KALEMOVI I KONDNEZATORI I KOLA U KOJIMA SE KORISTE

1.Kalem (solenoid, namotaj, zavojnica)

- diskretna elektronska komponenta
- sastoji se od više namotaja žice

L – koeficijent samoinduktivnosti , ili samoinduktivnost

je osnovna karakteristika kalema i jedinica za samoinduktivnost je H (henri)

 uk
L ,
I
- uk ukupan fluks kroz sve namotaje kalema , a I struja kroz kalem .

Trenutna vrednost napona uL na kalemu i trenutna vrednost struje i koja protiče

kroz kalem su povezani izrazom

i di(t )
e ~ uL L
u L (t )  L
dt
Slika 6

Napon na kalemu se javlja samo kada kroz njega protiče vremenski promenljiva
struja usled pojave samoindukcije.
U kolima naizmenične struje kalem ima induktivnu otpornost XL
UL
XL   L 
I

- primena: kod senzora, u oscilatornim kolima...

2. Kondenzator
- diskretna elektronska komponenta
-čine ga dva provodnika razdvojena izolatorom sa dobrim dielektričnim
svojstvima
- na provodnike ( ploče ) se pri radu dovode iste količine naelektrisanja
ali suprotnog znaka tj. +q i –q.

- simbol
C

+q -q
- Kada se na ploče kondenzatoradovede napon UC
C , on može da primi određenu količinu naelektrisanja q.
UC

Kapacitivnost kondenzatora C

q
C .
UC jedinica F ( farad)

U kolima jednosmerne struje kroz kondenzator ne protiče struja i on predstavlja

element beskonačne otpornosti.
U kolima naizmenične struje zbog stalne promene smera struje kondenzator nije
potpuna prepreka protoku struje kroz kolo i na pločama kondenzatora se javlja
stalna promena količine naelektrisanja u jedinici vremena ,tj. struja,

𝑑𝑞
𝑖=
𝑑𝑡

Struja i napon na kondezatoru su povezani kao

 q  i  dt
uC  
C C
U kolima prostoperiodične naizmenične struje odnos maksimalnih ili efektivnih
vrednosti napona kondenzatoru i struje ima dimenziju otpornosti , naziva se
kapacitivna otpornost i obeležava XC.

UC 1
XC   jedinica je om ().
I C 

- Primena : integratori diferencijatori , filteri, oscilatorna

kola, kola sa kontrolisanim kašnjenjem struje ili napona,
senzori…

3. R-C KOLO

- Kolo čine redno povezani otpornik R i

kondenzator C
- Preko prekidača P su povezani na izvor
elektromotorne sile E

a) Uspostavljanje struje u RC kolu (punjenje kondenzatora)

U trenutku t=0, kada se zatvori prekidač P, počinje prelazni režim nagomilavanjem
pozitivnog i negativnog naelektrisanja na pločama kondenzatora.
U fazi punjenja kondenzatora diferencijalna jednačina je

q
E  U R  U C  Ri 
C
dq q
R + = E . - dif . jednačina prvog reda
dt C
Početni uslovi u trenutku t=0 su : q(0) =0 i i(0)=0
Rešavanje : metodom razdvajanja promenljivih
dq q
R E -
dt C
dq dq dt
R  dt odnosno deljenjem sa RC 
q EC - q RC
E -
C
Integracija leve i desne strane
q(t) t
 d ( EC - q )
q(t) t
dq dt dt

q(0)

EC - q 0 RC
odnosno 
q(0)
EC - q

0
RC

EC  q ( t ) 1 ( EC - q(t )) 1
l n( EC - q) EC  q ( 0)   t sledi ln  t : ex

0
RC EC RC
1
( EC - q(t )  t
 e RC
EC
Konačno
t t
 
q(t ) = CE ( 1  e RC
)  CE ( 1  e 
)
gde je  = RC - vremenska konstanta

Struja se dobija iz

i (t ) =dq/dt ,
t
E 
i (t ) = e
R
Napon na kondenzatoru je
t
q(t) 
uC (t ) =  E( 1  e  )
C

Uloga vremenske konstante 

-Vremenska konstanta =R·C utiče na
brzinu punjenja kondenzatora .
-Što je vremenska konstanta veća
punjenje je sporije
Tri dijagrama q(t) za različite vrednosti
vremenskih konstanti,  1 <  2 <  3

U trenutku t=
za t = = C R
1
q(t ) = E  C(1  ) = 0,632 E  C
e
Posle vremena jednakog vremenskoj konstanti, vrednosti q(t) i UC(t) u kolu dostižu
iznos 0,632 od svoje maksimalne vrednosti
b) Iščezavanje struje iz kondenzatora (pražnjenje kondenzatora)

Prekidač P je prvo bio dovoljno dugo u položaju 1 i kondenzator se napunio i na njemu

je naelektrisanj q=EC
Posle toga u trenutku t=0 prekidač se postavlja u položaj 2 pri
čemu se izvor isključuje
U fazi pražnjenja kondenzatora diferencijalna jednačina je

q
U R  U C  Ri  0
C
dq q
R + = 0. - dif . jednačina prvog reda
dt C

Početni uslovi u trenutku t=0 su :

q(0) =EC i i(0)=0
Rešavanje : metodom razdvajanja promenljivih

dq q dq dt
R  - sledi 
dt C q RC
Integracija leve i desne strane
q(t) t
dq dt 1
   l n(q) EC )  
q ( t ))
pa je t
q(09
q 0 RC RC
q(t )) 1
sledi ln  t : ex
EC RC
1
q (t )  t
e RC
EC
Konačno
t t
 
q(t ) = CE  e RC
 CE  e 

Kondenzator se ne prazni trenutno već prema eksponencijalnom zakonu.

Struja pri pražnjenju je

t
dq E 
i (t ) =  e 
dt R
Znak minus u izrazu za funkciju struje
ukazuje da je smer struje prilikom pražnjenja
kondenzatora suprotan smeru struje prilikom
njegovog punjenja.

Napon na kondenzatoru pri pražnjenju

opada
t
q(t) 
uC (t ) = Ee  .
C
-Vremenska konstanta utiče na brzinu
pražnjenja kondenzatora
-Što je vremenska konstanta veća pražnjenje je
sporije
U trenutku t= (  1 <  2 <  3)

za t = = C R
1
 q(t ) = E  C  = 0,368 E  C
e
. - Posle vremena jednakog vremenskoj konstanti, vrednost q(t) i UC(t) u kolu opadnu
na 0,368 od svoje maksimalne vrednosti.

RC kolo kao integrator

Predstavlja rednu vezu R I C
Ulazni napon se dovodi na krajeve redne veze,
Izlazni napon se očitava na kondenzatoru

q
U ul  U R  U C  Ri 
R C
C Uiz
Uul
q  i  dt
Ui z  
C C

Ako se na ulaz dovodi signal pravougaonog oblika u opštem slučaju je izlazni signal

Uul T1 T2

U slučaju da je
q
Ri  ulazni napon je je približno
t C
U ul
U ul  Ri pa je i
R
U ul
q   dt 1
RC 
U iz   R  U ul  dt
C C
Izlazni napon predstavlja integral ulaznog napona.
 - Uslov da kolo radi kao idealan integrator
q
- RC    u slučaju signala pravougaonog oblika zavisi
i
od odnosa vremenske konstante RC kola i dužine trajanja
četvrtke T.
Razlikuju se tri karakteristična slučaja
a)  > 3T, uslov za idealan integrator
b)  ~ T
c)  < T/3

Uul
T T

Uiz t

~T
t
 > 3T idealan integrator
t  < T/3

-
 RC kolo kao diferencijator

C
- Predstavla rednu vezu C i R
- Ulazni napon se dovodi na krajeve redne veze,
Uul R
Uiz - Izlazni napon se očitava na otporniku

q
U ul  U C  U R   Ri
C
dq
U iz  U R  R  i  R
dt

- Kada se na ulaz dovede ulazni

signal u obliku četvrtki u opštem
slučaju izlazni napon je oblika kao na
slici
-
-
-
-
-
-
U slučaju da je
q
Ri  ulazni napon je je približno
C
q
U ul  pa je q  CU ul
C
dq dU
U iz  Ri  R  RC  ul
dt dt
Izlazni napon predstavlja prvi izvod ulaznog napona.
 q
Uslov da kolo radi kao idealan diferencijator RC    u slučaju signala
i
pravougaonog oblika zavisi od odnosa vremenske konstante RC kola i dužine
trajanja četvrtke T.
Razlikuju se tri karakteristična slučaja
a)  > 3T,
b)  ~ T
c) < T/3 radi kao idealan diferencijator

Uul

t
 < T/3
idealan
diferencijator

~T

 > 3T,
SLOBODNE OSCILACIJE U IDEALNOM KOLU
- Idealno oscilatorno kolo sastoji se od idealnog kalema sopstvene
induktivnosti L i kondenzatora kapacitivnosti C, bez termogenih
otpornosti.
- dovodi se izvesna početna energija, u vidu magnetske energije preko
kalema, ili energije električnog polja kondenzatora, zatim se prekine
dovod energije pa se u kolu javljaju slobodne ili sopstvene oscilacije.

Pri oscilovanju se električna energija kondenzatora pretvara u magnetnu

energiju kalema i obrnuto bez gubitaka

Mehanička analogija klatno koje nema trenja u uklještenju koje se izvede

iz ravnotežnog položaja i kod koga se potencijalna energija potpuno
Ep pretvara u konetičku i obrnuto
Ek
KARAKTERISTIČNA IMPEDANCIJA OSCILATORNOG KOLA
- kada nema gubitka energije, raspoloživa energija stalno
osciluje iz kalema u kondenzator i obratno,
-
- Izjednačavanjem maksimakne energije kalema i
kondenzatora
1 1
WC  WL , odnosno CU o2  LI o2 ,
2 2

L
dobija se karakteristična impedansa ZC  .
C

U idealnom oscilatornom kolu trenutna vrednost struje je prostoperiodična

funkcija vremena.

diferencijalna ovog jednačina kola je:

di q
u L  uC  R + = 0.
dt C
Diferencijalna jednačina može se rešavati po funkciji i (t) ili q (t).
-Na osnovu i=dq/dt jednačina postaje

d 2q q d 2q q
L 2 + =0  + 0
dt C dt 2 L  C
-

Karakteristična jednačina p2+1/LC =0 ima imaginarne korene oblika

1
p1,2   j   jo , gde je  o ugaona frekvencija slobodnih ili sopstvenih
LC
1
oscilacija: o  .
LC
 Početni uslovi: q(0)=EC (napunjen kondenzator) i(0)=0

Rešenje je oblika

q(t ) = Ae j0t  Be-j0t  A  (cosot + j sinot )  B  (cosot - j  sinot

tj. q(t)  K 1 cos o t + K 2 sin o t

a struja i(t) je

i(t)  - K1 o  sinot + K 2 o  cosot

K1 i K2 su integracione konstante koje se određuju iz početnih uslova.

Za t=0 q(0)  K 1  EC i i(0)  K 20  K 2  0

Funkcije naelektrisanja i trenutne vrednosti napona na krajevima kondenzatora i

kalema imaju oblik:

q(t ) = CE cos o t  CE sin( o t   / 2) ,

q(t )
u C (t ) =  E sin( o t   / 2) ,
C

di(t )
uL  L  u C   E cosot  E sin(ot   / 2)
dt

a struja i(t)  - EC o  sinot

Izvedene funkcije imaju konstantne amplitude oscilovanja struje i napona, jer

nema gubitaka energije u vidu toplote (R=0 - neprigušene oscilacije
 FUNKCIJE SLOBODNIH OSCILACIJA U KOLU SA
TERMOGENOM OTPORNOŠĆU

Realno oscilatorno kolo sadrži i termogenu otpornost. Zbog toga se pri

oscilovanju energije iz kalema u kondenzator i obratno, javljaju gubici energije u
vidu oslobođene toplote. U zavisnosti od vrednosti termogene otpornosti nastaju
različiti slučajevi, koji će biti analizirani.

Diferencijalna jednačina ovog kola je

di q
L  Ri   0 .
dt C

kako je i =dq/dt , diferencijalna jednačina kola postaje

d 2q R dq q
  0 .
dt 2 L dt LC
Rešenje preko karakteristične jednačine:
2
R 1 R  R 1
p  p
2
0 p 1, 2      .
L LC 2L  2 L  LC

Izraz pod korenom (diskriminanta) može biti

2  0
 R  1 
D     0
 2 L  LC 
 0
Ako je
a) D<0 - prigušena oscilacija

-u primeni je ovo najvažniji slučaj

dobija se

L L
R2  4  0, odnosno R2 ili R  2ZC .
C C
Diskriminanta je negativna a njen moduo je
2
1  R 
D  D   
LC  2 L 
2
1  R
D   D j  
LC  2 L 

Tada koreni karakteristične jednačine imaju svoj realni i imaginarni deo.

R 1 R2
p1, 2   j  2    j1 .
2L LC 4 L

Realni deo  je stepen prigušenja, a imaginarni 1 predstavlja kružnu

sopstvenu frekvenciju prigušenih oscilacija:

R 1 R2
 i 1   .
2L CL 4 L2

Rešenje je oblika

 Be   j1   Ae - t  (cos1t + j sin1t )  Be - t  (cos1t - j  sin1t )

  j1 t
q(t ) = Ae

q (t ) = K e  t sin(1 +  ) .
 A struja je na osnovu i (t) =dq/dt

i(t ) = K e  t  sin(1t  )  1 cos(1t  ) .

Ovo rešenje predstavlja realno oscilatorno

kolo
- pri svakoj oscilaciji, usled stalnog gubitka
energije u vidu toplote , postepeno se
smanjuju amplitude struje i napona.

Korišćenjem početnih uslova dobijaju se

konstanta K i fazno kašnjenje 1 pa je
 E  t E t
i (t ) = e 12   2 sin1t  e sin1t ,
Z C1 L1

i (t ) = I o e  t sin(1t   ) .

a napon na kalemu i kondenzatoru

 o  t  o  t
u C (t )  E e sin(1t   ) u L (t )   E e sin(1t   ) .
1 1

.Urealnom oscilatornom kolu amplitude napona i struje eksponencijalno

opadaju. Brzina opadanja amplituda zavisi isključivo od stepena prigušenja .
Prilikom svake oscilacije jedan deo energije se na termogenoj otpornosti kola
pretvori u toplotu. Na taj način se početna raspoloživa energija u kolu
postepeno smanjuje, sve dok se u celokupnom iznosu ne izrači u vidu toplote.
b) slučaj
D=0 je kritično aperiodični
Tada je

L L
R2  4  0, odnosno R2 ili R  2Z C
C C

i nastaje ako je termogena otpornost kola jednaka dvostrukoj vrednosti

karakteristične impedancije kola R=2ZC (diskriminanta karakteristične jednačine
jednaka je nuli).

c) slučaj
D>0 aperiodičan slučaj

L L
R2  4  0, odnosno R2 ili R  2Z C
C C

Karakteristični koreni su realni , pa rešenje nije periodično.

Zbog velike termogene otpornosti u kolu ne uspostavljaju se oscilacije u kolu,
već se celokupna početna energija vrlo brzo pretvori u toplotu.

kritično aperiodični
aperiodični

U kritično aperiodičnom slučaju brzina promene struje u kolu je oštrije

izražena no u bilo kom drugom aperiodičnom slučaju.
 PRINUDNE OSCILACIJE U KOLU SA ELEMENTIMA U
REDNOJ VEZI

- nastaju ako su redno vezani elementi RLC kola vezani na izvor

naizmeničnog napona promenljive frekvencije .tj.

u  U o sint .
Efektivna vrednost struje u kolu određena je odnosom efektivnih vrednosti napona
i impedancije kola:
U U U
I   , (11.6)
Z R2  X 2 R 2  ( L 
1 2
)
C

gde je U  U o / 2  0,707 U o . Fazni pomeraj između struje i napona određen je

izrazom:

1
L 
tg = C
. (12.6)
R
Prilikom promene frekvencije izvora naizmeničnog napona može doći do pojave
rezonancije, koja se javlja kada se prinudna frekvencija izvora  izjednači sa
sopstvenom frekvencijom oscilatornog kola  o , tj., kada je ispunjen uslov:

1
  o  .
LC

U uslovima rezonancije ukupna reaktancija kola jednaka je nuli, odnosno

induktivna reaktancija jednaka je kapacitivnoj, tj., za X =0 sledi: L = 1/C .
Na slici 6.4a prikazana je familija krivih zavisnosti efektivne vrednosti struje od
kružne frekvencije, za različite vrednosti termogenih otpornosti. Ukoliko redno
kolo ima malu vrednost termogene otpornosti, jačina struje može da naraste do
velikih iznosa, što može da dovede do oštećenja oscilatornog kola.
Na slici 6.4b prikazana je funkcija zavisnosti reaktancije ovog kola od
frekvencije. Za vrednosti    o u kolu preovlađuje kapacitivna komponenta kola,
dok za vrednosti    o preovlađuje induktivna komponenta.
Na slici 6.4c prikazana je familija krivih impedancije kola u funkciji
frekvencije. Ako je efektivna vrednost napona izvora konstantna (U =const.), može
se prihvatiti da je funkcija impedancije kola srazmerna recipročnoj vrednosti
funkcije struje Z =U /I (sl.6.4a is l.6.4c).

Slika 6.4
U slučaju kola sa elementima vezanim na red, ravnoteža trenutnih vrednosti
napona u kolu ostvaruje se prostim algebarskim sabiranjem pojedinih napona :

u  uR  uL  uC .

Sl.6.4 Funkcije struje, reaktancije i impedancije kola u rednoj vezi

Kriva zavisnosti I() koja je prikazana na slici 6.4a) naziva se rezonantna
kriva.
6.6 Q FAKTOR OSCILATORNOG KOLA

U prirodi postoje različiti tipovi oscilatornih sistema. Svaki takav sistem ima
sopstvenu rezonantu krivu, koju treba ispitati i na neki način kvantifikovati. Tako
na primer, funkcionalna zavisnost I  I () , prikazana na slici 6.4a, predstavlja
rezonantnu krivu rednog oscilatornog kola. Različita oscilatorna kola imaju
različito izraženu oštrinu uspona i pada rezonantne krive.

Veličina koja definiše kvalitet oscilatornog kola, na osnovu rezonantne krive,

je Q faktor ili faktor dobrote kola.
U teoriji oscilatornih kola, pri rezonantnoj frekvenciji, Q faktor se definiše kao
odnos reaktivne snage razvijene na jednoj od reaktivnih komponenata (PL ili
PC) i aktivne snage razvijene na termogenoj otpornosti (PR):
PL PC
Q  , PL  X L I 2 , PC = X C I 2 , PR = RI 2
PR PR
odakle sledi:

o L 1 1 L ZC
Q   
R o CR R C R

Oko rezonantne frekvencije, za koju je efektivna vrednost struje u kolu

maksimalna, može se odrediti opseg frekvencija u kome efektivna vrednost struje
neće opasti ispod jedne određene vrednosti. Takav opseg frekvencija definisan je
graničnim frekvencijama, pri kojima efektivna vrednost struje opadne na vrednost
0,707 od maksimalne vrednosti pri rezonantnoj frekvenciji.
Ako na graničnim frekvencijama vrednost struje IG opadne na vrednost
0,707 od maksimalne vrednosti:

Im
IG   0,707 I m ,
2
tada granične kružne frekvencije
1 i  2 mogu da se definišu kao
frekvencije pri kojima je aktivna snaga u
kolu jednaka polovini snage koja se
razvija u kolu pri rezonantnoj
frekvenciji (maksimalna snaga):
Pm U 2
P1  P2   .
2 2R

Opseg frekvencija između

graničnih frekvencija često se naziva Sl.6.7 Rezonantna kriva kola i
propusnim opsegom kola (2).
Efektivna vrednost struje u kolu pri graničnim frekvencijama određuje se iz izraza:
U Im U
I1  I 2    , (15.6)
R 2  ( L  1/C ) 2 2 R 2

odakle sledi:

R 2  ( L  1/C ) 2  R 2 , odnosno R  ( L  1/C ) .

Rešavanjem dobijene jednačine po kružnoj frekvenciji dobija se:

R R2 1
1,2     .
2L 4 L2 CL

Kako se frekvencija nalazi samo u domenu pozitivnih vrednosti, sledi:

R R2 1
1,2    
2L 4 L2 CL

Tada se može odrediti i ukupni propusni opseg: 2   2  1  R/L .

Q faktor tada dobija oblik:

 L  o
Q o  o  .
R 2 2  1

Prema izvedenom izrazu, Q faktor se može definisati i kao odnos rezonantne

frekvencije ocilatornog kola i razlike frekvencija, pri kojima efektivna
vrednost struje opadne na vrednost 0,707 od vrednosti struje pri rezonantnoj
frekvenciji.
Stoga Q faktor, na neki način, odražava i stepen selektivnosti kola, te se zbog toga
često naziva i faktorom dobrote kola. Ukoliko oscilatorno kolo ima uži propusni
opseg, tada je oštrina rezonantne krive više izražena, a Q faktor kola veći.
Uobičajene vrednosti Q faktora običnih oscilatornih kola kreću se do nekoliko
stotina. Međutim, kristali kvarca, koji se koriste u elektronskim kolima za
generisanje napona veoma stabilnih i visokih frekvencija, imaju vrednosti Q
faktora od nekoliko hiljada.
Na vrednost Q faktora bitno utiče termogena
otpornost kola. Kolo sa manjom termogenom
otpornošću ima veći Q faktor.
Na slici su prikazane dve rezonantne krive
oscilatornih kola sa različitim vrednostima Q
faktora. Opisan način tretiranja rezonantne krive i Q
faktora kod oscilatornog kola je primenljiv i prilikom
analize bilo kakvog drugog tipa oscilatora.