Elektrostatika

77

DIELEKTRICI U ELEKTROSTATIKOM POLJU

Elektrostatika

78

POLARIZACIJA DIELEKTRIKA (NASTAVAK)

Model polarizacije dielektrika
DIPOLNA POLARIZACIJA.

POLARIZACIJA DIELEKTRIKA

sa

polarnim

molekulom.

Podela na:
a) dielektrike sa NEPOLARNIM molekulima i

b) dielektrike sa POLARNIM molekulima.

Model nepolarnog molekula. ELEKTRONSKA POLARIZACIJA.

E0

E0

Mala zapreminica dielektrika sa polarnim molekulima:

pre unoenja u elektrino polje (levo) i posle unoenja
u polje (desno).

E 0

Mala zapreminica
polarizovanog
nepolarnog
dielektrika, dv.

JONSKA POLARZACIJA.

Izmeu nalektrisanog
tela i dielektrika uvek
deluje privlana sila.

Princip rada elektrostatikog preistaa vazduha.

Elektrostatika

79

VEKTOR ELEKTRINE POLARIZACIJE

Elektrostatika

80

DRUGO TUMAENJE VEKTORA POLARIZACIJE

Definicija vektora elektrine polarizacije:

u
P

dv

dv

gde je dv fiziki mala zapremina.

molekula u toj zapremini.

je momenat dipola jednog

Kod homogeno polarizovanog dielektrika sa nepolarnim

molekulima vektor polarizacije se moe izraziti preko
koncentracije dipola N,

P N ' p.

P
Merenja pokazuju da je za veinu dielektrika
srazmerno sa

Uveani detalj
gornje slike

E , to se iskazuje ovako:

P 0 e E.

Telo od dielektrika u
elektrinom polju i
zamiljena
zatvorena
povr S.

d cos

p Qd

ELEKTRINA SUSCEPTIBILNOST (neimenovani

broj, uvek vei od nule).
Podela dielektrika na: homogene i nehomogene, linearne i
nelinearne, izotropne i anizotropne.

Kroz povrinicu S, u procesu polarizacije, iz povri S izae

naelektrisanje:

Q Q N S d cos P S cos P S

Elektrostatika

81

VEZANA NAELEKTRISANJA I NJIHOVA GUSTINA

Elektrostatika

82

GUSTINA VEZANIH NAELEKTRISANJA

Ukupno naelektrisanje koje u procesu polarizacije izae iz

zatvorene povri S je:

Qiz S

P S ako S dS Qiz S P dS
S

Qp u S P dS P dS 0
S

Viak naelektrisanja, koji se u procesu polarizacije javi u povri

S, jednak je Q iz S. To naelektrisanje se ne moe na jednostavan
nain ukloniti iz povri i zove se vezano naelektrisanje.

Q v Q p P dS

Matematiki dokaz da je, u homogenom dielektriku

koji je polarizovan, p=0.

n0

U
polarizovanom
HOMOGENOM
dielektriku
nema
nekompezovanog vezanog naelektrisanja (v=0).
Vezano naelektrisanje polarizovanog homogenog dielektrika
raspodeljeno je po njegovoj povri.

n0

vakuum

h0
S

nd

Sloj nekompezovanih
vezanih naelektrisanja

Q p
S

Pozitivni i negativni
krajevi dipola koji se
kompenzuju.

dielektrik

P
d
S

P
n0 S
d

valjka

Q p
S

P n0

Oderivanje povrinske gustine vezanih naelektrisanja.

Elektrostatika

83

Elektrostatika

ELEKTRINO POLJE U HOMOGENOM DIELEKTRIKU

0 1 e apsolutna permitivnost

RELATIVNA I APSOLUTNA PERMITIVNOST

Provodna sfera, poluprenika

a, naelektrisana
naelektrisanjem Q, u
homogenom dielektriku.

84

1 e relativna permitivno st
0

Kapacitivnost vazdunog kondenzatora poraste r puta ako

se ispuni dielektrikom.

E0

Uticaj dielektrika na polje,

moe se zameniti slojem
nekompenzovanih vezanih
naelektrisanja u vakuumu
(slika dole).

E (a)
v

Q Qv v

0
4 0 a 2

v P(a) 0 e E(a)

E (a)

Q
4 0 (1 e )a 2

-v

E0

C r C0

+v

v E0

0
r

Elektrostatika

85

Elektrostatika

86

GRANINI USLOVI

UOPTENI OBLIK GAUSOVOG ZAKONA

VEKTOR ELEKTRINOG POMERAJA

dielektrik

Q3

Zamiljena zatvorena
povr, S, koja prolazi
kroz dielektrik.

Q1

Q2

Kada se prisustvo dielektrika zameni skupom vezanih

naelektrisanja u vakuumu, i primeni Gausov zakon, dobija se:

Qukupnou S Q Qp 1

dS
Q
P
E
d
S
S
0
0
0 S

0E dS P dS Q
S

E
0 P) dS Q

n01

v P1 n01 P2 n02

v ( P1 P2 ) n01

n02

Zbog sloja vezanih naelektrisanja, u dvema bliskim takama, 1 i

2, vektori jaine elektrinog polja i elektrinog pomeraja bie
razliitog intenziteta i pravca.

E1 E 2

D1 D2

Granini uslovi govore o odnosu komponenti ovih vektora.

(Vektori se razloe na dve komponenete: normalnu i
tangencijalnu na graninu povr.)

E2

E
dl 0

E1

h 0

Et 2

UOPTENI
GAUSOV ZAKON

D 0 E 0 e E 0 (1 e ) E E

Na granici izmeu dva

dielektrika postoji sloj
vezanih naelektrisanja:

P1

0 E P D vektor el. pomeraja

D dS Q

P2

E t1

E
d l E t1 l E t 2 l
C

Et1 Et 2

Elektrostatika

D n1 D n 2

n01

h0

D2

D1

87

D dS 0
S

Dn1 S Dn 2 S 0

Dn1 Dn2

n02
2

Na graninoj povri, linije

sile se prelamaju tako da je:

2
1

88

LINIJE POLJA I TUBE FLUKSA VEKTORA ELEKTRINOG

POMERAJA

Linije polja vektora D imaju izvore i ponore na

slobodnim naelektrisanjima (poto izlazni fluks vektora
zavisi samo od obuhvaenog slobodnog naelektrisanja).
Ove linije poinju na pozitivnim a zavravaju na
negativnim slobodnim naelektrisanjima i teku neprekidno
kroz dielektrik, bez obzira na eventualne nehomogenosti ili
diskuntinuitete dielektrika.
Izmeu povrinske gustine slobodnih naelektrisanja u
nekoj taki na povri provodnika i intenziteta vektora D
postoji prosta veza:

D n0 Dn .

Pod tubom fluksa podrazumevamo deo prostora u polju

koji obuhvata cevasta povr obrazovana od linija polja
vektora elektrinog pomeraja (slika dole).

tg1 1
.
tg 2 2

Elektrostatika

Som

E2

En 2

En1

2
1

E1

Et1 Et 2

1
Uz dokaz da je:

tg1 1
.
tg 2 2

Et1
1
D
tg1 En1

n1 1
2
tg 2 Et 2
2
En 2 Dn 2

Q1

2
Q2

S1
S2

Uz dokaz da se tuba fluksa vektora D oslanja na iste

koliine slobodnog naelektrisanja, suprotnog znaka.

Elektrostatika

89

Elektrostatika

PRIMERI POLJA U NEHOMOGENIM DIELEKTRICIMA

90

PRIMERI POLJA U NEHOMOGENIM DIELEKTRICIMA

-Q
1

E
P
D
Linije polja vektora
,
i
sfernog kondenzatora sa
dva koncentrina sloja dielektrika, 2<1.

Linije polja vektora D , E i P ploastog

kondenzatora sa dva sloja dielektrika, 1>2.

-Q
1

Linije polja vektora D , E i P ploastog

kondenzatora sa dva sloja dielektrika, 1>2.

Linije polja vektora D , E i P vazdunog sfernog

kondenzatora, do polovine ispunjenog tenim dielektrikom
permitivnosti .

Elektrostatika

91

PRIMERI POLJA U NEHOMOGENIM DIELEKTRICIMA

Elektrostatika

92

NEKE ELEKTRINE OSOBINE DIELEKTRIKA

Elektrina vrstina dielektrika.

Elektina vrstina i permitivnost nekih dielektrika
Materijal
(l-Nd)

Vazduh

Transformatorsko ulje
Nd

Vazduni koaksijalni kabl sa podmetaima od dielektrika, za

odravanje koaksijalnog poloaja elektroda, u obliku diska.

Staklo
Papir
Nauljeni papir
Polivinilhlorid
Guma

Elektrina vrstina

kV/cm
25 - 30
150
100 - 400
200
500
400 - 600
200 400

Relativna
permitivnost, r
1,0006
2,2 2,4
3,5 - 15
2,4 3,5
3,5 - 4
3-4
2 - 35

Korona.
Izraunavanje maksimalnog napona na koji moe da se
prikljuiti neki kondenzator.
Naleganje dielektrika uz elektrode. Korienje tenih i
gasovitih dielektrika u visokonaponskoj tehnici.

Zaostala polarizovanost.
Feroelektrici (Senjetova so, Barijum titanat).
Vazduni koaksijalni kabl sa sektorskimpodmetaima od
dielektrika, za odravanje koaksijalnog poloaja elektroda.

Elektreti.

Elektrostatika

93

E2

E1

-Q

Elektrostatika

94

ZADATAK. Vazduni koaksijalni kabl, poluprenika elektroda a i b, duine

l>>a,b, ispunjen je tenim dielektrikom permitivnosti . Kabl je postavljen u
vertikalan poloaj i doputeno je da dielektrik polako istie. Izvedite izraz za
kapacitivnost kabla kada je nivo tenosti jednak x.

UZ OBJANJENJE POJMA KORONE

Pretpostavimo da su elektrode naelektrisane naelektrisanjima Q i Q.

Primenimo USLOVE ELEKTROSTATIKE RAVNOTEE
GRANINE USLOVE. Iz ovoga sledi:

D-r

a) da je polje cilindrino radijalno;

E (r )

Q
2 0 r

Q
.
2 0 ( D r )

b) da su E, D i P funkcije(r);
c) Dn1=Dn2=0;
d) da bi bilo Et1=Et2, mora biti E0(r)=Ed(r)=E(r).

E (r )

Emax E(a)

2 0 a

Primenimo Gausov zakon na

povr Sz:

-Q

D
dS Qu S z

2 0 a

Sz

2Q
D
Emin E ( )
2
0 D

r
Kada jaina polja uz povr provodnika
pree vrednost elektrine vrstine vazduha,
dolazi do jonizacije sloja vazduha oko
provodnika. To se manifestuje svetlucanjem
koje se naziva korona.

E max
U max

Q
2 0 a

Ec 0

Qmax
D
2aEc 0 ln
C
a

2 0 aE c 0
Q max
max vred . napona

Sz

l-x

Sz

Et 0

Etd

D
dS D0 ( r ) 2r (l x )
D d ( r ) 2 r x

D
dS 0 E ( r ) 2r (l x )

Sz

E ( r ) 2r x Q
E (r )
C

2 0 l ( r 1) x
b
ln
a

Q
2 r 0 l ( r 1) x

U E ( r ) dr
a

Q
b
ln
2 0 l ( r 1) x a

Elektrostatika

95

PROJEKTOVANJE KAPACITIVNOG UVODNIKA

Struktura koja se koristi za

izolovanje provodnika, na
visokom potencijalu u
odnosu na zemlju, kada ga
treba sprovesti kroz neki zid.

izolator

metalna
folije

C1
C2

ZID

2R

Ck

Uk

Cn
h3
C1=C2= ... =Ck= ...=Cn=C

h2

Q1=Q2= ... =Qk= ...=Qn=Q

h1

U1=U2= ... =Uk= ...=Un=U

V
E max
n

Rk
hk

hk
Ck

2 R k h k

Rk R k

V
Emax
R n
hn
R k