Mag Rad

Matematicki fakultet
Univerzitet u Beogradu
Regularnost
u
bimodulu homomorzama
Biljana M. Radicic
- Magistarski rad -
Mentor:
doc. dr Zoran Petrovic
Beograd, 2010.
i
Predgovor
Predmet ovog magistarskog rada je regularnost u bimodulu homomor-
zama. Rad je podeljen u cetiri poglavlja.
U prvom poglavlju uveden je pojam levog (na slican nacin i desnog)
modula nad datim prstenom R. Naime, rec je o algebarskoj strukturi oblika
(M, +, ) pri cemu je M neprazan skup, + binarna i spoljna Roperacija
koje ispunjavaju odredene uslove. Ukoliko je prsten R komutativan, pojmovi
desnog i levog modula se podudaraju.
Osim pojma modula, u prvom poglavlju, uveden je i pojam podmodula.
Za R
modul M
kazemo da je podmodul datog Rmodula M ako su

njegove operacije podoperacije odgovarajucih operacija datog Rmodula
M.
Na kraju prvog dela denisemo pojam homomorzama Rmodula M u
Rmodul N. U pitanju su preslikavanja f : M N koja su saglasna sa
parovima njihovih odgovarajucih operacija.
Istaknimo da je uvodenje svih navedenih pojmova ispraceno primerima.
U drugom poglavlju denisemo kljucni pojam celog rada. To je po-
jam regularnih homomorzama. Za f Hom
R
(M, N) pri cemu su M i
N proizvoljni Rmoduli kazemo da je regularan homomorzam ako postoji
homomorzam g Hom
R
(N, M) tako da je ispunjeno:
fgf = f.
U tom slucaju za g Hom
R
(N, M) kazemo da je kvazi-inverz od f
Hom
R
(M, N).
Medu brojnim navedenim teoremama koje se odnose na regularnost
istaknimo teoremu koja daje karakterizaciju regularnih homomorzama i
glasi:
f Hom
R
(M, N) je regularan
ako i samo ako je
Ker(f)
M i Im(f)
N.
U okviru drugog poglavlja pokazano je kako se, za regularan homomor-
zam f Hom
R
(M, N), moze odrediti kvazi-inverz od f tj. homomorzam
g Hom
R
(N, M) za koji vazi: fgf = f.
Osim regularnih homomorzama denisani su i parcijalno invertibilni
homomorzmi. Za razliku od invertibilnih homomorzmima, koji su delitelji
jedinice tj. jedinicnog preslikavanja, parcijalno invertibilni homomorzmi su
delitelji idempotentnih endomorzama.
ii
Sto se tice odnosa izmedu pomenutih pojmova, pokazano je da je svaki

ne-nula regularan homomorzam parcijalno invertibilan i da obrnuto ne
mora da vazi.
Dakle,
parcijalno invertibilni homomorzmi ne-nula regularni homomorzmi
Na kraju drugog poglavlja je navedeno pravilo pod nazivom pravilo
transfera ili krace transfer kojim se iz regularnih elemenata u Hom
R
(M, N)
dobijaju svi regularni elementi u Hom
R
(N, M).
Trece poglavlje je posveceno podstrukturama bimodula homomorzama:
Reg(M, N)=f Hom
R
(M, N) [ End
R
(N)fEnd
R
(M) je regularan
Rad(M, N)=f Hom
R
(M, N) [ za svako g Hom
R
(N, M) postoji
(1
M
gf)
1
=f Hom
R
(M, N) [ za svako g Hom
R
(N, M)
postoji (1
N
fg)
1
Tot(M, N)=f Hom

R
(M, N) [ f nije parcijalno invertibilan
(M, N)=f Hom
R
(M, N) [ Ker(f) je veliki podmodul u M
(M, N)=f Hom
R
(M, N) [ Im(f) je mali podmodul u N
Pored njihovih denicija i najvaznijih svojstava, istaknut je i njihov
medusobni odnos. S obzirom da za proizvoljne Rmodule M i N vazi:
(M, N) Tot(M, N),
(M, N) Tot(M, N) i
Rad(M, N) Tot(M, N),
sto je takode pokazano, poseban naglasak se stavlja na one Rmodule M i
N kod kojih je Tot(M, N) jednak nekoj od tih podstruktura.
Sto se tice podstrukture Reg(M, N), pokazano je da predstavlja najveci

regularan End
R
(N) End
R
(M)podmodul od Hom
R
(M, N). Kada je u
pitanju odnos prethodno pomenute podstrukture i ostalih podstruktura za-
kljuceno je, izmedu ostalog, da je presek bilo koje od navedenih podstruktura
sa Reg(M, N) trivijalan.
U poslednjem, cetvrtom, poglavlju su razmatrani relativno regularni ho-
momorzmi, pri cemu je u prvom delu uveden pojam Uregularnih ho-
momorzama gde je U proizvoljan End
R
(N) End
R
(M)podmodul od
iii
Hom
R
(M, N), dok je drugi deo posvecen poluregularnim i polupotentnim
homomorzmima.
Naime, za f Hom
R
(M, N) kazemo da je Uregularan homomorzam
(U je proizvoljan End
R
(N) End
R
(M)podmodul od Hom
R
(M, N)) ako
postoji g Hom
R
(N, M) tako da je ispunjeno:
fgf f U.
Poredenjem denicije regularnih homomorzama sa denicijomUregula-
rnih homomorzama vidimo da iz pretpostavki:
f Hom
R
(M, N) je Uregularan homomorzam i
U = 0
sledi da je f regularan homomorzam.
Kao sto je u trecem poglavlju pokazano da je Reg(M, N) najveci regula-
ran End
R
(N) End
R
(M)podmodul od Hom
R
(M, N), u ovom poglavlju
pokazujemo da je
U-Reg(M, N)=f Hom
R
(M, N) [ End
R
(N)fEnd
R
(M) je Uregularan
najveci Uregularan End
R
(N) End
R
(M)podmodul od Hom
R
(M, N).
U nastavku su pored denicija poluregularnih i polupotentnih homomor-
zama navedena i neka njihova svojstva.
Sto ce tice njihovog odnosa, pokazano je da vazi:

f Hom
R
(M, N)je poluregularan = f Hom
R
(M, N) je polupotentan
cime se rad i zavrsava.
Na kraju bih zelela da se zahvalim mentoru dr Zoranu Petrovicu na
veoma korisnim sugestijama i savetima koji su dali veliki doprinos kvalitetu
rada.
iv
Sadrzaj:
Predgovor i
1. Moduli 1
- 1.1. Pojam modula 1
- 1.2. Podmoduli 4
- 1.3. Homomorzmi modula 5
2. Regularni homomorzmi 9
- 2.1. Regularni homomorzmi Denicija i karakterizacija 9
- 2.2. Odredivanje kvazi-inverza 15
- 2.3. Parcijalno invertibilni homomorzmi 23
- 2.4. Pravilo transfera 27
3. Podstrukture bimodula homomorzama 29
- 3.1. Reg(M, N) Denicija i svojstva 29
- 3.2. (M, N) i (M, N) Denicija i svojstva 37
- 3.3. Rad(M, N) i Tot(M, N) Denicija i svojstva 40
- 3.4. Odnos medu podstrukturama od Hom
R
(M, N) 46
4. Relativno regularni homomorzmi 57
- 4.1. Uregularni homomorzmi 57
- 4.2. Poluregularni i polupotentni homomorzmi 63
Oznake 70
Literatura 72
1. Moduli
1.1. Pojam modula
Neka je M proizvoljan neprazan skup, a R proizvoljan prsten sa jedinicom.
Denicija 1.1.1. Algebarsku strukturu (M, +, ) sa jednom binarnom
operacijom + i jednom spoljnom Roperacijom
(r, m) r m (r R, m M)
u skupu M koje, za svako m
1
, m
2
M i za svako r
1
, r
2
R, ispunjavaju
uslove:
(M, +) je komutativna grupa,
r
1
(m
1
+m
2
) = r
1
m
1
+r
1
m
2
,
(r
1
+r
2
)m
1
= r
1
m
1
+r
1
m
1
,
r
1
(r
2
m
1
) = (r
1
r
2
)m
1
i
1m
1
= m
1
nazivamo levi modul nad prstenom R.
Ako je poznato o kojim operacijama + i je rec, umesto levi modul
(M, +, ) nad R kazemo samo levi Rmodul M i koristimo oznaku
R
M.
Napomena 1.1.1.
r
1
+r
2
je suma elemenata r
1
, r
2
u samom prstenu R,
r
1
r
2
je proizvod elemenata r
1
, r
2
u samom prstenu R i
1 = 1
R
tj. 1 je jedinica u samom prstenu R.
Kategoriju svih levih Rmodula obelezavamo sa
R
Mod.
Slicno se denise i pojam desnog modula nad prstenom R.
Denicija 1.1.1. Algebarsku strukturu (M, +, ) sa jednom binarnom
operacijom + i jednom spoljnom Roperacijom
(r, m) m r (r R, m M)
1
2
u skupu M koje, za svako m
1
, m
2
M i za svako r
1
, r
2
R, ispunjavaju
uslove:
(M, +) je komutativna grupa,
(m
1
+m
2
)r
1
= m
1
r
1
+m
2
r
1
,
m
1
(r
1
+r
2
) = m
1
r
1
+m
1
r
2
,
(m
1
r
2
)r
1
= m
1
(r
2
r
1
) i
m
1
1 = m
1
nazivamo desni modul nad prstenom R.
Takode, ako je poznato o kojim operacijama + i je rec, umesto desni
modul (M, +, ) nad R kazemo samo desni Rmodul M i koristimo oznaku
M
R
.
Kategoriju svih desnih Rmodula obelezavamo sa Mod
R
.
Pri tome, ukoliko je R komutativan prsten, tada je
R
M = M
R
i u tom slucaju kazemo samo Rmodul M.
Napomena 1.1.2. Ako je R polje, tada Rmodule nazivamo vektorski
(linearni) prostori nad R.
Denicija 1.1.2. Neka su R
1
i R
2
proizvoljni nekomutativni prsteni.
Ako je M levi R
1
modul i desni R
2
modul tada za M kazemo da je R
1

R
2
bimodul i koristimo oznaku
R
1
M
R
2
.
Primer 1.1.1. Neka je R proizvoljan komutativan prsten i P njegov
proizvoljan potprsten. Tada je R Pmodul.
Napomenimo da moze biti i P = R. Npr. R = P = Z.
Primer 1.1.2. Neka je R proizvoljan komutativan prsten, n 1 i
R
n
= (r
1
, r
2
, ..., r
n
) [ r
i
R za svako i = 1 .. n . Tada je R
n
Rmodul uz
napomenu da je
(r
1
, r
2
, ..., r
n
) + (r
1
, r
2
, ..., r
n
) = (r
1
+r
1
, r
2
+r
2
, ..., r
n
+r
n
)
i
r (r
1
, r
2
, ..., r
n
) = (rr
1
, rr
2
, ..., rr
n
)
Za njega se takode koristi termin koordinatni R-modul ranga n.
Primer 1.1.3. Neka je R proizvoljan komutativan prsten, n 1 i
R
n
[X] skup svih polinoma po neodredenoj X stepena ne veceg od n sa
koecijentima iz R tj.
3
R
n
[X] = p(x) R[X] [ d
(p(x)) n .
Tada je R
n
[X] Rmodul uz napomenu da je za
p
1
(x) = a
0
+a
1
x +... +a
n
1
1
x
n
1
1
+a
n
1
x
n
1
i
p
2
(x) = b
0
+b
1
x +... +b
n
2
1
x
n
2
1
+b
n
2
x
n
2
pri cemu je n
1
, n
2
n,
p
1
(x) +p
2
(x) =
k
i=0
(a
i
+b
i
)x
i
, k = maxn
1
, n
2
i
r p
1
(x) =
1
i=0
(ra
i
)x
i
, n
1
n
1
Treba istaci da je n
1
= n
1
ako R nema pravih delitelja nule.
Primer 1.1.4. Neka je R proizvoljan komutativan prsten, n, m 1 i
R
mn
skup svih matrica reda mn nad komutativnim prstenom R. tj.
R
mn
=
_
_
r
11
... r
1n
. . .
. . .
. . .
r
m1
... r
mn
_
_
[ r
ij
R za svako i = 1 .. m i za svako j = 1 .. n
Tada je R
mn
Rmodul uz napomenu da je
_
_
r
11
... r
1n
. . .
. . .
. . .
r
m1
... r
mn
_
_
+
_
_
r
11
... r
1n
. . .
. . .
. . .
r
m1
... r
mn
_
_
=
_
_
r
11
+r
11
... r
1n
+r
1n
. . .
. . .
. . .
r
m1
+r
m1
... r
mn
+r
mn
_
_
i
r
_
_
r
11
... r
1n
. . .
. . .
. . .
r
m1
... r
mn
_
_
=
_
_
rr
11
... rr
1n
. . .
. . .
. . .
rr
m1
... rr
mn
_
_
4
1.2. Podmoduli
Neka su R i R
proizvoljni komutativni prsteni sa jedinicom.

Denicija 1.2.1. Za R
modul M
kazemo da je podmodul datog

Rmodula M i koristimo oznaku M
M ako su njegove operacije podope-

racije odgovarajucih operacija samog tog modula M tj. ako ispunjava:
M
M,
R
= R i
Za svako m
1
, m
2
M vazi:
a) m
1
, m
2
M
= m
1
+m
2
M
b) r R, m
1
M
= rm
1
M
Uslovi iz prethodne denicije su svakako ispunjeni ako je, uz pretpostavku

da je R
= R,
M
= M
ili
M
= 0
Na osnovu toga zakljucujemo da svaki Rmodul M ima najmanje dva
podmodula i to:
Rmodul M i
0 Rmodul.
Denicija 1.2.2. Ako su Rmodul M i 0 Rmodul jedini podmoduli
Rmodula M za njega kazemo da je prost modul.
Denicija 1.2.3. Ako je M =

iI
M
i
i pri tome je M
i
prost modul
za svako i I, za modul M kazemo da je poluprost.
Poluproste module mozemo denisati i na sledeci nacin:
Denicija 1.2.3. Za Rmodul M kazemo da je poluprost ako vazi:
M
M = M
M.
Primer 1.2.1. Neka je M = Q i M
= Z.
Na osnovu primera 1.1.1. vidimo da su i M i M
Zmoduli koji ispunjava-

ju uslove iz denicije 1.2.1. Dakle, M
je podmodul modula M.
5
Primer 1.2.2. Neka je M = R
33
i
M
=
_
_
r r r
r r r
r r r
_
_
[ r R.
Rmoduli koji ispunja-

vaju uslove iz denicije 1.2.1. Dakle, M
Primer 1.2.3. Neka je M = R
5
[X] i M
= R
2
[X] .
Rmoduli koji ispunja-

vaju uslove iz denicije 1.2.1. Dakle, M
1.3. Homomorzmi modula
Denicija 1.3.1. Za preslikavanje f : M N kazemo da je homo-
morzam modula M u modul N nad istim prstenom R ako je za svako
m
1
, m
2
M i za svako r R ispunjeno:
f(m
1
+m
2
) = f(m
1
) +f(m
2
)
f(rm
1
) = rf(m
1
)
Skup svih homomorzama Rmodula M u Rmodul N obelezavamo
sa Hom
R
(M, N).
Napomena 1.3.1. Homomorzme Rmodula M u njega samog naziva-
mo endomorzmima. Skup svih endomorzama Rmodula M obelezavamo
sa End
R
(M).
Napomena 1.3.2. Neka su M i N proizvoljni desni Rmoduli, f
Hom
R
(M, N), w W := End
R
(M), v V := End
R
(N) i m M.
Tada iz,
(vfw)(m) = (v f w)(m) = v(f(w(m)))
zakljucujemo da je Hom
R
(M, N) V Wbimodul.
Napomena 1.3.2. Neka su M i N proizvoljni levi Rmoduli, f
Hom
R
(M, N), w W := End
R
(M), v V := End
R
(N) i m M.
Tada iz,
(m)(wfv) = (m)(w f v) = (((m)w)f)v
zakljucujemo da je Hom
R
(M, N) W V bimodul.
Ukoliko nije naglaseno drugacije, pod Rmodulima M i N, u daljem
tekstu, podrazumevamo desne Rmodule.
6
Denicija 1.3.2. Neka je f Hom
R
(M, N).
Ako je f injektivni tj. 1-1 homomorzam, tada za f kazemo da je
monomorzam.
Ako je f surjektivni tj. na homomorzam, tada za f kazemo da je
epimorzam.
Ako je f bijektivni tj. 1-1 i na homomorzam, tada za f kazemo da
je izomorzam.
Napomena 1.3.3. Izomorzme Rmodula M u njega samog nazivamo
automorzmima. Skup svih automorzama Rmodula M obelezavamo sa
Aut
R
(M).
Primer 1.3.1. Neka je n 1 i f : R
nn
R
n
preslikavanje Rmodula
R
nn
u Rmodul R
n
denisano na sledeci nacin:
f
_
_
_
_
_
_
_
_
r
11
... r
1n
. . .
. . .
. . .
r
n1
... r
nn
_
_
_
_
_
_
_
_
= (r
11
, r
22
, ..., r
nn
)
Posto je
f
_
_
_
_
_
_
_
_
r
11
... r
1n
. . .
. . .
. . .
r
n1
... r
nn
_
_
+
_
_
r
11
... r
1n
. . .
. . .
. . .
r
n1
... r
nn
_
_
_
_
_
_
_
_
= f
_
_
_
_
_
_
_
_
r
11
+r
11
... r
1n
+r
1n
. . .
. . .
. . .
r
n1
+r
n1
... r
nn
+r
nn
_
_
_
_
_
_
_
_
= (r
11
+r
11
, r
22
+r
22
, ..., r
nn
+r
nn
)
f
_
_
_
_
_
_
_
_
r
11
... r
1n
. . .
. . .
. . .
r
n1
... r
nn
_
_
_
_
_
_
_
_
+f
_
_
_
_
_
_
_
_
r
11
... r
1n
. . .
. . .
. . .
r
n1
... r
nn
_
_
_
_
_
_
_
_
= (r
11
, r
22
, ..., r
nn
)+(r
11
, r
22
, ..., r
nn
)
= (r
11
+r
11
, r
22
+r
22
, ..., r
nn
+r
nn
)
i
f
_
_
_
_
_
_
r
_
_
r
11
... r
1n
. . .
. . .
. . .
r
n1
... r
nn
_
_
_
_
_
_
_
_
= f
_
_
_
_
_
_
_
_
rr
11
... rr
1n
. . .
. . .
. . .
rr
n1
... rr
nn
_
_
_
_
_
_
_
_
= (rr
11
, rr
22
, ..., rr
nn
)
7
rf
_
_
_
_
_
_
_
_
r
11
... r
1n
. . .
. . .
. . .
r
n1
... r
nn
_
_
_
_
_
_
_
_
= r(r
11
, r
22
, ..., r
nn
) = (rr
11
, rr
22
, ..., rr
nn
)
ispunjeni su uslovi iz denicije 1.3.1. odakle zakljucujemo da je dato
preslikavanje f homomorzam.
n
R
n
preslikavanje Rmodula
R
n
u njega samog denisano na sledeci nacin:
f((r
1
, r
2
, ..., r
n
)) = (r
n
, ..., r
2
, r
1
)
Posto je:
f((r
1
, r
2
, ..., r
n
) + (r
1
, r
2
, ..., r
n
)) = f((r
1
+r
1
, r
2
+r
2
, ..., r
n
+r
n
))
= (r
n
+r
n
, ..., r
2
+r
2
, r
1
+r
1
) = (r
n
, ..., r
2
, r
1
) + (r
n
, ..., r
2
, r
1
)
= f((r
1
, r
2
, ..., r
n
)) +f((r
1
, r
2
, ..., r
n
))
i
f(r(r
1
, r
2
, ..., r
n
)) = f((rr
1
, rr
2
, ..., rr
n
)) = (rr
n
, ..., rr
2
, rr
1
) = r(r
n
, ..., r
2
, r
1
)
= rf((r
1
, r
2
, ..., r
n
))
ispunjeni su uslovi iz denicije 1.3.1. odakle zakljucujemo da je dato
preslikavanje f homomorzam.
n+1
R
n
[X] preslikavanje
Rmodula R
n+1
u Rmodul R
n
[X] denisano na sledeci nacin:
f(r
0
, r
1
, ..., r
n
) = r
0
+r
1
x +... +r
n1
x
n1
+r
n
x
n
Lako se moze proveriti da su ispunjeni uslovi iz denicije 1.3.1. odakle
zakljucujemo da je dato preslikavanje f homomorzam.
Neka f Hom
R
(M, N). Skup
m M [ f(m) = 0
obelezavamo sa Ker(f) i nazivamo jezgro od f, dok skup
f(m) [ m M
obelezavamo sa Im(f) i nazivamo slika od f.
Lako se moze dokazati da je:
Ker(f) M i Im(f) N.
8
Tvrdenja iz naredne teoreme se veoma cesto koriste u dokazima.
Teorema 1.3.1. Neka f Hom
R
(M, N) i g Hom
R
(N, M).
Tada vazi :
1) Ker(f) Ker(gf) i Im(fg) Im(f).
2) Ker(gf) Im(1
M
gf) i Ker(1
N
fg) Im(fg).
Dokaz.
1) Neka x Ker(f) tj. f(x) = 0.
Tada je, (gf)(x) = g(f(x)) = g(0) = 0. Dakle, x Ker(gf).
Neka x Im(fg) tj. (fg)(n) = x za neko n N.
Tada je, f(g(n)) = x tj. f(m)=x za m=g(n), m M. Dakle, x Im(f).
2) Neka x Ker(gf) tj. (gf)(x) = 0.
Tada je, x(gf)(x) = x tj. (1
M
gf)(x) = x. Dakle, x Im(1
M
gf).
Neka x Ker(1
N
fg) tj. (1
N
fg)(x) = 0.
Tada je, x (fg)(x) = 0 tj. (fg)(x) = x. Dakle, x Im(fg).
Teorema 1.3.2. Neka f Hom
R
(M, N) i g Hom
R
(N, M
). Ako je
gf izomorzam, tada je
N = Im(f) Ker(g)
.
Dokaz. Iz pretpostavke da je gf izomorzam zakljucujemo da je f
injektivan, a g surjektivan homomorzam.
Neka je n N. Tada, g(n) M
. Neka je M
:= g(n). Posto je gf
takode surjektivan postoji m M tako da je gf(m) = m
.
Dakle, g(n) = gf(m) = g(f(m)) g(n) g(f(m)) = 0 g(n
f(m)) = 0, sto znaci da n f(m) Ker(g).
Posto za n N vazi: n = f(m)+(nf(m)) Im(f)+Ker(g) dobijamo
da je
N = Im(f) +Ker(g)
Pretpostavimo da n Im(f) Ker(g) tj. n = f(m), za neko m M i
g(n) = 0 tj. g(f(m)) = 0, za neko m M tj. gf(m) = 0, za neko m M.
Medutim, posto je gf izomorzam sledi da je m = 0 a time i n = f(m) =
f(0) = 0 sto dokazuje da je suma direktna.
2. Regularni homomorzmi
2.1. Regularni homomorzmi Denicija i karak-
terizacija
Neka su M i N Rmoduli.
Denicija 2.1.1. Za homomorzam f Hom
R
(M, N) kazemo da je
regularan ako postoji homomorzam g Hom
R
(N, M) tako da vazi:
(1) fgf = f.
Treba napomenuti da za homomorzam g iz prethodne denicije kazemo
da je kvazi-inverz regularnog homomorzma f.
Da li je kvazi-inverz jedinstveno odreden ili ne?
Pretpostavimo da je f Hom
R
(M, N) regularan homomorzam, odnosno
da postoji homomorzam g Hom
R
(N, M) tako da vazi (1).
Tada, mnozenjem jednakosti (1) (sa proizvoljne strane) sa g, a potom (sa
iste strane) i sa f zamenjujuci kompoziciju fgf na desnoj strani dobijene
jednakosti sa f dobijamo da vazi: f(gfg)f = f.
Na osnovu toga vidimo da kvazi-inverz, u opstem slucaju, nije jedin-
stveno odreden.
Obelezimo sa h := gfg (f i g su homomorzmi koji ispunjavaju (1)).
Tada je, hfh = (gfg)f(gfg) = g(fgf)gfg = gfgfg = g(fgf)g = gfg =
h, a s obzirom da je ranije pokazano da je i fhf = f dokazali smo da vazi
sledece:
Teorema 2.1.1. Ako je f Hom
R
(M, N) regularan homomorzam
tada postoji kvazi-inverz h Hom
R
(N, M) od f koji je takode regularan sa
kvazi-inverzom f.
Posledica 2.1.1. Sledeci iskazi su ekvivalentni:
1) Hom
R
(M, N) sadrzi ne-nula regularno preslikavanje.
2) Hom
R
(N, M) sadrzi ne-nula regularno preslikavanje.
Vratimo se na deniciju 2.1.1.
9
10
Ako je f Hom
R
(M, N) invertibilan, odnosno postoji f
1
Hom
R
(N, M)
tada za g Hom
R
(N, M) mozemo uzeti upravo f
1
, sto pokazuje da su
invertibilni homomorzmi regularni.
Iskoristimo jednakost (1) da bismo dosli do odredenih zakljucaka.
Mnozenjem pomenute jednakosti sa leve strane sa g dobijamo da vazi
gfgf = gf odnosno da je
s := gf = (gf)
2
End
R
(M)
idempotentan element, kao sto je i element
t := fg = (fg)
2
End
R
(N)
koji dobijamo mnozenjem iste jednakosti sa g ali sa desne strane.
Uocimo takode sledece: Ako je f Hom
R
(M, N) idempotentan element
(f = f
2
) tada je i f = f
3
= f f f sto pokazuje da su idempotentni elementi
takode regularni.
Osim toga vazi:
Teorema 2.1.2. Ako je fgf f regularan homomorzam, pri cemu
f Hom
R
(M, N) i g Hom
R
(N, M), tada je i f regularan.
Dokaz. Pretpostavimo da je fgf f regularan homomorzam. Tada
postoji g
Hom
R
(N, M) tako da je:
(fgf f)g
(fgf f) = fgf f
Neka je Hom
R
(N, M) k := g gfg
fg +gfg
+g
fg g
Tada je:
fkf
= fgf fgfg
fgf +fgfg
f +fg
fgf fg
f
= fgf (fgf f)g
(fgf f)
= fgf (fgf f)
= f
sto dokazuje da je f regularan homomorzam.
Teorema koja daje karakterizaciju regularnih homomorzama glasi:
Teorema 2.1.3. Neka je f Hom
R
(M, N). Sledeci iskazi su ekviva-
lentni:
1) f je regularan homomorzam.
2) Ker(f)
M i Im(f)
N.
Da bismo dokazali ovu teoremu neophodno je sledece tvrdenje.
Teorema 2.1.4. Neka je s idempotentan endomorzam modula M.
Tada je 1 s takode idempotentan endomorzam modula M i pri tome
vazi:
M = s(M) (1 s)(M).
11
Dokaz teoreme 2.1.4. Iz jednakosti
1 s = 1 2s +s = 1 2s +s
2
= (1 s)
2
sledi da je 1 s idempotentan endomorzam modula M.
Dokazimo sada drugi deo tvrdenja.
Posto za proizvoljan element m M vazi:
m = s(m) +ms(m) = s(m) + (1 s)(m)
zakljucujemo da je
M = s(M) + (1 s)(M).
Neka je m s(M) (1 s)(M).
Dakle, m s(M) m (1 s)(M)
= m = s(m
) m = (1 s)(m
), m
, m
M
= s(m
) = (1 s)(m
)
= s(m
) = m
s(m
)
= s
2
(m
) = s(m
) s
2
(m
)
= s(m
) = s(m
) s(m
)
= s(m
) = 0 tj. m = 0
cime je pokazano da je suma direktna sto je i trebalo dokazati.
Dokaz teoreme 2.1.3.
): Iz pretpostavke o regularnosti homomorzma f sledi egzistencija
homomorzma g Hom
R
(N, M) za koji vazi jednakost (1) iz koje, na
ranije opisan nacin, dobijamo idempotente
s := gf = (gf)
2
End
R
(M)
i
t := fg = (fg)
2
End
R
(N).
Primenom teoreme 2.1.4. na dobijene idempotente dobijamo da vazi:
(2) M = s(M) (1 s)(M), N = t(N) (1 t)(N).
Dokazimo da je (1 s)(M) = Ker(f) i t(N) = Im(f) jer ce to, s obzirom
na (2), znaciti da je Ker(f)
M i Im(f)
N sto i treba dokazati.

Posto je f(1s) = f fs = f fgf = 0 zakljucujemo da je (1s)(M)
Ker(f).
Osim toga, neka je m Ker(f). Tada je, (1 s)(m) = m s(m) =
m(gf)(m) = mg(f(m)) = mg(0) = m. Iz dobijene jednakosti sledi
da m (1 s)(M), pa je Ker(f) (1 s)(M).
Prema tome, dokazano je da je (1 s)(M) = Ker(f).
12
Iz Im(f) = f(M) = fgf(M) = tf(M) = t(f(M)) t(N) i t(N) =
fg(N) = f(g(N)) f(M) = Im(f) sledi da je t(N) = Im(f).
): Iz pretpostavke da je Ker(f)
M i Im(f)
N sledi da za
Rmodule M i N vazi:
(3) M = Ker(f) M
0
, N = Im(f) N
0
.
Preslikavanje f
0
: M
0
Im(f), f
0
: m f(m), koje je ocigledno izomor-
zam, koristimo za denisanje preslikavanja g Hom
R
(N, M) i to na sledeci
nacin: g := f
1
0
, pri cemu je : M
0
M inkluzija, a : N Im(f)
projekcija.
Neka je m M. Tada iz (3) sledi: m = k +m
0
, k Ker(f), m
0
M
0
.
Uocimo da je f(m) = f(k +m
0
) = f(k) +f(m
0
) = f(m
0
).
Tada je, fgf(m) = fg(f(m)) = fg(f(m
0
)) = fgf(m
0
) = ff
1
0
f(m
0
) =
ff
1
0
f(m
0
) = f(m
0
) = f(m).
Dakle, fgf = f sto je i trebalo dokazati.
Denicija 2.1.2.
1. Za modul M kazemo da je injektivan ako za svaki monomorzam :
M N postoji homomorzam Hom
R
(N, M) tako da je: = 1
M
.
2. Za modul N kazemo da je projektivan ako za svaki epimorzam :
M N postoji homomorzam Hom
R
(N, M) tako da je: = 1
N
.
Navedimo samo neka svojstva koja za njih vaze:
Direktan sumand injektivnog Rmodula je injektivan Rmodul.
Ako je M
injektivan i M
M, tada je M
M.
Direktan sumand projektivnog Rmodula je projektivan Rmodul.
Ako je N/N
projektivan Rmodul, tada je N
N.
Teoremu 2.1.3. i prethodno navedena svojstva injektivnih odnosno pro-
jektivnih modula koristimo u dokazu sledeceg tvrdenja.
Teorema 2.1.5. Svaki homomorzam f Hom
R
(M, N) je regularan
ako vazi bilo koji od sledecih iskaza:
1) M i N su poluprosti Rmoduli,
2) M je poluprost i injektivan, a N proizvoljan Rmodul,
3) N je poluprost i projektivan, a M proizvoljan Rmodul.
Dokaz.
R
(M, N) ne-nula homomorzam i da je
ispunjeno 1). Tada iz Ker(f) M, imajuci u vidu da je M poluprost modul
i deniciju 1.2.3., sledi da je Ker(f)
M.
Takode, iz Im(f) N i pretpostavke da je i N poluprost modul sledi
da je Im(f)
N.
13
Dakle, Ker(f)
M i Im(f)
N pa, na osnovu teoreme 2.1.3. sledi

da je f regularan homomorzam.
R
ispunjeno 2). Tada iz Ker(f) M, imajuci u vidu da je M poluprost modul
i deniciju 1.2.3., sledi da je Ker(f)
M.
Modul M mozemo predstaviti kao:
M = Ker(f) M
0
.
Modul M
0
je kao direktan sumand injektivnog modula M injektivan, pa
iz Im(f)

= M/Ker(f)

= M
0
sledi da je Im(f) takode injektivan a time i
da je Im(f)
N.
Iz Ker(f)
M, Im(f)
N i teoreme 2.1.3. sledi regularnost homo-

morzma f.
Na slican nacin se dokazuje da iz 3) sledi regularnost svakog homomor-
zma f Hom
R
(M, N).
R
ispunjeno 3). Tada, iz Im(f) N, imajuci u vidu da je N poluprost modul
i deniciju 1.2.3., sledi da je Im(f)
N.
Modul Im(f) je kao direktan sumand projektivnog modula N projekti-
van, pa je i M/Ker(f)

= Im(f) projektivno sto znaci da je Ker(f)
M.
Dakle, Ker(f)
M i Im(f)
N pa, na osnovu teoreme 2.1.3. sledi

da je f regularan homomorzam.
Osim teoreme 2.1.3. navodimo jos jednu teoremu koja takode daje karak-
terizaciju regularnih homomorzama i glasi:
R
(M, N) regularan homomorzam
tj. za neko g Hom
R
(N, M) vazi (1). Tada je:
M = Ker(f) Im(gf), N = Im(f) Ker(fg)
i
Im(gf)

= Im(f)

= Im(fg), Ker(fg) = Im(1 fg)
Takode, preslikavanje f
: Im(gf) Im(f), f
: gf(m) fgf(m) =
f(m) je izomorzam.
Dokaz. Iz pretpostavke da homomorzmi f i g ispunjavaju jednakost
(1) dobijamo idempotente
s := gf = (gf)
2
End
R
(M)
i
t := fg = (fg)
2
End
R
(N).
14
Primenom teoreme 2.1.4. na dobijene idempotente dobijamo da vazi:
M = s(M) (1 s)(M), N = t(N) (1 t)(N).
U okviru teoreme 2.1.3. dokazali smo da je (1s)(M) = Ker(f). Imajuci
u vidu da je s(M) = gf(M) = Im(gf) dobijamo da je M = Ker(f)
Im(gf).
U okviru teoreme 2.1.3. dokazali smo, takode, da je t(N) = Im(f).
Dokazimo da je (1 t)(N) = Ker(fg).
Posto je Ker(fg) Im(1 fg) = Im(1 t) = (1 t)(N), potrebno je
dokazati da je (1 t)(N) = Im(1 t) Ker(fg).
Neka je n Im(1 t). Tada je n = (1 t)(n
) za neko n
N =
n = n
t(n
) = t(n) = t(n
) t
2
(n
) = t(n) = t(n
) t(n
) = t(n) = 0
tj. fg(n) = 0 = n Ker(fg).
Prema tome, (1 t)(N) = Ker(fg) tj. N = Im(f) Ker(fg).
Iz M = Ker(f) Im(gf) i Im(fg) = Im(t) = t(N) = Im(f) sledi da
je Im(gf)

= M/Ker(f)

= Im(f)

= Im(fg).
Neka je f(m) = f(m
), m, m
M. Tada je g(f(m)) = g(f(m
)) tj.
(gf)(m) = (gf)(m
) sto dokazuje da je f
monomorzam. S obzirom da je
f
ocigledno surjektivno tj. epimorzam sledi da je f
izomorzam.
Pretpostavimo da f Hom
R
(M, N) i da je g
Hom
R
(N, M) takav da
vazi:
fg
f = f i g
fg
= g
Napomena. Homomorzam g
Hom
R
(N, M) koji ispunjava nave-
dene jednakosti postoji na osnovu teoreme 2.1.1.
Na osnovu prethodne teoreme, iz fg
f = f, dobijamo da je:
M = Ker(f) Im(g
f),
dok iz g
fg
= g
dobijamo da je:
N = Ker(g
) Im(fg
)
Iz Im(g
f) = (g
f)(M) = g
(f(M)) g
(N) = Im(g
) = g
(N) =
g
fg
(N) = (g
f)(g
(N)) (g
f)(M) = Im(g
f) sledi da je Im(g
f) =
Im(g
). Simetricno, Im(fg
) = Im(f).
Prema tome, dokazali smo da vazi:
Teorema 2.1.7. Neka su f Hom
R
(M, N) i g
Hom
R
(N, M) takvi
da vazi:
fg
f = f i g
fg
= g
15
Tada je:
M = Ker(f) Im(g
) i N = Ker(g
) Im(f).
Na pocetku ovog poglavlja pokazano je da kvazi-inverz u opstem slucaju
nije jedinstveno odreden.
Medutim, vazi sledece:
Teorema 2.1.8. Ako je End
R
(N) komutativan i f Hom
R
(M, N)
regularan homomorzam, tada je kvazi-inverz od f jedinstveno odreden.
Dokaz. Neka su g
1
i g
2
kvazi-inverzi od f (g
i
Hom
R
(N, M), i = 1, 2).
Dokazimo da je g
1
= g
2
.
Posto su g
1
i g
2
kvazi-inverzi od f tj. ispunjavaju (1) dobijamo da je
t
i
:= fg
i
= (fg
i
)
2
End
R
(N), i = 1, 2
i pri tome je na osnovu teoreme 2.1.4. 1 t
i
takode idempotentni endo-
morzam modula N.
Na osnovu teoreme 2.1.6. sledi da je:
N = Im(f) Ker(fg
1
)
i
N = Im(f) Ker(fg
2
).
U okviru dokaza prethodno pomenute teoreme pokazali smo da je t
i
(N) =
Im(f) i (1 t
i
)(N) = Ker(fg
i
).
Dakle, direktni sumandi modula N su njegove homomorfne slike odakle,
imajuci u vidu pretpostavku da je End
R
(N) komutativan, zakljucujemo da
su oni potpuno invarijantni.
Dakle, Hom
R
(Ker(fg
1
), Im(f)) = 0 iz cega sledi da je Ker(fg
1
) =
Ker(fg
2
).
Tada za g
i
, i = 1, 2 vazi:
g
i
(x) = 0, x Ker(fg
i
) i g
i
(x) = f
1
(x), x Im(f).
S obzirom da je N = Im(f) Ker(fg
i
) i da je Ker(fg
1
) = Ker(fg
2
)
zakljucujemo da je g
1
(x) = g
2
(x) za svako x N sto je i trebalo dokazati.
2.2. Odredivanje kvazi-inverza

Pretpostavimo da je M = M
1
... M
m
i N = N
1
... N
n
, m, n N pri
cemu su M
i
i N
j
ciklicni moduli ( tj. generisani jednim elementom).
Dakle,
M
i
=
i
) za svako i = 1 .. m ( tj. M
i
= R
i
)
16
i
N
j
=
j
) za svako j = 1 .. n ( tj. N
j
= R
j
).
U ovom poglavlju pokazacemo kako se moze odrediti kvazi-inverz g
Hom
R
(N, M) regularnog homomorzma f Hom
R
(M, N) koji, kao sto
je pokazano u prethodnom poglavlju, u opstem slucaju nije jedinstveno
odreden.
Svako preslikavanje f
ij
: M
i
N
j
odredeno je na generatoru tj. slikom
generatora
f
ij
(
i
) = r
ij
j
sto znaci da je svako preslikavanje f
ij
odredeno sa r
ij
R odnosno da svako
preslikavanje f
ij
mozemo predstaviti sa r
ij
R.
Medutim, svaki r
ij
R ne odreduje homomorzam.
Npr. u slucaju Z
2
i Z
4
(generator je u oba slucaja 1, u prvom slucaju reda
2 a u drugom slucaju reda 4) preslikavanje koje generator od Z
2
preslikava u
generator od Z
4
nije homomorzam tj. preslikavanje : Z
2
Z
4
denisano
sa (1) = 1 nije homomorzam.
Homomorzam f Hom
R
(M, N) predstavljen je matricom
F =
_
_
f
11
... f
m1
. . .
. . .
. . .
f
1n
... f
mn
_
_
pri cemu je f
ij
Hom
R
(M
i
, N
j
) za svako i = 1 .. m i za svako j = 1 .. n.
S obzirom da svaki f
ij
Hom
R
(M
i
, N
j
) mozemo predstaviti sa r
ij
R,
mozemo smatrati da F R
nm
.
Prosirimo datu matricu F u matricu F
tako da je
F
=
_
F I
n
I
m
_
.
Obelezimo sa r = rang(F).
Poznato je da se elementarnim operacijama matrica F
moze trans-
formisati u matricu E
pri cemu je
E
=
_
E
r
Q
P
_
17
Napomena. E
r
R
nm
r
(R
nm
r
je skup svih martica reda nm ranga
r) i predstavlja matricu kod koje su svi elementi nule osim elemenata na
prvih r mesta glavne dijagonale koji imaju vrednost jedan, Q R
nn
i
P R
mm
.
Za F, Q, P i E
r
vazi:
QFP = E
r
tj.
F = Q
1
E
r
P
1
.
Odredimo potom matricu G R
mn
oblika
G = P
_
I
r
G
1
G
2
G
3
_
Q,
pri cemu su G
1
R
r(nr)
, G
2
R
(mr)r
i G
3
R
(mr)(nr)
proizvoljne
matrice .
Tako odredena matrica G je kandidat za trazeni kvazi-inverz jer je:
FGF
= (Q
1
E
r
P
1
)(P
_
I
r
G
1
G
2
G
3
_
Q)(Q
1
E
r
P
1
)
= Q
1
E
r
(P
1
P)
_
I
r
G
1
G
2
G
3
_
(QQ
1
)E
r
P
1
= Q
1
E
r

_
I
r
G
1
G
2
G
3
_
E
r
P
1
= Q
1
E
r
P
1
= F.
Pretposlednja jednakost sledi iz :
E
r

_
I
r
G
1
G
2
G
3
_
E
r
= E
r
.
Imajuci u vidu da matrica G = (g
lk
)
T
R
mn
identikuje homomor-
zam g Hom
R
(N, M) ako i samo ako g
lk
zadaju homomorzme za svako
l = 1 .. n i za svako k = 1 .. m, potrebno je proveriti da li g
lk
zadaju ho-
momorzme za svako l = 1 .. n i za svako k = 1 .. m i u potvrdnom slucaju
dobijena matrica G identikuje homomorzam g Hom
R
(N, M) koji is-
punjava uslov (1) tj. predstavlja kvazi-inverz regularnog homomorzma f.
Primer 2.2.1. Neka je
M = Z
1
Z
2
Z
3
i N = Z
1
Z
2
Z
3
18
pri cemu je (
3
) = p
2
(p je prost broj) i (
i
) = (
j
) = p za svako i = 1, 2
i za svako j = 1 .. 3.
Neka je M
i
= Z
i
i N
j
= Z
j
(i, j = 1 .. 3).
Denisimo f Hom
R
(M, N) na sledeci nacin:
f(
1
) =
2
, f(
2
) =
1
i f(
3
) = 0.
Odredimo homomorzam g Hom
R
(N, M) za koji vazi (1).
Iz denicije homomorzma f sledi da je:
f
11
(
1
) = 0 = 0
1
, f
12
(
1
) =
2
= 1
2
, f
13
(
1
) = 0 = 0
3
,
f
21
(
2
) =
1
= 1
1
, f
22
(
2
) = 0 = 0
2
, f
23
(
2
) = 0 = 0
3
,
f
31
(
3
) = 0 = 0
1
, f
32
(
3
) = 0 = 0
2
i f
33
(
3
) = 0 = 0
3
.
Dakle,
F =
_
_
0 1 0
1 0 0
0 0 0
_
_
Prosirimo matricu F u matricu F
tako da je
F
=
_
_
0 1 0
1 0 0
0 0 0
1 0 0
0 1 0
0 0 1
1 0 0
0 1 0
0 0 1
_
_
Elementarnim operacijama matricu F
transformisemo u matricu E
pri
cemu je
E
=
_
_
1 0 0
0 1 0
0 0 0
1 0 0
0 1 0
0 0 1
0 1 0
1 0 0
0 0 1
_
_
Dakle,
Q =
_
_
1 0 0
0 1 0
0 0 1
_
_
, P =
_
_
0 1 0
1 0 0
0 0 1
_
_
i rang(F) = 2.
Posto je trazena matrica G oblika:
G = P
_
I
r
G
1
G
2
G
3
_
Q
19
za proizvoljne matrice G
1
R
r(nr)
, G
2
R
(mr)r
i G
3
R
(mr)(nr)
,
razlicitim izborom matrica G
1
, G
2
i G
3
dobijamo razlicite kandidate za iden-
tikaciju kvazi-inverza homomorzma f.
Za
G
1
=
_
0
0
_
, G
2
=
_
0 0
i G
3
= [p]
dobijamo da je
G = P
_
I
r
G
1
G
2
G
3
_
Q =
_
_
0 1 0
1 0 0
0 0 1
_
_
_
_
1 0
0 1
0
0
0 0 p
_
_
_
_
1 0 0
0 1 0
0 0 1
_
_
=
_
_
0 1 0
1 0 0
0 0 p
_
_
.
Dakle, iz prethodno dobijene matrice G vidimo da je:
g
11
(
1
) = 0 = 0
1
, g
12
(
1
) = 1
2
=
2
, g
13
(
1
) = 0 = 0
3
,
g
21
(
2
) = 1
1
=
1
, g
22
(
2
) = 0 = 0
2
, g
23
(
2
) = 0 = 0
3
,
g
31
(
3
) = 0 = 0
1
, g
32
(
3
) = 0 = 0
2
i g
33
(
3
) = p
3
.
Lako se moze pokazati da g
lk
zadaju homomorzme za svako l = 1 .. 3 i
za svako k = 1 .. 3.
Prema tome, matrica G identikuje homomorzam g Hom
R
(N, M)
koji ispunjava uslov (1) tj. predstavlja kvazi-inverz regularnog homomor-
zma f i denisan je na sledeci nacin:
g(
1
) =
2
, g(
2
) =
1
i g(
3
) = p
3
.
Za
G
1
=
_
0
0
_
, G
2
=
_
p p
i G
3
= [p]
dobijamo da je
G = P
_
I
r
G
1
G
2
G
3
_
Q =
_
_
0 1 0
1 0 0
0 0 1
_
_
_
_
1 0
0 1
0
0
p p p
_
_
_
_
1 0 0
0 1 0
0 0 1
_
_
=
_
_
0 1 0
1 0 0
p p p
_
_
i u tom je slucaju:
g
11
(
1
) = 0 = 0
1
, g
12
(
1
) = 1
2
=
2
, g
13
(
1
) = p
3
,
g
21
(
2
) = 1
1
=
1
, g
22
(
2
) = 0 = 0
2
, g
23
(
2
) = p
3
,
g
31
(
3
) = 0 = 0
1
, g
32
(
3
) = 0 = 0
2
i g
33
(
3
) = p
3
.
Kao i u prethodnom slucaju, lako se moze pokazati da g
lk
zadaju homo-
morzme za svako l = 1 .. 3 i za svako k = 1 .. 3.
Prema tome, matrica Gidentikuje trazeni homomorzamg Hom
R
(N, M)
koji je u ovom slucaju denisan na sledeci nacin:
20
g(
1
) =
2
+p
3
, g(
2
) =
1
+p
3
i g(
3
) = p
3
.
Medutim, ako je:
G
1
=
_
0
0
_
, G
2
=
_
1 1
i G
3
= [p]
tada dobijamo da je:
G = P
_
I
r
G
1
G
2
G
3
_
Q =
_
_
0 1 0
1 0 0
0 0 1
_
_
_
_
1 0
0 1
0
0
1 1 p
_
_
_
_
1 0 0
0 1 0
0 0 1
_
_
=
_
_
0 1 0
1 0 0
1 1 p
_
_
tj. da je:
g
11
(
1
) = 0 = 0
1
, g
12
(
1
) = 1
2
=
2
, g
13
(
1
) = 1
3
=
3
,
g
21
(
2
) = 1
1
=
1
, g
22
(
2
) = 0 = 0
2
, g
23
(
2
) = 1
3
=
3
,
g
31
(
3
) = 0 = 0
1
, g
32
(
3
) = 0 = 0
2
i g
33
(
3
) = p
3
.
Posto g
13
i g
23
ne zadaju homomorzme (iz (
1
) = p i (
3
) = p
2
sledi g
13
(0) ,= 0, isto i za g
23
), u ovom slucaju matrica G ne identikuje
homomorzam g Hom
R
(N, M).
Da bismo odredili homomorzam h Hom
R
(N, M) koji ispunjava
fhf = f i hfh = h
potrebno je prvo odrediti matricu H = (h
lk
)
T
R
mn
oblika:
H = P
_
I
r
H
1
H
2
H
2
H
1
_
Q
za proizvoljne matrice H
1
R
r(nr)
i H
2
R
(mr)r
jer je:
FHF
= (Q
1
E
r
P
1
)(P
_
I
r
H
1
H
2
H
2
H
1
_
Q)(Q
1
E
r
P
1
)
= Q
1
E
r
(P
1
P)
_
I
r
H
1
H
2
H
2
H
1
_
(QQ
1
)E
r
P
1
= Q
1
E
r

_
I
r
H
1
H
2
H
2
H
1
_
E
r
P
1
= Q
1
E
r
P
1
= F,
pri cemu pretposlednja jednakost sledi iz :
E
r

_
I
r
H
1
H
2
H
2
H
1
_
E
r
= E
r
,
i
21
HFH
= (P
_
I
r
H
1
H
2
H
2
H
1
_
Q)(Q
1
E
r
P
1
)(P
_
I
r
H
1
H
2
H
2
H
1
_
Q)
= P
_
I
r
H
1
H
2
H
2
H
1
_
(QQ
1
)E
r
(P
1
P)
_
I
r
H
1
H
2
H
2
H
1
_
Q
= P
_
I
r
H
1
H
2
H
2
H
1
_
E
r

_
I
r
H
1
H
2
H
2
H
1
_
Q
= P
_
I
r
H
1
H
2
H
2
H
1
_
Q
= H,
pri cemu pretposlednja jednakost sledi iz :
_
I
r
H
1
H
2
H
2
H
1
_
E
r

_
I
r
H
1
H
2
H
2
H
1
_
=
_
I
r
H
1
H
2
H
2
H
1
_
.
Nakon toga proveravamo da li h
lk
zadaju homomorzme za svako l =
1 .. n i za svako k = 1 .. m i u potvrdnom slucaju matrica H identikuje
trazeni homomorzam h Hom
R
(N, M).
Primer 2.2.1. Neka su M, N Rmoduli i f Hom
R
(M, N) kao i u
prethodnom primeru.
Odredimo homomorzam h Hom
R
(N, M) koji ispunjava:
fhf = f i hfh = h
Prvo odredujemo matricu H R
mn
oblika:
H = P
_
I
r
H
1
H
2
H
2
H
1
_
Q
za proizvoljne matrice H
1
R
r(nr)
i H
2
R
(mr)r
.
Za
H
1
=
_
1
1
_
i H
2
=
_
p 0
dobijamo da je
H = P
_
I
r
H
1
H
2
H
2
H
1
_
Q =
_
_
0 1 0
1 0 0
0 0 1
_
_
_
_
1 0
0 1
1
1
p 0 p
_
_
_
_
1 0 0
0 1 0
0 0 1
_
_
=
_
_
0 1 1
1 0 1
p 0 p
_
_
tj. da je:
h
11
(
1
) = 0 = 0
1
, h
12
(
1
) = 1
2
=
2
, h
13
(
1
) = p
3
,
h
21
(
2
) = 1
1
=
1
, h
22
(
2
) = 0 = 0
2
, h
23
(
2
) = 0 = 0
3
,
h
31
(
3
) = 1
1
=
1
, h
32
(
3
) = 1
2
=
2
i h
33
(
3
) = p
3
.
22
Lako se moze pokazati da h
lk
zadaju homomorzme za svako l = 1 .. 3 i
za svako k = 1 .. 3.
Prema tome, matrica H identikuje trazeni homomorzamh Hom
R
(N, M)
koji je denisan na sledeci nacin:
h(
1
) =
2
+p
3
, h(
2
) =
1
i h(
3
) =
1
+
2
+p
3
.
Primer 2.2.2. Neka je
M = Z
1
Z
2
Z
3
i N = Z
1
Z
2
pri cemu je (
i
) = (
j
) = za svako i = 1 .. 3 i za svako j = 1, 2.
Denisimo f Hom
R
(M, N) na sledeci nacin:
f(
1
) = 2
1
+
2
, f(
2
) = 2(2
1
+
2
) i f(
3
) = 2
1
+
2
.
Dakle,
F =
_
2 4 2
1 2 1
_
Elementarnim operacijama prosirenu matricu
F
=
_
_
2 4 2
1 2 1
1 0
0 1
1 0 0
0 1 0
0 0 1
_
_
transformisemo u
E
=
_
_
1 0 0
0 0 0
0 1
1 2
1 2 1
0 1 0
0 0 1
_
_
Prema tome, r = 1 i
Q =
_
0 1
1 2
_
, P =
_
_
1 2 1
0 1 0
0 0 1
_
_
U ovom slucaju (zbog beskonacnosti redova elemenata
i
i
j
) svaka
matrica G oblika
G = P
_
I
r
G
1
G
2
G
3
_
Q
za proizvoljne matrice G
1
R
r(nr)
, G
2
R
(mr)r
i G
3
R
(mr)(nr)
identikuje homomorzam g Hom
R
(N, M) koji ispunjava (1).
23
Za
G
1
= [1] , G
2
=
_
1
1
_
i G
3
=
_
1
1
_
dobijamo da je:
G = P
_
I
1
G
1
G
2
G
3
_
Q =
_
_
1 2 1
0 1 0
0 0 1
_
_
_
_
1 1
1
1
1
1
_
_
_
0 1
1 2
_
=
_
_
2 2
1 1
1 1
_
_
tj. da je g Hom
R
(N, M) koji ispunjava (1) denisan na sledeci nacin:
g(
1
) = 2
1
+
2
+
3
i g(
2
) = 2
1

2

3
.
2.3. Parcijalno invertibilni homomorzmi
Teorema 2.3.1. Za homomorzam f Hom
R
(M, N) sledeci iskazi su
ekvivalentni:
1) Postoji homomorzam g Hom
R
(N, M) tako da je
s := fg = (fg)
2
,= 0.
2) Postoji homomorzam h Hom
R
(N, M) tako da je
t := hf = (hf)
2
,= 0.
3) Postoji homomorzam k Hom
R
(N, M) tako da je
kfk = k ,= 0.
4) Postoje 0 ,= M
0

M i N
0

N tako da je preslikavanje
f
0
: M
0
N
0
, f
0
: m f(m)
izomorzam.
Dokaz.
1) = 2) : Iz
(gsf)
2
= gsfgsf = gs
3
f = gsf,
vidimo da je t := gsf idempotentan, pa za h mozemo izabrati upravo gs.
Iz ftg = fgsfg = s
3
= s ,= 0 sledi t ,= 0.
2) = 3) : Iz
hfhfhfh = t
3
h = th = hfh
24
vidimo da za k mozemo izabrati upravo hfh.
Iz kf = hfhf = t
2
= t ,= 0 sledi k ,= 0.
3) = 1) : Iz
kfk = k tj. fkfk = fk
vidimo da je s := fk idempotentan, pa za g mozemo izabrati upravo k.
Iz ks = kfg = kfk = k ,= 0 sledi s ,= 0.
3) = 4) : Na osnovu teoreme 2.1.6. sa M
0
= t(M) i N
0
= s(N)
4) = 3) : Na osnovu pretpostavki sledi da je:
(4) M = M
0
M
1
, N = N
0
N
1
.
Posto je preslikavanje f
0
: M
0
N
0
, f
0
: m f(m) izomorzam,
denisimo preslikavanje k Hom
R
(N, M) na sledeci nacin:
k(x) = 0, x N
1
i k(x) = f
1
0
(x), x N
0
.
Neka je n N. Iz (4) sledi n = n
0
+n
1
, n
0
N
0
, n
1
N
1
.
Uocimo da je k(n) = k(n
0
+ n
1
) = k(n
0
)(= f
1
0
(n
0
)) i da je f(x) =
f
0
(x), x M
0
.
Tada je, kfk(n) = kfk(n
0
) = kf(k(n
0
) = kf(f
1
0
(n
0
)) = k(n
0
) = k(n).
Dakle, kfk = k sto je i trebalo dokazati.
R
(M, N) kazemo da je
parcijalno invertibilan ako ispunjava bar jedan uslov (a samim tim i sve
ostale uslove) iz teoreme 2.3.1.
Prema tome, parcijalno invertibilni homomorzmi su delitelji
idempotentnih endomorzama.
Denicija 2.3.2. Neka je f Hom
R
(M, N) parcijalno invertibilan. Za
homomorzam g Hom
R
fg = (fg)
2
,= 0
kazemo da je desni parcijalni inverz od f, dok za homomorzam h
Hom
R
hf = (hf)
2
,= 0
kazemo da je levi parcijalni inverz od f.
Skup koji sadrzi sve homomorzme modula M u modul N koji nisu
parcijalno invertibilni nazivamo total modula M u modul N i obelezavamo
sa Total(M,N).
Dakle, Total(M, N)=f Hom
R
(M, N)[f nije parcijalno invertibilan
25
U kakvoj su relaciji skup regularnih i skup parcijalno invertibilnih ele-
menata?
Pretpostavimo da je 0 ,= f Hom
R
(M, N) regularan tj. da postoji g
Hom
R
(N, M) tako da vazi (1). Tada je, (fgf)g = fg, odnosno (fg)(fg) =
fg ,= 0.
Dakle, ispunjen je uslov 1) teoreme 2.3.1. odakle zakljucujemo da je
f Hom
R
(M, N) parcijalno invertibilan.
Prema tome, f Hom
R
(M, N)[ f je regularan f Hom
R
(M, N)[
f je parcijalno invertibilan .
Sledeci primer pokazuje da: f Hom
R
(M, N) [ f je parcijalno inverti-
bilan f Hom
R
(M, N) [ f je regularan .
Primer 2.3.1. Neka je:
M = Z
1
Z
2
i N = Z
1
Z
2
pri cemu je (
1
) = (
2
) = (
1
) = p, (
2
) = p
2
(p je prost broj ).
Neka je M
i
:= Z
i
i N
j
:= Z
j
, i, j = 1, 2.
Denisimo f Hom
R
(M, N) i k Hom
R
(N, M) na sledeci nacin:
f(
1
) =
1
, f(
2
) = p
2
, k(
1
) =
1
i k(
2
) = 0.
Posto se f Hom
R
(M, N) moze identikovati sa matricom
F =
_
f
11
f
21
f
12
f
22
_
pri cemu je f
ij
Hom
R
(M
i
, N
j
), a k Hom
R
(N, M) sa matricom
K =
_
k
11
k
21
k
12
k
22
_
pri cemu je k
ij
Hom
R
(N
i
, M
j
), analizu datog primera nastavljamo odredujuci
matrice F i K.
Iz denicija homomorzama f i k sledi da je:
f
11
(
1
) =
1
= 1
1
, f
12
(
1
) = 0 = 0
2
, f
21
(
2
) = 0 = 0
1
i f
22
(
2
) =
p
2
.
k
11
(
1
) =
1
= 1
1
, k
12
(
1
) = 0 = 0
2
, k
21
(
2
) = 0 = 0
1
i k
22
(
2
) =
0 = 0
2
Dakle,
F =
_
1 0
0 p
_
i
K =
_
1 0
0 0
_
26
S obzirom da je KFK = K, f Hom
R
(M, N) ispunjava uslov 3) teoreme
2.3.1. odakle sledi da je f parcijalno invertibilan.
Odredujuci matricu X koja ispunjava uslov FXF = F dolazimo do kon-
tradikcije iz koje sledi da takva matrica ne postoji. Prema tome, f nije
regularan.
Medutim, ako je f Hom
R
(M, N) parcijalno invertibilan homomor-
zam tj. postoji h Hom
R
(N, M) tako da je
t := hf = (hf)
2
,= 0
tada su ft i th ne-nula regularni homomorzmi jer je:
(ft)h(ft) = ft(hf)t = ft
3
= ft
i
(th)f(th) = t(hf)th = t
3
h = th.
U vezi sa parcijalno invertibilnim homomorzmima dokazimo sledece
tvrdenje.
Teorema 2.3.2. Neka su M
i
, i = 1 .. n + 1, proizvoljni Rmoduli.
Ako je f
n
f
2
f
1
Hom
R
(M
1
, M
n+1
) parcijalno invertibilan homomor-
zam (f
i
Hom
R
(M
i
, M
i+1
), i = 1 .. n), tada je f
i
parcijalno invertibilan
za svako i = 1 .. n.
Dokaz. Indukcijom po n - broj faktora u proizvodu.
n = 2: Pretpostavimo da je f
2
f
1
parcijalno invertibilan.
Na osnovu teoreme 2.3.1. sledi da postoje g Hom
R
(M
3
, M
1
) i h
Hom
R
(M
3
, M
1
) tako da je:
s := (f
2
f
1
)g = ((f
2
f
1
)g)
2
,= 0
i
t := h(f
2
f
1
) = (h(f
2
f
1
))
2
,= 0
Tada je:
s = f
2
(f
1
g) = (f
2
(f
1
g))
2
tj. f
2
je parcijalno invertibilan i
t = (hf
2
)f
1
= ((hf
2
)f
1
)
2
tj. f
1
je parcijalno invertibilan.
Induktivan korak: Pretpostavimo da je f
n
f
2
f
1
parcijalno invertibilan
i da je tvrdenje teoreme tacno za svako k < n.
Tada su, na osnovu slucaja n = 2, f
n
i f
n1
f
2
f
1
parcijalno invert-
ibilni.
Primenom induktivne pretpostavke na f
n1
f
2
f
1
sledi da je f
i
parci-
jalno invertibilan za svako i = 1 .. n 1.
Dakle, f
i
je parcijalno invertibilan za svako i = 1 .. n sto je i trebalo
dokazati.
27
2.4. Pravilo transfera
Pravilo transfera je veoma vazno pravilo kada je rec o regularnim homomor-
zmima.
Denicija 2.4.1. Za par (f, g), pri cemu f Hom
R
(M, N) i g
Hom
R
(N, M), kazemo da je regularan par ako vazi: fgf = f.
Ako je (f, g) regularan par tj. vazi fgf = f tada je:
gfgfgfg=gfgfg=gfg
pa je i (gfg, f) regularan par.
Istaknimo da je f regularan homomorzam u Hom
R
(M, N), a gfg reg-
ularan homomorzam u Hom
R
(N, M).
Denicija 2.4.2. Neka je (f, g) regularan par (f Hom
R
(M, N), g
Hom
R
(N, M)). Tada preslikavanje
trf : (f, g) (gfg, f)
nazivamo pravilo transfera (ili krace transfer).
U poglavlju 2.1. pokazali smo da kvazi-inverz u opstem slucaju ne mora
biti jedinstven ( ako je g Hom
R
(N, M) kvazi-inverz regularnog homomor-
zma f Hom
R
(M, N) tada je i gfg takode kvazi-inverz od f).
Primenom pravila transfera dolazimo do istog zakljucka jer je:
trf(f, g) = (gfg, f),
a
trf(gfg, f) = (fgfgf, gfg) = (fgf, gfg) = (f, gfg).
Vaznost ovog pravila proizilazi iz sledeceg tvrdenja:
Teorema 2.4.1. Ako transfer primenimo na sve regularne parove (f, g),
pri cemu f Hom
R
(M, N), dobijamo regularne parove (gfg, f) i pri tome
je skup svih prvih elemenata dobijenih regularnih parova upravo skup svih
regularnih elemenata u Hom
R
(N, M).
Dokaz. Pretpostavimo da je (r, q) regularan par, pri cemu r Hom
R
(N.M)
i q Hom
R
(M, N). Tada je: trf(r, q)(=(qrq, r)) takode regularan par, pri
cemu qrq Hom
R
(M, N). Ako ponovo primenimo trf, dobijamo regularan
par (r, qrq) (=trf(qrq, r)). Ovim je dokazano da se svaki regularan ele-
ment u Hom
R
(N, M) dobija primenom transfera na regularne elemente u
Hom
R
(M, N).
28
Sledeci primeri pokazuju da ukoliko primenimo trf na regularne parove
(f, g) i (f, h) dobijamo regularne parove (gfg, f) i (hfh, f) pri cemu ne mora
da vazi da je gfg = hfh iako je fgf = f = fhf.
R
(M, N) kao u
primeru 2.2.1.
U primeru 2.2.1. smo za f Hom
R
(M, N) odredili kvazi-inverze g
Hom
R
(N, M) i h Hom
R
(N, M) pri cemu je:
g(
1
) =
2
, g(
2
) =
1
, g(
3
) = p
3
i
h(
1
) =
2
+p
3
, h(
2
) =
1
+p
3
, h(
3
) = p
3
.
Dakle, za g Hom
R
(N, M) i h Hom
R
(N, M) vazi: fgf = f = fhf.
Medutim, iz
GFG =
_
_
0 1 0
1 0 0
0 0 p
_
_
_
_
0 1 0
1 0 0
0 0 0
_
_
_
_
0 1 0
1 0 0
0 0 p
_
_
= ... =
_
_
0 1 0
1 0 0
0 0 0
_
_
i
HFH =
_
_
0 1 0
1 0 0
p p p
_
_
_
_
0 1 0
1 0 0
0 0 0
_
_
_
_
0 1 0
1 0 0
p p p
_
_
= ... =
_
_
0 1 0
1 0 0
p p 0
_
_
vidimo da je gfg ,= hfh.
Primer 2.4.2. Neka je M = Z
1
Z
2
Z
3
, pri cemu je (
1
) = ,
a (
i
) = p za i = 2, 3 (p je prost broj) i N = M. Treba istaci da se modul
M moze predstaviti i na sledeci nacin: M = Z(
1
+
2
+
3
) Z
2
Z
3
.
Denisimo f, g i h End
R
(M) na sledeci nacin:
f(z
1
1
+z
2
2
+z
3
3
) = z
1
1
, g = f i
h(z
1
1
+z
2
2
+z
3
3
) = z
1
(
1
+
2
+
3
).
Tada je
fgf(z
1
1
+z
2
2
+z
3
3
) = fg(z
1
1
) = f(z
1
1
) = z
1
1
i
fhf(z
1
1
+z
2
2
+z
3
3
) = fh(z
1
1
) = f(z
1
(
1
+
2
+
3
)) = z
1
1
.
Dakle, fgf = fhf(= f), ali je:
gfg(z
1
1
+z
2
2
+z
3
3
) = gf(z
1
1
) = g(z
1
1
) = z
1
1
i
hfh(z
1
1
+z
2
2
+z
3
3
) = hf(z
1
(
1
+
2
+
3
)) = h(z
1
1
) = z
1
(
1
+
2
+
3
)
odakle sledi da je gfg ,= hfh.
3. Podstrukture bimodula
homomorzama
3.1. Reg(M,N) Denicija i svojstva
M i N su, kao i do sada, proizvoljni (desni) Rmoduli.
Neka je W := End
R
(M) i V := End
R
(N).
Pre nego sto denisemo Reg(M, N), istaknimo da za H Hom
R
(M, N)
kazemo da je regularan ako je svaki njegov element regularan.
Denicija 3.1.1.
Reg(M, N) := f Hom
R
(M, N) [ VfW je regularan
pri cemu je VfW V Wpodmodul od Hom
R
(M, N) generisan sa f.
Napomenimo da je Reg(M, N) ,= jer 0 Reg(M, N).
Hom
R
(M, N) je regularan ako i samo ako je Hom
R
(M, N) = Reg(M, N).
Dokazimo sledece:
1) Ako je f Hom
R
(M, N) i VfW regularan, tada je VfW Reg(M, N).
Neka je VfW. Tada je VW VfW pa je i VW regularan odakle
sledi da Reg(M, N). Dakle, VfW Reg(M, N).
2) Zatvorenost u odnosu na mnozenje sa leve strane sa V i sa desne
strane sa W.
Posto je Reg(M, N) suma modula oblika
VfW =
n
i=1
v
i
fw
i
[ v
i
V, w
i
W, i = 1 .. n, n N,
Reg(M, N) je zatvoren u odnosu na mnozenje sa leve strane sa V i sa desne
strane sa W.
3) Zatvorenost u odnosu na sabiranje.
Neka f
1
, f
2
Reg(M, N) i V (f
1
+f
1
)W.
Tada je, =
n
i=1
v
i
(f
1
+f
2
)w
i
=
n
i=1
v
i
f
1
w
i
+
n
i=1
v
i
f
2
w
i
.
29
30
Neka je
1
=
n
i=1
v
i
f
1
w
i
i
2
=
n
i=1
v
i
f
2
w
i
. S obzirom da
j
Vf
j
W,
j = 1, 2 sledi da je :
a)
1
regularan. Dakle, postoji Hom
R
(N, M) tako da je
1
1
=
1
.
b) na osnovu 1) V
2
W regularan
Tada, (
1
+
2
) (
1
+
2
)(
1
+
2
)
=
1
+
2

1
1

1
2

2
1

2
2
=
2
2
V
2
W, jer
1
i
2
V , a
1
W.
Iz b) zakljucujemo da je (
1
+
2
) (
1
+
2
)(
1
+
2
) regularan homo-
morzam, odakle, na osnovu teoreme 2.1.2. sledi regularnost homomorzma
1
+
2
tj. homomorzma . Posto je proizvoljan element iz V (f
1
+f
2
)W,
zakljucujemo da je V (f
1
+f
2
)W regularan odnosno da f
1
+f
2
Reg(M, N).
Na osnovu prethodno dokazanog, dokazimo

Teorema 3.1.2. Reg(M, N) je najveci regularan V Wpodmodul od
Hom
R
(M, N).
Napomena. Kada kazemo da je Reg(M, N) najveci regularan V
Wpodmodul od Hom
R
(M, N) znaci da je bilo koji drugi regularan V
Wpodmodul od Hom
R
(M, N) sadrzan u njemu.
Dokaz. Neka je regularan V Wpodmodul od Hom
R
(M, N) i
. Posto je tada VW regularan V Wpodmodul od Hom
R
(M, N),
odatle na osnovu 1) sledi da je VW Reg(M, N) tj. da Reg(M, N).
Imajuci u vidu proizvoljnost elementa , zakljucujemo da je Reg(M, N)
cime smo pokazali da je Reg(M, N) najveci regularan V Wpodmodul
od Hom
R
(M, N).
Sledeci primeri ilustruju ekstremne slucajeve:
Reg(M, N) = 0 i Reg(M, N) = Hom
R
(M, N)
Primer 3.1.1. Neka su M i N takvi Rmoduli da je Hom
R
(N, M) = 0.
Na osnovu posledice 2.1.1. sledi da je Reg(M, N) = 0.
Primer 3.1.2. Reg(Z, Z) = 0
Sledi iz cinjenica da su 1 jedini regularni elementi u Z
= Hom
Z
(Z, Z).
Primer 3.1.3. Reg(Q, Q) = Hom
Z
(Q, Q)
S obzirom da je Hom
Z
(Q, Q)

= Q a time i svaki 0 ,= f Hom
Z
(Q, Q) in-
vertibilan, imajuci u vidu da iz invertibilnosti sledi regularnost, zakljucujemo
da je svaki f Hom
Z
(Q, Q) regularan tj. da je Hom
Z
(Q, Q) = Reg(Q, Q).
U teoremi 2.1.5. dokazali smo regularnost svih homomorzama modula
M u modul N ako su oni poluprosti. Medutim, primer 3.1.3. pokazuje da
obrnuto ne mora da vazi jer Q nije poluprost kao Zmodul.
Neka su M i N takvi Rmoduli da je:
(5) M = M
1
M
2
, N = N
1
N
2
31
Teorema 3.1.3. Pretpostavimo da za module M i N vazi (5). Sledeci
iskazi su ekvivalentni za svako i, j = 1, 2.
1) f
ij
Hom
R
(M
i
, N
j
) je regularan.
2) (f
pq
)
T
Hom
R
(M, N) je regularan, pri cemu p, q = 1, 2 i
f
pq
=
_
f
ij
, i = p, j = q
0, inace
Dokaz. Dokazimo teoremu za i = 1, j = 2. Preostali slucajevi se
dokazuju na isti nacin.
1) = 2): Pretpostavimo da je f
12
Hom
R
(M
1
, N
2
) regularan tj. da
postoji g
21
Hom
R
(N
2
, M
1
) tako da vazi: f
12
g
21
f
12
= f
12
.
Tada je:
_
0 0
f
12
0
_ _
0 g
21
0 0
_ _
0 0
f
12
0
_
=
_
0 0
f
12
g
21
f
12
0
_
(=
_
0 0
f
12
0
_
)
Dakle,
_
0 0
f
12
0
_
Hom
R
(M, N)
je regularan.
2) = 1): Pretpostavimo da je
_
0 0
f
12
0
_
Hom
R
(M, N)
regularan tj. da postoji
_
g
11
g
21
g
12
g
22
_
Hom
R
(N, M)
pri cemu g
ij
Hom
R
(N
i
, M
j
), tako da je
_
0 0
f
12
0
_ _
g
11
g
21
g
12
g
22
_ _
0 0
f
12
0
_
=
_
0 0
f
12
0
_
Tada je:
_
0 0
f
12
g
21
f
12
0
_
=
_
0 0
f
12
0
_
odakle sledi da je f
12
g
21
f
12
= f
12
tj. da je f
12
Hom
R
(M
1
, N
2
) regularan.
Kao sto smo f Hom

R
(M, N) identikovali sa matricom
F =
_
f
11
f
21
f
12
f
22
_
32
pri cemu f
ij
Hom
R
(M
i
, N
j
) za svako i, j 1, 2, tako se i h W odnosno
k V mogu identikovati sa matricama:
(6) H =
_
h
11
h
21
h
12
h
22
_
, K =
_
k
11
k
21
k
12
k
22
_
pri cemu h
lq
Hom
R
(M
l
, M
q
) za svako l, q = 1, 2, a k
st
Hom
R
(N
s
, N
t
)
za svako s, t = 1, 2.
Dokazimo sledece:
Teorema 3.1.4. Pretpostavimo da za module M i N vazi (5). Neka je
f
ij
Hom
R
(M
i
, N
j
) za svako i, j = 1, 2. Tada,
F =
_
f
11
f
21
f
12
f
22
_
Reg(M, N)
ako i samo ako k
jt
f
ij
h
li
Reg(M
l
, N
t
) za svako h
li
Hom
R
(M
l
, M
i
) i za
svako k
jt
Hom
R
(N
j
, N
t
).
Dokaz.
=): Pretpostavimo da
F =
_
f
11
f
21
f
12
f
22
_
Reg(M, N)
.
Posto je Reg(M, N) V Wbimodul,
_
0 k
21
0 0
_ _
f
11
f
21
f
12
f
22
_ _
0 h
21
0 0
_
=
_
0 k
21
f
12
h
21
0 0
_
Reg(M, N)
Na osnovu teoreme 3.1.3. sledi da k
21
f
12
h
21
Reg(M
2
, N
1
).
Ovim smo pokazali da je za i, t = 1 i l, j = 2 homomorzam k
jt
f
ij
h
li

Hom
R
(M
l
, N
t
) regularan. Na slican nacin se dokazuju svi preostali slucajevi.
Neka je h
End
R
(M
l
) i k
End
R
(N
t
).
Tada je i k
(k
jt
f
ij
h
li
)h
(= (k
k
jt
)f
ij
(h
li
h
)) regularan.
Potrebno je jos dokazati da je i suma takvih elemenata regularna.
Iz slucaja i, t = 1 i l, j = 2 (proizvoljno izabranog) vidimo da smo dobili
matricu (w
pq
)
T
Reg(M, N), pri cemu je:
w
pq
=
_
k
21
f
12
h
21
, p = 1(= t), q = 2(= l)
0, inace
odakle zakljucujemo da za svako i, j, l, t = 1, 2 dobijamo matrice (w
pq
)
T
Reg(M, N) pri cemu je:

w
pq
=
_
k
jt
f
ij
h
li
, p = t, q = l
0, inace
33
Posto je Reg(M, N) zatvoren u odnosu na sabiranje sledi da (w
pq
)
T
=
n
(w
pq
)
T
Reg(M, N) pri cemu je:
w
pq
=
n
w
(n)
pq
odnosno
w
pq
=
_
n
k
(n)
jt
f
ij
h
(n)
li
, p = t, q = l
0, inace
Na osnovu teoreme 3.1.3. sledi da je

n
k
(n)
jt
f
ij
h
(n)
li
Hom
R
(M
l
, N
t
)
regularna tj. da

n
k
(n)
jt
f
ij
h
(n)
li
Reg(M
l
, N
t
).
Dakle, End
R
(N
t
)(k
jt
f
ij
h
li
)End
R
(M
l
) je regularan tj. k
jt
f
ij
h
li
Reg(M
l
, N
t
).
=): Pretpostavimo da k
jt
f
ij
h
li
Reg(M
l
, N
t
) za svako h
li
Hom
R
(M
l
, M
i
)
i za svako k
jt
Hom
R
(N
j
, N
t
) i neka
F =
_
f
11
f
21
f
12
f
22
_
Hom
R
(M, N)
I slucaj: f
21
= 0
Na osnovu pretpostavki sledi da postoji:
g
11
Hom
R
(N
1
, M
1
) tako da je: f
11
g
11
f
11
= f
11
i
g
22
Hom
R
(N
2
, M
2
) tako da je: f
22
g
22
f
22
= f
22
.
Tada je,
F
_
g
11
0
0 g
22
_
F =
_
f
11
g
11
f
11
0
f
12
g
11
f
11
+f
22
g
22
f
12
f
22
g
22
f
22
_
=
_
f
11
0
f
12
g
11
f
11
+f
22
g
22
f
12
f
22
_
= F+
_
0 0
f
12
g
11
f
11
+f
22
g
22
f
12
f
12
0
_
= F+
_
0 0
f
12
0
_
S obzirom da g
11
f
11
End
R
(M
1
), f
22
g
22
End
R
(N
2
), f
12
Reg(M
1
, N
2
)
i da je Reg(M
1
, N
2
) zatvoren u odnosu na mnozenje sa leve strane sa End
R
(N
2
)
i sa desne strane sa End
R
(M
1
) kao i u odnosu na sabiranje zakljucujemo
da f
12
(= f
12
g
11
f
11
+ f
22
g
22
f
12
f
12
) Reg(M
1
, N
2
) tj. da postoji g
21

Hom
R
(N
2
, M
1
) tako da je: f
12
g
21
f
12
= f
12
Dakle,
F +
_
0 0
f
12
0
_
= F +
_
0 0
f
12
g
21
f
12
0
_
= F +
_
0 0
f
12
0
_ _
0 g
21
0 0
_ _
0 0
f
12
0
_
= F + (F
_
g
11
0
0 g
22
_
F F)
_
0 g
21
0 0
_
(F
_
g
11
0
0 g
22
_
F F)
= F +F(
_
g
11
0
0 g
22
_
F I
2
)
_
0 g
21
0 0
_
(F
_
g
11
0
0 g
22
_
I
2
)F.
34
Neka je
G :=
_
g
11
0
0 g
22
_
i
G
:= (
_
g
11
0
0 g
22
_
F I
2
)
_
0 g
21
0 0
_
(F
_
g
11
0
0 g
22
_
I
2
).
Tada je FGF = F + FG
F tj. F(G G
)F = F sto dokazuje da je F
regularno.
II slucaj: opsti element
Na osnovu pretpostavki sledi da postoji:
g
12
Hom
R
(N
1
, M
2
) tako da je: f
21
g
12
f
21
= f
21
Tada je:
F
_
0 0
g
12
0
_
F =
_
f
21
g
12
0
f
22
g
12
0
_
F =
_
f
21
g
12
f
11
f
21
g
12
f
21
f
22
g
12
f
11
f
22
g
12
f
21
_
=
_
f
21
g
12
f
11
f
21
f
22
g
12
f
11
f
22
g
12
f
21
_
= F +
_
f
21
g
12
f
11
f
11
0
f
22
g
12
f
11
f
12
f
22
g
12
f
21
f
22
_
Na osnovu I-vog slucaja sledi da je
F
:=
_
f
21
g
12
f
11
f
11
0
f
22
g
12
f
11
f
12
f
22
g
12
f
21
f
22
_
(= F
_
0 0
g
12
0
_
F F)
regularno odakle, na osnovu teoreme 2.1.2. zakljucujemo da je F regularno.
Dokazimo zatim da je svaki element u VfW regularan.
Iz (6) sledi da je KFH = (w
lt
)
T
pri cemu je w
lt
=
(i,j)
k
jt
f
ij
h
li
Neka je h
l1
Hom
R
(M
l
, M
1
) i k
1t
Hom
R
(N
1
, N
t
). Tada je,
k
1t
w
11
h
l1
= k
1t
(k
11
f
11
h
11
+k
11
f
21
h
12
+k
21
f
12
h
11
+k
21
f
22
h
12
)h
l1
= (k
1t
k
11
)f
11
(h
11
h
l1
)+(k
1t
k
11
)f
21
(h
12
h
l1
)+(k
1t
k
21
)f
12
(h
11
h
l1
)+(k
1t
k
21
)f
22
(h
12
h
l1
)
Dakle, k
1t
w
11
h
l1
Reg(M
l
, N
t
).
Preostali slucajevi se dokazuju na slican nacin.
Prema tome, k
jt
w
ij
h
li
Reg(M
l
, N
t
) za svako h
li
Hom
R
(M
l
, M
i
) i za
svako k
jt
Hom
R
(N
j
, N
t
). Dakle, KFH Hom
R
(M, N) je regularan.
Potrebno je na kraju dokazati da je

n
K
(n)
FH
(n)
takode regularna.
Uocimo da je K
(n)
FH
(n)
= (w
(n)
lt
)
T
pri cemu je w
(n)
lt
=
(i,j)
k
(n)
jt
f
ij
h
(n)
li
iz cega sledi da je

n
K
(n)
FH
(n)
= (w
lt
)
T
pri cemu je w
lt
=

n
w
(n)
lt
.
Dakle, w
lt
je takode suma elemenata oblika k
(n)
jt
f
ij
h
(n)
li
.
S obzirom da w
lt
Reg(M
l
, N
t
),

n
K
(n)
FH
(n)
Reg(M, N).
Ako prethodnu teoremu povezemo sa teoremom 2.1.3. koja daje karak-
terizaciju regularnih homomorzama dobijamo:
35
Posledica 3.1.1. Pretpostavimo da za module M i N vazi (5) i da
F =
_
f
11
f
21
f
12
f
22
_
Reg(M, N)
pri cemu f
ij
Hom(M
i
, N
j
), i, j = 1, 2. Tada, za svako h
li
Hom
R
(M
l
, M
i
)
i za svako k
jt
Hom
R
(N
j
, N
t
)
Ker(k
jt
f
ij
h
li
)
M i Im(k
jt
f
ij
h
li
)
N.
Prosirivanjem teoreme 3.1.4. na konacne sume proizvoljne duzine dobi-
jamo da vazi:
Teorema 3.1.5. Neka je M = M
1
... M
m
i N = N
1
... N
n
i
f
ij
Hom(M
i
, N
j
) za svako i = 1 .. m i za svako j = 1 .. n. Tada,
F =
_
_
f
11
... f
m1
. . .
. . .
. . .
f
1n
... f
mn
_
_
Reg(M, N)
ako i samo ako k
jt
f
ij
h
li
Reg(M
l
, N
t
) za svako h
li
Hom
R
(M
l
, M
i
) i za
svako k
jt
Hom
R
(N
j
, N
t
).
Dokaz. Neka je
H =
_
_
h
11
... h
m1
. . .
. . .
. . .
h
1m
... h
mm
_
_
W, K =
_
_
k
11
... k
n1
. . .
. . .
. . .
k
1n
... k
nn
_
_
V
i M
1
:= M
1
, M
2
:= M
2
... M
m
i N
1
:= N
1
, N
2
:= N
2
... N
n
.
Dakle, M = M
1
M
2
= M
1
M
2
i N = N
1
N
2
= N
1
N
2
.
Tada je,
F
=
_
f
11
f
21
f
12
f
22
_
, H
=
_
h
11
h
21
h
12
h
22
_
, K
=
_
k
11
k
21
k
12
k
22
_
pri cemu je:
f
11
= f
11
, f
21
=
_
f
21
... f
m1
, f
12
=
_
_
f
12
.
.
.
f
1n
_
_
, f
22
=
_
_
f
22
... f
m2
. . .
. . .
. . .
f
2n
... f
mn
_
_
,
36
h
11
= h
11
, h
21
=
_
h
21
... h
m1
, h
12
=
_
_
h
12
.
.
.
h
1m
_
_
, h
22
=
_
_
h
22
... h
m2
. . .
. . .
. . .
h
2m
... h
mm
_
_
,
k
11
= k
11
, k
21
=
_
k
21
... k
n1
, k
12
=
_
_
k
12
.
.
.
k
1n
_
_
, k
22
=
_
_
k
22
... k
n2
. . .
. . .
. . .
k
2n
... k
nn
_
_
.
Razmatrajuci homomorzme podsuma M
1
i M
2
modula M na podsume
N
1
i N
2
modula N koji su indukovani sa F vidimo da su oni identikovani
sa matricama ciji su elementi upravo f
ij
Hom
R
(M
i
, N
j
).
U nastavku dokaza primenjujemo teoremu 3.1.4. Medutim, prethodno
je potrebno proveriti ispunjenost njenih uslova. S tim u vezi, neophodno je
primeniti endomorzme H
i K
.
Mnozenjem vidimo da su elementi u K
oblika

(i,j)
k
jt
f
ij
h
li
.
S jedne strane, posto je svaki sumand u nekom Reg isto vazi i za sumu.
S druge strane, posto je za svaki h
li
i za svaki k
jt
suma u nekom Reg
birajuci da svi elementi u H osim jednog budu 0 i isto za K, dobijamo
neophodnost uslova k
jt
f
ij
h
li
Reg(M
l
, N
t
).
Posledica 3.1.2. Neka je M = M
1
... M
m
i N = N
1
... N
n
.
Tada je,
Reg(M, N) = Hom
R
(M, N)
ako i samo ako je
Reg(M
i
, N
j
) = Hom
R
(M
i
, N
j
)
za svako i = 1 .. m i za svako j = 1 .. n.
R
(M, N) kao u
primeru 2.2.2.
U primeru 2.2.2. je odreden homomorzam g Hom
R
(N, M) za koji
vazi (1) tj. pokazali smo da je f regularan homomorzam.
Napomenimo da za modul N takodje vazi: N = Z
1
Z(2
1
+
2
).
Medutim, iz f(Z
2
) = 2Z(2
1
+
2
) vidimo da f(Z
2
) nije direktan
sumand modula N odnosno da f [
Z
2
nije regularan homomorzam.
Ovim smo primerom pokazali da restrikcija regularnog homomorzma
na direktan sumand ne mora biti regularan homomorzam.
37
3.2. (M, N) i (M, N) Denicija i svojstva
Denicija 3.2.1.
1) Za modul A kazemo da je veliki tj. sustinski podmodul modula M i
koristimo oznaku A
M ako za svaki B M vazi:

A B = 0 = B = 0
tj.
B ,= 0 = A B ,= 0.
Za modul M iz prethodne denicije kazemo da je sustinsko rasirenje ili
esencijalna ekstenzija modula A.
2) Za modul C kazemo da je mali tj. nepotreban podmodul modula N i
koristimo oznaku C
N ako za svaki D N vazi:

C +D = N = D = N
tj.
D ,= N = C +D ,= N.
Napomena 3.2.1. Za velike i male podmodule vazi sledece:
Ako je A
i

M, i = 1, 2, tada je A
1
A
2

M jer bih u suprotnom

tj. ako A
1
A
2
nije veliki podmodul modula M za 0 ,= B M vazilo
(A
1
A
2
) B = 0 tj. A
1
(A
2
B) = 0. Medutim to je u suprotnosti sa
pretpostavkom da je A
i

M, i = 1, 2, jer iz A
2

M sledi A
2
B ,= 0, a
iz A
1

M sledi A
1
(A
2
B) ,= 0.
Ako je C
i

M, i = 1, 2, tada je C
1
+C
2

M jer bih u suprotnom tj.

ako C
1
+C
2
nije mali podmodul modula M za D M vazilo (C
1
+C
2
)+D =
M tj. C
1
+(C
2
+D) = M. Medutim, to je u suprotnosti sa pretpostavkom
da je C
i

M, i = 1, 2, jer iz C
2

M sledi C
2
+ D ,= M, a iz C
1

M
sledi C
1
+ (C
2
+D) ,= M.
Ako je A A
1
M i A
M, tada je A
1

M jer iz pretpostavke
da je A
M za 0 ,= B M sledi da je AB ,= 0. S obzirom da je A A
1
tj. A A
1
dobijamo da je A
1
B ,= 0 sto dokazuje da je A
1

M.
Ako je C
1
C M i C
M, tada je C
1

M jer iz pretpostavke
da je C
M za D M sledi da je C + D ,= M. S obzirom da je C
1
C
tj. C
1
C dobijamo da je C
1
+D ,= M sto dokazuje da je C
1

M.
Neka je f Hom
R
(M, N).
Denicija 3.2.2. Ako je Ker(f)
M, za f kazemo da je singularno.
Denicija 3.2.3. Ako je Im(f)
N, za f kazemo da je kosingularno.
38
Neka je
(M, N) := f Hom
R
(M, N) [ Ker(f)
M
i
(M, N) := f Hom
R
(M, N) [ Im(f)
N
pri cemu je (W) := (M, M) i (W) := (M, M).
Denicija 3.2.4.
1) Za modul M kazemo da je injektivni omotac modula M
ako je
M injektivan modul i postoji monomorzam : M
M takav da je
Im()
M.
2) Za modul N kazemo da je projektivni pokrivac modula N
ako je N
projektivan modul i postoji epimorzam : N N
takav da je Ker()
N.
Primer 3.2.1.
a) Neka je M injektivan modul. Tada je M injektivni omotac samom
sebi.
b) Neka R domen tj. komutativan prsten bez pravih delitelja nule i K
polje razlomaka. Tada je K injektivni omotac za R.
c) Neka je C
k
ciklicna grupa reda k.
C
p
C
p
2 C
p
3 ...
n1
C
p
n = C
p
Tada je C
2
C
3
C
5
...

= Q/Z injektivni omotac za C
2
C
3
C
5
...
Primer 3.2.2. Moduli koji imaju projektivni pokrivac su, do na izomor-
zam, oblika N/C pri cemu je N projektivan modul i C
N.
Napomena 3.2.1. Injektivan omotac je maksimalna esencijalna eksten-
zija.
Za (M, N) i (M, N) vaze sledeca svojstva:
Teorema 3.2.1.
1.a) Ako f
1
, f
2
(M, N), tada f
1
+f
2
(M, N).
1.b) Ako f
1
, f
2
(M, N), tada f
1
+f
2
(M, N).
2.a) Ako su P i Q Rmoduli , f (M, N), g Hom
R
(N, P) i h
Hom
R
(Q, M), tada gfh (Q, P).
2.b) Ako su P i Q Rmoduli, f (M, N), g Hom
R
(N, P) i h
Hom
R
(Q, M), tada gfh (Q, P).
39
Dokaz.
1.a) Pretpostavimo da f
1
, f
2
(M, N).
Iz denicije (M, N) sledi da je Ker(f
i
)
M, i = 1, 2.
Posto je Ker(f
1
) Ker(f
2
) Ker(f
1
+ f
2
), a presek dva velika pod-
modula takode veliki podmodul sledi da je Ker(f
1
+f
2
)
M.
Dakle, f
1
+f
2
(M, N).
1.b) Pretpostavimo da f
1
, f
2
(M, N).
Iz denicije (M, N) sledi da je Im(f
i
)
N, i = 1, 2.
Posto je Im(f
1
+ f
2
) Im(f
1
) + Im(f
2
), a suma dva mala podmodula
takode mali podmodul sledi da je Im(f
1
+f
2
)
N.
Dakle, f
1
+f
2
(M, N).
2.a) Pretpostavimo da f (M, N), g Hom
R
(N, P) i h Hom
R
(Q, M).
Neka je 0 ,= A Q.
Ako je A Ker(h) tada je A Ker(gfh) odakle sledi da je A
Ker(gfh) ,= 0 sto dokazuje da je Ker(gfh)
Q tj. gfh (Q, N).

Ako A Ker(h) tada je h(A) ,= 0. Posto je Ker(f)
M sledi da je
h(A) Ker(f) ,= 0. Neka je 0 ,= m h(A) Ker(f).
Dakle, m h(A) tj. m = h(a) za neki a A i m Ker(f) tj. f(m) = 0,
pa je (fh)(a) = f(h(a)) = f(m) = 0. Prema tome, A Ker(fh) ,= 0.
Posto je Ker(fh) Ker(gfh) dobijamo da je A Ker(gfh) ,= 0 sto
dokazuje da je Ker(gfh)
Q tj. gfh (Q, N).

2.b) Pretpostavimo da f (M, N), g Hom
R
(N, P) i h Hom
R
(Q, M).
Iz denicije (M, N) sledi da je Im(f)
N. Posto je Im(fh) Im(f)

dobijamo da je Im(fh)
N tj. fh (Q, N).

Pretpostavimo da je P
1
+Im(gfh) = P i dokazimo da je P
1
= P jer ce
to prema deniciji malog podmodula znaciti da je Im(gfh)
P.
Neka je n N. Tada je p
1
+ (gfh)(q) = g(n) za neko p
1
P
1
i za neko
q Q tj. p
1
= g(n fh(q)). Posto je n = (n fh(q)) + fh(q) sledi da
n g
1
(P
1
) + Im(fh), odakle zakljucujemo da je g
1
(P
1
) + Im(fh) = N.
Imajuci u vidu da je Im(fh)
N, dobijamo da je g
1
(P
1
) = N tj. da je
Im(g) = g(N) P
1
.
S obzirom da je Im(gfh) Im(gf) Im(g) sledi da je Im(gfh) P
1
tj. da je P = P
1
+Im(gfh) = P
1
sto je i trebalo dokazati.
Ako u prethodnoj teoremi tj. svojstvu 2.a) prethodne teoreme stavimo
da je P = N i Q = M dobijamo:
2.a) Ako f (M, N), g V i h W, tada gfh (M, N),
na osnovu cega, zajedno sa svojstvom 1.a), zakljucujemo da je (M, N)
V Wpodmodul od Hom
R
(M, N).
Na slican nacin zakljucujemo da je i (M, N) V Wpodmodul od
Hom
R
(M, N).
40
U skladu sa terminima iz denicija 3.2.2 i 3.2.3. za (M, N) kazemo
da je singularni a za (M, N) da je kosingularni V W podmodul od
Hom
R
(M, N).
Medutim, iz teoreme 3.2.1. zakljucujemo da:
((W), +) je podgrupa grupe (W, +) i
Ako w W i f (W), tada wf, fw (W)
sto dokazuje da je (W) ideal prstena W.
Slican zakljucak vazi i za (W).
3.3. Rad(M, N) i Tot(M, N) Denicija i svojstva
Osim prethodno denisanog singularnog i kosingularnog podmodula denisimo
jos jednu podstrukturu od Hom
R
(M, N) koju obelezavamo sa Rad(Hom
R
(M, N))
odnosno krace sa Rad(M,N) i nazivamo radikal modula M u modul N.
Denicija 3.3.1.
Rad(M, N):= f Hom
R
(M, N) [ 1
N
fHom
R
(N, M) U(V )
= f Hom
R
(M, N) [ 1
M
Hom
R
(N, M)f U(W).
U(V ) ( tj. U(W)) je skup svih invertibilnih elemenata u V ( tj. u W).
Jednakost u prethodnoj deniciji sledi iz narednog tvrdenja:
Teorema 3.3.1. Pretpostavimo da f Hom
R
(M, N) i g Hom
R
(N, M).
Sledeci iskazi su ekvivalentnti:
1) 1
N
fg je invertibilno u V .
2) 1
M
gf je invertibilno u W.
Dokaz.
1) = 2) : Pretpostavimo da je 1
N
fg je invertibilno u V .
Posto je
(1
M
gf)(1
M
+g(1
N
fg)
1
f)
= 1
M
+g(1
N
fg)
1
f gf gfg(1
N
fg)
1
f
= 1
M
+g(1
N
fg)
1
f g(1
N
fg)(1
N
fg)
1
f gfg(1
N
fg)
1
f
= 1
M
+g
_
(1
N
fg)
1
(1
N
fg)(1
N
fg)
1
fg(1
N
fg)
1
f
= 1
M
+g
_
(1
N
fg)
1
(1
N
fg)
1
+fg(1
N
fg)
1
fg(1
N
fg)
1
f
= 1
M
ali i (1
M
+g(1
N
fg)
1
f)(1
M
gf) = 1
M
sledi da je (1
M
gf)
1
= 1
M
+g(1
N
fg)
1
f.
41
2) = 1) : Pretpostavimo da je 1
M
gf je invertibilno u W.
Slicno kao u prethodnoj implikaciji moze se pokazati da je
(1
N
fg)(1
N
+f(1
M
gf)
1
g) = 1
N
kao i da je (1
N
+f(1
M
gf)
1
g)(1
N
fg) = 1
N
odakle sledi da je (1
N
fg)
1
= 1
N
+f(1
M
gf)
1
g.
Za Rad(M, N) vazi tvrdenje slicno teoremi 3.2.1. Navodimo ga bez
dokaza.
Teorema 3.3.2.
1. Ako f
1
, f
2
Rad(M, N), tada f
1
+f
2
Rad(M, N).
2. Ako su P i Q Rmoduli, f Rad(M, N), g Hom
R
(N, P) i h
Hom
R
(Q, M), tada gfh Rad(Q, P).
S obzirom da za svako r R postoji endomorzam:
R
R
x rx R
R
,
prsten R mozemo identikovati sa End
R
(R
R
)(= Hom
R
(R
R
, R
R
)) i dobi-
jamo da je:
Rad(R) := Rad(End
R
(R
R
)) = Rad(Hom
R
(R
R
, R
R
)) = Rad(R
R
, R
R
)
Rad(M,N) mozemo denisati i na sledeci nacin:
Denicija 3.3.1.
Rad(M, N) := f Hom
R
(M, N) [ fg Rad(V ) za svaki g Hom
R
(N, M)
= f Hom
R
(M, N) [ gf Rad(W) za svaki g Hom
R
(N, M).
Posto je Hom
R
(M, N) V Wbimodul, denisimo takode
Rad(
V
Hom
R
(M, N)) i Rad(Hom
R
(M, N)
W
)
Denicija 3.3.2.
Rad(
V
Hom
R
(M, N)) := f Hom
R
(M, N) [ V f
V
Hom
R
(M, N)
Denicija 3.3.3.
Rad(Hom
R
(M, N)
W
) := f Hom
R
(M, N) [ fW
Hom
R
(M, N)
W
Pri tome vazi:

(7) Rad(
V
Hom
R
(M, N)) Rad(Hom
R
(M, N))
i
(8) Rad(Hom
R
(M, N)
W
) Rad(Hom
R
(M, N))
42
Dokazimo (7).
Pretpostavimo da f Rad(
V
Hom
R
(M, N)). Dakle, V f
V
Hom
R
(M, N).
Posto je tada, za svako g Hom
R
(N, M), mnozenje sa desne strane sa
g V homomorzam i pri tome se mali podmoduli homomorzmima pres-
likavaju u male podmodule, dobijamo da je V fg
V
V sto dokazuje da
fg Rad(V ) tj. da f Rad(Hom
R
(M, N)).
Dokazimo (8).
Pretpostavimo da f Rad(
V
Hom
R
(M, N)). Dakle, fW
Hom
R
(M, N)
W
.
Posto je tada, za svako g Hom
R
(N, M), mnozenje sa leve strane sa
g Whomomorzam i pri tome se mali podmoduli homomorzmima pres-
likavaju u male podmodule, dobijamo da je gfW
W
W
sto dokazuje da
gf Rad(W) tj. da f Rad(Hom
R
(M, N)).
Primer 3.3.1. Rad(M, N) = Hom
R
(M, N) ako su M i N takvi Rmoduli
da je Hom
R
(N, M) = 0
U poglavlju 2.3. denisali smo za proizvoljne Rmodule M i N pod-
strukturu od Hom
R
(M, N) pod nazivom total modula M u modul N.
Podsetimo se denicije.
Total(M, N) := f Hom
R
(M, N) [ f nije parcijalno invertibilan
i pri tome je:
Tot(R) := Tot(End
R
(R
R
)) = Tot(Hom
R
(R
R
, R
R
)) = Tot(R
R
, R
R
)
Treba istaci da je Tot(M, N) ,= jer 0 Tot(M, N).
Sledeci primeri se odnose na ekstremne slucajeve:
Tot(M, N) = 0 i Tot(M, N) = Hom
R
(M, N).
Primer 3.3.2. Tot(M, N) = 0 ako su M i N poluprosti Rmoduli .
Posto je M poluprost Rmodul, svaki njegov podmodul je direktan
sumand. Isto vazi i za N. Neka je 0 ,= f Hom
R
(M, N). Tada se moduli
M i N mogu predstaviti na sledeci nacin:
M = Ker(f) M
0
, N = Im(f) N
0
za neke module M
0
,= 0, N
0
.
Preslikavanje f
0
: M
0
x f(x) Im(f) je izomorzam, pa je na os-
novu iskaza 4) teoreme 2.3.1. 0 ,= f Hom
R
(M, N) parcijalno invertibilan
tj. ne pripada Tot(M, N).
Primer 3.3.3. Tot(M, N) = Hom
R
(M, N) ako su M i N nerastavljivi
Rmoduli koji nisu izomorfni.
Posto je M nerastavljiv Rmodul, jedini njegov ne-nula direktan sumand
je upravo M. Isto vazi i za N. Pretpostavimo da je f Hom
R
(M, N) par-
cijalno invertibilan. Prema iskazu 4) teoreme 2.3.1. f preslikava izomorfno
modul M na modul N, sto je suprotno pretpostavci da oni nisu izomorfni.
43
Primer 3.3.4. Tot(M, N) = Hom
R
(M, N) ako su M i N Rmoduli
takvi da je Hom
R
(N, M) = 0.
S obzirom da 0 Tot(M, N) treba pokazati da i svaki 0 ,= f Hom
R
(M, N)
pripada Tot(M, N).
Pretpostavimo da 0 ,= f Hom
R
(M, N) ne pripada Tot(M, N) tj. da je
parcijalno invertibilan. Na osnovu teoreme 2.3.1. postoji k Hom
R
(N, M)
tako da je kfk = k ,= 0. Medutim to je u suprotnosti sa pretpostavkom da
je Hom
R
(N, M) = 0 tj k = 0.
Ekstremni slucaj Tot(M, N) = 0 je posebno vazan jer tada vazi sledeca
teorema:
Teorema 3.3.3. Neka je Tot(M, N) = 0 i 0 ,= f Hom
R
(M, N). Tada
ili
1) Postoje dekompozicije
M = M
1
Ker(f), N = N
1
Im(f)
i f indukuje izomorzam
f
1
: M
1
x f(x) N
1
.
Dakle, f je regularan.
ili
2) Postoji niz dekompozicija
M = M
n
M
n
i N = N
n
N
n
(n N)
za koje vazi:
M
n
M
n+1
, M
n+1
M
n
, N
n
N
n+1
i N
n+1
N
n
,
f indukuje izomorzme
f
n
: M
n
x f(x) N
n
,
f(M
n
) N
n
, Ker(f) M
n
.
Dokaz. Module M
n
, M
n
, N
n
i N
n
konstruisemo induktivno.
Pocetak indukcije: Iz pretpostavki teoreme zakljucujemo da je f parci-
jalno invertibilan homomorzam. Na osnovu teoreme 2.3.1. sledi da postoji
homomorzam g Hom
R
(N, M) tako da je gfg = g ,= 0 tj da je
s := fg = (fg)
2
,= 0, s V
i
t := gf = (gf)
2
,= 0, t W.
Imajuci u vidu da za module M i N, na osnovu teoreme 2.1.4. vazi:
44
M = t(M) (1 t)(M) i N = s(N) (1 s)(N),
neka je
M
1
:= t(M), M
1
:= (1 t)(M), N
1
:= s(N) i N
1
:= (1 s)(N).
Uocimo da je Ker(f) Ker(gf) Im(1 gf) = (1 gf)(M) =
(1 t)(M) tj. da je Ker(f) M
1
.
Ako je Ker(f) = M
1
, s obzirom da je tada Im(f) = N
1
, dobijamo 1)-vi
slucaj .
Pretpostavimo da je Ker(f) M
1
.
Posto je f parcijalno invertibilno, na osnovu teoreme 2.3.1. f indukuje
izomorzam f
1
: M
1
x f(x) N
1
.
Iz, f((1t)(M)) = f((1gf)(M)) = (f(1gf))(M) = (f fgf)(M) =
f(M) (fgf)(M) = f(M) (fg)(f(M)) N fg(N) = (1 fg)(N) =
(1 s)(N), sledi da je f(M
1
) N
1
.
Dakle, za n = 1 konstruisani moduli i homomorzam f ispunjavaju
tvrdenja iz 2)-gog slucaja.
Indukcija iz n u n + 1: Pretpostavimo da je slucaj 2) tacan za svako n.
Neka je
n
: M M
n
projekcija, a
n
: N
n
N
inkluzija.
Iz pretpostavke da je Ker(f) M
n
sledi da je preslikavanje
: M
n
x f(x) N
n
ne-nula.
Tada je
n
n
Hom
R
(M, N) takode ne-nula preslikavanje, odakle
imajuci u vidu da je Tot(M, N) = 0, zakljucujemo da ne pripada Tot(M, N)
tj. da je parcijalno invertibilan. Na osnovu teoreme 2.3.2. sledi da je i
parcijalno invertibilan.
Dakle, Hom
R
(M
n
, N
n
) je ne-nula parcijalno invertibilan pa prime-
nom pocetka indukcije na dobijamo da postoje dekompozicije
M
n
= M
n+1
M
n
(M
n
,= 0), N
n
= N
n+1
N
n
i izomorzam
n
: M
n
x (x) = f(x) N
n
.
45
Odatle sledi da je
(M
n+1
) = f(M
n+1
) N
n+1
i Ker() = Ker(f) M
n+1
.
Neka je
M
n+1
:= M
n
M
n
, N
n+1
:= N
n
N
n
i
f
n+1
: M
n+1
x f(x) N
n+1
Ukoliko postoji k N za koji je Ker(f) = M
k
, tada je Im(f) = N
k
pa dobijamo slucaj 1) pri cemu je M
1
= M
k
, Ker(f) = M
k
, Im(f) = N
k
i
N
1
= N
k
.
Ako takav prirodan broj ne postoji, indukcija se nastavlja pa imamo
2)-gi slucaj.
Za razliku od (M, N),(M, N) i Rad(M, N), Tot(M, N) za proizvoljne
Rmodule M i N nije zatvoren u odnosu na sabiranje vec samo u odnosu
na mnozenje tj. vazi:
Teorema 3.3.4. Neka su M, N, P i Q proizvoljni Rmoduli, g
Hom
R
(N, P) i h Hom
R
(Q, M). Tada je
gTot(M, N)h Tot(Q, P).
Dokaz. Neka je f Tot(M, N). Treba pokazati da gfh Tot(Q, P).
Pretpostavimo da gfh , Tot(Q, P) tj. da je gfh parcijalno invertibilan.
Prema teoremi 2.3.2. sledi da je f parcijalno invertibilan sto je u suprotnosti
sa pretpostavkom da f Tot(M, N).
Tot(M, N) nije aditivno zatvoren, ali zato vazi:
Teorema 3.3.5. Za proizvoljne Rmodule M i N vazi:
Rad(M, N) +Tot(M, N) = Tot(M, N).
Dokaz. Neka je f Rad(M, N) i g Tot(M, N). Treba dokazati da
f +g Tot(M, N).
Pretpostavimo da f + g , Tot(M, N) tj. da je f + g parcijalno invert-
ibilan. Prema teoremi 2.3.1. postoji h Hom
R
(N, M) tako da je
t := h(f +g) = (h(f +g))
2
,= 0, t W
S obzirom da na osnovu teoreme 2.1.4. vazi: W = t(W) (1 t)(W) tj.
W = (hf)(W) + (hg)(W) + (1 t)(W) i da hf Rad(W) odnosno da je
hfW
W
W
, dobijamo da je W = (hg)(W) + (1 t)(W) odnosno da je
t(W) = thg(W).
46
Dakle, postoji w W tako da je t = thgw. Iz parcijalne invertibilnosti
t W, sledi da je thgw takode parcijalno invertibilan a time, na osnovu
teoreme 2.3.2., i da je g parcijalno invertibilan sto je suprotno pretpostavci
da g Tot(M, N) cime smo dokazali da je Rad(M, N) + Tot(M, N)
Tot(M, N).
Posto je Tot(M, N) Rad(M, N) + Tot(M, N) trivijalno ispunjeno jer
0 Rad(M, N), dobijamo da je Rad(M, N) + Tot(M, N) = Tot(M, N) sto
je i trebalo dokazati.
3.4. Odnos medu podstrukturama od Hom
R
(M, N)
Dokazimo:
Teorema 3.4.1. Za proizvoljne Rmodule M i N vazi:
1) (M, N) Tot(M, N),
2) (M, N) Tot(M, N),
3) Rad(M, N) Tot(M, N).
Dokaz.
1) Pretpostavimo da postoji f za koji vazi: f (M, N) i f je parcijalno
invertibilan.
Dakle, Ker(f)
M i postoji h Hom
R
(N, M) tako da je
t := hf = (hf)
2
,= 0, t W.
Posto je Ker(f) Ker(hf)(= Ker(t)), dobijamo da je Ker(t)
M.
S obzirom da na osnovu teoreme 2.1.4. vazi: M = t(M)(1t)(M) i da
je u okviru teoreme 2.1.3. dokazano da je Ker(f) = (1 t)(M), sledi da je
Ker(f)t(M) = 0. Iz prethodno dobijenog, imajuci u vidu da je Ker(f)
M, zakljucujemo da je t(M) = 0 sto je u suprotnosti sa pretpostavkom da

je t ,= 0.
2) Pretpostavimo da postoji f za koji vazi: f (M, N) i f je parcijalno
invertibilan.
Dakle, Im(f)
N i postoji g Hom
R
(N, M) tako da je
s := fg = (fg)
2
,= 0, s V.
Posto je (Im(s) =)Im(fg) Im(f), dobijamo da je Im(s)
N.
S obzirom da na osnovu teoreme 2.1.4. vazi: N = s(N) (1 s)(N)
i da je u okviru teoreme 2.1.3. dokazano da je Im(f) = s(N), sledi da je
N = Im(f) (1 s)(N). Iz prethodno dobijenog, imajuci u vidu da je
Im(f)
N, zakljucujemo da je N = (1 s)(N) tj. s(N) = 0 sto je u

suprotnosti sa pretpostavkom da je s ,= 0.
47
3) Sledi iz teoreme 3.3.5. jer 0 Tot(M, N)
Odredimo sada za koje module vazi neka od jednakosti:
1) (M, N) = Tot(M, N)
2) (M, N) = Tot(M, N)
3) Rad(M, N) = Tot(M, N)
4) (M, N) = (M, N) = Rad(M, N) = Tot(M, N)
U dosadasnjem tekstu su denisani injektivni i projektivni moduli. Deni-
simo i polusavrsene module.
Denicija 3.4.1. Za modul P kazemo da je polusavrsen ako svaka
njegova homomorfna slika ima projektivni pokrivac.
Istaknimo sledeca svojstva do sada denisanih modula.
S.1) Neka je M injektivan modul i A proizvoljan podmodul modula M.
Ako je M
0
komplement od A u M (tj. A M
0
= 0 i M
0
je maksimalan
modul sa tim svojstvom) i M
1
komplement od M
0
u M takav da je A M
1
,
tada je: A+M
0

M i M
0
M
1
= M.
S.2) Neka je N projektivan i polusavrsen modul i A proizvoljan pod-
modul modula N.
Ako je N
0
suplement od A u N (tj. A + N
0
= N i N
0
je minimalan
modul sa tim svojstvom) i N
1
suplement od N
0
u N takav da je N
1
A,
tada je: A N
0

N i N
0
N
1
= N.
Dokazi ovih cinjenica se mogu naci u [13], ali i u drugim knjigama, npr.
[3].
Osim injektivnih odnosno projektivnih modula postoje i lokalno injekti-
vni odnosno lokalno projektivni moduli.
Denicija 3.4.2.
1. Za modul M kazemo da je lokalno injektivan ako i samo ako za svaki
podmodul A modula M koji nije veliki u M, postoji ne-nula injektivan
podmodul B modula M takav da je A B = 0.
2. Za modul N kazemo da je lokalno projektivan ako i samo ako za svaki
podmodul C modula N koji nije mali u N, postoji ne-nula projektivan
direktan sumand D modula N takav da je D C.
Sada mozemo dokazati:
Teorema 3.4.2.
1) Za Rmodul M vazi sledece: M je lokalno injektivan modul ako i
samo ako je (M, N) = Tot(M, N) za svaki Rmodul N.
2) Za R modul N vazi sledece: N je lokalno projektivan modul ako i
samo ako je (M, N) = Tot(M, N) za svaki Rmodul M.
48
Dokaz.
1) =) : Pretpostavimo da je M lokalno injektivan modul. Posto je,
na osnovu teoreme 3.3.1. za proizvoljne Rmodule M i N (M, N)
Tot(M, N), potrebno je jos dokazati da je Tot(M, N) (M, N).
Neka je f Hom
R
(M, N) takav da Ker(f) nije veliki podmodul modula
M tj. f , (M, N). Iz pretpostavke da je M lokalno injektivan sledi
da postoji injektivan 0 ,= A M za koji vazi: Ker(f) A = 0, pa je
preslikavanje f
: A x f(x) f(A) izomorzam.

Iz injektivnosti modula A a time i f(A) sledi da je 0 ,= A
M i
f(A)
N. Dakle, ispunjen je uslov 4) teoreme 2.3.1. odakle sledi da je f

parcijalno invertibilan tj. ne pripada Tot(M, N).
=) : Pretpostavimo da je A M koji nije veliki podmodul modula M.
Neka je : M M/A prirodni epimorzam i : M/A B monomor-
zam u injektivan modul B. Posto Ker()(= A) nije veliki podmodul mod-
ula M sledi da ne pripada (M, B)(= Tot(M, B)), odakle zakljucujemo
da je Hom
R
(M, B) parcijalno invertibilan homomorzam.
Na osnovu teoreme 2.3.1. postoji 0 ,= M
0

M i B
0

B tako da je
preslikavanje f
0
: M
0
x ()(x) B
0
izomorzam. Iz injektivnosti
modula B sledi injektivnost modula B
0
a time i injektivnost modula M
0
. S
obzirom da je Ker() = A i f
0
izomorzam sledi da je AM
0
= 0 cime je
dokazano da je M lokalno injektivan.
2) =) : Pretpostavimo da je N lokalno projektivan modul. Posto je,
na osnovu teoreme 3.3.1. za proizvoljne Rmodule M i N (M, N)
Tot(M, N), potrebno je jos dokazati da je Tot(M, N) (M, N).
Neka je f Hom
R
(M, N) takav da Im(f) nije mali podmodul modula
N tj. f , (M, N). Iz pretpostavke da je N lokalno projektivan sledi
da postoji projektivan 0 ,= C
N za koji vazi: C Im(f). Neka je

: N C projekcija. Imajuci u vidu da je C Im(f), zakljucujemo da
je f epimorzam. S obzirom da je C projektivan za modul M vazi: M =
Ker(f) M
0
, za neki M
0
M i pri tome je preslikavanje f
0
: M
0
x
(f)(x) C izomorzam. Dakle, f ispunjava uslov 4) teoreme 2.3.1. sto
dokazuje da je f parcijalno invertibilan homomorzam odakle, na osnovu
teoreme 2.3.2. zakljucujemo da je f parcijalno invertibilan homomorzam
tj. da ne pripada Tot(M, N).
=) : Pretpostavimo da je C N koji nije mali podmodul modula
N. Neka je : C N inkluzija i : D C epimorzam sa projek-
tivnim modulom D. Posto Im()(= C) nije mali podmodul modula N
sledi da ne pripada (D, N)(= Tot(D, N)), odakle zakljucujemo da je
Hom
R
(D, N) parcijalno invertibilan homomorzam.
Na osnovu teoreme 2.3.1. postoji 0 ,= D
0

D i N
0

N tako da je
preslikavanje : D
0
x ()(x) N
0
izomorzam. Iz projektivnosti
modula D sledi projektivnost modula D
0
a time i projektivnost modula N
0
.
49
Tada je, N
0
= Im(D
0
) = Im() Im() = C cime je dokazano da je N
lokalno projektivan modul.
Posledica 3.4.1.
1) Ako je M lokalno injektivan, tada je za svaki Rmodul N
(M, N) (M, N).
2) Ako je N lokalno projektivan, tada je za svaki Rmodul M
(M, N) (M, N).
Dokaz.
1) Iz pretpostavke da je M lokalno injektivan i prethodne teoreme sledi
da je (M, N) = Tot(M, N), a posto za proizvoljne Rmodule vazi (M, N)
Tot(M, N), dobijamo da je (M, N) (M, N).
2) Iz pretpostavke da je N lokalno projektivan i prethodne teoreme
sledi da je (M, N) = Tot(M, N), a posto za proizvoljne Rmodule vazi
(M, N) Tot(M, N), dobijamo da je (M, N) (M, N).
Posledica 3.4.1.
Ako je M lokalno injektivan i N lokalno projektivan modul tada je
(M, N) = (M, N) = Tot(M, N).
Denicija 3.4.3.
1. Za modul M kazemo da je restriktivan za velike podmodule odnosno
da je LR-modul ako i samo ako je svaki monomorzam f : M M sa
Im(f)
M izomorzam.
2. Za modul N kazemo da je restriktivan za male podmodule odnosno da
je SR-modul ako i samo ako je svaki epimorzam f : N N sa Ker(f)
N izomorzam.
Za njih vazi:
Teorema 3.4.3.
1) Ako je M LRmodul, tada je
(M, N) Rad(M, N)
za svaki Rmodul N.
2) Ako je N SRmodul, tada je
(M, N) Rad(M, N)
50
za svaki Rmodul M.
Dokaz.
1) Pretpostavimo da f (M, N). Iz denicije (M, N) sledi da je
Ker(f)
M.
Medutim, posto za svako g Hom
R
(N, M) vazi:
Ker(f) Ker(gf) Im(1
M
gf)
sledi da je Im(1
M
gf)
M.
Iz Ker(gf) Ker(1
M
gf) = 0, imajuci u vidu da je Ker(gf)
M,
zakljucujemo da je Ker(1
M
gf) = 0 tj. da je 1
M
gf monomorzam.
Dakle, 1
M
gf : M M je monomorzam i Im(1
M
gf)
M
odakle, posto je M LR modul, zakljucujemo da je 1
M
gf automorzam.
Iz denicije Rad(M, N) sledi da f Rad(M, N).
2) Pretpostavimo da f (M, N). Iz denicije (M, N) sledi da je
Im(f)
N.
Medutim, posto za svako g Hom
R
(N, M) vazi:
Ker(1
N
fg) Im(fg) Im(f)
sledi da je Ker(1
N
fg)
N.
Iz Im(fg) + Im(1
N
fg) = N, imajuci u vidu da je Im(fg)
N,
zakljucujemo da je Im(1
N
fg) = N tj. da je 1
N
fg epimorzam.
Dakle, 1
N
fg : N N je epimorzam i Ker(1
N
fg)
N odakle,
posto je N SRmodul, zakljucujemo da je 1
N
fg automorzam. Iz deni-
cije Rad(M, N) sledi da f Rad(M, N).
Posledica 3.4.2.
1) Ako je M LRmodul, tada za svaki Rmodul N vazi:
(M, N) +Tot(M, N) = Tot(M, N).
2) Ako je N SRmodul, tada za svaki Rmodul M vazi:
(M, N) +Tot(M, N) = Tot(M, N).
Dokaz.
1) Iz prethodne teoreme sledi da je (M, N) Rad(M, N). Primenom
teoreme 3.3.5. dolazimo do trazene jednakosti.
2) Iz prethodne teoreme sledi da je (M, N) Rad(M, N). Primenom
teoreme 3.3.5. dolazimo do trazene jednakosti.
51
Posledica 3.4.3.
1) Ako je M LRmodul i lokalno injektivan, tada za svaki Rmodul N
vazi:
(M, N) = Rad(M, N) = Tot(M, N).
2) Ako je N SRmodul i lokalno projektivan, tada za svaki Rmodul
M vazi:
(M, N) = Rad(M, N) = Tot(M, N).
Dokaz.
1) Posto je M LRmodul, na osnovu prethodne teoreme, sledi da je:
(M, N) Rad(M, N). Imajuci u vidu da za proizvoljne Rmodule M i N
vazi: Rad(M, N) Tot(M, N), dobijamo da je (M, N) Rad(M, N)
Tot(M, N). Medutim, Tot(M, N) = (M, N) jer je M lokalno injektivan
modul.
2) Posto je N SRmodul, na osnovu prethodne teoreme, sledi da je:
(M, N) Rad(M, N). Imajuci u vidu da za proizvoljne Rmodule M i N
vazi: Rad(M, N) Tot(M, N), dobijamo da je (M, N) Rad(M, N)
Tot(M, N). Medutim, Tot(M, N) = (M, N) jer je N lokalno projektivan
modul.
Denisimo LEdekompoziciju.
Denicija 3.4.4. Za dekompoziciju Rmodula
M =
iI
M
i
kazemo da je LE-dekompozicija ako je
W
i
:= End
R
(M
i
)
lokalni prsten za svako i I.
Vaznost modula sa LEdekompozicijom proizilazi iz cinjenice da su:
projektivni i polusavrseni moduli,
diskretni moduli (def. 4.1.2.),
poluprosti moduli i
moduli konacne duzine
samo neki od primera modula sa LEdekompozicijom.
Navodeci svojstva Tot(M, N) istakli smo da Tot(M, N), u opstem slucaju,
nije aditivno zatvoren.
Medutim, u slucaju da su M i N moduli sa LEdekompozicijom, Tot(M, N)
je aditivno zatvoren i Tot(W) (tj. Tot(V )) je ideal od W (tj. od V ).
52
Neka je:
:= M Mod
R
[ (M, N) = Tot(M, N) za svaki Rmodul N ,
:= N Mod
R
[ (M, N) = Tot(M, N) za svaki Rmodul M ,
:= M Mod
R
[ Rad(M, N) = Tot(M, N) za svaki Rmodul N i
:= N Mod
R
[ Rad(M, N) = Tot(M, N) za svaki Rmodul M .
Iz teoreme 3.4.2. vidimo da:
M ako i samo ako je M lokalno injektivan
i
N ako i samo ako je N lokalno projektivan.
Iz posledice 3.4.3. vidimo da:
M ako je M lokalno injektivan i LRmodul
i
N ako je N lokalno projektivan i SRmodul.
U poglavlju 4.2. denisacemo polupotentne homomorzme i pokazati da
vazi:
M ako i samo ako je W polupotentan prsten.
i
N ako i samo ako je V polupotentan prsten.
Za , , i vazi:
Teorema 3.4.5. Neka je M = M
1
... M
m
i N = N
1
... N
n
. Tada
vazi:
1) M ako i samo ako M
i
za svako i = 1 .. m.
2) N ako i samo ako N
j
za svako j = 1 .. n.
3) M ako i samo ako M
i
4) N ako i samo ako N
j
Dokaz.
1) =) : Pretpostavimo da M .
Dokazimo da M
1
tj. da je (M
1
, N) = Tot(M
1
, N). S obzirom da je
uvek (M
1
, N) Tot(M
1
, N), potrebno je jos dokazati da je Tot(M
1
, N)
(M
1
, N).
Pretpostavimo da f Tot(M
1
, N). Neka je : M M
1
projekcija i
: M
1
M inkluzija.
53
Tada, f = f1
M
1
= f (M
1
, N), jer je na osnovu teoreme 3.3.4
f Tot(M, N)(= (M, N)) a za (M, N) vazi svojstvo 2.a) teoreme
3.2.1.
Na slican nacin se dokazuje da M
i
tj. da je (M
i
, N) = Tot(M
i
, N)
=) : Pretpostavimo da M
i
Dokazimo da M tj. da je (M, N) = Tot(M, N). S obzirom da je
uvek (M, N) Tot(M, N), potrebno je jos dokazati da je Tot(M, N)
(M, N).
Pretpostavimo da f Tot(M, N)(= Tot(M
1
... M
m
, N)). Neka su,
za i = 1 .. m,
i
: M M
i
projekcije i
i
: M
i
M inkluzije.
Tada, za i = 1 .. m, f
i
i
(M, N)(= (M
1
... M
m
, N)), jer je na
osnovu teoreme 3.3.4. f
i
Tot(M
i
, N)(= (M
i
, N)) a za (M
i
, N) vazi
svojstvo 2.a) teoreme 3.2.1.
Medutim, posto za (M, N) vazi svojstvo 1.a) teoreme 3.2.1. dobijamo
da f
1
1
+... +f
m
m
= f(
1
1
+... +
m
m
) = f (M, N).
2) =) : Pretpostavimo da N .
Dokazimo da N
1
tj. da je (M, N
1
) = Tot(M, N
1
). S obzirom da je
uvek (M, N
1
) Tot(M, N
1
), potrebno je jos dokazati da je Tot(M, N
1
)
(M, N
1
).
Pretpostavimo da f Tot(M, N
1
). Neka je : N N
1
projekcija i
: N
1
N inkluzija.
Tada, f = 1
N
1
f = f (M, N
1
), jer je na osnovu teoreme 3.3.4.
f Tot(M, N)(= (M, N)) a za (M, N) vazi svojstvo 2.b) teoreme
3.2.1.
Na slican nacin se dokazuje da N
j
tj. da je (M, N
j
) = Tot(M, N
j
)
=) : Pretpostavimo da N
j
Dokazimo da N tj. da je (M, N) = Tot(M, N). S obzirom da je
uvek (M, N) Tot(M, N), potrebno je jos dokazati da je Tot(M, N)
(M, N).
Pretpostavimo da f Tot(M, N)(= Tot(M, N
1
... N
n
)). Neka su,
za j = 1 .. n,
j
: N N
j
projekcije i
j
: N
j
N inkluzije.
Tada, za j = 1 .. n,
j
j
f (M, N)(= (M, N
1
... N
n
)), jer je na
osnovu teoreme 3.3.4.
j
f Tot(M, N
j
)(= (M, N
j
)) a za (M, N
j
) vazi
svojstvo 2.b) teoreme 3.2.1.
Medutim, posto za (M, N) vazi svojstvo 1.b) teoreme 3.2.1. dobijamo
da
1
1
f +... +
n
n
f = (
1
1
+... +
n
n
)f = f (M, N).
3) =) : Pretpostavimo da M .
Dokazimo da M
1
tj. da je Rad(M
1
, N) = Tot(M
1
, N). S obzirom da
je uvek Rad(M
1
, N) Tot(M
1
, N), potrebno je jos dokazati da je Tot(M
1
, N)
Rad(M
1
, N).
54
Pretpostavimo da f Tot(M
1
, N). Neka je : M M
1
projekcija i
: M
1
M inkluzija.
Tada, f = f1
M
1
= f Rad(M
1
, N), jer je na osnovu teoreme 3.3.4.
f Tot(M, N)(= Rad(M, N)) a za Rad(M, N) vazi svojstvo 2. teoreme
3.3.2.
Na slican nacin se dokazuje da M
i
tj. da je Rad(M
i
, N) = Tot(M
i
, N)
=) : Pretpostavimo da M
i
Dokazimo da M tj. da je Rad(M, N) = Tot(M, N). S obzirom da je
uvek Rad(M, N) Tot(M, N), potrebno je jos dokazati da je Tot(M, N)
Rad(M, N).
Pretpostavimo da f Tot(M, N)(= Tot(M
1
... M
m
, N)). Neka su,
za i = 1 .. m,
i
: M M
i
projekcije i
i
: M
i
M inkluzije.
Tada, za i = 1 .. m, f
i
i
Rad(M, N)(= Rad(M
1
... M
m
, N)), jer je
na osnovu teoreme 3.3.4. f
i
Tot(M
i
, N)(= Rad(M
i
, N)) a za Rad(M
i
, N)
vazi svojstvo 2. teoreme 3.3.2.
Medutim, posto za Rad(M, N) vazi svojstvo 1. teoreme 3.3.2. dobijamo
da
1
1
f +... +
m
m
f = (
1
1
+... +
m
m
)f = f Rad(M, N).
4)=) : Pretpostavimo da N .
Dokazimo da N
1
tj. da je Rad(M, N
1
) = Tot(M, N
1
). S obzirom da
je uvek Rad(M, N
1
) Tot(M, N
1
), potrebno je jos dokazati da je Tot(M, N
1
)
Rad(M, N
1
).
Pretpostavimo da f Tot(M, N
1
). Neka je : N N
1
projekcija i
: N
1
N inkluzija.
Tada, f = 1
N
1
f = f Rad(M, N
1
), jer je na osnovu teoreme 3.3.4.
f Tot(M, N)(= Rad(M, N)) a za Rad(M, N) vazi svojstvo 2. teoreme
3.3.2.
Na slican nacin se dokazuje da N
j
tj. da je Rad(M, N
j
) = Tot(M, N
j
)
=) : Pretpostavimo da N
j
Dokazimo da N tj. da je Rad(M, N) = Tot(M, N). S obzirom da je
uvek Rad(M, N) Tot(M, N), potrebno je jos dokazati da je Tot(M, N)
Rad(M, N).
Pretpostavimo da f Tot(M, N)(= Tot(M, N
1
... N
n
)). Neka su,
za j = 1 .. n,
j
: N N
j
projekcije i
j
: N
j
N inkluzije.
Tada, za j = 1 .. n,
j
j
f Rad(M, N)(= Rad(M, N
1
... N
n
)),
jer je na osnovu teoreme 3.3.4.
j
f Tot(M, N
j
)(= Rad(M, N
j
)) a za
Rad(M, N
j
) vazi svojstvo 2. teoreme 3.3.2.
Medutim, posto za Rad(M, N) vazi svojstvo 1. teoreme 3.3.2. dobijamo
da
1
1
f +... +
n
n
f = (
1
1
+... +
n
n
)f = f Rad(M, N).
Pretpostavimo da 0 ,= f Reg(M, N) tj. da je f ne-nula regularan
homomorzam. Tada je f parcijalno invertibilan homomorzam sto znaci
da f ne pripada Tot(M, N).
55
Dakle,
(9) Reg(M, N) Tot(M, N) = 0
Posto za proizvoljne R module M i N vazi:
(M, N), (M, N) i Rad(M, N) Tot(M, N),
iz (9) sledi da je:
Reg(M, N) (M, N) = 0,
Reg(M, N) (M, N) = 0 i
Reg(M, N) Rad(M, N) = 0.
Osim (9), za Reg(M, N) i Tot(M, N) vazi sledece:
(10) Reg(M, N)Tot(W) = 0,
ali i
(11) Tot(V )Reg(M, N) = 0.
Dokazimo (10).
Neka je w Tot(W) i f Reg(M, N). Uocimo da tada fw Reg(M, N),
jer je Reg(M, N) desni Wmodul.
Pretpostavimo suprotno tj. da je fw ,= 0. S obzirom da fw Reg(M, N),
fw je regularan a time i parcijalno invertibilan homomorzam. Na osnovu
teoreme 2.3.2. sledi da je w parcijalno invertibilan homomorzam sto je u
suprotnosti sa cinjenicom da w Tot(W).
Na slican nacin se dokazuje (11).
Primer 3.4.1. Hom
Z
(Q, Q) = Reg(Q, Q) Tot(Q, Q).
U primeru 3.1.3. smo pokazali da je
Hom
Z
(Q, Q) = Reg(Q, Q)
tj. da je svaki f Hom
Z
(Q, Q) regularan a time i parcijalno invertibi-
lan odnosno da ne pripada Tot(Q, Q). Na osnovu toga zakljucujemo da je
Tot(Q, Q) = 0.
Prema tome,
Hom
Z
(Q, Q) = Reg(Q, Q) +Tot(Q, Q).
Imajuci u vidu da je Reg(M, N) Tot(M, N) = 0 dobijamo da
Hom
Z
(Q, Q) = Reg(Q, Q) Tot(Q, Q).
Primer 3.4.2. Ako su M i N takvi Rmoduli da je Hom
R
(N, M) = 0,
tada je Hom
R
(M, N) = Reg(M, N) Tot(M, N).
56
Hom
R
(M, N) = Tot(M, N)
dok smo u primeru 3.1.1. pokazali da je Reg(M, N) = 0.
Prema tome,
Hom
R
(M, N) = Reg(M, N) +Tot(M, N).
Imajuci u vidu da je Reg(M, N) Tot(M, N) = 0 dobijamo da je
Hom
R
Specijalno,
Primer 3.4.2. Ako je M = Z Z i N = Q, tada je Hom
R
(M, N) =
Reg(M, N) Tot(M, N).
Primer 3.4.3. Ako su M i N nerastavljivi i neizomorfni Rmoduli,
tada je Hom
R
Hom
R
(M, N) = Tot(M, N).
Pretpostavimo da 0 ,= f Hom
R
(M, N) pripada Reg(M, N). Tada je f
regularan a time i parcijalno invertibilan sto je u suprotnosti sa cinjenicom
da je Hom
R
(M, N) = Tot(M, N) tj. da f nije parcijalno invertibilan. Dakle,
Reg(M, N) = 0 tj.
Hom
R
(M, N) = Reg(M, N) +Tot(M, N).
Imajuci u vidu da je Reg(M, N) Tot(M, N) = 0 dobijamo da je
Hom
R
4. Relativno regularni
homomorzmi
4.1. Uregularni homomorzmi
Podsetimo se na pocetku ovog poglavlja da su:
M i N proizvoljni (desni) Rmoduli,
W := End
R
(M) i V := End
R
(N).
Denicija 4.1.1. Neka je U proizvoljan V Wpodmodul od Hom
R
(M, N).
Za homomorzam f Hom
R
(M, N) kazemo da je U-regularan ako i samo
ako postoji homomorzam g Hom
R
(N, M) tako da je:
(12) fgf f U.
Za H Hom
R
(M, N) kazemo da je Uregularan ako je svaki njegov
element Uregularan.
Napomena 4.1.1. Iz denicije Uregularnih homomorzama lako se
moze dokazati da vazi sledece:
Ako je f Hom
R
(M, N) Uregularan i U = 0, tada je f regularan
homomorzam.
Ako je f Hom
R
(M, N) Uregularan i U U
1
, tada je f U
1
regularan.
Dokazimo sledece:
R
(M, N) i u U Hom
R
(M, N).
Sledeci iskazi su ekvivalentni:
1) f je Uregularan.
2) f +u je Uregularan.
Dokaz.
1) = 2) : Pretpostavimo da je f Uregularan tj. da postoji g
Hom
R
(N, M) tako da je ispunjeno (12).
57
58
Neka je
U u
1
:= fgf f.
Tada, (f+u)g(f+u)(f+u) = u
1
+fgu+ugf+uguu U jer u
1
, u U,
a posto je U V Wpodmodul od Hom
R
(M, N) i fgu, ugf, ugu U.
2) = 1) : Pretpostavimo da je f +u Uregularan. S obzirom da u U
tada i u U pa na osnovu prethodno dokazane implikacije (1) = 2))
sledi da je f = (f +u) + (u) Uregularan.
S obzirom da je za proizvoljne Rmodule M i N ispunjeno:
(M, N) Tot(M, N),
(M, N) Tot(M, N) i
Rad(M, N) Tot(M, N).
na osnovu drugog dela napomene 4.1.1. dobijamo da vazi :
R
(M, N).
1) Ako je f (M, N)regularan, tada je f Tot(M, N)regularan.
2) Ako je f (M, N)regularan, tada je f Tot(M, N)regularan.
3) Ako je f Rad(M, N)regularan, tada je f Tot(M, N)regularan.
Pre navodenja teoreme 4.1.3. napomenimo da je:
Svaki injektivan modul lokalno injektivan.
Svaki projektivan i polusavrsen modul lokalno projektivan.
Svaki injektivan modul LRmodul.
Svaki projektivan modul SRmodul.
Dokazi ovih iskaza se mogu naci u [4] .
Teorema 4.1.3.
1) Ako je M injektivan modul, tada je za svaki Rmodul N svaki ho-
momorzam f Hom
R
(M, N) (M, N)regularan.
2) Ako je N projektivan i polusavrsen modul, tada je za svaki Rmodul
M svaki homomorzam f Hom
R
(M, N) (M, N)regularan.
Dokaz.
1) Pretpostavimo da je M injektivan modul. Na osnovu prethodne
napomene sledi da je M lokalno injektivan i LRmodul, pa na osnovu
posledice 3.4.3. dobijamo da je: (M, N) = Rad(M, N) = Tot(M, N).
I slucaj: f (M, N).
Tada, za svaki g Hom
R
(N, M), fgf f = f(gf 1
M
) (M, N),
jer za (M, N) vazi svojstvo 2.a) teoreme 3.2.1.
II slucaj: f , (M, N).
U ovom delu dokaza koristimo svojstvo S.1) koje vazi za injektivne mod-
ule i navedeno je u poglavlju 3.4., sa A = Ker(f).
59
S obzirom da Ker(f) nije veliki podmodul modula M, komplement M
0
od Ker(f) je razlicit od 0. Posto je M
0
komplement od Ker(f) a time i
Ker(f) M
0
= 0 sledi da je preslikavanje f
0
: M
0
m f(m) f(M
0
)
izomorzam. Imajuci u vidu injektivnost modula M
0
, kao podmodula injek-
tivnog modula M, zakljucujemo da je f(M
0
) takode injektivan podmodul
modula N a time i njegov direktan sumand.
Denisimo preslikavanje g Hom
R
(N, M) na sledeci nacin: g := f
1
0
,
pri cemu je : M
0
M inkluzija i : N f(M
0
) projekcija.
Uocimo da je, fgf(m) = ff
1
0
f(m) = f(m) za svako m M
0
.
Neka je x Ker(f) + M
0
tj. x = y + m za neko y Ker(f) i za neko
m M
0
.
Tada je, (fgf f)(x) = (fgf f)(y +m) = (fgf)(y +m) f(y +m) =
(fgf)(m) f(m) = 0 tj. Ker(f) +M
0
Ker(fgf f).
Posto je, na osnovu svojstva S.1), Ker(f) + M
0

M zakljucujemo da
je i Ker(fgf f)
M tj. da fgf f (M, N).

2) Pretpostavimo da je N projektivan i polusavrsen modul. Na osnovu
prethodne napomene sledi da je N lokalno projektivan i SRmodul, pa
na osnovu posledice 3.4.3. dobijamo da je: (M, N) = Rad(M, N) =
Tot(M, N)
I slucaj: f (M, N).
Tada je, za svaki g Hom
R
(N, M), fgf f = (fg 1
N
)f (M, N),
jer za (M, N) vazi svojstvo 2.b) teoreme 3.2.1.
II slucaj: f , (M, N).
U ovom delu dokaza koristimo svojstvo S.2) koje vazi za projektivne i
polusavrsene module i navedeno je u poglavlju 3.4., sa A = Im(f).
S obzirom da Im(f) nije mali podmodul modula N, suplement N
0
od
Im(f) je razlicit od N, a time je i suplement N
1
od N
0
razlicit od 0. Neka
je : N N
1
projekcija. Posto je N
1
Im(f), preslikavanje f : M N
1
je epimorzam na modul N
1
koji je projektivan s obzirom da je na osnovu
svojstva S.2) N
1

N i da je direktan sumand projektivnog modula (a to

je po pretpostavci N) projektivan. Prema tome, za modul M vazi: M =
Ker(f) M
1
pa je preslikavanje f
1
: M
1
x f(x) N
1
izomorzam.
Denisimo preslikavanje g Hom
R
(N, M) na sledeci nacin: g := f
1
1
, pri
cemu je : M
1
M inkluzija.
Tada je, za svako m M
1
:
fgf(m) = ff
1
1
f(m) = f(m) tj. (fgf f)(M
1
) = 0,
dok je za svako x Ker(f):
fgf(x) = ff
1
1
f(x) = ff
1
1
(f(x)) = 0 tj. (fgf)(Ker(f)) = 0.
Dakle, (fgf f)(M) = (fgf f)(M
1
+ Ker(f)) = (fgf f)(M
1
) +
(fgf f)(Ker(f)) = (f)(Ker(f))
Neka x f(Ker(f)).
Tada je, x = f(y) za neko y Ker(f) tj. (x) = (f(y)) = (f)(y) =
0. Dakle, x Ker().
60
Neka x Ker() Im(f).
Tada je, x = f(y) za neko y M i (x) = 0 tj. (f(y)) = 0 tj.
(f)(y) = 0. Dakle, y Ker(f) tj. x f(Ker(f)).
Prema tome, f(Ker(f)) = Ker() Im(f)(= N
0
Im(f)).
Posto je, na osnovu svojstva S.2), N
0
Im(f)
N iz prethodno dobijene
jednakosti sledi da je i Im(fgf f)
N tj. da fgf f (M, N).

Posledica 4.1.1.
1) Ako je M injektivan modul, tada je za svaki Rmodul N svaki ho-
momorzam f Hom
R
(M, N) Rad(M, N)regularan.
2) Ako je N projektivan i polusavrsen modul, tada je za svaki Rmodul
M svaki homomorzam f Hom
R
(M, N) Rad(M, N)regularan.
Dokaz.
1) Iz prethodne teoreme sledi da je
f (M, N)regularan.
S obzirom da je M injektivan modul, a time i LRmodul, na osnovu drugog
dela napomene 4.1.1. sledi da je
f Rad(M, N)regularan
jer je pod pretpostavkom da je M LRmodul prema teoremi 3.4.3. ispun-
jeno:
(M, N) Rad(M, N)
za svaki Rmodul N.
2) Iz prethodne teoreme sledi da je
f (M, N)regularan.
S obzirom da je N projektivan modul, a time i SRmodul, na osnovu drugog
dela napomeme 4.1.1. sledi da je
f Rad(M, N)regularan
jer je pod pretpostavkom da je N SRmodul prema teoremi 3.4.3. ispun-
jeno:
(M, N) Rad(M, N)
za svaki Rmodul M.
Denicija 4.1.2.
1) Za modul M kazemo da je neprekidan ako pored S.1) ispunjava i S.1),
pri cemu je S.1) Ako je M
0

M i A M takav da je A

= M
0
, tada je
A
M.
61
2) Za modul N kazemo da je diskretan ako pored S.2) ispunjava i S.2),
pri cemu je S.2) Ako je N
0

N i A N takav da je N/A

= N
0
, tada je
A
N.
Posledica 4.1.2.
1) Svaki endomorzam f W je (W)regularan ako je M neprekidan
modul.
2) Svaki endomorzam f V je (V )regularan ako je N diskretan
modul.
Dokaz.
1) Slicno dokazu prvog dela teoreme 4.1.3.
2) Slicno dokazu drugog dela teoreme 4.1.3.
Denicija 4.1.3. Neka je U proizvoljan V Wpodmodul od Hom
R
(M, N)
U-Reg(M, N) := f Hom
R
(M, N) [ VfW je Uregularan
pri cemu je VfW V Wpodmodul od Hom
R
(M, N) generisan sa f.
Napomena 4.1.2. Kada kazemo da je VfW Uregularan to znaci da
je svaki njegov element Uregularan.
Dokazimo sledece:
U U-Reg(M, N).
Posto je U V Wpodmodul od Hom
R
(M, N) i s obzirom da za u U
vazi : U u = u 0 u u sledi da je u U-Reg(M, N) tj. U U-
Reg(M, N).
Ako je U
1
U
2
(U
i
su V Wpodmoduli od Hom
R
(M, N), i = 1, 2),
tada je U
1
-Reg(M, N) U
2
-Reg(M, N).
Neka je f U
1
-Reg(M, N). Tada je VfW U
1
regularan tj. vfw je
U
1
regularan za svako v V i za svako w W. Dakle, postoji g
Hom
R
(N, M) tako da je (vfw)g(vfw) (vfw) U
1
( U
2
), sto upravo
znaci da je vfw je U
2
regularan za svako v V i w W odnosno da je
VfW U
2
regularan. Prema tome, f U
2
-Reg(M, N).
Slicno kao sto je u poglavlju 3.1. dokazano da je Reg(M, N) najveci
regularan V Wpodmodul od Hom
R
(M,N) moze se dokazati:
Teorema 4.1.3. U-Reg(M, N) je najveci Uregularan V Wpodmodul
od Hom
R
(M, N).
Posto je U-Reg(M, N) V Wpodmodul od Hom
R
(M, N), za U u
deniciji 4.1.2. mozemo uzeti upravo U-Reg(M, N).
62
Pri tome vazi:
Teorema 4.1.4. Neka je U proizvoljan V Wpodmodul od Hom
R
(M, N)
i
U
1
:= U-Reg(M, N).
Tada je
U
1
-Reg(M, N) = U
1
.
Dokaz. S obzirom da je ranije dokazano da je U
1
U
1
-Reg(M, N),
ostalo je jos da se dokaze da je U
1
-Reg(M, N) U
1
.
Neka je f U
1
-Reg(M, N). Tada postoji g Hom
R
(N, M) tako da je
fgf f U
1
.
Neka je U
1
h := fgf f = f(gf 1
M
) = (fg 1
N
)f. Tada postoji
k Hom
R
(N, M) tako da je
hkh h U.
Neka je U u := hkh h.
Dakle,
f
= fgf h
= fgf hkh +u
= fgf f(gf 1
M
)k(fg 1
N
)f +u
= f [g (gf 1
M
)k(fg 1
N
)] f +u
Neka je Hom
R
(N, M) g
:= g (gf 1
M
)k(fg 1
N
).
Prema tome, postoji g
Hom
R
(N, M) tako da je
f fg
f = u U,
tj.
f fg
f = u U-Reg(M, N) = U
1
,
sto dokazuje da je f U
1
regularan tj. da f U
1
-Reg(M, N).
4.2. Poluregularni i polupotentni homomorzmi
R
(M, N) kazemo da je
poluregularan ako postoji homomorzam g Hom
R
(N, M) tako da je:
(13) fgf f Rad(M, N)
63
i
(14) gfg = g.
Prema lemi 14. iz [11] prethodna denicija je ekvivalentna sledecoj:
R
(M, N) kazemo da je
poluregularan ako postoji regularan homomorzam g Hom
R
(N, M) tako
da je:
f g Rad(M, N)
Ako uporedimo uslov (13) sa uslovom (12), odnosno uslov (14) sa iskazom
3) teoreme 2.3.1. vidimo da su :
poluregularni homomorzmi Rad(M, N)regularni.
poluregularni homomorzam parcijalno invertibilni.
Pokazuje se da (primer 6.2. u [12]) iz pretpostavki:
f Hom
R
(M, N) je Rad(M, N)regularan i
f Hom
R
(M, N) je parcijalno invertibilan
ne sledi da je f Hom
R
(M, N) poluregularan.
Za H Hom
R
(M, N) kazemo da je poluregularan ako je svaki njegov
element poluregularan.
Za prsten R kazemo da je poluregularan ako je R/Rad(R) regularan i
ako je r 0 (mod Rad(R)) za svaki idempotentni element r R.
W je poluregularan tj. svaki endomorzam f W je poluregularan ako
i samo ako je W poluregularan prsten.
Teorema 4.2.1. Za homomorzam f Hom
R
(M, N) Rad(M, N)
sledeci iskazi su ekvivalentni:
1) Postoji homomorzam g Hom
R
(N, M) tako da je
s := fg = (fg)
2
,= 0, s V.
2) Postoji homomorzam h Hom
R
(N, M) tako da je
t := hf = (hf)
2
,= 0, t W.
3) Postoji homomorzam k Hom
R
(N, M) tako da je
kfk = k , Rad(M, N).
64
Dokaz.
1) = 2) : Iz
(gsf)
2
= gsfgsf = gs
3
f = gsf
vidimo da je t := gsf idempotentan, pa za h mozemo izabrati upravo gs.
Iz ftg = fgsfg = s
3
= s ,= 0 sledi t ,= 0.
2) = 3) : Iz
hfhfhfh = t
3
h = th = hfh
vidimo da za k mozemo izabrati upravo hfh.
Iz kf = hfhf = t
2
= t ,= 0 sledi k ,= 0.
3) = 1) : Iz
kfk = k tj. fkfk = fk
vidimo da je s := fk idempotentan, pa za g mozemo izabrati upravo k.
Iz ks = kfg = kfk = k ,= 0 sledi s ,= 0.
R
(M, N) Rad(M, N)
kazemo da je polupotentan ako ispunjava bar jedan uslov (a samim tim i sve
ostale uslove) iz teoreme 4.2.1.
Za H Hom
R
(M, N) kazemo da je polupotentan ako je svaki njegov
element polupotentan.
Za prsten R kazemo da je polupotentan ako svaki glavni levi (tj. desni)
ideal koji nije sadrzan u Rad(R) sadrzi ne-nula idempotentne elemente.
W je polupotentan tj. svaki endomorzam f W Rad(W) je polupo-
tentan ako i samo ako je W polupotentan prsten.
Teorema 4.2.2. Za Rmodule M i N sledeci iskazi su ekvivalentni:
1) Hom
R
(M, N) je polupotentan.
2) Tot(M, N) = Rad(M, N).
Dokaz.
1) = 2) : S obzirom na teoremu 3.4.1. potrebno je jos dokazati da je
Tot(M, N) Rad(M, N).
Pretpostavimo suprotno tj. da postoji f Tot(M, N) koji ne pripada
Rad(M, N). Dakle, f nije parcijalno invertibilan pa je, na osnovu teoreme
2.3.1., za svako g Hom
R
(N, M) ili fg = 0 ili fg ,= (fg)
2
sto je u suprot-
nosti sa pretpostavkom da je Hom
R
65
2) = 1) : Pretpostavimo da f Hom
R
(M, N) Rad(M, N). Tada, iz
Tot(M, N) = Rad(M, N), zakljucujemo da f , Tot(M, N).
Dakle, f je parcijalno invertibilan pa na osnovu teoreme 2.3.1. postoji
homomorzam g Hom
R
(N, M) tako da je 0 ,= fg = (fg)
2
. Dakle, za
f Hom
R
(M, N) Rad(M, N) vazi iskaz 1) teoreme 4.2.1. sto dokazuje da
je Hom
R
Prema tome, Tot(W) = Rad(W) ako i samo ako je W polupotentan
prsten.
U poglavlju 3.4 smo istakli da
M ako i samo ako je W polupotentan prsten.
i
N ako i samo ako je V polupotentan prsten.
Sada cemo to i dokazati.
Neka je:
:= M Mod
R
[ W je polupotentan prsten i
:= N Mod
R
[ V je polupotentan prsten .
Dakle, dokazimo da:
M ako i samo ako M
i
N ako i samo ako N
M
= Tot(M, N) = Rad(M, N) za svaki R modul N pa i za N = M
= Tot(W) = Rad(W)
= W polupotentan prsten
= M
.
M
= W polupotentan prsten
= za bilo koji Rmodul N i f Hom
R
(M, N) Rad(M, N) postoji
g Hom
R
(N, M) tako da 1
M
gf nije invertibilno u W tj. gf , Rad(W).
Medutim, posto je W polupotentan prsten postoji w W tako da je:
0 ,= w(gf) = (w(gf))
2
tj
0 ,= (wg)f = ((wg)f)
2
66
pri cemu wg Hom
R
(N, M)
= f je parcijalno invertibilan homomorzam tj. f , Tot(M, N)
= Tot(M, N) = Rad(M, N) za svaki Rmodul N
= M .
N
= Tot(M, N) = Rad(M, N) za svaki Rmodul M pa i za M = N
= Tot(V ) = Rad(V )
= V polupotentan prsten
= N
.
N
= V polupotentan prsten
= za bilo koji Rmodul M i f Hom
R
(M, N) Rad(M, N) postoji
g Hom
R
(N, M) tako da 1
N
fg nije invertibilno u V tj. fg , Rad(V ).
Medutim, posto je V polupotentan prsten postoji v V tako da je:
0 ,= (fg)v = ((fg)v)
2
tj
0 ,= f(gv) = (f(gv))
2
pri cemu gv Hom
R
(N, M)
= f je parcijalno invertibilan homomorzam tj. f , Tot(M, N)
= Tot(M, N) = Rad(M, N) za svaki Rmodul M
= N .
U vezi sa polupotentnim homomorzmima vaze i sledeca tvrdenja:
Teorema 4.2.3. Neka je M
1

M i N
1

N. Ako je Hom
R
(M, N)
polupotentan, tada je i Hom
R
(M
1
, N
1
) polupotentan.
Dokaz. Neka su
: M M
1
i
: N N
1
projekcije, a
: M
1
M i
: N
1
N
inkluzije i f
11
Hom
R
(M
1
, N
1
) Rad(M
1
, N
1
).
Tada, f :=
f
11
Hom
R
(M, N). Uocimo da f , Rad(M, N) jer bih u
suprotnom iz f
11
=
f, imajuci u vidu da za Rad(M, N) vazi svojstvo 2.

teoreme 3.3.2. sledilo da f
11
Rad(M
1
, N
1
).
67
Iz pretpostavke da je Hom
R
(M, N) polupotentan sledi egzistencija ho-
momorzma g Hom
R
(N, M) za koji vazi:
s := fg = (fg)
2
,= 0, s V.
Neka je g
11
:= g
Hom
R
(N
1
, M
1
).
Tada je
(fg)
2
=
f
11
g
11
f
11
g =
(f
11
g
11
f
11
)(g)
i
fg =
f
11
(g).
Iz 0 ,= fg = (fg)
2
dobijamo da je:
0 ,=
(f
11
g
11
f
11
)(g) =
f
11
(g) i f
11
g
11
,= 0,
odakle mnozenjem sa leve strane sa
i sa desne sa
sledi da je
(f
11
g
11
)
2
= f
11
g
11
sto dokazuje da je Hom
R
(M
1
, N
1
) polupotentan.
Teorema 4.2.4. Neka su M i N Rmoduli i pri tome je N = N
1
N
2
.
1) Hom
R
(M, N) polupotentan.
2) Hom
R
(M, N
i
) polupotentan za svako i = 1, 2.
Dokaz.
1) = 2) : Na osnovu prethodnog tvrdenja.
2) = 1) : Pretpostavimo da je Hom
R
(M, N
i
) polupotentan za svako
i = 1, 2 i da f Hom
R
(M, N) Rad(M, N).
Neka su
i
: N N
i
projekcije,
i
: N
i
N
inkluzije i f
i
=
i
f Hom
R
(M, N
i
) (i = 1, 2).
Tada je,
f =
1
f
1
+
2
f
2
.
68
Posto f , Rad(M, N), tada ili f
1
, Rad(M, N
1
) ili f
2
, Rad(M, N
2
)
jer ukoliko f
1
Rad(M, N
1
) i f
2
Rad(M, N
2
) tada, na osnovu svojstva
2. teoreme 3.3.2,
1
f
1
Rad(M, N) i
2
f
2
Rad(M, N) a time, na osnovu
svojstva 1. prethodno pomenute teoreme
1
f
1
+
2
f
2
= f Rad(M, N) sto
je u suprotnosti sa cinjenicom da f , Rad(M, N)
Pretpostavimo da f
2
, Rad(M, N
2
). Iz pretpostavke da je Hom
R
(M, N
2
)
polupotentan sledi da postoji g
2
Hom
R
(N
2
, M) tako da je:
0 ,= g
2
f
2
= (g
2
f
2
)
2
W.
Neka je g := g
2
2
Hom
R
(N, M) Tada je,
gf = (g
2
2
)(
1
f
1
+
2
f
2
) = g
2
2
f
2
= g
2
f
2
odakle sledi da je 0 ,= gf = (gf)
2
sto dokazuje da je Hom
R
(M, N) polupo-
tentan.
Na slican nacin se dokazuje i sledeca teorema:
Teorema 4.2.5. Neka su M i N Rmoduli i pri tome je M = M
1
M
2
.
1) Hom
R
2) Hom
R
(M
i
, N) polupotentan za svako i = 1, 2.
Matematickom indukcijom i primenom prethodnih tvrdenja lako se moze
pokazati da vazi:
Teorema 4.2.6. Neka su M i N Rmoduli takvi da je
M = M
1
M
2
... M
m
i
N = N
1
N
2
... N
n
.
Tada su sledeci iskazi ekvivalentni:
1) Hom
R
2) Hom
R
(M
i
, N
j
) polupotentan za svako i = 1 .. m i za svako j = 1 .. n.
Ako su M i N nerastavljivi tada vazi:
Teorema 4.2.7. Za nerastavljive Rmodule M i N sledeci iskazi su
ekvivalentni:
1) Svaki homomorzam f Hom
R
(M, N) Rad(M, N) je izomorzam.
2) Hom
R
(M, N) je poluregularan.
3) Hom
R
69
Napomena. Uocimo da je tada
Rad(M, N) = f Hom
R
(M, N) [ f nije izomorzam
Dokaz.
1) = 2) : Ako f Rad(M, N) tada je ocigledno da je f poluregularan
homomorzam. Ako f Hom
R
(M, N) Rad(M, N), tada je f izomorzam
tj. postoji f
1
. Iz f
1
ff
1
= f
1
i ff
1
f f Rad(M, N) sledi da za
trazeno g Hom
R
(N, M) koje ispunjava uslove (13) i (14) mozemo uzeti
upravo f
1
tj. g := f
1
sto dokazuje da je f poluregularan.
2) = 3) : Pretpostavimo da f Hom
R
(M, N) Rad(M, N). Iz
pretpostavke da je f poluregularan sledi da postoji homomorzma g
Hom
R
(N, M) koji ispunjava uslove (13) i (14). Medutim, mnozenjem uslova
(14) sa f sa leve strane dobijamo da je fgfg = fg tj. da je ispunjen uslov
1) teoreme 4.2.1. sto dokazuje da je f polupotentan homomorzam.
3) = 1) : Neka je f Hom
R
(M, N) Rad(M, N). Iz pretpostavke da
je f polupotentan sledi egzistencija homomorzma g Hom
R
(N, M) tako
da je
s := fg = (fg)
2
,= 0, s V
ali i homomorzma h Hom
R
(N, M) tako da je
t := hf = (hf)
2
,= 0, t W.
Na osnovu teoreme 2.1.4. za module M i N vazi:
M = t(M) (1
M
t)(M) i N = s(N) (1
N
s)(N)
Medutim, moduli M i N su nerastavljivi pa je
(1
M
t)(M) = 0 i (1
N
s)(N) = 0
tj.
1
M
= t(= hf) i 1
N
= s(= fg).
sto dokazuje da je f izomorzam.
Napomena. Pri dokazu 2) = 3) nismo koristili bilo kakve pretpo-
stavke za Rmodule M i N na osnovu cega zakljucujemo da za proizvoljne
Rmodule M i N vazi:
Hom
R
(M, N) je poluregularan = Hom
R
70
Oznake
Oznaka Pojam Strana
N Skup prirodnih brojeva 15
Z Prsten celih brojeva 2
Q Polje racionalnih brojeva 4
U(R) Skup svih invertibilnih elemenata prstena R 40
R
M Levi Rmodul M 1
M
R
Desni Rmodul M 2
R
1
M
R
2
Levi R
1
modul i desni R
2
modul M tj. R
1
R
2
bimodul M 2
R
Mod Kategorija svih levih Rmodula 1
Mod
R
Kategorija svih desnih Rmodula 2
M
M M
je podmodul modula M 4
M =
iI
M
i
M je direktna suma modula M
i
4
M
M M
je direktan sumand modula M 4

M
M M
je veliki podmodul modula M 37

M
M M
je mali podmodul modula M 37

Hom
R
(M, N) Skup svih homomorzama Rmodula M u Rmodul N 5
End
R
(M) Skup svih endomorzama Rmodula M 5
Aut
R
(M) Skup svih automorzama Rmodula M 6
(a) Red elementa a 17
C
k
Ciklicna grupa reda k 38
1
M
Identicno preslikavanje na M 8
Ker(f) Jezgro preslikavanja f 7
Im(f) Slika preslikavanja f 7
R
n
Skup svih ntorki sa elementima iz R 2
R[X] Skup svih polinoma po neodredenoj X sa koecijentima iz R 3
71
Oznake
Oznaka Pojam Strana
d
o
(p(x)) Stepen polinoma p(x) 3
R
n
[X] Skup svih polinoma po neodredenoj X sa koef. iz R stepena n 3
R
nm
Skup svih matrica reda n m nad R 3
I
n
Jedinicna matrica reda n 16
R
nm
r
Skup svih matrica reda n m nad R ranga r 16
A
T
Transponat matrice A 17
Reg(M, N) Regularan End
R
(N) End
R
(M)podmodul od Hom
R
(M, N) 29
(M, N) Singularni podmodul od Hom
R
(M, N) 38
(M, N) Kosingularni podmodul od Hom
R
(M, N) 38
Rad(M, N) Radikal modula M u modul N 40
Tot(M, N) Total modula M u modul N 24
Kraj dokaza 8
Napomena. Strana oznacava stranu na kojoj se dati pojam prvi put
pojavljuje u tekstu.
72
Literatura
[1.] F. Kasch, Locally Injective Modules and Locally Projective Modules,
Rocky Mountain J. Math., Volume 32, Number 4, 2002, Pages 1493 - 1504.
[2.] F. Kasch, Regular Substructures of Hom, Applied Categorical Struc-
tures, Volume 16, 2008, Pages 159 - 166.
[3.] F. Kasch, Modules and Rings, A translation from the German Mod-
uln und Ringe , Academic Press, 1982.
[4.] F. Kasch and A. Mader, Rings, Modules and the Total, Frontiers in
Mathematics, Birkhauser Verlag, 2004.
[5.] F. Kasch and A. Mader, Regularity and Substructures of Hom, Fron-
tiers in Mathematics, Birkhauser Verlag, 2009.
[6.] A. Mader, Regularity in endomorphism rings, Communications in
Algebra, Volume 37, Number 8, 2009, Pages 2823 - 2844.
[7.] F. Kasch and W. Schneider, The total of modules and rings, Algebra
Berichte, Volume 69, 1992, Pages 37-44.
[8.] W. Schneider, Das Total von Moduln und Ringen, Algebra Berichte,
Volume 55, 1987.
[9.] F. Kasch, Partiell invertierbare Homomorphismen und das Total,
Algebra Berichte, Volume 60, 1988, Pages 37-44.
[10.] W. K. Nicholson, Semiregular modules and rings, Canadian J.
Math., Volume 28, 1976, Pages 1105 - 1120.
[11.] W. K. Nicholson and Y. Zhou, Semiregular morphisms, Communi-
cations in Algebra, Volume 34, 2006, Pages 219 - 233.
[12.] Y. Zhou, On(semi)regularity and the total of rings and modules,
Journal of Algebra, Volume 322, Issue 2, 2009, Pages 562-578.
[13.] S. H. Mohamed and B. M uller, Continuous and discrete modules,
Lecture Notes, Volume 147, 1990.
[14.] B. Brown and N. H. McCoy, The maximal regular ideal of a ring.
Proc. Am. Math. Soc., Volume 1,1950, Pages 165 - 171.
[15.] G. Kalajzic, Algebra, Beograd, 1998.
73
[16.] B. Malesevic, Grupna funkcionalna jednacina, Magistarska teza,
Beograd, 1998.
[17.] A. Ben-Israel and T. N. E. Greville, Generalized inverses of ma-
trices, Theory and Applications, John Wiley and Sons (Pure and applied
mathematics monographs), New York, 1974.

Mag Rad

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mag Rad

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Matematicki fakultet

kazemo da je podmodul datog Rmodula M ako su

Sto se tice odnosa izmedu pomenutih pojmova, pokazano je da je svaki

Tot(M, N)=f Hom

Sto se tice podstrukture Reg(M, N), pokazano je da predstavlja najveci

Sto ce tice njihovog odnosa, pokazano je da vazi:

proizvoljni komutativni prsteni sa jedinicom.

kazemo da je podmodul datog

M ako su njegove operacije podope-

Uslovi iz prethodne denicije su svakako ispunjeni ako je, uz pretpostavku

Zmoduli koji ispunjava-

Rmoduli koji ispunja-

Rmoduli koji ispunja-

N sto i treba dokazati.

projektivan Rmodul, tada je N

N pa, na osnovu teoreme 2.1.3. sledi

N i teoreme 2.1.3. sledi regularnost homo-

N pa, na osnovu teoreme 2.1.3. sledi

M. Tada je g(f(m)) = g(f(m

ocigledno surjektivno tj. epimorzam sledi da je f

2.2. Odredivanje kvazi-inverza

Na osnovu prethodno dokazanog, dokazimo

Kao sto smo f Hom

Reg(M, N) pri cemu je:

M ako za svaki B M vazi:

N ako za svaki D N vazi:

M jer bih u suprotnom

M jer bih u suprotnom tj.

Q tj. gfh (Q, N).

Q tj. gfh (Q, N).

N. Posto je Im(fh) Im(f)

N tj. fh (Q, N).

Pri tome vazi:

M, zakljucujemo da je t(M) = 0 sto je u suprotnosti sa pretpostavkom da

N, zakljucujemo da je N = (1 s)(N) tj. s(N) = 0 sto je u

: A x f(x) f(A) izomorzam.

N. Dakle, ispunjen je uslov 4) teoreme 2.3.1. odakle sledi da je f

N za koji vazi: C Im(f). Neka je

M tj. da fgf f (M, N).

N i da je direktan sumand projektivnog modula (a to

N tj. da fgf f (M, N).

f, imajuci u vidu da za Rad(M, N) vazi svojstvo 2.

je direktan sumand modula M 4

je veliki podmodul modula M 37

je mali podmodul modula M 37

You might also like