Professional Documents
Culture Documents
Mатематика
Уџбеник за осми разред основне школе
8
Тематски садржај
Увод у теме График линеарне функције ............................... 113–116
Особине линеарне функције ............................. 117–123
Сличност троуглова .....................................................4–5
Имплицитни облик линеарне функције ........... 124–125
Линеарне једначине и неједначине с једном
непознатом .......................................................... 18–19
Тачка, права, раван ................................................ 48–49 Графичко представљање података
Призма ..................................................................... 80–81
Линеарна функција ............................................ 108–109 Табеларни приказ статистичких података ....... 130–133
Графичко представљање података ................... 128–129 Графичко представљање статистичких
Пирамида............................................................. 154–155 података .......................................................... 134–143
Системи линеарних једначина Средња вредност. Медијана .............................. 144–151
са две непознате ............................................. 180–181
Ваљак, купа, лопта .............................................. 202–203
Пирамида
Сличност троуглова Пирамида – појам, врсте, елементи ................. 156–159
Талесова теорема .........................................................6–8 Израчунавање основне ивице, бочне ивице,
Сличност троуглова .................................................. 9–16 апотеме и висине правилне пирамиде ........ 160–164
Мрежа пирамиде ................................................ 165–167
Линеарне једначине и неједначине Површина пирамиде. Запремина пирамиде ... 168–177
с једном непознатом
Алгебарски изрази.................................................. 20–23 Системи линеарних једначина са две непознате
Еквивалентне једначине. Линеарне једначине
с једном непознатом и њихово решавање ...... 24–31 Систем од две линеарне једначине са две
Примена линеарних једначина ............................. 32–35 непознате......................................................... 182–185
Основна својства неједнакости. Неједначине ..... 36–39 Решење система од две линеарне једначине
Еквивалентне неједначине. Линеарне неједначине са две непознате – графички приказ ........... 186–188
с једном непознатом и њихово решавање ...... 40–45 Решавање система од две линеарне једначине
са две непознате – метода замене, метода
Тачка, права, раван супротних коефицијената ............................. 189–195
Тачка и права. Тачка и раван ................................ 50–53 Примена система линеарних једначина .......... 196–199
Две праве ................................................................. 54–58
Права и раван ......................................................... 59–64 Ваљак, купа, лопта
Две равни ................................................................. 65–68
Ортогонална пројекција тачке и дужи на раван .. 69–73 Ваљак – појам, врсте, елементи ........................ 204–206
Полиедар ................................................................. 74–77 Мрежа ваљка ....................................................... 207–209
Површина ваљка. Запремина ваљка................. 210–214
Призма Купа – појам, врсте, елементи........................... 215–218
Призма – појам, врсте, елементи.......................... 82–86 Мрежа купе ......................................................... 219–221
Мрежа призме......................................................... 87–89 Површина купе. Запремина купе ..................... 222–226
Површина призме ................................................... 90–95 Лопта – појам, елементи .................................... 227–230
Запремина тела. Запремина коцке и квадра ..... 96–100 Пресеци лопте и равни....................................... 231–234
Запремина призме .............................................. 101–104 Површина и запремина лопте ........................... 235–236
Линеарна функција Сазнај и ово ..46, 78, 105–106, 126, 152, 178, 200, 237
Директно пропорционалне величине. Запамти ...........17, 47, 79, 107, 127, 153, 179, 201, 238
Линеарна функција ........................................ 110–112 Резултати и упутства ........................................ 239–251
Водич
Кључни појмови
УВОДНА НАПОМЕНА
Подсетимо се начина на који смо у претходним разредима обележавали дуж и њену дужину.
Дуж обележавамо тако што означимо њене крајње тачке. На пример, на слици је дуж AB.
A а B
У даљем тексту за означавање дужине дужи користићемо мало латиничко слово или исти
запис као и за дуж. На пример, ако дужина дужи AB износи 3 cm, то записујемо:
а = 3 cm или AB = 3 cm.
Троугао ABC можемо обележавати употребљавајући ознаке за дужине његових страница,
на пример a, b, c. Тада кажемо да је на слици троугао чије су странице а, b и c.
b a
A c B
Висину троугла често означавамо са h, страницу квадрата са а, дијагоналу квадрата са d
и тако даље, подразумевајући да су то ознаке за њихове дужине. Када кажемо да треба
израчунати странице или висину троугла, дијагоналу квадрата и томе слично, то значи
да треба израчунати њихове дужине.
Сличност троуглова
Ако се запитамо како бисмо данас измерили обим Земље,
вероватно бисмо прво помислили на савремену астрономску
опрему, телескопе, сателите, ласере итд.
Чињеница да је обим Земље први пут приближно одређен
у III веку пре нове ере, без савремених научнотехнолошких
достигнућа, чини нам се невероватном.
Пре више од две хиљаде година грчки математичар, географ
и путописац Ератостен стекао је славу израчунавши обим Земље.
Ератостен је у чувеној Александријској библиотеци, чији је
управник био, пронашао податак да се у Асуану само у подне
најдужег дана у години у бунару може видети Сунчев лик.
Користећи тај податак, то јест сазнање да су у Асуану тог дана
у то време сунчеви зраци нормални у односу на тло, Ератостен
је дошао на идеју да у Александрији истог дана у исто време
измери угао под којим сунчеви зраци падају на Земљу. При томе је користио три претпоставке:
– да је Земља округла,
– да је Сунце од Земље толико удаљено да се зраци могу сматрати паралелним,
– да је Александрија на истом меридијану као и Асуан.
Да би израчунао угао под којим сунчеви зраци падају на Земљу, Ератостен је користио
вертикално пободен штап и измерио је његову сенку,
сенку као што је приказано на цртежу.
цртежу
Ератостен је израчунао да угао (на слици угао D) који одговара сенци штапа износи
приближно педесети део пуног угла.
Као добар познавалац геометрије, Ератостен је на основу једнакости углова D и E
закључио да удаљеност од Александрије до Асуана износи педесети део
обима Земље (на слици лук L). Да би израчунао обим
Земље, морао је да одреди удаљеност између та два
града. У израчунавању те удаљености, по предању,
Ератостену су помогле камиле, јер оне имају Александрија
D
најуједначенији ход. На основу броја камилиних
корака на путу од Асуана до Александрије Ератостен
h
је израчунао да удаљеност између та два града
износи приближно 800 километара (у данашњим L
једи
једини
ница
цама
ма мер
ере)
е), од
одно
носн
сноо да оби
бим
м Зе
Земљ
мљее из
изно
носи
си Асуан
приближно 40 000 километара.
По савременим мерењима, обим Земље износи
40 009,153
153 кил
илом
омет
етар
араа, што зна
начи
чи да се Ера
рато
тост
стен
енов
ов
прорачун не разликује много од тачног. Ако се узму
у обзир
б тешкоће
ћ при мерењу у Ератостеново време,
та грешка потпуно је занемарљива и не умањује
Ератостенову генијалност. E
4
У овом поглављу учићеш:
n о Талесовој теореми и о томе како да израчунаш одсечке
на правама које су пресечене паралелним правама
n о сличним троугловима и њиховом коефицијенту сличности.
3 cm 3,5 cm 28 mm 3,2 cm
62° 38°
A B
а) S б) G в) D
P 78° F
38° 70°
80° 62° E 38°
Q E F
6 Троугл
Троу глов
ови
и ABC, А1B1C и А2B2C су сл
ABC слич
ични
ни
B2
и AC = 4 cm, BC = 3 cm. Израчунај странице:
a) троугла А1B1C ако је А1C = 3 AC B1
2
B
б) троугла А2B2C ако је А2C = 2AC.
5
Талесова теорема
Ôű°¸¬µ¹¼½»¬³·±»¬¹°¯¹®¬»¬Å¾È´À°¾²´¸¬º»¬®¬·¬
µ¹Å±º»±¼±Á¬Å¾º¬»¬¶±¶¸±º»¬®±
Ôű°¸¬µ¹¼½»¬³·±»¬¹°¯¹®¬»¬Å¾È´À°¾²´¸¬º¬»¬¶±¶¸´·
º»¬®¬·¬´º»¬®¬·¬µ¹Å±´Àº»±¼±Á¬Å¾
b
B1
У претходном разреду научили смо
да je размера одсечака које одсецају B
паралелне праве на једном краку
угла једнака размери одговарајућих
одсечака које одсецају исте паралелне
O a
праве на другом краку угла. A A1
OA : AA1 = OB : BB1
Талесова теорема
О једнакости размера одговарајућих дужи на правама које пресецају паралелне праве
и размери одговарајућих дужи на паралелним правама говори нам Талесова теорема.
A1
b A A1
b B
O
a
B O
B1 A
a B1
c c d
d
6
За две праве, a и b, које се секу и две паралелне праве, c и d, које их секу
(види слику) важи да је:
a) размера дужи на правој а једнака размери одговарајућих дужи на правој b
OA : OA1 = OB : OB1
OA : AA1 = OB : BB1
б) размера дужи на паралелним правама c и d једнака размери одговарајућих дужи
на правој a, односно правој b
AB : A1B1 = OA : OA1 = OB : OB1
Важи и обрнуто:
Ако се праве a и b секу и ако су одсечци које праве c и d одсецају на њима
пропорционални, онда су праве c и d паралелне.
O a
A1
b B
O B B1 c d
c d
7
6 Праве a, b и c на слици су паралелне. Ако је
y
OA : OB = 3 : 5 и OB : OC = 5 : 8, одреди: F Упутство:
а) OA : OC г) DE : DF =AB : AC
б) OD : OE E
c д) Примени Талесову теорему:
в) AB : BC D AD : CF = OA : OC
b
г) DE : DF a
д) AD : CF O x
A B C
ђ) BE : CF
Ако две непаралелне праве x и y секу две паралелне праве а и b, онда су:
а) одговарајући одсечци на правама x и y пропорционални
б) одсечци на паралелним правама а и b пропорционални одговарајућим
одсечцима на правама x и y.
y
а) m1 y
m n1
m
n m : m1 = n : n1
n m1
a x
n1 b x
y y
m1 m : m1 = p : p1
б) m
m p1 p1
p p
m1
a a b x
b x
8
Сличност троуглова
ÔK±°¸¬µ¹¼½¾¯¶¹®¬¼¶´Â¸´À½»¹¾¯¶¹®¬
Ôº»¹º¹»Á´¹¸¬¶¹¼½¼½»¬¸´Á¬¼¶´Â¸´À½»¹¾¯¶¹®¬
Ôµ¹±¿´Á´Å±¸½¼¶´Â¸¹¼½´
Ôº»¹º¹»Á´¹¸¬¶¸¹¼½¹´·¬¼¶´Â¸´À½»¹¾¯¶¹®¬
Б
Г Д
Q
A C
F
D E
B
M P
9
Два троугла су слична ако имају по два одговарајућа угла једнака.
Троуглови ABC и А1B1C1 су слични јер је ⱔА = ⱔА1 и ⱔB = ⱔB1.
C1
C
Подсети се тога да сличност
троуглова ABC и A1B1C1
записујемо: 䉭ABC a 䉭A1B1C1.
D E D E
А B А1 B1
b1 a1
b a
D E D E
c c1
Размере њихових одговарајућих страница су једнаке.
a : a1 = b : b1 = c : c1
Размеру одговарајућих страница сличних троуглова називамо коефицијент
сличности и обележавамо са k:
a b c k
a1 b1 c1
или
а = а1 k b = b1 k c = c1 k
На пример:
У задатку 1 коефицијент сличности троуглова А и В је k4.
3
У задатку 2 коефицијент сличности троуглова DEF и MPQ je k 3.
7
60° 45° 20 cm
60° 45° 60° 45°
30 cm 26 cm
10
4 Коефицијент сличности троуглова на слици је 0,4.
а) Израчунај странице троугла А1B1C1. Израчунавање
б) Израчунај обиме датих троуглова. Колика је њихова размера? странице троугла
C подразумева
израчунавање њене
C1 дужине.
10 cm 15 cm
A 13 cm B A1 B1
A 16 cm B D 24 cm E
11