixe.
Teorema 58 ZFC
Neka je M WF i n N
0
. Tada postoji dobro zasnovan skup M
M takav da je model
M
apsolutan za sve
n
-formule i tako da je [M
[ = [M[
0
.
Dokaz: Neka je ponovo
n
=
n

n
. Dokaimo najpre indukcijom po sloenosti
n
-formule da
postoji takav model M
, ali koji je apsolutan za formulu zajedno sa svim enim potformulama. U

dokazu emo koristiti oznaku [[x[[ za [x[
0
. Najpre uoqimo tranzitivan skup M
M takav da je
model M
apsolutan za sve
n
-formule i na emu funkciju izbora f. Ukoliko je atomska formula,
moemo staviti M
= M. U sluqaju da je formula oblika , tvree vai na osnovu induktivne

pretpostavke.
Pretpostavimo sada da je formula oblika . Konstruiximo sledei niz modela (M
k
)
k
. Neka
je M
0
= M. Za svako k neka je M
2k+1
M
2k
model za koji je formula apsolutna zajedno sa svim
svojim potformulama i takav da je [M
2k+1
[ = [[M
2k
[[ i neka je M
2k+2
M
2k+1
model za koji je formula
apsolutna takoe sa svim svojim potformulama i takav da je [M
2k+2
[ = [[M
2k+1
[[. Ova konstrukcija e
biti korektna jer svi modeli M
k
mogu biti podmodeli od M
, a na skupu P(M
) postoji funkcija izbora

koja svakom nepraznom podskupu skupa P(M
) pridruuje jedan egov element. Model M
k
M
k
e
ispuavati traene uslove.
Neka je sada formula ( x) oblika y ( x, y). Konstruiximo niz (M
k
)
k
na sledei naqin. Neka je
ponovo M
0
= M i neka je model
M
k+1
M
k
f(b M
: ( a, b)) : a M
k
y ( a, y)
za svako k takav da je formula ( x, y) zajedno sa svim svojim potformulama apsolutna za ega i
takav da je [M
k+1
[ = [[M
k
[[. Modele iz ovog niza takoe moemo birati kao podmodele modela M
, pa
je konstrukcija korektna zahvaujui aksiomi izbora. Model M
=

k
M
k
e ispuavati traene
uslove. Zavrxetak dokaza je sliqan kao u prethodnoj teoremi. QED
U ovoj teoremi skup M
u opxtem sluqaju ne moe biti tranzitivan. Naime, postoji formula koju

ne reflektuje niti jedan prebrojiv tranzitivan model. Neka je (x) bilo koja formula qija je jedina
eventualna slobodna promeniva x i takva da je formula (x) x ,= vaana i neka je proizvona
reqenica. Uz pretpostavku da vai svaki tranzitivan model koji reflektuje formulu
(x) (x = )
reflektuje i formule (x) i . Tu se najpre korixeem qienice da prazan skup pripada svakom
nepraznom tranzitivnom skupu i zamenom x sa zakuquje da u tom modelu mora da vai , a potom i
da taj model mora da bude apsolutan i za formulu (x).
Ako je na primer (x) formula [x[ >
17
, a formula x(x), onda najpre u modelu M koji reflektuje
goru formulu mora postojati neki element a za koji vai M [= (a), a potom prema apsolutnosti
formule (x) za taj model, taj element mora imati kardinalni broj vei od
17
. No, kako je svaki
element tranzitivnog skupa i egov podskup, to e taqno znaqiti da model M mora imati kardinalnost
veu od
17
.
Teorema refleksije nam omoguava da dokaemo da teorija ZFC
nema konaqnu aksiomatizaciju.

U toj teoriji imamo dve sheme sa beskonaqno mnogo aksioma instanci. Kao xto emo videti, shema
separacije se moe svesti na konaqno mnogo svojih instanci. Meutim, to taqno znaqi da se shema
zamene ne moe zameniti nekim konaqnim brojem aksioma. Takoe, niti za jedan prirodan broj n ne
moemo shemu zamene svesti na skup enih
n
-instanci.
U sledee dve teoreme se aksioma izbora ne mora koristiti, ali takav dokaz zahteva sloeniji
aparat koji e naknadno biti razvijen.
Teorema 59 Za svaki konaqan skup F teorema teorije ZFC vai ZFC
Tm(F), pri qemu je Tm(F)

formula kojom se izraava postojae tranzitivnog modela teorije F. Posebno, teorija ZFC
nije
konaqno aksiomatska.
Dokaz: Za svaki konaqan skup F =
1
, . . . ,
n
aksioma teorije ZFC
prema teoremi refleksije vai

ZF
M(tr(M) (
_
n
i=1
(
M
i

i
)). Poxto je
i
za svako i aksioma teorije ZFC
, vaie
ZFC
M(tr(M)
n
i=1
M [=
i
).
No, u tranzitivnim modelima uvek vai aksioma regularnosti, pa ako bi teorija ZFC bila konaqno
aksiomatska, onda bi za enu konaqnu aksiomatizaciju F vailo ZFC
Con(F), a samim tim zbog ekvi-

valentnosti tih dveju teorija i F Con(F), xto je suprotno Gedelovoj teoremi nepotpunosti primeenoj
na teoriju F. QED
Teorema 60 Teorija ZFC
nema
n
-podaksiomatizaciju.
2.3 Metod unutraxih modela 69
Dokaz: Dokazuje se sliqan naqin kao prethodna teorema na osnovu qienica vezanih za sheme zamene i
separacije sa kraja prethodne taqke, Gedelove teoreme nepotpunosti i teoreme refleksije. QED
Na kraju, pomenimo jox jedan kriterijum apsolutnosti za tranzitivne modele.
Teorema 61 Z
Neka je ( x) neka
1
-formula i ( x) neka
1
-formula. Ako su te dve formule ekviva-
lentne, onda su one i apsolutne za svaki tranzitivan model u kome su ekvivalentne.
Dokaz: Pretpostavimo da je formula ( x) oblika y
( x, y) za neku
0
-formulu
( x, y) i da je formula
( x) oblika z
( x, z) za neku
0
-formulu
( x, z), kao i da je M tranzitivan model (prava klasa ili

skup) takav da M [= x(( x) ( x)), kao i da vai x(( x) ( x)). Neka a M. Ako tada vai M [= ( a),
onda vai i M [= ( a), kao i M [=
( a,
b) za neke

b M. Budui da su sve
0
-formule apsolutne za sve
tranzitivne modele, odatle sledi da vai
( a,
b), a samim tim i ( a), odnosno ( a). U suprotnom

vai M [= ( a) i M [= ( a), a samim tim i M [=
( a,
b). Opet po apsolutnosti

0
-formula za sve
tranzitivne modele zakuqiujemo da vai
( a,
b), odakle ( a), a samim tim i ( a). QED

2.3 Metod unutraxih modela
U ovom odeku emo uvesti prvi od metoda za dokazivae relativne konsistentnosti aksiomatskih
sistema u teoriji skupova. To je metod unutraxih modela koji je u Matematici korixen jox u
Geometriji za dokazivae konsistencije neeuklidskih geometrija. Meutim, metod unutraxih modela
u teoriji skupova je mnogo rafiniraniji.
Neka je dat neki model M = (M, E) i formula (x). Tada po odgovarajuim podmodelom podrazume-
vamo model N = (N, E), gde je N = x M : ( x). Preciznije, interpretacija binarnog relacijskog
simbola u modelu N je E N N, ali emo restrikciju neke relacije na neki skup oznaqavati isto
kao i samu tu relaciju ako nema opasnosti od zabune.
Kada dokazujemo relativnu konsistentnost teorije T
2
u odnosu na teoriju T
1
, dovono je dokazati
da se svaki model teorije T
1
moe preraditi u model teorije T
2
. I vixe od toga, budui da vai stav
kompaktnosti, dovono je za svaki konaqan skup formula K T
2
svaki model teorije T
1
moe preraditi
tako da se dobije model teorije K. U ovom odeku e jedina vrsta prerade biti poput gore opisane,
mada se u opxtem sluqaju model moe preraivati na bilo koji naqin.
2.3.1 Konstruktibilni univerzum
Ovde emo kontruisati najmai podmodel datog modela ZF
teorije koji sadri sve egove ordinale

i koji takoe zadovoava aksiome ZF
. Pritom, ako je polazni model bio tranzitivan, i konstruisani

podmodel e biti tranzitivan. U tom ciu uvedimo najpre Gedelove operacije.
F
0
(a, b) = a, b,
F
1
(a, b) = x, y) a : x y,
F
2
(a, b) = x, y) a : y, x) b,
F
3
(a, b) = x, y, z) a : y, z) b,
F
4
(a, b) = x, y, z) a : x, z) b,
F
5
(a, b) = x, y) a : x b,
F
6
(a, b) = x a : x , b,
F
7
(a, b) = x a : y x, y) b,
F
8
(a, b) =

a,
F
9
(a, b) = a b.
Primetimo da je zatvorenost univerzuma za sve ove operacije posledica samo konaqno mnogo instanci
sheme separacije uz ostale aksiome teorije ZF. Shema separacije se uz te ostale aksiome moe svesti
na samo tih konaqno mnogo instanci i instance koja obezbeuje egzistenciju dekartovog proizvoda dva
skupa. Na taj naqin dobijamo ekvivalentnu teoriju sa polaznom u kojoj uqestvuje samo konaqno mnogo
instanci sheme separacije.
Za klasu X rei emo da je skoro univerzalna ako za svaki skup x X postoji y X takvo da je
x y. Nije texko primetiti da je svaka skoro univerzalna klasa prava.
Teorema 62 Z
Neka je (x
1
, . . . , x
n
) bilo koja
0
-formula. Tada postoji kompozicija F(y
1
, . . . , y
n
) Gede-
lovih operacija takva da vai
(y
1
y
n
WF) F(y
1
, . . . , y
n
) = x
1
, . . . , x
n
) y
1
y
n
: (x
1
, . . . , x
n
).
Dokaz: Najpre primetimo da moemo pretpostaviti da se jednakost nigde ne pojavuje u formuli
budui da je
xy (x = y ((z x)z y (z y)z x).
Takoe moemo pretpostaviti da ne postoji potformula formule oblika x x, kao i da formula
od logiqkih veznika ima samo i , a od kvantifikatora jedino ograniqene egzistencijalne kvantore.
Teoremu emo dokazati indukcijom po sloenosti formule (x
1
, . . . , x
n
). Ukoliko je formula atomska
i n = 2, onda tvree sledi iz jednakosti
x
1
, x
2
) y
1
y
2
: x
1
x
2
= F
1
(y
1
y
2
, y
1
),
x
1
, x
2
) y
1
y
2
: x
2
x
1
= F
2
(y
1
y
2
, F
1
(y
2
y
1
, y
1
)).
nadae emo pod x y podrazumevati bilo koju od formula x y, odnosno y x. Ukoliko je n > 2 i
formula je oblika x
n1
x
n
, onda tvree sledi iz jednakosti
x
1
, . . . , x
n
) y
1
y
n
: x
n1
x
n
= F
3
(y
1
y
n
, x
n1
, x
n
) y
n1
y
n
: x
n1
x
n
).
Ukoliko je pak formula oblika x
i
x
n
za i < n 1, onda tvree sledi iz prethodno dokzanog i
jednakosti
x
1
, . . . , x
n
) y
1
y
n
: x
i
x
n
= F
4
(y
1
y
n
, x
1
, . . . , x
n2
, x
n
) y
1
y
n2
y
n
: x
i
x
n
)
Najzad, ako je formula oblika x
i
x
j
za i < j < n, onda tvree sledi iz dokazanog i iz jednakosti
x
1
, . . . , x
n
) y
1
y
n
: x
i
x
j
= x
1
, . . . , x
j
) y
1
y
j
: x
i
x
j
y
i+1
y
n
.
Time smo rexili problem u sluqaju da je formula atomska. Ukoliko je formula oblika za neku
formulu , onda tvree sledi iz jednakosti
x
1
, . . . , x
n
) y
1
y
n
: (x
1
, . . . , x
n
) = F
6
(y
1
y
n
, x
1
, . . . , x
n
) y
1
y
n
: (x
1
, . . . , x
n
))
i induktivne pretpostavke. Primetimo sada da je a b = F
6
(a, F
6
(a, b)) za ma koje skupove a i b. Ukoliko
je formula oblika za neke formule i , onda tvree sledi po induktivnoj pretpostavci i
jednakosti
x
1
, . . . , x
n
) y
1
y
n
: = x
1
, . . . , x
n
) y
1
y
n
: x
1
, . . . , x
n
) y
1
y
n
: .
Konaqno, ako je formula oblika (y x
i
) (x
1
, . . . , x
n
, y) za neku formulu , onda tvree sledi na
osnovu induktivne pretpostavke i jednakosti
x
1
, . . . , x
n
) y
1
y
n
: = F
7
(y
1
y
n
, x
1
, . . . , x
n
, y) y
1
, . . . , y
n
F
8
(y
i
, y
i
) : ).
QED
Primetimo da nigde nismo koristili operacije F
0
i F
5
.
Posledica 6 Z
Svaka tranzitivna klasa X koja je zatvorena za sve Gedelove operacije reflektuje sve
instance sheme separacije oblika
p a b x(x b (x a ( x, p)),
gde je neka
0
-formula.
Dokaz: Ukoliko je x jedina slobodna promeniva formule , onda tvree sledi po prethodnoj teo-
remi. Ako pak formula (izuzimajui promenivu x) zavisi jox od promenivih p
1
, . . . , p
n
onda prema
prethodnoj teoremi postoji kompozicija F(a, p) Gedelovih operacija takva da je
F(a, p) = x, y
1
, . . . , y
n
) a p
1
p
n
: (x, p)
Ukoliko ovaj skup oznaqimo sa A
n
i skupove A
i
za 0 i < n definixemo sa
A
i
= F
7
(a p
1
p
i
, A
i+1
), za i 1,
A
0
= F
7
(a, A
1
).
Dakle, skup A
0
se izraava kao kompozicija Gedelovih operacija skupova a, p
1
, . . . , p
n
. Otuda, ako
a, p
1
, . . . , p
n
X, onda i A
0
X. Xtavixe, poxto je formula kao
0
-formula apsolutna za tran-
zitivnu klasu X, vaie
A
0
= x a : (x, p) = x a :
X
(x, p).
QED
Teorema 63 Z
Svaka tranzitivna skoro univerzalna klasa zatvorena za operacije F

0
, . . . , F
7
zatvorena
je za sve Gedelove operacije.
Dokaz: Neka je X tranzitivna skoro univerzalna klasa zatvorena za operacije F
0
, . . . , F
7
. Poxto je klasa
X zatvorena za operaciju F
0
, bie zatvorena i za ureen par. No, kako je klasa X jox i tranzitivna i
skoro univerzalna, za ma koje a, b X e postojati skupovi C, D X za koje je C a b i D b a. Za
ih e vaiti
a b = F
5
(F
2
(C, F
5
(D, b)), a).
Takoe po tranzitivnosti i skoro univerzalnosti klase X, za svako a X postojae A X za koje je
A
a. Za ega vai
_
a = F
7
(A, F
1
(Aa, a)).
QED
Teorema 64 ZF
Svaka tranzitivna skoro univerzalna X klasa zatvorena za Gedelove operacije re-

flektuje sve instance sheme separacije.
Dokaz: Dokazaemo nexto opxtije tvree. Neka je (x
1
, . . . , x
n
, a
1
, . . . , a
n
,
b) proizvona formula. Tada

vai
(a
1
, . . . , a
n
X)(
b X)x
1
, . . . , x
n
) a
1
a
n
:
X
( x, a,
b) X.
Dokaz emo sprovesti indukcijom po sloenosti formule . Pritom emo pretpostaviti da su svi
kvantori egzistencijalni. Baza indukcije vai po prethodnoj posledici. Sluqajevi kada je formula
negacija neke formule ili konjunkcija nekih formula rexavaju se kao u teoremi 62.
Jedini preostali sluqaj je kada je formula oblika u( x, y, z, u). Dakle, treba dokazati da za sve
a,
b X vai
x
1
, . . . , x
n
) a
1
, . . . , a
n
) : (u X)
X
( x, a,
b, u) X.
Oznaqiemo taj skup sa c. Poxto je klasa X tranzitivna, bie X WF, pa za svako x
1
, . . . , x
n
) c
moemo uoqiti ordinal = h( x) za koji postoji skup u X ranga za koji vai ( x, a,
b, u). Tada e za
skup d = V
X, gde je = (
h[c]) + 1 vaiti
(x
1
, . . . , x
n
) a
1
a
n
)((u X)
X
(x, a,
b, u) (u d)
X
(x, a,
b, u)).
No, prema skoro univerzalnosti klase X postojae e X za koji je e d. U prethodnoj formuli se
tada skup d moe zameniti sa e. Tada e skup
w = x
1
, . . . , x
n
, u) a
1
a
n
e :
X
( x, a,
b, u)
pripadati klasi X, odakle najzad i skup c = F
7
(a
1
a
n
, w) pripada klasi X. QED
Korixeem prethodne teoreme i skoro univerzalnosti dokazuje se da dobro zasnovana skoro uni-
verzalna klasa X zatvorena za Gedelove operacije reflektuje svaku aksiomu teorije ZF
. Sada emo
definisati najmau tranzitivnu skoro univerzalnu klasu zatvorenu za Gedelove operacije, pri qemu e
se pokazati da je ona dobro zasnovana. Posmatrajmo na klasi svih parova ordinala ureee definisano
na sledei naqin
, ) <
) max(, ) < max(
)
(max(, ) = max(
) <
)
(max(, ) = max(
) =
<
).
Ovo ureee je dobro i svaki par ima skup mnogo prethodnika. Budui da je pritom domen prava
klasa, to ureee e indukovati jednu bijekciju klase ORD ORD na klasu ORD. Pritom e slika
proizvonog para , ) zapravo biti ordinal koji odgovara ureeu svih prethodnika tog para , ).
Ako tu bijekciju oznaqimo sa G
, vaie formula
G
(, ) =
<,
2 + 1 +
_
_
_
, < ,
+, .
Po teoremi o euklidskom deleu ordinala sa G(, , n) = 9 G
(, ) + n data je jedna bijekcija klase

ORD ORD 9 na klasu ORD. Sada definiximo preslikavae F klase ORD sa
F(G(, , n)) = F
n
(F(), F()), za n < 8,
F(G(, , 8)) =
_
<G(,,8)
F().
Definiximo klasu L kao sliku funkcije F. Odmah se vidi da je klasa L zatvorena za operacije
F
0
, . . . , F
7
. Dokaimo da je tranzitivna. Indukcijom po dokazaemo da je F() L. Ukoliko je ostatak
pri deleu sa 9 jednak nuli, onda to vai po definiciji elementa F(). Ako je pak = G(, , n) za
neko n > 0, onda F() L sledi iz qienice da je F
n
(a, b) a i induktivne pretpostavke.
Skoro univerzalnost klase L sledi iz qienica da je supremum skupa ordinala ordinal i da od
svakog ordinala moemo nai jox vei ordinal, koji e samim tim svakako biti deiv sa 9. Odavde
sledi da klasa L reflektuje sve aksiome teorije ZF
. Naravno, ta qienica vai u svetlu same teorije

ZF
, budui da bez sheme zamene nema ni smisla govoriti o pojmovima koji su definisani primenom
teoreme rekurzije, kao xto je konstruktibilni univerzum L.
Klasu L zovemo i konstruktibilnim univerzumom, a ene elemente konstruktibilnim skupovima.
Definiximo konstruktibilni rang rng(x) proizvonog konstruktibilnog skupa x kao najmai ordinal
za koji je x = F().
Lema 40 ZF
Tranzitivna skoro univerzalna klasa X zatvorena za Gedelove operacije sadri sve

ordinale.
Dokaz: Neka je najmai ordinal koji ne pripada X. Tada mora biti X, pa zbog skoro univerzal-
nosti klase X postoji skup a X tako da je a. Poxto je predikat biti ordinal apsolutan za
tranzitivne modele, a klasa X tranzitivna skoro univerzalna i zatvorena za Gedelove operacije, skup
b svih ordinala iz a e takoe biti element od X, pa je zbog zatvorenosti za Gedelove operacije i
=
b element klase X. Zbog tranzitivnosti klase X i , X, klasi X ne pripada niti jedan ordinal
vei od . No, tada je + 1, odakle lako sledi kontradikcija. QED
Posledica 7 ZF
Klasa L je najmaa tranzitivna skoro univerzalna klasa koja je zatvorena za Gede-

love operacije.
Ve smo dokazali da je
1
-formula apsolutna za one tranzitivne modele u kojima vai da je ona
1
-formula. Sa druge strane, operacija zadata nekom
1
-formulom je apsolutna za tranzitivne modele
u kojima vai da je istom formulom zadana operacija, i pod uslovom da je formula kojom je zadan domen
apsolutna. Xtavixe, vai sledea lema.
Lema 41 Z
Neka su ( x, y, z) i ( x) apsolutne formule za model M. Ukoliko vai

x( (( x) z( x, y, z) z( x, y
, z) ) y = y
) i
M [= x(( x) y z( x, y, z)),
onda e formula ( x) z( x, y, z) biti apsolutna za model M i vaie
M [= x(( x)
1
y z( x, y, z)).
Dokaz: Pretpostavimo da M [= ( a) z( a, b, z) za neke a, b M. Tada vai M [= ( a) ( a, b, c) za neke
c M, pa je po pretpostavenoj apsolutnosti ( a) ( a, b, c), a samim tim i ( a) z( a, b, z).
Obrnuto, pretpostavimo da vai ( a) z( a, b, z) za neke a, b M. Na osnovu apsolutnosti formule
, tada e vaiti i M [= ( a), odakle na osnovu pretpostavki leme mora da vai M [= y z( a, y, z),
a samim tim i M [= z( a, b
, z) za neko b
M. Prema prethodnim razmatraima to e znaqiti da

vai z( a, b
, z), a zbog ( a) i ( a) z( a, b
, z). Prema pretpostavkama leme tada mora biti b = b
,
a onda prema prethodnom i prema apsolutnosti formule i M [= ( a) z( a, b, z). Sada iz dokazane
apsolutnosti i iz pretpostavki leme odmah sledi da mora da vai i preostali deo tvrea. QED
Posledica 8 Z
Neka su ( x, y, z) i ( x) apsolutne formule za model M. Ukoliko vai

x(( x)
1
y z( x, y, z)),
i pritom je model M apsolutan za formulu
x(( x) y z( x, y, z)),
onda e formula ( x) z( x, y, z) biti apsolutna za model M.
Podsetimo se najpre da se apsolutnost definixe u odnosu na klasu WF dobro zasnovanih skupova.
Tamo je zbog dobre zasnovanosti linearna ureenost relacijom isto xto i dobra ureenost istom
relacijom, pa se relacija x je ordinal zapisuje formulom sa ograniqenim kvantifikatorima, koja
je samim tim apsolutna za sve tranzitivne modele. Stoga e i domeni operacija sabiraa i mnoea
ordinala, kao i operacija G, G
i F biti apsolutni za proizvoan tranzitivan model.

Primetimo sada da se operacije sabiraa i mnoea ordinala, kao i operacije G, G
i F opisuju
formulom koja postulira egzistenciju nekog skupa (recimo funkcije) koji treba da ispuni neke uslove
opisane formulama koje su apsolutne za sve tranzitivne modele. Stoga e prema prethodnoj posledici
postojati konaqan skup teorema (dakle, formula bez slobodnih promenivih!) teorije ZF
takav da su
pomenute operacije apsolutne za ma koji tranzitivan modelkoji reflektuje te reqenice.
Iz konstruktibilnosti svakog ordinala i apsolutnosti klase L za operaciju F sledi da u konstruk-
tibilnom univerzumu L vai takozvana aksioma konstruktibilnosti koja glasi
x( ORD)F() = x
i koja se obeleava sa V = L. Sistem aksioma ZF
+ V = L obeleavaemo sa ZFL. Poxto su svi

konstruktibilni skupovi dobro zasnovani, uz aksiomu V = L, to jest uz pretpostavku da drugih skupova
nema, svi skupovi su dobro zasnovani.
Budui da sve vaane formule vae u svim modelima i da iz apsolutnosti formula i sledi
apsolutnost formule za isti taj model, proizvoan model e biti apsolutan i za svaku teoremu
teorije za qiju je svaku aksiomu apsolutan. Ovde emo dokazati dve vane teoreme teorije ZFL.
Prva od ih je aksioma izbora. Naime, svakom konstruktibilnom skupu x moemo pridruiti
najmai ordinal u oznaci rng(x) za koji je F() = x. Budui da je to preslikavae injektivno, time
se dobro ureee ordinala prenosi na klasu L qime je svaki en podskup dobro ureen. Ako vai
aksioma konstruktibilnosti V = L, onda to upravo znaqi da vai Cermelov princip dobrog ureea,
a samim tim i aksioma izbora.
Druga je takozvana generalisana kontinuum hipoteza koja tvrdi da izmeu kardinalnog broja bes-
konaqnog skupa i kardinalnog broja egovog partitivnog skupa nema drugih kardinala. Ovaj dokaz
je malo sloeniji. Pretpostavimo da vai aksioma konstruktibilnosti V = L. Dokazaemo najpre
nejednakost [[rng(x)[[ [[tc(x)[[. Tu je naravno, [[x[[ oznaka za
0
[x[.
Neka je x proizvono i neka je N tc(x) tranzitivan model koji reflektuje konaqan skup reqenica
koji obezbeuje apsolutnost operacije F i aksiomu konstruktibilnosti. egovu kardinalnost ne
moemo u opxtem sluqaju kontrolisati. Ali po dooj Skolemovoj teoremi moemo uoqiti egov ele-
mentarni podmodel N
tc(x) kardinalnosti [[tc(x)[[. On e reflektovati iste formule kao model

N jer mu je elementarni podmodel, koji u opxtem sluqaju ne mora biti tranzitivan. Meutim, poxto je
dobro zasnovan (jer su zbog V = L svi skupovi dobro zasnovani), on ima tranzitivni kolaps M, koji u
opxtem sluqaju nee reflektovati iste formula kao model N
, ali e reflektovati iste reqenice kao

emu izomorfan model. Poxto smo mi obezbedili apsolutnost operacije F apsolutnoxu za konaqan
broj reqenica, operacija F e biti apsolutna i za model M.
U opxtem sluqaju, pri tranzitivnom kolapsu svaki element x domena (M, E) se slika u tranzitivni
kolaps modela (E
x
, E), gde je E
x
= y : yE
T
x. Podsetimo se da je E
T
oznaka za tranzitivno zatvoree
relacije E. Poxto je u naxem sluqaju interpretacija relacije pripadaa upravo skupovno pripadae,
i poxto je tc(x) N
, slika skupa x pri tranzitivnom kolapsu e biti upravo skup x. No, poxto smo
pretpostavili aksiomu konstruktibilnosti i poxto je model M reflektuje, ona e vaiti i u emu,
pa skup x ima konstruktibilni rang , koji mora u tom modelu da bude ordinal, pa poxto je model
tranzitivan, mora i inaqe da bude ordinal. No, u modelu M vai F() = x, pa zbog apsolutnosti
operacije F za model M mora biti i inaqe F() = x. No, kako je model M kardinalnosti [[tc(x)[[ =
[[tx(x)[[ i kako M, kardinalnost ordinala ne moe biti vea od [[tc(x)[[, jer zbog tranzitivnosti
modela M vai M. Time je traena nejednakost dokazana.
Posebno, ako je beskonaqan kardinal i x , konstruktibilni rang skupa x bie mai od
+
,
pa na taj naqin dobijamo jedno injektivno preslikavae skupa P() u
+
, xto dokazuje generalisanu
kontinuum hipotezu.
2.3.2 Analiza metode unutraxih modela i ena ograniqea
Kada dokazujemo za dva aksiomatska sistema i
da iz konsistencije sistema sledi konsistent-

nost sistema
modelskim pristupom, u principu mi ili polazei od proizvonog modela teorije

dokazujemo da postoji model teorije
, ili polazei od proizvonog modela teorije dokazujemo da

svaki konaqan sistem aksioma K
ima model.
U sluqaju metode unutraxnih modela, ili se dokazuje da svaki model teorije ima podmodel koji
je model teorije
, ili se dokazuje da za ma koji konaqan sistem aksioma K
proizvoan model
teorije ima podmodel koji je model za K
.
Tu se prvi pristup oqigledno svodi na drugi, ali u opxtem sluqaju obrnuto ne mora da vai jer
prerada modela teorije ne mora biti uniformna, to jest rekonstrukcija podmodela koji je model
teorije K
moe zavisisti od izabranog skupa aksioma K
.
Navedimo jedan primer za posledu konstataciju. Neka je teorija striktnog linearnog ureea <
sa minimumom u kome svaki element osim minimuma ima neposrednog prethodnika i u kome svi elementi
osim eventualno jednog imaju neposrednog sledbenika. Sa oznaqimo reqenicu kojom se tvrdi da
striktno ureee < ima maksimum i neka je za svako n reqenica kojom se izraava egzistencija
barem n objekata oznaqena sa
n
. Za
uzeemo teoriju + +
n
: n . Ureee (N, <) je jedan
model teorije koji nema niti jedan podmodel teorije
iako ima podmodel svakog enog konaqnog

aksiomatskog podsistema.
Neka je M bilo koji tranzitivan model teorije ZFL. Klasa ordinala bilo kog tranzitivnog modela
je neki ordinal koji zovemo visinom tog modela. Obzirom da je operacija F apsolutna za model M i
da taj model zadovoava aksiomu konstruktibilnosti, on e biti oblika F[], gde je visina modela
M. Dakle, svi tranzitivni modeli teorije ZFL e biti oblika F[] za neki ordinal , pa e postojati
najmai tranzitivan model teorije ZFL pod uslovom da uopxte postoji tranzitivan model te teorije.
Naravno, ta pretpostavka je ekvivalentna sa postojaem tranzitivnog modela teoriej ZF
. Nadae e
oznaqavati najmai ordinal takav da je F[] [= ZFL, pod pretpostavkom da takav ordinal uopxte
postoji.
Neka je sada N bilo koji podmodel modela F[] koji zadovoava aksiome ZF
. Tada e on biti dobro

zasnovan kao podmodel tranzitivnog modela, pa e imati tranzitivni kolaps N
. Pritom e vaiti
N
= F[] pod uslovom da vai barem jedan od sledeih iskaza:

2.4 Forsing 75
a ) Model N zadovoava aksiomu konstruktibilnosti.
b ) N je klasa u modelu F[], to jest postoje formula (x, y
1
, . . . , y
n
) i elementi b
1
, . . . , b
n
F[] takvi
da iz a F[] sledi da je a N ekvivalentno sa F[] [= [a,
b].
v ) Skup N je tranzitivan.
Pritom se drugi uslov u teoriji skupova podrazumeva kada se govori o metodi unutraxih modela. U
sluqaju da vai prvi uslov, tvree sledi na osnovu qienice da visina modela N ne moe premaxiti
visinu modela F[]. U drugom sluqaju se pokazuje da presek podmodela sa tranzitivnim zatvoreem
bilo kog egovog elementa element tog modela, odakle modelu pripada i egov tranzitivni kolaps.
Posebno, neka je M bilo koji tranzitivan model teorije ZF
. Tada je prema razmatraima iz

prethodne taqke M
L
takoe tranzitivan model teorije ZF
. No, on je oblika F[], pa sadri najmai

tranzitivan model teorije ZFL koji je ujedno i najmai tranzitivan model teorije ZF
.
Metod unutraxih modela za dokazivae konsistencije teorije
iz konsistencije teorije
po-
drazumeva pronalaee podmodela proizvonog modela teorije tako da taj podmodel zadovoi ak-
siome teorije
. U tom smislu ne moemo metodom unutraxih modela dokazati nezavisnost niti jedne
hipoteze od aksiomatskog sistema koji ima minimalan model.
Neka je sada S aksiomatski sistem koji sadri barem aksiome teorije ZF
i koji ne protivreqi
teoriji ZFL, i neka je H hipoteza koja ne zavisi od tog sistema aksioma. Ta nezavisnost ne moe biti
dokaziva metodom unutraxih modela, jer u minimalnom modelu teorije S hipoteza H ili vai ili
ne vai. Ovaj nedostatak metode unutraxih modela nas motivixe da izuqavamo i druge metode za
dokazivae relativne konsistencije u teoriji skupova.
Ipak, ovo ograniqee kao xto emo videti, ne vai kada se metod unutraxih modela shvati nexto
opxtije, kao metod kojim se polazei od proizvonog modela teorije T pronalazi egov podmodel koji
zadovoava unapred dati konaqan podskup skupa aksioma T
.
Ovaj odeak emo zavrxiti jednom varijantom quvene teoreme apsolutnosti. Neka je H bilo koja
reqenica ograniqena na V
. Pretpostavimo da ZF
, H. Tada postoji model M teorije ZF
+H. Ako
sa L
M
oznaqimo skup svih konstruktibilnih elemenata u modelu M, onda je L
M
podmodel modela M koji
prema prethodnim razmatraima zadovoava sve aksiome teorije ZFL.
No, kako je skup V
apsolutan za L kao tranzitivnu klasu koja reflektuje odgovarajui konaqan

fragment teorije ZF
(mada V
za > nije apsolutan pojam), tvree H koje je ograniqeno na V
je
takoe apsolutno za L, pa ga model L
M
reflektuje sa M. To upravo znaqi da L
M
[= ZFL + H, odnosno
ZFL , H.
Ovim smo pokazali da ako je tvree H ograniqeno na V
, onda je ono dokazivo u sistemu ZFL

ako i samo ako je dokazivo u sistemu ZF
, to jest ne zavisi niti od aksiome izbora, niti od aksiome

kosntruktibilnosti koja predstava daleko najjaqi poznati matematiqki princip. Tu spadaju svi
problemi konsistencije i relativne konsistencije, kao i veliki broj velikih matematiqkih problema u
koje spadaju na primer Rimanova hipoteza o raspodeli nula Rimanove -funkcije, Goldbahova hipoteza,
nedavno dokazana velika Fermaova teorema, P prema NP problem, kao i razni problemi analitiqke
teorije brojeva sa asimptotskim ponaxaima nekih aritmetiqkih funkcija vanih za teoriju brojeva.
No, nama su ovde bitni problemi konsistencije i relativne konsistencije, tako da moemo mirne
duxe da koristimo pomenuti najjaqi matematiqki princip V = L.
2.4 Forsing
Ovde konstrukciju novog modela neemo izvrxiti suavaem, ve proxirivaem datog modela. Neka
je T = (P, <) parcijalno ureee bez minimuma. Za elemente x, y P rei emo da su kompatibilni, u
oznaci x[[y, ako postoji z P takvo da je z x i z y. U suprotnom, rei emo da su inkompatibilni
i pisaemo xy. Za ureee T rei emo da ispuava uslov cepaa ako ispod svakog elementa imamo
dva inkompatibilna. Nadae emo raditi samo sa takvim ureeima.
Same elemente ureea zvaemo uslovima. Pritom emo rei da je uslov p jaqi od uslova q, ili da
uslov p nosi vixe informacija od uslova q, ako je p q. Za skup D P kaemo da je gust ispod uslova
p ako za svako q p postoji uslov r D takav da je r q. Za skup D P emo rei da je gust ako je
gust ispod svakog uslova p. Nije texko primetiti da su sledei uslovi ekvivalentni.
a ) Skup D P je gust ispod uslova p.
b ) Skup D P je gust ispod svakog jaqeg uslova od p.
v ) Ako je D
kup svih uslova q ispod kojih je skup D P gust, onda je skup D
gust ispod p.
Naravno, ekvivalentni su i sledei uslovi:
a ) Skup D P je gust.
b ) Skup D P je gust ispod svakog uslova p.
v ) Ako je D
kup svih uslova q ispod kojih je skup D P gust, onda je skup D
gust.
Svi ovi pojmovi su apsolutni za sve tranzitivne modele koji sadre ureee T. Za skup G P
rei emo da je filter ako za ma koje p, q G postoji r G takav da vai r p i r q i ako za ma koje
p, q P iz p G i p q sledi q G. Neka je sada T bilo koji skup gustih skupova. Za filter G rei
emo da je T-generiqki ako je G D ,= za svako D T. Budui da je za svaki uslov p skup
q P : q p pq
gust, za generiqki filter G i uslov p postoje samo dve mogunosti: p G i pG. U prvom sluqaju G
seqe svaki skup koji je gust ispod p, a u drugom ni jedan skup koji je gust samo ispod uslova p i jaqih
od ega, kao xto je skup D
= q D : q p, gde je D bilo koji gust skup.

Za svaku prebrojivu familiju T gustih skupova i ma koji uslov p postoji T-generiqki filter G
takav da p G. Zaista, ako je T = D
n
: n , onda moemo uoqiti niz (p
n
)
n
takav da je p
0
D
0
i
p
0
p i da za svako n 1 bude p
n
p
n1
i p
n
D
n
. Tada e skup G = q P : (n )p
n
q biti
traeni T-generiqki filter. Primetimo da je ovde korixena aksioma zavisnog izbora DC.
Svaki prebrojiv tranzitivan skup M kome pripada ureee T sadri samo prebrojivo mnogo gustih
podskupova od P budui da je i sam prevbrojiv. Odgovarajui generiqki filter zovemo i generiqkim
filterom nad M. Kao xto smo videli, takvi filteri postoje.
Za svaki filter G ureea T skup D = P G je gust budui da su svaka dva elementa filtera G
kompatibilna, pa za generiqki filter G nad tranzitivnim modelom M kome pripada i ureee T i koji
je zatvoren za operaciju skupovne razlike, vai G , M. Nadae emo pretpostavati da je M prebrojiv
tranzitivan model koji ispuava taj uslov.
Klasu imena V
P
definxemo rekurzivno sa
V
P
( )(, p)( = , p) p P V
P
).
Klasa imena se moe izgraditi i hijerarhijski kao
V
P
+1
= V
P
P(V
P
P),
V
P
=
_
<
V
P
, za graniqni ordinal ,
V
P
=
_
ORD
V
P
.
U vezi sa ovom definicijom, moe se definisati imenski rang imena na sliqan naqin kao i rang
dobro zasnovanog skupa x. U vezi s tim, sva imena su dobro zasnovana i ihov imenski rang nikada
nije vei od ihovog ranga u hijerarhiji V
. To je dokazivo sredstvima teorije ZF
. Zbog toga i
zbog qienice da se operacija V
P
opisuje
1
-formulom, postoji konaqan skup teorema teorije ZF
sa osobinom da je pojam imena apsolutan za sve tranzitivne modele koji reflektuju taj konaqan skup
teorema. Nadae emo pretpostavati da model M ispuava i taj uslov.
2.4 Forsing 77
Interpretaciju imena M pri generiqkom filteru G nad modelom M u oznakama
G
i int
G
()
definixemo rekurzivno sa
G
=
G
: (p G), p) .
Sada moemo definiosati generiqko proxiree M[G] modela M kao M[G] =
G
: V
P
M. U vezi
sa interpretacijom, definiximo ime proizvonog dobro zasnovanog skupa x u oznaci x rekurzivno sa
x = y : y x P.
Sredstvima teorije ZF
se dokazuje da svaki dobro zasnovan skup ima ime. Nadae emo pretpostav-
ati da model M reflektje i tu teoremu, kao i potreban broj teorema koji obezbeuje apsolutnost
tranzitivnog modela za operaciju x x. To je mogue budui da je ta operacija opisiva
1
-formulom.
Indukcijom po rangu skupa x M dokazuje se da vai jednakost int
G
( x) = x. To upravo znaqi da je pod
navedenim uslovima M M[G].
No, ukoliko model M reflektuje i dovoan broj aksioma teorije ZF
koji obezbeuje egzistenciju

skupa = p, p) : p G, onda je zbog
G
= G M[G] M navedena inkluzija stroga. Nadae emo
podrazumevati da radimo i pod tom pretpostavkom.
Oznaqimo sa DB(p, D) formulu D je podskup od P koji je gust ispod P. Naravno, u oj figurixe
T kao parametar. Za proizvoan p P, formulu (x
1
, . . . , x
n
) i imena
1
, . . . ,
n
definiximo relaciju
forsiraa (iznuivaa) te formule od strane uslova p pri valuaciji x
i

i
u oznaci p (
1
, . . . ,
n
)
rekurzivno sa
p DB(p, q P : (, r) )(q r q = )),
p = (q p)(, r) )(q r q )
(q p)(, r) )(q r q )
p (q P)(q p q ),
p p p ,
p x(x,
1
, . . . ,
n
) ( V
P
)p (,
1
, . . . ,
n
).
Ova definicija zahteva neke vane napomene. Naime, ne postoji formula koja definixe forsirae
proizvone formule qiji je kod dat pri datoj valuaciji promenivih imenima iz vrlo sliqnih razloga
iz kojih ne postoji takva formula koja definixe relaciju zadovoea na univerzumu V. Ovde se zapravo
radi o jednoj funkciji koja svakoj formuli ( x) pridruuje formulu For( x, p, T) koju obeleavamo
kao gore i koja znaqi x V
P
i p je uslov iz T koji forsira ( x). Drugo, ovde se prvo definixe
forsirae atomskih formula dvostrukom rekurzijom po rangu imena, a potom se forsirae ostalih
formula definixe indukcijom po sloenosti formule. I tree, sliqno kao kod relacije zadovoea,
i ovde je mogue definisati pomou jedne formule forsing relaciju
n
-formule sa datim kodom. Za
to je dovono primetiti da vai
p (x )(x, ,
1
, . . . ,
n
) (, q) )(r P)(r p r q r (, ,
1
, . . . ,
n
)).
Indukcijom po rangu imena se najpre dokazuje da ako uslov p forsira neku atomsku formulu valui-
ranu nekim imenima, da onda isto to forsira i svaki uslov q p. Potom se indukcijom po sloenosti
formule dokazuje da to vai za svaku formulu, a ne samo za atomske. No, dokaimo sada sledeu quvenu
teoremu, ali pre toga primetimo da iz definicije forsing relacije za sluqaj formule koja je negacija
neke druge formule neposredno sledi da se za ma koju valuiranu formulu svaki uslov moe ojaqati
do uslova koji e da forsira ili formulu ili enu negaciju.
Teorema 65 ZF
+DC (Forsing teorema) Pod navedenim pretpostavkama za proizvona imena M uz

prethodnu simboliku vai
a ) M [= (p ( )) (G)(p G M[G] [= (
G
)),
b ) M[G] [= (
G
) (p G) M [= (p ( )).
Dokaz: Primetimo da drugi deo teoreme sledi iz prvog. Zaista, smer je trivijalan. Xto se tiqe
smera , treba samo koristiti qienicu da je skup svih uslova p koji forsiraju ili ( ) ili ( )
gust (xto sledi definicije forsiraa ( )), zbog qega postoji p G takav da M [= (p ( )) ili
M [= (p ( )), gde je G proizvoan generiqki filter. Stoga emo dokazati samo prvi deo tvrea.
Tvree za sluqaj atomskih formula dokazujemo simultano (jednakost i pripadae) dvostrukom
indukcijom po rangu imena. Neka M [= (p ) i neka p G. Prema definiciji forsing relacije
M [= DB(p, q P : (, r) )(q r q = )).
Primetimo da su ovde svi pojmovi sa kojima radimo apsolutni za model M, osim forsing relacije.
Budui da je skup
D = q P : (, r) )(q r M [= (q = ))
definisan unutar modela M, on e mu pripadati pod pretpostavkom da model M zadovoava odgo-
varajui konaqan fragment teorije ZF
. To je onaj fragment koji obezbeuje apsoltnost pojma imena

za tranzitivne modele i koji je dovoan za dokaz teoreme da za svako ureee T = (T, <) sa uslovom
cepaa i za ma koja imena i postoji skup q P : (, r) )(q r q = ).
No, budui da skup D pripada modelu M i da je pojam gustine skupa ispod datog uslova apsolutan,
postojae neko q G D. Tada e za odgovarajue i r vaiti r G i M [= r = , kao i
G
,
odakle po induktivnoj pretpostavci vai
G
=
G
, odakle je najzad
G

G
.
Pretpostavimo da
G

G
za svaki G za koji p G i da je q
p. Izaberimo generiqki filter G za

koji q
G. Tada e postojati par , r) za koji vai r G i

G
=
G
. No, tada e za proizvoan
q P za koji je q q
, r vaiti q p i M [= (q ).
Neka sada M [= (p = ) i p G. Prema definiciji forsing relacije i apsolutnosti odgo-
varajuih pojmova tada mora da vai
(q p)(, r) )(q r M [= (q )).
Uoqimo proizvoan element skupa
G
. On je oblika
G
za neko , r) za koje je r G. No, poxto
p, r G, postojae neko q G takvo da bude q p, q. Prema goroj formuli za ega vai M [= (q ),
odakle po induktivnoj pretpostavci mora biti
G

G
. Odatle zakuqujemo da je
G

G
. Obrnuta
inkluzija se dokazuje analogno.
Pretpostavimo sada da vai
G
=
G
kad god p G. Neka , r) i neka je q p, r. Izaberimo
generiqki filter G tako da q G. Tada e naravno biti i p G, pa vai
G
=
G
. No, zbog p r e
biti i
G

G
, a samim tim i
G

G
. Budui da je G bio proizvoan generiqki filter za koji q G,
prema induktivnoj pretpostavci tada M [= (q ). Na sliqan naqin se proverava da u modelu M
vai i drugi konjunkt formule kojom se definixe relacija p = . Time je tvree u potpunosti
dokazano za sluqaj atomskih formula.
Neka sada M [= (p ( )) i neka je G generiqki filter takav da p G. Ako bi bilo M[G] [= (
G
),
po induktivnoj pretpostavci postojalo bi neko q G takvo da M [= (q ( )), a samim tim i neko r G
za koje je r p, q i samim tim i M [= (r ( )), xto je u suprotnosti sa polaznom pretpostavkom da
M [= (p ( )). Stoga M [= (
G
).
Ukoliko M[G] [= (
G
) za svaki generiqki filter G za koji p G, onda niti za jedno q p ne moe
biti M [= (q ( )) jer bi u suprotnom za generiqki filter G takav da q G vailo M[G] [= (
G
) i
p G suprotno pretpostavci. Stoga, M [= (q ( )).
Pretpostavimo sada da M [= (p ( ) ( )) i da je G generiqki filter takav da p G. Tada zbog
M [= (p ( )) vai M[G] [= (
G
), a zbog M [= (p ( )) vai M[G] [= (
G
). U svakom sluqaju, vai
M[G] [= (
G
) (
G
).
Ako bi bilo M[G] [= (
G
) (
G
) za svaki generiqki filter G za koji p G, onda bi za svaki takav
filter vailo M [= (p ( )) i M [= (p ( )), a samim tim i M [= (p ( ) ( )).
Neka M [= (p x(x,
G
)), onda za svako ime (V
P
)
M
vai M [= (p (,
G
)), pa za svaki generiqki
filter G koji sadri p i za svako ime (V
P
)
M
vai M[G] [= (
G
,
G
), odnosno vai M[G] [= x(x,
G
).
2.4 Forsing 79
Obrnuto, ako M[G] [= x(x,
G
) za svaki generiqki filter G za koji p G, onda za svaki takav
filter i svako ime (V
P
)
M
vai M[G] [= (
G
,
G
), pa budui da je tu G proizvoan generiqki
filter za koji p G mora biti i M [= (p (, )) za svako ime M, a samim tim i M(p x(x, )).
QED
Ovde treba napomenuti da za svaku formulu iskazi prethodne teoreme vae pod uslovom da model
M zadovoava odreen konaqan fragment teorije ZF
. Taj fragment ukuquje potrebne osobine foring

relacije na toj formuli i enim potformulama koje su korixene u dokazu.
Posledica 9 ZF
+DC Ma koji uslov p forsira svaku vaanu formulu. Xtavixe, za ma koji uslov p,
skup formula forsiranih uslovom p je deduktivno zatvoren.
Dokaz: Primetimo najpre da je skup formula S deduktivno zatvoren ako i samo ako sadri sve vaane
formule i zatvoren je za kojunkciju i modus ponens. Neophodnost tih uslova je oqigledna. Xto se tiqe
dovonosti, neka je formula za koju S . Tada postoje formule
1
, . . . ,
n
S takve da
1
, . . . ,
n
.
No tada je formula
1

n
vaana, pa pripada skupu S. Ali, poxto je skup S zatvoren za
konjunkciju, bie i
1

n
S, pa zbog zatvorenosti za modus ponens S.
Neka je bilo koja reqenica i p P takav da p , . Neka je M prebrojiv tranzitivan model koji
reflektuje dovoan konaqan fragment teorije ZF
, i koji jox reflektuje formulu p , . Tada zbog

M [= (p , ) postoji generiqki filter G nad modelom M takav da M[G] ,[= . No, to upravo znaqi da
formula nije vaana.
Zatvorenost za konjunkciju sledi direktno iz definicije forsing relacije. Pokaimo jox zatvore-
nost za modus ponens. Neka je p uslov koji forsira formulu , a ne forsira formulu . Ukoliko bi
bilo (q P)(q p q ), postojao bi prebrojiv tranzitivan model M koji reflektije tu formulu
i potreban konaqan fragment teorije ZF
, kao i formulu p , . No, to bi znaqilo da je skup svih

q P takvih da M [= (q ) gust ispod p. Otuda bi za svaki generiqki filter G takav da p G vailo
M[G] [= , xto je u suprotnosti sa M [= (p , ).
Time je pokazano da mora postojati q p takvo da q . No, iz p tada dobijamo da zapravo
q , odakle zbog q p vai p , ( ). Obzirom da se implikacija na taj naqin definixe
preko konjunkcije i negacije, dokaz je zavrxen. QED
Ovo tvree se moglo dokazati i bez aksiome izbora direktnom primenom definicije forsing
relacije proveravaem aksioma predikatskog raquna i zatvorenosti za pravila izvoea u forsing
relaciji. Tada ne bi bilo mogue pozivae na forsing teoremu.
Proverimo sada aksiome teorije skupova u generiqkoj ekstenziji M[G]. Za svaku aksiomu teorije
ZF
e nam biti neophodno da model M zadovoava neki konaqan fragment teorije ZF
.
Ekstenzionalnost vai zbog tranzitivnosti modela M[G]. Model M[G] je tranzitivan budui da za
ma koje x
G
postoji , p) takvo da p G i da je x =
G
M[G].
Proverimo aksiomu para. Za ma koje
G
,
G
e biti
G
=
G
,
G
ako je = , P. Xto se
tiqe aksiome beskonaqnosti, budui da je apsolutna konstanta za tranzitivne modele, poxto skup
po aksiomi beskonaqnosti mora pripadati modelu M M[G], onda mora biti i M[G], pa opet po
apsolutnosti tog pojma za tranzitivne modele u emu mora vaiti aksioma beskonaqnosti.
Proverimo sada aksiomu separacije. Neka je (x, y) bilo koja formula i neka su , MV
P
. Tada
se za ime
= , p) dom() P : (q ran())(, q) p q M [= (p (, )))
neposredno proverava da vai
G
=
G

G
: M[G] [= (
G
,
G
).
Xto se tiqe aksiome unije, za
G
M[G] i ime definisano sa
= : (, p) )(q P), q) P
vai M i

G

G
. Ostatak dokaza aksiome unije sledi iz sheme separacije.
U ciu dokaza aksiome partitivnog skupa najpre primetimo da za ma koje
G
,
G
M[G] za koje je
G

G
i za ime
= , p) dom() P : M [= (p )
vai
G
=
G
. Zaista, ako x
G

G
, onda je svakako x oblika
G
za neko dom(), pri qemu
postoji p G takvo da M [= (p ), pa x =
G

G
. Sa druge strane, ako x
G
, onda je x =
G
za neko dom(), pri qemu postoji neko p G za koje M [= (p ), odakle x =
G

G
. Odavde
sada neposredno sledi da je sa = P(dom()) P dato ime realizacije partitivnog skupa elementa
G
u modelu M[G].
Dokaimo sada shemu zamene. Neka je u modelu M[G] data funkcija formulom ( x, y, z) sa parametrima
x, to jest
M[G] [= xy
1
z ( x, y, z).
Tada e svakako vaiti i
M[G] [= xyz ( x, y, z).
Neka je p G takav da M [= (p xyz ( x, y)). Za ma koja imena , V
P
postoji ime V
P
za koje
vai M[G] [= (
G
,
G
,
G
), pa e postojati i uslov q G, za koji M [= (q ( , , )).
Budui da model M zadovoava odgovarajuu instancu sheme zamene, za svako ime V
P
M u
M e postojati skup a svih imenskih rangova imena dom() za koje postoji uslov q takav da
M [= (q ( , , )) i da pritom M [= (q , ( , ,
)) za svako ime
M nieg ranga od . Samim tim

e u modelu M postojati i skup b svih imena qiji rang pripada skupu a. No tada e za ime = b P
vaiti
M[G] [= (
G
,
G
,
G
)
za bar neko b kad god dom(). Odatle neposredno sledi da model M[G] zadovoava odgovarajuu
instancu sheme zamene.
Ostalo je jox da pokae da ako u M vai odgovarajui konaqan fragment teorije ZFC
, da e u M[G]
vaiti aksioma izbora. U tom ciu dokazaemo zapravo sledei ekvivalent aksiome izbora:
Za svaki skup x postoji ordinal koji se moe preslikati na x.
Zaista za ma koje
G
M[G] u modelu M postoji bijekcija f skupa dom() na neki ordinal . No,
tada e za ime
= up((f()), ), p) : , p) ,
gde je up(a, b) = a, b P, vaiti
G
:
na

G
, qime je dokaz zavrxen.
Naravno, odavde i na osnovu prethodne posledice sledi da svaki uslov forsira svaku teoremu sis-
tema ZFC
. To se dokazuje sredstvima ZFC
.
Sledea vana qienica vezana za generiqke ekstenzije je da generiqko proxiree M[G] sadri iste
ordinale kao model M pod uslovom da model M zadovoava potreban konaqan fragment teorije ZF
.
Jedna inkluzija sledi iz relacije M M[G]. Xto se tiqe drugog smera, neka je bilo koji ordinal
iz M[G]. On mora biti oblika
G
za neko ime M. No, indukcijom po imenskom rangu imena M
dokazuje se da rang skupa
G
ne moe biti vei od imenskog ranga imena . Ali, rang ordinala je
upravo , i on ne prelazi imenski rang imena zbog =
G
, pa ne moe biti vee od imenskog ranga
imena koje pripada modelu M. Stoga M.
Sada se lako dokazuje da za ma koji uslov p vai p V ,= L, a samim tim i da hipoteza V = L ne
zavisi od aksioma ZFC
. Za to je dovono proveriti da aksioma konstruktibilnosti V = L ne vai ni

u jednoj generiqkoj ekstenziji M[G].
Naime, ako modeli M i M[G] zadovoavaju potreban fragment teorije ZF
koji obezbeuje apso-

lutnost operacije F iz prethodnog odeka, onda skup G M[G] ne moe biti konstruktibilan u M[G]
budui da bi u protivnom za ordinal M[G] za koji M[G] [= F() = G na osnovu apsolutnosti vailo
najpre F() = G, a potom kako je F u modelu M funkcija definisana na klasi ORD, onda bi za neki
x M vailo M [= F() = x. No, opet po apsolutnosti bi tada bilo F() = x, odakle bi sledilo
G = x M, xto znamo da je nemogue. Ovaj dokaz je izvoden sredstvima teorije ZF
+ DC.
Uticaj aksiome izbora se u skladu sa napomenama na kraju prethodne taqke ovde moe eleiminisati.
Ovde su bile izloene osobine forsing relacije koje ne zavise od izbora parcijalnog ureea T koje
zadovoava uslov cepaa. No, za rexavae ozbinijih problema ovom metodom je jako vano izabrati
odgovarajue parcijalno ureee koje e imati osobinu cepaa, tako da se dobiju eene osobine
forsing relacije i generiqkih ekstenzija.
2.4 Forsing 81
No, odmah se moe primetiti da se nezavisnost aksiome izbora od ostalih aksioma teorije skupova
ne moe dokazati forsing metodom, budui da om od modela za ZFC
uvek dobijamo model za ZFC
.
Budui da smo relativnu konsistentnost sistema ZFL, a samim tim i sistema ZFC
dokazali metodom
unutraxih modela, prema napomanama iz prethodne taqke mi na moemo dokazati da aksioma izbora
ne sledi iz aksioma ZF
ni metodom unutrxih modela. Meutim Pol Koen je to uspeo da dokae

kombinovaem obe metode. To se dakle, ne moe dokazati ni jednom od te dve metode pojedinaqno, ali
ihovom kombinacijom moe.
2.4.1 Analiza forsing metode
Ranije smo napomenuli da ako se metod unutraxih modela shvati na uobiqajen naqin, ime se ne moe
dokazati nezavisnost niti jedne hipoteze od aksioma ZFC zbog egzistencije minimalnog modela. No,
ako se koncept metode unutraxih modela proxiri, onda takvo ograniqee ne mora da postoji. Naime,
ako je M bilo koja promeniva, definiximo jednu funkciju koja svakoj formuli u kojoj se ne java
promeniva Mpridruuje forulu Sat
koja od slobodnih promenivih ima taqno slobodne promenive

koje ima i formula i jox promenivu M na sledei naqin:
Sat
_
(M, E)(M= M, E) M ,= E M
2
v
i
, v
j
) E), (v
i
v
j
),
(M, E)(M= M, E) M ,= E M
2
v
i
M v
i
= v
j
), (v
i
= v
j
),
Sat
, ,
Sat
Sat
, ,
(M, E)(M= M, E) M ,= E M
2
(v
i
M)Sat
), (v
i
).
Tu je simbol upotreben za oznaqavae metajednakosti. Formula Sat
opisuje vaee formule

u modelu M pri valuaciji datoj enim slobodnim promenivim i apsolutna je za sve modele jezika
L
ZF
, pa qak i netranzitivne, xto se kraje jednostavno dokazuje indukcijom po sloenosti formule .
Pretpostavimo sada da je teorija ZFC konsistentna. Po teoremi refleksije vai
ZFC (F ZFC)(Fin(F) M( M je prebrojiv i tranzitivan M [= F)).
No, forsing konstrukcija je takoe izvedena sredstvima ZFC, xto znaqi da takoe vai
ZFC (F
2
(ZFC + V ,= L)(Fin(F
2
) (F
1
ZFC)(Fin(F
1
))
(M)(( M je prebrojiv i tranzitivan M [= F
1
M[G] [= F
2
)).
Pritom je M[G] takoe tranzitivan model. Neka je sada F
2
proizvoan konaqan podsistem od ZFC+V = L
i neka je M bilo koji model za ZFC. Prema prethodnom, vaie
M [= (N)(N je tranzitivan model N [= F
2
).
Poxto M [= N je tranzitivan model, model N nasleuje relaciju pripadaa od modela M, odakle
e biti podmodel modela M, a zbog apsolutnosti formule N [= F
2
e N zaista biti model teorije F
2
.
Znaqi, sredstvima ZFC dokazuje se da za svaki konaqan podsistem teorije ZFC + V = L svaki model
teorije ZFC ima podmodel koji zadovoava aksiome F
2
. Pozivajui se na kompaktnost, to upravo znaqi
da ZFC Con(ZFC) Con(ZFC + V = L).
Metod forsinga, iako najmoniji poznati metod za dokzazivae relativne konsistencije sistema
aksioma teorije skupova, ima mnoga ograniqea. Ako je parcijalno ureee T skup, kao xto je to bilo
u naxem sluqaju, onda forsing relacija nema uticaja na kardinalnu aritmetiku za kardinale koji su
vei od nekog odreenog. Da bi se izmenila kardinalna aritmetika du cele hijerarhije kardinala,
neophodno je da parcijalno ureee T bude prava klasa. No, tada moraju biti ispueni jox neki
dodatni uslovi da bi proxli dokazi kuqnih teorema. Mi smo na primer koristili qienicu da je
ureee T skup u dokazu aksiome partitivnog skupa i sheme zamene.
2.5 Veliki kardinali
Veliki kardinali su kardinali koji su toliko veliki da ihova egzistencija povlaqi konsistent-
nost teorije ZF
, a samim tim i teorije ZFL. Prema Gedelovoj teoremi nepotpunosti i prethodnim

razmatraima to znaqi da ako je teorija ZF
neprotivreqna, onda qak ni teorija ZFL ne moe da

dokae egzistenciju takvih kardinala.
Hijerarhija velikih kardinala poqie sa slabo nedostinim. Beskonaqan kardinal je slabo
nedostian ako je graniqni, to jest nije oblika
+
, i ako je regularan, to jest ne postoje mai kardinal
i funkcija f : koja je u smislu ureea ordinala neograniqena.
Ukoliko slabo nedostian kardinal zadovoava i jaqi uslov, da iz < sledi 2
< , onda za
ega kaemo da je i jako nedostian. U sluqaju da vai generalisana kontinuum hipoteza (2
=
+
za svaki beskonaqan kardinal ), koja je inaqe teorema teorije ZFL, pojam jako nedostinog i slabo
nedostinog kardinala se izjednaqavaju.
No, u sluqaju da je jako nedostien kardinal, onda je skup V
model za ZF
, pod uslovom da
univerzum zadovoava aksiome ZF
. Naime, za svaki graniqni ordinal , model V
zadovoava sve
aksiome teorije Z
. Ukoliko je jako nedostian kardinal, onda je za svaki ordinal < skup V
kardinalnosti mae od . No, ako f : x V
za x V
, onda e funkcija g : ORD definisana sa

g() = suprang(f(y)) : y x rang(y) =
zbog regularnosti kardinala i [x[ < slika ordinal u kardinal . No, funkcija g je ograniqena,
pa za ordinal za koji je < i g[x] vai f V
+
V
, pa samim u modelu V
vai i shema
zamene.
Prema prethodnim razmatraima, budui da se u teoriji ZFL pojmovi jake i slabe nedostiivosti
izjednaqavaju, za dokaz konsistencije teorije ZFL je dovoan i sistem aksioma ZF
+ postoji slabo
nedostian kardinal. Ako tu hipotezu oznaqimo sa NK, onda po Gedelovoj teoremi nepotpunosti
ZFL + NK , Con(ZFL + NK),
a samim tim i
ZFL + Con(ZFL) , Con(ZFL + NK),
budui da je hipoteza Con(ZFL) prema prethodnom slabija od NK. Ali, poxto je pojam nedostinog kar-
dinala apsolutan za L budui da se opisuje
1
-formulom, u stvari e Con(ZFL + NK) biti ekvivalentno
sa Con(ZF
+ NK), pa zapravo vai

ZFL + Con(ZFL) , Con(ZF
+ NK).
Sa druge strane, pretpostavimo da teorija ZFL+NK nije konsistentna. Tada bi NK bilo dokazivo u
teoriji ZFL, pa bi prema prethodnim razmatraima teorija ZFL mogla da dokae svoju konsistentnost,
odakle bi po Gedelovoj teoremi nepotpunosti bila protivreqna. No, odatle bi i teorija ZF
bila
protivreqna. Sve ovo se moe izvesti u sistemu ZF
tako da
ZF
Con(ZF
) Con(ZFL +NK).
Ovde vidimo jednu asimetriju. Konsistentnost teorije ZFL + NK je dokaziva sredstvima kojima kon-
sistentnost teorije ZFL+NK nije dokaziva. Xtavixe, klasa ORD na neki naqin predstava jako nedos-
tian kardinal u univerzumu WF, ali to nije zapisivo sredstvima sistema ZFC
, tako da bi teorija
ZFL+NK trebalo da bude konsistentna.
Kao xto je ve pomenuto, hijerarhija velikih kardinala samo poqie nedostinim kardinalima.
Ona se produava sve veim i veim kardinalima u smislu da egzistencija veih implicira egzisten-
ciju maih, ali egzistencija maih nije dovona da obezbedi konsistentnost egzistencije veih, qak
ni relativnu u odnosu na konsistentnost egzistencije tog maeg.
Zakuqak
Postoje jox gore stvari od asimetrije u mogunosti dokazivaa relativne konsistencije neke hipo-
teze sa aksiomama teorije skupova. Recimo, ako se neka hipoteza H izraava
1
-reqenicom ograniqenom
na V
, onda pod uslovom da je ta hipoteza nezavisna od aksioma teorije skupova, dokaz konsistentnosti
hipoteze H, odnosno H u odnosu na aksiome teorije skupova nije mogu. Dakle, ne radi se o asimetriji
kao kod velikih kardinala, ve o nemogunosti dokaza relativne konsistentnosti u oba smera.
Naime, ako bi formula bila oblika ( x V
)( x) za neku
0
-formulu ( x), onda u sluqaju da
postoje n V
tako da u univerzumu u kome radimo vai ( n), to bi bilo dokazivo sredstvima ZF
zato xto je ( x) jedna

0
-formula ograniqena na V
, pa bi hipoteza bila oboriva u sistemu ZF
pa
od ega ne bi bila nezavisna. Stoga bi takva hipoteza, ako je zaista nezavisna, morala biti faktiqki
taqna. Ali to je onda dokaz same hipoteze za koji su sasvim dovona i sredstva teorije ZF
, budui
da je moemo interpretirati u okviru e same. Ali to opet znaqi da ona nije nezavisna od sistema
ZF
, xto je kontradikcija.
Da stvar bude jox gora, tu se nalazi veina vanih matematiqkih tvrea, i to pre svega onih koja
su vezana za Analizu, Teoriju Brojeva, Teoriju Izraqunivosti i na kraju probleme konsistencije
i relativne konsistencije. Znaqi, ako je neka (relativna) konsistencija neraspraviva, onda je ta
neraspravivost nedokaziva i neopovrgiva. Dakle, vai nexto poput
ZF
(Con(ZF
+H) Con(ZF
+H)) Con(ZFL+Con(ZFL) + Con(ZFL +H)),

ZF
(Con(ZF
+H) Con(ZF
+H)) Con(ZFL+Con(ZFL) + Con(ZFL +H)).

za hipotezu H kao gore.
Sa druge strane, postoje ograniqea vezana za takozvane tranzitivne metode dokazivaa relativne
konsistencije, gde spadaju metode kojima smo se mi bavili. To su metode kod kojih se polazei od
tranzitivnog modela uvek dobija tranzitivan. Tim putem je nemogue dokazati nezavisnost hipoteza
koje se izraavaju formulama ograniqenim na V
, jer je apsolutnost takvih formula za tranzitivne

modele koji zadovoavaju odreen konaqan fragment teorije ZF
dokaziva ve u teoriji ZF
. To znaqi
da je sredstvima teorije ZF
dokazivo da takva hipoteza ili vai u svim tranzitivnim modelima

teorije skupova, ili ni u jednom. Na primer, Gedelove teoreme nepotpunosti nisu dokazive takvim
metodama, ali jesu dokazive drugaqijom metodologijom.
Xto se tiqe Gedelovih teorema nepotpunosti, one nam govore da sistem aksioma teorije skupova ne
moemo nikada upotpuniti. Dakle, mi nikada ne moemo u potpunosti opisati komprehenziju. Kantor
je pokuxao sa neograniqenom komprehenzijom, ali se ispostavilo da je taj princip vodio u protivreq-
nost. U aksiomatskoj teoriji skupova se komprehenzija ograniqava. Meutim ta teorija je nepotpuna.
Dodavaem novih aksioma mi moemo rei jox nexto o komprehenziji, to jest delimiqno upotpuniti
sliku o oj, ali nikada ne moemo nai pravu meru, to jest sistem koji bio potpun i neprotivreqan.
Drugim reqima, nemogue je rei xta su to sve mogue kolekcije objekata.
Standardna aksiomatika teorije skupova je nastala kao realizacija ideje o kumulativnoj hijerar-
hiji V
kojom se pokuxao izbei Raselov paradoks. Postava se pitae xta fali kumulativnoj
hijerarhiji da bi u potpunosti opisala komprehenziju. Prvo, jedino xto se zna o visini ORD takvog
univerzuma je da predstava neku vrstu jako nedostinog kardinala. Meutim, cela klasiqna Ma-
tematika se moe izgraditi i na nivoima hijerarhije koji se dobijaju na taj naqin. Ali kao xto smo
84 Zakuqak
napomenuli, nepotpunost se java jox na nivou V
, a to je fenomen koji ponueni odgovor jox uvek ne

objaxava.
Stvar je u tome xto ako pokuxamo da komprehenziju opixemo preko kumulativne hijerarhije, onda se
ta definicija poziva na operaciju partitivnog skupa, koji se direktno oslaa na pojam komprehenzije
koji upravo pokuxavamo da opixemo, tako da tu ima smisla dovesti u pitae rekurentnost te defini-
cije. Ukoliko mi na primer znamo xta je V
+5
, mi imamo komprehenziju definisanu samo do okuplaa
elemenata skupa V
+4
, a da bismo definisali V
+6
, nama treba komprehenzija definisana za elemente
skupa V
+5
. Dakle, hijerarhija V
je rekurentno definisana samo ako je komprehenzija ve data, pa

kumulativna hijerarhija ne moe posluiti za definisae pojma komprehenzije.
Ipak, ovo jox ne objaxava nekompletnost na nivou V
, mada smo mu se opasno pribliili.

Naime, u definiciji skupa V
se pojavuje jedan vrlo mistiqni simbol . On je definisan kao, u

smislu inkluzije najmai induktivan skup, a to je ve pozivae na komprehenziju, i to elemenata
skupa V
koji upravo definixemo.

Postoji jedna mnogo preciznije odreena operacija D(x) od operacije partitivnog skupa. To je
skup svih podskupova od x koji se mogu opisati preko parametara iz x. Ovde se radi o jednoj mnogo
odreenijoj vrsti komprehenzije, tako da treba oqekivati da u univerzumu L koji se preko ove operacije
moe izgraditi hijerarhijski sa
L
+1
= D(L
),
L
=
_
<
L
, za graniqni ordinal ,
L =
_
ORD
L
.
moemo rei mnogo vixe o komprehenziji, a samim tim i rexiti mnogo vixe matematiqkih problema.
Ovde je problematiqna operacija partitivnog skupa zameena jednom preciznije odreenom operaci-
jom koja se oslaa direktno na logiku. Meutim, zbog pojma ordinala ova hijerarhija se takoe poziva
na komprehenziju, pri qemu konstanta L
, koja xtavixe opisuje isti skup kao konstanta V
, pati od
istih problema kao i ona, pa tu i ne treba oqekivati neki napredak na tom nivou hijerarhije, xto nam
upravo i tvrdi teorema apsolutnosti.
Ipak, mora se primetiti da se tu komprehenzija u definiciji konstante koristi samo na kon-
struktibilnim skupovima koji su mnogo preciznije definisani, ali tu treba imati u vidu da se svi
podskupovi od L
ne pojavuju pre nivoa visine

1
, i koji e stoga biti mnogo kasnije definisani. No,
aksioma konstruktibilnosti razrexava najvei broj pitaa na koja se ne moe odgovoriti u okviru
sistema aksioma ZFC
. Razlog treba traiti u qienici da se oni time svode na mnogo preciznije

odreen pojam ordinala. Malo je u Matematici pojmova koji su toliko jednostavni, a koji na neki
naqin opisuju beskonaqnost, kao pojam ordinalnog broja.
U suxtini nam aksioma konstruktibilnosti ne rexava problem visine univerzuma, mada postoji
teorema po kojoj ta aksioma odseca najvei deo velikih kardinala. Preciznije, u sistemu aksioma
ZFL se dokazuje da merivi kardinali, a samim tim i vei od ih ne postoje. Meutim, to ne znaqi da
nam aksioma konstruktibilnosti smauje najveu moguu visinu univerzuma, jer klase V i L imaju istu
visinu. Uzrok ovog fenomena lei u tome xto klasa L nije apsolutna za pojam merivosti kardinala.
Kardinal koji je meriv u univerzumu V, gubi merivost u klasi L.
Tako nexto se ipak ne dexava sa nedostinim kardinalima. Razlog za to lei u qienici da se
pojmovi slabe, odnosno jake nedostiivosti kardinala opisuju
1
-formulama, dok se pojam merivosti
opsiuje
3
-formulom. Klasa L je kao tranzitivna klasa apsolutna za
0
-formule. Pritom, ako neka
univerzalna formula vai na xiroj klasi, tim pre e vaiti i na uoj, xto ne mora biti sluqaj sa
egzistencijalnim formulama.
U svakom sluqaju, bez obzira na sve probleme na koje se nailazi, ispitivae relativne konsistencije
predstava osnovno orue prilikom bavea najteim i najvanijim problemom teorije skupova, a to
je proxirivae spiska aksioma.
Literatura
[1] C. C. Chang, H. J. Keisler, Model Theory, Third Edition, NorthHolland 1990
[2] Paul J. Cohen,Set Theory and the Continuum Hypothesis, Benjamin New York 1966
[3] H. G. Dales, W. H. Woodin, An Introduction to Independence for Analysts, Cambridge University Press 1987
[4] Keith J. Devlin, Aspects of Constructibility, SpringerVerlag 1973
[5] Keith J. Devlin, Ronald B. Jensen, Marginalia to a theorem of Silver, [= ISILC Logic Conf., Lecture Notes in
Math. 499, pp. 115142, SpringerVerlag 1975
[6] William B. Easton, Powers of Regular Cardinals, Annals of Mathematical LogicVolume 1, Number 2 (1970) pp.
139178
[7] Sy. D. Friedman, Fine Structure and Class Forcing, de Gruyter 2000
[8] Kurt Godel, The Consistency of the axiom of choice and of the generalized continuum hypothesis, Ann. Math.
Studies 3 (1940)
[9] Kurt Godel,

Uber formal unentscheidbare Satze der Principia Mathematica und verwandter Systeme, Monatsh.
Math. Phys. 38 (1931), 173198
[10] Thomas Jech,Set Theory, Second Edition, SpringerVerlag 1997
[11] Thomas Jech, Multiple Forcing, Cambridge University Press 1986
[12] Ronald B. Jensen, The ne structure of the constructibile hierarchy, Ann. Math. Logic 4 (1972) , 229308
[13] Ronald B. Jensen, Robert M. Solovay, Some applications of almost disjoint sets, Mathematical Logic and Foun-
dations of Set Theory (Y. BarHillel, ed.), pp. 84104, NorthHolland 1970
[14] Akihiro Kanamori, The Higher Innite, SpringerVerlag 1994
[15] Kenneth Kunen, Set TheoryAn Introduction to Independence Proofs, NorthHolland 1980
[16]

Zarko Mijajlovic, Zoran Markovic, Kosta Dosen, Hilbertovi problemi i logika, Zavod za udzbenike i nastavna
sredstvaBeograd 1986
[17] Donald H. Pelletier, Eastons results via iterated Booleanvalued extensions, Can. J. Math., Vol. XXVI, No. 4,
1974, pp. 820828
[18]

Zikica Perovic, Bulove Algebre, Univerzitet u Nisu i Prosveta Nis 1998
[19] S. Shelah, Proper and Improper Forcing, 2nd ed., Perspect. Math. Logic, SpringerVerlag 1998
[20] Jack Silver, On the Singular Cardinal Problem, Proceedings of the International Congress of Mathematicians
Vancouver, 1974
[21] W. Hugh Woodin, The Continuum Hypothesis, Part I, Notices of AMS, June/July 2001, pp. 567576
[22] W. Hugh Woodin, The Continuum Hypothesis, Part II, Notices of AMS, August 2001, pp. 681690
[23] Martin Zeman, Inner Models and Large Cardinals, de Gruyter 2000
[24] Slobodan Vujosevic, Matematicka logika, CIDPodgorica 1996
85

Nedeljko Stefanovic Magistarski Rad

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nedeljko Stefanovic Magistarski Rad

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MATEMATIQKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

b induktivan. Lako se vidi da je c a. Neka je d bilo koji induktivan skup.

c, d takoe induktivan i vai e c a, pa e b odakle je c =

) Aksioma beskonaqnosti je uz ostale uvedene aksiome ekvivalentna sa postojaem

. Sistem do sada uvedenih aksioma izuzev sheme zamene obeleavamo sa ZC

) Aksioma izbora je ekvivalentna sa bilo kojim od sledeih iskaza:

a takva da za svako x a vai f(x) x.

a i funkciju g : P(b) b takvu da vai g(x) x za sve x iz domena od

a i f(x) x za sve x iz domena od f.

) Iz aksiome izbora sledi da za svaki skup nepraznih meusobno disjunktnih skupova

aksiomom regularnosti obeleavati sa Z, ZF, ZC i ZFC tim redom.

ekvivalentna sa iskazom prethodne teoreme. Pritom se teorija ZFC

obiqno smatra formalizacijom takozvane naivne teorije skupova.

) Za ma koju relaciju E V V , koja moe biti i klasa, i za ma koju klasu X postoji

) Tranzitivno zatvoree relacije E je najmaa tranzitivna relacija takva da je E ena

bilo koja tranzitivna relacija za koju je E E

f(m) budui da je E podrelacija od E

) Za ma koju relaciju E i ma koji skup x vai Ec(E

) Neka je E dobro zasnovana relacija, D bilo koja klasa zatvorena za relaciju E i R

(x), xto bi bilo u suprotnosti sa

) Neka je E dobro zasnovana relacija i D bilo koja klasa zatvorena za E. Oznaqimo

) Za svaku klasu X postoji najmaa klasa T za koju je X T i za koju x y y T x T.

) Neka je X dobro zasnovana klasa. Oznaqimo sa T klasu svih parova x, y) gde su x, y

za sluqaj konaqnih familija skupova. Preciznije, vai

) Neka je E relacija parcijalnog ureea na nekoj klasi Y i F funkcija definisana na

) Unija konaqnog skupa konaqnih skupova je konaqan skup.

) Sledea tvrea su ekvivalenti aksiome izbora:

U. i dokaimo da su skupovi s() i s(

je po pretpostavci inkluzijski uporediv sa s(). Ako bi vailo s()

). Stoga je interesantan samo sluqaj kada je

) s(), pa su i tada s() i s(

) inkluzijski uporedivi. Stoga je

s() bi sledilo da skup s()

. Meutim, budui da je skup uporediv sa svim

. Odatle odmah sledi da je i s() = s(

) naravno inkluzijaki uporedivi.

) ako i samo ako je T T

y. Lako se proverava da je to jedno parcijalno ureee na skupu D.

. Pritom vee od ta dva ureea obuhvata oba elementa x i y. Na sliqan naqin,

) skupa L. No, tada e skup U T

, pa e imati najmai element y u poretku skupa T

. Pretpostavimo y nije najmai

. Budui da nije x z, jer bi inaqe zbog

, gde prema izboru

z, a samim tim mora da vai i x z suprotno izboru elementa z. Ova

) (Teorema o ultrafiltru UF) U svakoj Bulovoj algebri se svaki skup sa p moe

) (Zavisan izbor DC) Neka je A neprazan skup i R AA binarna relacija na emu

definisanu na skupu F definisanu sa

F e biti niz sa traenim osobinama. QED

) Podskup konaqnog skupa x je konaqan.

) Konaqni skupovi su neekvipotentni sa svojim pravim delovima. Posebno, razliqiti

) Podskupova konaqnog skupa x ima konaqno mnogo.

+ CC) Unija prebrojivog skupa konaqnih skupova je prebrojiva.

x takav postoji u < z tako da je g(u) = g(z). Odatle u i z moraju da imaju

) Neka je A, ) dobro ureee i f : A A rastua funkcija koja slika skup A na egov

) Za ma koje dobro ureene skupove A, ) i B, ) vai taqno jedna od sledee tri

) (Hartogsov broj) Za svaki skup X postoji dobro ureee A, ) takvo da se skup A ne

) Elementi ordinala su ordinali.

) Za ma koji ordinal vai , . Takoe, za ma koje ordinale i vai , , .

) Za ma koji ordinal i egov element vai = [0, ) u ureeu ordinala .

) Za ma koje ordinale i vai .

) Za ma koje ordinale i vai taqno jedna od sledeih mogunosti:

) Ordinal je izomorfan pravom poqetnom komadu ordinala ako i samo ako .

) Svaki dobro ureen skup izomorfan je taqno jednom ordinalu.