UNIVERZITET U BEOGRADU

MATEMATIQKI FAKULTET

Poznate matematiqke konstante

{ Master rad {

Mentor: Student:
prof. dr Nebojxa Ikodinovi Jelena Xaxi

Beograd, 2022.
Predgovor
Matematiqke konstante su veoma moan alat, ne samo kada je matematika u pitau. ihov
xiri znaqaj prisutan je u razliqitim nauqnim disciplinama. Neke od ih, poput broja
π [1], Ojlerovog broja e [2] i zlatnog preseka φ [3,4], su veoma poznate. Meutim, postoje
i mnoge druge konstante, itekako znaqajne, ali ne tako prisutne u literaturi ili u
svakodnevnom ivotu. [5] Zbog qega matematiqke konstante uopxte postoje? Zaxto su
vane i kako nastaju? Ovo su glavna pitaa na koja bi ovaj rad trebalo da da odgovor.
Rad je pode en u nekoliko celina, a u svakom poglav u je opisana jedna od konstanti.
U uvodnom delu rada dat je kratak pregled osnovnih pojmova, lema, teorema i posledica
koje se koriste prilikom dokaza prikazanih u radu.
Nakon uvoda, u drugom poglav√ u je predstav ena Pitagorina konstanta √2 [6]. Pri-
kazan je dokaz iracionalnosti 2 [7], aproksimacija ove konstante utnovim itera-
tivnim postupkom i Tejlorovim redom [8], kao i ene reprezentacije preko beskonaqne
sume, proizvoda, verinih razlomaka [5].
U treem poglav u je obraena Arhimedova konstanta, broj π [1]. Ova konstanta je
prikazana preko Vijetovog [9] beskonaqnog proizvoda. Dokazana je iracionalnost [10]
broja π i prikazana je ena primena u nekim zakonima fizike [11].
U qetvrtom poglav u je definisan zlatni presek i date su egove razliqite repre-
zentacije [12], kao i prikaz egove geometrijske konstrukcije [4], egova primena u arhi-
tekturi, umetnosti i u opisu prirodnih fenomena. Prikazana je veza sa Fibonaqijevim
brojevima i dokaz egove iracionalnosti [13].
U narednom poglav u je opisan Ojlerov broj e (baza prirodnog logaritma). Prikazana
je eksponencijalna funkcija f (x) = e [1]. Pored dokaza iracionalnosti, ovde su prikazane
x

i primene Ojlerovog broja i eksponencijalne funkcije pri opisu porasta ili opadaa
neke populacije, kao i primene u opisu fiziqkih zakona [1].
U xestom poglav u predstav ene su neke znaqajne konstante koje nisu poznate u istoj
meri kao prethodne. Definisana je Aperijeva konstanta preko Rimanove zeta funkcije
[14], prikazani su naqini izraqunavaa i pokazana je ena iracionalnost [15]. Pred-
stav ene su i Ojler-Maskeronijeva i Katalanova konstanta.
Na kraju, zahva ujem se svim nastavnicima i profesorima na trudu, savetima, podrxci
i prenetom znau tokom svih godina xkolovaa. Posebnu zahvalnost dugujem mentoru dr
Nebojxi Ikodinoviu na izdvojenom vremenu, sugestijama i struqnim savetima prilikom
pisaa rada. Zahva ujem se i komisiji na sugestijama.
Najvixe se zahva ujem bliskim udima na neizmernoj podrxci, pomoi i razumevau
tokom trajaa studija.

1
Sadraj
Predgovor 1
1 Uvod 4
2 Pitagorina konstanta, √√2 11
2.1 Dokaz iracionalnosti 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2.2 Naqini predstav aa Pitagorine konstante . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2.2.1 Aproksimacija Pitagorine konstante utnovim iterativnim pos-
tupkom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2.2.2 Pitagorina konstanta kao beskonaqna suma . . . . . . . . . . . . . . . . 12
2.2.3 Pitagorina konstanta kao beskonaqni proizvod . . . . . . . . . . . . . 12
2.2.4 Pitagorina konstanta u obliku verinog razlomka . . . . . . . . . . . 13
2.2.5 Pitagorina konstanta preko Tejlorovog reda . . . . . . . . . . . . . . . 14
2.3 Logiqka zanim ivost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
3 Broj π 15
3.1 Istorijski osvrt na broj π . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
3.2 Radijan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
3.3 Beskonaqni izrazi broja π . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
3.3.1 Vijetov beskonaqni proizvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
3.3.2 Aproksimacije broja π pomou funkcije arctg x . . . . . . . . . . . . . 18
3.4 Iracionalnost broja π . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
4 Zlatni presek 22
4.1 Zlatni presek kroz istoriju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
4.2 Definicija zlatnog preseka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
4.3 Zlatni presek i Fibonaqijevi brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
4.4 Reprezentacije Zlatnog preseka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
4.4.1 Zlatni presek kao verini razlomak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
4.4.2 Zlatni presek predstav en preko Tejlorovog i binomnog reda . . . . 27
4.5 Konstrukcija zlatnog preseka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
4.6 Broj Φ u Euklidovoj konstrukciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
4.7 Zlatni pravougaonik i zlatna spirala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
4.8 Iracionalnost broja φ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
4.8.1 Kratak algebarski dokaz iracionalnosti φ . . . . . . . . . . . . . . . 33
4.8.2 Geometrijski dokaz nesamer ivosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
4.9 Zlatni presek u prirodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
4.10 Zlatni presek u umetnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
5 Baza prirodnog logaritma e 36
5.1 Osobine broja e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
5.1.1 Grafik i osobine funkcije y = e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
x 38
5.1.2 Iracionalnost broja e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
5.2 Eksponencijalni rast i opadae . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
5.2.1 Rast populacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
5.2.2 utnov zakon hlaea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
5.2.3 Zakon radioaktivnog raspada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
2
 5.2.4 Barometarska formula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
6 Jox neke zanim ive konstante 44
6.1 Aperijeva konstanta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
6.1.1 Izraqunavae Aperijeve konstante ζ(3) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
6.1.2 Iracionalnost Aperijeve konstante . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
6.2 Ojler-Maskeronijeva konstanta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
6.3 Katalanova konstanta G . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
7 Zak uqak 60
8 Literatura 61
9 Biografija 62

3
1 Uvod
Pojam skupa je osnovni pojam matematike, ne definixe se, tj. ne svodi se na jox jednos-
tavnije pojmove. Svaki skup qine egovi elementi i skup je ima odreen. Izjavu ,,x je
element skupa S" beleimo simboliqki x ∈ S, a negaciju te izjave beleimo x ∈/ S. Meu
skupove ubrajamo i tzv. prazan skup ∅, koji je bez elemenata. U radu e biti korixene
standardne oznake za osnovne skupove brojeva:
-skup prirodnih brojeva N = {1, 2, 3, ...n, n + 1, ...} ;
-skup celih brojeva Z = {..., −3,(−2, −1, 0, 1, 2, 3, ...});
-skup racionalnih brojeva Q = mn m ∈ Z, n ∈ N ;
-skup realnih brojeva R ;
-skup iracionalnih brojeva I ;
-skup kompleksih brojeva C = {x + iy|x, y ∈ R}, i = √−1.
Qesto skupu realnih brojeva pridodajemo jox dva fiktivna elementa, −∞ i +∞, koji
su na sledei naqin povezani sa realnim brojevima:
1. −∞ < x < +∞ za svaki realni broj x;
2. za x > −∞ vai: x + (+∞) = x − (−∞) = +∞,
za x < +∞ vai: x + (−∞) = x − (+∞) = −∞,
za x > 0 vai: x(+∞) = +∞, x(−∞) = −∞,
za x < 0 vai: x(+∞) = −∞, x(−∞) = +∞,
1/(+∞) = 0 i 1/(−∞) = 0.
Skup realnih brojeva kome su pridodati fiktivni elementi zovemo proxireni skup
realnih brojeva i oznaqavamo ga sa R.
Pojam prirodnog, celog i racionalnog broja je u dobroj meri poznat ve uqenicima os-
novnih xkola. Pri kraju osnovnog obrazovaa uqenici se susreu sa brojevima kao xto
su √2, √3, pa onda sa brojem π, kao razmerom duine krunice i preqnika. Dakle,
susreu se ve i sa iracionalnim brojevima, qime se upoznaju i sa realnim brojevima
na intuitivno prihvat ivom nivou. U sredoj xkoli se manipulixe realnim brojevima
i na tom nivou za mnoge najqexe prestaju bilo kakva pitaa o tome xta se zapravo
dexava u teoriji i koliko dobro bi trebalo poznavati aksiomatiku realnih brojeva, a
samim tim i prirodnih, celih i racionalnih brojeva. I u modernoj matematici pojam
realnog broja ima veoma znaqajnu ulogu. Prirodni, celi i racionalni brojevi, kako su
prethodno definisani, ne iscrp uju sve brojeve. Na primer, ne postoji racionalan broj
r, takav da r = 2. Tu qienicu su ve poznavali starogrqki matematiqari i tumaqili
2

je u smislu da dijagonala jediniqnog kvadrata nije samer iva sa stranicom kvadrata.

Pod pretpostavkom da qitalac ima osnovno znae iz elementarne matematike kada su u
pitau relacije, funkcije, da dobro poznaje algebarske strukture osnovnih skupova bro-
jeva, da e e biti navedene definicije i teoreme koje su neophodne za razumevae ovog
rada.
Definicija 1.1 Svi realni brojevi koji nisu racionalni nazivaju se iracionalni
brojevi. Skup svih iracionalnih brojeva oznaqava se sa I. Dakle, I = R \ Q.
Iracionalni brojevi koji su rexea jednaqine oblika
an xn + an−1 xn−1 + ... + a1 x + a0 = 0,

4
 ai ∈ Q , i = 0, 1, ..., n
nazivaju se algebarski. Transcedentan broj je pojam kojim se u matematici oznaqava broj
koji nije rexee nijedne algebarske jednaqine sa racionalnim koeficijentima. Tran-
scedentni brojevi su podskup iracionalnih brojeva, tj. svi transcedentni brojevi su
iracionalni, ali nisu svi iracionalni√ brojevi transcedentni. Na primer, e i π su
transcedentni (i iracionalni) dok je 2 iracionalan ali ne i transcedentan, jer je
rexee jednaqine x − 2 = 0.
2

Definicija 1.2 Realna funkcija jedne realne promen ive je svaka funkcija
f : A → R, gde je A ⊆ R. U sluqaju A ⊆ R f je realna funkcija n realnih promen ivih.
n

Pojam funkcija u da em tekstu odnosi se na realnu funkciju jedne realne promen ive,
osim ako nije drugaqije naglaxeno.
Definicija 1.3 Funkcija y = f (x) je algebarska ako zadovo ava algebarsku jednaqinu
n
n
a (x)y + a n−1 (x)y n−1
+ ... + a (x)y + a (x) = 0,
1 0 (1.1)
gde su a (x), i = 0, 1, ..., n, n ∈ N polinomi po x proizvo nog stepena.
i

Polinom n-tog stepena, n ∈ N je funkcija oblika:

0

nP (x) = a x + a
n
n
x n−1
n−1
+ ... + a + a ,1 0 (1.2)
Prirodni domen polinoma je ceo skup R. Specijalno, polinom nultog stepena je kon-
an 6= 0, n ∈ N ∪ 0, ai ∈ R, i = 0, 1, ..., n.

stantna funkcija, polinom prvog stepena linearna funkcija, polinom drugog stepena
kvadratna funkcija, itd. Oqigledno, i sami polinomi su algebarske funkcije, jer su
koeficijenti polinoma konstantne funkcije tj. polinomi nultog stepena.
Sve funkcije promen ive x koje nisu algebarske nazivaju se transcedentne. Takve
su recimo funkcije:
f (x) = sin x, f (x) = log x, f (x) = arctg x itd.

Taqka c ∈ R je taqka nagomilavaa skupa A, A ⊆ R, ako svaka okolina taqke c

sadri bar jednu taqku skupa A razliqitu od c , tj. za svako  > 0 vai:
A ∩ ((c − , c + ) \ c) 6= ∅ .

Pojam graniqne vrednosti uveden je u ci u ispitivaa ponaxaa funkcije u okolini

neke taqke bez obzira da li je funkcija u toj taqki definisana ili ne.
Definicija 1.4 Neka je f : A → R, A ⊆ R i a ∈ R taqka nagomilavaa skupa A. Kaemo
da je b ∈ R graniqna vrednost (limes) funkcije f u taqki a i pixemo
lim f (x) = b
x→a,x∈A

tj. f (x) → b, x → a x ∈ A ako za svaku okolinu V koja pripada skupu svih okolina taqke
b, xto zapisujemo V ∈ ν(b), postoji U ∈ ν(a) takva da je

f ((U \ {a}) ∩ A) ⊆ V. (1.3)

5
 Napomena: Poxto taqka nagomilavaa nekog skupa ne mora da pripada tom skupu,
funkcija f ne mora biti definisana u taqki a. Ako je funkcija f i definisana u taqki
a, vrednost f (a) ne utiqe na graniqnu vrednost funkcije ali zato oqigledno utiqe skup
A na kome se ona trai.
Neka je f : X → R, X ⊆ R i x ∈ X taqka nagomilavaa skupa X . Poxto je funkcija
sada definisana i u taqki x ispitaemo ena ponaxaa u nekoj okolini te taqke u
0

odnosu na vrednost f (x ).
0
0

Definicija 1.5 Funkcija f : X → R je neprekidna u taqki x ∈ X koja je taqka

nagomilavaa skupa X ako je
0

lim f (x) = f (x ).
x→x0 ,x∈X
0 (1.4)
Ovaj uslov, po definiciji graniqne vrednosti na " − δ" jeziku, znaqi da
(∀ > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(|x − x0 | < δ ⇒ |f (x) − f (x0 )| < ).

Definicija 1.6 Osnovne elementarne funkcije su konstantne funkcije, stepene

funkcije, eksponencijalne funkcije, logaritamske funkcije, trigonometrijske funkcije
i inverzne trigonometrijske funkcije.
Definicija 1.7 Elementarne funkcije su one koje se iz osnovnih elementarnih
funkcija dobijaju konaqnom primenom algebarskih operacija +, ·, −, : i operacije slagaa
(kompozicije) funkcija.
Teorema 1.1 Sve elementarne funkcije su neprekidne na svom prirodnom domenu.
Definicija 1.8 Brojni niz (niz) je funkcija a : N → R.
Umesto a(n) najqexe pixemo a . Pri tome se a naziva opxti qlan niza. Niz qiji
je opxti qlan a , zapisujemo u obliku a , a , ..., a , ... ili krae sa {a } . Xta vixe,
n n

domen funkcije a ne mora biti ceo skup N prirodnih brojeva, nego i neki egov beskonaqan
n 1 2 n n n∈N

podskup.
Primeri:
1. a = a + (n − 1)d, n ∈ N, a , d ∈ R (aritmetiqki niz)
2. b = b · q , n ∈ N, b , q ∈ R, (geometrijski niz)
n 1 1
n−1

3. c = c, n ∈ N (stacionaran niz)
n 1 1
n

Definicija 1.9 Broj a je graniqna vrednost (granica, limes) niza {a } ako za

svako  > 0 postoji prirodan broj n koji zavisi od  takav da za sve prirodne brojeve
n n∈N

n ≥ n vai
0

(1.5)
0
|a − a| < .n

Pixemo lim a = a ili a → a, n → ∞. U sluqaju da a ∈ R kaemo da niz {a }

konvergira. Za niz koji ne konvergira kaemo da divergira.
n→∞ n n n n∈N

Definicija 1.10 Neka je {a } niz realnih brojeva. Izraz oblika

n n∈N

a1 + a2 + ... + an + ...

6
ili krae ∞
X
an

naziva se brojni redP(red) sa opxtim qlanom a . s naziva se n−ta

n=1
Pn
parcijalna suma reda a , a red
n n = k=1 ak , n ∈ N,
∞
n=1 n

an+1 + an+2 + ... + an+k + ...

ostatak n−tog reda i oznaqava sa . Dakle,rn rn = ∞

P
k=n+1 ak .

Definicija 1.11 Red P a konvergira ako konvergira niz {s } parcijalnih

suma tog reda. Za red koji ne konvergira kaemo da divergira. Ako je lim s = s,
∞
n=1 n n n∈N

broj s se naziva suma reda P a i pixe s = P a . Ovaj naziv i zapis koristi se i

n→∞ n
∞ ∞

u sluqaju s = +∞(−∞). n=1 n n=1 n

Teorema 1.2 Koxijev potreban i dovo an uslov za konvergenciju redova: Red

∞
a konvergira ako i samo ako
P
n=1 n

(∀ > 0)(∃n0 = n0 () ∈ N)(∀n, p ∈ N)(n > n0 ⇒ |an+1 + ... + an+p | < ) .

Posledica 1.2.1 Ako P∞

konvergira, tada je
n=1 an .
limn→∞ an = 0

Posledica 1.2.2 Ako a 6→ 0, n → ∞, red divergira.

n

Niz qiji su elementi funkcije, definisane na nekom skupu X ⊆ R, naziva se funkcionalni

niz i zapisuje u obliku
f1 (x), f2 (x), ..., fn (x), ...x ∈ X, (1.6)
ili krae, {f }
Sliqno, red
n n∈N .

(1.7)
∞
X
un (x), x ∈ X,

gde su u , n ∈ N funkcije definisane na X ⊆ R naziva se funkcionalni red.

n=1

Definicija 1.12 Skup E ⊆ X svih vrednosti promen ive x za koju fukcionalni niz
n

1.6 (odnosno funkcionalni red 1.7) konvergira naziva se oblast konvergencije niza
(reda). U tom sluqaju pixemo
fn (x) → f (x), x ∈ E,

gde je f (x) = limn→∞ fn (x), x ∈E

∞
X n
X
(sn (x) → s(x) = un (x), x ∈ E, sn (x) = un (x), x ∈ E).

Funkcija f naziva se granica niza, a funkcija s suma reda.

n=1 k=1

Definicija 1.13 Funkcionalni red oblika

(1.8)
∞
X
an (x − x0 )n

naziva se stepeni (potencijalni) red.

n=0

x0 ∈ R, an ∈ R, n ∈ N0 ,

7
 Smenom svaki stepeni red moe se svesti na stepeni red oblika
(1.9)
∞
X
an xn .
n=0

Oqigledno, svaki stepeni red tog oblika konvergira za x = 0 xto znaqi da egova oblast
konvergencije E nikad nije prazan skup.
Za svaki stepeni red 1.9 postoji 0 ≤ R ≥ +∞ tako da ako je R ∈ (0, +∞) za sve x sa
osobinom |x| < R red apsolutno konvergira a za X sa osobinom |x| > R divergira. Za
R = 0 red konvergira samo za X = 0 a za R = +∞ konvergira na celom skupu realnih
brojeva . U sluqaju R > 0 interval (−R, +R) naziva se interval konvergencije a R
polupreqnik konvergencije stepenog reda.
Definicija 1.14 Funkcija f je realna analitiqka u taqki x ako postoje brojevi
r > 0 i a , n ∈ N , takvi da za sve x ∈ (x − r, x + r) vai da je
0
n 0 0 0

(1.10)
X ∞
n
f (x) = a (x − x ) . n 0
n=0

Svaki stepeni red f (x) = P a (x − x ) za R > 0 je realna analitiqka funkcija u

∞ n

taqki x . Zbir i razlika dve realne analitiqke funkcije u taqki x je realna analitiqka
n=0 n 0

funkcija u taqki x .
0 0
0

Definicija 1.15 Neka je funkcija f definisana u nekoj okolini taqke x i neka u x

ima izvode proizvo nog reda (tj. neograniqeno puta je diferencijabilna u x ), Tada se
0 0

red
0

(1.11)
X f (x ) ∞ (n)
0 n
(x − x ) 0
n!
naziva se Tejlorov red funkcije f u taqki x . Specijalno za x = 0 dobija se Mak-
n=0

lorenov red funkcije f . 0 0

Teorema 1.3 Ako se funkcija f moe predstaviti stepenim redom P a (x − x ) u ∞ n

intervalu (x −r, x +r), r > 0, tada se to moe uraditi samo na jedan naqin i to formulom n=0 n 0
0 0

(1.12)
X f (x ) ∞ (n)
0 n
f (x) = (x − x ) . 0
n!
n=0

Tablica stepenih redova:

∞
1 X
= = 1 + x + x2 + x3 + ...
1−x
n=0
∞
X xn x x2 x3
ex = =1+ + + + ...
n! 1! 2! 3!
n=0
∞
X x2n+1 x3 x5 x7
sin x = (−1)n =x− + − + ...
(2n + 1)! 3! 5! 7!
n=0
∞
X x2n x2 x4 x6
cos x = (−1)n =1− + − + ...
(2n)! 2! 4! 6!
n=0

8
 ∞
1 X x2n+1 x3 x5 x7
= (−1)n =x− + − + ...
tg x 2n + 1 3 5 7
n=0
∞
X xn x2 x3 x4
ln(1 + x) = (−1)n−1 =x− + − + ...
n 2 3 4
n=0
∞  
k
X k n k(k − 1) 2 k(k − 1)(k − 2) 3
(1 + x) = x = 1 + kx + x + x + ...
n 2! 3!
n=0

Podela intervala [a, b], a < b, je svaki konaqan skup taqaka x ∈ [a, b], i = 0, 1, ..., k, takav
da je
i

a = x < x < ... < x 0 = b. 1 k−1

Uvodimo oznaku k
P = {x } .
Taqke x nazivaju se deobne taqke, svaki interval oblika [x , x ], i = 1, 2, ..., k interval
i i=0

podele, a egova duina oznaqava se sa 4x , tj.

i
i
i i+1

4xi = xi − xi−1 , i = 1, 2, ..., k.

Oznaqavamo sa
δ = max{4x tako da i = 1, 2, ..., k}.
P i

Neka je da e funkcija f definisana na intervalu [a, b], P = {x } neka podela inter- k

vala [a, b] i neka su c proizvo no izabrane taqke iz intervala [x , x ] tj. neka

i i=0
i i−1 i

ci ∈ [xi−1 , xi ], i = 1, 2, ..., k.

Suma k
X
σP (f ) = σP (f ; c1 , ..., ck ) = f (ci ) · 4xi

naziva se Rimanova integralna suma funkcije na intervalu [a, b].

i=1

Definicija 1.16 Broj I je graniqna vrednost (limes) Rimanovih integralnih suma

funkcije f : [a, b] → R kad δ → 0, ako za svako  > 0 postoji δ = δ() tako da
za svaku podelu P = {x } intervala [a, b] za koju je δ = δ i svaki izbor taqaka
P
k

c ∈ [x , x ], i = 1, ..., k vai da je
i i=0 P
i i−1 i

k
X
f (ci ) · 4xi − I < .
i=1

U tom sluqaju pixemo lim σ (f ) = I i kaemo da je f Riman integrabilna na

intervalu [a, b]. Broj I naziva se odreeni integral funkcije f i oznaqava sa
δP →0 P

Z b
I= f (x)dx.
a

Pri tome se a i b nazivaju doom i gorom granicom integrala, respektivno, funkcija

f naziva se podintegralna funkcija, a izraz f (x)dx podintegralni izraz.

9
 Verini razlomak je izraz koji je dobijen iterativnim postupkom i on predstav a
neki broj kao sumu celog broja i razlomka qiji se imenilac isto moe predstaviti kao je
suma celog broja i nekog drugog razlomka, itd. Verini razlomci ve stotinama godina
imaju xiroku primenu. Brzo konvergiraju pa se koriste i za aproksimaciju realnih bro-
jeva razlomkom. Svaki racionalan broj se moe zapisati kao konaqan verini razlomak.
Vai i obrnuto, konaqan verini razlomak odgovara raconalnom broju.√ Beskonaqni ver-
ini razlomci predstav aju iracionalne brojeve. Svaki broj oblika n, n ∈ N moe se
prikazati kao beskonaqan periodiqni verini razlomak.
Poznato je da za svaki realan broj x postoji jedinstven ceo broj a tako da a 6 x 6 a+1.
Neka je x iracionalan broj i neka je a = bxc , gde sa bxc oznaqavamo ceo deo broja x, tj.
najvei ceo broj koji nije vei od x. Broj n = x − a zadovo ava 0 < n < 1. Ovo je prvi
korak u razvoju broja x u verini razlomak. Ako se pretpostavi da je x iracionalan broj,
takav da
a 6 x 6 a + 1, a , a + 1 ∈ Z
0 0 (1.13)
0 0

tada je a = bxc i moemo zapisati

0

x=a + , 0<
x
1 1
x
< 1.
0
1
(1.14) 1

Iz relacije < 1, sledi da je x > 1 i ako se uzme da je a = bx c, tada vai

1
x1 1 1 1

1 1
x1 = a1 + , 0< < 1.
x2 x2
Analogno za a 2 = bx2 c , vai:
1 1
x2 = a2 + , 0< <1
x3 x3
.
. (1.15)
.
1 1
xk−1 = ak−1 + , 0 < <1
xk xk
gde su a , a , ..., a , ... ∈ Z, a brojevi x , x , ..., x , ... ∈ I. Uvrxtavaem izraza 1.15 u
izraz 1.14 dobija se nakon k koraka jednostavan beskonaqan verini razlomak
0 1 k−1 0 1 k−1

x=a +
1
x
0=a +
1a +
1
=a +
0
a + 1
1
= ... 1 (1.16)
0
1
1
x2 a2 + x1
3

koji se moe krae zapisati kao x = [a ; a , ..., a , a ...]. Ako se iz beskonaqnog verinog
razlomka 1.16 odabere konaqno mnogo qlanova [a ; a , a , a , ..., a ], onda se takav izraz zove
0 1 k−1 k

k -ta konvergenta beskonaqnog razlomka x.

0 1 2 3 k

10
2 Pitagorina konstanta, √2
2 je vrlo stara matematiqka konstanta, prva iracionalna koja se uqi u xkolskim klu-
√

pama. U istoriji matematike, veoma je rano zapaen odnos odnos izmeu dijagonale i
stranice kvadrata. Otkrie same konstante pripisuje se grqkom matematiqaru i filo-
zofu Pitagori (328. p.n.e). [6]
2.1 Dokaz iracionalnosti √2
Pitagora i egovi sledbenici verovali su da se duina svake dui moe izraziti
racionalnim brojem. Drugim reqima, da se razmera svake dve dui moe izraziti kao
koliqnik dva prirodna broja. To bi znaqilo da je celobrojni umnoak dijagonale jednak
nekom drugom celobrojnom umnoxku stranice kvadrata. To uveree je naruxeno kada je
dokazano da je 2 iracionalan broj,
√
odnosno da se ne moe zapisati kao a/b,gde su a i b
prirodni brojevi. √Otkrie da je √2 iracionalan broj pripisuje se Hipasu. [6] Postoji
vixe dokaza da je 2 iracionalan broj, a u nastavku e biti izdvojena dva dokaza. Prvi
dokaz zasnovan je na svojstvima de ivosti celih√brojeva, a drugi na osnovu ureea.
-Prvi dokaz: Pretpostavimo suprotno, da je 2 racionalan broj. To znaqi da je
p √
= 2,
q
gde su p i q uzajamno prosti brojevi. Ako kvadriramo i levu i desnu stranu, dobijamo
p2
= 2, xto da e znaqi da je p = 2q . Zak uqujemo da je broj p de iv brojem 2, jer je egov
2 2

kvadrat de iv brojem 2, pa ga moemo zapisati kao p = 2r. Sada imamo 4r = 2q , odnosno

q2
2 2

2r = q . Dobili smo da je i q de iv sa 2, kao i p, xto je kontradikcija sa pretpostavkom

2 2

da su uzajamno prosti. Polazna pretpostavka nije√taqna, √2 nije racionalan broj.

-Drugi dokaz: Pretpostavimo suprotno, √ da je 2 racionalan broj. Tada postoji naj-
mai pozitivan ceo broj , takav da je ceo broj. Poxto je sledi i √
i tako
je√t = s(√2 −√1) ceo broj. Pomnoimo jednakost sa √2, t√2 = s(√2 − 1)√2. Dobiemo da
s s 2 1 < 2 1 < 2

t 2 = 2s − s 2 je ceo broj i t <√s. Ali to je kontradikcija sa polaznom pretpostavkom,

da je s najmai takav ceo broj. 2 nije racionalan broj. 

2.2 Naqini predstav aa Pitagorine konstante

2.2.1 Aproksimacija Pitagorine konstante utnovim iterativnim postup-
kom
Kvadratni koren pozitivnog broja c moe da se izraquna kao nula funkcije f (x) = x − c. 2

Aproksimacija te nule moe se dobiti utnovim iterativnim postupkom. U ovom sluqaju

utnov iterativni postupak glasi:
= (x + ), za k > 0. (2.1)
x −c 1 2 c
k
x =x −
k+1 k k
2x 2 k x k

11
Ako je c = 2 tada su f (x) = x 2 − 2, ix k+1 = xk −
x2k − 2
2xk
, [8] odnosno:
x2k−1 − 2
xk = xk−1 −
2xk−1
2x 2 − x2k−1 − 2
= k−1

x 2
2xk−1
−2
(2.2)
= k−1
2xk−1
xk−1 1
= − .
2 xk−1

utnov metod rexavaa jednaqina daje rekurentni algoritam za dobijae Pitagorine

konstante, koji ve u poqetnim iteracijama donosi vrlo precizno rexee:
, za k > 1 (2.3)
x 1 k−1 √
x = 1, x =
0 k + lim x = 2. k
2 x k−1 k→∞

Kada je u pitau reciproqna vrednost √2, imamo:

, za k > 1 (2.4)
 
1 3 2 1
y = , y =y
0 k −y k−1 lim y = √ .
k−1 k
2 2 2 k→∞

2.2.2 Pitagorina konstanta kao beskonaqna suma

Binomni razvoj,
kx k(k − 1)x2 k(k − 1)(k − 2)x3
(1 + x)k = 1 + + + + ...
1! 2! 3!
koji je takoe dao utn, prua dve interesantne sume za k = 1/2 i x = 1 [5]:
(2.5)
∞
(−1)n−1 √
 
X 2n 1 1 1·3
1+ = 1 + − + − +... = 2,
22n · (2n − 1) n 2 2·4 2·4·6
n=1

(2.6)
∞
(−1)n 2n
 
X 1 1·3 1·3·5 1
1+ =1− + − + −... = √ .
22n n 2 2·4 2·4·6 2
n=1

2.2.3 Pitagorina konstanta kao beskonaqni proizvod

Pitagorina konstanta se moe predstaviti i beskonaqnim proizvodom:
(2.7)
∞ 
(−1)k √

Y 1 1 1 1
1− = (1 + )(1 − )(1 + )(1 − )... = 2.
2k − 1 1 3 5 7
k=1

Ovo sledi iz Ojler-Vajerxtrasove faktorizacije za sinus. Za svaki realan broj x vai

[5]: 2
(2.8)
 
sin x Y x
= 1− . 2 2
x π j
j≥1

12
Odvajajui parne i neparne qinioce, proizvod se da e moe raspisati:
Y (−1)k

P= 1−
2k − 1
k≥1
  
1Y 1 1
= 1− 1+
2 4k − 1 4k + 1
k≥0
1 Y 16k 2 − 4
=
2 16k 2 − 1
k≥0
Y 16k 2 − 4
=2
k≥1
16k 2 − 1

1 2 2
 (2.9)
Y 1 − ( 2 ) /k
=2  
1
k≥1 1 − ( )2 /k 2
4
sin π sin 14 π
1 
=2· 1 2 1
2π 4π
1
=2· √
2
√
= 2.
Jox jedan razvoj za Pitagorinu konstantu preko beskonaqnog proizvoda je dat kao [5]:
(2.10)
∞
Y 
1 1 · 3 5 · 7 9 · 11 13 · 15 1
1− 2
= · · · ... = √ .
4(2n − 1) 2 · 2 6 · 6 10 · 10 14 · 14 2
n=1

2.2.4 Pitagorina konstanta u obliku verinog razlomka

Pitagorina konstanta 2 moe biti predstav ena i u obliku verinog razlomka. Pri-
√

menom algoritma 1.14 - 1.16 na x = √2, dobija se:

1+
1
1
√
= 2. (2.11)
2+
1
2+
2 + ...
Ukoliko se i levoj i desnoj strani jednakosti doda broj 1, dobija se sledei izraz:
2+
1
1
=1+
√
2 (2.12)
2+
1
2+
2 + ...
koji je povezan sa Pelovim nizom:
a0 = 0, a1 = 1, an = 2an−1 + an−2 za n > 2 (2.13)
preko graniqne formule
lim
an+1
n→∞ an
√
= 1 + 2. (2.14)
13
2.2.5 Pitagorina konstanta preko Tejlorovog reda
Tejlorov red moe da se koristi za aproksimaciju nekog broja preko polinoma koji daje
priblinu vrednost traenog broja:
(2.15)
0 f (a) 00
f (a) f (a) 000
2 3
f (x) = f (a) + (x − a) + (x − a) + (x − a) + ...
1! 2! 3!
Tejlorov red je veoma moan alat za aproksimirae vrednosti funkcija koje se inaqe
texko odreuju, a moe se koristiti i za izraqunavae beskonaqnih suma i integrala. Da
bi se iskoristio Tejlorov obrazac 2.15 √ potrebno je nai pogodnu funkciju. U ovom sluqaju
poxto se trai aproksimacija za 2 potpuno je logiqno da e se koristiti funkcija
x, a za x se uzima broj 2. Potrebno je odabrati i vrednost za a koja bi trebalo da je
√
priblina traenom broju 2, a da pri tome funkcija f (a) bude laka za izraqunavae. [8]
U ovom sluqaju√ najpogodnije je odabrati a = 1.
Za f (x) = a sledi: f (a) = a , f (a) = − a , f (x) = a , ....
0 1 −1/2 00 1 −3/2 000 3 −5/2

Uvrxtavaem izvoda funkcije √x u Tejlorov razvoj 2.15 sledi:

2 4 8

(2.16)
1 −1/2 1 −3/2 3 −5/2
√ √ 2 a 4 a a 2 8 3
x= a+ (x − a) − (x − a) + (x − a) − ...
1! 2! 3!
Odabirom x = 2 i a = 1 dobija se:
√
2=1+ − +
1 1 1
−
2 8 16 384 256
15
+
7
− ... (2.17)

Danas je mogue, zahva ujui efikasnim algoritmima i veoma√ brzim kompjuterima, izra-
qunavae ovog broja sa velikim brojem cifara. Vrednost 2 bila je izraqunata 1997.
godine do 137 438 953 444 decimalnih mesta. Ovo je√objavio tim japanskog nauqnika
Jasumasa Kanade. Februara 2006. godine rekord za 2 oboren je korixeem jednog
kunog raqunara. Japanski ineer sistema Kondo je izraqunao konstantu sa 200 000 000
000 cifara za nexto mae od 13 dana i 14 qasova rada koristei jedan 3.6 Hz P C sa 16
GB memorije.

2.3 Logiqka zanim ivost

Oqigledno da postoje racionalni brojevi x i y takvi da je x iracionalan (na primer y

x = 2 i y = 1/2). Postav a se pitae da li postoje iracionalni x i y takvi da je x y

racionalno. √
Neka je z = 2 . Ako uzmemo da je x = z = √2 i y = √2, izraqunavaem vrednosti
√ √
2 2

broja x se dobija rezultat x = 2. Dakle, dobili smo potvrdan odgovor na postav eno
y y

pitae, bez udub ivaa u aritmetiqku prirodu broja z. Zapravo, z je po Gelfond Xna-
jderovoj teoremi iz 1934. transcedentan broj, a odatle sledi da je z i iracionalan.
Postoje mnogi nerexeni problemi u ovoj matematiqkoj oblasti. Na primer, ne zna se da
li je √ √ √ √
2
z 2
2 = 2
iracionalno, a kamoli da li je trascedentno.
14
3 Broj π
Broj π je iracionalan broj koji je jednak odnosu obima i preqnika kruga π = O/d. Takoe,
broj pi se moe izraziti i preko odnosa povrxine kruga i kvadrata egovog polupre-
qnika, π = P/r . Ovaj odnos je jednak za sve krugove, xto je Euklid i dokazao u svojoj
2

kizi u 3. veku p.n.e. Ovde se namee pitae zbog qega je broj π zastup en u formulama
pomou kojih se raquna obim i povrxina kruga. Na slici 1 je prikazan krug polupre-
qnika r. Sivom bojom je obojen prsten, radijusa x i deb ine dx, koji pripada krugu.
Ako je deb ina ovog prstena beskonaqno mala tada egova povrxina moe da se izraquna
preko formule 2πx · dx, gde je 2πx obim krunice prstena. [1] Integra eem ove for-
muleRpreko svih polupreqnika od 0 do r dobija se izraz koji opisuje povrxinu kruga:
2πx dx = πr .
r 2
P = 0

Slika 1. Veza izmeu formula za obim i povrxinu kruga

3.1 Istorijski osvrt na broj π
Mnoge drevne civilizacije su uspele da priblino odrede vrednosti povrxina i obima
kruga iako nisu znali za postojae broja π. Mesopotamci su svoje matematiqke kalku-
lacije pisali na voxtanim tablicama i koristili su numeriqki sistem zasnovan na
broju 60. Pronaeni su ihovi proraquni u kojima je odreen odnos obima pravilnog
xestougla i obima egovog opisanog kruga. Ako je polupreqnik opisanog kruga r, tada su
stranice pravilnog xestougla, oko kojeg je opisan krug, takoe r. Odnos ihovih obima
Mesopotamci su prikazali seksagezimalnim brojem 0;57,36, odnosno:
1

6r
2πr
=
57
+
60 3600
36
. (3.1)
Odavde sledi da je π = 3 = 3, 125. Ova procena broja π se razlikuje za mae od 1 % od
1

egove stvarne vrednosti. Egipani su aproksimirali povrxinu kruga preqnika d tako

8

xto su umaili preqnik za egove duine, nakon qega su tu novodobijenu vrednost

1

kvadrirali: 9

(3.2)
   2 2
1 8 64 2
P = d− d = d = d .
9 9 81
1
Seksagezimalni brojevni sistem je sistem sa bazom 60. Nastao je u drevnom Sumeru u treem mileni-
jumu p.n.e. Kasnije su ga nasledili Vavilonci, a i danas je u upotrebi za meree vremena, uglova i
geografskih koordinata.

15
Nepoznato je kako su otkrili ovaj metod. Postoje razliqite teorije, a kao najverovat-
nije objaxee se namee da su ovu formulu otkrili putem iskustva. Iz ovog metoda
sledi da je π = 3, 16 i ova vrednost se od stvarne takoe razlikuje za mae od jednog
procenta. Ostale aproksimacije koje su koristili drevni narodi nisu bile precizne kao
aproksimacije Egipana i Mesopotamaca. U Bibliji se broju π dode uje vrednost 3. Ova
aproksimacija nije dovo no precizna kao ostale, ali je laka za korixee. Indijci su
koristili dve razliqite aproksimacije broja π. Da bi se priblino odredila povrx-
ina kruga moe se uzeti egovog preqnika i konstruisati kvadrat qija je stranica
13

jednaka ovoj vrednosti. Ova aproksimacija ne daje najbo e rezultate jer iz e sledi da
15

je π = 3, 004. Po drugoj aproksimaciji povrxina datog kvadrata je jednaka povrxini

kruga qiji je polupreqnik jednak zbiru polovine stranice kvadrata i treine razlike
poludijagonale i polustranice kvadrata. Ova aproksimacija√daje vrednost π = 3, 088.
Jednostavnija aproksimacija koja se koristila u Kini je π = 10 = 3.162. [1]
3.2 Radijan
Broj π omoguava uvoee jox jednog intuitivnog naqina za meree uglova. Na slici 2
je prikazan krug i u egovom centru je konstruisan ugao θ koji je jednak jednom radijanu
(oko 57,3°). Ugao je jednak jednom radijanu kada je kruni luk, koji se vidi nad tim
uglom, iste duine kao i polupreqnik kruga. U opxtem sluqaju svaki ugao se moe
opisati brojem radijana jednakim odnosu duine krunog luka, koji se vidi pod datim
uglom, i polupreqnika kruga. To znaqi da je polukrug kruni luk koji se vidi pod
uglom od π radijana. Zasluge za uvoee ove mere je dobio engleski matematiqar Ro er
Kotes. Radijan je qesto pogodniji naqin za opisivae mere ugla jer je definisan preko
odnosa krunog luka i polupreqnika kruga, dok je broj stepeni 360, proizvo no odabran.
Ovo se moe primetiti i u mnogim matematiqkim rezultatima koji su pojednostav eni
i elegantniji ukoliko su uglovi prikazani u radijanima. [1]

Slika 2. Definicija radijana kao mere ugla

3.3 Beskonaqni izrazi broja π
3.3.1 Vijetov beskonaqni proizvod
Veina naqina koji su korixeni za opisivae broja π su bile grube aproksimacije. Novi
pristup je uveo Fransoa Vijet. Izveo je taqan izraz, koji se sastoji od bekonaqno mnogo
qinilaca, pomou kojeg se moe odrediti broj π. Do pomenutog proizvoda doxao je tako
xto je uporeivao povrxine mnogouglova koji su upisani u krug radijusa r. Povrxina
svakog trougla se moe predstaviti izrazom P = ab sin θ, gde su a i b stranice trougla,
1
2

16
 Slika 3. Mnogougao upisan u krug
a θ je ugao izmeu ih. Sledi da je povrxina trougla AOB na slici 3 je jednaka P =
r sin 2θ.
1 2
2
Neka je sa A(n) oznaqena povrxina mnogougla sa n stranica, tada je:
A(n) = n · PAOB
1 2 2
= n · r sin 2θ = nr sin θ cos θ.
2
(3.3)
Povrxina mnogougla sa 2n stranica sa slike 3 se moe izraqunati kao:
A(2n) = 2n · P
1 2 2
= 2n · r sin θ = nr sin θ.
AOC
2
(3.4)
De eem ove dve povrxine dobija se:
A(n)/A(2n) = cos θ. (3.5)
Analogno se moe pokazati da je: A(2n)/A(4n) = cos θ/2 i A(4n)/A(8n) = cos θ/4. Mnoeem
ovih odnosa dobija se:
A(n)/A(8n) = [A(n)/A(2n)] · [A(2n)/A(4n)] · [A(4n)/A(8n)] = cos θ · cos θ/2 · cos θ/4. (3.6)

Posle k ovakvih koraka dobija se odnos:

k k
A(n)/A(2 n) = cos θ · cos θ/2 · cos θ/4 · ... · cos θ/2 . (3.7)
Za dovo no veliko k povrxina A(2 n) tei povrxini kruga πr , pa je:
k 2

2
A(n) = πr · cos θ · cos θ/2 · cos θ/4 · cos θ/8 · ... (3.8)
Ako je n = 4 i ugao θ = π/4 tada je:
2 2
2r = πr · cos π/4 · cos π/8 · cos π/16 · cos π/32 · ... (3.9)
odavde sledi da je
2/π = cos π/4 · cos π/8 · cos π/16 · cos π/32 · ... (3.10)
17
imajui na umu da je: cos π/4 = √2/2, cos π/8 = p2 + √2/2... dobija se:
s

(3.11)
r r
2 1√ 1 √ 1 √ 1 √
q q q
= 2· 2+ 2· 2+ 2+ 2· 2 + 2 + 2 + 2 · ...
π 2 2 2 2
Uzimaem sve veeg broja qlanova ovog proizvoda dobija se sve bo a aproksimacija za
broj π. Vijetov proizvod, iako daje dobru aproksimaciju, je nezgodan za korixee jer se
sastoji iz velikog broja kvadratnih korena broja dva. [1,9]
3.3.2 Aproksimacije broja π pomou funkcije arctg x
U 18. i 19. veku otkriven je novi metod za odreivae broja π uz pomo funkcije arctg x,
koja je inverzna funkcija od tg x. Na slici 4. je prikazan kvadrat ABCD qija je stranica
duine 2. Neka su AC i DB dijagonale ovog kvadrata i neka je taqka F taqka ihovog
preseka. Neka kroz taqku F prolazi du EF koja je paralelna sa stranicama AB i DC i
koja polovi stranice kvadrata AD i BC . Trougao CDE je pravougli trougao sa katetama
ED = 1 i CD = 2. Ugao ∠ECD ovog trougla je oznaqen sa α. Tada je tg α = 1/2, a odatle
sledi da je α = arctg 1/2. Iz pravouglog trougla HF C sledi da je β = arctg . F C i
HF

DF su polovine dijagonala kvadrata i stoga su jednake. Iz trougla ADC sledi da su DF

FC

i EC egove teixne linije i one se seku u taqki H . To znaqi da je HF : DF = 1/3

tj. HF : F C = 1/3. Odavde sledi da je β = arctg 1/3. Poxto dijagonala kvadrata polovi
prav ugao, sledi da je α + β = π/4, xto se drugaqije moe zapisati kao:
arctg 1/2 + arctg 1/3 = π/4. (3.12)
Iz adicione formule za funkciju tg x:
tg (x + y) =
tg x + tg y
1 − tg x tg y
(3.13)
sledi jedan interesantan izraz. Ako se iskoriste smene u = tg x i v = tg y dobija se:
arctg u + arctg v = arctg
u+v
1 − uv
. (3.14)
Ako se uzme da je u = 1/2 i v = 1/3 dobija se:
arctg 1/2 + arctg 1/3 = arctg 1 = π/4. (3.15)
Mnoge funkcije se mogu razviti u beskonaqan red, te se i arctg x moe predstaviti kao:
31
3
1
5
5 7 1
arctg x = x − x + x − x + x − ...
7
9 1
9
(3.16)
Za x = 1 sledi: 1 1 1 1
π/4 = 1 − + − + − ... (3.17)
Na sliqan naqin se arkustangensi iz jednaqine 3.12 mogu razviti u red i na taj naqin se
3 5 7 9

dobija nova reprezentacija π/4 :

(  3 ) ( )
π 1 1 5 1 1 7 1 1 1 3 1 1 5 1 1 7
         
1 11
= − + − + ... + − + − + ...
4 2 32 5 2 7 2 3 3 3 5 3 7 3
( ) ( )
1 1 1 1 1 1 1 1
= − + − + ... + − + − + ... .
2 23 · 3 25 · 5 27 · 7 3 33 · 3 35 · 5 37 · 7
(3.18)
18
 Slika 4. Zbir dva arkustangensa
Ova dva razvoja u red konvergiraju brzo zbog rastuih stepena brojeva 2 i 3 koji se nalaze u
imeniocima qlanova ovih razvoja. Pomou ovih razvoja su Leman i Potsdam 1861. godine
odredili broj π na 261 decimalu. [1]
3.4 Iracionalnost broja π
Postoje razliqiti dokazi da je π iracionalan broj. Ovde je prikazan dokaz koji je izveo
Ivan Niven i koji moe da stane na svega pola stranice. Iako je Nivenov dokaz kratak,
on i nije bax tako jednostavan kako ga je on predstavio. U originalnom dokazu su mnogi
meukoraci preskoqeni ili ostav eni qitaocu da sam dokae.
Niven poxao od pretpostavke da je π racionalan i doxao je do kontradikcije iz koje
sledi da π mora biti iracionalan. Ukoliko je π racionalan on se moe zapisati kao π = a

pri qemu su a i b uzajamno prosti celi brojevi razliqiti od nule. Da e je definisana b

funkcija stepena 2n koja zavisi od a i b:

(3.19)
n
x (a − bx) n
f (x) = , x ∈ R,
n!
pri qemu je n ceo broj. Ova interesantna funkcija ima odreene osobine koje e biti
veoma korisne u da em dokazu. Za u vai da je f (0) = 0, a takoe se moe i pokazati da
je f (x) = f (π − x):
f (π − x) = f (a/b − x)
(a/b − x)n (a − b(a/b − x))n
=

=
n!
(a/b − x)n (bx)n (3.20)
n!
xn (a − bx)n
= = f (x)
n!

Jox jedna osobina ove funkcije je da je f (0) ceo broj. Ova tvree na prvi pogled i
(k)

nije oqigledno. Iz 3.19 sledi n!f (x) = x (a − bx) . Po binomnoj teoremi, qlan (a − bx)
n n n

se moe razviti u polinom sa celobrojnim koeficijentima sa stepenima koji se kreu od

19
0 do n. Svaki od polinomnih qlanova se tada mnoi sa x . To znaqi da je polinom n!f (x) n

jednak sumi qlanova qiji se stepeni kreu od n do 2n. Uzmimo k-ti izvod funckije f (x)
i neka je 1 < k < n, tada f (x) nema konstantan qlan te je f (0) = 0. Isto vai i za
(k) (k)

k > 2n. Ukoliko se f (x) diferencira k puta i vai n < k < 2n tada e f (x) imati (k)

jedan qlan koji nije pomnoen sa x. Ovaj qlan e biti oblika (k!/n!) · c gde je c celobrojna
konstanta. Poxto je k > n ovaj qlan e pripadati skupu celih brojeva, tj. f (0) pripada (k)

skupu celih brojeva.

Poxto je f (x) = f (π − x) sledi f (x) = −f (π − x), f (x) = f (π − x)... i u opxtem
0 0 (2) (2)

obliku vai f (x) = (−1) f (π − x). Takoe iz qienice da f (0) pripada skupu
(k) k (k) (k)

celih brojeva i da je f (0) = (−1) f (π) sledi da f (π) pripada skupu celih brojeva.
(k) k (k) (k)

Sada emo definisati jox jednu funkciju:

(2)
g(x) = f (x) − f (x) + f (x) + ... + (−1) f (4)
(x) (3.21) n (2n)

I ova funkcija ima nekoliko korisnih i interesantnih osobina. Ako se posmatra

funkcija g(x) u taqki 0 moe se uoqiti da je g(0) ceo broj, pa e i g(π) takoe biti ceo.
Ove osobine slede iz osobine funkcije f (x) gde su za x = 0 i x = π pojedini izvodi
funkcije jednaki 0, a ostali pripadaju skupu celih brojeva. Funkcija g(x) za x = 0 i
x = π je suma upravo tih celih brojeva pa i sama pripada tom skupu u pomenutim taqkama.
Pored toga vai i g(x) + g (x) = f (x), xto nije texko pokazati. Drugi izvod
(2)

funkcije g(x) je je jednak g (x) = f (x) − f (x) + ... + (−1) f (x). Moemo
(2) (2) (4) n (2n+2)

primetiti da posledi qlan (−1) f (x) mora biti jednak nuli, jer smo rekli da
n (2n+2)

je svaki izvod funkcije f (x) reda veeg od 2n jednak nuli. Ostali qlanovi funkcija g(x)
i g (x) su isti, ali su suprotnog znaka te se nakon sabiraa pokrate i jedini qlan koji
(2)

preostaje je jednak f (x). Stoga sledi g(x) + g (x) = f (x). Posmatrajmo sada prvi izvod
(2)

funkcije g (x) sin x − g(x) cos x:

0

d 0
(g (x) sin x − g(x) cos x) = g (2) (x) sin x + g 0 (x) cos x − g 0 (x) cos x + g(x) sin x
dx
= g (2) (x) sin x + g(x) sin x (3.22)
= (g (2) (x) + g(x)) sin x = f (x) sin x ,

pri qemu smo koristiliR da je g(x) + g (x) = f (x). Poxto je (g (x) sin x − g(x) cos x) =
(2) 0 0

f (x) sin x sledi da je i f (x) sin xdx = g (x) sin x − g(x) cos x. Posmatrajmo sada pomenuti
0

integral na intervalu [0, π]:

Z π
f (x) sin xdx = g 0 (x) sin x − g(x) cos x|π0
0
= g 0 (π) sin π − g(π) cos π − (g 0 (0) sin 0 − g(0) cos 0)
(3.23)
= g(π) + g(0) .

Poxto smo ve pokazali da ako je π ceo broj vai da su g(π) i g(0) takoe celi bro-
jevi, sledi da je i integral f (x) sin x na intervalu od 0 do π jednak celom broju. Ukoliko
pokaemo da ovaj integral nije uvek celobrojan na tom intervalu doiemo do kontradik-
cije i time emo pokazati da je π iracionalan broj. Posmatrajmo x koje je izmeu 0 i
π . Znamo da je tada funkcija f (x) sin x pozitivna, jer su sin x i f (x) pozitivni na tom
intervalu. Poxto je π = a/b sledi da je a−bx > a−bπ = 0, a odatle sledi da je i f (x) poz-
itivno. Poxto je 0 < sin x < 1 za 0 < x < π moemo zak uqiti da vai f (x) sin x < f (x).
Podsetimo se sada da je f (x) = x (a − bx) /n!. Moemo primetiti da je a − bx < a kada
n n

20
je x izmeu 0 i π sledi da je i (a − bx) n < an . Sliqno vai i 0 < x n < πn za 0 < x < π.
Kada sve ovo uzmemo u obzir dobijamo:
0 < f (x) sin x <
an π n
n!
(3.24)
Integracijom prethodne nejednakosti dobijamo:
π
an π n+1
(3.25)
Z
0< f (x)(sin x)dx <
0 n!

Ukoliko pustimo da n tei beskonaqnosti dobijamo da e sredi qlan teiti ka nekoj

konaqnoj vrednosti koja je ograniqena qlanom sa desne strane. Qlan sa desne strane
nejednakosti e teiti nuli kada n tei beskonaqnosti. Jedan od naqina da se ovo
pokae je da se posmatra vrednost πe koja se moe razviti u Tejlorov red. Qlanovi
aπ

ovog razvoja su oblika a π /n!. Poxto red konvergira ka πe , egovi qlanovi moraju
n n+1 aπ

teiti nuli kada n tei beskonaqnosti. Drugim reqiima a π /n! mora biti mae od
n n+1

1. Poxto je integral pozitivan, a moe da bude i proizvo no mali, integral e u nekoj

taqki biti jednak nekoj vrednosti izmeu 0 i 1 qime smo doxli do kontradikcije. [16]

21
4 Zlatni presek
DNK, cvet suncokreta, xixarka, ananas i jox xtoxta iz prirode povezuje jedna matem-
atiqka nit. Najznaqajniji slikari renesanse (15. vek) i kompozitori klasicizma i ro-
mantizma (18. i 19. vek) povezani su jednom matematiqkom konstantom. Req je o "zlatnom
preseku" - savrxenoj proporciji koja se nalazi svuda oko nas. Jox od starog veka filo-
zofi su tragali za idealnom formom. Idealne forme su pratili i arhitekte, matema-
tiqari, estetiqari, slikari - svi oni kojima je bila potrebna savrxena proporcija iz
koje e nastati ihovo delo. Grci su smatrali da je krug savrxena forma, nemaqki es-
tetiqar Vinkelman da je "elipsa linija lepote", engleski slikar Hogart da je najlepxa
zmijasta linija, a arhitekta Volf da je najprijatnija proporcija 1:1. Pored ih i ve-
liki broj estetiqara je smatrao da se idealna forma nalazi u geometrijskim oblicima
kao xto je jednakostraniqni trougao, dijagonala kocke, pentagon itd. Zlatni presek je
dakle kroz qitavu udsku istoriju privlaqio pau svim umetnicima, a xta on zapravo
predstav a? Posmatrajui oduvek oblike u prirodi, qovek je shvatio da postoje odreeni
pravilni odnosi delova i sklad oblika i da se oni nalaze u prirodnom, odnosno Bogom
danom savrxenom - idealnom odnosu i proporcijama, koji su zbog toga nazvani boanski.
Leonardo da Vinqi ga je nazvao "zlatni odnos", a presek koji odvaja celinu na idealne
delove "zlatni presek". Zlatni (boanski) presek predstav a najsavrxeniju proporciju
rastuih oblika u prirodi, a ihov odnos se dobija ako se jedna du podeli tako da je
odnos veeg dela prema celom isti kao i odnos maeg dela prema veem. Taj odnos iznosi
1,6180339887... Oznaka zlatnog preseka je grqko slovo fi (φ), tako nazvan po grqkom va-
jaru i arhitekti Fidiji. [17] Dakle, u zavisnosti od konteksta, pojam zlatnog preseka
moe oznaqavati taqku, koja deli du tako da se vei deo odnosi prema maem kao cela
du prema veem delu, ili moe oznaqavati upravo opisani odnos, proporciju, podelu
ili pak broj. [13]
4.1 Zlatni presek kroz istoriju
Postoje oni koji tvrde da su jox stari Egipani znali za zlatni presek i da su ga koris-
tili prilikom izgrade piramida. Ne postoje pisani tragovi koji dokazuju ovu tvrdu,
mada je odnos duine stranice Velike piramide i ene visine priblino jednak zlat-
nom preseku. Grci su jox u petom veku pre nove ere kompletan izgled Partenona zas-

Slika 5. Odnos visine i stranice Velike piramide u Gizi

novali na boanskoj proporciji. Grqki skulptor Fidija je prouqavao zlatni presek i
primeivao ga prilikom izrade ukrasnih skulptura. Pitagora i egovi sledbenici su
na osnovu znaa o zlatnom preseku konstruisali pentagram koji su koristili kao sim-
bol svog bratstva. Ipak, prvu jasnu definiciju onoga xto je kasnije nazvano zlatni
presek dao je Euklid, oko 300 godina pre nove ere u svom delu ”Elementi\. On je defin-
22
 Slika 6. Hram Partenon u Grqkoj AB : AS = AS : SB
isao proporciju koja proizilazi iz jednostavne podele dui. Tu podelu dui naziva
\podelom u sredoj i krajoj razmeri\. Zahva ujui ovoj podeli Euklid je u qetvrtoj
kizi Elemenata\, uspeo da konstruixe zlatni trougao\ kao jednakokraki trougao qiji
je svaki” ugao na osnovi, dva puta vei od” treeg ugla. Fibonaqi objav ivaem ”Kige

Slika 7. Deo strane iz prvog izdaa Euklidovih "Elemenata" iz 1482. godine

o abakusu\ 1202. god. znatno proxiruje opseg primene zlatnog preseka. [18] Renesansni
matematiqar, fra Luka Paqoli (oko 1445-1517), roen je u Toskani. Mnogi ga egova dela
ne smatraju bax originalnim, ali i pored toga, ostavio je znaqajan trag iza sebe nax-
avxi se na pravom mestu u pravo vreme. Kako je Paqoli iveo u doba pronalaska xtampe,
egova dela su nebrojano puta ponovo xtampana i dugo su sluila kao osnovni u benik.
Prva egova kiga, pod nazivom "Suma znaa iz aritmetike, geometrije, uqee o pro-
porcijama i proporcionalnosti", odxtampana je 1494. godine. Pisana je na italijanskom
jeziku i objav ena je u Veneciji. U oj je fra Luka Paqoli opisao dotadaxa znaa iz
aritmetike, algebre i trigonometrije. Ovo Paqolijevo delo bilo je zapravo preraeno
izdae Fibonaqijeve "Kige o abakusu". [13] Po svemu sudei, najverovatnije je pojam
zlatni presek, tek u prvoj polovini devetnaestog veka, uveo profesor Berlinskog uni-
verziteta Martin Om u drugom izdau svog u benika ”Qista elementarna matematika\.
Martin Om u svojoj kizi jasno ostav a utisak da nije on izmislio termin zlatni pre-
sek, ve da je prihvatio opxte korixeno ime. Qienica da ovaj pojam nije koristio u
prvom izdau svoje kige objav ene 1826, ukazuje na to da je naziv zlatni presek stekao
svoju popularnost oko 1830. godine. Mogue je da se, pre toga, ovo ime koristilo us-
meno, najverovatnije u nematematiqkim krugovima. Na poqetku dvadesetog veka ameriqki
matematiqar Mark Bar za oznaqavae zlatnog preseka uvodi simbol φ od prvog slova
23
imena grqkog skulptora Fidije.
4.2 Definicija zlatnog preseka
Kaemo da su dve veliqine u i v, za koje vai da je u > v i da je u, v > 0 , u odnosu
zlatnog preseka kada se zbir ove dve veliqine odnosi prema veoj veliqini, kao xto se
vea veliqina odnosi prema maoj. Matematiqki izraeno:
u+v u
=
u v
Ako se uzme da je φ = u/v i ako se to uvrsti u prethodni izraz dobija se:

Slika 8. Tajna zlatnog preseka

1 v u+v u
1+ =1+ = = =φ
φ u u v

Pozitivni koren kvadratne jednaqine φ 2 −φ−1=0 je:

√
1+ 5
φ= = 1.6180339887...
2
i naziva se Zlatni ili Boanski presek.
4.3 Zlatni presek i Fibonaqijevi brojevi
Broj φ poznat je u matematici kao zlatni broj. Dok zlatni presek ima zagonetnu is-
toriju, opxte je poznato da je Fibonaqijev niz otkrio Leonardo iz Pize, zvani Fibonaqi
(Fibonacci, 1170{1240). Ovaj sredovekovni matematiqar je u svom delu "Kiga o abakusu"
(1202) doxao do specifiqnog brojqanog niza: 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144, 233... Ovaj
niz naziva se Fibonaqijev niz. Polazei od brojeva 1 i 2 svaki sledei broj je jednak
zbiru prethodna dva. [18]
Do ovog niza Fibonaqi je navodno doxao rexavajui ”problem zeqeva\.Pretpostav a
se da zeqevi zapoqiu razmnoavae kad dostignu starost od dva meseca i imaju pri-
nove jednom meseqno. Uvek dobiju blizance koji nikad ne umiru i koji nastav aju da se
razmnoavaju na isti naqin. Broj parova zeqeva nakon n meseci iznosi f . n

24
 f0 = 0, f1 = 1, fn = fn−1 + fn−2 za n > 2.
Brojevi parova zeqeva qine niz: 1,1,2,3,5,8,13,...Lako je zak uqiti da je bilo koji
broj ovog niza jednak sumi prethodna dva qlana. Prema tome, sledei qlanovi niza su:
21,34,55,89,144,233,... Vixe od xest vekova ovaj problem i egovo rexee uopxte nisu
privlaqili pau. Poqetkom devetnaestog veka francuski matematiqar Eduar Lika
(Edouard Lucas, 1842 { 1891.) poqeo je sa izuqavaem osobina goreg niza brojeva koje
je nazvao ”Fibonaqijevi brojevi\. Posle ovih prvih istraivaa broj radova o Fi-
bonaqijevim brojevima poqeo je da raste velikom brzinom. Qak je pokrenut i qasopis
Fibonacci Quarterly\ (1963. godine) koji objav uje najnovija dostignua o Fibonaqijevim
brojevima
”
i ima srodnim temama. Fibonaqijev niz je srodan sa zlatnim presekom, jer
se de eem svakog egovog broja sa sledeim brojem niza, dobija otprilike 0,618..., dok
se de eem svakog broja sa prethodnim dobija priblino 1,618... Koliqnici uzastopnih
Fibonaqijevih brojeva nazivaju se Fibonaqijevi razlomci:
1
=1
1
2
=2
1
3
= 1.5
2
5
= 1.6666666667
3
8
= 1.6
5
13
= 1.625
8
21
= 1.6153846154
13
34
= 1.619047619
21
Niz Fibonaqijevih razlomaka tei (pribliava se) zlatnom broju φ (1,6180339887499...).
4.4 Reprezentacije Zlatnog preseka
4.4.1 Zlatni presek kao verini razlomak
Da bi se doxlo do reprezentacije broja φ preko verinog razlomka potrebno je krenuti
od relacije: 2
φ −φ−1=0 (4.1)
odnosno, 2
φ = φ + 1. (4.2)
De eem ovog izraza sa φ dobija se:
φ=1+
1
φ
(4.3)
Ukoliko se izraz 4.3 uvrsti u samog sebe dobija se:
φ=1+ =1+
1
φ
1
1
(4.4)
1+
φ

25
Ovaj postupak se moe ponav ati do beskonaqnosti i na ovaj naqin se dobija verini
razlomak za broj φ:
φ=1+
1
1
(4.5)
1+
1
1+
1
1+
1
1+
1 + ...
Moe se rei da izraz 4.5 konvergira broju φ ako on moe da se zapixe u konaqnom obliku,
sa dovo no velikim brojem qlanova, tako da je egova vrednost proizvo no bliska sa φ.
Ovde nee biti dokazana konvergencija izraza 4.5, ali e biti pokazano kako se egova
vrednost pribliava broju φ dodavaem nekoliko novih qlanova.
1
1= = 1.0
1
1 2
1+ = = 2.0
1 1
1 3
1+ = = 1.5
1 2
1+
1
1 5
1+ = = 1.67
1 3
1+
1
1+
1
Moe se primetiti da se svaki naredni oblik verinog razlomka moe zapisati preko
svog prethodnog oblika, tj.
c =1+n
c
1
n−1
(4.6)
2 5
1+ = = 1.67
3 3
3 8
1+ = = 1.6
5 5
5 13
1+ = = 1.625
8 8
8 21
1+ = = 1.615
13 13
Da e se moe primetiti da se svaki naredni oblik izraza 4.5, naizmeniqno od gore pa
od dole, sve vixe pribliava broju φ .

26
4.4.2 Zlatni presek predstav en preko Tejlorovog i binomnog reda
Da bi se broj φ = √
predstavio preko beskonaqnog reda, potrebno je krenuti od
5+1

Tejlorove formule za razvoj u red:

2

(4.7)
X f (a) ∞ (n)
n
f (x) = (x − a) .
n!
n=0

Ako se uzme da je√φ = moe se odrediti reprezentacija zlatnog preseka pomou

f (x)+1

funkcije f (x) = x = x koja se razvija u Tejlorov red za x = 5. Ovaj pristup po-

2
1/2

drazumeva razvijae funkcije f (x) u Tejlorov red oko taqke a = 4. Odreivaem sukce-
sivnih izvoda funkcije f (x) u taqki a = 4, rekurzivnim pristupom se moe odrediti
opxti izraz za n-ti izvod pri qemu je n ≥ 2 u taqki a = 4:
(4.8)
(−1) n+1
(2n − 3)! 1
n
f (a) = n n−2
. 2n−1
2 2 (n − 2)! 2

Za n = 0 se dobija: f (a) √= f (a) = √4 = 2, analogno za n = 1 sledi f (a) = (4) = .

0 1 1
1
−2 1

Tejlorov razvoj za f (x) = x u taqki a = 4 sledi iz izraza 4.7: 2 4

(4.9)
∞ n+1
x − 4 X (−1) (2n − 3)! 1 1 n
f (x) = 2 + + n n−2
(x − 4) . 2n−1
4 2 2 (n − 2)! 2 n!
n=2

Do razvoja za zlatni presek se moe doi izraqunavaem funkcije f (x) za x = 5 u izrazu

4.9:
(4.10)
∞ n+1
1 1 1 1 1 X (−1)
1
(2n − 3)! 1 1
φ = + f (x) = + (2 + ) + 4 n
.
n−2 2n−1
2 2 2 2 2 2 2 (n − 2)! 2 n!
Posle kraeg sreivaa i podexavaem indeksa, kako bi red zapoqeo od n = 0 (n se zameni
n=2

sa n + 2 du celog razvoja), konaqno sledi [12]:

(4.11)
∞ n+1
13 X (−1) (2n + 1)!
φ= + . 2n+3
8 (n + 2)! n! 4
n=0

Do razvoja 4.11 se moe doi i manipulacijom binomnog razvoja. Koren iz 5 se moe

zapisati i kao: v s 1

(4.12)
! !
√ 2
u
u 5 1 1
5 = t4 =2 1+ =2 1+ .
4 4 4

Uvrxtavaem ovog izraza za √5 u izraz φ = dobija se: √

5+1
2
√ 1

φ=
5 + 1 1 + 2(1 + 14 ) 2
2
=
2
1
2
1
= + (1 + 41 ) 2 . (4.13)
Binomna serija za realne brojeve m gde je |x| < 1 se moe zapisati kao:
(1 + x)m = 1 + mx +
m(m − 1) 2 m(m − 1)(m − 2) 3
2!
x +
3!
x + ... (4.14)
Ako se uzme da je m = 1/2, tada se izraz 4.14 moe zapisati kao:
(4.15)
∞
1 x 1 X (−1)n+1 (2n + 1)! xn+2
(1 + x) 2 = 1 + + .
2 2 22n+1 n! (n + 2)!
n=0

27
Uzimaem da je x = 1/4 i uvrxtavaem razvoja 4.15 u izraz 4.13 dobija se:
(4.16)
1 ∞
1 1 1 1 X (−1)n+1 (2n + 1)! ( 14 )n+2
φ= + (1 + 14 ) 2 = + 1 + 4 +
2 2 2 2 22n+1 n! (n + 2)!
n=0

koji se lako svodi na [12]:

(4.17)
∞
13 X (−1)n+1 (2n + 1)!
φ= + .
8 (n + 2)! n! 42n+3
n=0

4.5 Konstrukcija zlatnog preseka

U [4] su prikazani Euklidovi Elementi geometrije. Ovde e biti razmatran predlog
6 iz drugog poglav a ove reference: Neka je data du AB prepolov ena taqkom C i
neka je produena kroz B do taqke D. Tada je zbir povrxina pravougaonika, kome jedna
stranica odgovara dui AD, a duina druge je jednaka duini dui BD, i kvadrata kome
su stanice jednake sa CB, odgovara povrxini kvadrata nad CD, tj. ”AKM D + LEGH =
CEF D” (slika 9).
Da bi se ova tvrda dokazala potrebno je prvo konstruisati kvadrat CEF D nad CD.
Neka je du BG konstruisana iz taqke B povlaqeem paralele sa DF i neka je presek
dui BG i DE oznaqen sa H . Neka je kroz H povuqena paralela KM sa AD tako da su
KM = AD i AK = DM . Poxto je AC = CB tada su podudarni pravougaonici ACLK
i CBHL. Poxto je pravougaonik CBHL podudaran sa pravougaonikom HM F G, tada iz
tranzitivnosti sledi da je i pravougaonik ACLK podudaran sa pravougaonikom HM F G.
Dodavaem pravougaonika CDM L pravougaoniku HM F G dobija se gnomon N OP , a do- 2

davaem istog tog pravougaonika pravougaoniku ACLK dobija se pravougaonik AKM D.

Poxto su pravougaonici ACLK i CBHL podudarni, a pravougaonik CDM L pripada i
gnomonu N OP i pravougaoniku AKM D tada gnomon N OP i pravougaonik AKM D imaju
jednake povrxine. Dodavaem kvadrata LHGE, svakom od ih dobijaju se figure jed-
nakih povrxina. Gnomon N OP i kvadrat LHGE grade kvadrat CEF D. Sledi da je
”AKM D + LEGH = CEF D”.

Slika 9.
U predlogu 2.11 iz [4] je prikazana Euklidova konstrukcija taqke koja datu du deli
na dve dui tako da je odnos vee dui prema maoj dui jednak odnosu date dui prema
veoj. Euklid je ovaj problem postavio tako xto je datu du AB podelio taqkom H tako
2
Gnomon je figura u obliku latiniqnog slova L koja se dobija kada se iz ugla nekog paralelograma
ukloni mai paralelogram koji mu pripada.

28
da je povrxina kvadrata konstruisanog nad AH jednaka povrxini pravougaonika koji
je konstruisan nad BH , pri qemu je druga stranica ovog pravougaonika jednaka duini
poqetne dui AB (slika 10). Iz jednakosti povrxina kvadrata i pravougaonika sledi:
AH · AH = HB · AB tj.

AH : HB = AB : AH .
Ukoliko se konstruixe taqka H tako da povrxine pomenutih qetvorouglova budu jednake,
tada e i data du AB biti pode ena u odnosu zlatnog preseka.
Konstrukcija: Neka je data du AB i neka je nad om konstruisan kvadrat ABDC.
Neka je konstruisana taqka E koja polovi stranicu AC i neka su taqke B i E spojene.
Neka je du CA produena kroz taqku A do taqke F tako da je BE = EF . Nad F A se
konstruixe kvadrat AF GH . Neka je stranica ovog kvadrata GH produena kroz H do
taqke K koja se nalazi na dui CD. Tada je data du AB preseqena u taqki H tako da
je povrxina pravougaonika HBDK jednaka povrxini kvadrata AF GH na slici 10.

Slika 10.
Dokaz: Po predlogu 2.6 koji je ve deta no opisan u ovom poglav u zbir povrxina
kvadrata nad dui AE i povrxina pravougaonika F GKC je jednaka povrxini kvadrata
nad EF . Poxto je EF jednako sa EB, sledi da je i povrxina kvadrata nad EB jednaka
zbiru povrxina kvadrata nad dui AE i pravougaonika F GKC . Poxto je trougao ABE
pravougli, povrxina kvadrata konstruisanih nad egovim katetama je jednaka povrxini
kvadrata konstruisanog nad egovom hipotenuzom. Odnosno, zbir kvadrata nad AE i AB
(ABDC ) jednak kvadratu nad EB. Odavde sledi da je povrxina pravougaonika F GKC
jednaka povrxini kvadrata ABDC . Pravougaonik AHKC pripada kvadratu ABDC , kao
i pravougaoniku F GKC . egovim oduzimaem od obe figure dobija se da je povrxina
kvadrata AF GH jednaka povrxini pravougaonika HBDK . Kvadrat AF GH je kvadrat
konstruisan nad AH , a pravougaonik HBDK je konstruisan nad HB i ihove povrxine
29
su jednake. Odavde sledi da je zadata du AB pode ena na dve dui taqkom H tako da je
povrxina kvadrata nad AH jednaka pravougaoniku nad HB xto je i trebalo pokazati. [4]
Predlog 13.5 iz [4] glasi: Ako je data du pode ena u razmeri zlatnog preseka i
ako joj se doda en vei deo, tada e nova du takoe biti pode ena u razmeri zlatnog
preseka, a polazna du e biti en vei deo.
Konstrukcija: Ako je data du AB pode ena taqkom C u razmeri zlatnog preseka
i ako je AC vei deo dui AB tada vai odnos AC : CB = AB : AC . Neka je du AB
produena preko A do taqke D tako da je AD = AC . Tada je du DB pode ena taqkom A
u razmeri zlatnog preseka i du AB je vei deo dui DB
Dokaz: Iz proporcije AC : CB = AB : AC sledi:
2 2
AC = CB + AC · CB (4.18)
Desna strana jednaqine 4.18 se moe dopuniti do kvdrata binoma dodavaem AC · CB i
AC :
2
2
2AC + AC · CB = CB + 2AC · CB + AC , 2
(4.19)
AC(2AC + CB) = (AC + CB) . 2
(4.20)
Odavde sledi proporcija:
(2AC + CB) : (AC + CB) = (AC + CB) : AC , (4.21)
tj.
DB : AB = AB : DA. (4.22)
Ovim je dokazano da je du AD razloena taqkom B na dve dui AB i BD, tako da se
cela du (AD) odnosi prema veem delu (AB) onako kako se vei deo (AB) odnosi prema
maem delu BD. Ovakvu podelu dui Euklid je nazivao "podela u sredoj i krajoj
razmeri".
Ojlerov originalan dokaz je sloeniji i moe se nai u [4].
4.6 Broj Φ u Euklidovoj konstrukciji
Opisom Euklidove konstrukcije preseka u sredoj i krajoj razmeri, moemo zapaziti
i naqin na koji za zadatu du AC moemo konstruisati taqku H , takvu da je razlagae
dui HC taqkom A zlatni presek. Za zadatu du AC , opisanu taqku H moemo pronai
tako xto konstruixemo taqku B koja pripada normali na AC kroz taqku A, i za koju
vai da je AB = AC . Neka se taqka E nalazi na dui AC i neka je polovi. Neka je
konstruisan kruk sa centrom u taqki E i neka krunica ovog kruga sadri B. Presek
ove krunice i produetka dui AC preko taqke A daje traenu taqku H .
Dokaz: Poxto je trougao ABE pravougli sledi:
2
AB + AE = BE . 2 2
(4.23)
Poxto je E sredixte dui AC , a taqke B i H se nalaze na krunici sa centrom u E,
moe se zapisati:
(4.24)
 AC  2
2 2
AB + = EH .
Da e sledi:
2

 AC 2
   2
AC 2 + = AE + AH
2
(4.25)
 AC 2  AC 2
AC 2 + = + AH
2 2
AC 2 AC 2 AC
AC 2 + = +2· · AH + AH 2 .
4 4 2

30
Prebacivaem svih vrednosti na levu stranu dobija se:
AC 2 − AC · AH − AH 2 = 0 . (4.26)
De eem leve i desne strane izraza 4.26 sa AH dobija se kvadratna jednaqina:
2

(4.27)
 AC 2 AC
− − 1 = 0.
AH AH
Pozitivni koren ove kvadratne jednaqine je:
√
AC
AH
=
1+ 5
2
= 1, 6180 (4.28)
Iz izraza 4.28 se jasno vidi da je du HC taqkom a pode ena u odnosu u srede i kraje
razmere.
4.7 Zlatni pravougaonik i zlatna spirala
Za pravougaonik qije su stranice u odnosu 1 : φ se kae da je zlatni pravougaonik.
Poqevxi od jednog zlatnog pravougaonika, postoji prirodan niz zlatnih pravougaonika
koji su smexteni jedan do drugog unutar poqetnog pravougaonika. De eem zlatnog
pravougaonika na kvadrat i novi pravougaonik, stranice novodobijenog pravougaonika
e biti u odnosu (φ − 1) : 1. Kao xto je ve ranije reqeno, φ zadovo ava jednaqinu:
2
φ − φ − 1 = 0, (4.29)
odakle sledi da je
1
φ − 1 − = 0,
φ
(4.30)
tj.
φ−1= ,
1
(4.31)
odnosno
φ

φ−1 1
1
= ,
φ
(4.32)
odakle sledi da je i novodobijeni pravougaonik zlatni pravougaonik, jer su pomenuti
pravougaonici sliqni, odnosno, jer su i stranice novodobijenog pravougaonika u odnosu
1 : φ. Kao xto je ranije reqeno, Euklid je jox oko 300 godina pre nove ere, dao definiciju
zlatnog preseka koristei termin podela u sredoj i krajoj razmeri, tj. govorio je o
podeli dui takvoj da je: "pravougaonik obuhvaen celom dui i jednim odseqkom jednak
kvadratu na drugom odseqku", mislivxi na podelu za koju vai:
GB · AB = AG , 2
(4.33)
tj,
AG AB
GB
=
AG
. (4.34)
Ako je GB = 1(AG = φ) onda iz prethodne jednakosti sledi da je
φ=
φ+1
φ
. (4.35)
31
 Slika 11. Logaritamska spirala upisana u zlatne pravougaonike
te se posle kraeg sreivaa dobija ista jednaqina kao ranije: φ − φ − 1 = 0. Ukoliko
2

se u Euklidovoj konstrukciji zlatnog preseka taqkama H , C i D pridrui taqka L takva

da je HCDL pravougaonik, moe se primetiti da je:
HC
CD
=
HC
AC
(4.36)
a kako je dokazano da taqka A deli du HC u razmeri zlatnog preseka, tada je i
HC
CD
= φ, (4.37)
tj. odnos vee ivice ovog pravougaonikaprema maoj je φ, pa je pravougaonik HCDL zlatni
pravougaonik. Du AB razlae zlatni pravougaonik na kvadrat ABCD i pravougaonik
ABLH kojem je odnos vee ivice prema maoj jednak:

AB
AH
=
AB
AG
= φ, (4.38)
pa je i pravougaonik ABLH zlatni pravougaonik. Sliqno, du GF razlae ABLH
na kvadrat ABF H i zlatni pravougaonik GBLF , a du M N pravougaonik GBLF na
kvadrat M N F L i zlatni pravougaonik GBM N , itd. [13] Xirina i duina n-tog zlatnog
pravougaonika se moe zapisati pomou linearnog izraza a + bφ, gde su koeficijenti a
i b uvek Fibonaqijevi brojevi.
U ove zlatne pravougaonike se moe upisati logaritamska spirala. Logaritamske spi-
rale se qesto mogu nai u prirodi, na primer xko ke nautilusa su oblika logaritamske
spirale, zastup ene su i na k ovama slonova, u xablonima suncokreta.
32
4.8 Iracionalnost broja φ
4.8.1 Kratak algebarski dokaz iracionalnosti φ
Pretpostavimo da je du pode ena zlatnim presekom, tj. tako da se dui deo prema
celini odnosi na isti naqin kao krai prema duem. Pomenuti odnos je jedank
√
φ=
1+ 5
2
. (4.39)
Pretpostavimo da je ovaj broj racionalan, te da se moe predstaviti razlomkom mn, gde
su m i n uzajamno prosti celi brojevi.Neka je n duina celine, a m duina veeg dela.
Tada je duina kraeg dela n − m. Sledi da je tada
n
=
m n−m
m
. (4.40)
Ovo znaqi da je mogue pojednostaviti razlomak koji, po pretpostavci, nije mogao biti
pojednostav en, xto je kontradikcija. Time smo pokazali da pretpostavka, da je φ
racionalan broj, nije taqna. [13]
4.8.2 Geometrijski dokaz nesamer ivosti
Moemo geometrijskim putem dokazati da neka du, i bilo koji en deo, dobijen enim
razlagaem zlatnim presekom, nisu samer ive, odnosno ihova razmera nije racionalan
broj.
Neka je taqka G zlatni presek dui AB. Ako je AG vea du u toj podeli, uoqimo
taqku H centralnosimetriqnu taqki G u odnosu na taqku A.Kako je
2
AB = AB · (AG + GB) = AB · AG + AB · GB , (4.41)
a s obzirom na to da je G taqka zlatnog preseka dui AB, i da vai
2
AG = AG · GB , (4.42)
bie i 2 2
AB = AB · AG + AG = (AB + AG) · AG . (4.43)
Kako je
AG = AH
bie i 2
AB = (AB + AH) · AH = BH · AH , (4.44)
odakle sledi da je razlagae dui HB taqkom A zlatni presek.

Slika 12. Geometrijski dokaz nesamer ivosti

33
 Na isti naqin, ako je L taqka centralnosimetriqna taqki B u odnosu na G, razlagae
dui AG taqkom L bie zlatni presek. Kako je G zlatni presek dui AB vai
AG2 = AB · GB
(AL + LG)2 = (AG + LG) · LG
AL2 + 2 · AL · LG + LG2 = AG · LG + LG2
AL · (AL + LG) + AL · LG = AG · LG
(4.45)
AL · AG = LG · (AG − AL)
AL · AG = LG2

odakle sledi da je taqka L zlatni presek dui AG.

Ovaj postupak moemo nastaviti u nedogled jer je vea du, vea od polovine cele
dui, a maa od dvostruke mae dui. Kako je opisani postupak isti kao pri traeu
najvee zajedniqke mere dveju dui, moemo zak uqiti da su dui AB i AG nesamer ive.
4.9 Zlatni presek u prirodi
Zlatni presek i Fibonaqijevi brojevi su sve do 19. veka bili posmatrani isk uqivo
kao geometrijski i matematiqki problemi. Tada je Adolf Cajzing (1810-1876, nemaqki
psiholog, qija su glavna interesovaa vezana za matematiku i filozofiju) nauqnim anal-
izama poqeo da istrauje ispo avae tih fenomena u razliqitim oblastima prirode i
umetnosti. Doxavxi do zak uqka da su pojedine bi ke, delovi udske anatomije, kao i
odreeni primeri klasiqne skulpture zapravo ureene prema principu zlatnog preseka,
Cajzing je u svojim studijama postavio teoriju o tome da je qitav univerzum izgraen u
skladu s tom proporcijom. Pod egovim uticajem je teza o zlatnom preseku kao boan-
skom, kosmiqkom i metafiziqkom zakonu postala gotovo opxteprihvaena.
Umetnost bilo kog doba se pre svega uvek ugledala na prirodu, stoga zlatni presek
predstav a moda i najbo u vezu izmeu prirode i umetnosti.
Posmatramo cvet suncokreta. Brojevi semenih plodova poreanih po spiralno uvi-
jenim linijama odgovaraju vixim qlanovima Fibonaqijevog niza.U glavi suncokreta se-
mena su razmextena u dva niza spirala. U jednom nizu, semena su u smeru kretaa kaza ke
na satu, a u drugom u suprotnom smeru. Ono xto je posebno zanim ivo jeste sledee: ko-
liko god da su semena velika, razmak izmeu ih je uvek isti, tako da jedni druge ne
ometaju u upijau sunqeve svetlosti.
Isti je sluqaj i sa xixarkama. Ako uqimo spirale, vidimo da ihov broj odgovara
qlanovima Fibonaqijevog niza.
Listovi na grani rastu u meusobnoj uda enosti koja odgovara Fibonaqijevom nizu.
U koxnici je uvek mai broj mujaka od enki pqela; kada bi podelili broj enki sa
brojem mujaka, uvek bi dobili broj φ. Xko ka pua Nautilus u svojoj konstrukciji ima
spirale, kada bismo izraqunali odnos svakog spiralnog odnosa prema sledeem, dobili
bismo broj φ. Zlatni presek se nalazi i kod qoveka i to u proporcijama lica, ritmu
otkucaja srca, pa qak i u strukturi DNK.
4.10 Zlatni presek u umetnosti
Cajzing je sloeni sistem zlatnog preseka formulisao svodei ga na arhitekturu. Tako
primere zlatnog preseka nalazimo ve u starom Egiptu i to u Keopsovoj piramidi. Kroz
istoriju pravougaonik stranica 1 : 1, 6180339887... smatran je najprijatnijim za oqi.
Grqki vajar Fidija izgradio je Partenon, i mnoge figure na emu, tako da je proporcija
34
zlatnog preseka pronaena na svim egovim radovima u Atini. U gotskoj arhitekturi
je bio naxiroko zastup en, a fasada zgrade Zgrafito odgovara pravougaoniku konstru-
isanom po zlatnom preseku, Divina proportione, kako jox nazivaju zlatni presek, posebnu
ulogu ima u likovnom stvaralaxtvu. Nalazimo ga u najpoznatijim delima likovne umet-
nosti. Umetnici stare Grqke su bili dobro upoznati sa zlatnim presekom te su stoga stvo-
rili dela savrxene klasiqne lepote na koju su se kasnije ugledali renesansni slikari.
Svakako najpoznatiji primeri su u delima Leonarda da Vinqija "Mona Liza", "Tajna
veqera", "Bogorodica na stenama" koja su nastala krajem 15 i poqetkom 16. veka. U 20.
veku zlatni presek je prepoznat i u muzici. Najpoznatiji italijanski gradite vio-
lina Antonio Stradivari koristio je zlatni presek pri izradi svojih instrumenata.
Ruski kompozitor Sebanev je rekao da se genijalna dela velikih kompozitora razlikuju
po najvixem procentu zastup enosti zlatnog preseka. Posmatrajui ovu pojavu u kom-
pozicijama zak uqio je da se najvei broj kompozicija baziranih na zlatnom preseku
nalazi kod sledeih kompozitora: Betoven i Hajdn Arsenski, Xopen, Mocart i Xu-
bert. Po uzoru na Cajzinga i druge teoretiqare, nauqnici 20. i 21. veka nastavili
su sa izuqavaem zlatnog preseka i Fibonaqijevog niza, te su utvrdili da princip te
proporcije, odnosno numeriqkog niza, regulixe izuzetno veliki broj razliqitih odnosa
u svetu koji nas okruuje. Posledih decenija razmatrana je i u okviru uih nauqnih
oblasti kao xto su psihologija meu udskih odnosa, teorija haosa, analiza DNK, kvantna
mehanika i dr.

35
5 Baza prirodnog logaritma e
U literaturi se qesto susreemo sa terminom ,,eksponencijalni rast" koji implicira da
nexto raste veoma brzo. Meutim, udi najqexe nemaju predstavu koliko brzo nexto
raste ako raste eksponencijalnim rastom.
,,Najvei nedostatak udske vrste je naxa nesposobnost da razumemo eksponenci-
jalnu funkciju" Prof. Albert Bartlet Univerzitet Kolorado u Bolderu
Kao slikovit primer eksponencijalnog rasta bi se mogla navesti legenda o nastanku
igre xah. Xah je izumeo mudrac u drevna vremena da bi pokazao svom kra u da su egovi
podanici glavni razlog za egovu mo i slavu i da bi trebalo vixe da ih uvaava.
Kra je bio impresioniran igrom i hteo je da nagradi mudraca tako xto e mu ispuniti
bilo koju e u. Meutim, egova e a je bila nemogua qak i za jednog od najmonijih
vladara tog vremena. Mudrac je od kra a traio da mu da jedno zrno ita za prvo po e
na xahovskoj tabli, dva za drugo po e, qetiri za tree i tako da e. Kra je u poqetku
bio zabezeknut zaxto mudrac ima tako malu i trivijalnu e u, ali, kada su egovi
matematiqari izraqunali ukupnu koliqinu ita koju bi trebao da pokloni mudracu,
shvatio je da je egovu e u nemogue ispuniti. Ukupan broj zrna ita bi bio:
1 + 2 + 22 + 23 + 24 + ... + 263 = 264 − 1 = 18446744073709551615.

Ovaj broj je ogroman, ali i da e je jako texko zamisliti koliko je on zapravo velik.
Ukoliko bi neko posedovao ovoliku koliqinu ita mogao bi da napravi brdo od ita
visine Mont Everesta, koje bi se protezalo do zvezde Alpha Centauri i nazad. Inaqe ova
zvezda je Zem i najblia zvezda posle Sunca.

Slika 13. Zrna ita na xahovskoj tabli

Vrlo je interesantan naqin na koji je broj e otkriven. Sredinom sedamnaestog veka
xvajcarski matematiqar Jakob Bernuli se zainteresovao za oroqenu xtedu u bankama i
36
koliku svotu novca bi mogao da zaradi tokom godina. Ukoliko bi postojala banka koja
bi davala kamatnu stopu od 100% na godinu oroqene xtede, onda bi Bernuli za godinu
dana zaradio jedan dinar za svaki dinar koji bi oroqio. Ukoliko bi kamata bila 50% i
ako bi se obraqunavala na xest meseci, Bernuli bi za godinu dana zaradio 2.25 dinara
za svaki oroqen dinar. ukoliko bi banka ponudila 8.3% (1/12 od 100%) na svakih mesec
dana, Bernuli bi zaradio 2.61 dinara na svaki dinar koji bi uloio za godinu dana. Ako
bi banka obraqunavala kamatu na nede nom nivou i ako bi ona iznosila 1.9% (1/52 od
100%) tada bi zarada bila 2.69 puta vea od uloenog novca za godinu dana. Analiziraem

Ulog [din] Kamata [%] vremenski period isplaivaa zarada [din]

1 100 godixe 1 1

1 50 polugodixe
1 × (1 + ) = 2
1
1 2

1 8.3 meseqno
1 × (1 + ) = 2.25
2
1 12

1 1.9 nede no
1 × (1 + ) = 2.61
12
1 52
1 × (1 + ) = 2.69
52

Tabela 1. Oroqena xteda

tabele 1. moe se uoqiti xablon po kojem se obraqunava zarada za razliqite kamatne stope
koje se isplauju u razliqitim vremenskim intervalima. Zarada se moe obraqunati
izrazom: 1 n
(1 + ) .
n
(5.1)
Iz tabele 1 se moe uoqiti da e se zarada uveavati ukoliko se kamata bude xto qexe
obraqunavala. Kamata koja se obraqunava u svakom beskonaqno malom trenutku iznosi:
1n
lim (1 + ) = 2.718281828459045235360...
n→∞ n
(5.2)
Broj koji se dobija je iracionalan i egove decimale se ponav aju do beskonaqnosti.
5.1 Osobine broja e
Najvei doprinos u ispitivaima logaritamske i eksponencijalne funkcije i ihove
veze je dao Leonard Ojler poqetkom 18. veka. Ojler je ispitao glavne osobine broja e,
izraqunao je prvih osamnaest cifra ovog broja i dokazao je egovu iracionalnost. emu
u qast je ovaj broj nazvan Ojlerov broj i obeleava se sa e. Pored toga Ojler je deta no
ispitao i osobine funkcije y = e . Broj e je ve zapisan preko limesa u izrazu 5.2, a
x

sliqno se preko limesa moe zapisati i funkcija y = e : x

x
e = lim (1 + )
n→∞
x
n
n
(5.3)
Isak utn je takoe dao svoj doprinos broju e tako xto je pokazao da se on moe zapisati
kao suma beskonaqnog reda:
1 1 1
e = 1 + + + + + ...
1! 2! 3! 4!
1
(5.4)
Analogno se moe predstaviti i funkcija e : x

x 1
1!
1
2!
2 1
3!
3
e = 1 + x + x + x + x + ...
1
4!
4
(5.5)

37
Veza izmeu izraza 5.3 i 5.5 se moe relativno jednostavno prikazati pomou binomnog
razvoja za (1 + a) :
n

n n
(1 + a) = 1 + a +
1!
n(n − 1)
2!
a +
n(n − 1)(n − 2)
3!
2
a + .... (5.6) 3

Ako se uzme da je a = k/n , dobija se:

x n n x
(1 + ) = 1 + ( ) +
n 1! n
n(n − 1) x
2!
( ) +
n
n(n − 1)(n − 2) x
3!
2
( ) + ....
n
(5.7) 3

xto se moe jox zapisati kao:

x n 1 1 x 1 2
(1 + ) = 1 + x + (1 − )x + (1 − )(1 − )x + ....
n 1! 2! n 3! n
2 3
n
(5.8) 3

Ukoliko se uzme da n tei beskonaqnosti dobija se da leva strana tei e , dok na desnoj x

strani svaka vrednost u zagradi oblika (1 − k/n) tei 1. Dobija se:

1 x 1
e = 1 + x + x + x + ...
1! 2!
1
3!
2 3
(5.9)
5.1.1 Grafik i osobine funkcije y = e x

Grafik funkcije y = e je prikazan na slici 14. Eksponencijalna funkcija je realna

x

funkcija jedne promen ive, definisana za sve realne brojeve, koja je uvek pozitivna i
rastua. Nikada ne dodiruje x-osu, mada joj je x-osa jedina asimptota. ena inverzna
funkcija, prirodni logaritam, je definisana samo za pozitivne vrednosti promen ive
x. Jedna od najvanijih osobina funkcije y = e je da je en nagib u bilo kojoj taqki x je
x

jednak e . Funkcija e se moe razviti u red kao xto je prikazano u 5.9. Diferenciraem
x x

ovog razvoja po x se dobija:

= 0 + (1) + (2x) + (3x ) + (4x )... = 1 + x + x + x + ... = e . (5.10)
x
de 1 1 1 1 2 1 2 1 1 2 3 x
dx 1! 2! 3! 4! 1! 2! 3!
Odavde sledi da je nagib u svakoj taqki funkcije y = e jednak e . Na jeziku diferen-
x x

cijalnog raquna moe se rei da je y = e rexee diferencijalne jednaqine dy/dx = y.

x

Rexee ove jednaqine u opxtem obliku je y = Ce , gde je C konstanta. To znaqi da su

x

funkcija y = e i eni umnoxci jedina rexea diferencijalne jednaqine dy/dx = y.

x

Slika 14 . Grafik funkcije y = e x

38
5.1.2 Iracionalnost broja e
Ojler je 1737. godine uspeo da dokae iracionalnost broja e tj. da on ne moe da se
zapixe u vidu razlomka a/b, gde su a i b prirodni brojevi. Racionalni brojevi mogu da
se zapixu u vidu konaqnih, verinih razlomaka. Ojler je najpre pokazao da se pomou
beskonaqnih verinih razlomaka mogu predstaviti iracionalni brojevi, a nakon toga i
da se preko ih moe predstaviti broj e.
e=2+
1
1
(5.11)
1+
1
2+
1
1+
1
1+
1
4+
1
1+
1
1+
6 + ...
Poxto je ovaj verini razlomak jednak e i beskonaqan je sledi da je broj e iracionalan.
Jox jedan dokaz iracionalnosti broja e dao je i francuski matematiqar i fiziqar
ozef Furije. Dokaz je baziran na pretpostavci da je e = a/b, pri qemu su a i b
prirodni brojevi i dobijau kontradikcije.
Furijeov dokaz: Neka je e racionalan broj koji moe da se razvije u red:
1 1 1 1
e = 1 + + + + + ... + +
1! 2! 3! 4!
1 1
+
1
+
1
b! (b + 1)! (b + 2)! (b + 3)!
+ ... (5.12)
Neka je N broj koji se moezapisati

kao: 
1 1 1 1 1
N = b! · e − 1 + + + + + ... +
1! 2! 3! 4! b!

(5.13)
  
1 1 1 1 1
= b! · a/b − 1 + + + + + ... +
1! 2! 3! 4! b!
 
b! b! b! b! b!
= (b − 1)!a − b! + + + + + ... + .
1! 2! 3! 4! b!
Svaki qlan niza u drugoj zagradi je prirodan broj te je i N prirodan broj. N je strogo
vee od 0 jer je e > 1 + + + + + ... + . Poxto je
1
1!
1
2!
1
3!
1
4!
1
b!
1 1 1 1 1 1 1 1
e− 1+ + + + + ... + = + + + ...
1! 2! 3! 4! b! (b + 1)! (b + 2)! (b + 3)!
sledi da je  
1 1 1
N = b! · + + + ...
(b + 1)! (b + 2)! (b + 3)!
=
1
+
1
+
1
b + 1 (b + 1)(b + 2) (b + 1)(b + 2)(b + 3) + ...
(5.14)
1 1 1
< + + + ... = 1/b.
b + 1 (b + 1)2 (b + 1)3
Poxto e nije prirodan broj, moe se uzeti da je b > 1, te je 1/b < 1. Odavde sledi da je N
prirodan broj koji je strogo izmeu 0 i 1, xto je nemogue. Iz ove kontradikcije sledi
da je e iracionalan broj.
39
5.2 Eksponencijalni rast i opadae
Eksponencijalna funkcija i broj e se mogu nai u matematiqkom opisu prirodnih pojava i
razliqitih fiziqkih zakona. Ova qienica ukazuje da e nije samo matematiqka konstanta
nego da igra veoma bitnu ulogu u kreaciji univerzuma i realnosti.
5.2.1 Rast populacije
Neka je data odreena populacija jedinki i neka je ihova brojnost u trenutku t jednaka
N (t). Ako se broj jedinki uveava konstantnom stopom k i ako je porast broja jedinki
srazmeran ihovim trenutnim brojem, tada se moe postaviti diferencijalna jednaqina
dN/dt = kN (5.15)
koja opisuje promenu broja jedinki tokom vremena. Rexavaem diferencijalne jednaqine
dobija se rexee oblika:
N (t) = Ce , kt
(5.16)
gde je C konstanta. Ako je N broj jedinki u poqetnom trenutku t = 0 tada je N = Ce . 0k

Odavde sledi da je C = N i broj jedinki u trenutku t se moe zapisati kao:

0 0
0

N (t) = N e .
0
kt
(5.17)
Na slici 15. je prikazan grafik promene broja jedinki odreene populacije u zavisnosti
od vremena.

Slika 15. Eskponencijalni porast populacije jedinki

5.2.2 utnov zakon hlaea
utnov zakon hlaea opisuje hlaee tela koja su okruena fluidom (vazduhom) u gra-
vitacionom po u Zem e. Kao primer moe se navesti xo ica toplog qaja koji se hladi
u vazduhu. Temperatura qaja je vixa od temperature vazduha i iz tog razloga otpuxta
odreenu koliqinu toplote usled qega dolazi do opadaa egove temperature. Usled
ove razmene toplote uspostav a se gradijent temperature kako u qaju koji posmatramo
tako i u vazduhu koji ga okruuje. Temperatura qaja je najvixa u egovom centru, a
najnia u povrxinskim slojevima. Ovaj pad temperature je mali i moe se smatrati da
svi slojevi qaja imaju istu temperaturu T . Temperatura vazduha je najvixa u slojevima
koji su u neposrednom kontaktu sa xo icom qaja i ona opada xto je posmatrani sloj
vazduha da e od xo ice qaja. Na dovo no dalekom rastojau temperatura vazduha je

40
jednaka temperaturi okoline T . Po utnovom zakonu hlaea, brzina hlaea tela je
proporcionalna razlici temperature tela T i temperature okoline T .
0
0

dT
dt
= −k(T − T ),
0 (5.18)
gde je k faktor proporcionalnosti koji se naziva konstanta hlaea. Rexavaem ove
diferencijalne jednaqine dobija se:
T (t) = T + Ce
0
−kt
, (5.19)
gde je C konstanta koja se moe odrediti ako je poznata poqetna temperatura qaja. Ovde
je potrebno napomenuti da utnov zakon hlaea vai za temperature okoline koje su
pribline sobnim temperaturama i za male razlike u temperaturi posmatranog tela i
okoline. Na slici 16 je prikazana promena temperature qaja u funkciji od vremena.

Slika 16. utnov zakon hlaea

5.2.3 Zakon radioaktivnog raspada
Radioaktivni raspad je spontana transformacija jezgara nestabilnog izotopa jednog hemi-
jskog elementa u izotope drugog elementa uz emisiju radioaktivnog zraqea (α-qestica,
β -qestica ili γ -kvanata). Radioaktivnost koja se susree u prirodi, najqexe kod najte-
ih elemenata, se naziva prirodnom radioaktivnoxu. Nezavisno od mehanizma raspada,
radioaktivna jezgra se transformixu u stabilnija jezgra nezavisno jedna od drugih i
nezavisno od spo axih uticaja. Radioaktivni raspadi imaju sluqajni karakter jer za-
vise od kvantno-mehaniqkih procesa koji se odigravaju unutar samog jezgra. Uzorak radi-
aktivnog elementa se sastoji od N nestabilnih jezgara, koja se nee raspasti istovremeno.
Nemogue je predvideti taqan trenutak raspada odreenog jezgra, ali se raspad velikog
broja jezgara moe posmatrati kao statistiqki proces i na taj naqin se opisati promena
broja jezgara tokom vremena. Prema zakonu radiaktivnog raspada brzina raspada dN/dt
je srazmerna broju neraspadnutih jezgara:
dN
dt
= −λN . (5.20)
Znak minus ukazuje na qienicu da se broj radioaktivnih jezgara posmatranog elementa
smauje tokom vremena. Grqkim slovom λ je oznaqena konstanta raspada i ona predstav a
verovatnou raspada jezgra u jedinici vremena. Svaki hemijski element poseduje svoju
41
karakteristiqnu konstantu raspada koja ne moe da se promeni ni pod kojim uslovima.
Rexavaem diferencijalne jednaqine 5.20 dobija se:
N (t) = N e 0, −λt
(5.21)
gde je N broj jezgara u poqetnom trenutku t = 0, a N (t) je broj preostalih jezgara u
trenutku t. Grafik funkcije 5.21 je prikazan na slici 17.
0

Slika 17. Eksponencijalna zavisnost broja neraspadnutih jezgara od vremena

5.2.4 Barometarska formula
Atmosferski pritisak ili pritisak vazduha je pritisak na bilo kojem delu Zem ine
atmosfere. Atmosferski pritisak zavisi od visine na kojoj se meri i on potiqe od teine
slojeva atmosfere iznad ove visine. Barometarska formula prikazuje eksponencijalnu
zavisnost atmosferskog pritiska od visine. Pri izvoeu ove formule zanemarena je
promena jaqine gravitacionog po a sa visinom, smatra se da je vazduh idealan gas i da je
egova temperatura konstantna du svih slojeva atmosfere. Atmosfera se moe izdeliti
na beskonaqno mnogo tankih slojeva. U svakom delu jednog sloja je isti atmosferski
pritisak, ali je on razliqit u svakom sloju. Takoe se smatra da se u svakom sloju
vazduh nalazi u stau termodinamiqke ravnotee. Na visini h iznad povrxine zem e
atmosferski pritisak je jednak p. Ukoliko se posmatra sloj atmosfere koji je za dh na
vixoj visini od prvobitnog sloja, moe se uoqiti promena pritiska u odnosu na poqetni
sloj:
dp = −ρgdh. (5.22)
Znak minus oznaqava negativnu promenu pritiska, tj. pritisak vazduha opada sa visinom.
U izrazu 5.22. ρ oznaqava gustinu vazduha, a g gravitaciono ubrzae. Gustina vazduha se
mea u zavisnosti od visine i moe se izraziti u funkciji od pritiska pomou jednaqine
staa idealnog gasa:
pV =
M
m
RT. (5.23)
Poxto je ρ = m/V iz jednaqine staa se dobija da je gustina jednaka:
ρ=
pM
RT
. (5.24)
Uvrxtavaem izraza za gustinu 5.24 u izraz 5.22 dobija se izraz:
dp = −
pM g
RT
dh. (5.25)
42
Integra eem ovog izraza dobija se izraz koji opisuje eskponencijalno opadae pritiska
sa visinom, tj. barometarska formula.
p Mg h
(5.26)
Z Z
dp
=− dh,
p0 p RT 0

p = p0 e−
M gh
RT . (5.27)
U izrazu 5.27. je atmosferski pritisak na povrxini zem e predstav en sa p , kada se
za visinu uzima da je h = 0. Zavisnost atmosferskog pritiska od visine je grafiqki
0

prikazana na slici 18.

Slika 18. Eksponencijalna zavisnost atmosferskog pritiska od visine

43
6 Jox neke zanim ive konstante
6.1 Aperijeva konstanta
Rimanova zeta funkcija ζ(s), nazvana po Bernardu Rimanu, je funkcija kompleksne promen ive
s i definisana je beskonaqnom sumom:

(6.1)
X 1 ∞
ζ(s) = , s
n
n=1

za Re(s) > 1. Ima k uqnu ulogu u teoriji brojeva zbog veze sa distribucijom prostih
brojeva i ima primene u fizici, teoriji verovatnoe i primeenoj statistici. Jedan od
najpoznatijih redova je harmonijski red
(6.2)
X1 ∞
= 1 + 1/2 + 1/3...
n
n=1

Meutim, kako se teorija brojeva bazira na prirodnim brojevima, nije ni qudno da je ovaj
red jako zanim iv mnogim teoretiqarima. Ovaj red divergira. Da bi harmonijski red
konvergirao, bez gub ea bitnih svojstava za teoriju brojeva, stav a se umesto . To 1 1

nam daje Rimanovu zeta funkciju definisanu na sledei naqin: ns n

Definicija: Ako s ∈ C, i ako je egov realni deo Re(s) > 1, onda se definixe funkcija
ζ(s) kao red

(6.3)
X 1 ∞
1 1
ζ(s) = = 1 + + + ...
s s s
n 2 3
n=1

Teorema : Red ζ(s) = P n1 konvergira za sve realne s > 1 i divergira za sve realne
∞

s ≤ 1.
n=1 s

Dokaz: Grupisaem qlanova u blokove veliqine 1, 2, 4, 8, ... dobija se

(6.4)
! ! !
1 1 1 1 1 1
ζ(s) = 1 + + + + ... + + + ... + + ...
2s 3s 4s 7s 8s 15s

Sada sledi
1 1 1 1 2
s
+ s≤ s+ s
= s = 21−s
2 3 2 2 2
1
4s
1 1
+ ... + s ≤ s + ... +
7 4
1
4 s
4
= s = (21−s )2
4
(6.5)
1 1 1 1 8
+ ... + ≤ + ... + = = (21−s )3
8s 15s 8s 8s 8s
i tako da e. Red se sada moe uporediti sa geometrijskim redom
1 + 21−s + (21−s )2 + (21−s )3 + ... (6.6)
Ovo konvergira jer 0 < 2 1−s <1 . Sledi da je 1 ≤ ζ(s) ≤ f (s) za svaki s > 1, gde je
(6.7)
∞
X 1
f (s) = (21−s )n = .
1 − 21−s
n=0

44
Ako s tei +∞ tada 2 tei 0 i f (s) tei 1, daje
1−s

lim ζ(s) = 1.
s→∞
(6.8)
Moe se pokazati da 6.3 divergira za s ≤ 1. Ovo je oqito ako je s ≤ 0, budui da n1 6→ 0
kada n → ∞, sledi pretpostavka da je s > 0. Grupisaem qlanova reda 6.3 u blokove s

veliqine 1,1,2,4,... dobija se:

1
2
1
3
1
4 s5
1
s
1
ζ(s) = 1 + + ( + ) + ( + ... + ) + ....
s 8 s
(6.9)
s

Ako s ≤ 1 tada
1 1
s
≥
2 2
1
+
1
≥
3s 4s 4 4 2
1 1 1
+ = (6.10)
1 1 1 1 1
s
+ ... + s ≥ + ... + =
5 8 8 8 2
i tako da e. Vidi se da red divergira kad se uporedi sa divergentnim redom
1+
1 1 1
+ + + ....
2 2 2
(6.11)
Specijalno, za s = 1 dobija se harmonijski red P
1/n koji takoe divergira. 

Iako je ova funkcija nazvana po Rimanu, koji je i opisao ena svojstva 1859, otkrio
ju je Ojler, 120 godina ranije. Ojler je pokazao i da !se moe predstaviti kao proizvod
ζ(s) =
Y
1−p
1
, −s
(6.12)
p

gde p prolazi po skupu prostih brojeva i Re(s) > 1. Ovaj rezultat omoguava anal-
itiqki pristup prouqavau teorije brojeva. Ojler je smatrao da je ζ(s) funkcija re-
alne promen ive s, dok je Riman puno doprineo time xto je s smatrao kompleksnom
promen ivom. [14]
Sledi dokaz formule 6.12 za s ∈ R. Svaki faktor s desne strane jednaqine moe se
proxiriti kao geometrijski red
(6.13)
∞
1 −s
X
−2s −es
−s
=1+p +p + ... = p .
1−p
e=0

Ovaj red konvergira budui da je |p | = p < 1 Pza svako s P> 0. Koxijeva teorema o
−s −s

konvergenciji proizvoda redova glasi: Ako redovi a i b konvergiraju ∞

P ka a
∞

i b respektivno i pri tome bar jedan od ih i apsolutno konvergira, onda i red c ,
n=1 n n=1 n
∞

koji je proizvod ova dva reda, konvergira i pri tome je c = a · b. Na osnovu ove ∞
n=1 n

teoreme znamo da proizvod iz 6.12 konvergira. Ako pomnoimo sve faktore zajedno tada
P
n=1 n

je ihov proizvod oblika

p −e1 s
1 ···p =
1−ek s
k , s
(6.14)
gde su Pp , ..., p razliqiti prosti brojevi, svako e > 0 i n = p · · · p . Iz toga sledi
n
e1 ek

.
1 k i 1 k
∞ 1
ζ(s) = n=1 ns 

45
6.1.1 Izraqunavae Aperijeve konstante ζ(3)
Aperijeva konstanta, ζ(3) je definisana kao vrednost Rimanove zeta funkcije
(6.15)
∞
X 1
ζ(s) = , s > 1,
ns
n=1

kada je s = 3.
Polilogaritamska funkcija
(6.16)
∞
X xn x2 x3
Lis (x) = =x+ + + ..., s, x ∈ C, |x| < 1
ns 2s 3s
n=1

ima znaqajnu ulogu u mnogim oblastima teorije brojeva; poreklo vodi od dilogaritamske
funkcije Li (x) koja datire jox od Abela, Ojlera, Kumera itd.
Za 0 ≤ x ≤ 1, dilogaritamska funkcija definisana je
2

(6.17)
Xx ∞ n
Li (x) = 2 . 2
n
n=1

Posebno, za x = 1 imamo ∞
X 1 π2
Li2 (1) = = ζ(2) = .
n2 6
Dilogaritamska funkcija definisana je i preko integrala:
n=1

x ln(1 − y)
(6.18)
Z
Li2 (x) = − dy.
0 y
Razvijaem logaritamske funkcije u Tejlorov red moe se dobiti izraz 6.17.
Trilogaritamska funkcija, za 0 ≤ x ≤ 1, definisana je
(6.19)
∞
X xn
Li3 (x) = .
n3
n=1

Ako je x = 1, imamo ∞
X 1
Li3 (1) = = ζ(3).
n3
Izraqunavae Aperijeve konstante se moe zapoqeti trilogaritmom:
n=1

(6.20)
∞
X xn
Li3 (x) = ,
n3
n=1

gde je 0 ≤ x ≤ 1. Ukoliko diferenciramo po x i levu i desnu stranu, dobijamo

d x ln(1 − y)
(6.21)
Z
x Li3 (x) = Li2 (x) = − dy
dx 0 y
Integra eem leve i desne strane se dobija da je:
1 dx x ln(1 − y)
(6.22)
Z Z
ζ(3) = Li3 (1) = − dy .
0 x 0 y

46
Da e je: 1 dx x ln(1 − y)
(6.23)
x ln(1 − y)
Z Z
ζ(3) = − dy = − dx dy .
0 x 0 y xy

gde je domen dvodimenzionalne integracije trougao D = {(x, y) : 0 ≤ x ≤ 1, y ≥ 0, y ≤ x}.

D

Zamenom redosleda integracije u izrazu 6.23, dobija se:

ln(1 − y) dx 1
(6.24) 1
Z Z
ζ(3) = − dy .
y x 0 y

Ovaj izraz se moe transformisati u:

1
ln(1 − y) ln y dx x ln y
1
(6.25) 1
Z Z Z
ζ(3) = dy = − ln y dy =− dx dy ,
0 y 1 − xy 01 − xy 0 Dk

gde je domen dvodimenzionalne integracije kvadrat D = {(x, y) : 1 ≥ x ≥ 0, 1 ≥ y ≥ 0}.

Moe se pokazati da vai: k

x ln(xy)
1 − xy
dx dy +
x ln(xy)
1 + xy
dx dy = 2
x ln(xy)
1−x y
dx dy (6.26) 2 2
Dk Dk Dk

i x ln(xy)
1 − xy
dx dy −
x ln(xy)
1 + xy
dx dy =
1 x ln(xy)
4 1 − xy
dx dy (6.27)
pri qemu 6.27 sledi iz:
Dk Dk Dk

x 2xy ln(xy) 1 x ln x y 1 x ln(xy)

(6.28)
2 2


2 2
dx dy =
2 2
d(x ) d(y ) = dx dy .2 2
1−x y 4 1−x y 4 1 − xy
Dk Dk Dk

Sabiraem izraza 6.26 i 6.27 se dobija:

ζ(3) = −
4 x ln(xy)
7 1−x y
dx dy . (6.29) 2 2
Dk

Uvoeem smene x = sin u

cos v i y = , dobija se jakobijan:
sin v
cos u

∂(x, y)
∂(u, v)
=
cos u
cos v
sin u sin v
cos2 v
sin v sin u
cos2 u
cos v
cos u
=1−
sin2 u sin2 v
cos2 v cos2 u
= 1 − x2 y 2 . (6.30)
Nakon uvoea smene izraz 6.29 se moe zapisati kao:
ζ(3) = −
4x
7
ln(tg u tg v) du dv = −
8x
7
ln(tg u) du dv , (6.31)
Dt Dt

gde je domen dvodimenzione integracije trougao D

sledi:
t = {(u, v) : u ≥ 0, v ≥ 0, u + v ≤ π/2}

8 π/2 π/2−u 8 π/2 

(6.32)
Z Z Z
π 
ζ(3) = − du ln(tg u) dv = − − u ln(tg u) du ,
7 7 2
Nakon uvoea nove smene x = dobija se:
0 0 0
π
2 −u

8 π/2 8 π/2
(6.33)
Z Z
ζ(3) = − x ln(ctg x) dx = x ln(tg x) dx .
7 0 7 0

47
Poxto je: π/2 0 π/2
(6.34)
Z Z Z
x ln(tg x) dx = − ln(ctg u)du = − ln(tg u) du = 0 ,

sledi da se izraz 6.33 moe zapisati kao:

0 π/2 0

8 π/2  8 π/2
x2 π
(6.35)
Z Z  
π d
ζ(3) = x− ln(tg x) dx = ln(tg x) − x dx .
7 4 7 dx 2 4
Nakon parcijalne integracije se konaqno dobija [19]:
0 0

1 π
x(π − x)
(6.36)
Z
ζ(3) = dx .
7 0 sin x

6.1.2 Iracionalnost Aperijeve konstante

U ovom poglav u e biti dat Aperijev dokaz iracionalnosti Rimanove zeta funkcija
za neparan ceo broj 3. Pre dokaza iracionalnosti bie navedena neka preliminarna
izraqunavaa neophodna za sam dokaz.
Poqiemo sa navoeem identiteta koji uk uquje najmai zajedniqki sadralac
prvih n prirodnih brojeva.
Lema 6.1
(6.37)
Y  log n 
dn = p log p ,

gde je d najmai zajedniqki sadralac za brojeve 1, 2, ..., n, u oznaci N ZS{1, 2, ..., n} .

p≤n, p jeprost

Dokaz: Pretpostavimo da je p prost i x realan broj. Iz n = p sledi da je x = , pa je x log n

najvei celobrojni stepen od p za koji je p < n.

log p
log n
 dxe

Neka je {A , A , ..., A } skup pozitivnih celih brojeva gde je

dxe = log p
1 2 n
yi yi y
Ai = p1 1 p2 2 ...pαiα
za i = 1, 2, ..., n i p prost, dok y moe biti 0, za mnoge i.
i i

N ZS{A1 , A2 , ..., An } = pm1 m2 mα

1 p2 ...pα ,

gde je m = max{y , i = 1, 2, ..., n}. Specijalno, za A = i imamo m  log n 

, qime je lema
dokazana.
j i i j = log pj

Lema 6.2 Za dato n vai
(6.38)
Y   Y log n
p log p = n.
p≤n,pjeprost n∈N

Dokaz: Da bismo dokazali lemu, dovo no je pokazati da vai

Y log n Y
p log p = n.
p≤n,pjeprost n∈N

Neka je p log n
log p = y. Da e sledi log n
log p log p = log y ⇒ log n = log y ⇒ n = y. Dakle,
log n
p log p = n.

Definicija: Broj prostih brojeva koji su mai ili jednaki n je definisan sa π(n).


48
Lema 6.3 Za dovo no veliko n vai:
nπ(n) < 3n , (6.39)
gde je n pozitivan ceo broj.
Dokaz: Na osnovu teoreme o prostim brojevima znamo da se funkcija π(n) moe aproksimi-
rati na sledei naqin π(n) ∼ . Sledi da za dato ε > 0 postoji pozitivan ceo broj N ,
n

takav da za svako n > N vai: log n

π(n) <
n
+
εn
log n log n
(6.40)
Odabirom ε = log 3 − 1 tada postoje pozitivni celi brojevi N takvi da za n > N vai: 0 0

π(n) <
n
log n
+
n log 3
log n
−
n
log n
=
n log 3
log n
. (6.41)
Da e sledi:
n <n π(n)
.
n log 3
log n (6.42)
Ako je X = n , tada log X = log n. Odavde sledi log X = log 3 , tj. X = 3 .
n log 3
n log 3 n n

Odavde konaqno imamo da je:

log n
log n

n <3 π(n) n
(6.43)
za dovo no veliko n. 

Posledica 6.3.1 Za dat ceo broj n vai: d < 3 n

n

U sledeoj lemi ζ(3) je izraena preko binomnih koeficijenata. Korixeem ovog izraza
dobija se dvostruki niz koji konvergira ka ζ(3).
Lema 6.4
(6.44)
∞ ∞
X 1 5X (−1)n−1
ζ(3) = =
.
n3 2
n=1
n3 2n
n n=1

Dokaz: Lemu emo dokazati korak po korak. Korak 1: Pokazaemo da vai jednakost
(6.45)
K
X a a ...a
1 2 k−1 1 a a ...a 1 2 K
= − ,
(x + a )(x + a )...(x + a ) x x(x + a )(x + a )...(x + a )
1 2 k 1 2 K
k=1

gde su a celi brojevi, k ∈ {1, 2, ..., K}, K ∈ N. Neka je

k

a1 a2 ...aK
Ak = .
x(x + a1 )(x + a2 )...(x + ak−1 )

Tada je
a1 a2 ...ak−1
Ak−1 − Ak = .
(x + a1 )(x + a2 )...(x + ak )
Da e imamo
K K
X a1 a2 ...ak−1 X
= Ak−1 −Ak = (A0 −A1 )+(A1 −A2 )+(A2 −A3 )+...+(Ak−1 −Ak ) =
(x + a1 )(x + a2 )...(x + ak )
k=1 k=1

49
 1 a1 a2 ...aK
= A0 − Ak = − .
x x(x + a1 )(x + a2 )...(x + ak )
Korak 2: U izraz koji smo prethodno pokazali, ubacujemo x = n i a 2 ,
= −k 2 1 ≤ K ≤
n − 1. Tada je
k

K K
X − 12 · (−22 ) · ... · (−(k − 1)2 ) X (−1)k−1 12 22 ...(k − 1)2
=
(n2 − 12 )...(n2 − k 2 ) (n2 − 12 )...(n2 − k 2 )
k=1 k=1

n−1
X (−1)k−1 (k − 1)!2 1 (−1)n−1 (n − 1)!2 n2n
⇒ = − =
(n2 − 12 )...(n2 − k 2 ) n2 n2 (2n)!2
k=1

1 (−1)n−1 2n!n! 1 (−1)n−1 2

= − = −
.
n2 n2 (2n)! n2 n2 2n
n

Ukoliko izraz 1 (k!)2 (n−k)!

oznaqimo sa  , ekvivalentnim transformacijama dobijamo
da vai jednakost 2 k3 (n+k)! n,k

k (−1)k−1 (k − 1)!
(−1) n(n,k − n−1,k ) = 2 .
(n − 12 )...(n2 − k 2 )
Da e N n−1 N
X X X
k
(−1) n(n,k − n−1,k ) = (−1)k n(N,k − k,k ) =
n=1 k=1 k=1
N N
X (−1)k 1X (−1)k−1
= N +k N

+
.
k 3 2k


2k 3 2
xto smo dobili uvrxtavaem prethodne formule. Ukoliko primetimo da je leva
k=1 k k k=1 k

strana jednakosti zapravo jednaka prvoj formuli sa poqetka drugog koraka, sledi da je
desna strana takoe jednaka: N N
X 1 X (−1)n−1
− 2
.
n3 n3 2n
Stoga
k=1 n n=1

N N N N
X 1 X (−1)n−1 X (−1)k 1X (−1)k−1
− 2 =
+
.
n3 n3 2n 3 N +k N
k 3 2k



2k 2
Kada pustimo N → ∞
n=1 n
n=1 k k=1 k k=1 k

∞ ∞
X 1 5X (−1)k−1
=
.
n3 2 k 3 2k
k
n=1 k=1

Sada moemo da definixemo dvostruki niz:



(6.46)
n k
X 1 X (−1)m−1
cn,k = + n n+m
m3



2m3 m m

Lema 6.5 Vrednost:

m=1 m=1

 
n+k
2d3n cn,k
k
pripada skupu celih brojeva, pri qemu d n = N ZS(1, 2, 3...n) .
50
Dokaz: Dovo no je pokazati da je:
 
n+k
2cn,k
k

racionalan broj, qiji imenilac deli d . Da bi se ovo pokazalo, dovo no je pokazati da
3
n

za bilo koji dati prost broj p vai da deli imenilac od 2c n +k k mai broj puta n,k

nego xto deli d . Neka je ord (x) najvei stepen p koji deli x. Posmatrajmo:
3
n p

(6.47)
n+k n+k



k k−m

=
. n+m k
m m

Sada,
n(n + 1)...(n − m + 1) n!
   
n
ordp = ordp ≤ ordp ( )
m m! m!
= ordp (n!) − ordp (m!) ≤ ordp (dn ) − ordp (m) (6.48)
log n
 
= − ordp (m).
log p

Izraz zapisujemo u obliku zbira dva sabirka, i nakon toga proveravamo

 
n+k
2cn,k
da li imenilac svakog sabirka deli .
k
d3n

(6.49)
n k m−1
n+k X 1 (−1)
     
n+k n+k X
2c n,k =2 +2 3



3 n n+m
k k m k 2m m m
m=1 m=1

Kako je n
1 (n + k)!
 X
n+k 1 1
2 = 2 (1 + 3 + ... + 3 ),
k m3 n!k! 2 n
m=1

zak uqujemo da imenilac prvog sabirka deli d . Isto proveravamo i za drugi sabirak
3

qiji je imenilac: n n+m

n

n k
2m3 2m3





m
n+k

m = m m
n+k

Sledi
k k−m

n n+m

! n k

!
m3 m3



log n
 
m
ordp n+k

m = ordp m m
n+k

≤ 3ordp (m) + − ordp (m)+
k k−m
log p
log k (6.50)
   
n+k
+ − ordp (m) − ordp
log p k−m
log n log k
   
≤ + + ordp (m).
log p log p

Poxto je m ≤ k ≤ n
ordp (m) ≤ ordp (dm ) ≤ ordp (dk ) ≤ ordp (dn ), (6.51)
51
da e sledi:
log n log k log n log k
(6.52)
       
+ + ordp (m) ≤ + + ordp (dm ).
log p log p log p log p
Na kraju se dobija:
log m log n
(6.53)
   
ordp (dm ) = ≤3 = ordp (d3n ).
log p log p


Posledica 6.5.1 Imenilac a a = c , deli d .

n n
Pn n 2

n+k 2


n,k
3
n

Dokaz: Iz definiciji a i c i iz prethodne leme sledi da imenilac c deli d , a

k=0 k k
3

odatle sledi da imenilac a deli d .

n n,k n,k n
3 
n n

Lema 6.6 Jednaqina

n3 un + (n − 13 )un−2 = (34n3 − 51n2 + 27n − 5)un−1 , n ≥ 2, (6.54)
je ekvivalentna jednaqini
(n + 1)3 un+1 − (34n3 + 51n2 + 27n + 5)un + n3 un−1 = 0, n ≥ 1, (6.55)
Dokaz: Rekurentna relacija 6.55, se dobija zamenom n sa n + 1 u jednaqini 6.54. 
Lema 6.7 a = P nk n +k k c i b = P nk n +k k zadovo vaju rekurentnu
2 2 2 2
       
n n
n n

relaciju:
k=0 n,k k=0

n3 un + (n − 1)3 un−2 = (34n3 − 51n2 + 27n − 5)un−1 , n ≥ 2 .

Dokaz: Da bismo dokazali da a zadovo ava rekurentnu relaciju, prvo emo definisati
niz:
n

(6.56)
 2 
n+k 2

n 2
Bn,k = 4(2n + 1)[k(2k + 1) − (2n + 1) ] .
k k
Korak 1: Primetimo da je:
2  2  2 
n+k 2
 
3 n+1 n+1+k 3 2 n
Bn,k − Bn,k−1 = (n + 1) − (34n + 51n + 27n + 5) +
k k k k
2 
n−1+k 2
 
3 n−1
+n .
(6.57)
k k

Korak 2: Treba pokazati da je:

cn,k − cn−1,k =
(−1)k k!2 (n − k − 1)!
n2 (n + k)!
. (6.58)
Poqevxi od definicije za c , izraqunaemo c n,k n,k − cn,k−1 na sledei naqin:
n k n−1 k
X 1 X (−1)m−1 X 1 X (−1)m−1
cn,k − cn−1,k = + − −
(6.59)
n n+m
2m3 n−1

n−1+m

m3 m3



m=1 m=1
2m3 m m m=1 m=1 m m
k
1 X (−1)m (m − 1)!2 (n − m − 1)!
= 3+ .
n (n + m)!
m=1

52
Razlomak (−1)m (m−1)!2 (n−m−1)!
(n+m)! se moe predstaviti:
(−1)m (m − 1)!2 (n − m − 1)! (−1)m (m − 1)!2 (n − m − 1)!(m2 + n2 − m2 )
=
(n + m)! n2 (n + m)!
(−1)m m!2 (n − m − 1)! − (−1)m+1 (m − 1)!2 (n − m)!(n + m)
=
n2 (n + m)!
(−1)m m!2 (n − m − 1)! (−1)m+1 (m − 1)!2 (n − m)!
= − .
(6.60)
n2 (n + m)! n2 (n + m − 1)!

Sledi:
k k
1 X (−1)m m!2 (n − m − 1)! X (−1)m+1 (m − 1)!2 (n − m)!
cn,k − cn−1,k = + −
n3
m=1
n2 (n + m)! n2 (n + m − 1)!
m=1 (6.61)
1 (n − 1)! (−1)k k!2 (n − k − 1)! (−1)k k!2 (n − k − 1)!
= 3− + = .
n n2 n! n2 (n + k)! n2 (n + k)!

Korak 3: Ako je
2
bn,k = nk n+k

2
definiximo
Bn,k = 4(2n − 1)(k(2k + 1) − (2n + 1)2 )bn,k
tada je: k

(Bn.k −Bn,k−1 )cn,k +(n+1)3 bn−1,k (cn−1,k −cn,k )−n3 bn−1,k (cn,k −cn−1,k ) = An,k −An,k−1 , (6.62)
gde je:
(6.63)
5(2n + 1)(−1)k−1 k n n + k
  
An,k = Bn,k cn,k + .
n(n + 1) k k
Korak 4: Korixeem definicija za i pokazaemo da zadovo ava izraz 6.54.
Iz Leme 6.6 sledi da je prethodni izraz ekvivalentan sa 6.55. Ukoliko u zamenimo sa
an cn,k an

a dobijamo:
n
n

(6.64)
X n X X n n
3 3
(n + 1) b c − P (n) b c +n
n+1,k n+1,k b c = 0, n ≥ 1,
n,k n.k n−1,k n−1,k
k=1 k=1 k=1

gde su b =

i P (n) = 34n + 51n + 27n + 5. Za r > n,
= 0, prethodni izraz

n 2 n+k 2 3 2 n

se moe zapisati kao:

n,k k k r

(6.65)
X n+1
3 3
{(n + 1) b c − P (n)b c + n b
n+1,k n+1,k c } = 0, n ≥ 1.
n,k n,k n−1,k n−1,k

Ovo je potrebno i dokazati. Iz koraka 1 imamo da je:

k=0

Bn,k − Bn,k−1 = (n + 1)3 bn+1,k − P (n)bn,k + n3 bn−1,k .

Stoga sledi:
−P (n)bn,k cn,k = (Bn,k − Bn,k−1 )cn,k − (n + 1)3 bn+1,k cn,k − n3 bn−1,k cn,k . (6.66)
Zamenom u 6.65 imamo:
n+1
X
(n + 1)3 bn+1,k cn+1,k + (Bn,k − Bn,k−1 )cn,k − (n + 1)3 bn+1,k cn,k − n3 bn−1.k cn,k + n3 bn−1,k cn−1,k


k=0
n+1
X
= {(n + 1)3 bn+1,k (cn+1,k − cn,k ) + (Bn,k − Bn,k−1 )cn,k + n3 bn−1,k (cn−1,k − cn,k )}.
k=0
(6.67)
53
Primenom leme 6.6 ovaj izraz moemo zapisati kao:
(6.68)
n+1
X
(An,k − An,k−1 )

Sada imamo da je:

k=0

(6.69)
n+1
X
(An,k − An,k−1 ) = An,n+1 − An,−1 .

ali imamo i da je:

k=0

(6.70)
n 2n+1
5(2n + 1)(−1)n (n + 1)



n+1 n+1
An,n+1 = Bn,n+1 cn,n+1 + = 0,
n(n + 1)
pri qemu B ima faktor . Sliqno se moe pokazati i da je A
n


= 0. Odavde
sledi da a zadovo ava rekurentnu relaciju 6.54.
n,n+1 n+1 n,−1

Korak 5: Konaqno pokazujemo da

n

(6.71)
n  2  n
n+k 2

X n X
bn = = bn,k
k k

zadovo ava rekurentnu relaciju 6.54. Od ranije imamo da je

k=0 k=0

 2 
n+k 2

n 2
Bn,k = 4(2n + 1)(k(2k + 1) − (2n + 1) ) = 4(2n + 1)(k(2k + 1) − (2n + 1)2 )bn,k
k k
Iz koraka (1) imamo da je
Bn,k − Bn,k−1 = (n + 1)3 bn+1,k − P (n)bn,k − n3 bn−1,k = Gn, k. (6.72)
pa je:
Bn,k = Gn,k + Bn,k−1 = Gn,k + Gn,k−1 + Bn,k−2 = Gn,k + Gn,k−1 + Gn,k−2 + ... (6.73)
Ako nastavimo ovaj postupak i iskoristimo qienicu da je B n,r = 0, za r < 0 dobijamo:

(6.74)
k
X
Bn,k = Gn,i .

Sledi:
i=0

n+1
X n+1
X
Bn,n+1 = Gn,i = ((n + 1)3 bn+1,i − P (n)bn,i − n3 bn−1,i )
i=0 i=0

(6.75)
n+1
X n+1
X n+1
X
3 3
= (n + 1) bn+1,i − P (n) bn,i − n bn−1,i
i=0 i=0 i=0
n+1
X Xn n11
X
= (n + 1)3 bn+1,i − P (n) bn,i − n3 bn−1,i .

Poxto je b , , ,
i=0 i=0 i=0

n,n+1 = 0 bn−1,n+1 = 0 bn−1,n = 0

Bn,n+1 = (n + 1)3 bn+1 − P (n)bn − n3 bn−1 . (6.76)
Ali poxto je B n,r =0 , za r > n imamo:
(n + 1)3 bn+1 − P (n)bn − n3 bn−1 = 0 (6.77)
Odavde sledi da b zadovo ava rekurentnu relaciju.
n 

54
Lema 6.8 Poxto a i b zadovo avaju rekurentnu relaciju
n n

n3 un − (n − 1)3 un−2 = P (n)un−1 , n ≥ 2

gde je P (n) = 34n 3 − 51n2 + 27n − 5 sledi

6
an bn−1 − an−1 bn =
n3
Dokaz: Poxto je u prethodnoj lemi pokazano da a i b zadovo avaju rekurentnu relaciju
moemo u u uvrstiti a i b , tada dobijamo
n n
n n

n3 an + (n − 1)3 an−2 = P (n)an−1 , (6.78)

n3 bn + (n − 1)3 bn−2 = P (n)bn−1 , (6.79)
Ako pomnoimo jednaqinu 6.78 sa b i jednaqinu 6.79 sa a
n−1 n−1 i oduzmemo ih, dobijamo:
n3 (an bn−1 − bn an−1 ) = −(n − 1)3 (an−2 bn−1 − bn−2 an−1 ). (6.80)
(n − 1)3
an bn−1 − bn an−1 = (an−1 bn−2 − bn−1 an−2 )
n3
(n − 1)3 (n − 2)3
= (an−2 bn−3 − an−3 bn−2 )
n3 (n − 1)3

(6.81)
= ...
(n − (n − 1))3
= (an−(n−1) bn−n − an−n bn−(n−1) )
n3
1
= 3 (a1 b0 − a0 b1 )
n
1
= 3.
Iz definicije imamo da je , , , pa je . Odavde
n

sledi
a1 = 6 b0 = 1 a0 = 0 b1 = 5 a1 b0 − a0 b1 = 6

an bn−1 − an−1 bn =
6
n3
. (6.82)

Lema 6.9 Ako Xn
1 Xk
(−1)m−1
cn,k = +
, k ≤ n
m3 3 n n+m


2m
tada c za n → ∞ uniformno u k.
m=1 m=1 m m

→ ζ(3)
Dokaz:
n,k

∞ k ∞ k
X 1 X (−1)m−1 X 1 X (−1)m−1
|cn,k − ζ(3)| = − − 3 n n+m

≤ + 3 n n+m

.
m3 m3



2m 2m
(6.83)
m=n+1 m=1 m m m=n+1 m=1 m m

Poxto je P∞ 1
n=1 m3 konvergentno, sledi da za dato  > 0, ∀n > N , 1

(6.84)
∞
X 1
< .
m3
m=n+1

55
Da e sledi
(6.85)
k
X (−1)m−1 k n 1 1 1
n n+m ≤ 2n(n + 1) ≤ 2n(n + 1) = 2(n + 1) ≤ 2n < , ∀n >  .



3
2m m m
m=1

Neka je N 2 = 1
, pri qemu je N = max(N , N ). Tada za n > N imamo
1 2

(6.86)
2

|cn,k − ζ(3)| ≤ 2 +  = 3.

Poxto je ova konvergencija nezavisna od k, konvergencija je uniformna. .
Posledica 6.9.1 an
→ ζ(3), n → ∞.

Dokaz: Ako iskoristimo qienicu da su

bn
an = nk=1 bn,k cn,k , bn = nk=1 bn,k i qienicu
da x iy ako (uniformno u ) tada:
P P

n,k , yn,k ∈ R n,k →L N →∞ n

(6.87)
Pn
k=1 xn,k yn,k
P n → L, n → ∞.
k=1 xn,k
Dobijamo da
an
bn
→ ζ(3), n → ∞. (6.88)

Lema 6.10 Ako je a b n n−1 − an−1 bn = 6
n3
, tada:
∞
an X 6
ζ(3) − = 3
.
bn k bk bk−1

Dokaz: Imamo da je
k=n+1

an an−1
−
bn bn−1
= 3
6
n bn bn−1
. (6.89)
Neka ζ(3) − an
bn = xn tada je
xn − xn+1 =
an+1 an
−
bn+1 bn
=
6
(n + 1)3 bn+1 bn
. (6.90)
Sledi
ζ(3) −
an
bn
=
6
(n + 1)3 bn+1 bn
+ xn+1 . (6.91)
Ako nastavimo ovaj postupak dobijamo
an 6 6 6
ζ(3) − = + + ... + + xm+n
(6.92)
bn 3 3
(n + 1) bn+1 bn (n + 2) bn+2 bn+1 3
(n + m) bn+m bn+m−1
m
X 6
= 3
+ xn+m .
k bk bk−1
k=n+1

Sada, za ζ(3) − an
bn →0 kada n → ∞ imamo da je
(6.93)
∞
an X 6
ζ(3) − = 3
.
bn k bk bk−1
k=n+1

56
Teorema 6.11 Ako je dat realan broj ω i ako su dati celi brojevi p i q takvi da je za
proizvo no ε > 0:
n n

0 < |ωq − p | < ε n n (6.94)

tada je ω iracionalno.
Dokaz: Pretpostavimo da je ω racionalno, tada postoje a i b koji su takvi da je ω = . a

Tada imamo da je: b

a
0< q −p <ε
b
n n (6.95)
Mnoeem sa |b| dobijamo:
0 < |aq − p | < ε|b| n n (6.96)
Poxto je ε proizvo no, moemo ga odabrati rako da vai ε|b| < 1. Poxto su a, b, q i q
celi brojevi i vai |aq − p | > 0, tada je |aq − p | > 1, xto je kontradikcija.
n n
n n n n 

Teorema 6.12 ζ(3) je iracionalno.

Dokaz: Lema 6.10 daje relaciju:
(6.97)
∞
a X n6
|ζ(3) − | = . 3
b k b b
n k k−1
k=n+1

Da e sledi
∞
an X 6
0 < ζ(3) − =
(6.98)
bn 3
k bk bk−1
k=n+1
∞
1 X 6 1
< 2 3
< 2 T,
bn k bn
k=n+1

gde je T = 6ζ(3). Ukoliko pomnoimo sa b , imamo n

0 < bn ζ(3) − an <

T
(6.99)
bn
.

Poxto znamo da imanilac a deli d , gde je d = N ZS(1, 2, ..., n), a moemo zapisati kao
n
3
n n n

a =
n
p
q
n
n
i r q = d ,, gde su p , q , r celi brojevi. Sada 6.98 postaje
n n
3
n n n n

pn rn T
0 < bn ζ(3) − 3
< .
dn bn

Kada podelimo sve sa d dobijamo

3
n

0 < d3n bn ζ(3) − pn rn <

T d3n
bn
. (6.100)
Iz 6.3.1 imamo da je d3
n < 27n i d je ceo broj, sada nejednakost 6.100 postaje
n

T 27n
0 < Xn ζ(3) − Yn < ,
bn

57
gde su X i Y celi brojevi. Koristei qienicu da je b > , za n > 2, koja se moe
28n

pokazati matematiqkom indukcijom, prethodna nejednakost se sada moe zapisati

n n n n3

T 27n n3
0 < Xn ζ(3) − Yn < ,
28n
xto za dovo no veliko n daje
0 < X ζ(3) − Y < .
n n

Iz teoreme 6.11 sledi da je ζ(3) iracionalan broj. 

58
6.2 Ojler-Maskeronijeva konstanta
Ojler-Maskeronijeva konstanta γ je definisana limesom
(6.101)
n
!
X 1
γ = lim − ln(n) = 0, 5772156649...
n→∞ k
k=1

Drugim reqima γ meri za koliko se parcijalne sume harmonijskih nizova razlikuju od

logaritamske funkcije, tj od integrala koji predstav a aproksimaciju logaritamske
funkcije [5]. Jox uvek nije poznato da li je γ iracionalan, a kamoli da li je tran-
scedentan broj. Priroda broja γ predstav a jednu od najveih matematiqkih misterija.
Poznati engleski matematiqar G.H. Hardi je qak ponudio svoju poziciju na Oksfordskom
univerzitetu bilo kome, ko uspe da pokae da je γ iracionalan broj. Broj γ je prvi u
metematiku uveo Ojler tridesetih godina 18. veka u radu pod nazivom ,,Opservacije har-
monijskih redova" koji je tokom godina prikazan u vixe publikacija. U svom radu Ojler
je pokazao da limes: 1 1
lim (1 + + ... + − ln(n)) (6.102)
postoji i oznaqio ga je sa C , i odredio ga je do xeste decimale C =R0, 577218. Maskeroni
n→∞ 2 n

se nadovezao na Ojlerov rad i posvetio se ispitivau funkcije , koju je nazvao dz

hiperlogaritamska funkcija. U svom radu odredio konstantu γ na 32 decimalna mesta. ln(z)

Kasnije mu je Gaus pronaxao grexku na 29. decimali. Danas se uz pomo kompjutera moe
odrediti vixe od 7000 cifara konstante γ [20].
U teoriji brojeva postoji mnoxtvo primera u kojima se pojav uje konstanta γ kao
rexee problema. Ovi problemi se uglavnom bave asimptotskim aproksimacijama funkcija
koje imaju primenu u teoriji brojeva.
6.3 Katalanova konstanta G
Katalanova konstanta, koja nosi oznaku G, nazvana je po matematiqaru Ju inu Qarlsu
Katalanu, iako se prvim vanim istraivaima koja su vezana za ovu konstantu bavio
ejms Glajxer. Nepoznato je da li je G iracionalan ili transcedentan broj, iako se
suma da jeste. Ova konstanta se qesto pojav uje u kombinatorici i u izvodima poligama
funkcije . Katalanova konstanta se definixe kao:
3

(6.103)
X (−1)∞ n
1 1 1 1 1
G = β(2) = = − +
2
− 2
+ − ...
2 2 2 2
(2n + 1) 1 3 5 7 9
n=0

gde je β Dirihleova beta funkcija . Uobiqajeno je da se Dirihleova beta funkcija

definixe se kao:
(6.104)
∞
X (−1) (k−1)
1 1 1 1 1
β(s) = = − s
+ −s
+ s
− ... s s s
(2k − 1) 1 3 5 7 9
k=1

gde je Re(s) > 0. Ova konstanta ima primenu u topologiji, gde je jednaka 1/4 zapremine
idealnog hiperboliqkog oktahedrona , kombinatorici i statistiqkoj mehanici. Pored
4

toga ova konstanta se jav a i u teoriji brojeva, a pojav uje se i u kalkulacijama masene
distribucije spiralnih galaksija.
3
Poligama funkcija reda m je funkcija kompleksnih brojeva koja je definisana kao (m + 1)-vi izvod
logaritma gama funkcije.
4
Hiperboliqki oktahedron je hiperboliqka verzija Euklidskog oktahedrona, koji je speijalan sluqaj
astroidalnog elipsoida kod koga je a = b = c = 1.

59
7 Zak uqak
Sve matematiqke konstante koje su prikazane u radu imaju k uqnu ulogu u opisu prirod-
nih pojava i u rexavau kompleksnih matematiqkih proraquna. Mnogi matematiqari su
ih otrkivali postepeno pokuxavajui da rexe probleme kako matematiqke, tako i iv-
otne.
Konstanta π se matematiqarima nametnula prevashodno prilikom izuqavaa kruga.
Mnogi su dali svoje aproksimacije ovog transcedentnog broja. Konstantu e, koja se po-
jav uje u raznim zakonima fizike, je otkrio Bernuli pokuxavajui da od banke izvuqe
najbo u zaradu na oroqenu xtedu. Ovo je bio jedan od prvih pokazate a znaqaja matem-
atiqkih konstanti u udskom ivotu. Neki autori smatraju da su nastale sa nastankom
univerzuma, da su oduvek bile tu i da e uvek i biti tu, a da je na nama da ih otkrijemo.
U ovom radu su prikazane samo neke od mnogobrojnih konstanti, koje imaju ogromnu
primenu. Prikazani su naqini ihovog otkria i razni algoritmi, poput Tejlorovog
razvoja i verinih razlomaka, pomou kojih ih je mogue odrediti. Konstante su uglavnom
iracionalni transcedentni brojevi, tj. imaju beskonaqno mnogo cifara, te je do ihove
prave vrednosti nemogue doi. Danas postoje razni kompjuterski programi koji omogu-
avaju lako i brzo odreivae ovih konstanti sa velikim brojem cifara. U ovom radu
su prikazani dokazi o iracionalnosti i transcedentnosti za neke konstante poput kon-
stanti e i π, a za neke konstante kao xto je Katalanova konstanta iracionalnost jox uvek
nije dokazana. Pored matematiqkih dokaza u radu je prikazana i ihova primena u opisu
fiziqkih zakona, poput zakona radioaktivnog raspada i utnovog zakona hlaea.

60
8 Literatura
[1] Wilson, Robin. Euler s Pioneering Equation : The most beautiful theorem in mathematics.
0

Oxford University Press, 2018.

[2] Euler, Leonhard. Mechanica Sive Motus Scientia Analytice Exposita : Instar Supplementi
Ad Commentar. Acad. Scient. Imper. Ex typographia academiae scientiarum, 1736.

[3] Huntley, Herbert Edwin. The divine proportion. Courier Corporation, 2012.
[4] Fitzpatrick, Richard. Euclid s elements of geometry. Euclidis Elementa, 2007.
0

[5] Finch, Steven R. Mathematical constants. Cambridge university press, 2003.

[6] Duško Letić, Nenad Cakić, Branko Davidivić. Enciklopedija matematičkih konstanti 2011.
[7] Real numbers as infinite decimals and irrationality of √2 Klazar, Martin. arXiv preprint
arXiv : 0910.5870 2009.

[8] Herceg, Dragoslav and Herceg, Dorde. Numerička matematika. Stylos, 2003.
[9] Berggren, Lennart and Borwein, Jonathan and Borwein, Peter. Π : A Source Book.
Variorum de Rebus Mathematicis Reponsorum Liber VII (1593). Springer, 1997.

[10] AV ukov. Vezdesuwee qislo <pi>. M.: Editorial URSS, 2004.

[11] Brown, James Ward and Churchill, Ruel V. Complex variables and applications. 2009.
[12] Roselle, B. Development of an Infinite Series Representation for φ (the Golden Mean
or Golden Ratio), 1999.

[13] Jelena Milojkovi. Zlatni presek. Master rad, Matematiqki fakultet, Uni-
verzitet u Beogradu, 2009.
[14] Goran Šimić. Riemannova zeta funkcija. Diplomski rad, Sveučilište J.J. Strossmayera u
Osijeku, 2011.

[15] Chaubey, Sneha. The irrationality of ζ(3) and Apery numbers, PhD thesis. National
Institute of Science Education and Research Bhubaneswar, 2012.

[16] Niven, Ivan. A Simple Proof that π is Irrational. Biscuits of Number Theory, 34:111,
2009.
[17] https : //www.iserbia.rs/da − li − ste − znali/tajna − zlatnog − preseka − 2212).
[18] http : //stari.etspupin.edu.rs/files/zlatni − presek.pdf .
[19] Silagadze, ZK. Sums of generalized harmonic series for kids from five to fifteen arXiv
preprint arXiv : 1003.3602. 2010.

[20] Bushaw, D and Saunders, Sam C. The Third Constant. Northwest science., 59(2), 1985.

61
9 Biografija
Jelena Xaxi je roena 20.10.1994. u Xapcu. Osnovnu xkolu ,,Stojan Novakovi" je
zavrxila u Goroj Vraskoj 2009. Iste godine je upisala Xabaqku gimnaziju, prirodno-
matematiqki smer, koju zavrxava 2013. godine. Po zavrxetku gimnazije, 2013. godine, up-
isala je osnovne akademske studije na Prirodno-matematiqkom fakultetu u Novom Sadu,
smer Diplomirani profesor matematike, a diplomirala je 2020. godine. Iste godine up-
isuje master akademske studije, smer Teorijska matematika i primene, na Matematiqkom
fakultetu u Beogradu. Od 2020. godine radi kao nastavnik matematike u Osnovnoj xkoli
,,Laza K. Lazarevi" u Varni.

62