ELEKTROSTATIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 1

Fizička veličina koja opisuje stepen, odnosno meru naelektrisanosti nekog tela, zove se količina
elektriciteta, količina naelektrisanja, ili električno opterećenje. Količina elektriciteta je
skalarna, algebarska veličina, čija numerička vrednost govori, ili o višku, ili o manjku elektrona
na nekom telu i označava se sa Q kada je vremenski konstantna, a sa q ako je vremenski
promenljiva. Jedinica za količinu elektriciteta je Kulon C. Danas je poznato da je svaka količina
elektriciteta celobrojni umnožak elementarne količine elektriciteta, koja se zove električni kvant
i brojčano je jednaka modulu naelektrisanja elektrona e, a samo naelektrisanje elektrona je
negativno i iznosi e  -1,60210-19 [C].
Sva tela se mogu nealektrisati na jedan od sledeća dva načina:
 Dodirom (trenjem)
 Elektrostatičkom indukcijom.
Zakon o konzervaciji elektriciteta: Algebarska suma pozitivnih i negativnih naelektrisanja u
prirodi je nepromenljiva. Elektricitet u prirodi nije moguće trajno niti stvoriti, a ni uništiti, već se
on jedino može razdvajati u okviru tela i premeštati sa jednog tela na drugo.
Tačkasta ili punktualna naelektrisanja su naelektrisana tela čije su dimenzije mnogo manje od
rastojanja između njih.
Kulonov zakon: Ako se punktualna naelektrisanja Q1 i Q2 nalaze u vakuumu i ako je vektor
položaja drugog naelektrisanja u odnosu na prvo r12=r, tada se sile mehaničkog dejstva F12 i F21
mogu predstaviti sledećim relacijama:
Q1 0 (vakuum)

r >> max( R1 , R2 ) Q2
R1
r
1 R2 2
F21 F12
Kvazipunktualna naelektrisana tela 1 i 2
u vakuumu i njihova predstava pomo} u
punktualnih naelektrisanja 1 i 2
1 2
Q1 r Q2

Q1  Q2 r12
F12   r012 , F12  F21 , r  r , r012 je jedinični, ort vektor r012  .
40 r 2 | r12 |
Permitivnost vakuuma (a približno i vazduha kao dielektrika) iznosi 0  10-9/(36) C2/(Nm2).
Vektor jačine elektrostatičkog, odnosno električnog polja E u nekoj tački u prostoru definisan
je količnikom vektora elektrostatičke (Kulonove) sile F koja deluje na uneto malo (probno)
pozitivno punktualno naelektrisanje Q (Q  0) i samog naelektrisanja Q:
F
E .
Q

Posmatrajmo sada usamljeno punktualno naelektrisanje Q u vakuumu. Tada su vektor jačine

električnog polja E i njegov intenzitet E, određeni izrazima:
 ELEKTROSTATIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 2

Q0 Q0
E
 E

r r

(a) (b)

F Q Q
E   r , E  E   , r  r  
Q 4 0 r 2 4 0 r 2
0

Raspodela naelektrisanja u prirodi:

 površinska gustina naelektrisanja:dQ/dS
 zapreminska gustina naelektrisanja:=dQ/dV
 podužna gustina naelektrisanja:Q’=dQ/dl

Električni potencijal bilo koje tačke A u električnom polju E u odnosu na referentnu tačku R je
relativna, skalarna fizička veličina, definisana na sledeći način:
R
VA   E  dl  po bilo kojoj putanji integracije !
A
Referentna tačka sistema R, ili tačka nultog potencijala, može se izabrati proizvoljno, ali se u
velikom broju praktičnih slučajeva referentna tačka nalazi u beskonačnosti (tj. R  ):

VA   E  dl  (po bilo kojoj putanji integracije).
A
Električni napon UAB između tačaka A i B u polju definiše se kao razlika potencijala tih tačaka.
Napon je apsolutna, algebarska, fizička veličina i njegova jedinica je kao za potencijal [V]-Volt:
R R R B B
U AB  VA  VB   E  dl   E  dl   E  dl   E  dl   E  dl , U AB  U BA .
A B A R A

Putanja integracije u prethodnoj relaciji je proizvoljna.

Potencijal tačke X u električnom polju usamljenog punktualnog naelektrisanja Q u vakuumu:
   
Q Q dl  cos (r0 ,dl ) Q dr Q 1
VX   E  dl    r0  dl     2  
X X
40 r 2
40 X r 2
40 rX r 40 rX
Elektrostatičko polje je konzervativno fizičko polje, pa je rad A Kulonovih sila F pri jednom obrtu
unetog probnog punktualnog naelektrisanja Q, po proizvoljno odabranoj konturi C u polju,
jednak nuli:

, ( F  Q  E ).

Rad pri premeštanju količine naelektrisanja Q iz tačke A u tačku B u električnom polju je:
 ELEKTROSTATIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 3

B B
A   F  dl  Q   E  dl  Q U AB  Q  (VA  VB ) ,
A A

ako je A>0 sile polja vrše rad,

ako je A<0 rad vrše strane sile protiv sila polja.
1. Zadatak: Tri mala tela, naelektrisanja Q1 = Q2 = 10-10[C] i Q3 = -2010-10[C], nalaze se u vazduhu, u
temenima jednakostraničnog trougla stranice a=1[cm]. Odrediti vektor jačine elektrostatičke sile koja
deluje na telo naelektrisanja Q3.
2. Zadatak: Dva punktualna naelektrisanja Q1 =1.2pC i Q2 = -2.844pC nalaze se na rastojanju d =
5cm. Odrediti vektor jačine elektrostatičkog polja E u tački A koja se nalazi na rastojanju r1=3cm od Q1
i r2=4cm od Q2.
3. Zadatak: Tanka kružna provodna kontura poluprečnika a ravnomerno je naelektrisana
naelektrisanjem podužne gustine Q’ i nalazi se u vazduhu. Odrediti potencijal i vektor jačine električnog
polja E u tačkama na osi konture.
Rešenje:

Posmatrajmo elementarni delić konture dužine dl koji je naelektrisan količinom naelektrisanja Q ' dl .
Odredimo elementarni potencijal dVA u tački A na x-osi koji stvara ovaj mali delić konture.
Rastojanje r tačke A od delića konture mnogo je veće od dimenzije samog delića dl, pa se može smatrati
da se tačka A nalazi u polju tačkastog naelektrisanja Q ' dl . Za referentnu tačku u beskonačnosti,
elementarni potencijal tačke A iznosi:
Q`dl Q`
dVA  . dl
4 0 r
0 r
Kako je dl  ad , gde je dα elementarni ugao pod a
dα E
kojim se element dl „vidi“ iz centra konture i
A
Q`ad O x x-osa
r  x 2  a 2 , to je dVA  .
4 0 (a 2  x 2 )

Ukupan potencijal tačke A u polju naelektrisane

kružne konture dobija se sabiranjem, tj. integracijom
svih elementarnih doprinosa duž konture. Integraciju je pogodno izvršiti po uglu α:
2 2
Q`ad Q`a Q`a Q`a
VA   4
0 (a 2  x 2 )

4 0 (a 2  x 2 )
 d  4
0 (a 2  x 2 )
 2 
2 0 (a 2  x 2 )
.
0 0

Tačka A naravno može biti bilo koja tačka na x-osi, pa se za potencijal tačaka na osi konture dobija:
Q`a
V ( x)  .
2 0 (a 2  x 2 )
Primetimo da je potencijal skalarna veličina i da opada sa udaljavanjem od centra konture.
Vektor jačine električnog polja možemo sada jednostavno odrediti kao prvi izvod potencijala polja po
promenljivoj koordinati:
 ELEKTROSTATIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 4

dV ( x)
E ( x)   x0 , gde je x0 jedinični vektor x-ose. Diferenciranjem se dobija:
dx

dV ( x) Q`a d  1  Q`ax
E ( x)   x0      x0   x0 .
dx 2 0 dx  (a 2  x 2 )  2 0 (a 2  x 2 )3/ 2
 
Zbog simetrije jačina električnog polja u centru nelektrisane konture je 0.
4. Zadatak: Vrlo tanak i usamljen metalni prsten poluprečnika R nalazi se u vakuumu i ravnomerno je
naelektrisan količinom elektriciteta Q1 . Iz veoma udaljene tačke X na x-osi (praktično na nultom
potencijalu), pušteno je da iz mirovanja krene punktualno naelektrisanje Q2 mase m. Odrediti njegovu
brzinu pri prolasku kroz centar prstena O. Usvojiti da je potencijal tačaka u beskonačnosti ravan nuli.
109  F 
0 
36  m 
R
v X
Q1
O x  osa
Q2

Podaci: Q1=0.2[nC], Q2= -0.1[nC], m=1.8[g] i R=20[cm].

Rešenje:

Kako su naelektrisanja prstena Q1=+0.2[nC] i punktualnog naelektrisanja Q2= -0.1[nC] suprotnog znaka,
to će pozitivno naelektrisani prsten privlačiti negativno naelektrisano malo telo mase m. Rad sila
električnog polja se transformiše u povećanje kinetičke energije naelektrisane čestice.
Na putu od veoma udaljene tačke X na x-osi, do centra konture sile električnog polja izvrše rad
A  Q2 (VX  V0 ) , gde je VX potencijal tačke X, a V0 potencijal centra prstena. Dalje je
1 1
A  Q2 (VX  V0 )  m(v02  v X2 ) . Kako je VX  0 i vX  0 dobija se Q2V0  mv02 , gde je v0 brzina
2 2
čestice pri prolasku kroz centar prstena. Rešavanjem se dobija:

2 | Q2 | V0 Q`a
v0  . Koristeći se rešenjem prethodnog zadatka, V ( x)  , za potencijal
m 2 0 (a 2  x 2 )
Q`a Q` 1 Q1
centra prstena dobijamo V ( x  0)    , jer je a=R (poluprečnik prstena) i
2 0 (a 2 ) 2 0 2 0 2 R
Q1
Q'  . Zamenom konačno dobijamo:
2 R

2 | Q2 | V0 2 | Q2 | 1 Q1 Q1 | Q2 | Q1 | Q2 |
v0    , v0   103[m/s]
m m 2 0 2 R 2 0 Rm 2 0 Rm

5. Zadatak: Četiri punktualna naelektrisanja leže u temenima kvadrata dijagonale 2a, kao na slici.
Sredina je vakuum. Odrediti:
a) Potencijal električnog polja u centru kvadrata u odnosu na referentnu tačku u beskonačnosti.
 ELEKTROSTATIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 5

b) Brzinu v koju u centru kvadrata ima mala uljna kapljica 4Q1 3Q1
mase m i naelektrisanja Q2, koja dolazi iz beskonačnosti
polazeći iz stanja mirovanja. Uticaj gravitacije zanemariti. a a
c) Odrediti Kulonovu silu F koja deluje na uljnu kapljicu kada
se ova nađe u centru kvadrata. ε0
Q2 O
Podaci: Q1 = -Q2 = 0.1 [nC], m = 0.4 [g], a=4.5 [cm] i
0  109 / 36[F/m] .
a a
Rešenje:
Q1 2Q1
a) Potencijal električnog polja u centru kvadrata možemo
odrediti primenom principa superpozicije.
V0  V0 (Q1 )  V0 (2Q1 )  V0 (3Q1 )  V0 (4Q1 ) , gde su
1 Q1 1 2Q1 1 3Q1 1 4Q1
V0 (Q1 )  , V0 (2Q1 )  , V0 (3Q1 )  i V0 (4Q1 )  potencijali tačke
4 0 a 4 0 a 4 0 a 4 0 a
O u poljima svakog od punktualnih naelektrisanja u temenima kvadrata ponaosob.
1 10  Q1
Sada je V0   200[V] .
4 0 a
b) Analogno prethodnom zadatku, rad sila električnog polja pri premeštanju tačkastog naelektrisanja Q2
iz beskonačnosti u centar kvadrata, pretvara se u promenu kinetičke energije uljne kapljice.
1
A  Q2 (V  V0 )  m(v02  v2 ) .
2
Kako je V  0 i v  0 , jer kapljica kreće iz stanja mirovanja, dobija se
1 2
Q2V0  mv0 , gde je v0 brzina kapljice u centru kvadrata.
2
2 | Q2 | V0
Konačno dobijamo: v0   102 [m/s] .
m
c) Rezultantna Kulonova sila koja deluje na kapljicu u 3Q1
4Q1
centru kvadrata određuje se vektorskim sabiranjem a a
sila kojima naelektrisanja u temenima kvadrata deluju F42
na kapljicu. Kako su nelektrisanja u temenima kvadrata F32
pozitivna, a uljna kapljica negativno naelektrisana, to
Q2 ε0
su sve 4 sile privlačne, sa pravcima i smerovima kao na
slici. F22
F12
Intenziteti ovih sila su:
a a
1 Q |Q | 1 2Q1 | Q2 |
F12   1 2 2 , F22   ,
4 0 a 4 0 a2
Q1 2Q1
1 3Q  | Q | 1 4Q1 | Q2 |
F32   1 2 2 , F42   .
4 0 a 4 0 a2

Ako vektorski saberemo sile duž dijagonala kvadrata dobijamo

 ELEKTROSTATIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 6

1 2Q1 | Q2 |
FR1  F32  F12   i
4 0 a2
4Q1 3Q1
a 1 2Q1 | Q2 |
a FR2  F42  F22   sa pravcima i
F 4 0 a2
FR2 FR1 smerovima kao na slici.
ε0 Očigledno je FR1  FR2 pa je intenzitet rezultujuće sile
Q2
1 2Q1  | Q2 |
F  2  FR1  2  , odnosno
4 0 a2
a a 1 Q |Q |
F  1 2 2  125.7[nN] sa pravcem i
2 0 a
Q1 2Q1
smerom kao na slici.

Gausov zakon (integralni oblik): Izlazni fluks vektora jačine električnog polja u vakuumu, kroz
bilo koju zatvorenu površ S jednak je količniku ukupne količine elektriciteta ΣQ obuhvaćene tom
površi i dielektrične konstante vakuuma ε0. Veličina tog fluksa ne zavisi od usvojenog oblika
površi i položaja njome obuhvaćenih naelektrisanja.
Q
 E  dS 
S
0
Gausov zakon (lokalni, ili diferencijalni oblik): div E   /  0 .
Iz lokalnog oblika Gausovog zakona zaključuje se da linije električnog polja izviru iz tačaka u
kojima je zapreminska gustina naelektrisanja ρ>0 (  div E  0 ), a da poniru u tačkama gde je
ta gustina ρ<0 (  div E < 0 ). Izvori i ponori su tačke prekida linija električnog polja. Ako je u
nekoj tački polja ρ=0 (  div E = 0 ), u njoj je linija polja neprekidna.
Principi raspodele opterećenja na metalnim (provodnim) telima: Kod metalnih tela
(provodnika) u stanju elektrostatičke ravnoteže, naelektrisanja se uvek raspoređuju na
površima tih tela u skladu sa sledeća četiri principa:
 U unutrašnjosti provodnog tela ne postoji elektrostatičko polje, kao ni slobodno
naelektrisanje.
 Ne postoji tangencijalna komponenta vektora jačine elektrostatičkog polja na površini
tela, već samo normalna komponenta.
 Površina provodnog tela ili sistema provodnih tela spojenih provodnikom je
ekvipotencijalna površ.
 Naelektrisanja se na površima raspoređuju tako da je energija rezultantnog
elektrostatičkog polja minimalna (Tomsonova teorema).
Sada ćemo pomoću Gausovog zakona odrediti intenzitet električnog polja na površi metalnog
tela u vakuumu kod koga je poznata raspodela površinske gustine naelektrisanja σ (sl. 1a i 1b).
 ELEKTROSTATIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 7

Neka je Sc izabrana cilindrična Gausova površ sa osnovicom vrlo male površine δS i

izvodnicom upravnom na graničnu površ S tela, čiji deo dužine h koji se nalazi u vakuumu, u
graničnom procesu teži nuli (h → 0). Iz Gausovog zakona tada sledi:

 E   S , kada je  >0     S
lim
h 0  E  dS   E   S , kada je   0  
SC
0

Iz prethodne relacije sledi da je u oba slučaja jačina električnog polja E u vakuumu u tačkama na
graničnoj površi metalnog tela određena kao E |  | /  0 .
Elektrostatička indukcija. Posmatrajmo usamljeno, električno neutralno metalno telo
proizvoljnog oblika (na sl. 1c prikazano crtkastim linijama), koje je uneto u homogeno električno
polje E u vakuumu (sl. 1d) ili bilo kojem idealnom dielektriku. Posle unošenja posmatrano telo i
dalje ostaje električno neutralno, ali usled elektrostatičke indukcije u njemu dolazi do
razdvajanja opterećenja koja se neravnomerno raspoređuju po površi tela. Površinska gustina
indukovanih opterećenja σi takva je da indukovano polje Ei koje ona stvaraju u metalnom telu
uvek poništava spoljašnje (strano) polje E (tj. E+Ei=0). Rezultujuće polje izvan tela dobija se
superpozicijom polja E i Ei, usled čega se modifikuje spektar spoljašnjeg polja E (sl. 1d).
Tangencijalna komponenta polja na površi tela ne postoji.

Električno polje i potencijal usamljene naelektrisane metalne sfere u vakuumu

 ELEKTROSTATIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 8

Na sl. 2a i 2b prikazane su usamljene metalne sfere poluprečnika R koje se nalaze u vakuumu

i naelektrisane su količinama elektriciteta Q>0, odnosno Q<0, respektivno. Zbog sferne simetrije
sistema, elektricitet se u oba slučaja raspoređuje po površinama sfera ravnomerno sa
površinskom gustinom naelektrisanja   Q /(4 R2 ) . Električno polje ne postoji unutar sfera, a
izvan njih ono je zbog sferne simetrije sistema radijalnog karaktera. Neka je S sferna Gausova
površ poluprečnika r≥R koncentrična sa datom sferom i orijentisana prema spoljašnosti.

Pošto su u svakoj tački površi S vektori E i dS istog pravca i smera (sl. 2a), fluks električnog polja
E kroz površ S i njegov intenzitet E=|E| u tačkama na toj površi su:
Q  R
2
Q 1
 E  dS   E  dS E  dS E  4 R  , te je E     ,r R.
2

S S S
0 4 0 r 2  0  r 
Zaključuje se da je električno polje u vakuumu E  Q /(4 0  r 2 )r0 , r  R , isto kao da ga
generiše usamljeno punktualno naelektrisanje Q postavljeno u centar sfere.
Potencijal tačke X sa vektorom položaja rX u odnosu na centar sfere (rX=|rX |≥R) i referentnu
tačku usvojenu u beskonačnosti, dat je izrazom:
  
Q dr Q  1 Q  1 1 Q 1  R2
VX   E  dr =
4 0 X r 2 4 0  r  X 4 0  rX   4 0 rX  0 rX
        , rX  R
X

Električno polje i potencijal usamljenog neograničenog metalnog cilindra u vakuumu kružnog

preseka naelektrisanog konstantnom podužnom gustinom elektriciteta Q’.
Na sl. 5a i 5b prikazan je naelektrisan metalni cilindar kružnog poprečnog preseka zajedno sa
linijama električnog polja, u slučajevim kada je Q’ pozitivno i kada je Q’ negativno, respektivno.
U unutrašnjosti cilindra ne postoji električno polje, dok u vakuumu linije tog polja moraju biti
upravne na graničnu površ Sc cilindra. Posledica aksijalne simetrije sistema jeste i aksijalna
simetričnost linija električnog polja. Tada se Gausova površ S0  S1  S2 može usvojiti u obliku
koaksijalnog cilindra kružne osnovice poluprečnika r (r ≥R) i visine h.
Primenom Gausovog zakona na cilindar prikazan na sl. 5a (Q’ >0 ) dobija se
 ELEKTROSTATIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 9


S0  S1  S2
E  dS =  E  dS ,
S0

pošto su fluksevi vektora E kroz osnovice cilindra, površi S1 i S2 jednaki nuli, jer su vektori E i dS
međusobno upravni na ovim površima.
 Q' 1 
Q'h  , r  R
 E  dS   E  dS 0  E  dS0  ES0  E  2 rh 
0
 E   2 0 r ,
S0 S0 S0 0 , r  R 

jer u unutrašnjosti metalnog cilindra nema električnog polja.
Potencijal bilo koje tačke X na omotaču neograničene cilindrične površi kružnog preseka i
radijusa rX, koaksijalne sa metalnim cilindrom ─ u slučaju kada se referentna tačka (npr. Y) nalazi
na rastojanju rY ≥rX od ose cilindra ─ određen je u oba slučaja sa sl. 5a i 5b izrazima:
Y rY
Q' dr Q' r
VX   E  dr    ln Y , rX  R
X
2 0 rX
r 2 0 rX
Q' r
VX  ln Y , rX  R .
2 0 R
Iz prethodnih relacija zaključujemo da se referentna tačka Y ne može nalaziti u beskonačnosti,
jer bi tada rY   , pa bi i potencijal težio beskonačnosti, što je fizički apsurdno.
Jačina polja i potencijal u odnosu na referentnu tačku na površini štapa ( rY  R ) su onda:
 Q' 1   Q' R 
 , r  R  ln , r  R 
E   2 0 r  , V   2 0 r .
 0 
, r  R  , r  R 
  0
 ELEKTROSTATIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 10

Električno polje i potencijal usamljenog sfernog domena (sačinjenog od dielektričnog

materijala) u vakuumu homogeno naelektrisanog zapreminskom gustinom elektriciteta ρ.

Pretpostavićemo da je naelektrisanje Q homogeno raspoređeno (sl. 8) unutar sferne površi

Q
poluprečnika R sa konstantnom zapreminskom gustinom elektriciteta   .
(4 / 3) R3
Q
Za tačke unutar domena, r  R , primenom Gausovog zakona  E  dS  
S 0
sledi

Q
 E (r )  dS  
S 0
, jer su vektori E i dS kolinearni na površi sfere poluprečnika r.

 E(r )  dS E (r )   dS E (r )  4 r
2
Leva strana Gausovog zakona je onda: .
S S

4
Gausovom sferom poluprečnika r obuhvaćena je količina naelektrisanja Q(r )     r 3 , pa iz
3
Q 1 4 3 
S E  dS   0 sledi E (r )  4 r   0   3  r , tj. E (r )  3 0 r , r  R .
2

Za tačke izvan sfernog domena, r  R , analognim postupkom se dobija:

Q 4 1  R3
 E  dS    E  4 r    R3  E (r )  , r  R.
2

S 0 0 3 3 0 r 2
Linijskom integracijom vektora jačine polja po putanji kolinearnoj vektoru E za potencijal tačaka
unutar sfernog domena, r  R , dobija se:
  
R R
 R  R3  dr
V (r )   E  dr   E  dr   E  dr , odnosno V (r )   E  dr   E  dr 
3 0 r 3 0 R r 2
r  dr 
r r R r R

2 R 
 r  R3  1   R 2 r 2  R3 1 
V (r )       (  ) ( ) (3R 2  r 2 ) , r  R .
3 0 2 r
3 0  r  R 3 0 2 2 3 0 R 6 0
 
 R3  dr  R3  1   R3 1
V (r )   E  dr 
3 0 r r 2 3 0  r  r
     , rR.
r
3 0 r
 ELEKTROSTATIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 11

Električno polje homogeno naelektrisanih ravni u vakuumu

Linije električnog polja usamljenih homogeno naelektrisanih ravni u vakuumu (sl. 11a i 11b)
moraju biti normalne na te ravni, odakle se zaključuje da svaka od ravni predstavlja jednu
ekvipotencijalnu površ. Na sl. 11a i 11b crtkastim linijama predstavljene su cilindrične površi
SC  S0  S1  S2 sa osnovicama jednakih površina S=S1=S2 i izvodnicama konačne dužine, koje
su paralelne linijama polja i upravne na odgovarajuću naelektrisanu ravan. Intenzitet
električnog polja E isti je u svim tačkama na osnovicama cilindara, tj. E=E1=E2. Pošto su vektorski
elementi dS0 površi omotača S0 cilindra upravni na linije električnog polja, to je fluks polja kroz
taj omotač nula.

U slučaju kada je   0 , primenom Gausovog zakona na površ Sc (sl. 11a), pokazuje se da je

intenzitet električnog polja E ove naelektrisane ravni isti u svim tačkama polja:
 E  dS   E  dS   E  dS   E  dS   E  dS   E  dS
SC S0
0
S1
1
S2
2
S1
1
S2
2

0

S
 E  dS   E  dS   E  dS
SC S1
1
S2
2  E1S1 E2 S2  2ES 
0
, pa je polje naelektrisane ravni:


E , sa pravcem i smerom kao na slikama 11.a i 11.b.
2 0

Za homogeno i raznorodno naelektrisane paralelne ravni (1) i (2) u vakuumu (sl. 11c) sa
površinskim gustinama naelektrisanja  , na osnovu principa superpozicije zaključujemo da se
polja tih ravni poništavaju u oblastima I i III, tj. da je EI=EIII=0, dok je u oblasti II rezultantno polje
 ELEKTROSTATIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 12

homogeno i orijentisano od pozitivno prema negativno naelektrisanoj ravni. Intenzitet polja u

oblasti II je EII=2E=σ/ε0.
Neka je d normalno rastojanje između homogeno naelektrisanih paralelnih ravni (1) i (2) na
potencijalima V1 i V2 (sl. 11c). Napon između ovih ravni je U12  V1  V2  EII  d . Dakle,
intenzitet homogenog električnog polja EII jednak je količniku napona i rastojanja između ravni.
Električni dipol je sistem od dva punktualna naelektrisanja Q (Q > 0) i -Q koja se nalaze na
rastojanju d. Dipol karakteriše električni moment p=Q∙d, gde je d vektor položaja pozitivnog
naelektrisanja Q u odnosu na negativno –Q.
Kulonove sile koje deluju na naelektrisanja Q i -Q
redom su F1=Q∙E i F2=-Q∙E, a njihovi momenti u
odnosu na bilo koju tačku O' u polju su M1=Q(r1  E)
i M2=-Q(r2  E). Kako je F1+F2=0 i M=M1+M2=Q∙(r1-
r2)  E=Q∙d  E=p  E, to je M=|M|=p∙E∙sinθ, gde je
p=|p|=Q∙d. Odatle se zaključuje da ako se dipol
nađe u stranom homogenom električnom polju E
na njega neće delovati nikakva mehanička sila, ali
će se pojaviti mehanički moment M = p  E koji teži
da dipol postavi u pravcu i smeru polja.
Međutim, ako je dipol u stranom nehomogenom
električnom polju E na njega pored mehaničkog momenta deluje i električna sila.
Električna kapacitivnost metalnih provodnika u vakuumu
Kada se posmatra usamljeno metalno telo u vakuumu naelektrisano količinom elektriciteta Q,
tada znamo da u njemu ne postoji električno polje, a da je u tačkama na njegovoj površi polje
upravno na tu površ i da ima intenzitet E=|σ|/ε0. Sve tačke tela pripadaju ekvipotencijalnoj
površi potencijala V.
Pozitivna veličina C=Q/V, koja ne zavisi ni od Q, ni od V, već jedino od oblika i dimenzija tela,
zove se električna kapacitivnost tela. Jedinica za kapacitivnost je Farad [F]. Kada se
naelektrisano metalno telo nalazi u dielektriku, njegova kapacitivnost zavisi i od osobina
dielektrika.
Sistem od dva provodna (metalna) tela naelektrisana jednakim količinama naelektrisanja
suprotnog znaka naziva se električni kondenzator. Metalna tela se nazivaju obloge ili elektrode
kondenzatora i mogu se nalaziti u vakuumu ili nekom drugom dielektriku.
Električna kapacitivnost kondenzatora definiše se kao:
Q Q Q
C   X2
U V1  V2
 E  dl
X1

Kod kondenzatora sa elektrodama jednostavne geometrije (pločasti, sferni i cilindrični ─

najčešće se sreću u praksi), kapacitivnost je moguće odrediti analitičkim putem.
 ELEKTROSTATIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 1

Pločast ili ravan vakuumski kondenzator

Na sl. 16a prikazan je pločasti vakuumski kondenzator čije su elektrode paralelne metalne ploče
1 i 2, površine S, postavljene na odstojanju d i naelektrisane količinama elektriciteta  Q.

Sl.16
Ako se pretpostavi da je rastojanje d znatno manje od površine ploča S, može se smatrati da je
površinska gustina naelektrisanja na unutrašnjim površima ploča konstantna   Q / S i da
homogeno električno polje intenziteta E=|E|=  /  0  Q /( 0  S ) postoji samo u prostoru
između ploča (ivični efekat se zanemaruje). Neka je V1 potencijal pozitivne ploče 1, a V2
potencijal negativne ploče 2. Ako se putanja integracije po pravcu i smeru poklapa sa linijama
polja, za napon između ploča se dobija

X2
Q Q S
U  V1  V2   E  dl  E  d  
X1 0
d
S 0
d , pa je onda C    0 .
U d
Na sl. 16b prikazana je i raspodela potencijala u polju pločastog kondenzatora.
Sferni vakuumski kondenzator
Na sl. 17 prikazan je sferni vakuumski kondenzator sa
elektrodama 1 i 2 u obliku metalne sfere i tanke,
metalne, koncentrične sferne ljuske. Njegove elektrode
mogu biti i dve tanke, metalne, koncentrične sferne
ljuske. Kada se elektrode priključe na izvor konstantnog
napona U, one se opterete količinama elektriciteta Q1=Q i
Q2=-Q do potencijala V1 i V2, respektivno. Primenom
Gausovog zakona na koncentričnu sfernu površ
poluprečnika r>R2, pokazuje se da električno polje ne
postoji izvan kondenzatora, a naravno nema ga ni kada je
r<R1. Polje je zbog sferne simetrije sistema radijalno u
vakuumu između elektroda, a njegov intenzitet u tačkama koncentrične sferne površi S
poluprečnika R1  r  R2 moguće je odrediti pomoću Gausovog zakona:
 ELEKTROSTATIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 2

Q Q
 E  dS   E  dS  E 4 r  E , R1  r  R2
2

S S
0 4 0 r 2
sa pravcem i smerom kao na slici. Maksimalna jačina polja je neposredno uz unutrašnju
Q
elektrodu i iznosi Emax  E ( r  R1 )  .
4 0 R12
Napon U=V1-V2 između elektroda 1 i 2 i kapacitivnost C ovog kondenzatora su :
R
Q  1 1 
R2 R2
Q  1
2
Q dr
U  V1  V2 
R1
 E  dr  4  0 R1 r 2
       
4 0  r  R1 4 0  R 1 R 2 
Q 4 0 R R
C   4 0 1 2 .
U  1 1  R2  R1
  
 R1 R 2 
Cilindrični vakuumski kondenzator
Prav metalni cilindar 1 kružnog poprečnog
preseka i šupalj koaksijalni metalni cilindar 2,
oba velike dužine u odnosu na unutrašnji
prečnik (sl. 18), obrazuju koaksijalni vod.
Odsečak voda dužine l predstavlja cilindrični
kondenzator. Ako se elektrode 1 i 2 priključe na
konstantan napon U, one se opterete
naelektrisanjem podužne gustine Q1'=Q' i
Q2'=-Q'.
Primenom Gausovog zakona na koaksijalnu
cilindričnu površ poluprečnika r > R2 pokazuje se da električno polje ne postoji izvan
kondenzatora, a naravno nema ga ni kada je r < R1. Zanemarujući ivične efekte, električno polje u
vakuumu između elektroda biće aksijalno simetrično, a njegov intenzitet u tačkama cilindrične
površi S poluprečnika R1  r  R2 može se odrediti Gausovim zakonom
Q ' l Q' Q'
 E  dS  E  dS E  2 rl 
S S
0
 E
2 0 r
 E
2 0 r
r0 , R1  r  R2 .

Kako su linije polja paralelne osnovama cilindrične površi S fluks kroz njih je nula. r je vektor
položaja tačaka na površi S u odnosu na osu voda.
Napon U između elektroda, podužna kapacitivnost C', jačina polja E i njena maksimalna
vrednost Emax, kod ovog kondenzatora dati su sledećim relacijama:
R 
R2 R2
Q' dr Q'
U  V1  V2   E  dr    ln  2  ,
R1
2 0 R1
r 2 0  R1 
Q' 2  0 U U
 , E  E  , E max  E (r  R1 ) 
C '=
U FG IJ
R2
r  ln
R2 FG IJ R1  ln
R2
.
FG IJ
ln
H K
R1 R1 H K R1 H K
Kapacitivnost C kondenzatora dužine l u ovom slučaju određuje se iz relacije C=C'l.
 ELEKTROSTATIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 3

1. zadatak: Oko metalne lopte poluprečnika a i naelektrisanja Q>0 u vazduhu, koncentrično je

postavljena nenaelektrisana metalna sferna ljuska poluprečnika b i c. Odrediti:
a) Konačnu raspodelu naelektrisanja na sferi i sfernoj ljusci po završetku elektrostatičke indukcije
b) Električno polje u čitavom prostoru
c) Potencijal sfere i sferne ljuske u odnosu na referentnu tačku u beskonačnosti.
Rešenje:
a) Pod dejstvom električnog polja metalne lopte dolazi do razdvajanja naelektrisanja unutar provodne
ljuske (elektrostatička indukcija). Negativno naelektrisanje privučeno pozitivno naelektrisanom
metalnom loptom, „izbija“ na unutrašnju površinu sferne ljuske, dok pozitivno naelektrisanje, težeći da
se maksimalno udalji od metalne lopte, „izbija“ na spoljašnju površinu ljuske. Kako je sferna ljuska i dalje
elektroneutralna, jer ne postoji provodna putanja kojom bi naelektrisanje moglo doći ili otići sa ljuske, to
su indukovane jednake količine nalektrisanja suprotnog znaka (Q’ i - Q’) na površima ljuske.
Primenom Gausovog zakona na sfernu površ S koja
+Q
se nalazi unutar sferne ljuske dobija se + +

S
 E  dS (Q  Q ') /  0. Kako u unutrašnjosti
+ ─ ─Q ─ S
+Q’
+
+ Q -Q’
metalne ljuske nema električnog polja (E=0), to je ─ - + - +- ─
+ +
leva strana Gausovog zakona jednaka nuli, pa je - -
c
onda i desna strana takođe jednaka nuli, tj. + ─+ +─ +

0  (Q  Q ') /  0 , iz čega sledi Q=Q’. Dakle na - + b 0
+E- E r
+─ a ─
unutrašnju i spoljašnju površinu metalne ljuske + + +
- ─ + + ─-
izbijaju količine naelektrisanja –Q i +Q, +
respektivno. + - ─ ─ - +
─
b) Neka je r osa orijentisana kao na slici. Unutar + - - +
metalne sfere nema električnog polja, pa je
-
+
E (r )  0 , r  a . Jačinu polja Između lopte i sferne ljuske odredićemo Gausovim zakonom za usvojenu
sfernu S površ poluprečnika a  r b:
Q Q Q 1
 E  dS  
S 0
, E (r )  4 r 2 
0
 E (r ) 
4 0 r 2
, E( r)  E( r)  r0 , a  r  b , gde je r0

jedinični vektor r ose. Unutar sferne ljuske, za b  r  c , nema električnog polja E (r )  0 . Izvan sferne
ljuske, primenom Gausovog zakona na sferu poluprečnika c  r, dobija se
Q Q Q Q Q 1
 E  dS 
S
0
, E (r )  4 r 2 
0
 E (r ) 
4 0 r 2
, E (r )  E (r )  r0 , c  r .

c) Potencijal metalne lopte za referentnu tačku u beskonačnosti i putanju integracije po r osi je:
  b c 
Vsfere   E  dr   E  dr   E (r )  dr   E (r )  dr   E  dr
a a a b c
0

Q dr
b
Q dr Q
  1  b  1    Q 1 1 1
Vsfere  
4 0 a r 2
 
4 0 c r 2

4 0
            .
  r  a  r  c  4 0  a b c 
Potencijal sferne ljuske, pod istim uslovima, je
 ELEKTROSTATIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 4

Q  1 
   
Q dr Q 1
Vljuske   E  dr   E  dr        .
c c
4 0 c r 2
4 0  r c  4 0 c
Napon između lopte i sferne ljuske je
Q 1 1
b
U  Vsfere  Vljuske   E  dr    .
a
4 0  a b 

2. zadatak: Dve usamljene metalne sfere poluprečnika R1=4[mm] i R2=6[mm] i naelektrisanja Q1=
−Q2=2∙10-10[C] nalaze se u vakuumu na međusobnom rastojanju d=1[m]. Odrediti napon između sfera.

Rešenje:

Napon između sfera 1 i 2 jednak je linijskom integralu vektora jačine polja E po nekoj, proizvoljno
odabranoj putanji koja ih povezuje.
2
U  V1  V2   E  dr , gde je E  E1  E2 .
1

Rezultantno električno polje E u prostoru oko sfera je superpozicija polja obe sfere. U nekoj tački koja se
nalazi na rastojanju r>R1 od centra prve sfere, primenom Gausovog zakona lako se dobija
Q1 Q1 1
 E  dS  E  4 r   E1 (r ) 
2
.
S
1 1
0 4 0 r 2
Analognim postupkom, uzimajući u obzir da je druga sfera negativno naelektrisana sledi:
Q2 | Q2 | 1
E
S
2  dS  E2  4 (d  r )2 
0
 E2 (r ) 
4 0 (d  r )2
. Pravci i smerovi vektora E1 i E2

označeni su na slici. Kako je Q1=|Q2| , a vektori E1 i E2 kolinearni, intenzitet rezultantog polja je

Q1 1 Q 1 Q 1 1 
E  E1  E2   1  1  2 .
4 0 r 2
4 0 (d  r ) 2
4 0  r (d  r ) 2 
Primetimo da su samo duž pravca koji spaja centre sfera vektori E1 i E2 kolinearni. Za putanju integracije
pri određivanju napona, zbog jednostavnosti, biramo upravo ovaj pravac.
Q1  2 dr dr 
d  R2 d  R2 d  R2 d R d  R2
Q1 1 1 
U  V1  V2   E  dr   Edr 
4 0   2
r
 2 
(d  r ) 
dr    2
4 0  R1 r
  (d  r )2 
R1 R1 R1 R1 
Uvodeći smenu u=d-r u drugi integral, dobijamo:

Q  1  d  R2  1  R2  Q 1 1 1 1 
U 1       1      , odnosno
4 0  r  R1  u  d  R1  4 0  R1 d  R2 R2 d  R1 
 ELEKTROSTATIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 5

Q1 1 1 1 1 
U12        746.38[V] .
4 0  R1 R2 d  R1 d  R2 
Ako primetimo da je d>>R1, R2, napon između sfera može se približno odrediti kao razlika njihovih
potencijala, posmatrajući svaku sferu kao usamljenu naelektrisanu metalnu loptu u vakuumu:
Q1 Q2 Q1 1 1
U12  V1  V2        750[V] .
4 0 R1 4 0 R2 4 0  R1 R2 
Redno vezivanje kondenzatora
Na slici je prikazana grupa od n redno vezanih kondenzatora kapacitivnosti Ci (i  1,n) sa
konstantnim naponom U na krajevima grupe.

Q U1 U2 Un-1 Un
Q

≡
C1 C2 Cn-1 Cn Ce

U U

Napon kondenzatora kapacitivnosti Ci je Ui (i  1,n) . Pošto su referentni smerovi za

naelektrisanja i napone kod svih kondenzatora usaglašeni, tada se ekvivalentna kapacitivnost Ce
određuje iz sledećih relacija:
n n n
Q 1 Q 1 1
Ui  (i  1, n); U  U i  Q    (Q  0)   ,
Ci i=1 i=1 Ci Ce C e i=1 Ci
Ekvivalentna kapacitivnost grupe redno vezanih kondenzatora manja je od minimalne
kapacitivnosti kondenzatora iz grupe.
Paralelno vezivanje kondenzatora
Na slici je prikazana grupa od n paraleno vezanih kondenzatora kapacitivnosti Ci sa konstantnim
naponom U na svakom od njih.
Q Q

U C1 C2 Cn  U Ce''
Q1 Q2 Qn

Pošto su referentni smerovi za naelektrisanja i napone kondenzatora usaglašeni, ekvivalentna

kapacitivnost Ce određuje se iz sledećih relacija:
n n n
Qi  Ci  U (i  1, n); Q   Qi  U   Ci  Ce  U (U  0)  Ce   Ci .
i=1 i=1 i=1

Ekvivalentna kapacitivnost Ce grupe paralelno vezanih kondenzatora veća je od maksimalne

kapacitivnosti kondenzatora iz grupe.
Elektrostatičko polje u supstanciji i polarizacija dielektrika
 ELEKTROSTATIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 6

Pod dielektricima ili izolatorima podrazumevaju se čvrste, tečne i gasovite supstancije koje za
razliku od provodnika ne sadrže slobodna pokretljiva električna opterećenja, pre svega
"slobodne" elektrone. Elementarna naelektrisanja oba znaka koja ulaze u sastav dielektrične
supstancije vezana su elastičnim unutrašnjim atomskim i molekularnim silama i mogu se pod
dejstvom spoljašnjeg električnog polja pomerati samo na mikroskopski mala odstojanja. Ta
naelektrisanja ne mogu napustiti matične atome i molekule, osim u slučaju polja vrlo velikog
intenziteta kada dolazi do proboja dielektrika i njegove termičke destrukcije.
Polarizacija je elastična deformacija atoma i molekula dielektrika pod dejstvom spoljašnjeg (ili
stranog) električnog polja. Pretpostavimo da se dielektrik nalazi izvan stranog električnog polja
(Es=0). Tada se u svakom atomu poklapaju ekvivalentni električni centri pozitivnog i negativnog
elektriciteta, pa je električno polje izvan atoma Eatoma=0 (slika a). Dakle, spolja gledano, atomi se
tada ponašaju kao električno neutralni sistemi. Međutim, kada se dielektrik nađe u stranom
električnom polju Es (slika b), na elementarna naelektrisanja u atomima i molekulima deluju
Kulonove sile koje pozitivne čestice pomeraju u pravcu i smeru polja, a negativne suprotno od
njega. Pomeraji čestica iz ravnotežnih položaja ograničeni su na mikroskopski mala rastojanja d1,
s obzirom da se dejstvu stranog polja suprotstavljaju elastične unutrašnje atomske i
molekularne sile. Polarizacijom dielektrika razdvojeni ekvivalentni električni centri pozitivnog i
negativnog elektriciteta u atomima (slika b) formiraju pojedinačne električne dipole (slika c).

Eatoma  0 Z  redni broj atoma Es  0

u periodnom sistemu

(- ) elektri~ni centar Q Q
Q  Z e 

d1 (b)

p1  Q  d 1 (+) elektri~ni centar

Elektri~ni moment dipola

Elektronski omota~ Es  0 Q Q
d1
(a) (c)

Makroskopska veličina koja opisuje polarizovanost dielektrika zove se vektor polarizacije P :

 p
P 
V
, gde je  p vektorski zbir električnih momenata dipola u zapremini δV.
V V
Polarizovani dielektrik u električnom pogledu ekvivalentan je mnoštvu mikroskopski malih
dipola u vakuumu. Rezultantno polje slobodnih naelektrisanja u prisustvu dielektrika
superpozicija je polja tih naelektrisanja i polja mnoštva dipola u vakuumu. Element zapremine
dielektrika δV na mestu gde je intenzitet polarizacije P, ekvivalentan je dipolu električnog
momenta δp=PδV.
Posmatrajmo pločasti vakuumski kondenzator (sl. a), čiji je prostor između elektroda naknadno
ispunjen homogenim linearnim dielektrikom (sl. b). Pošto je polarizacija homogena, njen
 ELEKTROSTATIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 7

konačni efekat je da na površ dielektrika uz pozitivnu elektrodu izbijaju negativna, a na površ uz

negativnu elektrodu izbijaju pozitivna vezana naelektrisanja dipola (slike b i c).
U Qv V Qv U'
s  s
s -  s - - - - - Es -
+

+
+ + + + + + + + + + + + +

+ + + + + + + + + + + + +

+ + + + + + + + + + + + +

+ + + + + + + + + + + + +
0 - - - -
- - - - v
+

+
- - - -
- - -
+

+
- - - -
- - - - - -  v - Ev -
+

+
Es
Qs - Qs - - - - - -
+

+
- - - -
- - - -
+

+
- - - -
- - - - - - -
+

+
- - - - - - - -
+

+
- - - -
- - -
+

+
S S
- - - - S S
- - - - - - - -
+

+
d
v s E  s
(a)  v (b) (c)

Element dielektrika zapremine V=S  (  je dužina elementa u pravcu polja, a S površina

njegovog poprečnog preseka) može se predstaviti dipolom električnog momenta,
p=pPV=PV=PS  =Qv  , gde je Qv vezano naelektrisanje u tom dipolu. Sledi
P=Qv/S=v, tj. intenzitet vektora polarizacije jednak je površinskoj gustini vezanog
naelektrisanja.
Usled pojave vezanih naelektrisanja na čeonim površima dielektrika (slike b i c), polje u
kondenzatoru slabi, a napon između elektroda opada (pošto je Qs=const), ali se povećava
kapacitivnost kondenzatora. Vezana površinska naelektrisanja gustine v=P stvaraju polje Ev,
intenziteta Ev=Evv/0, istog pravca a suprotnog smera od polja Es. Neka je E intenzitet
rezultantnog električnog polja E u dielektriku. Kako je v=P=aE, to je intenzitet polja E (slika c):
1 1 s
E  Es  E v  (  s   v ) = (  s  a  E )  E  .
0 0 0  a
Ako se koeficijent polarizacije dielektrika predstavi kao a=0e, tada je vektor jačine polarizacije
u bilo kojoj tački P=0eE. Kada se uvedu i veličine relativna permitivnost r=1+e (tj. "relativna
dielektrična konstanta")i permitivnost 0r (tj. "dielektrična konstanta"), sledi:
U' s s s  E U U
E     s s  U'  .
d  0  a  0 (1+  e )  0   r  r r  d r
Poslednja relacija pokazuje da kada je Qs=const, intenzitet električnog polja E i napon U' između
elektroda kondenzatora r puta se smanje posle unošenja dielektrika, dok se njegova
kapacitivnost C'= =Qs/U'=rQs/U=rC, povećar puta.
Ako se posmatra domen V ograničen orijentisanom površi S u bilo kojem polarizovanom
dielektriku (slika 7), tada ukupna količina vezanih naelektrisanja Qv koja prilikom polarizacije
napusti taj domen mora biti jednaka priraštaju količine vezanih naelektrisanja Qp u domenu
uzetim sa negativnim predznakom, tj. Qp=−Qv. Ukupan višak vezanih naelektrisanja Qp koji je
polarizacijom unet u površ S, određen je relacijom:
Qp  Qv   P dS   P n  dS . z
S
z
S
 ELEKTROSTATIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 8

Posmatrajmo proizvoljno izabranu zatvorenu površ S u dielektriku orijentisanu ka spoljašnjosti

koja u sebi sadrži određenu količinu Qs slobodnih i ukupan višak Qp vezanih naelektrisanja. Tada
se kao električni ekvivalent svih slobodnih naelektrisanja i celokupne polarizovane supstancije u
domenu V može uzeti naelektrisanje Qs+Qp smešteno u vakuumu.

Dipoli S P
polarizovane supstancije
p1 p3
V
d S  dS  n
n  1
p2 P

0 p4
P
Sl. 7. Linije polja vektora polarizacije P

Primenom Gausovog zakona na naelektrisanje Qs+Qp obuvaćeno površinom S (sl. 7), dobija se
najopštija relacija koja važi za svaki dielektrik:
F I
z
S
E  dS 
Qs  Qp
0

1
0 GH
Qs  P  dS
S
z JK  z
S
D  dS  Qs , gde je D   0  E  P

Ovaj rezultat zove se generalisani oblik Gausovog zakona, ili Maksvelov postulat. Vektor D
zove se vektor električne indukcije, ili vektor (di)električnog pomeraja. Njegov Intenzitet D ima
dimenziju C/m2 i predstavlja površinsku gustinu isključivo slobodnog naelektrisanja.
Kod homogenih dielektrika je D=εE i dovoljno je poznavati samo jedan od vektora (D, E, P) i ε.
Raspodele vektora jačine električnog polja, potencijala i napona, kao i elektrostatičkih sila, u
homogenom dielektriku permitivnosti εr manje su εr puta nego kada se ista naelektrisanja, tela
i površi nalaze u vakuumu. Kapacitivnost kondenzatora sa homogenim dielektrikom veća je εr
puta nego kapacitivnost istog kondenzatora sa vakuumom (bez dielektrika).
Granični uslovi na razdvojnoj površi dva dielektrika: Ako na razdvojnoj površi između dva
dielektrika nema slobodnih naelektrisanja, važi jednakost normalnih komponenti vektora D i
jednakost paralelnih (tangencijalnih) komponenti vektora E.
K E1 (b)

Dielektrik 1 l 

h
D1t

Dielektrik 1 l Dielektrik 2

D1
D1n E2 D1t
Sc n

h D1n 1
S
 D1
D2t 1
D2 n D2n Dielektrik 2
D2 2
D2t D2n 2
(a) (c)
 ELEKTROSTATIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 9

h0 z
lim D  dS  ( D1  n  D2  n)  S  ( D1n  D2n )  S  0  D1n  D2n .
Sc

lim  E  dl  E1  l  E2  l   E1t  E2t   l  0  E1t  E2t

h 0
K

Energija sistema We od n metalnih tela u vakuumu, ili u nekom dielektriku, naelektrisanih

količinama elektriciteta Qi do potencijala Vi , data je izrazom:
1 n
We  Vi  Qi .
2 i=1
Elektrostatička energija Wc kondenzatora kapacitivnosti C sa proizvoljnim dielektrikom i
elektrodama proizvoljnog oblika, gde je Q naelektrisanje elektroda, a U  V1  V2 napon
između pozitivne i negativne elektrode je:
1 1 1 1 Q2
Wc  (V1  Q1  V2  Q2 )  (V1  V2 )  Q  U  Q  CU 2 
2 2 2 2 2C
Detaljnija analiza pojava u elektrostatičkim sistemima pokazuje da je energija tih sistema u
opštem slučaju lokalizova u elektrostatičkom polju i da su lokalna vrednost njene zapreminske
gustine we, kao i ukupna energija We u domenu V, u opštem slučaju dati izrazima:
dWe 1
we   E  D  Lokalna vrednost zapreminske gustine energije polja (u tačkama)
dV 2

z 1
z
We  we  dV   D  E  dV  Ukupna energija elektrostatičkog polja u domenu V.
V
2 V

3. zadatak: Oko tanke usamljene metalne sfere poluprečnika R=10[cm], naelektrisane količinom
nealektrisanja Q=10[nC], nalazi se sloj homogenog dielektrika debljine d=5[cm], relativne dielektrične
permitivnosti εr=4, koji je koncentrično postavljen u odnosu na sferu. Sredina je vakuum. Odrediti:
a) Vektore dielektričnog pomeraja i jačine elektrostatičkog polja u čitavom prostoru.
b) Potencijal metalne sfere.
c) Kapacitivnost metalne sfere.

Rešenje:
a) Neka su E1 i D1 vektori jačine električnog polja i pomeraja ε0
u dielektriku, E0 i D0 odgovarajući vektori u vakuumu i neka εr Q
je r osa kao na slici Na površini metalne sfere postoji samo
R D1 D0
normalna komponenta vektora jačine polja, pa su vektori d
E1 i D1   0 r E1 kolinearni i upravni na površinu sfere. 0
r
Kako je dielektrik homogen i linearan (opisan je sa εr) E1
vektori D i E su kolinearni u čitavom prostoru oko metalne
sfere. D E0
Primetimo da su vektori E i D normalni na razdvojnu
površinu dielektrik─vakuum. Vakuum je idealni dielektrik.
Primenom prvog graničnog uslova o jednakosti normalnih komponenti vektora D na razdvojnoj površini
dva dielektrika i činjenice da su vektori D1 i D0 upravni na razdvojnu površ dobijamo:
 ELEKTROSTATIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 10

D1n  D0n  ( D1  D1n  D0  D0 n )  D1  D0  D .

Dakle, vektor D se ne „prelama“ pri prelasku iz dielektrika u vakuum. Jednakost vektora D u obe sredine
povlači nejednakost vektora jačine električnog polja E u dielektriku i u vakuumu.
Neka je D  D(r )  r0 , gde je r0 jedinični vektor r ose.
Primenimo generalisani Gausov zakon na sfernu površ
ε0
poluprečnika r  R:  D  dS  Qs .
S
Zbog simetrije, εr Q
S
vektor D je homogen po površini sfere S i ima isti pravac i d R D
smer kao i vektor dS, pa je 0
dS
 D  dS   D  dS = D(r )  4 r  Q , tj.
2
r
S S

Q
D( r )  , rR .
4 r 2
Vektor jačine električnog polja E je :
D( r ) Q 1
E1 (r )    2 , E1 (r )  E1 (r )  r0 , R  r  R  d (u dielektriku), odnosno
 0   r 4 0 r r
D( r ) Q 1
E0 (r )    , E0 (r )  E0 (r )  r0 , R  d  r   (u vakuumu).
0 4 0 r2
Unutar metalne sfere E  D  0 , za r  R .
b) Potencijal metalne sfere je najjednostavnije odrediti ako putanja integracije bude r osa:
 Rd  Rd 
Vs  V (r  R)  
r R
E  dr  
R
E1 (r )  dr  
Rd
E0 (r )  dr  R
E1 (r )  dr  
R d
E0 (r )  dr

Q 1 dr 
Rd 
dr Q 11 1  1 
Vs   
4 0   r R r 2
 
Rd
2 
       675[V]
r  4 0   r  R R  d  R  d 
Q 4 0
c) C    14.8[pF]
VS 11 1  1
 
 r  R R  d  R  d
4. zadatak: Jedna polovina usamljene metalne sfere poluprečnika a=1[cm], naelektrisane količinom
elektriciteta Q=1[nC], pliva u homogenom tečnom dielektriku relativne permitivnosti  r  17, dok je
druga polovina u vazduhu. Izračunati:
a) Jačinu električnog polja oko sfere
b) Potencijal sfere E
c) Kapacitivnost sfere Q
a D0
ε0 E0
Rešenje:
0
Postupajući analogno prethodnom zadatku, na εr E1 D1
slici su sa E1 i D1 označeni referentni smerovi
vektora jačine električnog polja i pomeraja u
E
dielektriku, a sa E0 i D0 odgovarajući vektori u r
vazduhu.
 ELEKTROSTATIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 11

Primenom drugog graničnog uslova (jednakost tangencijalnih komponenti vektora jačine polja E na
razdvojnoj površi) i činjenice da su vektori E1 i E0 paralelni razdvojnoj površi dobijamo:
E1tg  E0tg  ( E1  E1tg  E0  E0tg )  E1  E0  E .
Dakle, vektor E se ne „prelama“ pri prelasku iz dielektrika u vazduh. Jednakost vektora E u obe sredine
povlači nejednakost vektora D u dielektriku, D1   0 r E i u vazduhu D0   0 E .
Neka su D  D(r )  r0 i E (r )  E (r )  r0 gde je r0 jedinični vektor r ose. Primenom generalisanog

Gausovog zakona  D  dS  Qs
S
na sfernu površ poluprečnika r  a , možemo odrediti intenzitet

vektora D. Zbog simetrije, vektor D0 je homogen na površini polusfere S0 u vazduhu, a vektor D1 je

homogen na površini polusfere S1 u dielektriku, pa važi


S  S0  S1
D  dS 
S0
D0  dS0   D1  dS1 
S1
D0

dS0 S0
  D0  dS0   D1  dS1  2 r 2 ( D1  D0 )  Q
S0 S1 Q a
ε0
Kako je D1 (r )   0 r E (r ) i D0 (r )   0 E (r ) 0
zamenom se dobija εr r
dS1 S1
2 r 2 ( D1  D0 )  2 r 2 0 E(r )(1   r )  Q ,
Q 1 D1
E (r )   2 , ar.
2 0 (1   r ) r
Unutar metalne sfere E  D  0 , za r  a .
  
Q dr Q 1
b) Vs  V (r  a)  
r a
E  dr   E (r )  dr 
a
 2 
2 0 (1   r ) a r
  100[V] .
2 0 (1   r ) a
Q
c) C   2 0 (1   r )a  10[pF] .
Vs
5. zadatak: Pločasti kondenzator ispunjen je sa dva dielektrika kao na Q1 S1
r1 Q2
slici, pri čemu je S1=10cm2, S2=15cm2; d=1mm, r1=3 i r2=5.
Naelektrisanja ploča kondenzatora su Q1=−Q2=4nC. Odrediti: S2
a) Vektor jačine električnog polja u kondenzatoru.
r2
b) Kapacitivnost ovog kondenzatora.
d
Rešenje:
r1 Q2 a) Kako je razdvojna površina dielektrika normalna na ploče
kondenzatora, to je vektor jačine električnog polja
S1 D1 B
A E1r tangencijalan na razdvojnu površinu.
Iz drugog graničnog uslova sledi:
S 2 2D2 r2
E1tg  E2tg  ( E1  E1tg  E2  E2tg )  E1  E2  E .
E Kako su oba dielektrika linearna i homogena važi:
D1  1 E   0 r1 E i D2   2 E   0 r 2 E .
d
 ELEKTROSTATIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 12

Primenom generalisanog Gausovog zakona 

S  S ' S ''
DdS  Q na zatvorenu površ S oblika kvadra sledi


S  S ' S ''
DdS   D1 dS1   D2 dS2  QS  Q , odnosno
S' S ''
 D dS   D dS
S'
1 1
S ''
2 2 D1S1  D2 S2  Q .

Ako intenzitet vektora D izrazimo preko intenziteta vektora E dobijamo

Q  D1S1  D2 S2 = 0 r1E  S1 +  0 r2 E  S2  ( 0 r1S1   0 r2 S2 ) E , odakle sledi
Q
E  43 103[V/m] sa pravcem i smerom kao na slici.
 0   r1  S1   0   r 2  S2

b) Da bi se odredila kapacitivnost kondenzatora, potrebno je odrediti napon između ploča kondenzatora

1 i 2, odnosno:
d
Q
U AB   E  dl  E  d   d  43 V
0
 0   r1  S1   0   r 2  S2 r1 S1
Kapacitivnost kondenzatora je onda:
d
Q S S
C   0   r1  1   0   r 2  2  93[pF]
U AB d d
Analizirajući navedeni izraz uočava se da se ovaj kondenzator može
predstaviti kao paralelna veza dva pločasta kondenzatora, svaki sa r2 S2
homogenim dielektrikom:
S1 S
C  C1  C2   0   r1   0 r2  2 . d
d d

Q -Q 6. zadatak: U pločastom kondenzatoru površine

ploča S=20[cm2] i naelektrisanja elektroda
Q1=−Q2=Q=10[nC], nalaze se dva homogena
S dielektrika debljine d1=2[mm] i d2=3[mm], kao na
1 2 slici. Razdvojna površina dielektrika paralelna je
pločama kondenzatora. Relativne dielektrične
r1 r2 konstante ovih dielektrika su: r1=3 i r2=9. Odrediti:
a) vektor dielektričnog pomeraja i vektor jačine
d1 d2 električnog polja u kondenzatoru,
b) kapacitivnost ovog kondenzatora.

Rešenje:
a) Kako je razdvojna površina dielektrika paralelna pločama kondenzatora, a vektori jačine električnog
polja i dielektričnog pomeraja kolinearni (linearni i homogeni dielektrici) i upravni na ploče
kondenzatora, sledi da su ovi vektori upravni i na razdvojnu površinu dielektrika. Iz prvog graničnog
uslova sledi
D1n  D2n  ( D1  D1n  D2  D2n )  D1  D2  D.
 ELEKTROSTATIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 13

Dakle, vektor D se ne prelama pri prelasku iz

jednog u drugi dielektrik. Njegov intenzitet
možemo odrediti primenom generalisanog
S
D S 2 Gausovog zakona na zatvorenu površ oblika kvadra
1
kao u prethodnom zadatku:
E1 E2
 DdS  DdS  DS  Q
S S
S Q.

d1 d2 D  Q / S  5 106 [C/m2 ] , sa pravcem i smerom

kao na slici.
Jačine električnog polja su različite u pojedinim dielektricima:
D D
E1   188 103[V/m] , E2   63 103[V/m] , sa pravcem i smerom kao na slici.
 0   r1 0 r2
b) Napon između pozitivne i negativne ploče kondenzatora je:
D D
U12  E1d1  E2 d2   d1   d 2  564[V]
 0 r1  0 r 2
Kapacitivnost kondenzatora je:
Q DS S 1 1
C      18[pF]
U12 D  ( d1  d 2 ) d1 d
 2
d1

d2 1

1
 0 r1  0 r 2  0 r1  0 r 2  0 r1S  0 r 2 S  0 r1
S
 0 r 2
S
d1 d2

Ovaj kondenzator može se zameniti rednom vezom

dva kondenzatora, svaki sa homogenim dielektrikom,
kapacitivnosti C1 i C2 : 1 r1 r2 2
S S
1 1 1 1 1
    .
C C1 C2   S S
0 r1  0 r 2
d1 d2 d1 d2
 ELEKTROKINETIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 1

Do pojave elektronske teorije krajem XIX veka vladalo je uverenje da električnu struju obrazuje
kretanje kontinualnog nestišljivog električnog fluida kroz provodnike, koje se odvija slično kretanju
nestišljive tečnosti u cevima. Električna struja je statistički usmereno kretanje nosilaca
naelektrisanja. Elementarna naelektrisanja (elektroni) kao nosioci električne struje u
provodnicima, pored usmerenog stalno vrše i haotično termičko kretanje koje se ne smatra
električnom strujom s obzirom da je srednja statistička vrednost takvog kretanja ravna nuli.
Strujno polje je fizički prostor u kome se odvija makroskopsko statistički usmereno kretanje
naelektrisanja.
Električne struje mogu se podeliti prema nosiocima, uzrocima i vremenskoj varijaciji. Prema
nosiocima, struje se dele na elektronske i jonske. Elektronske su karakteristične za čvrste
provodnike i vakuum, a u sredinama gde one postoje ne dolazi do materijalnih promena. Jonske
struje karakteristične su za elektrolitičke rastvore. U tim sredinama pri proticanju struje nastaju
hemijske promene usled aktivnog transporta supstancije (elektroliza).
Prema uzrocima nastanka struje se dele na kondukcione (to su struje provodnosti, koje imaju
najveći značaj u savremenoj elektrotehnici) i konvekcione. Kondukcione struje nastaju pod
uticajem električnog polja u provodnoj sredini. Međutim, ako je kretanje naelektrisanja izazvano
čisto mehaničkim uzrocima tako nastala struja zove se konvekciona.
Prema vremenskoj varijaciji intenziteta struje se dele na: (a) stalne jednosmerne, ili vremenski
konstantne, (b) vremenski promenljive jednosmerne (aperiodične i složenoperiodične) i (c)
naizmenične (aperiodične i prosto i složenoperiodične).
Ako je struja stacionarna, tada je makroskopska srednja brzina (tj. srednja statistička brzina) sa
kojom naelektrisanja ulaze u elementarnu zapreminu oko neke tačke, jednaka brzini sa kojom je ta
naelektrisanja i napuštaju. Zbog toga u linijskim provodnicima i čvorovima električnih mreža nema
nagomilavanja naelektrisanja. Stacionarno strujno polje nastaje u provodnoj sredini pod dejstvom
spoljašnjeg stacionarnog električnog polja, koje održava vremenski konstantnu raspodelu
naelektrisanja i potencijala. Za razliku od elektrostatičkog, u stacionarnom električnom polju
konstantna raspodela naelektrisanja održava se pomoću spoljašnjih električnih izvora, bez kojih bi
se sistem naelektrisanih metalnih tela u provodnoj sredini spontano neutralizovao (razelektrisao).
Ako je srednja makroskopska brzina pokretljivih elementarnih naelektrisanja u svakoj tački
strujnog polja nepromenljiva u vremenu, tj. ako je v / t  0 , gde je v  v ( x, y, z, t ), za takvo
strujno polje kaže se da je stacionarno.
Karakteristike električne struje su: smer, intenzitet ili jačina i gustina. Intenzitet struje je
skalarna algebarska veličina, koja verodostojno karakteriše strujno polje samo u tankim linijskim
provodnicima. Međutim, za preciznu karakterizaciju složenog strujnog polja u svakoj njegovoj
tački, u opštem slučaju potrebno je uvesti i vektor gustine struje J.
Smer električne struje u elektrotehnici odgovara smeru kretanja pozitivnih, a suprotan je od
smera kretanja negativnih elementarnih naelektrisanja. Trenutna vrednost (intenziteta) struje je
skalarna veličina koja se definiše kao i=i(t)=dQ/dt, gde je dQ fizički mala protekla količina
naelektrisanja kroz površ S u fizički kratkom intervalu vremena dt. Jedinica za intenzitet struje je
Amper [A]. Kako u pojedinim delovima površi S trenutna vrednost struje može biti veoma različita,
pa čak imati i različit smer, to je jasno da intenzitet struje predstavlja veličinu pogodnu za
opisivanje struja samo u tankim (žičanim) provodnicima.
 ELEKTROKINETIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 2

Za preciznu lokalnu karakterizaciju strujnih polja uvodi se vektor gustine struje J. U svakoj tački
strujnog polja pravac i smer vektora J poklapa se sa pravcem i smerom vektora makroskopske
srednje brzine v pozitivnih nosilaca naelektrisanja, a intenzitet je J=|J|=dI/dS=dQ/(dS∙dt) [A/m2].

Sl.1.
Razmotrimo električnu struju koju obrazuje kretanje pozitivnih nosilaca naelektrisanja e,
zapreminske gustine (koncentracije) N i makroskopske srednje brzine v . Na slici 1.a prikazan je
isečak elementarne strujne tube (cilindra) dužine δℓ i poprečnog preseka δS, kroz koju se
naelektrisanja kreću makroskopskom srednjom brzinom v . Za vreme δt ona pređu put  l  v   t ,
pa kroz svaki poprečni presek tube δS prođe količina elektriciteta  Q  e  N  v  t   S . Intenzitet
struje tube je  I   Q /  t  e  N  v   S , a njena gustina J   I /  S  e  N  v    v , gde je
  e  v zapreminska gustina nosilaca naelektrisanja. Pošto se po definiciji pravac i smer vektora J
poklapaju sa pravcem i smerom kretanja pozitivnih naelektrisanja, tada je u opštem slučaju
moguće napisati J    v . Kada je u pitanju struja metalnog provodnika, ( je
koncentracija, a v makroskopska srednja brzina elektrona). Dakle, kod metalnih provodnika
vektori gustine struje i makroskopske srednje brzine elektrona istog su pravca, a suprotnog smera.
Jednačina kontinuiteta i prvi Kirhofov zakon
Pretpostavimo da se u domenu V ograničenom zatvorenom površi S nalazi vremenski
promenljiva količina slobodnih naelektrisanja qs okarakterisana zapreminskom gustinom ρs (slika
1.b). Količina naelektrisanja qs može se menjati ulaskom i izlaskom naelektrisanja iz domena V, pri
čemu nastaje električna struja koju lokalno, u pojedinim tačkama strujnog polja karakteriše vektor
gustine J. Izlazni fluks vektora J kroz zatvorenu orijentisanu površ S odgovara brzini smanjivanja
količine slobodnih naelektrisanja u domenu V, tj.:
dqS d d S
 J  dS  
S
dt

dt  S dV   
V V
dt
dV

jer je qS    dV .
V
S

Kada se jednačina kontinuiteta primeni na stacionarna strujna polja ( d S / dt  0 ) dobija se:

 J  dS  0
S
 Integralni oblik prvog Kirhofovog zakona

Integralni oblik jednačine kontinuiteta u suštini predstavlja matematički iskaz zakona o

konzervaciji elektriciteta. U stacionarnom strujnom polju prostorna raspodela naelektrisanja je,
 ELEKTROKINETIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 3

takođe, stacionarna (vremenski nepromenljiva), što znači da je brzina kojom naelektrisanja ulaze u
bilo koju elementarnu zapreminu jednaka brzini sa kojom je i napuštaju. Prema prvom Kirhofovom
zakonu u integralnom obliku znamo da je u svakom trenutku u stacionarnom strujnom polju
ukupna jačina struje kroz proizvoljnu zatvorenu površ ravna nuli. U specijalnom slučaju strujnog
polja kanalisanog sa n tankih (tj. linijskih ili žičanih) provodnika koji se stiču u čvoru X neke
električne mreže, a u kojima postoje struje intenziteta I1, …, In ─ integralni oblik prvog Kirhofovog
zakona za "domen" V ograničen sa "površi" S (sl. 1.c), odnosno integralni oblik prvog Kirhofovog
zakona za čvor X ─ glasi:
n

 I
k 1
k 0

gde se orijentacija obračunskog, odnosno referentnog smera za algebarsko sabiranje struja grana
unapred usvaja (na sl. 1.c taj smer je orijentisan od čvora X, što je i uobičejano u praksi, a naravno,
mogao je biti usvojen i suprotni smer). Kada se referentni smer struje k-te grane Ik (k=1,n) i
usvojeni obračunski smer poklapaju, ta struja se u sumu unosi sa predznakom "+", dok se u
suprotnom unosi sa predznakom "-". Prema prethodno usvojenom referentnom smeru, za čvor X
električne mreže sa slike 1.c odmah možemo napisati jednačinu po prvom Kirhofovom zakonu:
I1 + I2 - I3 + I4 - I5 - I6 = 0.
Dakle, struje koje ističu iz čvora uzimamo sa pozitivnim, a struje koje utiču u čvor sa negativnim
predznakom pri sabiranju.
Omov zakon u lokalnom i integralnom obliku
U metalnim provodnicima pokretljivi nosioci naelektrisanja su elektroni. Kako se kod metala
valentna i provodna zona preklapaju, to su elektroni u poslednjem sloju elektronskog omotača
atoma metala „na raspolaganju“ za provođenje električne struje. Gustina struje u metalnom
provodniku je onda J  N  e  v , gde je N koncentracija „slobodnih“, tj. provodnih elektrona,
e  1.602 1019 [C] naelektrisanje elektrona, a v makroskopska srednja brzina elektrona. Kako je
srednja brzina elektrona direktno srazmerna jačini spojašnjeg električnog polja E, v    E , gde
je koeficijent μ ─ pokretljivost elektrona, to je:
1
J  N ev  N e   E =   E = E .

Veličina   N  e   ,   0 naziva se specifična električna provodnost, a njena recipročna
vrednost   1/  ,   0 specifična električna otpornost metalnog provodnika. Sa porastom
temperature specifična provodnost metala opada a specifična otpornost raste.
Relacija J=σ∙E naziva se Omov zakon u lokalnom obliku.
Pretpostavimo da je između krajeva žičanog linijskog provodnika dužine l priključen vremenski
konstantan napon U (sl. 3). U provodniku tada postoji homogeno električno polje E i homogeno
strujno polje J. Intenzitet vremenski konstantne struje u provodniku je I i ona je ravnomerno
raspodeljena po njegovom poprečnom preseku.
Kako je I = J  S   E  S =  E  S , а napon na krajevima posmatranog provodnika U  E  l , jer je
električno polje E homogeno u provodniku to je:
 ELEKTROKINETIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 4

Sl. 3
U U 1 l l
I =ES  S , odnosno =R=  .
l I  S S
Veličina R naziva se električna otpornost, a njena recipročna vrednost G  1/ R  I / U električna
provodnost (konduktansa). Jedinica za električnu otpornost je Om [Ω] i ima dimenzije [V/A], a
jedinica za električnu provodnost je Simens [S] i dimenziono odgovara 1/[Ω]=[A/V]. Јedinica za
specifičnu električnu otpornost је  ()[m] , a za specifičnu električnu provodnost  ()[S/m] .
Relacija I  U / R koja povezuje struju linearnog provodnika i napon između njegovih krajeva
zove se klasičan ili integralni oblik Omovog zakona, a veličina R čija je jedinica [Ω], predstavlja
električnu otpornost tog provodnika.
Džulov zakon
Jedna od važnijih manifestacija električne struje jeste njen toplotni efekat, tj. zagrevanje
provodne sredine u kojoj postoji struja. Taj efekat zove se Džulov efekat. Kada u provodnoj sredini
postoji električna struja, sile električnog polja vrše rad premeštajući naelektrisanja. Rad koji izvrše
Kulonove sile u toku vremena u potpunosti se pretvori u toplotu usled interakcije nosilaca
naelektrisanja sa sredinom.
Brzina sa kojom se razvija toplota u provodniku jednaka je snazi Džulovih gubitaka u
provodniku:
U2
P  U  I  I 2R  ,
R
gde je R─otpornost provodnika, I─jačina struje u provodniku, a U─napon na krajevima provodnika.
Ovaj proces je nepovratan. Jedinica za snagu je Vat [W] (=) [J/s] i dimenziono odgovara [V∙A].
Konvencija o naponu otpornika: vremenski konstantan napon U na krajevima otpornika R sa
vremenski konstantnom strujom I, dat je jednom od sledećih relacija:
(a) U=R∙I kada su referentni smerovi za napon i struju
usaglašeni (sl. 4a)
(b) U= -R∙I kada referentni smerovi za napon i struju nisu
usaglašeni (sl. 4b). a) b)
Sl. 4
Konvencija o snazi izvora i prijemnika
Neka su U i I vremenski konstantni napon i struja kao na slici 5. Tada važi sledeća konvencija
 ELEKTROKINETIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 5

(a) Snaga koju izvor sa sl. 5a ulaže (odaje) definisana je kao Pu=U∙I. Za referentne smerove napona
i struje izvora kaže se da su usaglašeni.
(b) Snaga koju izvor sa sl. 5b prima definisana je kao Pp=U∙I. Za referentne smerove napona i
struje izvora kaže se da nisu usaglašeni.

Sl. 5
(c) Snaga koju prijemnik na sl. 5c prima, definisana je kao Pp=U∙I. Za referentne smerove napona i
struje prijemnika kaže se da su usaglašeni..
(d) Snaga koju prijemnik na sl.5d ulaže (odaje) definisana je kao Pu=U∙I. Za referentne smerove
napona i struje prijemnika sada se kaže da nisu usaglašeni.
Primetimo da iz prethodne konvencije sledi da snage prijemnika i izvora mogu biti pozitivne,
negativne ili ravne nuli. Ako je u nekom intervalu snaga koju izvor ili mreža ulažu negativna, tada
se oni u tom intervalu ne ponašaju kao izvori, već kao prijemnici. Slično, ako je u nekom intervalu
snaga koju izvor ili mreža primaju negativna, onda se oni u tom intervalu ne ponašaju kao
prijemnici, već kao izvori.
Vezivanje otpornika u grupe. Ekvivalentna otpornost
(a) Redna (serijska) veza otpornika
Posmatrajmo grupu od n redno vezanih otpornika (sl. 7a). Jačina struje I kroz sve otpornike je ista,
a prema Omovom zakonu, napon na i-tom otporniku Ri je U i  Ri I , (i =1,n) pri usaglašenom
smeru sa smerom struje I. Napon redne veze jednak je zbiru napona na pojedinačnim otpornicima
U  U1  U 2  ...  U n  R1I  R2 I  ....  Rn I  ( R1  R2  ....  Rn ) I . Otpornost Re' ekvivalentnog
otpornika koji je potrebno vezati umesto redne veze n otpornika je onda
Re'  U / I  R1  R2  ....  Rn
Uočava se da je Re' uvek veće od najveće otpornosti u rednoj vezi.
(b) Paralelna veza otpornika
Na sl. 7b prikazana je grupa od n paralelno vezanih otpornika. Po prvom Kirhofovom zakonu jačina
struje I glavne grane je I=I1+I2+ ... +In, dok po Omovom zakonu struja otpornika Ri je Ii  U / Ri ,
(i=1,n) pri usaglašenim smerovima za napon i struju. Kako je I=I1+I2+ ... +In= U∙(1/R1+1/R2+ ...
+1/Rn), to je ekvivalentna otpornost Re'' paralelne veze,
 ELEKTROKINETIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 6

Sl. 7
1 I 1 1 1
''
    .... .
Re U R1 R2 Rn
Uočava se da je Re'' uvek manje od najmanje otpornosti u paralelnoj vezi. Paralelna veza n
otpornika označava se sa Re''=R1||R2|| … ||Rn, a u posebnom slučaju kada je n=2 ima se
RR
Re''  1 2 .
R1  R2
(c) Transfiguracija trougla u zvezdu i obrnuto

A A

Ra
R1 R3

Rb O Rc

B C B C
R2 B B
a) Sl. 8 b)
Trougao otpornosti (slika 8.a) transformiše se u ekvivalentnu zvezdu (slika 8.b) primenom relacija:
R1  R3 R1  R2 R2  R3
Ra  , Rb  , Rc  ← transformacija „Δ → Y“.
R1  R2  R3 R1  R2  R3 R1  R2  R3
Zvezda otpornika sa slike 8.b transformiše se u ekvivalentni trougao sa slike 8.a primenom relacija:
R R R R R R
R1  Ra  Rb  a b , R2  Rb  Rc  b c , R3  Ra  Rc  a c ← transformacija „Y → Δ “.
Rc Ra Rb
1. zadatak: Odrediti ekvivalentne otpornosti Re1, Re2 i Re3, između čvorova 1 i 2 mreža na slikama (a), (b) i
(c), respektivno.
Rešenje:
( R1  R 2 )( R3  R 4 )
(a) Re1  ( R1  R 2 ) || ( R3  R 4 )  , kao kombinacija redno-paralelne veze.
R1  R 2  R3  R 4
 ELEKTROKINETIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 7

R1R3 RR
(b) Re2  ( R1 || R 3 )  ( R2 || R 4 )   2 4 , kao kombinacija paralelno-redne veze.
R1  R3 R2  R4

(c) Ekvivalentnu otpornost ove mreže nije moguće odrediti pomoću redno-paralelne transformacije, već se
može primeniti transformacija trougla otpornika R1 , R3 i R5 između čvorova 1, 3 i 4 u ekvivalentu zvezdu
otpornika Ra , Rb i Rc : 3
Rc R2
R1  R3 R3  R5
Ra  , Rb  , 1 2
R1  R3  R5 R1  R3  R5 Ra
R1  R5
Rc  . Rb 4 R4
R1  R3  R5
( Rc  R 2 )( Rb  R 4 )
Sada je Re3  Ra  ( Rc  R 2 ) || ( Rb  R 4 )  Ra 
Rc  R 2  Rb  R 4
Električni generatori i pojam kvazilineičnog strujnog kola
U stacionarnom strujnom kolu postoje i delovi gde pored Kulonovih deluju i sile
neelektrostatičkog porekla čijim se radom održava sama struja u kolu. Te sile zovemo "stranim" ili
"eksternim" i one predstavljaju posrednike preko kojih se drugi vidovi energije transformišu u
električni rad. Premda je poreklo stranih sila veoma različito, sve one imaju zajedničku osobinu da
deluju na pokretljiva naelektrisanja i zbog toga je njihovo dejstvo ekvivalentno dejstvu nekog
stranog električnog polja Es. Strano polje je uvek lokalizovano u određenom domenu unutar
generatora (sl. 9a) i ima smer od priključka na nižem potencijalu N prema priključku na višem
potencijalu P. Smer stranog polja Es kroz generator uvek je suprotan od smera polja E koje stvaraju
stacionarna naelektrisanja raspoređena oko pozitivnog P i negativnog N priključka generatora.
Kada generator radi u praznom hodu tada je I=0 i J=0, pa je i E+Es=0, odnosno E=-Es. Sa aspekta
analize električnih mreža nije važno poznavanje same prirode stranih sila u generatoru, već
ponašanje generatora u odnosu na spoljašnje delove kola. Zbog toga je pogodno da se generator
makroskopski opiše sledećim veličinama: (1) elektromotornom silom, ili skraćeno ems, koja se
označava sa E kada je vremenski konstantna, a sa e kada je vremenski promenljiva, i (2)
unutrašnjom otpornošću Rg ili Ri ("i"=interno).
 ELEKTROKINETIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 8

Sl. 9
Definicija elektromotorne sile generatora. Elektromotorna sila (ems) naponskog generatora je
količnik rada ΔAg koji taj generator izvrši pri prenošenju naelektrisanja ΔQ sa negativne na
pozitivnu elektrodu i samog tog naelektrisanja ΔQ ─ tj. E=ΔAg /ΔQ. Rad generatora nije ništa drugo
do izvršeni rad stranih sila pri prebacivanju naelektrisanja ΔQ kroz sam generator sa njegovog
negativnog priključka N na pozitivan P (sl. 9a):
Ag P
E   ES dl .
Q N

Pošto ems generatora ne zavisi od njegovog radnog režima, to se ona najlakše određuje kada
generator radi u praznom hodu (tj. kada je I=0 i E= -Es) (sl. 9a). Iz same definicije ems tada sledi:
Ag P N
E   ES dl   Edl  VP  VN  U PN


Q N P

gde je U PN napon praznog hoda generatora koji se lako može izmeriti. Kao algebarska veličina,
ems ima svoj znak u odnosu na referentni smer koji je uvek usmeren od negativne prema
pozitivnoj elektrodi. Ako su referentni smerovi ems i struje generatora isti, za njih se tada kaže da
su usaglašeni, a u suprotnom, da nisu usaglašeni. Snaga koju generator odaje jednaka je proizvodu
njegove ems i struje sa usaglašenim smerovima.
Definicija električne otpornosti generatora. Kada u generatoru postoji struja I, tada se u njemu
javljaju termogeni (Džulovi) gubici, koji dovode do zagrevanja generatora. Ako je PJ snaga tih
gubitaka, tada se (unutrašnja) otpornost generatora Rg definiše kao Rg=PJ/I2, i često se obeležava i
sa Ri. Unutrašnja otpornost generatora može se odrediti kao količnik njegovog napona praznog
 
hoda U PN i struje kratkog spoja I (0) , tj. kao Rg  U PN / I (0) . Kada je Rg=0[Ω] za generator se kaže da
je idealan, a ako je Rg > 0 generator je realan.
Na sl. 9b dati su simboli za označavanje idealnih naponskih generatora. Prvi od njih (sl. 9b gore)
odgovara elektrohemijskom generatoru vremenski konstantne ems E. Duža horizontalna crtica
označava pozitivan, a kraća negativan priključak generatora. Ako postoji i strelica pored simbola,
ona označava napon praznog hoda generatora jednak ems E. Druga dva simbola na sl. 9b koriste se
za uopšteno označavanje idealnih naponskih generatora, s tim što je referentni smer za ems
 ELEKTROKINETIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 9

određen strelicom, ili znakom "+". Na sl. 9c, 9d, 9e i 9f dati su simboli za označavanje realnih
naponskih generatora unutrašnje otpornosti Rg. Simbolom na sl. 9f označava se realan naponski
generator prostoperiodične ems. Primećujemo da je u oznakama na sl. 9d i 9e unutrašnja
otpornost generatora izdvojena kao samostalni element i vezana na red sa idealnim naponskim
generatorom. Fizički smisao tih oznaka predstavlja čistu fikciju, s obzirom da tačka spoja idealnog
generatora i otpornika Rg, ne samo što nije pristupačna, veći ne postoji.
2. zadatak Na izvor elektromotorne sile E i unutrašnjeg otpora Ri priključen je termogeni otpornik R.
Odrediti:
I
a) struju u kolu I
b) napon na krajevima izvora U +
c) snagu koju izvor predaje spoljašnjem kolu P Ri
d) snagu termičkih gubitaka u samom izvoru Pg R
U
e) ukupnu snagu izvora PE E
f) koeficijent korisnog dejstva kola η

Rešenje:
2
E R U2  E 
a) I  , b) U  I  R  E , c) P  U  I  R  I 
2
  R
R  Ri R  Ri R  R  Ri 
2
 E  P U I R
d) Pg  Ri  I  Ri   , e) PE  Pg  P  E  I , f)    
2
.
 R  Ri  Pg  P E  I R  Ri

Teorema kompenzacije
Posmatrajmo odsečak A nekog kvazilineičnog strujnog kola (strujne konture) između tačaka N i
P prikazan na slici 10. Na osnovu prethodnog sledi U PN  E  U R  E  RA  I . Napon U PN u
električnom pogledu predstavlja elektromotornu silu ekvivalentnu odsečku A, jer se zamenom tog


+
E=UPN

Sl. 10
odsečka idealnim naponskim generatorom elektromotorne sile U PN ne menja struja I u odsečku B.
Ovaj rezultat neko zove i teoremom o kompenzaciji, pošto se pomoću napona U PN u potpunosti
može zameniti funkcija odsečka A.
Prilagođenje prijemnika po snazi na generator (uslov prenosa maksimalne snage)
 ELEKTROKINETIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 10

Posmatrajmo prosto kolo prikazano na sl. 11. Struja I i snaga Px prijemnika dati su relacijama:
E RX
I , PX  RX  I 2  E 2 .
Rg  RX ( Rg  RX )2
Rg je unutrašnja otpornost generatora na koju ne možemo
uticati, osim zamenom samog generatora. Pod ovim
uslovom, PX  f ( RX ) , pa se nakon primene diferencijalnog
kriterijuma za određivanje maksimuma dobija:
dPX
 0 , sledi RX  Rg .
dRX
Relacija RX  Rg naziva se uslov prilagođenja prijemnika po
Sl. 11
snazi generatoru, ili uslov prenosa maksimalne snage prijemniku.
E E E2 E2
Pri RX  Rg dobija se I   , pa su snage PX max  I RX 
2
i PJ  I Rg 
2
.
Rg  Rg 2 Rg 4 Rg 4 Rg
Dakle, termička disipacija (snaga Džulovih gubitaka) u prijemniku i generatoru su jednake. Ako
definišemo stepen (koeficijent) korisnog dejstva električnog kola sa slike 11 kao   PX / PE , za
PX I 2 RX I 2 RX RX 1
RX  Rg dobijamo       .
PE EI I  I ( Rg  RX ) Rg  RX 2
Pri zadovoljenom uslovu prenosa maksimalne snage (tj. kada je Rx=Rg), dobija se da su snage
Džulovih gubitaka u generatoru i prijemniku iste, a da je stepen korisnog dejstva kola jednak samo
0.5.
Omov zakon za prosto kolo: algebarski intenzitet struje kola jednak je količniku algebarske sume

ems koje deluju u kolu i ukupne otpornosti u kolu , I 

 E .
R
Pri tome, elektromotorna sila se uzima sa poziivnim predznakom ako je smer njene emes
usaglašen sa referentnim smerom struje. Ako su smerovi struje i ems neusaglašeni algebarski
predznak je „-“.
U svakoj tački prostog električnog kola stiču se samo po dva provodnika, dok kod složenih kola,
postoje i tačke u kojima se stiču po tri i više provodnika. Tačke u električnim kolima u kojima se
stiču najmanje tri provodnika zovu se čvorovi. Deo mreže između dva čvora, koji ne sadrži druge
čvorove, zove se grana mreže. Broj čvorova mreže označava se sa nč , a grana sa ng.
Drugi Kirhofov zakon za termogena električna kola i mreže sa vremenski konstantnim strujama:
Algebarska suma elektromotornih i elektrootponih sila u bilo kojem termogenom kolu, ili po bilo
kojoj konturi termogene električne mreže sa vremenski konstantnim strujama, uvek je ravna nuli:
 E   R
i
i
j
j  I j  0 , gde su  E
i
i i  R
j
j  I j algebarske sume elektromotornih, odnosno

elektrootpornih sila. Pri tome ems ili pad napona uzimamo sa pozitivnim predznakom ako je pri
ophodu konture obilazimo u smeru porasta napona (od „−“ ka „+“).
Drugi Kirhofov, kao i Omov zakon, direktna je posledica zakona o održanju energije primenjenog
na termogena električna kola i mreže sa vremenski konstantnim strujama.
 ELEKTROKINETIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 11

Primenimo II Kirhofov zakon na

+ - kolo─konturu sa slike. Padovi napona
+ na otpornicima, Ri∙I, obeleženi
-
simbolima „+“ i „-“, usaglašeni su sa
smerom struje kroz otpornike.
+ -
Prisetimo se da struje „teče“ od tačke
većeg (oznaka „+“) ka tački manjeg
potencijala (oznaka „-“), jer je smer
struje smer kretanja pozitivnog
naelektrisanja. Usvojimo da se smer
- + obilaska (ophoda) konture poklapa sa
usvojenim referentnim smerom struje I.
Polazeći iz tačke A i krećući se u smeru struje I formiramo algebarske sume elektromotornih sila i
padova napona :
 E1  Rg1  I , jer ems E1 „prolazimo“ u smeru porasta, a otpornik Rg1 u smeru pada napona;
 Rg 2  I  E2 , jer i otpornik Rg 2 i ems E2 obilazimo u smeru pada napona;
─R∙I, jer otpornik R obilazimo u smeru pada napona (od „+“ ka „−“);
 E3  Rg 3  I , jer ems E3 „prolazimo“ u smeru porasta, a otpornik Rg 3 u smeru pada napona.
Konačno dobijamo:
E1  E2  E3
 E1  Rg1  I  Rg 2  I  E2  RI  E3  Rg 3  I  0 , odnosno I  .
Rg1  Rg 2  R  Rg 3
Označeni naponi jednaki su:
U g1   E1  Rg1  I , U g 2  E2  Rg 2  I , U3   R  I i U AB   E3  Rg 3  I .
 ELEKTROKINETIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 1

Strujni generatori. Ekvivalentne transformacije realnih naponskih i strujnih generatora

Posmatrajmo realan naponski generator vremenski konstantne ems E u prostom kolu na sl. 1a
sa vremenski konstantnom strujom I. Intenzitet struje I kola sa termogenim prijemnikom
otpornosti R je I=E/(Rg+R), a napon prijemnika je U=R∙E/(Rg+R). Naponski generator je idealan ako
je Rg=0. Međutim, često se u elektrotehnici sreću naponski generatori velike unutrašnje otpornosti
Rg u odnosu na otpornost prijemnika R (Rg>>R). U takvim slučajevima intenzitet struje kola je
I≈E/Rg, dok je napon prijemnika U ≈ R∙E / Rg. Jasno je da se tada realan naponski generator ems E
ponaša u odnosu na prijemnik kao generator struje Is=E/Rg odnosno, kao strujni generator. U ovom
slučaju struja prijemnika je unapred poznata i praktično nezavisna od njegove otpornosti R. Na sl.
1b prikazan je realan strujni generator sa vremenski konstantnom strujom Is i unutrašnjom
otpornošću Rs. Napon i struja prijemnika su respektivno U=Is∙(R||Rs)=IR i I=Is∙Rs / (R+Rs). Strujni
generator je idealan ako Rs→∞, odnosno ako Gs=1/Rs → 0 [S].

Sl. 1
Realni naponski generator uvek se može zameniti ekvivalentnim realnim strujnim. I obrnuto,
realni strujni generator uvek se može zameniti ekvivalentnim realnim naponskim. Naravno, ovi
generatori se suštinski razlikuju, a kada se kaže da su ekvivalentni misli se na njihovo ekvivalentno
ponašanje u odnosu na isti prijemnik priključen između P i N krajeva generatora. To znači da oba
generatora proizvode struju istog intenziteta kroz prijemnik i isti napon na njegovim priključcima.
Realni naponski (sl. 1a) i realni strujni generator (sl. 1b) ekvivalentni su u odnosu na prijemnik
otpornosti R ako i samo ako za svako R važi:
E I R
I  s s  E  I s Rs  Rg  Rs .
R  Rg R  R s
Transformacija strujnog u naponski izvor E = I s Rs  Rg = Rs
Transformacija naponskog u strujni izvor I s  E / Rg  Rs  Rg
Iz prethodnih transformacija sledi da za idealni naponski generator (Rg =0[Ω]) ne postoji
ekvivalentan strujni, i obrnuto, za idealni strujni generator (Gs=1/Rs =0[S]) ne postoji ekvivalentan
naponski generator.
Metode analize linearnih električnih mreža
Analiza linearnih električnih mreža bavi se određivanjem raspodele struja i/ili napona u granama
linearnih električnih mreža. Konstitutivna relacija ─ karakteristika nekog elementa mreže u=f(i) ili
 ELEKTROKINETIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 2

i=g(u) povezuje napon i struju toga elementa. Kod nelinearnih elemenata zavisnost između napona
i struje je nelinearna, pa čak i višeznačna funkcija, a kod linearnih elemenata jednoznačna.
Neposredna primena Kirhofovih zakona
Za mrežu sa nČ čvorova i nG grana, po prvom Kirhofovom zakonu (IKZ) moguće je napisati tačno
nČ -1 linearno nezavisnih jednačina za bilo koji skup od nČ−1 proizvoljno odabranih čvorova.
Jednačina napisana po IKZ za jedini preostali čvor uvek je linearna kombinaciju prethodnih nČ−1
jednačina i kao linearno zavisna može se odbaciti. Algebarsko sumiranje struja u čvorovima vrši se
u odnosu na referentni smer od čvora. Čvor mreže je tačka u kojoj se stiču (presecaju) najmanje 3
grane (3 provodnika).
Da bi se odredile struje svih nG grana potrebno je napisati još nG−(nČ −1)= nG − nČ +1 linearno
nezavisnih algebarskih jednačina po drugom Kirhofovom zakonu (IIKZ), kako bi se obrazovao
potpun nehomogeni sistem od nG nezavisnih linearnih algebarskih jednačina po nG nepoznatih
struja grana. Rešenje takvog sistema uvek postoji i jedinstveno je zbog fizičke prirode problema.

Zadatak 3: Za kolo vremenski konstantne struje sa slike poznato je

E1=100[V], E2=80[V], R1=2[KΩ], R2=5[KΩ] i R3=1[KΩ]. Izračunati struje
grana u kolu i snage naponskih izvora. +
E1 E2 +
R3
Rešenje:
U kolu na slici postoje 2 čvora, nČ=2. Po IKZ možemo napisati nČ−1=1 R1 R2
linearno nezavisnu jednačinu.
Ukupan broj grana u kolu sa slike je nG=3, pa je po IIKZ potrebno
napisati još nG−(nČ −1)= 3−(2−1)=2 linearno nezavisne jednačine.
Čvorovi kola označeni su sa A i B, a nepoznate struje grana sa I1, I2 i I3. Usvajajući smerove obilaska po
konturama C1 i C2 kao na slici, formira se sistem od 3 linearno nezavisne jednačine po 3 nepoznate struje
grana.
IKZ za čvor A:  I1  I 2  I 3  0 A

IIKZ za konturu C1: E1  I 3  R3  I1  R1  0 I2

I1
IIKZ za konturu C2: E2  I 2  R2  I 3  R3  0 . I3

Nakon elementarnog sređivanja dobija se sistem: E1

+
E2
 I1  I 2  I 3  0
+
R3

I1  R1  I 3  R3  E1 C1 C 2
R1 R2
I 2  R2  I 3  R3  E2 .
Rešavanjem sistema dobijamo struje grana kola:
I1  40[mA] ,
B
I 2  20[mA] ,
I 3  20[mA] .
Snage izvora u odnosu na označene, usaglašene referentne smerove su :
PE1  E1  I1  4[W] ,
PE2  E2  I 2  1.6[W].
 ELEKTROKINETIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 3

Oba generatora rade kao izvori (jer su im snage pozitivne), a snaga koju ulažu u potpunosti se troši na
termičku disipaciju na otpornicima u kolu:
PE1  PE2  R1  I12  R2  I 22  R3  I 32
4[W]+1.6[W] = 2[K]  (0.04[A]) 2  5[K]  (0.02[A]) 2  1[K]  (0.02[A]) 2 ,
5.6[W] = 3.2[W]+2[W]+0.4[W]  5.6[W] = 5.6[W] .

Metod konturnih struja

Metod konturnih struja zasniva se na II Kirhofovom zakonu, a jednačine napisane po ovom
metodu zapravo su modifikovane jednačine napisane po II Kirhofovom zakonu. Broj jednačina, tj.
red sistema jednak je broju nezavisnih kontura u kolu, n  nK  nG  ( nČ  1) . Dve konture su
nezavisne ako postoji barem jedna grana koja pripada jednoj, a ne pripada drugoj konturi.
Algoritamski, rešavanje kola metodom konturnih struja izvodi se u tri koraka:
1. Izabrati nezavisne konture u kolu i orijentisati (usmeriti) njihove konturne struje.
2. Formirati sistem n-tog reda po nepoznatim nezavisnim konturnim strujama:
R11 J 1  R12 J 2  ...  R1i J i  ...  R1n J n  E11
R21 J 1  R22 J 2  ...  R2i J i  ...  R2 n J n  E 22
........
........
Rn1 J 1  Rn 2 J 2  ...  Rni J i  ...  Rnn IJ n  Enn
gde su :
Ji konturna struja i-te konture;
Rii zbir svih otpornosti u i-toj konturi uzet uvek sa predznakom „+“;
Rij algebarski zbir otpornosti u zajedničkim granama i-te i j-te konture, predznak je „+“ ako su
smerovi konturnih struja Ji i Jj kroz zajedničku granu isti, u suprotnom predznak je „–“;
Eii algebarski zbir ems naponskih izvora u i-toj konturi; u sumu ulaze sa predznakom „+“ oni
naponski izvori koji imaju usaglašen referentni smer sa referentnim smerom i-te konture , u
suprotnom izvor ulazi u sumu sa predznakom „–“.
3. Rešiti sistem po nepoznatim konturnim strujama: J1, J2,..., Ji,..., Jn. Struja pojedinačne grane je
algebarski zbir konturnih struja koje prolaze kroz tu granu. Ako su referentni smerovi struje
grane i odgovarajuće konturne struje usaglašeni, konturna struja se uzima sa predznakom „+“, u
suprotnom sa predznakom „–“.

Zadatak 4: Odrediti struje svih grana električne mreže sa slike, ako je poznato:
E1=100 [V], E2=200 [V], E3=50 [V], E4=150 [V], E5=75 [V], E6=180 [V], R1=7.5 [kΩ], R2=1[kΩ], R3=1.5[kΩ],
R4=0.2 [kΩ], R5=0.3 [kΩ] i R6=0.8 [kΩ].

Rešenje:
Na slici su isprekidanom linijom obeležene tri proizvoljno usvojene nezavisne konture, što znači da se svake
dve konture međusobno razlikuju barem za po jednu granu. Odgovarajuće njima pridružene konturne struje
označene su sa J1, J2 i J3.
Za ovako odabrane nezavisne konture dobija se sledeći sistem linearno nezavisnih jednačina po
nepoznatim konturnim strujama:
 ELEKTROKINETIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 4

( R1  R4  R5 )  J1  R4  J 2  R5  J 3  E1  E4  E5
 R4  J1  ( R2  R4  R6 )  J 2  R6  J 3  E2  E4  E6
 R5  J1  R6  J 2  ( R3  R5  R6 )  J 3  E3  E5  E6 .

Rešavanjem sistema dobijamo konturne struje

J1  5.8[mA] , J 2  292[mA] i J 3  68[mA].

Struje grana su onda: I1  J1  5.8[mA],

I 2  J 2  292[mA], I 3  J 3  68[mA],
I 4  J1  J 2  297.8[mA], I5  J 3  J1  73.8[mA]
i I 6  J 2  J 3  224[mA] .

Zadatak 5: Za kolo sa slike izračunati struju i snagu

termičke disipacije otpornika R2 , ako je poznato:
E  10  V  , I g  2  A , R1  8 , R2  2 ,
R3  R4  4   .

Rešenje:
Ako u kolu postoje strujni izvori, tada granu sa strujnim
generatorom obavezno treba obuhvati samo jednom
konturom. Struja te konture se ne izračunava, jer je
jednaka struji strujnog izvora.
Označimo sa J1 , J 2 i J 3 konturne struje koje odgovaraju nezavisnim konturama u kolu na slici. Pošto
kontura J1 obuhvata strujni generator, za tu konturu se ne piše jednačina, jer je J1  I g  2  A  .
Za drugu i treću konturu se piše:
R2 I g   R1  R2  J 2  R1 J 3  E
R4 I g  R1 J 2   R1  R3  R4  J 3  0 .
Zamenom brojnih vrednosti i rešavanjem sistema
dobijamo:
20 J 2  16 J 3  12  A 
8 J 2  16 J 3   8  A 
.
Nakon sabiranja jednačina:
12 J 2  4  A  , odakle je: J 2  1/ 3 A .
Konturna struja J 3 je onda J 3  1/ 3 A .
Tražena struja I 2 kroz otpornik R2 je I 2  J1  J 2  I g  J 2  2[A]  1/ 3[A]  7 / 3[A] ,

a snaga termičke disipacije na ovom otporniku je PJ  R2 I 22  2[]  7 / 3[A]  2  49 / 9[W]  98 / 9[W].

2
 ELEKTROKINETIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 5

Metod potencijala (napona) čvorova

Metod potencijala čvorova zasniva se na I Kirhofovom zakonu, a jednačine napisane po ovom
metodu zapravo su modifikacija jednačina dobijenih primenom I Kirhofovog zakona. Broj
jednačina, tj. red sistema jednak je n  nČ  1 , gde je nČ broj čvorova u mreži. Algoritamski,
rešavanje kola metodom napona čvorova izvodi se u tri koraka:
1. Označiti sve čvorove u kolu i proizvoljno izabrati jedan čvor kao referentni. Potencijali ostalih
čvorova računaju se u odnosu na izabrani referentni čvor.
2. Formirati sistem jednačina po nepoznatim potencijalima čvorova.
G11V1  G12V2  ...  G1iVi  ...  G1nVn   I11
G 21V1  G22V2  ...  G2iVi  ...  G2 nVn   I 22
.............
.............
Gn1V1  Gn 2V2  ...  GniVi  ...  GnnVn   I nn
gde su:
Vi - potencijal i-tog čvora u odnosu na referentni čvor;
Gii - zbir provodnosti svih grana koje se sustiču u čvori i;
Gij - zbir provodnosti svih paralelnih grana između čvorova i i j;.
Iii - algebarski zbir proizvoda provodnosti grana i ems naponskih izvora koji se stiču u čvoru i,
kao i zbir struja strujnih generatora koji se stiču u čvoru i; pri tome kao pozitivne uzimaju se
one struje koje teku prema čvoru i.
3. Rešiti sistem jednačina po nepoznatim potencijalima čvorova.
Provodnost grane koja sadrži idealni strujni generator je nula, a provodnost grane sa idealnim
naponskim izvorom je beskonačno velika.
1 2

Zadatak 6: Primenom metode potencijala čvorova R1 R3

naći ukupne toplotne gubitke u kolu sa slike, ako je E R2 R4 Ig
poznato: E= 9V, Ig= 5mA, R1= 3k, R2= 6k, R3=
4k, R4= 2k. 0

Rešenje:
Pregledom kola uočavamo da postoje 4 nepoznate struje grana. Neposrednom primenom Kirhofovih
zakona dobio bi se sistem 4. reda. Ako čvorove u kolu označimo brojevima 0, 1 i 2 i za referentni usvojimo
čvor 0, dobićemo sistem 2. reda po metodi potencijala čvorova. Činjenicu da je čvor 0 odabran za
referentni, dodatno smo istakli tako što smo ga uzemljili (potencijal Zemlje je uvek nula).
I1 I3 Potencijale čvorova 1 i 2 u odnosu na nulti čvor
1 2 odredićemo rešavanjem sistema jednačina:
R1 R3 1 1 1 1 E
(   ) V1  V2 
R1 R2 R3 R3 R1
E R2 I2 R4 I4 Ig
1 1 1
 V1  (  ) V2   I g .
R3 R3 R4
0
Nakon zamene brojnih vrednosti i rešavanja sistema
dobijamo:
 ELEKTROKINETIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 6

V1  2  V 
V2  6  V .
Struje grana kola prema referentnim smerovima sa slike su:
E  V1 9  2 7
I1     mA 
R1 3 103 3
V1  0 2 1
I2     mA 
R2 6 10 3
3
V1  V2 2  ( 6)
I3    2  mA 
R3 4 103
V2  0 6
I4    3 mA  ,
R4 2 103
Ukupni toplotni gubici u kolu su PJ  R1  I12  R2  I 22  R3  I 32  R4  I 42 , tj.
2 2
7  1 
PJ  3 10   103   6 103   103   4 103   2 103   2 103   3 103   51 mW  .
2 2
3

3  3 
Zadatak 7: Odrediti struje grana električne mreže na slici ako je poznato: E1=100 [V], E2=200 [V],
E3=150[V], Ig=1[A], R1=250 [Ω], R2=100[Ω], R4=20[Ω] i R5=30[Ω].
Rešenje:

Kolo ima nč=3 čvora i ng=6 grana. Sistem jednačina po metodi Kirhofovih zakona bio bi reda ng -1=5 (zbog
postojanja grane sa idealnim strujnim generatorom). Po metodi konturnih struja bilo bi potrebno formirati
sistem od (ng-nč+1) -1=3 linearne jednačine (zbog grane sa idealnim strujnim izvorom). Međutim, za ovu
mrežu koja ima jednu granu sa idealnim naponskim generatorom, po metodi napona čvorova potrebna je
samo jedna jednačina.
Neka je čvor 0 referentni, tj. nulti čvor. Potencijal čvora 2 je onda V2  E3  150  V  , pa je potrebno
odrediti samo potencijal čvora 1:
1 1 1 1 1 E E
(   )V1  (  )V2   1  2 , odnosno nakon rešavanja
R1 R2 R5 R1 R5 R1 R2
V1  152[V] .
Struje grana su:
V1  E1  V2 V  E2  0 0  V2 V V
I1   0.4[A], I 2  1  0.5[A], I 4   7.5[A], I5  1 2  0.07[A].
R1 R2 R4 R5
Struja kroz naponski izvor E3 sada se može izračunati primenom IKZ na čvor 0:
I 3  I 2  I 4  I g  6[A].
 ELEKTROKINETIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 7

Naponski razdelnik
U
Kako je I  padovi napona na otpornicima R1 i R2 jednaki su
+ + R1  R2
R1 U1 U R1 U R2
U1  I  R1  R1  U i U 2  I  R2  R2  U.
U R1  R2 R1  R2 R1  R2 R1  R2
I +
U2 R2 R1
R2 U2  U i U1  U ← naponski razdelnik
R1  R2 R1  R2

Strujni razdelnik:
Kako je I  I1  I 2 i I1  R1  I 2  R2 rešavanjem po I1 dobija se:
I
R1 R R  R2 R2
I  I1  I1  (1  1 ) I1  1 I1 , tj. I1  I.
R2 R2 R2 R1  R2
I1 I2
R1
Analogno, rešavanjem po I2 dobija se I 2  I.
R1 R2 R1  R2
R2 R1
I1  I i I2  I ← strujni i razdelnik
R1  R2 R1  R2

Teorema superpozicije
Jačina struje u bilo kojoj grani linearne mreže jednaka je algebarskom zbiru (u odnosu na isti
referentni smer) jačina struja koje bi u toj grani postojale kada bi naponski i strujni generatori
delovali ponaosob. Naponski generatori eliminišu se iz mreže tako što se zamene kratkom vezom,
a strujni tako što se zamene otvorenom vezom.

Zadatak 8: Koristeći princip superpozicije odrediti struju IS kroz naponski izvor u kolu prikazanom na slici a).

Rešenje:

a) b) c)
Primenjujući teoremu superpozicije odredićemo doprinos struji IS svakog od izvora ponaosob.
Iz kola na slici b) nalazi se struja I1 koja predstavlja deo struje IS koji potiče samo od naponskog izvora, jer je
strujni izvor isključen iz kola. Kako je unutrašnja otpornost idealnog strujnog izvora beskonačno velika, na
njegovom mestu posle isključivanja ostaje otvorena veza.
12 12  12 4 
I1  I 3  I 4        A .
25 63  7 3
 ELEKTROKINETIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 8

Iz kola na slici c) nalazi se struja I2 koja predstavlja deo struje IS koji potiče samo od strujnog izvora, jer je
naponski izvor isključen iz kola. Kako je unutrašnja otpornost idealnog naponskog izvora beskonačno mala,
na njegovom mestu posle isključivanja ostaje kratka veza.
Kako je I 2  I 6  I 5 , sledi da je I 2  I 5  I 6 . Primenom stava o strujnom razdelniku dobija se
2 2 3 1  2 1
I 5  1  [A] i I 6  1  [A] . Sada je I 2      A  .
25 7 3 6 3  7 3
Konačno, primenjujući princip superpozicije dobijamo:
 12 4 2 1 
I S  I1  I 2        3 A .
 7 3 7 3
Tevenenova teorema: U odnosu na bilo koja svoja dva čvora a i b svaka složena, linearna mreža N,
ponaša se kao ekvivalentan Tevenenov naponski generator čija je ems eT jednaka naponu praznog
hoda mreže uab∞ , a unutrašnja otpornost RT jednaka je ekvivalentnoj otpornosti mreže između
priključaka a i b koja se dobija eliminacijom svih generatora iz mreže N. Idealni naponski
generatori eliminišu se iz mreže N tako što se zamenjuju kratkom vezom, a idealni strujni tako što
se zamenjuju otvorenom vezom.

Tevenenova teorema se obično koristi kada se razmatranje i proračun odnose na potrošač

(prilagođenje potrošača po snazi ostatku kola). Tada se ostatak kola zamenjuje Tevenenovim
generatorom.
Zadatak 9: Izračunati snagu koja se razvija na potrošaču u kolu sa slike a). Vrednosti upotrebljenih
komponentni su E1  30[V] , E2  20[V] , R1  40[] , R2  60[] i RP  80[] .

Rešenje:
U odnosu na par krajeva (a, b) paralelna veza dva realna naponska izvora E1 i E2 može se ekvivalentrirati
Tevenenovim generatorom, kao što je prikazano na slici b).
a a

E1 E2 E1 E2 ET

RP RP RP
R1 R2 R1 R2 RT

b b
a) b)
 ELEKTROKINETIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 9

a a a
I1 I
E1 E2 ET

ET=Uab∞ RT
RP
R1 R2 R1 R2 RT

b b b

Određivanje elektromotorne sile Tevenenovog generatora - ET :

Početno kolo se otvori - prekine između tačaka a i b. Elektromotorna sila ET jednaka je naponu praznog
hoda između tačaka a i b :
E1 - E2
ET  U ab  E2  R2 I1 . Kako je jačina struje I1  , tražena elektromotorna sila ET je
R1  R2
E1 - E2 E1R2  E2 R1 30  60  20  40
ET  U ab  E2  R2    26[V].
R1  R2 R1  R2 40  60
Određivanje unutrašnje otpornosti Tevenenovog generatora - RT :
Svi nezavisni izvori u kolu se anuliraju – ponište. Na mestima idealnih naponskih izvora ostaju nulte
unutrašnje otpornosti – tj. kratki spojevi. Grana sa otpornikom RP je isključena iz kola. Zatim se izračunava
ekvivalentna otpornost između tačaka a i b:
R1R2 40  60 2400
RT  Rab  ( R1 || R2 )     24[]. ,
R1  R2 40  60 100
Rešavanjem ekvivalentnog kola dobija se:
2
 ET   26 
2
 26 
2
1
2

P  I RP  
2
 RP , P     80     80     80  5[W].
 RT  RP   24  80   104  4
Svaka paralelna veza dva naponska generatora može se zameniti jednim ekvivalentnim
naponskim generatorom čije su karakteristike:
R2 R1 RR
ET  E1  E2 , RT  ( R1 || R2 )  1 2 .
R1  R2 R1  R2 R1  R2
U specijalnom slučaju kada su generatori jednaki (E1 = E2 = E i R1= R2=R) dobija se
ET  E , RT  R / 2.
Zadatak 10: Izračunati snagu koja se razvija na potrošaču u kolu sa
slike. Vrednosti upotrebljenih komponentni su E  30[V] , E Ig
I g  1/ 3[A] , R1  30[] , Rg  60[] i RP  90[] .
RP
R1 Rg
Rešenje:
Za određivanje parametara Tevenenovog generatora postupamo
kao u prethodnom zadatku:
 ELEKTROKINETIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 10

a a
a
E ET I
Ig
ET=Uab∞
Ig RT RP
R1 Rg R1 Rg RT

b b b
1
ET  E  R1  I g  30  30   40[V] , RT  R1  30[] , jer je unutrašnja otpornost idealnog strujnog
3
izvora beskonačno velika, a idealnog naponskog generatora beskonačno mala. Tražena snaga je
2
 ET 
2 2
 40  1
P  I RP  
2
  RP     90     90  10[W].
 RT  RP   30  90  3

Teorema kompenzacije
Bilo koji deo složene električne mreže, koji je sa ostatkom mreže povezan preko dva kraja 1 i 2,
može se zameniti idealnim naponskim generatorom ems jednake naponu između tih krajeva i
vezane za referentni smer napona.

N1 N2 N1 N2
 ELEKTROMAGNETIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 1

Magnetske pojave u bile su poznate još u antičkoj Grčkoj, kada je zapaženo da komadi
gvozdene rude magnetita privlače sitnije komadiće gvožđa. Komadi magnetita predstavljaju
prirodne magnete. Kasnije je primećeno da kada se predmeti od gvožđa nađu u blizini prirodnih
magneta i sami postaju magneti, pošto se spontano namagnetišu. Tako dobijeni magneti zovu se
veštački magneti. Magnet u obliku tanke igle obešene o tanku nit tako da se može obrtati oko
vertikalne ose, uvek zauzima pravac sever-jug. Pol magneta okrenut ka severu zove se severni (N),
a pol okrenut ka jugu, zove se južni pol magneta (S).
Ersted je pokazao da u okolini provodnika kroz koji protiče električna struja postoji
magnetno polje. Amper je pronašao zakon o magnetskoj sili između dva strujna elementa i
postavio smelu hipotezu o postojanju veoma malih mikrostruja unutar stalnih magneta, koje je
označio kao uzročnike svih magnetskih pojava. Danas je poznato da ove mikrostruje potiču od
orbitalnog kretanja i spina elektrona, kao i spina jezgra u atomima supstancije.
Bio, Savar i Laplas formulisali su matematički izraz za magnetsku indukciju kao vektorsku
veličinu koja opisuje magnetsko polje. Faradej je otkrio zakon elektromagnetske indukcije i pojavu
da je vremenski promenljivo magnetsko polje uvek praćeno vremenski promenljivim električnim
poljem.
Električno i magnetsko polje su međusobno povezani u jedinstveno elektromagnetsko polje,
a elektrostatičko i vremenski konstantno magnetsko polje samo su njegovi specijalni slučajevi.
Električne i magnetske pojave potiču od elementarnih naelektrisanih čestica. Jedina razlika između
njih je u tome što se električni efekti javljaju i dok čestice miruju, a magnetski samo kada se čestice
kreću.
Amperov zakon za magnetsku silu između strujnih elemenata u vakuumu
Posmatrajmo dve tanke strujne konture u vakuumu: C1 sa vremenski konstantnom strujom I1
i C2 sa vremenski konstantnom strujom I2, koje se nalaze u položaju prikazanom na sl. 1. Ako je
potrebno izračunati magnetsku silu međusobnog dejstva ove dve strujne konture, primenjuje se
diferencijalno-integralni metod: prvo se svaka kontura predstavi preko svojih nadovezanih strujnih
elemenata I1dl1 i I2dl2, zatim se odrede sve elementarne magnetske sile između tih elemenata i
konačno se izvrši vektorska integracija dobijenih elementarnih sila.
C1 0

I1 I2

C2

dl1 r
dl2

(a)
Sl. 1
Utvrđeno je da se u svim slučajevima strujnih kontura u vakuumu dobija tačan izraz za rezultantnu
magnetsku silu, koja se može relativno lako i izmeriti, ako se pretpostavi da je elementarna
magnetska sile dF12 kojom strujni element I1dl1 deluje na strujni element I2dl2 sledećeg oblika:
 ELEKTROMAGNETIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 2

0 I1  I 2  dl2  (dl1  r )
dF12   , r | r | ,
4 r3
gde je μ0=4π10-7 [N/A2] vrednost za magnetsku permeabilnost vakuuma (a veoma približno i
vazduha) i r –vektor položaja strujnog elementa I2dl2 u odnosu na strujni element I1dl1. Navedeni
izraz je Amperov zakon za magnetsku silu između strujnih elemenata u vakuumu.
Vektor magnetske indukcije. Bio-Savarov zakon i njegova primena
Amperov zakon za strujne elemente može napisati u sledećem obliku:
  I  dl  r 
dF12  I 2  dl2   0  1 31  =I 2  dl2  dB1 .
 4 r 
Na osnovu prethodne relacije moguće je uvesti vektorsku veličinu B koja karakteriše magnetsko
polje i koja se zove vektor magnetske indukcije (ili vektor gustine magnetskog fluksa). Jedinica za
jačinu, ili intenzitet B=|B| magnetske indukcije nosi naziv Tesla ([T]).
I
X 0
I  r  dB C

0 r X
dl
dl
(a) (b)
Sl. 2

Vektor elementarne indukcije dB magnetskog polja koje u tački X (sl. 2a) stvara strujni element Idl
strujne konture C (sl. 2b) sa strujom jačine I, može se odrediti iz relacije (Bio Savarov zakon):
 I  dl  r  I  dl  sin
dB  0   dB  |dB | 0  , dl | dl |, r | r | ←
4 r 3
4 r2
odakle sledi da je pravac vektora B u tački X normalan na ravan koju čine vektori r i dl. Vektor B je
orijentisan u smeru napredovanja desne zavojnice kada se ona okreće u smeru koji najkraćim
putem dovodi do poklapanja vektora dl i r. Orijentisani ugao između vektora dl i r označen je sa α.
U slučaju na sl. 2a vektor elementarne indukcije dB usmeren je kao odlazeća strela ("  ") kada je
jačina struje I0, a kao dolazeća ("") kada je I0.
Magnetska indukcija B koju u tački X stvara strujna kontura C u vakuumu (sl. 2b) može se
odrediti vektorskom integracijom indukcija pojedinih strujnih elemenata te konture. Strujna
kontura proizvoljnog oblika može se uvek dekomponovati u konačan broj linijskih (ili dužnih) i
lučnih segmenata, pa se indukcija B u bilo kojoj tački magnetskog polja, u opštem slučaju, dobija
vektorskom integracijom indukcija koje u toj tački stvaraju "strujne duži" i "strujni lukovi"
ponaosob.
Magnetska indukcija „strujne duži" i „strujne prave“
Na sl. 3a prikazana je "strujna duž" u vakuumu sa vremenski konstantnom ili vremenski
sporo promenljivom strujom I. Odredimo pravac, smer i intenzitet vektora indukcije u proizvoljnoj
tački M izvan prave određene datom duži. Orijentisani ugao α2 je pozitivan, jer se ugao „meri“ od
 ELEKTROMAGNETIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 3

normale na provodnik u smeru toka struje I (α2 se nalazi „iznad“ normale), a ugao α1 je negativan
(nalazi se „ispod“ normale).

Neograničen, prav, tanak 0

I strujni provodnik

I
α2 B2
d  B d1

α M d3
r
d2
θ dα α1
r B1

B3
Idl
θ
Kružnice
Linije magnetske indukcije
orijentisane su po pravilu
desne zavojnice sa smerom struje I (b)
(a)

Sl. 3
Prema Bio-Savarovom zakonu je:
  I dl  r   I dl  sin
dB  0  3 , r | r | , dB | dB | 0  sa pravcem i smerom kao na sl. 3a.
4 r 4 r2
Iz manjeg osenčenog pravouglog trougla sledi dl  sin   r  d , gde je d ugao pod kojim se
element provodnika dl “vidi“ iz tačke M.
  I dl  sin 0  I r  d 0  I d
Zamenom dobijamo dB  0    2   .
4 r2 4 r 4 r
Iz većeg zasivljenog pravouglog trougla sledi cos   d / r, odnosno r  cos   d , pa je onda:
0  I d 0  I d  I
dB      0  cos   d . Integracijom po „strujnoj duži“, dobijamo:
4 r 4 d / cos  4 d

 I 2
 I
B | B | 0   cos  d  0   sin 2 -sin1  , gde je α 2 >0 i α 1<0.
4  d  1
4  d
Magnetska indukcija „strujne duži“ (AB) je: B
  n
0 I
B (sin  2  sin 1 )  n 1 2
4 d d
 2  0 , 1  0  
A I B

Specijalni slučaj „strujne duži" je „strujna prava“, koji se dobija kada α2  +π/2 i α1  −π/2 :
 I      I
B | B | 0   sin - sin(- )   0 .
4  d  2 2  2  d
Zbog aksijalne simetrije posmatranog sistema, spektar linija magnetskog polja je aksijalno
simetričan (sl. 3.b). Primetimo da je u tačkama na osi provodnika magnetska indukcija B=0.
 ELEKTROMAGNETIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 4

Pravac i smer vektora magnetske indukcije B mogu se

smer
odrediti i po pravilu desne šake: palac desne ruke postavi se
struje
u referentnom smeru struje, a preostali skupljeni prsti
određuju pravac i smer vektora magnetske indukcije mag.
polje
Zadatak 1: Odrediti magnetsku indukciju u centru kružnog
provodnika sa strujom I, a zatim odrediti magnetsko polje u centru
kruga za provodnike savijene u obliku polovine i četvrtine kruga.

I Rešenje:

Elementarna indukcija dB , koju stvara strujni element I dl u

centru kruga je:
R 0 Idl  r 0 Idl  r
dB   sin (dl , r )
B 4 r 3 4 r 3
α  Idl   Idl
O dB  0 2 sin( )  0 2 , sa pravcem i smerom kao na slici.
r dα 4 r 2 4 r
  IR  I
Zamenom r  R i dl  Rd sledi dB  0 2 d  0 d .
Idl 4 R 4 R
Integracijom po uglu α po obimu kružnice konačno se dobija:
2 2
0 I 0 I 0 I 0 I
B  4
0
R
d 
4 R  d  4
0
R
2 
2 R
, sa pravcem i smerom kao na slici.

Intenzitet magnetske indukcije provodnika savijenog u obliku polovine i četvrtine kruga jeste

0 I  I  I  I
B d  0  d  0   0 , za polovinu kruga, odnosno
0
4 R 4 R 0 4 R 4 R
 /2
0 I  I  /2  I  0 I
B 
0
4 R
d  0 
4 R 0
d  0 
4 R 2 8 R
, za četvrtinu kruga.

Zadatak 2: Kružno kolo poluprečnika R opisano je oko I2

kvadratnog kola stranice a u kome teče struja I1=2π[A] u
označenom smeru. Odrediti struju I2 koja treba da teče u
kružnom kolu da bi magnetno polje u centru kruga, tački
O, bilo jednako nuli. I1
R
a/2
Rešenje:
a/2
B2   π/4
O 
a I1 I2
Primetimo da je 2R  a 2 , odnosno a  2  R .  π/4 a/2


Intenzitet magnetne indukcije B11 , koja potiče od struje B1 , B11 a/2

I1 u jednoj od stranica kvadrata, u centru kvadrata je:
I1
0  I1     0  I1
B11   sin( )  sin( )   2
4  (a / 2)  4 4  2 a
sa pravcem i smerom kao na slici. Kako su u centru
kvadrata, zbog simetrije, magnetske indukcije svih stranica kvadrata jednake po intenzitetu, pravcu i smeru,
to je rezultantna indukcija:
 ELEKTROMAGNETIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 5

0  I1  I
B1  4 B11  4 2 2 2 0 1 .
2 a a
U kružnom kolu mora se uspostaviti struja I2 suprotnog smera od struje I1. Koristeći izraz za magnetnu
I2
indukciju u centru kružnog kola iz prethodnog zadatka, dobijamo B2  0 sa pravcem i smerom kao na
2R
slici. Intenzitet struje I2 dobija se izjednačavanjem intenziteta indukcija B1 =B2 :
0  I1 I 2 2  I1 I 2 4I
B1  B2  2 2  0 2   , pa je konačno I 2  1  8 [A].
a 2R  2  R 2R 
Zadatak 3: Odrediti magnetsku indukciju B u tački C, u vakuumu, za strujne konture prikazane na slikama.
U svim slučajevima je R  10[cm] i I  5[A] . U tački c) odrediti i struju I* u tako da u tački C bude B=0.
Rešenje:
Konture na slikama sastoje se od pravolinijskih i krivolinijskih (lučnih) segmenata. Rezultujuća magnetska
indukcija u tački C jednaka je vektorskom zbiru pojedinačnih indukcija svakog od segmenata.

a) b) c)
 I  I   ( 1 ) I
a) B1  0 , B2 0 , B3  0, B  B1  B2  0  207,1 [ T]
4  R 4 R 4  R
 I  I
b) B1  B6  0, B2  B4  0 , B5  0 , B  B2  B3  B4  B5 ,
8  R 8 R
0  I         I  3  3 3  3  0  I
B3   sin    sin      0    
4  ( R / 3)   3   3  4  R  2 2  4  R
0  (  8)  I
B  27.85 [T]
8 R
 I  I * 4
c) B1  B3  B5  0, B2  0 , B4  0 , B  B2  B4  0  I *   I  6.36 [A]
2  R 8 R 

Zadatak 4: Odrediti magnetsku indukciju B u tački X na osi normalnoj u centru O kružne strujne konture.
Rešenje:
Sa slike se uočava da svakom strujnom elementu Idl koji stvara indukciju dB* odgovara
dijametralno suprotan element koji stvara indukciju dB** tako da vektorski zbir dB*+dB** nema y,
već samo x-komponentu vektora dB. Odatle se zaključuje da vektor rezultantne magnetske
indukcije B ima pravac x-ose. Smer vektora B određuje se po pravilu desne zavojnice ili pravilu
desne šake u odnosu na smer struje u konturi. Iz Bio-Savarovog zakona sledi:
 ELEKTROMAGNETIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 6

dBx
θ

Rešenje:

0 I  dl  r 0 I  dl  sin (dl , r ) 0 I  R  d
dB*   , dB*  dB**     ,
4 r3 4 r2 4 R 2  d 2

jer je (dl ,r )  , r | r | R 2  d 2 , dl | dl | R  d .
2
0 I  R 2  d R
dB   2|dB*| sin   i    i;   [0, ], sin  , i  ort x  ose
2  R 2  d 2 3/2
R2  d 2
Nakon integracije po kružnoj konturi dobijamo:
  
 0  I R2  0  I R2 0  I
B  0 d   i  2  R2  d 2 i   sin 3  i.
 2
    2 R
3/ 2 3/ 2

 R2  d 2 
0  I
Za d=0 dobijamo magnetnu indukciju u centru kružne konture sa strujom I, B   i.
2 R
Dejstvo magnetskog polja na strujnu konturu
Ako je indukcija magnetskog polja B na mestu strujnog elementa Idl, tada na taj element
deluje mehanička (tj. magnetska) sila dF=Idl  B (sl. 4a), čiji se pravac i smer određuju po pravilu
desne zavojnice. Rezultantna sila kojom nehomogeno magnetsko polje deluje na neki strujni
provodnik P, kao i sila kojom ono deluje na konturu C, dati su sledećim relacijama:

z
F  I  dl  B  F  I  dl  B ,
P
z
C

gde je B magnetska indukcija na mestu strujnog elementa Idl. U slučaju kada je magnetsko polje
homogeno, iz prethodne relacije se za krivolinijske i pravolinijske provodnike dobija:
  Krivolinijski Pr avolinijski
F  I    dl   B  ; F  I l  B  ,
P  provodnik provodnik
gde je l vektor dužine pravolinijskog provodnika orijentisan u smeru struje I tog provodnika.
Međutim, za rezultantnu mehaničku silu koja deluje na proizvoljnu strujnu konturu C u
homogenom magnetskom polju dobija se:
 ELEKTROMAGNETIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 7

 
F  I    dl   B  0, jer je C:  dl  0 .
C  C

a) Sl. 4 b)
Dakle, na strujnu konturu u homogenom magnetskom polju ne deluje nikakva mehanička sila. Na
krutu (tj. nedeformabilnu) strujnu konturu C u homogenom magnetskom polju deluje rezultantni
moment M  m  B koji teži da tu konturu postavi u položaj stabilne ravnoteže (Sl. 4.b) u kome su
1
vektori m i B istog pravca i smera (poklapaju se). Vektor m   I   r  dr =I  S naziva se
2 C

magnetni moment strujne konture C, gde je S ravna površina oslonjena na konturu C.

Zadatak 5: Odrediti podužnu silu koja deluje na svaki od dva tanka, neograničena, paralelna, pravolinijska
provodnika 1 i 2 u vakuumu, postavljena na međusobnom rastojanju d, sa strujama I1 i I2, respektivno.

Rešenje:
Odredimo podužnu silu kojom prvi provodnik deluje na drugi.
U prostoru oko prvog provodnika postoji magnetno polje
I 1
indukcije B1 . Intenzitet ovoga polja je B1 (r )  0 1  , gde je
2 r
r normalno rastojanje od prvog provodnika. Pravac i smer
vektora B1 i smer struje I1 vezani su pravilom desne zavojnice.
Magnetna indukcija prvog provodnika na mestu drugog
I 1
provodnika je B1 (r  d )  0 1  , sa pravcem i smerom kao
2 d
na slici.
Na strujne elemente drugog provodnika deluje onda
elementarna elektromagnetna sila dF2  I 2 (dl2  B1 ) , čiji je
intenzitet dF2  I2  dl2  B1 , a pravac i smer kao na slici.
dF2  I I 1
Podužna elektromagnetna sila na drugi provodnik je onda: F2'   I 2  B1  0 1 2  .
dl2 2 d
 ELEKTROMAGNETIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 8

Sila je privlačna i teži da smanji rastojanje između provodnika. Prema zakonu akcije i reakcije, na prvi
provodnik deluje podužna sila F 1  F 2 .
' '

Algebarski intenziteti podužnih sila koje deluju na posmatrane provodnike međusobno su jednaki, a sile su
privlačne kada struje provodnika imaju isti, a odbojne kada struje provodnika imaju suprotne smerove.

Magnetski fluks i zakon o njegovoj konzervaciji

Fluks vektora magnetske indukcije B (ili magnetski fluks) kroz površ S orijentisanu u smeru
vezanom po pravilu desne zavojnice sa usvojenom orijentacijom konture C na koju se ta površ
oslanja (sl. 5a) je
   B  dS .
S

S B B
dS dV dS
V

dS2 dS1
C dl

+
S
(a) (b)
S1
C S2

+ (c)

Sl. 5
Kontura C može biti, ili neka tanka strujna kontura, ili zamišljena (matematička) kontura.
Promenom orijentacije konture menja se i orijentacija oslonjene površi, pa time i znak magnetskog
fluksa. Prema tome, magnetski fluks je skalarna, algebarska, fizička veličina, a magnetska indukcija
je u stvari površinska gustina fluksa, s obzirom na to da je B=|B| (=) φ/S (S-površina). Jedinica za
magnetski fluks je Veber [Wb].
Pošto su linije magnetske indukcije neprekidne, tj. nemaju ni početka ni kraja ─ jer se
magnetske mase, odnosno magnetski polovi, ne mogu izdvojiti ─ to je polje vektora B bezizvorno,
što znači da je u svakoj tački magnetskog polja div B=0. Odatle, za proizvoljnu zatvorenu i
orijentisanu površ S (sl. 5b) u magnetskom polju ─ na osnovu teoreme Gaus-Ostrogradskog ─ sledi
zakon o održanju, ili konzervaciji magnetskog fluksa:
 B  dS   div B  dV  0 .
S S

Na osnovu zakona o konzervaciji magnetskog fluksa može se uvesti pojam magnetskog fluksa
kroz konturu C (sl. 5c). Neka su  i 2 fluksevi kroz proizvoljne površi S1 i S2, obe oslonjene na istu
orijentisanu konturu C. Orijentacija tih površi vezana je po pravilu desne zavojnice sa orijentacijom
konture C. Magnetski fluks  kroz zatvorenu površ S1  S2 – orijentisanu prema spoljašnjosti,
može se prema zakonu o konzervaciji magnetskog fluksa predstaviti na sledeći način:
 
1:   B  dS   2 :   B  dS  ;    B  dS  1   2  0  1   2 ,
 S1 S2  S1  S2
 ELEKTROMAGNETIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 9

što znači da je magnetski fluks isti kroz svaku površ oslonjenu na datu konturu C.
Zadatak 6: Odrediti fluks magnetskog polja kroz pravougaonu konturu C koje stvara vremenski konstantna
struja I u tankom, neograničenom pravolinijskom provodniku u vakuumu (ili u vazduhu). Kontura može biti
ili tanka žičana, ili zamišljena, matematička kontura.

Rešenje:
Kontura se nalazi u magnetnom polju struje pravolinijskog
provodnika. Intenzitet magnetske indukcije B u tačkama
na rastojanju x od „strujne prave“ sa strujom I iznosi
I
B ( x)   0 , sa pravcem i smerom kao na slici.
2x
S obzirom da vektor magnetske indukcije nije homogen po
površini S oslonjenoj na konturu C, izdelićemo površinu S
na elementarne pravougaone površine dS na kojima je
vektor B homogen. Vektor normale na površinu S vezan je
pravilom desne zavojnice sa orijentacijom konture C.
Elementarni magnetni fluks dΦ vektora B kroz površinu
dS=hdx je onda:
I
d   B  dS  Bhdx cos ( B, n)  Bhdx  0 hdx .
2 x
Ukupan fluks kroz konturu C dobija se integracijom elementarnog fluksa d po celoj površini S :
ba
Ih dx Ih a  b
   d    0 ln .
2 x 2
0
S b
b

Amperov zakon o cirkulaciji vektora magnetske indukcije u vakuumu:

Za složeni sistem vremenski konstantnih struja u vakuumu, kanalisanih linijskim
provodnicima, odnosno odgovarajućim strujnim konturama (sl. 6a) i proizvoljno usvojenu,
orijentisanu konturu C važi:
Suma je po svim strujama koje
C B  dl  0  
(k )
Ik 
se zahvataju sa konturom C
.

pri čemu ispred Ik stoji predznak "+" u slučaju kada su orijentacija konture C i smer te struje vezani
po pravilu desne zavojnice, dok u suprotnom slučaju stoji predznak "-".
0
I3
I4
I2

C I1 I6

I5
U sumi ne figuruše struja I6 !
B

z  B  dl   (I - I  I  I - I )
C
B  dl   0  0( I11 I22  I33  I44 5I 5 )
C (a)
Sl. 6
 ELEKTROMAGNETIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 10

Činjenica da je cirkulacija vektora B u opštem slučaju različita od nule, magnetska polja svrstava u
grupu vrtložnih, odnosno solenoidskih polja. Amperov zakon se može primenjivati, ne samo u
vakuumu, već i u većini materijalnih sredina, ali tek pošto što se supstancija na ekvivalentan način
predstavi sistemom Amperovih mikrostruja u vakuumu. U takve sredine spada većina dija- i
paramagnetika. Međutim, kod feromagnetika nije moguće primeniti Amperov zakon, već
generalisani Amperov zakon, o čemu će biti više reči već u idućem predavanju.
Magnetska indukcija torusnog namotaja
Pod torusnim namotajem podrazumeva se namotaj, obično ravnomerno i gusto namotan na
jezgro, najčešće u obliku naduvane automobilske gume. Presek jezgra najčešće je krug, ali može
biti i pravougaonik (kao na Sl. 8.a) ili kvadrat. Ako su dimenzije poprečnog preseka torusa znatno
manje od njegovog srednjeg poluprečnika, za taj torus kaže se da je tanak. Kako su navojci torusa
gusto zbijeni, struja torusa obrazuje strujni plašt oko njega, pa su linije magnetske indukcije u
torusu koncentrične kružnice sa centrima na osi OO'.
b
O
a
O I I
N 0
b
a B
h
h B dS

a dx
x

x- osa
b
I
O' O'
(a) (b)
Sl. 8

Sl. 9
Orijentacija vektora magnetske indukcije može se odrediti po pravilu desne šake: kada se prstima
desne ruke obuhvate navojci torusa u referentnom smeru struje I, tada palac pokazuje orijentaciju
linija magnetske indukcije B.
Da bi se Amperov zakon primenio na kružnicu C, nju je potrebno prvo orijentisati u
proizvoljno usvojenom smeru. Na Sl. 9 usvojena je ista orijentacija konture C kao i linija
magnetske indukcije B (tj. u smeru kretanja kazaljke na satu). Kada se prstima desne ruke kružnica
C obuhvati u smeru orijentacije, tada palac desne ruke pokazuje referentni ili obračunski smer za
 ELEKTROMAGNETIKA 1 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 11

sabiranje struja koje se prema Amperovom zakonu zahvataju sa konturom C. Smer sabiranja struja
označen je na slici simbolom  i znakom "+" pored njega. Kada se primeni Amperov zakon na
kružnicu C poluprečnika x  0,  dobija se:
 0  N  I , x  [a, b]
 B  dl   B  dl  B   dl  B  2  x   0,
C C C
 
x  (0, a)  (b, ) 
0  N  I
B , x  [a, b]  B  0, x  [0, a)  (b, )
2  x
gde je 2πx dužina uočene linije magnetskog polja, odnosno kružnice C. Magnetsko polje ne postoji
izvan torusa. Intenzitet magnetske indukcije ne zavisi od oblika poprečnog preseka torusa.
Ako je torus tanak, može se smatrati da je magnetsko polje po njegovom poprečnom
preseku homogeno sa intenzitetom
N
B  0 I  0 N ' I
l
gde je l=(a+b) π dužina srednje linije, a N' podužna gustina navojaka na torusu (tj. broj navojaka
po jedinici dužine).
Kada je poznata raspodela magnetske indukcije po poprečnom preseku torusa, fluks φ0 u
torusu određuje se postupkom opisanim u zadatku 6. Tačan izraz za magnetski fluks φ0 kroz
poprečni presek torusa dat je sledećom relacijom (prema oznakama na sl. 8b):
b
0  N  I   N  I  h b dx 0  N  I  h  b 
0    h  dx  0    ln   ,
a
2  x 2 a
x 2 a
dok je približan izraz za fluks tankog torusa  '0 :
0  N  I 0  N  I  h b  a
 '0   h  (b  a )    0 N ' I  h(b  a) .
ab  ba
2 
2
Solenoid

Kada srednji poluprečnik tankog torusa neograničeno raste, tada torus prelazi u neograničen,
tanak solenoid, pa je prema prethodnom, magnetska indukcija u solenoidu
N
B  0 I  0 N ' I  0 nI ,
l
gde je N '  n  N / l podužna gustina namotaja na solenoidu (tj. broj navojaka po jedinici dužine).
Pravac i smer vektora magnetske indukcije B i smer struje kroz namotaje na solenoidu vezani su po
pravilu desne zavojnice (ili desne šake), kao na slici.
 ELEKTROMAGNETIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 1

Supstancija u magnetskom polju

Sve supstancije su podložne magnećenju i svojim prisustvom u različitoj meri doprinose
promeni magnetskog polja u kojem se nalaze. Namagnećenost supstancije potiče od elementarnih
magnetskih momenata elektrona i jezgara atoma. Kretanje elektrona u atomima je složeno i može
se razložiti na orbitalno kretanje i rotaciju oko sopstvene ose (spin elektrona). Spin elektrona je
njegova primarna karakteristika i igra prvorazrednu ulogu u objašnjenju ponašanja elektrona u
atomima, molekulima i kristalima. Posebno važnu ulogu spin elektrona ima u proučavanju
feromagnetskih pojava.
Atomi i molekuli predstavljaju izuzetno složene sisteme mikroelektričnih strujnih kontura u
vakuumu, koji se mogu okarakterisati odgovarajućim rezultantnim magnetskim momentima. Na te
momente utiču orbitalni magnetski momenti elektrona u atomima i magnetski momenti spina
atomskih jezgara i elektrona.
Sve supstancije mogu se podeliti na dijamagnetike, paramagnetike i feromagnetike. Kod
dijamagnetika i paramagnetika namagnećenost iščezava uklanjanjem stranog magnetskog polja,
dok se kod feromagnetika ona zadržava. Feromagnetici, ne samo da svojim prisustvom značajno
menjaju magnetsko polje u kojem su nalaze, već mogu da ga i samostalno stvaraju (permanentni
magneti).
U dijamagnetike spadaju: bakar, srebro, cink, bizmut, olovo, sumpor, grafit, tečni azot,
voda… Kovanica "dijamagnetski" potiče od načina ponašanja dijamagnetskih štapova u
magnetskom polju: oni teže da se postave popreko na linije magnetske indukcije. Dijamagnetski
efekat je pojava indukovanih struja i magnetskih momenata u atomima, koji teže da anuliraju
magnetski fluks stranog polja i da to polje oslabe.
U paramagnetike spadaju aluminijum (Al), platina (Pt), kiseonik, vazduh… Kovanica
"paramagnetski" potiče od načina ponašanja paramagnetskih štapova u magnetskom polju: na njih
deluje mehanički moment koji teži da ih postavi paralelno sa linijama magnetske indukcije. Usled
toga se intenzitet magnetske indukcije kod paramagnetika u stranom magnetskom polju neznatno
povećava, a taj efekat postaje sve manje izražen sa porastom temperature.
U feromagnetike spadaju gvožđe, kobalt, nikal, neke retke zemlje i veći broj legura i
jedinjenja u kojima nema nijednog od navedenih elemenata. U feromagneticima unetim u strano
magnetsko polje dolazi do pojave magnetske indukcije velikog intenziteta, mada porast
temperature taj efekat veoma mnogo narušava.
U pogledu magnetskih efekata i uticaja na magnetsko polje, svaki atom ili grupa atoma može
se zameniti ekvivalentnom strujnom konturom u vakuumu, sa magnetskim momentom koji
odgovara ukupnom magnetskom momentu atoma ili grupe atoma. U supstanciji koja prethodno
nije bila namagnetisana i nalazi se izvan stranog magnetskog polja, magnetsko polje Amperovih
mikrostruja se ne može zapaziti, jer su svi elementarni magnetski momenti orijentisani u svim
pravcima podjednako, te zato i ne postoji rezultantno magnetsko polje. Međutim, kada se
supstancija unese u strano magnetsko polje, tada sve elementarne strujne konture teže da se
postave tako da njihovi magnetski momenti budu kolinearni sa stranim poljem. Toj tendenciji
suprotstavljaju se termički uticaji, usled čega dolazi samo do delimične orijentacije mikrokontura i
vektora magnetskih momenata, što za posledicu ima pojavu sopstvenog magnetskog polja. Kod
dijamagnetika i paramagnetika namagnećenost iščezava ukidanjem stranog magnetskog polja, a
kod feromagnetika ona se zadržava. Samo kod njih se u odsustvu stranog magnetskog polja ne
 ELEKTROMAGNETIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 2

poništavaju elementarni magnetski momenti atoma i molekula, pa je kod feromagnetika uočljivo

prisustvo sopstvenog magnetskog polja.
Kao što se elementarna strujna kontura u potpunosti može opisati svojim magnetskim
momentom, tako se i element namagnećene supstancije, koji je predstavljen mnoštvom
Amperovih mikrostruja, može okarakterisati vektorskim zbirom momenata svih elementarnih
strujnih kontura m u fizički maloj zapremini δV. Makroskopska veličina koja karakteriše stanje
namagnećenosti u elementu δV definisana je količnikom:
m
M V

V
i zove se vektor magnetizacije. U svakoj tački nenamagnećene supstancije vektor magnetizacije je
nula-vektor. Ako u svakoj tački namagnećenog tela vektor M ima isti pravac i smer, za to telo kaže
se da je homogeno namagnetisano. Ispostavlja se da su kod dijamagnetika i paramagnetika vektori
M i B kolinearni (M  B) i da M linearno raste sa porastom indukcije stranog magnetskog polja B,
pa su zato te supstancije linearne i izotropne u magnetskom pogledu. Kod feromagnetika takva
kolinearnost između M i B ne postoji, kao ni linearna zavisnost između M i B, pa se feromagnetici
ponašaju magnetski nelinearno i anizotropno.

S  S n 0 C
S  S n 0 M
M
S

Obra~unski smer za sabiranje

makroskopskih i Amperovih
h

struja u vakuumu
"+"
X l
h I A
Ik

V k- ta makroskopska
(a) (b) strujna kontura
Sl. 1
Mnoštvo elementarnih magnetskih momenata u fizički maloj cilindričnoj zapremini δV=Sδh
unutar namagnećene supstancije (sl. 1a), može se zameniti ekvivalentnim magnetskim momentom
MδV. Zapremina δV može se predstaviti na ekvivalentan način u magnetskom pogledu, vrlo
tankom trakom (δh  0), koja se podudara sa omotačem cilindra (sl. 1b)  u kojoj postoji
Amperova mikrostruja označenog smera i intenziteta δIA, za koju su magnetski moment trake δm
(δm=δIAS=δIASn) i zapremine δV, MδV (MδV=MSδh) jednaki. Odatle se dobija da je
M=(δIA/δh)n, a pošto je M=Mn, to sledi da je M=|M|=δIA/δh.
Posmatrajmo sada proizvoljno usvojenu orijentisanu konturu C u supstanciji, gde pored Amperovih
mikrostruja δIA postoje i makroskopske konture sa strujama Ik (k  1, n) , koje se kao beočuzi na
lancu zahvataju sa konturom C (sl. 1b).
 ELEKTROMAGNETIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 3

Pošto se Amperove zamenske mikrostruje i makroskopske struje nalaze u vakuumu, to ćemo

primeniti Amperov zakon o cirkulaciji vektora B u vakuumu na konturu C i sve struje:
 
     M  dl   I  
C B  dl  0   Kroz C  I A  
C
IK
Po strujama svih makroskopskih  0  
C

(k )
k 

 kontura koje se zahvataju sa konturom C 
B  B
    M   dl    I K , H:   M, B  0  (H  M ) ,
 C Po strujama svih makroskopskih 0
kontura koje se zahvataju sa konturom C
C 0

 H  dl    I
C
K
Po strujama svih makroskopskih
← generalisni Amperov zakon.
kontura koje se zahvataju sa konturom C
C

Vektor H u prethodnoj relaciji definisan kao H =B/μ0 ─ M zove vektor jačine magnetskog polja ili
magnetizaciono polje. Jedinica za jačinu magnetskog polja H=|H| je [A/m]. U sumu struja
makroskopskih kontura struja Ik unosi se: (1) sa predznakom "+", ako je istog smera sa
obračunskim smerom za sabiranje struja, koji je vezan po pravilu desne zavojnice sa usvojenom
orijentacijom konture C (, "+", videti sl. 1b) i (2) sa predznakom "-", ako je suprotnog smera od
obračunskog smera za sabiranje struja (sl. 1b). Generalisani Amperov zakon važi, kako u vakuumu,
tako i u bilo kojoj materijalnoj sredini (u dijamagneticima, paramagneticima i feromagneticima). U
vakuumu je M=0, pa između vektora B i H postoji veza B=μ0H što znači da za karakterizaciju
magnetskog polja u vakuumu nisu potrebna dva, već je dovoljan samo jedan vektor (B ili H).
U supstancijama koje su linearne i izotropne u magnetskom pogledu (dijamagnetici i
paramagnetici), vektor magnetizacije M uvek je kolinearan sa vektorom jačine magnetskog polja
H, pa je zbog toga kod njih M=χmH, gde je χm magnetska susceptibilnost. Pošto je u svakoj sredini
B=μ0(H+M), to kod linearnih i izotropnih sredina imamo B=μ0(H+M)=μ0(1+χm)H. Ako se relativna
magnetska permeabilnost definiše kao μr=1+χm, a apsolutna permeabilnost kao μ= μ0 μr, tada je
B=μ0(1+χm)H=μ0μrH=μH. Kod dijamagnetika je χm  0, pa je μr=1+χm neznatno manje od jedinice.
Kod paramagnetika je χm  0, pa je μr=1+χm neznatno veće od jedinice. Kod feromagnetika važi
samo relacija B=μ0(H+M), ali ne i relacija M=χmH , jer kolinearnost vektora M i H ne postoji.
Granični uslovi na razdvojnoj površi dve sredine
Granični uslovi imaju praktičnu vrednost samo u slučaju kada je jedna sredina feromagnetik,
a druga to nije. Granični uslovi na razdvojnoj površi dijamagnetika i/ili paramagnetika nisu od
interesa, pošto između tih sredina nema neke značajnije razlike. Na razdvojnoj površi dve sredine
neprekidne su normalne komponenti magnetske indukcije i tangencijalne komponente vektora
jačine magnetskog polja.
B1n  B2 n i H1t  H 2t .
U posebnom slučaju kada je jedna sredina vazduh ili vakuum, a druga sredina feromagnetik, linije
magnetskog polja u vazduhu ili vakuumu su praktično normalne na razdvojnu površ.
Feromagnetski materijali
Feromagnetici imaju veliku primenu u elektrotehnici za izradu jezgara električnih mašina
(generatora, motora i transformatora), stalnih magneta i elektromagneta. Magnetizacija M i
magnetska indukcija B u feromagnetiku ne zavise samo od trenutne jačine magnetnog polja H, već
 ELEKTROMAGNETIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 4

i od jačine polja kome je materijal ranije bio podvrgnut, odnosno zavise od tzv. "istorije
magnećenja" materijala. Ta pojava svojstvena je samo feromagneticima i naziva se histerezis.

Remanentna indukcija B
jednaka je zaostaloj B
magnetskoj polarizaciji CH
1
Br 1'
3
5
7

 Hm H  Hm H
1'' 
Hc 0 Hm 0
Hm

2
4
6

(a) (b)
Sl. 3
Ako feromagnetik prethodno nije bio namagnećen, tada se sa porastom jačine polja H,
indukcija menja po krivoj 0-1  od 0 do prevojne tačke na toj krivoj (sl. 3b). Posle toga je porast
funkcije B(H) jako usporen jer potiče od člana μ0H, a sama funkcija približava se pravoj vrlo malog
nagiba prema H-osi. Materijal torusa tada ulazi u magnetsko zasićenje sa gustinom magnetskog
momenta Ms. Kriva 0-1 na sl. 3b zove se prvobitna kriva magnećenja i za nju se definiše početna
magnetska permeabilnost datog feromagnetika kao, μa=dB/dH|H=0=tgα (sl. 3b).
Ako jačina polja posle maksimalne vrednosti Hm počne da opada do nule, magnetska
indukcija menja se po krivoj 1-2 (H  0) koja se nalazi iznad prvobitne krive magnećenja. Kada bude
H=0 (tačka 1') u feromagnetiku ostaje prisutna izvesna remanentna, ili zaostala magnetska
indukcija Br. Njena pojava objašnjava se činjenicom da po prestanku dejstva spoljašnjeg polja
magnetski momenti ne dospevaju u prvobitan haotičan poredak. Promenom smera struje i njenim
povećavanjem, magnetska indukcija nastavlja da se menja po krivoj 1-2 do tačke 1'' sa
koordinatama (-Hc, 0), gde se Hc0 zove koercitivno polje. Materijali sa velikim koercitivnim poljem
zovu se magnetski tvrdi, a oni kod kojih je to polje malo zovu se magnetski meki materijali. Ako
polje H i dalje nastavi da opada u negativnom smeru, tada se pri H=-Hm dolazi u tačku 2, gde je
indukcija negativna i maksimalna po modulu. Pri sledećoj promeni jačine polja od –Hm do Hm
indukcija se menja po krivoj 2-3 (tačka 3 leži malo ispod tačke 1). Pri narednoj promeni H od Hm do
-Hm indukcija se menja po krivoj 3-4, a zatim se indukcija ciklično menja po krivoj 4-5, krivoj 5-6,
krivoj 6-7 itd. Već posle desetak ciklusa magnećenja kriva B=B(H) prelazi u zatvorenu simetričnu
krivu CH (sl. 3a), koja se zove ciklus histerezisa. Oblik te krive zavisi od vrste materijala i maksimalne
jačine polja Hm.
Elektromagnetska indukcija.
Bez elektromagnetske indukcije danas se ne bi ni mogao zamisliti rad čitavog niza uređaja od
vitalnog značaja u savremenoj elektrotehnici i tehnici uopšte (obrtni električni generatori,
indukcioni motori, električni transformatori, prijemne radio i TV antene i slično). Videli smo da je
cirkulacija vektora elektrostatičkog polja po bilo kojoj (zamišljenoj) konturi ravna nuli. Međutim,
kod provodnih kontura koje se kreću i/ili deformišu u magnetskom polju (a koje može biti i
 ELEKTROMAGNETIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 5

vremenski promenljivo), to nije slučaj  indukovano električno polje u tim konturama stvara
indukovane električne struje, čak i kada u konturama ne deluju nikakvi električni generatori.
Magnetsko polje uvek je posledica neke električne struje, a indukovano električno polje u
nepokretnim sredinama posledica je vremenski promenljive električne struje.
Posmatrajmo električno neutralan, otvoren, pravolinijski metalni provodnik na sl. 4a, koji se
translatorno kreće brzinom v kroz stacionarno homogeno magnetsko polje indukcije B. Provodnik
je orijentisan u proizvoljno usvojenom referentnom smeru od kraja C ka kraju D i upravan je na
ravan vektora v i B (sl. 4b). Na "slobodne" i lako pokretne elektrone u provodniku deluje
Lorencova sila FL=-e∙(vB) i potiskuje ih prema kraju C, koji se zbog toga naelektriše negativno.
Istovremeno, kraj D provodnika se zbog manjka elektrona naelektriše pozitivno. Nastali efekat je
isti kao da je do premeštanja elektrona došlo pod uticajem stranog električnog polja Es=FL/-e=vB,
koje se u posmatranom slučaju zove indukovano električno polje Ei. Sa druge strane, razdvojena
naelektrisanja u provodniku stvaraju električno polje E koje zadovoljava uslov E+Ei=0, s obzirom da
u provodniku nema struje. Taj uslov, inače, postoji kod svih električnih generatora koji rade u
praznom hodu.

Sl. 4
Dakle, pošto je Ei=Es=FL/-e=vB, to je elektromotorna sila e indukovana u provodniku koja nastaje
usled njegovog kretanja kroz magnetsko polje, data sledećom relacijom:
D D D D
e   ESdl   Ei dl   (v  B)  dl (v  B)  dl  (v  B)  l
C C C C

i zove se dinamički indukovana ems, a računa se u usvojenom smeru orijentacije provodnika (tj. u
smeru l). Primetimo da u relaciji Ei=vB ne figurišu osobine supstancije od koje je načinjeno
pokretno telo. Dakle, bez obzira na materijalni sastav tela koje se kreće kroz magnetsko polje, u
tački sa brzinom v i magnetskom indukcijom B nastaje indukovano električno polje Ei=vB. Iz
prethodne relacije sledi da se ems ne indukuje u pravolinijskom provodniku koji se translatorno
kreće u pravcu homogenog magnetskog polja (vektori v i B su tada kolinearni), ali da je zato ta ems
najveća ako je v┴B, tj. kada provodnik pri translatornom kretanju preseca linije polja pod pravim
uglom. U tom slučaju indukovana ems je e=  lvB, gde je l=|l|, v=|v| i B=|B|. Međutim, ems koja
se indukuje u pravolinijskom provodniku pri translatornom kretanju kroz homogeno magnetsko
polje u slučaju prikazanom na sl. 4b je e=lvB∙sinα, a u slučaju na sl. 4c je e=lvB∙sinα∙cosβ.
 ELEKTROMAGNETIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 6

Faradejev zakon elektromagnetne indukcije:

d
,e
dt
indukovana ems u provodnoj konturi jednaka je brzini promene magnetskog fluksa konture uzete
sa negativnim predznakom. Taj negativni predznak predstavlja izraz Lencovog pravila.
Lencovo pravilo: Indukovana ems u provodnoj konturi uvek ima takav smer da teži da poništi
uzrok svog nastanka ─ ako se javlja usled porasta magnetskog fluksa kroz konturu, tada ona teži
da u konturi stvori struju takvog smera i intenziteta čije se magnetsko polje opire porastu fluksa
kroz konturu; i obrnuto, ako indukovana ems nastaje usled smanjenja magnetskog fluksa kroz
konturu, tada ona teži da u konturi stvori struju takvog smera i intenziteta čije se magnetsko polje
opire smanjenju fluksa kroz konturu. Ems koja nastaje u provodnoj konturi usled promene
sopstvene struje i sopstvenog magnetskog fluksa zove se ems samoindukcije.
Kada se provodna orijentisana kontura C kreće i/ili deformiše u vremenski promenljivom
magnetskom polju, u njoj se indukuje ems e :

e
S
B
t z zb
 dS  v  B  dl ,
C
g
gde je v brzina, B magnetska indukcija na mestu vektorskog elementa dl konture, a dS vektorski
element površi S oslonjene na konturu i orijentisane u smeru vezanom po pravilu desne zavojnice
sa orijentacijom konture.
Pojava indukovane ems u konturi obično se posmatra fenomenološki i govori da je uzrok te
pojave promena magnetskog fluksa konture, ali pri tome se uvek ima u vidu da je ta ems posledica
pojave indukovanog električnog polja Ei u elementima konture. Dakle, svaka električna struja
stvara magnetsko polje, a svako vremenski promenljvo magnetsko polje uvek je praćeno prostorno
i vremenski promenljivim indukovanim električnim poljem − tako da se može govoriti o
jedinstvenom elektromagnetskom polju.
Na osnovu uzroka promene fluksa mogu se razlikovati sledeći slučajevi indukcije:
a) Dinamička elektromagnetska indukcija nastaje usled relativnog kretanja otvorenog provodnika
i/ili konture u stacionarnom magnetskom polju. Pod relativnim kretanjem podrazumeva se i
deformacija provodnika i/ili konture.
b) Statička elektromagnetska indukcija je pojava kada indukovana ems nastaje u nepokretnoj
provodnoj konturi usled vremenski promenljive struje u toj ili nekoj drugoj nepokretnoj konturi.
Ems indukovana u konturi usled vremenske promene sopstvene struje zova se ems samoindukcije.
c) Kombinovana elektromagnetska indukcija se najčešće javlja u uređajima i sistemima iz
svakodnevne prakse i predstavlja kombinaciju statičke i dinamičke indukcije.

Zadatak 7: Tanak solenoid dužine d  40cm ima N  300 ravnomerno i gusto namotanih zavojaka.
Struja u namotajima solenoida menja se po zakonu i(t )  10 sin(1000t )[A] . U sredini solenoida nalazi se
kvadratno kolo stranice a  2cm . Odrediti indukovanu elektromotornu silu u kvadratnom kolu.
Rešenje:
U solenoidu postoji homogena magnetna indukcija čiji je intenzitet:
0 Ni(t ) 4 107  300 10  sin(1000t )
B(t )    3 103  sin(1000t )  3  sin(1000t )[mT].
d 0.4
 ELEKTROMAGNETIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 7

N
i  /3
a B B
e
a n

Pravac i smer vektora B i smer struje kroz namotaje solenoida vezani su pravilom desne zavojnice. Za
usvojeni smer normale n na površinu oslonjenu na kvadratno kolo u sredini solenoida, kao na slici,
magnetski fluks iznosi:
 0 Ni(t ) 
(t )  B  S  cos   B, n   B  a 2  cos   a 2  cos ,
6 d 6
a nakon zamene brojnih vrednosti i izračunavanja:
(t )  32.65 107 sin(1000t ) [Wb] .
Vektor B je homogen po površini kvadratnog kola, a ( B, n)   / 2   / 3   / 6 .
Indukovana elektromotorna sila e u kvadratnom kolu za referentni smer označen na slici je onda:

0 N a 2 cos
d (t ) 6  di(t ) ,
e(t )   
dt d dt
e  t   6 3 10 1000  cos(1000t )[V]   3.26  cos(1000t )[mV].
7

Zadatak 8: Prav provodnik otpornosti r  2[] klizi, bez trenja, po veoma dugačkim paralelnim
provodnim šinama zanemarljive otpornosti. Rastojanje između šina je L  0.2[m] , a ceo sistem se nalazi u
homogenom magnetskom polju indukcije B  1[T] , normalne na ravan šina. Na jedom kraju provodne šine
su priključene na bateriju vremenski konstantne
elektromotorne sile E  1.5[V] , a drugi kraj šina je
otvoren. Kolika je jačina struje kroz provodnik u
   
odnosu na dati referentni smer, ako je: B v B
a) provodnik nepokretan,
E
 i   
b) provodnik se kreće brzinom v  5[m/s] u
označenom smeru,
 r   
c) provodnik se kreće istom brzinom u suprotnom
smeru.

Rešenje:
a) Ako provodnik miruje u njemu se ne indukuje elektromotorna sila pa je struja provodnika u označenom
referentnom smeru:
E 1.5[V]
i (t )  I    0.75[A].
r 2[]
b) Ako se provodnik kreće brzinom v tako da preseca linije magnetskog polja u njemu se indukuje
elektromotorna sila. Posmatrajmo zatvorenu, provodnu konturu C koju obrazuju baterija, provodne šine i
provodnik. Posle vremena dt provodnik se pomeri za rastojanje dx  v  dt u smeru brzine kretanja, a
 ELEKTROMAGNETIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 8

površina konture C se poveća za dS  Ldx  Lvdt . Promena površine konture C uzrokuje promenu
magnetskog fluksa Φ kroz konturu, a promena fluksa u vremenu indukuje elektromotornu silu u konturi
prema Faradejevom zakonu.

 C    
B dS B
E L
   
i,e v
 r   
dx
0 x x+dx x

Neka je kontura C orijentisana kao na slici. U odnosu na isti referentni smer konture računaju se fluks i
indukovana elektromotorna sila. Kako je d    B  dS  BLdx  BLv  dt , jer je u pitanju porast fluksa,
indukovana ems u konturi je:
d BLv  dt
e    BLv , sa smerom kao na slici. Struja u provodniku je onda
dt dt
E  e(t ) E  e(t ) E  BLv 1.5  1 0.2  5
i(t )      0.25[A] u označenom smeru.
r r r 2
b) Postupajući analogno prethodnom slučaju, dobija se d   B  dS   BLdx   BLv  dt , jer je sada u
pitanju smanjenje fluksa kroz konturu zbog smanjenja površine konture.

 C    
B dS B
E L
   
i,e v
 r   
dx
0 x-dx x

Indukovana ems u konturi C je:

d  BLv  dt
e   BLv , sa smerom kao na slici. Struja u provodniku je sada
dt dt
E  e(t ) E  e(t ) E  BLv 1.5  1 0.2  5
i(t )      1.25[A] u označenom smeru.
r r r 2
Vrtložne struje
Kada vremenski promenljivo magnetsko polje postoji u masivnim metalnim provodnicima
kao što su, na primer, feromagnetska jezgra transformatora i prigušnica i magnetska kola
električnih mašina, onda se u njima indukuje promenljivo električno polje koje proizvodi vihorne,
vrtložne ili Fukoove struje čije se strujnice zahvataju sa linijama magnetskog polja kao beočizi na
lancu. Vrtložne struje utoliko su većeg intenziteta ukoliko su provodnici bolji. U mnogim
 ELEKTROMAGNETIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 9

slučajevima pojava tih struja dvostruko je štetna: a) pošto su feromagnetici koji se koriste za izradu
jezgara magnetskih kola obično dobri provodnici, to se u njima indukuju vrtložne struje velikog
intenziteta koje usled Džulovog efekta proizvode neželjeno zagrevanje tih delova mašina i uređaja i
tako dovode do nepotrebnih energetskih gubitaka i b) sopstveno magnetsko polje vrtložnih struja
superponira se na primarno polje, pa se po Lencovom zakonu smanjuje ukupan fluks magnetskog
kola, a osim toga on se i neravnomerno raspodeljuje po preseku kola. To je ilustrovano na sl. 5a,
gde je prikazan presek jednog feromagnetskog jezgra sa vremenski promenljivim primarnim
magnetskim poljem indukcije B. Pošto je magnetsko polje indukovanih struja najveće u sredini
jezgra, tu je najveće i slabljenje primarnog fluksa. Zbog toga je rezultantna magnetska indukcija
najveća uz graničnu površ jezgra i opada prema njegovoj unutrašnjosti.

Sl. 5
Da bi se pomenuti neželjeni efekti u jezgrima magnetskih kola sveli na što manju meru
(Džulovi gubici i neravnomernost raspodele fluksa po preseku), jezgra se izrađuju od tankih i
međusobno lakovima ili oksidima izolovanih feromagnetskih limova (sl. 5b). Limovi su legirani sa
nekoliko procenata silicijuma da bi se smanjila njihova specifična električna provodnost. Osim
toga, limovi se postavljaju tako da linije magnetskog polja budu paralelne njihovoj većoj površi, a
nikako da budu upravne na nju.
Sopstvena induktivnost
Posmatrajmo tanku, usamljenu provodnu konturu K u vazduhu sa vremenski promenljivom
strujom i(t) (sl. 6a). U okolini konture postoji vremenski promenljivo magnetsko i indukovano
električno polje. To električno polje duž konture K generiše ems e koja se zove ems samoindukcije,
a sama pojava naziva se samoindukcija. Magnetsko polje
koje stvara struja konture i(t) generiše i sopstveni
magnetski fluks φ kroz konturu proporcionalan struji i(t),
pošto je kontura u magnetski linearnoj sredini.
Dakle, u linearnoj sredini je φ=Li(t), gde se
koeficijent proporcionalnosti L  (t ) / i(t ) koji zavisi od
veličine i oblika konture, kao i magnetskih osobina
sredine naziva sopstvena induktivnost, samoinduktivnost,
ili prosto induktivnost konture K. Jedinica za induktivnost
je Henri [H].
Sl. 6.a
Ems indukovana u konturi prema Faradejevom
 ELEKTROMAGNETIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 10

zakonu određena je relacijom e= -dφ/dt= -Ldi/dt. Relacije φ=Li(t) i e= -Ldi/dt važe kada je struja
i(t) vremenski konstantna (=I), ali i vremenski čak brzo promenljiva (mada ne i ekstremno brzo).
Zbog toga se induktivnost konture obično određuje iz relacije L=φ/I, gde je I vremenski
konstantna struja, a φ sopstveni magnetski fluks konture.

Zadatak 9: Na torusu od neferomagnetnog materijala prikazanom na slici ravnomerno i gusto namotano je

N zavojaka žice u jednom sloju.
a) Odrediti tačnu induktivnost torusa.
b) Odrediti približnu induktivnost torusa smatrajući torus tankim. N
Rešenje: a
b
Sopstvena induktivnost torusa je odnos sopstvenog fluksa kroz
torusni namotaj i jačine struje namotaja, L  Φ / I .
Zbog povezanosti referentnih smerova struje, magnetne indukcije i
normale na površinu namotaja, sopstvena induktivnost L je uvek
pozitivna veličina. b
Kada se kroz namotaj od N zavojaka uspostavi struja jačine I, a ref.
smer
magnetska indukcija u torusu je, na osnovu Amperovog zakona,  B
d
NI  n
B ( x )  0 , a  x  b. x
2  x
Sopstveni magnetni fluks kroz N namotaja na torusu je onda:
b b b
NI N 2 Id b
Φ  N  B  dS  N  BdS  cos( B, n ) N  0 d  dx  0 ln .
a a a
2 x 2 a
Tačna induktivnost toursnog namotaja je:
Φ N 2d b
L  0 ln .
I 2 a
NI
b) Magnetna indukcija na srednjoj liniji torusa iznosi: B  0 , gde je rsr  (a  b) / 2 , srednji
 ( a  b)
poluprečnik torusa. Sopstveni fluks kroz N namotaja tankog torusa je onda:
NI ba
Φprib  N 0 d (b  a)  0 N 2 Id ,
 ( a  b)  (a  b)
jer se magnetno polje može smatrati homogenim po poprečnom preseku torusa. Približna induktivnost je
N 2 d (b  a)
Lprib  0 .
 ( a  b)
Zadatak 10: Odrediti podužnu spoljašnju induktivnost Ls'
dugog koaksijalnog vazdušnog voda kod koga je R2/R1=e.
Zanemariti efekat krajeva.
Rešenje:
Elementaran magnetski fluks dφ kroz elementarnu
trakastu površ dužine b i debljine dr, ukupan fluks φ kroz
šrafiranu površ iste dužine i debljine R2-R1, spoljašnja
induktivnost Ls odsečka voda dužine b i njegova podužna
spoljašnja induktivnost Ls' − dati su sledećim relacijama:
 ELEKTROMAGNETIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 11

0  I   I  b dr
d  B  dS  B  dS   b  dr  0  ,
2  r 2 r
  I  b 2 dr 0  I  b R 
R

 0    ln  2  ,
2 R1
r 2  R1 
 0  b R  0  R2 
Ls    ln  2 , Ls '   ln    0.2 [H/m] .
I 2  R1
 2  R1 
Međusobna induktivnost. Posmatrajmo dve tanke i nepokretne provodne konture C1 i C2 u
vazduhu (sl. 7a) u kojima postoje vremenski promenljive struje i1(t) i i2(t), respektivno. Svaka od
njih u okolnom prostoru stvara vremenski promenljivo magnetsko i električno polje. Pošto je
sredina u kojoj se konture nalaze linearna u magnetskom pogledu, to je indukcija svake od njih
proporcionalna struji konture.

0 B 0
i2 (t )
l1
i2 (t ) r
dl2 dl2
r dl1
dl1 i1 (t )
l2
i1 (t ) C2
r | r|
C1
(a) (b)

Sl. 7
Dakle, kada se dve tanke, provodne konture C1 i C2 nađu u magnetski linearnoj sredini tada
su fluks φ12 magnetskog polja struje konture C1 kroz konturu C2 i fluks φ21 magnetskog polja struje
konture C2 kroz konturu C1 dati sledećim relacijama:
12  L12  I1  12  L12  i1; 21  L21  I2  21  L21  i2 ,
gde se koeficijenti proporcionalnosti L12 i L21, koji zavise od magnetskih osobina sredine, veličine,
oblika i položaja kontura, zovu međusobne induktivnosti kontura. Primetimo i da te induktivnosti
mogu biti pozitivne ili negativne, što nema neki određen fizički smisao, već je to posledica odnosa
usvojenih orijentacija kontura. Na primer, za konture na sl. 7a međusobna induktivnost je
pozitivna, a promenom orijentacije sàmo jedne od njih ta induktivnost postaje negativna. Jedinica
za međusobnu induktivnost je takođe Henri [H]. Između međusobnih induktivnosti bilo koje dve
tanke konture u linearnoj sredini postoji sledeća fundamentalna veza L12  L21 .
Iz Faradejevog zakona elektromagnetske indukcije sledi da je ukupna indukovana elektromotorna
sila u svakoj od kontura repektivno:
d d 21 di di
e1  e11  e21   11    L11  1  L21  2 i
dt dt dt dt

d 22 d12 di di
e2  e22  e12      L22  2  L12  1 .
dt dt dt dt
Sa e 11 i e 22 označene su ems samoindukcija kontura, a sa e 12 i e 21 ems međusobnih indukcija.
 ELEKTROMAGNETIKA 2 (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 12

Energija magnetskog polja

Zapreminska gustina energije magnetskog polja wm=dWm/dV, u opštem slučaju je:
B
dWm
wm    H  dB
dV B0

gde je B dostignut intenzitet magnetske indukcije u stacionarnom stanju, a B0 indukcija u

supstanciji neposredno pre uključivanja struja koje generišu magnetizaciono polje. Kod
dijamagnetika i paramagnetika, kao i feromagnetika koji prethodno nisu bili magnećeni, imamo da
je B0=0.
Zapreminska gustina energije wm apsorbovane od strane magnetskog polja u linearnim
sredinama (u takve spadaju dijamagnetici i paramagnetici kod kojih je uvek B=μH) data je
relacijom:
H2 1
B B H
dWm B2 1
wm    H  dB   H  dB     H  dH   BH   B H ,
dV B0  0 B0  0 H0 0
2 2 2 2
gde je B=|B|, H=|H|, dok je μ μ0 konstantna magnetska permeabilnost sredine.
Zapreminska gustina energije wm koju apsorbuje magnetsko polje u nelinearnoj sredini (to su
pre svega feromagnetici data je relacijom:
dWm B
wm    H  dB ,
dV B0

pri čemu je indukcija B=|B| nelinearna i višeznačna funkcija jačine magnetizaconog polja H=|H|,
dok je u opštem slučaju početna indukcija B0  0.
Akumulisana magnetna energija kalema
Kalem se najčešće realizuje u obliku solenoidnog ili torusnog
i(t) L namotaja sa jednim ili više slojeva navojaka i vazdušnim ili
feromagnetskim jezgrom. Induktivnost kalema sa N zavojaka,
+ e(t) + određuje iz relacije L=φ/I, gde je φ fluks kalema, a I struja
kalema. Primetimo da su algebarski znak fluksa φ i ems
u(t) d (t ) di(t )
samoindukcije e(t )    L vezani sa usvojenom
d (t ) d (t )
di(t )
orijentacijom zavojaka koja je u smeru struje i(t). Sledi u (t )  e(t )  L sa usaglašenim
d (t )
referentnim smerovima struje i napona kalema kao na slici.
Akumulisana magnetska energija linearnog kalema induktivnosti L u kojem postoji struja i(t) i
magnetski fluks φ(t) data je sledećom relacijom:
1 1  2 (t )
Wm (t )   L  i 2 (t )   (t )  i(t ) 
2 2 2L
 PROSTOPERIODIČNE STRUJE (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 1

Ustaljeni sinusni (prostoperiodični) režim

Ako u kolu deluje prostoperiodični (naponski ili strujni) izvor kružne učestanosti ω, tada su u
ustaljenom stanju, svi naponi i sve struje u tom kolu takođe prostoperiodični sa istom kružnom
učestanošću ω. Rešavanje kola sa naizmeničnim strujama u vremenskom domenu je isuviše
matematički intenzivno, pa se zbog toga primenjuje fazorski račun.
Fazori
Neka je prostoperiodični napon u(t )  U m cos(  t   )  U  2  cos(  t   ) , gde je
U ─ efektivna vrednost napona, Um ─ amplituda napona
(t + ) ─ trenutna faza napona,  ─ početna faza napona,
f ─ učestanost napona f  1/ T , T ─ period napona,
ω ─ kružna učestanost,   2 f  2 / T .

vremenski domen (t) u (t )  U  2  cos(  t   ) vremenski domen (t)

u (t )  Re[U  2  e j (t  ) ]
u (t )  Re[U  2  e jt  e j ]
u (t )  Re[U  e j  2  e jt ]
u (t )  Re[U  2  e jt ]
kompleksni domen U  U  e j  U  . kompleksni domen
(jω)
Kompleksna veličina U  U  e  U  naziva se fazor napona(jω)
j
u (t ) .

Otpornik u ustaljenom prostoperiodičnom režimu:

uR  R  i  R  I m  cos( t  )  U Rm  cos( t  R )  U Rm  R  I m  R = , tj.
► U ustaljenom prostoperiodičnom režimu struja otpornika i napon na njemu uvek su u fazi (tj.
θ R  ψ ). Efektivna vrednost (prostoperiodičnog) napona na otporniku je
U R  R  I , gde je I efektivna vrednost struje kola.
U ustaljenom stanju struja i i napon na otporniku uR mogu se predstaviti u obliku:
m
i  2  Re I  e jt r m r
 uR  2  Re U R  e jt ,
to se odatle pri usaglašenim smerovima za napon uR i struju i lako dobija sledeća implikacija,
t: uR  2  Re U R  e jt   R  i  2  Re R  I  e jt   U R  R  I  Z R  I . (1)
Relacija (1) pokazuje da se kompleksni predstavnik napona na otporniku usaglašenog smera sa
strujom, dobija kao proizvod termogene otpornosti R (ili "kompleksne impedanse" otpornika ZR=R)
i kompleksnog predstavnika struje I.
Kalem u ustaljenom prostoperiodičnom režimu:
di d 
uL  L   L I m  cos(   t  )=    L  I m  sin(   t  )    L  I m  cos(   t   )=
dt dt 2

 U Lm  cos(   t   L )  U Lm   L  I m  L    .
2
►U ustaljenom prostoperiodičnom režimu struja kalema fazno zaostaje za naponom na njemu za
ugao π/2 (tj. θL-ψ=π/2). Efektivna vrednost napona na kalemu je
U L    L  I  X L  I (X L    L  induktivna otpornost kalema )
 PROSTOPERIODIČNE STRUJE (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 2

S obzirom da se struja i i napon kalema uL mogu predstaviti u svakom trenutku u sledećem obliku:
m
i  2  Re I  e jt r m r
 uL  2  Re U L  e jt ,
to se odatle pri usaglašenim smerovima za napon uL i struju i lako dobija sledeća implikacija,

t: uL  2  Re U L  e jt   L   2  Re (j L)  I  e jt   U L  (j L)  I  Z L  I .

di
(2)
dt
Relacija (2) pokazuje da se kompleksni predstavnik napona kalema usaglašenog smera sa strujom,
dobija kao proizvod kompleksne impedanse kalema ZL=jωL i kompleksnog predstavnika struje I.
Kondenzator u ustaljenom prostoperiodičnom režimu:
du d 
i  C C  C U cm cos(t  C )  CU cm sin(t  C )  CU cm cos(t  C  ) 
dt dt 2

 I m cos(t  )  I m  CU cm    C  .
2
► U ustaljenom prostoperiodičnom režimu struja kondenzatora fazno prednjači naponu na njemu
za ugao π/2 (tj. ψ-θC= π/2).. Efektivna vrednost napona na kondenzatoru je,
1
UC   I  XC  I
 C
Pošto se struja i i napon kondenzatora uC mogu predstaviti u svakom trenutku u obliku:
i  2  Re I  e jt   uC  2  Re U C  e jt  ,
to se odatle pri usaglašenim smerovima za napon uC i struju i lako dobija sledeća implikacija

t: i  2  Re I  e jt   C  C  2  Re (j C ) U C  e jt   U C 

du 1
I  ZC I . (3)
dt j C
Dobijena relacija (3) pokazuje da se kompleksni predstavnik napona na kondenzatoru usaglašenog
smera sa strujom, određuje kao proizvod kompleksne impedanse kondenzatora ZC=1/(jωC) i
kompleksnog predstavnika struje I.
Svi zakoni koji važe u elektrokinetici vremenski konstantnih struja, važe i u ustaljenom
prostoperiodičnom režimu, stim što se umesto trenutnih vrednosti struja i napona koriste
kompleksni predstavnici struja i napona, a umesto RLC elemenata njihove impedanse.
Relacije (1), (2) i (3) koje povezuju kompleksne predstavnike napona i struje otpornika, kalema i
kondenzatora predstavljaju kompleksne oblike Omovog zakona za te elemente.
Prema tome, u ustaljenom prostoperiodičnom režimu u RLC kolima i mrežama:
(a) Sa kompleksnim impedansama elemenata postupa se isto kao i sa otpornicima u termogenim
mrežama. Kompleksna impedansa u opštem slučaju je oblika Z=R+jX=Zej, gde je R-rezistansa, X-
reaktansa, Z je moduo, a -argument kompleksne impedanse Z. Kod RLC mreža uvek je R0, a X
može biti > 0 ("pretežno induktivna" impedansa) ili < 0 ("pretežno kapacitivna" impedansa), u
zavisnosti od RLC parametara i kružne frekvencije. Recipročna vrednost impedanse Z zove se
admitansa Y:
1 1 R X R X
Y   2  j 2  G  j  B, G  2 , B 2 ,
Z R  j X R  X 2
R X 2
R X 2
R  X2
gde se G zove konduktansa, a B susceptansa admitanse Y.
(b) Važe kompleksni oblici svih navedenih teorema mreža i svih metoda koje se koriste za analizu
tih mreža (npr., metod konturnih struja, metod potencijala čvorova itd.).
 PROSTOPERIODIČNE STRUJE (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 3

Sl. 1
Za RLC kolo na sl. 1, iz kompleksnog oblika Omovog zakona za RLC elemente i drugog Kirhofovog
zakona, odmah se dobija:
E E E E  e j
I     I  e j()  I  e j ,
Z R  j   L  1  1  Z  e j
R  j    L  
j   C   C 
 1 
  L 
 C  ,
2
 1   1 
Z  Z  e j  R  j    L   , Z | Z | R    L 
2
 ,   arctan  
  C    C   R 
 
gde je E-kompleksni predstavnik prostoperiodične ems generatora e(t), a Z-kompleksna impedansa
rednog RLC kola.
Ustaljen prostoperiodični režim koji vlada u RLC kolu na sl. 1 kada je frekvencija generatora
ω=ω0=1/ LC zove se fazna rezonancija. Tada su ems i struja kola u fazi ( =0), kompleksni
predstavnik struje kola je I=E/R, a napona na kalemu i kondenzatoru UL=(jω0L/R)E=(j L / C /R)E i
UC=E/(jω0CR)=(-j L / C /R)E, respektivno. Prema tome, efektivne vrednosti napona na kalemu i
kondenzatoru kod rednog RLC kola u faznoj rezonanciji su UL=UC=( L / C /R)E i u slučaju kada je
L / C R one mogu višestruko da premaše efektivnu vrednost ems kola E. Usled toga u kolu
tada može nastupiti proboj dielektrika u kondenzatoru, ili oštećenje izolacije žice kod kalema. Pri
faznoj rezonaciji naponi uL i uC su u protivfazi, tj. njihove početne faze razlikuju se za  (L-C=.
Snaga u kolima i mrežama sa prostoperiodičnim strujama.
Posmatrajmo proizvoljan prijemnik kompleksne impedanse Z=U/I=Zej (sl. 2a), koji može biti ili
neki potrošač u pravom smislu te reči, ili ekvivalentni deo neke električne mreže.
Prijemnik kompleksne impedanse Z i,I Trenutna snaga koju ovaj generator
odaje je ei, a trenutna snaga
Singularni potro{ a~, koju prima je - ei.
mre`a ili sistem e, E
1 2 cos - faktor snage prijemnika
i,I sin - faktor reaktivnosti prijemnika

u ,U
Trenutna snaga koju ovaj generator
|U | U ig , I g u ,U odaje je ui g, a trenutna snaga
Z  Z  e j , Z  Z   koju prima je - uig .
|I| I

(a) (b)
Sl. 2
 PROSTOPERIODIČNE STRUJE (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 4

Kompleksna impedansa Z zavisi od parametara prijemnika i od kružne frekvencije T .

Ako je prijemnik sa sl. 2a priključen na generator napona u=U 2 cos(ωt+θ) i ako je njegova
struja u ustaljenom prostoperiodičnom režimu i=I 2 cos(ωt+), tada je trenutna snaga koju ovaj
potrošač prima data relacijom:
p(t )  u(t )  i (t )  2UI  cos(t  )  cos(t  )  UI  cos(  )  UI  cos(2t    ) 
 UI  cos  UI  cos(2t    ), gde je    - - fazna razlika izmedju napona i struje . (4)
Iz prethodne relacije sledi da je frekvencija trenutne snage prijemnika 2f. Ta snaga, u slučaju kada
je cos1, može biti čak i negativna u određenim vremenskim intervalima. To znači da se u tim
intervalima prijemnik ponaša kao izvor i da vraća energiju izvoru napona u(t). Na sl. 2b prikazana je
usvojena konvencija o smerovima napona i struje generatora koju valja poštovati da bi se pravilno
odredila snaga generatora. Iz relacije (4) lako se zaključuje da je p(t)  0 ( t), ako i samo ako je
prijemnik čisto termogenog karaktera, tj. ako je =0 (tj. ako su napon i struja prijemnika u fazi).
Srednja ili aktivna snaga prijemnika P definiše se preko relacije (4) na sledeći način:

z z
T/2 T
2 1
P  p( t )   p(t )  dt   p(t )  dt  UI  cos [W] ,
T 0
T 0
i predstavlja srednju brzinu sa kojom se električni rad generatora u prijemniku pretvara u toplotu,
mehanički rad (npr. kod motora naizmenične struje) ili u druge vidove rada ili energije i nepovratno
odlazi iz mreže. Primetimo da je kod idealnog kalema i kondenzatora cos=0, što znači da idealni
reaktivni elementi ne konzumiraju aktivnu snagu. U tehničkoj praksi od interesa je poznavanje
srednje, ili aktivne snage P. Usvojeno je da se coszove faktor snage, a sin faktor reaktivnosti
prijemnika.
Trenutna i aktivna snaga čisto termogenog prijemnika (tj. otpornika) prikazanog na sl. 3a su:
u 2 (t ) 2  U 2 U2 U2
pR (t )    cos ( t ) 
2
 [1  cos(2 t )]  0, PR  pR (t )  ,
R R R R
što znači da se električna energija u otporniku praktično stalno pretvara u toplotu (ali ne i
obrnuto), zbog čega se za otpornik kaže da je čisto aktivni prijemnik.
u(t )  U 2  cos(  t )

U U  
iR ( t )  2  cos(  t ) iL (t )  2  cos(  t  ) iC (t )    C  U 2  cos(  t  )
R  L 2 2

R L C

iR ( t ) iL ( t ) iC ( t )
u( t ) u( t ) u( t )

(a) (b) (c)

Sl. 3
Trenutna snaga idealnog kalema na sl. 3b je:
2 U 2 U2
pL (t )  u (t )  iL (t )   cos( t )  sin( t )   sin(2 t ),
 L  L
što znači da se kalem naizmenično ponaša kao prijemnik i kao generator. U toku jedne poluperiode
(=T/4) snaga pL(t) je pozitivna, pa se tada energija generatora deponuje u magnetsko polje kalema,
 PROSTOPERIODIČNE STRUJE (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 5

a u toku druge poluperiode pL(t) je negativno, pa se deponovana energija kalema u celini vraća
mreži. Zato se za idealni kalem kaže da je čisto reaktivni prijemnik.
Trenutna snaga idealnog kondenzatora na sl. 3c je:
pC (t )  u(t )  iC (t )  2   C  U 2  cos( t )  sin( t )   C  U 2  sin(2 t ),
što znači da se i kondenzator naizmenično ponaša kao prijemnik i generator. U toku jedne
poluperiode (=T/4) snaga pC(t) je pozitivna, pa se tada energija generatora deponuje u
"elektrostatičko" polje kondenzatora, a u toku druge poluperiode pC(t) je negativno, pa se
deponovana energija kondenzatora u celini vraća mreži. Zato se i za idealni kondenzator kaže da je
čisto reaktivni prijemnik. Ukupna energija svih kalemova i kondenzatora u nekom električnom kolu
ili mreži zove se reaktivna energija kola ili mreže.
Pretpostavimo sada da je prijemnik sa sl. 2a na proizvoljan način sastavljen od otpornika,
kalemova i kondenzatora i da je početna faza napona u(t), =0. Tada se prema relaciji (4) trenutna
snaga koju mreža-potrošač prima može predstaviti u sledećem obliku:
p(t )  u(t )  i(t )  UIcos  UIcos(2t   )  UIcos 1  cos(2t )  UIsin  sin(2t ) .
Prva od komponenti UIcos[1+cos(2ωt)] u prethodnom izrazu po znaku nikada nije negativna i
odgovara brzini sa kojom se energija generatora nepovratno predaje prijemniku. Srednja vrednost
te komponente u toku periode T je aktivna snaga P prijemnika. Druga komponenta
UIsinsin(2ωt) periodično menja i znak i vrednost sa periodom T/2 i ona opisuje brzinu razmene
energije između generatora i prijemnika. Uobičajeno je da se maksimalna brzina te razmene,
Q=UIsin naziva reaktivna snaga prijemnika, a da se sin zove faktor reaktivnosti prijemnika.
Jedinica za reaktivnu snagu je [VAr]  "volt-amper reaktivni". Reaktivna snaga i faktor reaktivnosti
otpornika su nula; reaktivna snaga kalema je QL=UI=ωLI2>0 (I je efektivna vrednost struje
kalema), a faktor reaktivnosti je sinL=1; reaktivna snaga kondenzatora je QC=-UI=-ωCU20 (U je
efektivna vrednost napona na kondenzatoru), a faktor reaktivnosti je sinC=-1.
Reaktivna snaga prijemnika je u praksi važna veličina, jer karakteriše nivo i brzinu razmene
energije između generatora i prijemnika po napojnim vodovima. U prenosu energije neizbežni su
gubici, a njihovu dopunsku komponentu stvara baš to bespotrebno "šetanje" energije između
generatora i prijemnika. Šetanje energije je veće ukoliko je reaktivna snaga prijemnika veća. U
praksi obično nastojimo da eliminišemo te neopravdane gubitke primenom postupka koji se zove
"popravka" faktora snage prijemnika. Prijemnici su retko kada čisto aktivni ili čisto reaktivni. Na
primer, statorski namotaji motora naizmenične struje svakako da imaju aktivnu, ali i pozitivnu
reaktivnu snagu. Paralelnim priključivanjem nekog kondenzatora namotaju motora, aktivna snaga
celog sistema svakako se neće promeniti, međutim, u slučaju kada kapacitivnost kondenzatora ima
tačno određenu vrednost, reaktivnu snagu sistema moguće je potpuno anulirati - kompenzovati.
Tada je, za specificiranu aktivnu snagu prijemnika neophodnu za vršenje određenog rada, struja u
napojnim vodovima minimalne efektivne vrednosti. Primetimo da su u tom slučaju napon i struja
čitavog sistema u fazi, što znači da je u njemu uspostavljena fazna rezonancija (cos=1  ).

Zadatak 1: Za induktivni prijemnik na slici (to može biti statorski namotaj nekog motora naizmenične
struje), odrediti kapacitivnost kondenzatora C tako da faktor snage sistema bude jednak jedinici.

Rešenje:
 PROSTOPERIODIČNE STRUJE (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 6

Neka je U=Uejθ (θ=0) kompleksni predstavnik napona u(t), a IC=jωCU i IL=U/(R+jωL) kompleksni
predstavnici struja iC, iL , redom. Iz I Kirhofovog
zakona sledi:
 1 
I  I C  I L   jC   U 
 R  j L 
R  L 
 U  j  C  2 2 
U
R  (L )
2 2
 R  (L ) 
Faktor snage celog sistema biće jednak jedinici ako
je imaginarni deo kompleksnog predstavnika struje
glavne grane I ravan nuli. To će biti kada je
C=L/[R2+(ωL)2], pa na osnovu toga dalje sledi:
R R C R
I U   U , odnosno i(t )  I 2  cos( t )  2 U 2  cos( t ) .
R  (  L )
2 2
L R  (   L )2
Posle popravke faktora snage, aktivna snaga mreže je nepromenjena P=RU2/[R2+(ωL)2], ali je zato efektivna
vrednost I glavne struje minimizirana na vrednost I=RU/[R2+(ωL)2]. Efektivna vrednost struje prijemnika
IL=U/[R2+(ωL)2]1/2=[1+(ωL/R)2]1/2I=I/cos ostaje ista pre i posle popravke faktora snage.

►Aktivnu snagu P i reaktivnu Q prijemnika kompleksne impedanse Z=Zej= Zcos+jZsin=R+jX ,

moguće je predstaviti u sledećem opštem obliku:
P  U  I  cos  Z  I 2  cos  R  I 2  0 [W] , Q  U  I  sin  Z  I 2  sin  X  I 2 [VAr] .
Pored trenutne, aktivne i reaktivne snage u mrežama sa prostoperiodičnim strujama koriste se još
i prividna snaga S i kompleksna prividna snaga S, čija je zajednička jedinica VA. Prividna snaga
prijemnika impedanse Z definisana je kao:
S  U  I  Z  I 2  P 2  Q2 [VA] (  P  S  cos  Q  S  sin) .
Neka su U=Uexp(jθ) i I=Iexp(jψ)  kompleksni predstavnici napona u i struje i prijemnika.
Kompleksna prividna snaga S prijemnika definiše se na sledeći način:

S:  U  I  U  e j  (I  e j )  U  I  e j( )  U  I  e j  U  I  cos  j  U  I  sin  P  j  Q,

S  Z  I  I  ( R  j  X )| I |2  R  I 2  j  X  I 2  P  j  Q,
Prividna snaga mašina naizmenične struje predstavlja graničnu snagu sa kojom one mogu trajno
raditi bez pregrevanja.
Kompleksna prividna snaga koju generator ulaže (videti sl. 2b) definiše se na sledeći način:
R| E  I U|V  P  j Q RS P  aktivna snaga generatora UV,
S

g
Sg
|TU  I |W

g
g
TQ  reaktivna snaga generatoraW
g
g

Sg | S g|  Pg2  Qg2  prividna snaga generatora

►Trougao impedanse i trougao snage

X
jarctg
Z  R  jX , Z  R  jX  R 2  X 2  e R
 Ze j
S  U  I *  Z  I  I *  Z  I 2  (R  jX )  I 2  R  I 2  jX  I 2  P  jQ
 PROSTOPERIODIČNE STRUJE (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 7

P X
Faktor snage cos   , gde je   arctg argument impedanse i istovremeno fazni stav
S R
između napona i struje na impedansi.

S  Z I2
Z  R X 2 2
X Q  X I2
 
R P  RI2

Zadatak 2: U RC mreži na slici uspostavljen je ustaljeni

prostoperiodični režim. Ako je R=100[Ω] i
e(t)=100cos(400t)[V] odrediti:
a) kapacitivnost C tako da efektivne vrednosti struja iC i iR
budu jednake. Odrediti zatim i trenutne vrednosti struja i,
iC i iR. Nacrtati fazorski dijagram mreže.
b) aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu mreže.
c) induktivnost L koju je potrebno priključiti RC mreži tako
da efektivna vrednost struje i bude minimalna. Kolika je tada reaktivna snaga RLC mreže?
Rešenje:
a) Naponi na kondenzatoru i otporniku jednaki su elektromotornoj sili e(t). Fazori struja iC i iR su
IC  YC  E  jC  E i I R  YR  E  E / R  , gde je E  100 / 2[V] fazor elektromotorne sile e(t).
Da bi efektivne vrednosti (moduli fazora) struja bile jednake potrebno je da važi | IC |  | I R | , tj.
1 1
| jC  E || E / R | , sledi CE  E / R , pa se konačno dobija C    25[μF] .
  R 400 100
100 1 1 j 2 1 
Sada je I C  jC  E  j 400  25 106  j  e   [A] , a u vremenskom domenu
2 2 2 2 2

iC (t )  1 cos(400t  )[A] .
2

IC
I

 /4 E
0 IR fazna osa
Kolo i njegov fazorski dijagram

E 1 100 1
Analogno I R     [A] , pa je iR (t )  1 cos(400t )[A] .
R 100 2 2
Fazor struje izvora je na osnovu I Kirhofovog zakona:
 PROSTOPERIODIČNE STRUJE (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 8

 
1 1 1 1 jarctg
1
1 j j 
I  IC  I R  j   (1  j )  [ 12  12  e 1
]  2e 4  1e 4  1 [A] ,
2 2 2 2 2 4

odnosno u vremenskom domenu i (t )  2  cos(400t  )[A] .
4
b) Kompleksna snaga izvora je
*
100  1  100 1
S  EI *   (1  j )    (1  j )  50(1  j ) .
2  2  2 2
Kako je S  P  jQ , to je P  50[W] , Q  50[VAr] i S  50 2[VA] .

c) Nakon priključivanja induktivnosti L paralelno kondenzatoru i otporniku struja izvora je:

1 1 1 1 
I  Y  E  (  jC  )  E    j (C  )  E , a njena efektivna vrednost:
R j L R  L 
1 1 1 1 2 1
| I | | E |   j (C  )  E  ( )2  (C  ) . Minimum izraza je za C   0 , pa je tražena
R L R L L
1 1 1
induktivnost L   [H] , a admintansa kola Y  . Snaga kola u ovom slučaju je
C 4
2
R
1 1 100 2
S  E  I *  E  (Y  E )*  Y *  ( E  E * )  Y *  E 2   E 2  ( )  50 ,
R 100 2
pa je P=50[W], Q= 0[VAr] i S=50[VA].

Zadatak 3: U mreži na slici uspostavljen je ustaljeni prostoperiodični režim. Odrediti:

(a) trenutne vrednosti označenih struja i napona,
(b) aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu mreže,
(c) pokazati da su u ovoj mreži ems e(t) i struja i(t) u fazi   (0, ) .

Rešenje:
a) Ukupna impedansa mreže sa slike je
ZU  (Z R  Z L ) || (Z R  ZC ) , gde su
Z R  R  500[] ,
Z L  j L  j 2 104  25 103  j500[] i
1 1 1
ZC  j j   j500[]
jC C 2 10 100 109
4

impedanse otpornika, kalema i kondenzatora,

redom. Zamenom se dobija:
ZU  (Z R  Z L ) || (Z R  ZC )
ZU  (500  j500) || (500  j500)
500(1  j )  500(1  j ) 5002  2
ZU    500[]
500(1  j )  500(1  j ) 500  2
Označene struje jednake:
E E  e j 10  e j / 4
I     20  e j / 4 [mA] , pa je i(t )  20 2 sin(2 10 t   / 4)[mA] ,
4

ZU ZU 500
 PROSTOPERIODIČNE STRUJE (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 9

E 10  e j / 4 10  e j / 4
I1     10 2[mA] , pa je i1 (t )  20sin(2 10 t )[mA] ,
4

Z R  Z L 500(1  j ) 500 2  e j / 4

E 10  e j / 4 10  e j / 4
I2     10 2  e j / 2 [mA] , pa je i2 (t )  20sin(2 10 t   / 2)[mA] .
4

Z R  ZC 500(1  j ) 500 2  e  j / 4

Naponi na kalemu i kondenzatoru su:

U L  Z L  I1  j500 10 2 103  j5 2[V]  uL (t )  10sin(2 104 t   / 2)[V] ,
UC  ZC  I 2   j500 10 2  e j / 2 103  5 2[V]  uC (t )  10sin(2 104 t )[V] .
b) Kako u kolu postoji samo jedan izvor to je ukupna snaga izvora jednaka ukupnoj snazi mreže. Kompleksna
j / 4
snaga izvora je S  E  I  10  e
*
 (20  e j / 4 103 )*  10  e j / 4  (20  e j / 4 103 )  0.2[VA] , pa je
P=0.2[W], Q= 0[VAr] i S=0.2[VA].
c) Kako je ukupna impedansa kola realna veličina, ZU  500[] , koja ne zavisi od kružne učestanosti
izvora ω, to se kolo ponaša kao čisto termogeno (otporničko) pa su struja i napon izvora uvek u fazi.

Zadatak 4: U mreži na slici uspostavljen je ustaljeni prostoperiodični režim. Odrediti:

(a) trenutnu vrednost struje kalema i(t),
(b) aktivnu snagu mreže.
Brojni podaci: e1 (t )  2 E sin(t ) , e2 (t )  2 E cos(t ) , ig (t )  2 I g sin(t ) , E  100[V] ,

I g  0.1[A] ,   104 [rad/s], R  R1  1[k] , L  0.1[H] , C  0.1[ F] .

1
R
i
C
→

+ ig
e1 L R1
+
e2

Rešenje:
a) Odredimo najpre fazora izvora:
e1 (t )  2E sin(t )  E1  E  100[V] ,
e2 (t )  2E cos(t )  2 E sin(t   / 2)  E2  E  e j / 2  j100[V] i
ig (t )  2I g sin(t )  I g  I g  0.1[A] .
Po metodi potencijala čvorova, usvajajući čvor 0 za referentni, dobijamo:
1 1 1 E
  jC   V1  1  jCE2  I g .
R j L R1  R
Nakon zamene brojnih vrednosti i izračunavanja sledi V1  50[V] .
V1 50
Struja kalema je onda I     j50[mA]  50  e j / 2 [mA] , odnosno u vremenskom
j L j 10  0.1
4

domenu i(t )  50 2 sin(10 t   / 2)[mA] .

4
 PROSTOPERIODIČNE STRUJE (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 10

b) Kako se aktivna snaga razvija samo na termogenim otpornicima, ukupna aktivna snaga mreže jednaka je
snazi termičke disipacije na otpornicima R i R1 :
P  R  I R 2  R1  I R12 , gde su I R i I R1 efektivne jačine struja kroz otpornike R i R1 . Njihove vrednosti su:
E1  V1 100  50 V 50
IR    50[mA] i I R1  1   50[mA] .
R 1000 R1 1000
3 2 3 2
Aktivna snaga mreže je P  R  I R  R1  I R1  1000  (50 10 )  1000  (50 10 )  5[W] .
2 2

Prilagođenje po snazi
U praksi često postoji potreba da se impedansa prijemnika odabere
tako da njegova aktivna snaga bude maksimalna. Za prijemnik se tada
kaže da je (optimalno) prilagođen po snazi generatoru tj. da je ostvaren
uslov maksimalnog prenosa (aktivne) snage. Sa sličnim problemom već
smo se sreli u elektrokinetici vremenski konstantnih struja kada smo
pokazali da se prilagođenje po snazi može ostvariti ako i samo ako je
otpornost prijemnika jednaka unutrašnjoj otpornosti generatora.
Međutim, u kolima prostoperiodične struje prijemnik u opštem
slučaju karakteriše kompleksna impedansa Zp, a generator kompleksna
unutrašnja impedansa Zg. Realni naponski generator (E, Zg) Sl. 4
"kompleksne ems" E prikazan na slici 4 može biti, takođe i ekvivalentni Tevenenov generator koji
predstavlja neku složenu električnu mrežu između neke njene dve tačke, ili dva čvora označena sa
"Ø". Naravno, "kompleksne ems, struje i naponi" nemaju nikakavog fizičkog smisla, već isključivo
predstavljaju kompleksne predstavnike odgovarajućih prostoperiodičnih fizičkih veličina. Imajući to
u vidu, mi govorimo o "kompleksnoj ems", umesto o kompleksnom predstavniku ems, ili o
"kompleksnoj struji", umesto o kompleksnom predstavniku struje.
Ako su u kolu prikazanom na sl. 4 kompleksna impedansa generatora Zg=Rg+jXg, a prijemnika
Zp=Rp+jXp, tada su kompleksna struja I, napon U i prividna snaga Sp prijemnika:
E E E
I   ,
Z g  Z p ( Rg  j  X g )  ( Rp  j  X p ) ( Rg  Rp )  j  ( X g  X p )

E
I | I | , E | E | ,
(Rg  Rp )  (X g  X p )2
2

(Rp  j  X p )  E  (Rp  j  X p )  E 2
U  Zp  I  , Sp  U  I  Zp  I  2

(Rg  Rp )  j  (X g  X p ) (Rg  Rp )2  (X g  X p )2

Rp  E 2 Xp  E2
 Pp  j  Qp  Pp   Qp  .
( Rg  Rp ) 2  ( X g  X p ) 2 ( Rg  Rp ) 2  ( X g  X p ) 2
Može se jednostavno pokazati da je aktivna snaga Pp prijemnika maksimalna ako je
istovremeno Xp= -Xg i Rp=Rg .
Prijemnik kompleksne impedanse Zp optimalno je prilagođen naponskom generatoru kompleksne
impedanse Zg ako je Zp=Zg*, tj. ako je Rp=Rg i Xp=−Xg. Aktivna snaga prijemnika tada je
maksimalna i jednaka E2/(4Rg). Uslov Zp=Zg* zove se uslov prilagođenja po snazi.
 PROSTOPERIODIČNE STRUJE (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 11

Ako je prijemnik prilagođen po snazi generatoru, tada je aktivna snaga koju generator ulaže
2
Pg=E /(2Rg), dok je reaktivna snaga Qg=0[VAr]. S obzirom da je aktivna snaga prijemnika tada
Pp=E2/(4Rg), zaključujemo da se tačno jedna polovina uložene aktivne snage potroši na zagrevanje
generatora usled Džulovog efekta. Kod generatora male snage (u elektronskim i
telekomunikacionim kolima i mrežama) prilagođenje po snazi ima određeni smisao, dok kod
prijemnika velike snage (to su prijemnici električne energije iz gradske mreže) takvo prilagođenje
nema nikakav smisao, pošto ono izaziva veliko i bespotrebno zagrevanje i generatora i mreže.

Zadatak 5: U kolu prikazanom na slici odrediti kompleksnu impedansu opterećenja Z tako da se na

njemu razvije maksimalna aktivna snaga. Za tako određeno Z izračunati maksimalnu aktivnu snagu. Brojni
podaci: E  100[V] , R  4[] , ZC   j3[] , Z L  j1[] .
A

R ZL
+
E ZC Z

Rešenje: B
U odnosu na impedansu Z , deo kola levo od tačaka A i B, može se predstaviti ekvivalentnim Tevenenovim
generatorom. Elektromotorna sila Tevenenovog generatora je
ZC  j3
ET  E 100  6  53,13[V] ,
R  ZC 4  j3
a njegova unutrašnja impedansa
R  ZC 4( j3)
ZT  Z L  ( R || ZC )  Z L   j1   (1.44  j 0.92)[]  RT  jX T .
R  ZC 4  j3
Ako se nepoznata impedansa Z prikaže kao Z  R  jX , ZT A
onda je aktivna snaga koja se na njoj razvija P  R  I , 2

gde je I efektivna vrednost struje: + I

ET ET ET Z
I   .
ZT  Z ( RT  jX T )  ( R  jX )
Izraz za aktivnu snagu postaje:
2 B
ET ET 2
Ekvivalentirano koloBposle
P  RI 2  R R . primene Tevenenove teoreme
(RT  R)  (X T  X )
2 2
(RT  R)  (X T  X ) 2
2

Ovaj izraz ima maksimalnu vrednost kada je X T   X i RT  R , odnosno Z  ZT , pa je tražena

*

impedansa Z  (1.44  j 0.92)[] .

ET ET ET E
Struja u kolu je sada I     T , a maksimalna aktivna snaga potrošača:
Z  ZT Z  Z *
2 Re[Z ] 2 R
2
 ET  ET 2 ET 2
Pmax  R I  R
2
    6.25[W] .
 2R  4 R 4 RT
 PROSTOPERIODIČNE STRUJE (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 12

Zadatak 6: Za kolo na slici poznato je E  10[V] ,

R  400[] , L  10[mH] i C  10[nF] . I R L

a) Odrediti učestanost 0 pri kojoj u kolu nastaje

VR VL
fazna rezonancija. C
E VC
b) Za 1  0 / 2 , 2  0 i 3  20 odrediti fazore
napona na otporniku, kalemu i kondenzatoru, kao
i fazor struje u kolu.
Rešenje:
a) Impedansa kola sa slike je
1
Z  R  j ( L  )  R  jX .
C
U slučaju kada je X=0, kolo se ponaša kao čisto rezistivno (otporničko) i struja I je u fazi sa ems E. Kaže se da
je tada u kolu nastupila fazna rezonancija između napona i struje izvora.
Rezonantna učestanost 0 određuje se iz uslova X=0, odnosno
1 1 1 rad
0 L  ili 0    1105[ ]
0C LC 
10 10 10 10
2 9 sec
b) Fazor struje kola je I  E / Z , a fazori napona na otporniku, kalemu i kondenzatoru su redom:
VR  RI , VL  Z L I  j LI i VC  ZC I  1/ jC  I . U tabeli su izlistane njihove vrednosti za tri date
kružne učestanosti.

1  0 / 2  105 / 2 2  0  105 2  20  2 105

I  6.44 75,070[mA] I  25 00[mA] I  6.44 -75,070 [mA]
VR  2.58 75,070[V] VR  10 00[V] VR  2.58 -75,070[V]
VL  3.22 165,070[V] VL  25 900[V] VL  12.88 14,930[V]
VC  12.88 -14,930[V] VC  25 -900[V] VC  3.22 -165,070[V]

Zadatak 7: U mreži prikazanoj na slici vlada ustaljeni prostoperiodični režim. Odrediti:

(a) trenutne vrednosti struja i, i1 i i2.
(b) aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu mreže.
Podaci: e=100 2 sin(104t) [V], R=100 [Ω], L=10 [mH] i C=1 [μF].
i1
i
R L

e
C
R
i2

Rešenje:
(a) I  E /(Z L || Z R  ZC || Z R )  E /[ j L || R  (1/ jC ) || R]  E /[ j LR /(R  j L)  R /(1  j RC )] ,
I  100 /[(50  j50)  (50-j50)]  1  i(t )  1 2  sin(104 t )[A] ,
 PROSTOPERIODIČNE STRUJE (podsetnik za pripremu ispita) STOJIĆ 13

I1  I  R /( R  j L)  ( 2 / 2)  e j / 4  i1 (t )  1 sin(104 t   / 4)[A] ,
I 2  I  R /( R  1/ jC )  ( 2 / 2)  e j / 4  i1 (t )  1 sin(104 t   / 4)[A]
(b) S  E  I *  100[VA]  P=100[W], Q=0[VAr], S  100[VA].

Zadatak 8: U mreži na slici uspostavljen je ustaljeni prostoperiodični režim. Odrediti:

(a) kapacitivnost C i otpornost R2 tako da snaga ovog otpornika bude maksimalna i izračunati je.
(b) trenutne vrednosti struje kola i napona reaktivnih elemenata ako je uslov iz tačke (a) ispunjen.
Podaci: E=100[V], ω=103 [rad/s], R1=5[kΩ], i L=40[mH].
L R1 C

e  2 E  sin(t ) R2

Rešenje:
(a) R2  R1  5[K], C  1/( L  ω2 )  25[ F] , PR2 max  ( E / 2) / R2  0.5[W].
2

(b) Zu  R1  R2  2R1  10[K] , I  E / Zu  100 /10[K]=10[mA] , i(t )  10 2 sin(1000t )[mA] ,

U L  j L  I   LI  e j / 2   LIe j / 2  0.4( / 2)[V] , uL (t )  0.4 2 sin(1000t   / 2)[V] ,

1 I
UL  I   e j / 2  0.4( / 2)[V] , uC (t )  0.4 2 sin(1000t   / 2)[V].
jC C