STUDIJSKI PROGRAM ZA MEHATRONIKU 

K  T E T    Osnovi elektrotehnike 1 
Katedra za teorijsku 
K1 
elektrotehniku 
www.ktet.ftn.uns.ac.rs 
(I kolokvijum)  14.09.2016.
ZADACI 

Zadatak 1. Na slici 1 su prikazani tanak poluprsten poluprečnika a, od dielektrika,

ravomerno naelektrisan podužnom količinom naelektrisanja Q1' = 10 nC/m, štap od
dielektrika dužine a, ravnomerno naelektrisan podužnom količinom naelektrisanja
Q2' = 5 nC/m, i tačkasto naelektrisanje Q3.
a) Odrediti u opštim brojevima izraz za vektor jačine električnog polja u tački
O, koji stvaraju štapovi i tačkasto naelektrisanje.
b) Odrediti količinu tačkastog naelektrisanja Q3, tako da rezultantni vektor ja-
čine električnog polja u tački O bude jednak nuli.

Poznato je: a = 2 cm, b = 1,2 cm, ε0 = 8,85·10-12 F/m. Slika 1.

Zadatak 2. Na slici 2 je prikazan vazdušni koaksijalni kabl dužine L = 3 m, koji je

do visine x = 0,25L, napunjen tečnim dielektrikom permitivnosti εd = 7ε0. Polupre-
čnici elektroda kabla iznose a = 10 mm i b = 2,7a.
a) Izvesti u opštim brojevima izraz za kapacitivnost ovog kabla.
b) Izračunati brojnu vrednost kapacitivnosti kabla.
c) Odrediti maksimalan napon na koji sme da se priključi kabl, ako se zna da
je Eč0 = 30 kV/cm i Ečd = 75 kV/cm.

Slika 2.
TEORIJSKA PITANJA 
Teorija 1. Objasniti ukratko šta predstavlja pojam „linijska raspodela naelektrisanja“. Koja je jedinica
za ovu veličinu?
Teorija 2. U delu prostora u kom postoji elektrostatičko polje, potencijal svih tačaka se računa u odno-
ELEKTROSTATIKA 

su na referentnu tačku R1. Objasniti ukratko za koliko će se promeniti napon između dve proizvoljne
tačke na ekvipotencijalnoj površi, ako se referentna tačka potencijala premesti u tačku R2, pri čemu se
njen potencijal razlikuje za +2 V, u odnosu na potencijal tačke R1? Obrazložiti odgovor.
Teorija 3. U deo prostora sa homogenim elektrostatičkim poljem, nakon unošenja tanke provodne, ve-
oma dugačke i nenaelektisane ploče, primećeno je da je polje ostalo istog intenziteta sa leve i desne st-
rane ploče, kao i pre unošenja. Objasniti ukratko razlog ove pojave.
Teorija 4. Na koji način se proverava da li su dva kondezatora redno vezana? Skicirati rednu vezu i
objasnite kako se određuje ekvivalentna kapacitivnost.
Teorija 5. Objasniti ukratko šta predstavlja pojam „elektronske polarizacije molekula“?
Teorija 6. Objasniti ukratko zašto je u toku polarizacije bilo kog tela od dielektrika, ukupna količina
vezanog naelektrisanja jednaka nuli?
DIELEKTRICI 

Teorija 7. Da li do proboja dielektrika prvo dolazi na unutrašnoj ili na spoljašnjoj elektrodi sfernog
kondenzatora? Obrazložiti odgovor.
Teorija 8. Vazdušni pločasti kondenzator, površina elektroda S = 10 m2 i njihovog međusobnog rasto-
janja d = 1 mm, priključen je na napon U = 1 kV. Tačno u sredini kondenzatora, u vazduhu, nalazi se
tačkasto naelektrisanje Q = 1 nC. Odrediti intenzitet, pravac i smer sile na to naelektrisanje. Ivične efe-
kte zanemariti.
PRAVILA POLAGANJA 
Za pozitivnu ocenu neophodno je sakupiti više od 50% poena i na zadacima i na teorijskim pitanjima. Na
svakom zadatku se mora osvojiti najmanje 11 poena (od max 22), a na teoriji najmanje 28 poena (max 56).
 STUDIJSKI PROGRAM ZA MEHATRONIKU 

K  T E T    Osnovi elektrotehnike 1 
Katedra za teorijsku 
K2 
elektrotehniku 
www.ktet.ftn.uns.ac.rs 
(II kolokvijum)  14.09.2016.
ZADACI 

Zadatak 1. U električnom kolu prikazanom na slici 1 izračunati:

a) otpornost otpornika R2, tako da on bude prilagođen po snazi na ostatak
kola,
b) struju kroz otpornik R2,
c) napon na otporniku R2, i
d) snagu naponskog generatora, elektromotorne sile E2.

Brojni podaci: E1 = 20 V, E2 = 10 V, IS = 1 A, R1 = 15 Ω, R3 = 20 Ω,
R4 = R5 = R6 = 90 Ω, R7 = 45 Ω. Slika 1.

Zadatak 2. U električnom kolu prikazanom na slici 2 odrediti promenu pokazi-

vanja idealnih mernih instrumenata pri prebacivanju prekidača iz položaja 1 u
položaj 2.

Brojni podaci: E1 = 10 V, E2 = 5 V, R1 = 16 Ω, R2 = 20 Ω, R3 = 40 Ω, R4 = 60 Ω,
IS = 1 A, RS = 5 Ω.

Slika 2.
TEORIJSKA PITANJA 
Teorija 1. Kako glasi izraz za otpornost pravolinijskog segmenta provodnika? Navesti sve veličine u
tom izrazu.
VREM. const. STRUJE 

Teorija 2. Ako isti intenzitet struje postoji u dve žice od istog provodnog materijala, jednoj poluprečni-
ka a, a drugoj poluprečnika 4a, odrediti koliko iznosi odnos zapreminskih gustina snaga Džulovih gubi-
taka u jednoj i drugoj žici.

Teorija 3. Šest realnih naponskih generatora, istih ems E1 i unutrašnjih otpornosti R1, vezani su redno.
Odrediti koliko iznosi ekvivalentni Tevenenov generator, u odnosu na krajeve ove redne veze.

Teorija 4. Objasniti ukratko šta predstavlja teorema o održanju snage.

Teorija 5. Objasniti ukratko koji tipovi grešaka postoje u električnim merenjima.

EL. KOLA I MERENJA 

Teorija 6. Skicirati način vezivanja ampermetra i voltmetra, prilikom merenja odgovarajuće veličine
pomoću ovih instrumenata.

Teorija 7. Objasniti ukratko UI metodu za merenje velikih vrednosti otpornosti.

Teorija 8. Objasniti ukratko da li je moguće izvršiti proširenje mernog opsega vatmetra i na koji način
se to radi.
PRAVILA POLAGANJA 
Za pozitivnu ocenu neophodno je sakupiti više od 50% poena i na zadacima i na teorijskim pitanjima. Na
svakom zadatku se mora osvojiti najmanje 11 poena (od max 22), a na teoriji najmanje 28 poena (max 56).
 Ispit iz OET1, 14.09.2016.
K1 Z1

a) dQ1
dE1 ' 
4 0 r 2
  
d E 1x ' d E1x ''  0  E1x  0
dQ1 Q ' dl Q ' a d
dE1  2 dE1 y  2 dE1 ' cos   2 cos   2 1 2 cos   2 1 cos 
4 0 r 2
4 0 a 4 0 a 2


Q1 ' a 2 Q 'a    Q1 '

2 
E1  2 cos  d  2 1 2  sin  sin 0  
4 0 a 0 4 0 a  2  2 0 a
 Q' 
E1  1  i y
2 0 a

dQ2 Q ' dy
dE2   2 2
4 0 r 2
4 0 y
a b
Q2 ' dy Q ' 1 1  Q2 ' a
E2  
b 4 0 y 2
 2
4 0
  
 b a  b  4 0 b  a  b 
 
Q '
E2  2
a
4 0 b  a  b 
 i y  

Pretpostavimo Q3>0.

 
E3 
Q3
4 0  2a  b 
2  
 i y

    Q'   
2 0 a
Q '
E O  E1  E 2  E 3  1  i y  2
a
4 0 b  a  b 
 i y   
Q3
4 0  2a  b 
2
  iy  
b)
   
EO  0  E1  E 2  E 3  0
Q1 '   
2 0 a
Q '
iy  2
a
4 0 b  a  b 
 
 i y 
Q3
4 0  2a  b 
2  
 i y  0

Q1 ' Q2 ' a Q3
  / 2 0
2 0 a 4 0 b  a  b  4 0  2a  b 2

2Q ' Q ' a 

Q3  2  2a  b   1  2  b  0,6 a
 a 2 b  a  b  
 Q '  5  9
Q3  13,52 a  Q1 ' 2   13,52  0,02 10    10  2  109
 1,92   1,92 

Q3  2 nC
K1 Z2

a) Granični uslov:
Et 0  Etd  E
Dn 0  Dnd

 
 D  ds  Qu S
S


SOM
D ds  Q


OM 0
D0 ds  
OM d
Dd ds  Q

D0 2 r  L  x   Dd 2 r x  Q
 0 E 2 r  L  x    d E 2 r x  Q
Q
E , ar b
 0 2 r  L  x    d 2 r x
Q
C
U AB
B   b b
Q Q b
U AB   E  dl   E dr   dr  ln
A a
 2 r  L  x    d 2 r x
a 0
 0 2  L  x    d 2 x a

 0 2  L  x    d 2 x
C
b
ln
a
b)
 d  7 0 L3m x  0, 25 L
3 1
 0 2 L  7 0 2 L
C 4 4  5   L  416,835  1012 F
0
1
C  416,835 pF

c)
Qmax
U max 
C
Qmax
Emax  E  r  a    min  Eč 0 , Ečd   Eč 0
 0 2 a  L  x    d 2 a x
 3 1 
Qmax  Eč 0   0 2 a  L  x    d 2 a x   Eč 0   0 2 a L  7  0 2 a L   Eč 0 5  0  a L
 4 4 
Qmax  12,51  C

12,51  C
U max  U max  30 kV
416,835 pF
 Ispit iz OET1, 14.09.2016.
K2 Z1

Re  R4 || R5 || R6  30 

a)

RT:
RT  RAB  Re  30 

R2  RT  30 

b)

ET:
ET  U AB   I S Re  30 V

ET  30 V

I R 2 R2  I R 2 RT  ET  E2  0
ET  E2
IR2 
RT  R2

I R 2  0,33 A

c)
U R 2  I R 2 R2 U R 2  10 V
d)
PE 2  E2 I R 2 PE 2  3,33 W
K2 Z2

UV 1 2  UV 11  UV 1  UV 1  UV 1 2   UV 11

R3 R4 40  60
R34  R3 || R4    24 
R3  R4 40  60

 E1  R1 I A 2  R34 I A 2  0

E1 10
I A 2   I A 2  0, 25 A
R1  R34 16  24

UV 1   R1 I A 2  16  0, 25 UV 1  4 V

UV 2  R34 I A 2  24  0, 25 UV 2  6 V

UV 3  0 V

UV 2 6
I A1   I A1  0,15 A
R3 40