STUDIJSKI PROGRAM ENERGETIKA, ELEKTRONIKA I TELEKOMUNIKACIJE

K TET Osnovi elektrotehnike 1

Katedra za teorijsku
K1
elektrotehniku
www.ktet.ftn.uns.ac.rs
(I kolokvijum) 31.08.2021.

ZADACI

Zadatak 1. Zapreminska gustina naelektrisanja u naelektrisanoj kocki,

stranice a = 2 cm, ima konstantnu vrednost ρ0 = 10 μC/m3. Naelektrisana
kocka se nalazi unutar nenaelektrisane provodne sferne ljuske, debljine
δ, spoljašnjeg poluprečnika b = 6 cm, kao što je prikazano na slici 1.
Centri kocke i sferne ljuske se poklapaju i nalaze se na x osi, na rastoja-
nju d = 15 cm od centra Dekartovog koordinatnog sistema. Dve tanke
beskonačne niti, od izolacionog materijala, naelektrisane su istim poduž-
nim gustinama naelektrisanja Q’, suprotnog predznaka, i postavljene su
u x-z ravni, paralelno sa z osom. Odrediti:
a) Ukupnu količinu naelektrisanja, QK, u naelektrisanoj kocki.
b) Količine naelektrisanja na površima provodne ljuske.
c) Podužnu gustinu naelektrisanja Q’, tako da ukupan vektor jačine
električnog polja u koordinatnom početku bude jednak nuli.

Brojni podaci su: c = 8 cm, ε0 = 8,85·10-12 F/m.

Naelektrisane niti se nalaze na dovoljno velikom rastojanju od provodne

ljuske, tako da je njihov međusobni uticaj, kao i uticaj na raspodelu na-
elektrisanja na provodnoj ljusci zanemarljiv. Slika 1.

Zadatak 2. Koaksijalni kabl poluprečnika elektroda a i b, dužine L, is-

punjen je do 3/4 svoje zapremine tečnim dielektrikom relativne permi-
tivnosti εr, i postavljen u vertikalni položaj, kao što je prikazano na slici
2. Kabl je priključen na izvor napona U.
a) Izvesti izraz za kapacitivnost kabla.
b) Dok je kabl priključen na izvor napona U, kroz odgovarajući ot-
vor na njemu, tečni dielektrik se dopuni, tako da on zauzima či-
tavu zapreminu strukture. Pri tome se kapacitivnost kabla poveća
za 20%, u odnosu na prvobitnu vrednost. Na osnovu ovoga, izra-
čunati relativnu permitivnost tečnog dielektrika, εr.

Brojni podaci su: a = 1 mm, b = 2,7a, L = 1 m, U = 10 kV.

Slika 2

PRAVILA POLAGANJA
Za položen kolokvijum neophodno je sakupiti više od 50% poena na svakom od zadataka. Svaki zadatak se
boduje sa 25 poena. Kolokvijum traje dva sata.
 STUDIJSKI PROGRAM ENERGETIKA, ELEKTRONIKA I TELEKOMUNIKACIJE

K TET Osnovi elektrotehnike 1

Katedra za teorijsku
K2
elektrotehniku
www.ktet.ftn.uns.ac.rs
(II kolokvijum) 31.08.2021.

ZADACI

Zadatak 1. Kada se u mreži sa slike 1 preklopnik prebaci iz položaja

(1) u položaj (2), napon između tačaka A i B se poveća za ΔUAB = 2 V.
a) Izračunati vrednost ems naponskog generatora E.
b) Izračunati snagu strujnog generatora IS1, kada je preklopnik u
položaju (2). Prilikom rešavanja, koristiti metodu konturnih
struja.

Brojni podaci su: R = R1 = R3 = 5 kΩ, R2 = 8 kΩ, R4 = 2 kΩ,

R5 = R6 = 10 kΩ, R7 = R8 = 16 kΩ,
E1 = 9 V, IS1 = 2 mA, IS2 = 4 mA.

Slika 1.

Zadatak 2. Idealan voltmetar na slici 2 podešen je na opseg da meri

napone do 2 V.
a) Odrediti elemente Tevenenovog generatora u odnosu na pri-
ključke otpornika RX (priključci a i b). Proračune izvršiti kori-
šćenjem metode potencijala čvorova.
b) Ispitati da li je priključeni voltmetar, sa izabranim mernim op-
segom, pogodan za merenje napona na otporniku RX.
c) Ukoliko nije pogodan, odrediti najveću vrednost otpornosti ot-
pornika RX, pri kojoj bi se voltmetar sa izabranim mernim op-
segom mogao koristiti za merenje napona na njemu.

Brojni podaci su: R1 = 50 kΩ, R2 = 30 kΩ, R3 = 20 kΩ, R4 = 10 kΩ,

R5 = 40 kΩ, R6 = 30 kΩ, R7 = 5 kΩ, RX = 35 kΩ,
E1 = 4 V, E2 = 1,5 V, E3 = E4 = 2,5 V, IS = 1 mA.

Slika 2.

PRAVILA POLAGANJA
Za položen kolokvijum neophodno je sakupiti više od 50% poena na svakom od zadataka. Svaki zadatak se
boduje sa 25 poena. Kolokvijum traje dva sata.
 Ispit iz OET1, 31.08.2021.
I-1

a)
QK    dV    dV   V
VK VK
0 0 K  0 a 3

QK  80 pC
b)

  Qunutar SZ 1
 E  d S 
SZ 1
0
E  0, u provodniku

QK  Qun
0
0
Qun  QK  80 pC

QLJ  Qun  Qsp  0 Qsp  Qun  80 pC

c)
  Qunutar SZ  
 E  d S  0

 E LJ , n Z  0 
SZ

QK  Qun  Qsp QK
ELJ  r  4 r 2  
0 0
QK
ELJ  r   , r b
4 0 r 2
 QK 
E LJ u O   (  ix )
4  0 d 2

Q'  Q' 
Eniti 1  E niti 1   ix
2  0 c 2  0 c
 
Eniti 2 
Q'
2  0 2c
E niti 2 
Q'
2  0 2c
 
 i x

     Q' Q' QK    Q ' QK  

E O  E LJ u O  E niti 1  E niti 2       i x    i
2  x
 2  0 c 2  0 2c 4  0 d   2  0 2c 4  0 d 
2

 Q' QK
EO  0   0
2  0 2c 4  0 d 2
2  0 2c c
Q'  QK  2 QK
4  0 d 2
d

Q '  284, 44 pC / m
 Ispit iz OET1, 31.08.2021.
I-2

a) Granični uslov:
Et 0  Etd E0  Ed  E
Dn 0  Dnd  0
 
 D  ds  Qu S
S

SOM
 D ds  Q

OM1
 D0 ds  
OM 2
Dd ds  Q

L 3L
D0 2 r  Dd 2 r Q  D0   0 E , Dd   E   r  0 E 
4 4
Q
E , ar b
 L 3L 
  0   r 0  2 r
 4 4 
B   b b
Q Q b
U AB   E  dl   E dr   dr  ln
 L 3L   L 3L  a
  0   r 0  2 r   0   r 0  2
A a a
 4 4   4 4 

 L 3L 
  0   r  0  2
Q 4 4 
C 
U AB b
ln
a
b)
 
U  10 kV  const. 0    D  ds  Q
S
uS


SOM
D ds  Q

D 2 r L  Q  D   E   r 0 E 
Q
E , ar b
2 r  0 r L
B   b Q b
NOVO
U AB   E  dl   E dr  ln
A a
2 r  0 L a

Q 2 r  0 L
C NOVO  
U NOVO
b
AB ln
a

C NOVO  1, 2 C
 L 3L  b
2 r  0 L   0   r 0  2 ln
 1, 2  4 4 
/ a
ln
b
ln
b  0 L 2
a a
1 3
 r  1, 2     r  r  3
 4 4 
 Ispit iz OET1, 31.08.2021.
II-1

a)

U AB 2  U AB1  U AB
  U AB  U AB 2   U AB1
U AB  2 V

 U AB 2
I   0, 4 mA
R3 5k
U CD  I  R1  R3  R5   0, 4 m  20 k  8 V
RCD  R ||  R1  R3  R5   5 k || 20 k  4 k
RCD 4k 4
U CD  E E E
RCD  R1  R4 4k 5k 2k 11
11 11
E U CD   8 V E  22 V
4 4

b) MKS  ng   nč  1  ns . g .  8   5  1  2  4  2  2
K1: I K 1  I S 1  2 mA
K 2 : I K 2  I S 2  4 mA
K 3:  R  R1  R4  I K 3  R4 I K 1  R I K 4   E
K 4 :  R  R1  R3  R5  I K 4  R5 I K 1  R I K 3  E1
 5 k  5 k  2 k  I K 3  2 k  2 m  5 k I K 4  22 /:k
 5 k  5 k  5 k  10 k  I K 4  10 k  2 m  5 k I K 3  9 /:k
12 I K 3  5 I K 4  26 m
5 I K 3  25 I K 4  11 m
I K 3  2,56 mA
I K 4  0,95 mA

R7
U S 1  R2 I S 1  R6 I S 1  R4  I K 3  I K 1   R5  I K 4  I K 1   I S1
2
16 k
U S 1  8 k  2 m  10 k  2 m  2 k   2,56 m  2 m   10 k   0,95 m  2 m   2 m
2
U S 1  61,38 V
PS 1  U S 1 I S 1  61,38 V  2 mA PS 1  122,76 mW
 Ispit iz OET1, 31.08.2021.
II-2

a)
RT:
RT  R1 ||  R2   R3  R3  ||  R6  R4  
RT  50 k || 30 k   20 k  20 k  ||  30 k  10 k  
RT  25 k 

ET:
V0  0 V , V1  E1  4 V , V2  E4  2,5 V
 1 1 1   1   1  E2
V3      V2    V4    IS 
 R4  0 R6 R7     R6   R4  0  R4
 1 1 1   1   1   1  E2
V4      V1    V2    V3  
 R1  R2 2 R3 R4  0   R1  R2   2 R3   R4  0  R4

 1 1   1   1  1,5
V3     2,5     V4    1m   30 k
 10 k 30 k   30 k   10 k  10 k
 1 1 1   1   1   1  1,5
V4      4   2,5     V3   / 80 k
 80 k 40 k 10 k   80 k   40 k   10 k  10 k
4V3  3V4  37 
  V3  19,9 V , V4  14, 2 V
8 V3  11 V4  3
V1  V4 4  14, 2
I1    0,1275 mA
R1  R2 80 k

ET  U ab  I1 R1   0,1275 m   50 k ET  6,375 V

b)
RX 35 k
UV   ET     6,375   3,72 V  2 V
RX  RT 35 k  25 k
Priključeni voltmetar, sa izabranim mernim opsegom, nije pogodan za merenje napona na
otporniku Rx = 35 kΩ.

c)
RX
UV   ET  UV max  2 V
RX  RT
RX
ET  UV max
RX  RT
UV max 2
RT  25 k
ET 6,375
RX    11, 43 k RX  11, 43 k 
U 2
1  V max 1
ET 6,375