Elektrotehnika i elektronika – završni ispit

januar 2013.

Teorijska pitanja:

P1. Definisati vektor jačine električnog
polja [1] i električni potencijal [1]. Šta je
električni dipol i kako se definiše njegov
električni moment [2]? Navesti granične uslove
na razdvojnoj površi dva dielektrika [1].
P2. Ekvivalentna otpornost redne veze
otpornika R1 i R2 je 14[Ω]. Kada se ova dva
otpornika povežu paralelno odnos snaga
termičkih disipacija na njima je P1:P2=4:3
Odrediti otpornike R1 i R2 [4]? Omov zakon
u lokalnom i integralnom obliku (slika
obavezna) [2].
P3. Definisati pojam magnetnog fluksa [1].
Nacrtati sliku i odrediti pravac, smer i
intenzitet vektora magnetske indukcije u
centru kružnog provodnika sa strujom jačine
I [4].
P4. a) Redna veza otpornosti R i
kapacitivnosti C priključena je na
prostoperiodični naponski izvor unutrašnjeg
otpora Rg. Nacrtati električnu šemu ovog
kola [2]. Kako se menja efektivna vrednost
struje izvora kada frekvencija
elektromotorne sile izvora raste [1]?
Obrazložiti odgovor [2].
b) Aktivna snaga neke impedanse je 16[W],
a reaktivna 12[VAr]. Moduo ove impedanse
iznosi 5[Ω]. Odrediiti ovu impedansu [4] ?

Zadaci:

Z1. Dve usamljene metalne sfere poluprečnika R1=R2=4[mm] i naelektrisanja Q1  4[nC] i

Q2  4[nC] nalaze se u vakuumu na međusobnom rastojanju merenom između njihovih centara
d=1[m]. Nacrtati sliku, označiti pravac i smer vektora jačine električnog polja u čitavom prostoru
[2] i izračunati napon između sfera [6].

Z2. Za kolo vremenski konstantne struje sa slike odrediti:

a) napon na otporniku RT [3],
RE
b) snagu baterije E [2], Ig RT
c) snagu strujnog izvora Ig [3]. E
Podaci: Ig=1/4[A], E=100[V], RE=230[Ω] i RT=120[Ω].

Z3. Paralelna veza otpornika R=10[Ω] i kalema induktivnosti L=10[mH] povezana je na idealni
naponski izvor e(t )  10 2 sin(103 t )[V] . U kolu je uspostavljen ustaljeni prostoperiodični režim.
a) odrediti efektivne vrednosti struje otpornika i kalema [2],
b) nacrtati fazorski dijagram i na njemu predstaviti struje izvora, otpornika i kalema. [3]. Kolika
je efektivna vrednost struje izvora [1]?
c) izračunati aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu izvora [3].
P1. Vektor jačine električnog polja E definisan je količnikom vektora elektrostatičke sile F koja deluje na
F
uneto (probno) pozitivno punktualno naelektrisanje Q i samog naelektrisanja Q: E  . Potencijal
Q
R
VA   E  dl , po bilo kojoj putanji integracije. Električni dipol je sistem od dva punktualna naelektrisanja
A
Q (Q > 0) i -Q koja se nalaze na rastojanju d. Dipol karakteriše električni moment p=Q∙d, gde je d vektor
položaja pozitivnog naelektrisanja Q u odnosu na negativno –Q. Granični uslovi D1n=D2n i E1tg=E2tg.

P2. Dalje je , odnosno , pa je . Rešavanjem se dobija

i .
0 I

P3.   B  dS . B 
S
2 R
, pravac smer su vezani po pravilu desnog zavrtnja sa smerom struje.

P4. a) Efektivna vrednost struje izvora raste jer ukupna impedansa kola opada √ .

S  I 2 Z  P 2  Q2  162  122  20[VA] , I  S / Z  20 / 5  2[A] . P  RI  16[W]

2
b)
R  P / I 2  16 / 4  4[] . Q  XI 2  12[VAr] , X  Q / I 2  12 / 4  3[] . Z  R  jX , tj.
Z  (4  j3) .
Q1 1 Q 1 Q 1 1 
Z1. E  E1  E2   1  1  2 .
4 0 r 2
4 0 (d  r ) 2
4 0  r (d  r ) 2 

Q1  2 dr dr 
d  R2 d  R2 d R d  R2
1Q 1 
U    2 (d  r )2  4 0  R r 2 R (d  r )2  .
E  dr  1  dr   
R1 4 0
R1  r  1 1 
Q 1 1 1 1  3 1 1 1 1  2 2 
U 1       36 10       36 103     17.92[KV]
4 0  R1 d  R2 R2 d  R1   4 4 996 996   4 996 
Q1 1 Q1 1 Q 1 1 1 1
Približno U  V1  V2    1     36 103     18[KV]
4 0 R1 4 0 R2 4 0  R1 R2  4 4
 1 1  E
Z2. Po metodi potencijala čvorova dobija se    V1  I g  ,
 RE RT  RE
 1 1  100
   V1  0.25  sledi V1=54[V]. Napon na RT je V1=54[V]. Struja kroz bateriju je
 230 120  230
E  V1 100  54
IE    0.2[A] pa je onda PE  EI E 2  100  0.2  20[W] .
RE 230
PIg  V1  I g  54  0.25  13.5[W]
Z3. a) I L  E / j L  10 / ( j103 10 103 )  1/ j   j  1 e j /2  1A   / 2
I R  E / R  10 /10  1A , gde je E  100[V] fazor e(t). Dakle IL=IR=1A.
0 fazna

jarctg
1
j 
b) Struja izvora I  I R  I L  1  j  2e 1
 2e 4
 2  [A] osa
4
c) Kompleksna snaga izvora je
S  E  I *  10  (1  j )  10  (1  j )  10  j10 . Kako je S  P  jQ , to je
*

P=10[W], Q= +10[VAr] i S  10 2[VA] .

 Elektrotehnika i elektronika – završni ispit

januar 2014.

Teorijska pitanja:

P1. Definisati vektor jačine električnog
polja [1] i električni potencijal [1]. Šta je
električni dipol i kako se definiše njegov
električni moment [2]? Navesti granične uslove
na razdvojnoj površi dva dielektrika [1].
P2. Ekvivalentna otpornost redne veze
otpornika R1 i R2 je 14[Ω]. Kada se ova dva
otpornika povežu paralelno odnos snaga
termičkih disipacija na njima je P1:P2=4:3
Odrediti otpornike R1 i R2 [4]? Omov zakon
u lokalnom i integralnom obliku (slika
obavezna) [2].
P3. Definisati pojam magnetnog fluksa [1].
Nacrtati sliku i odrediti pravac, smer i
intenzitet vektora magnetske indukcije u
centru kružnog provodnika sa strujom jačine
I [4].
P4. a) Redna veza otpornosti R i
kapacitivnosti C priključena je na
prostoperiodični naponski izvor unutrašnjeg
otpora Rg. Nacrtati električnu šemu ovog
kola [2]. Kako se menja efektivna vrednost
struje izvora kada frekvencija
elektromotorne sile izvora raste [1]?
Obrazložiti odgovor [2].
b) Aktivna snaga neke impedanse je 16[W],
a reaktivna 12[VAr]. Moduo ove impedanse
iznosi 5[Ω]. Odrediiti ovu impedansu [4] ?

Zadaci:

Z1. Dve usamljene metalne sfere poluprečnika R1=R2=4[mm] i naelektrisanja Q1  4[nC] i

Q2  4[nC] nalaze se u vakuumu na međusobnom rastojanju merenom između njihovih centara
d=1[m]. Nacrtati sliku, označiti pravac i smer vektora jačine električnog polja u čitavom prostoru
[2] i izračunati napon između sfera [6].

Z2. Za kolo vremenski konstantne struje sa slike odrediti:

a) napon na otporniku RT [3],
RE
b) snagu baterije E [2], Ig RT
c) snagu strujnog izvora Ig [3]. E
Podaci: Ig=1/4[A], E=100[V], RE=230[Ω] i RT=120[Ω].

Z3. Paralelna veza otpornika R=10[Ω] i kalema induktivnosti L=10[mH] povezana je na idealni
naponski izvor e(t )  10 2 sin(103 t )[V] . U kolu je uspostavljen ustaljeni prostoperiodični režim.
a) odrediti efektivne vrednosti struje otpornika i kalema [2],
b) nacrtati fazorski dijagram i na njemu predstaviti struje izvora, otpornika i kalema. [3]. Kolika
je efektivna vrednost struje izvora [1]?
c) izračunati aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu izvora [3].
P1. Vektor jačine električnog polja E definisan je količnikom vektora elektrostatičke sile F koja deluje na
F
uneto (probno) pozitivno punktualno naelektrisanje Q i samog naelektrisanja Q: E  . Potencijal
Q
R
VA   E  dl , po bilo kojoj putanji integracije. Električni dipol je sistem od dva punktualna naelektrisanja
A
Q (Q > 0) i -Q koja se nalaze na rastojanju d. Dipol karakteriše električni moment p=Q∙d, gde je d vektor
položaja pozitivnog naelektrisanja Q u odnosu na negativno –Q. Granični uslovi D1n=D2n i E1tg=E2tg.

P2. Dalje je , odnosno , pa je . Rešavanjem se dobija

i .
0 I

P3.   B  dS . B 
S
2 R
, pravac smer su vezani po pravilu desnog zavrtnja sa smerom struje.

P4. a) Efektivna vrednost struje izvora raste jer ukupna impedansa kola opada √ .

S  I 2 Z  P 2  Q2  162  122  20[VA] , I  S / Z  20 / 5  2[A] . P  RI  16[W]

2
b)
R  P / I 2  16 / 4  4[] . Q  XI 2  12[VAr] , X  Q / I 2  12 / 4  3[] . Z  R  jX , tj.
Z  (4  j3) .
Q1 1 Q 1 Q 1 1 
Z1. E  E1  E2   1  1  2 .
4 0 r 2
4 0 (d  r ) 2
4 0  r (d  r ) 2 

Q1  2 dr dr 
d  R2 d  R2 d R d  R2
1Q 1 
U    2 (d  r )2  4 0  R r 2 R (d  r )2  .
E  dr  1  dr   
R1 4 0
R1  r  1 1 
Q 1 1 1 1  3 1 1 1 1  2 2 
U 1       36 10       36 103     17.92[KV]
4 0  R1 d  R2 R2 d  R1   4 4 996 996   4 996 
Q1 1 Q1 1 Q 1 1 1 1
Približno U  V1  V2    1     36 103     18[KV]
4 0 R1 4 0 R2 4 0  R1 R2  4 4
 1 1  E
Z2. Po metodi potencijala čvorova dobija se    V1  I g  ,
 RE RT  RE
 1 1  100
   V1  0.25  sledi V1=54[V]. Napon na RT je V1=54[V]. Struja kroz bateriju je
 230 120  230
E  V1 100  54
IE    0.2[A] pa je onda PE  EI E 2  100  0.2  20[W] .
RE 230
PIg  V1  I g  54  0.25  13.5[W]
Z3. a) I L  E / j L  10 / ( j103 10 103 )  1/ j   j  1 e j /2  1A   / 2
I R  E / R  10 /10  1A , gde je E  100[V] fazor e(t). Dakle IL=IR=1A.
0 fazna

jarctg
1
j 
b) Struja izvora I  I R  I L  1  j  2e 1
 2e 4
 2  [A] osa
4
c) Kompleksna snaga izvora je
S  E  I *  10  (1  j )  10  (1  j )  10  j10 . Kako je S  P  jQ , to je
*

P=10[W], Q= +10[VAr] i S  10 2[VA] .

 Elektrotehnika i elektronika – zavrsni ispit
I grupa

Teorijska pitanja:

P1. Generalisani Gausov zakon (iskaz i zapis)
[2]. Navesti osnovne uslove elektrostatičke
ravnoteže provodnog tela [2]. Kako se
izračunava energija elektrostatičkog polja [2]?
P2. Jednačina kontinuiteta za stacionarno strujno
polje [2]. Kirhofovi zakoni [2].
P3. Napisati matematičku formulaciju i iskazati
rečima: a) generalisani Amperov zakon [2], b)
Lorencovu silu [2], c) zakon o konzervaciji
magnetskog fluksa [2].
P4. Nacrtati trougao impedanse i trougao snage i
obavezno definisati sve korišćene oznake [2].

Zadaci:

Z1. Pločasti kondenzator ispunjen je sa dva homogena, linearna dielektrika relativnih permitivnosti r1=3
i r2=5. Razdvojna površina između dielektrika paralelna je oblogama kondenzatora i nalazi se tačno na
sredini kondenzatora. Površina elektroda je S=20cm2, a rastojanje između elektroda je d=1mm.
Naelektrisanja ploča kondenzatora su Q1=-Q2=4nC. Obavezno nacrtati sliku. Odrediti:
a) Vektor jačine električnog polja [2] u kondenzatoru i napon [2] između elektroda.
b) Kapacitivnost [2] i energiju [2] ovog kondenzatora.

Z2. Za kolo vremenski konstantne struje sa slike odrediti: R1

a) jačinu struje kroz otpornike R3 [2] i R1 [2] ,
b) snagu baterije E1 [2], E1 Ig R3 R2
c) snagu strujnog izvora Ig [2].
R2
Podaci: Ig=0.25[A], E1=100[V], R1=30[Ω],
R2=200[Ω] i R3=300[Ω].

I2
Z3. Vrlo dugačak, tanak, pravolinijski provodnik sa vremenski
I1
konstantnom strujom I1=4πA i tanka kružna kontura poluprečnika R=5cm R
nalaze se u istoj ravni u položaju kao na slici. Sredina je vazduh. Odrediti O
smer [2] i intenzitet [6] struje konture I2 tako da u centru O kružne konture
ne bude magnetskog polja, ako je a=50cm.
a

Z4. Na idealni prostoperiodični izvor elektromotorne sile e(t )  2  sin(105 t )V paralelno su povezani
otpornik R=400Ω, kalem induktivnosti L=10mH i kondenzator kapacitivnosti C=10nF. Nacrtati
električnu šemu [1] kola i odrediti trenutne vrednosti struje kroz otpornik [1], kondenzator [2] i kalem [2].
Odrediti aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu [2] izvora.
Z1. Razdvojna površina je paralelna oblogama pa su vektori E i D normalni na razdvojnu površinu. Iz
prvog graničnog uslova sledi: D1n  D2n  D1  D2  D , D1   0 r1 E1 i D2   0 r 2 E2 ,
4 109

Skvadra
DdS   DdS  DS  Q1 , D  Q1 / S 
S
20 10 4
 2 106 [C/m2 ]

D 2 106 E1
E1    75.398[KV/m] E1
S
 0 r1 (109 / 36 )  3 D
D 2 106
E2    45.239[KV/m].
 0 r 2 (109 / 36 )  5 E2
r1 r2
U  E1  d / 2  E2  d / 2  0.5 103  (75.398 103  45.239 103 )  60.32  V
d
C=Q1/U=4∙10-9/60.32=66.3pF
[ ]

 1 1 1  E1
Z2. Metod napona čvorova:     V1  I g  , V1=54[V]. Struja kroz R1
 R1  R2 R2 R3  R1  R2
E  V 100  54 46 V 54
je I1  1 1    0.2[A] , a kroz R3 je I 3  1   0.18[A]
R1  R2 230 230 R3 300
PE1  E1I  100  0.2  20[W] ,
PIg  V1  I g  54  0.25  13.5[W]

0 I1
Z3. Magnetna indukcija u tački O od struje I1 je B1  sa smerom "odlazeća strela". Indukcija u tački
2 a
0 I 2
O od struje I2 je B2  sa smerom "dolazeća strela", pa struja I2 teče suprotno smeru kretanja
2R
0 I1 0 I 2 R 5cm
kazaljke na satu. Iz B1  B2 sledi  , pa je I 2  I1  4  0.4A .
2 a 2 R a   50cm

Z4. e(t )  2  sin(105 t )V  E  1 0V.

E 1
IR    2.5mA, iR (t )  2.5 2 sin(105 t )mA ,
R 400

E 1 j 
IL  j 5   jmA  1e 2
mA, iL (t )  2 sin(105 t  )mA,
j L 10 10 10 3
2

j 
I L  jCE  j105 10 109 1  jmA  1e 2 mA, iC (t )  2 sin(105 t  )mA.
2
I  I R  I L  IC  (2.5 - j  j )mA  2.5mA ,
S  E  I *  1V  2.5mA  2.5mW=P  jQ,  P  S  2.5mW, Q=0.
 Elektrotehnika i elektronika - završni ispit - (I grupa)

Teorijska pitanja:

P1. Iskazati generalisani Gausov zakon [1].
Definisati potencijal tačke u Faradejev zakon elektromagnente indukcije
elektrostatičkom polju [1]. Nacrtati sliku,
obeležiti sve potrebne veličine i izvesti izraz
za kapacitivnost vazdušnog pločastog
kondenzatora [3] ?
P2. Ekvivalentna otpornost redne veze otpornika
R1 i R2 iznosi 20Ω, a ekvivalentna provodnost
paralelne veze otpornika R1 i R2 je 0.2S. Odrediti
otpornosti R1 i R2 [3]? Nacrtati trougao
impedanse i trougao snage i definisati sve
korišćene oznake [2].
P3. Definisati Lorencovu silu [1]. Iskazati
[1]. Osnovne osobine feromagnetika [1].
Uopšteni Amperov zakon [1].
P4. Nacrtati simetričan trofazni prijemnik
spregnut u trougao povezan na simetrični
trofazni sistem [2]. Uslov prilagođenja
prijemnika po snazi generatoru [2]. Nacrtati
šematsku oznaku i navesti osnovne
jednačine idealnog transformatora [2]. .

Zadaci:
3Q1 -Q1
Z1. Četiri puntkualna naelektrisanja nalaze se u temenima kvadrata
dijagonale 2a, kao na slici, u vakuumu. Odrediti: a a
a) Potencijal električnog polja u centru kvadrata [2].
b) Vektor jačine električnog polja u centru kvadrata [2]. O
Q
c) Brzinu v koju u centru kvadrata ima mala uljna kapljica mase m
2
i naelektrisanja Q2 koja dolazi iz beskonačnosti polazeći iz stanja
mirovanja [4]. Uticaj gravitacije zanemariti. a a
Podaci: Q1= -Q2=0.1nC, m=0.4g, a=4.5cm, ε0=10-9/(36π)F/m.
Q1 3Q1

Z2. Za kolo vremenski konstantne struje sa slike poznato je

30Ω 30Ω R=10Ω. Оdrediti:
20Ω 15Ω a) jačinu struje I [2],
10Ω R b) napon na otporniku R [2],
10V 5V
I c) snagu termičke disipacije na otpornicima od 30Ω [2],
d) snagu obe baterije [2].

I1 I2 I3
Z3. Tri tanka, paralelna, vrlo dugačka provodnika nalaze se u vazduhu
u položaju kao na slici. Kroz provodnike protiču vremenski konstantne
struje. Odrediti vektor podužne sile [6] koja deluje na provodnik sa
strujom I2, ako je I1  I 2  I3  10A , a=10cm i 0  4 107 H/m. . 2a a

Z4. U RL mreži na slici uspostavljen je ustaljeni prostoperiodični režim.

Ako je e(t )  100 2 cos(400t )[V] , R=100[Ω], L=0.25[H] i C=25[µF]
+ odrediti:
C R L
e(t) a) Efektivnu jačinu struje kroz otpornik [1], kondenzator [1] i kalem [1].
b) Aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu ovog kola [3].
c) Nacrtati fazorski dijagram kola [2].
Rešenja:

1 1
P2. R1  R2  20,   0.2, Rešavanjem se dobija R1  R2  10 .
R1 R2
9
1 6  Q1 9 6  0.1 10
Z1. a) V0  V0 (Q1 )  V0 (Q1 )  V0 (3Q1 )  V0 (3Q1 )=  9 10  120V
4 0 a 4.5 102
9
1 2Q1 9 2  0.1 10
b) E    9  10  888.9[V/m] po dijagonali, sa smerom prema -Q1.
4 0 a 2 (4.5 102 )2
1 1
c) A  Q2 (V  V0 )  m(v02  v2 ) . Kako je V  0 i v  0 , dobija se Q2V0  mv02 . Konačno :
2 2
2 | Q2 | V0 2  0.1109 120
v0   3
 60 103[m/s]  7.75[mm/s].
m 0.4 10

Z2. Ukupan otpor kola je

60  20 30Ω 30Ω
RU  20  (30  30) || (10  10)  15  35   35  15  50.
60  20 20Ω 15Ω
10Ω R
10V 5V
I
10  5 5
a) Struja I    0.1A ,
RU 50
30  30 60
b) Struja kroz R je I R  I  0.1  75mA. Napon UR=R∙IR=0.75V. c) Kroz
10  10  30  30 80
otpornike od 30Ω protiče struja I30=I-IR=25mA, pa je snaga disipcije
PU  2  30  I30  60  (0.025)  37.5mW. d) P10V  10I  10  0.1  1W P5V  5I  5  0.1  0.5W
2 2

I 2l2  B1 ' I 2l2  B3

Z3. F12'  , F32  , intenziteti podužnih sila su
l2 l2 I1 I2 I3
F '12  I 2 B1 , F '32  I 2 B3 , a pravci i smerovi su ucrtani na slici.
Rezultatntna podužna sila usmerena je prema trećem provodniku:
 I I1 
F '2  F '32  F '12  I 2 ( B3  B1 )  I 2  0 3  0
 2  a 2  2a  2a a
I  I  10
F '2  0 2  I 3  1   4 107 (10  5)  100μN/m .
2 a  2 2  0.1

Z4. a) Fazori struja otpornika, kalema i kondenzaotra su redom:

I R  E / R  100 /100  1[A],
I L  E / j L  100 / ( j 400  0.25)  1/ j   j  1[A]e j /2
IC  jC  E  j 400  25 106 100  j  1[A]e j /2 . Sve tri efektivne
jačine struja su jednake 1[A].
b) Fazor struje izvora je I  I R  IC  I L  1  j  j  1[A]. Kompleksna
S  E  I *  100  1  100 1  100 . Kako je
*
snaga izvora je onda
S  P  jQ , to je P=100[W], Q=0[VAr] i S  100[VA] .
 Elektrotehnika – juli 2015.
IV smena

Teorijska pitanja:

P1. Nacrtati sliku, obavezno obeležiti sve
potrebne veličine i izvesti izraz za jačinu
električnog polja metalne površinski
naelektrisane ravni u vazduhu [3]. Definisati
električni dipol i njegov moment [3].
P2. Ekvivalentna otpornost redne veze dva
otpornika je 14[Ω]. Kada se ova dva otpornika
povežu paralelno odnos snaga Džulovih gubitaka
na njima je 4/3. Odrediti ove otpornike [4]?
Omov zakon u lokalnom i integralnom obliku
(slika obavezna) [2].
P3. Kolika je magnetna energija idealnog
kalema induktivnosti L ako je u kalemu
uspostavljen magnenti fluks Φ[2]? Iskazati i
zapisati zakon o konzervaciji magnetnog
fluksa [2].
P4. Aktivna snaga neke impedanse je 16[W], a
reaktivna 12[VAr]. Moduo ove impedanse
iznosi 5[Ω]. Odrediiti ovu impedansu [4].

Zadaci:

Z1. Oko tanke, usamljene, metalne sfere poluprečnika R=10[cm] naelektrisane količinom nealektrisanja
Q=1[nC] nalazi se sloj homogenog dielektrika debljine d=10[cm], relativne dielektrične permitivnosti
εr=10, koji je koncentrično postavljen u odnosu na sferu. Sredina je vakuum. Odrediti i obavezno ucrtati
na slici:
a) Vektore dielektričnog pomeraja [2] i jačine elektrostatičkog polja u čitavom prostoru [2].
b) Potencijal [2] i kapacitivnost metalne sfere [1].
c) Površinsku gustinu slobodnog nalektrisanja na sferi [1].

Z2. Za kolo vremenski konstantne struje sa slike odrediti i 2Ω 3Ω

obavezno obeležiti na šemi: napon na strujnom izvoru [2], struju 4Ω 3A 12V
naponskog izvora [2], snagu svakog od generatora [2+2] i snagu
termičke disipacije na otporniku od 2Ω [2].

Z3. Dva tanka, veoma dugačka, pravolinijska provodnika nalaze se u vazduhu,

u istoj ravni, u položaju kao na slici. Kroz prvi provodnik protiče vremenski
konstantna struja I1  5A Odrediti smer i intenzitet struje drugog provodnika
I1
[5] tako da vektor magnetske indukcije B u tački X bude nula. Poznato je R
0  4 107 [H/m] i R=1[cm]. R
X

Z4. Na prostoperiodični izvor elektromotorne sile e(t )  10 2  sin(105 t )V redno su povezani otpornik
R=400Ω, kalem L=10mH i kondenzator kapacitivnosti C. Obavezno nacrtati šemu kola. Odrediti
kapacitivnost kondenzatora C tako da struja izvora bude u fazi sa elektromotornom silom izvora [2]. Za
tako određenu kapacitivnost C odrediti efektivnu vrednost struje kroz kalem [2] i efektivnu vrednost
napona na otporniku [1]. Odrediti aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu mreže [2], sve u ustaljenom stanju.
 
P1. E  , Električni dipol je elastični sistem od dva punktualna naelektrisanja Q i -Q koja se nalaze
2 0
na rastojanju d. Električni moment p=Q∙d, gde je d vektor položaja pozitivnog naelektrisanja u odnosu na
negativno.
P2. Dalje je , odnosno , pa je . Rešavanjem se dobija
1 2
i . P3. Wm 
2 L
P4. S  I 2 Z  P 2  Q 2  162  122  20[VA] , I  S / Z  20 / 5  2[A] . P  RI 2  16[W]
R  P / I 2  16 / 4  4[] . Q  XI 2  12[VAr] , X  Q / I 2  12 / 4  3[] . Z  R  jX ,
tj. Z  (4  j 3) .

Z1. Granični uslovi: D1n  D0n  ( D1  D1n  D0  D0n )  D1  D0  D

Q
S D  dS  Qslobodno . D(r ) 
4 r 2
, rR ,

D(r ) Q 1
E1 (r )    2 , R  r  R  d , u dielektriku, odnosno
 0   r 4 0 r r
D(r ) Q 1
E0 (r )    , R  d  r  , u vakuumu. Unutar sfere:
0 4 0 r2
E  D  0 , za r  R .
 Rd 
Potencijal metalne sfere Vs  V (r  R)  
r R
E  dr  R E1 (r )  dr  
R d
E0 (r )  dr

Rd 
Q 1 dr dr  Q 11 1  1 
Vs   
4 0   r R r 2
  2 
Rd r 
       49.5[V]
4 0   r  R R  d  R  d 
Q
C  20.2[pF],
VS
 0  Q / S  Q / (4 R 2 )  1109 /  4 102   107 / 4  8[nC /m 2 ]

Z2. Metod potencijala čvorova:

1 1  12
   V1  3 
1
2Ω 3Ω  4 23 2  3 x 20
4Ω 12V 4
3A
9V1  12 , V1   V . Napon na strujnom izvoru je
3
4 4
0 U 3A  V1 = V , P3A  U 3 A  3A=  3  4W ,
3 3
4
12  ( )
12  V1 3  36  4  40  8 A , P  I 12V= 8 12  32W ,
I12V   12V 12V
23 23 3 5 15 3 3
2
8 64
P2   I 2
12V 2    2   2  14.22W
3 9
 c
I
Z3. Indukcija prvog provodnika je: B1  0 1 , smer .
2 R
Bbc  0, tačka X je u osi provodnika i I2
b
I I I1 a
Bab  0 2 sin(0)  sin( / 2)  0 2 , smer  . R
4 R 4 R R
X
0 I1 0 I 2
BX  B1  Bab    0 , I 2  2I1  10A.
2 R 4 R

Z4. U pitanju je fazna rezonancija između ems i struje izvora. Da bi se to postiglo potrebno je i dovoljno
1 1
da je ukupna impedansa koju "vidi" izvor čisto realna, tj. Z  R  j ( L  )  R , L  0,
C C
1 1 1 1
L  , C 2   8  10nF . I  E / Z  10 / 400  25mA je efektivna
C  L 105  10 103 10
2

jačina struje kroz sve tri komponente. Efektivni napon na otporniku je U R  RI  10V . Snaga mreže:
S  E  I *  10  25  250mW , P  S  250mW, Q=0VAr
 Elektrotehnika i elektronika - završni ispit - (I grupa)

Teorijska pitanja:

P1. Iskazati generalisani Gausov zakon [1].
Definisati potencijal tačke u Faradejev zakon elektromagnente indukcije
elektrostatičkom polju [1]. Nacrtati sliku,
obeležiti sve potrebne veličine i izvesti izraz
za kapacitivnost vazdušnog pločastog
kondenzatora [3] ?
P2. Ekvivalentna otpornost redne veze otpornika
R1 i R2 iznosi 20Ω, a ekvivalentna provodnost
paralelne veze otpornika R1 i R2 je 0.2S. Odrediti
otpornosti R1 i R2 [3]? Nacrtati trougao
impedanse i trougao snage i definisati sve
korišćene oznake [2].
P3. Definisati Lorencovu silu [1]. Iskazati
[1]. Osnovne osobine feromagnetika [1].
Uopšteni Amperov zakon [1].
P4. Nacrtati simetričan trofazni prijemnik
spregnut u trougao povezan na simetrični
trofazni sistem [2]. Uslov prilagođenja
prijemnika po snazi generatoru [2]. Nacrtati
šematsku oznaku i navesti osnovne
jednačine idealnog transformatora [2]. .

Zadaci:
3Q1 -Q1
Z1. Četiri puntkualna naelektrisanja nalaze se u temenima kvadrata
dijagonale 2a, kao na slici, u vakuumu. Odrediti: a a
a) Potencijal električnog polja u centru kvadrata [2].
b) Vektor jačine električnog polja u centru kvadrata [2]. O
Q
c) Brzinu v koju u centru kvadrata ima mala uljna kapljica mase m
2
i naelektrisanja Q2 koja dolazi iz beskonačnosti polazeći iz stanja
mirovanja [4]. Uticaj gravitacije zanemariti. a a
Podaci: Q1= -Q2=0.1nC, m=0.4g, a=4.5cm, ε0=10-9/(36π)F/m.
Q1 3Q1

Z2. Za kolo vremenski konstantne struje sa slike poznato je

30Ω 30Ω R=10Ω. Оdrediti:
20Ω 15Ω a) jačinu struje I [2],
10Ω R b) napon na otporniku R [2],
10V 5V
I c) snagu termičke disipacije na otpornicima od 30Ω [2],
d) snagu obe baterije [2].

I1 I2 I3
Z3. Tri tanka, paralelna, vrlo dugačka provodnika nalaze se u vazduhu
u položaju kao na slici. Kroz provodnike protiču vremenski konstantne
struje. Odrediti vektor podužne sile [6] koja deluje na provodnik sa
strujom I2, ako je I1  I 2  I3  10A , a=10cm i 0  4 107 H/m. . 2a a

Z4. U RL mreži na slici uspostavljen je ustaljeni prostoperiodični režim.

Ako je e(t )  100 2 cos(400t )[V] , R=100[Ω], L=0.25[H] i C=25[µF]
+ odrediti:
C R L
e(t) a) Efektivnu jačinu struje kroz otpornik [1], kondenzator [1] i kalem [1].
b) Aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu ovog kola [3].
c) Nacrtati fazorski dijagram kola [2].
Rešenja:

1 1
P2. R1  R2  20,   0.2, Rešavanjem se dobija R1  R2  10 .
R1 R2
9
1 6  Q1 9 6  0.1 10
Z1. a) V0  V0 (Q1 )  V0 (Q1 )  V0 (3Q1 )  V0 (3Q1 )=  9 10  120V
4 0 a 4.5 102
9
1 2Q1 9 2  0.1 10
b) E    9  10  888.9[V/m] po dijagonali, sa smerom prema -Q1.
4 0 a 2 (4.5 102 )2
1 1
c) A  Q2 (V  V0 )  m(v02  v2 ) . Kako je V  0 i v  0 , dobija se Q2V0  mv02 . Konačno :
2 2
2 | Q2 | V0 2  0.1109 120
v0   3
 60 103[m/s]  7.75[mm/s].
m 0.4 10

Z2. Ukupan otpor kola je

60  20 30Ω 30Ω
RU  20  (30  30) || (10  10)  15  35   35  15  50.
60  20 20Ω 15Ω
10Ω R
10V 5V
I
10  5 5
a) Struja I    0.1A ,
RU 50
30  30 60
b) Struja kroz R je I R  I  0.1  75mA. Napon UR=R∙IR=0.75V. c) Kroz
10  10  30  30 80
otpornike od 30Ω protiče struja I30=I-IR=25mA, pa je snaga disipcije
PU  2  30  I30  60  (0.025)  37.5mW. d) P10V  10I  10  0.1  1W P5V  5I  5  0.1  0.5W
2 2

I 2l2  B1 ' I 2l2  B3

Z3. F12'  , F32  , intenziteti podužnih sila su
l2 l2 I1 I2 I3
F '12  I 2 B1 , F '32  I 2 B3 , a pravci i smerovi su ucrtani na slici.
Rezultatntna podužna sila usmerena je prema trećem provodniku:
 I I1 
F '2  F '32  F '12  I 2 ( B3  B1 )  I 2  0 3  0
 2  a 2  2a  2a a
I  I  10
F '2  0 2  I 3  1   4 107 (10  5)  100μN/m .
2 a  2 2  0.1

Z4. a) Fazori struja otpornika, kalema i kondenzaotra su redom:

I R  E / R  100 /100  1[A],
I L  E / j L  100 / ( j 400  0.25)  1/ j   j  1[A]e j /2
IC  jC  E  j 400  25 106 100  j  1[A]e j /2 . Sve tri efektivne
jačine struja su jednake 1[A].
b) Fazor struje izvora je I  I R  IC  I L  1  j  j  1[A]. Kompleksna
S  E  I *  100  1  100 1  100 . Kako je
*
snaga izvora je onda
S  P  jQ , to je P=100[W], Q=0[VAr] i S  100[VA] .
 Elektrotehnika i elektronika
zavrsni ispit – IV smena – jun 2013

Teorijska pitanja:

P1. Kako se definišu jačina i potencijal
električnog polja [2]? Generalisani Gausov
zakon (iskaz i zapis) [2]. Kako se
izračunava energija elektrostatičkog polja
[2]?
P2. Ekvivalentna otpornost redne veze
otpornika R1 i R2 je 14[Ω]. Kada se ova dva
otpornika povežu paralelno odnos snaga
termičkih disipacija na njima je P1:P2=4:3
Odrediti otpornike R1 i R2 [4]? Omov zakon
u lokalnom i integralnom obliku (slika
obavezna) [2].
P3. Nacrtati sliku i izvesti izraz za pravac,
smer i intenzitet vektora magnetske
indukcije u centru kružnog provodnika sa
strujom jačine I [4].
P4. Nacrtati simetričan trofazni prijemnik
spregnut u zvezdu povezan na simetričan
trofazni sistem [2]. Uslov prilagođenja
prijemnika po snazi generatoru u ustaljenom
prostoperiodičnom režimu [2].

Zadaci:

Z1. Sferni kondenzator poluprečnika elektroda a=1cm i b=2cm naelektrisan je

naelektrisanjem Q=10[nC]. Odrediti:
a) maksimalnu jačinu električnog polja u kondenzatoru [2],
b) napon između elektroda [2],
c) kapacitivnost kondenzatora [2],
d) kapacitivnost ovog kondenztora kada se prostor između elektroda u potpunosti ispuni
homogenim dielektrikom relativne permitivnosti εr = 4 [2]?

Z2. Za kolo vremenski konstantne struje sa slike

2Ω 4Ω
odrediti:
a) jačinu struje I [2], 7Ω 5Ω
b) napon na otporniku od 6Ω [2], 6Ω 5V
20V I
c) snagu termičke disipacije na otporu od 2Ω [2],
d) snagu obe baterije [2].

I1 I2 I3 Z3. Tri tanka, paralelna, vrlo dugačka provodnika nalaze se u vazduhu

u položaju kao na slici. Kroz provodnike protiču vremenski konstantne
struje. Odrediti vektor podužne sile [6] koja deluje na provodnik sa
strujom I2, ako je I1  I 2  I3  30A , a=1m i 0  4 107 H/m. .
3a a

Z4. Na idealni prostoperiodični izvor elektromotorne sile e(t )  2  sin(105 t )V redno su povezani
otpornik R=400Ω, kalem induktivnosti L=10mH i kondenzator kapacitivnosti C=10nF. Nacrtati
električnu šemu [1] kola i odrediti trenutne vrednosti napona na otporniku [2], kondenzatoru [2] i
kalemu [2]. Odrediti aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu [2] izvora.
P2. Dalje je , odnosno , pa je . Rešavanjem se dobija
i .
0 I
P3. B  , pravac smer vezani su po pravilu desnog zavrtnja sa smerom struje.
2 R
Q Q Q 1
Z1.  E  dS  
S 0
, E  4 r 2 
0
 E (r ) 
4 0

r2
,ar b .

Q 10 109
a) Maksimalna jačina polja je Emax  E (r  a)    9 105  V/m .
4 0  a 2 109
4  (10 2 ) 2
36
Q 1 1
b b
Q dr
b) Napon U ab  E  dr   r    4.5  KV .
a
4 0 a
2
4 0  a b 
Q 10 109
c) Kapacitivnost C    2.22  pF .
U ab 4.5 103
d) C ''   r  C '  4  2.22[pF]  8.88[pF].

Z2. Ukupan otpor kola je RU  7  (4  2) || 6  5  7  3  5  15.

20  5
a) Struja I   1A
15
2Ω 4Ω
b) Napon na otporniku od 6Ω jednak je U6=6∙I/2=3V.
7Ω 5Ω
c) Kroz otpornike od 2Ω i 4Ω protiče struja I24=I/2=0.5A, pa je snaga
6Ω
disipacije P  2I 24
2
 2  (0.5)2  500mW. 20V I
5V

d) P20V  20I  20 1  20W , P5V  5I  5 1  5W

I 2l2  B1 ' I 2l2  B3

Z3. F12'  , F32  , intenziteti podužnih sila su
l2 l2 I1 I2 I3
F '12  I 2 B1 , F '32  I 2 B3 , a pravci i smerovi ucrtani su na slici. Rezultatntna
podužna sila usmerena je prema prvom provodniku:
 I I1 
F '2  F '32  F '12  I 2 ( B3  B1 )  I 2  0 3  0
 2  a 2  3a  3a a
I  I 7 30
F '2  0  I    4 10 (30  10)  240 N/m .
2 a  3 2 1
Z4. e(t )  2  sin(105 t )V  E  1 0o V.

1 1
ZU  R  j L  j  400  j105 10 103  j 5  400  j103  j103  400.
C 10 10 109
E 1
I    2.5mA, , U R  RI  400  2.5 103  1V, uR (t )  2 sin(105 t )V
ZU 400

j 
U L  j LI  j105 10 103  2.5 103  j 2.5V  2.5e 2 V, uL (t )  2.5 2 sin(105 t  )V,
2

1 1  j 
UC   j I j 5  2.5 103   j 2.5V  2.5e 2 V, uC (t )  2.5 2 sin(105 t  )V.
C 10 10 10 9
2
S  E  I  1V  2.5mA  2.5mW=P  jQ,  P  S  2.5mW, Q=0.
*
 Elektrotehnika (završni ispit jun 2015.)

IV smena

Teorijska pitanja:

P1. Nacrtati sliku, obeležiti sve veličine i izvesti P3. Ekvivalentna kapacitivnost redne veze
izraz za kapacitivnost vazdušnog pločastog kondenzatora C1 i C2 je 5[µF], a ekvivalentna
kondenzatora čije se elektrode površine P nalaze kapacitivnost paralelne veze C1 i C2 je 20[µF].
na rastojanju a [3]. Jednačina kontinuiteta za Odrediti C1 i C2 [3]?
stacionarno strujno polje [2]. Uslov prilagođenja
P4. Definisati pojam sopstvene i međusobne
prijemnika po snazi
generatoru u kolu induktivnosti [2]. Iskazati i zapisati zakon o
a
vremenski konstantne konzervaciji magnetnog fluksa [2].
struje [2]. P5. Kako se definišu i u kojim jedinicama se
R1 R2
P2. Odrediti ekvivalentnu izražavaju aktivna, reaktivna i prividna
otpornost između tačaka a snaga potrošača [3].
b c i b, Rab [3] za mrežu sa
R3 slike, ako je poznato
R1=R2=R3=10Ω.

Zadaci:
y
Z1. Usamljeno punktualno naelektrisanje Q  2nC nalazi se u a
vakuumu, u koordinatnom početku 0, kao na slici. A
a) Odrediti vektor jačine električnog polja E (obavezno ucrtati pravac
i smer) u tačkama A i B, ako je a=3cm [2]. a
b) Odrediti potencijal tačke A [2] i rad koji se izvrši pri premeštanju
drugog punktualnog naelektrisanja Qp  5pC iz tačke A u tačku B
po označenoj putanji [2]. 0 a B x

Z2. Za kolo sa slike odrediti:

RA (a) struje naponskih generatora [2+2],
RB (b) uloženu snagu svakog generatora [2+2] .
E2
E1 (c) snagu termičke disipacije na otporniku RB [2]
Podaci: E1=30 [V], E2=20 [V], RA=30[Ω] i RB =20 [Ω].

Z3. Tri tanka, paralelna, vrlo dugačka provodnika nalaze se u vazduhu u I1 I2 I3

položaju kao na slici. Kroz provodnike protiču vremenski konstantne struje
označene na slici. Odrediti pravac, smer i intenzitet podužnih sila kojima prvi
[3] i drugi [3] provodnik deluju na treći provodnik, ako je I1  3A ,
I 2  I3  1A , b=1cm i 0  4 107 H/m. 2b b

Z4. Na idealni prostoperiodični izvor elektromotorne sile e(t )  100  cos(400t )V paralelno su povezani
otpornik R=100Ω, kalem induktivnosti L=250mH i kondenzator kapacitivnosti C=25μF. Nacrtati
električnu šemu kola (rešenje bez šeme se ne boduje) i odrediti trenutne vrednosti struja kroz otpornik [2],
kondenzator [2] i kalem [2]. Odrediti aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu [2] izvora.
 P P
P1. C   0 je kapacitet pločastog vazdušnog kondenzatora. 0
a
P2. Rab  R1 || ( R2  R3 )  10 || (10  10)  10  20 / (10  20)  200 / 30  20 / 3
P3. C1 + C2 =20µF. Dalje je (C1 ·C2) / (C1 +C2)= 5 µF. Rešavanjem se dobija
C1=10µF i C2 =10 µF. a

1 |Q| 1 2 109 9 2 10

9
Z1. E A  EB    9  10  2 104 V/m sa smerom prema
4 0 a 2
4 10 / 36 (3 10 )
9 2 2
9 10 4

koordinantom početku.
1 Q 1 2 109 9 2 10
9
VA  VB    9  10  600V .
4 0 a 4 109 / 36 3 102 3 102
Rad A  Qp (VB  VA )  0 (kretanje po ekvipotencijalnoj površi).

Z2) Neposrednom primenom Kirhofovih zakona sledi:

E1  E2 30  20 1
a) I A    A
RA 30 3 IA IB
E 20 RA I2
IB  2   1A RB
RB 20 E2
1 2 E1
I2  I B  I A  1  A
3 3
1
b) PE1  E1  I A  30   10W IA
3
2 40
PE 2  E2  I 2  20    13.33W
3 3
2
1 30 10
c) PRB  I B RB  1  20  20[W] . PRA  I A2 RA     30    3.33[W]
2 2

3 9 3

I 3l3  B1 ' I 3l3  B2

Z3. F13'  , F23  , intenziteti podužnih sila su
l3 l3
F '13  I3 B1 , F '23  I3 B2 , sa pravcem i smerom kao na slici. Intenziteti su:
I1 3 μN
F '13  I3 B1  I3 0  1 4 107  2 105  20[ ]
2  3b 2  3 10 2
m
I2 1 μN
F '23  I3 B2  I3 0  1 4 107  2 105  20[ ]
2  b 2 110 2
m

Z4. e(t )  100  cos(400t )V  E  100 / 2 0 V.

o

E E 100 / 2 1
IR     A  iR (t )  1 cos(400t )[A] ,
ZR R 100 2
E E 100 / 2 1  j 2
IL    
 e A  il (t )  1 cos(400t   / 2)[A] ,
Z L j L j 2
e 2
 400  250 103
 
j 1 j 2
I C  YC E  jCE  e 2
 400  25 106 100 / 2  e A  iC (t )  1 cos(400t   / 2)[A] ,
2
1 1 1 1
I  I R  I L  IC  j j  A
2 2 2 2
100 1
S  EI *  V A  50W=P  jQ,  P  S  50W, Q=0.
2 2
 Elektrotehnika – jun 2016. - (IV smena)

Teorijska pitanja:

P1. Iskazati i zapisati generalisani Gausov zakon
[2]. Definisati potencijal tačke u Odrediti podužnu silu [3] između dva dugačka,
elektrostatičkom polju [2]. Nacrtati sliku,
obeležiti sve potrebne veličine i izvesti izraz
za kapacitivnost vazdušnog pločastog
kondenzatora [2] ?
P2. Ekvivalentna otpornost redne veze otpornika
R1 i R2 iznosi 40Ω, a ekvivalentna provodnost
paralelne veze otpornika R1 i R2 je 0.1S. Odrediti
otpornosti R1 i R2 [2]? Iskazati Tevenenovu
teoremu i navesti tipičnu primenu [2].
P3. Iskazati i zapisati Lencovo pravilo [2].
tanka, paralelna, pravolinijska provodnika sa
vremenski konstantnom strujom jačine I koji se
nalaze u vazduhu na međusobnom rastojanju od
1/(2π)[m]. Kada je sila privlačna, a kada
odbojna [1] ?
P4. Iskazati i zapisati uslov prilagođenja
prijemnika po snazi ostatku kola u kome vlada
ustaljeni prostoperiodični režim [2].

Zadaci:

Z1. Koaksijalni kabl (poluprečnici provodnika su redom: a=0.5cm, b=1cm i c=1.1cm) naelektrisan je
naelektrisanjem podužne gustine Q'=100[nC/m]. Nacrtati sliku (rešenje bez slike se ne boduje), jasno
označiti sve potrebne veličine i tek onda izvesti izraze za:
a) maksimalnu jačinu električnog polja u kablu [3] i navesti gde nastupa [1],
b) podužnu kapacitivnost ovog kabla [2],
c) podužnu kapacitivnost ovog kabla ako se prostor između provodnika u potpunosti ispuni homogenim
dielektrikom, εr=5 [2]?

Z2. Za kolo sa slike poznato je: E1= 9V, E2= 10V,

R1=3k, R2=6k, R3=4k, R4=2k. R1 R3 R4
(a) Označiti i izračunati struje naponskih [2+2] E1 R2 E2
generatora.
(b) Kolika je uložena snaga svakog generatora [1+1]?
(c) Kolika je snaga termičke disipacije na otporu R3 [2]?

N
Z3. Tanak solenoid dužine d=40[cm] ima N=300
i ravnomerno i gusto namotanih zavojaka sa strujom
a B i (t )  1sin(100 t )[A] . U sredini solenoida nalazi se
e n kružno kolo poluprečnika a=2[cm], kao na slici
Odrediti indukovanu elektromotornu silu e(t) u
odnosu na zadati referentni smer u kružnom kolu [5].
i

Z4. U mreži prikazanoj na slici vlada ustaljeni prostoperiodični režim.

Odrediti: i(t) L
(a) trenutne vrednosti struja i(t) [2], i1(t) [2] i i2(t) [2], +
e(t) C
(b) aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu izvora [3],
i1(t) R
(c) fazni stav između napona i struje izvora [2],
Podaci: e(t)=100 2 sin(103t) [V], R=10 [], L=10[mH] i C=50[F]. i2(t)
 1 1
P2. R1  R2  40,   0.1, Rešavanjem se dobija R1  R2  20 .
R1 R2
I
P3. dF12  I 2 dl2  B1 , F12'  dF12 / dl2  I 2  B1 , Kako je I1=I2=I, a B1  0  0  I to je
2 1/ 2
podužna sila F12'  I  B1  0 I 2 . Sila je privlačna ako su struje istog smera, a odbojna u suprotnom.

Q Q1 Q' 1
Z1.  E  dS  , E  2   r  l   E (r )   ,ar b .
S
0 0 2 0 r
Q'
a) Maksimalna jačina polja je uz unutrašnji provodnik, E (r  a)   3.6 103  V/m ,
2  a   0
b b
Q' Q' b
b) Napon između elektroda je U ab  E  dr   a 2 r 0  dr   ln  12.5  V ,
a
2 0 a
Q '
2 0
a poduzna kapacitivnost C '    80  pF/m ,
U ab ln(b / a)
c) C ''   r  C '  5  80[pF/m]  400[pF/m].

Z2. Metodom potencijala čvorova sledi

1 1 1 E E2 A
(   )VA  1  , I1 R1 R3 R4
I2
R1 R2 R3  R4 R1 R3  R4
E1 R2 E2
1 1 1 9 10 0
(   )VA  
3K 6 K 4 K  2 K 3K 4 K  2 K

2 4
VA  , VA  2V .
3K 3K
E  VA 9  2 7 V  E2 2  10
a) Struja kroz E1 je I1  1   [mA] , a kroz E2 I 2  A   2[mA] .
R1 3 10 3
3 R3  R4 (4  2) 103
b) PE1  E1  I1  9[V]  (7 / 3[mA])  21[mW] , PE 2  E2  I 2  10[V]  2[mA]  20[mW]

 
2
c) PR 3  R3 I 22  4 103  2 103  16[mW]
Z3. Magnetna indukcija u solenoidu je
0 Ni(t ) 4 107  300  sin(100 t )
B(t )   1
 3 104 sin(100 t )[T].
d 4 10
 B, n   B   a 2  3 104  sin(100 t )     2 102 
2
  B  S  cos  12 2 108 sin(100 t )[Wb] ,
Indukovana elektromotorna sila e u kružnom kolu za referentni smer na slici je:
d (t )  N  a 2 di(t ) d
e(t )    0   12 2 108  sin(100 t )  12 2 108 100 cos(100 t )
dt d dt dt
e t   12 10 100cos(100 t )  372cos(100 t )[μV].
3 8
  1   R  j L 
Z4). I  I 1  I 2   jC    E   jC  2  E 
 R  j L   R  ( L) 2  i(t) L
R  L  +
I 2 E  j C  2 2
 E  E  100V  e(t) C  
R  ( L) 2
 R  ( L) 
i1(t) R
10  10 10  3
I 3 2
100  j103 50 106  2 3 2 
100 i2(t)
10  (10 10 10 )
2 3
 10  (10 10 10 ) 
3

10  10 103 
I 100  j103 50 106   100  5A  i(t )  5 2 sin(10 t )A 
3

200  200 
 
j j
I1  jCE  10  50 10 100  e
3 6 2
 5e 2 A , i1 (t )  5 2 sin(103 t   / 2)A 

E 100 100 100 100

I2       5 2e j /4
R  j L 10  j10 10 10
3 3
10  j10 10  10  e
2 2 jarctg (10/10)
10 2  e j /4

i2 (t )  10sin(103 t   / 4)A

S  E  I *  100   5   100  5  500 , P  500W , Q  0 , S  500VA

*

Napon i struja izvora su u fazi, fazni stav je 0.

 Elektrotehnika i elektronika
obe grupe
završni ispit - (oktobar 2012)

Teorijska pitanja:

P1. Šta je polarizacija dielektrika [1] i kako se [2] za otpornu mrežu sa slike, ako je R1=5[KΩ],
definiše vektor polarizacije P [1]. Generalisani R2=10[KΩ] i R3=15[KΩ].
Gausov zakon [1]. Nacrtati sliku, obeležiti sve
P3. Definisati pojam sopstvene [1] i međusobne
potrebne veličine i izvesti izraz za
induktivnosti [1]. Zakon o konzervaciji
kapacitivnost pločastog vazdušnog
magnetnog fluksa [1].
kondenzatora [2].
a P4. Za ustaljeni prostoperiodični režim:
P2. Definisati stacionarno
definisati aktivnu, reaktivnu i prividnu snaga
strujno polje [1]. Jednačina
R1 R2 potrošača [2]; iskazati uslov prilagođenja
kontinuiteta za stacionarno
prijemnika po snazi generatoru [1];. iskazati
strujno polje [1]. Odrediti
uslov fazne rezonancije prijemnika [1].
ekvivalentnu otpornost
između tačaka Rab [2] i Rbc b R3
c

Zadaci:

Z1. Oko tanke, usamljene, metalne sfere poluprečnika R=1[cm] naelektrisane količinom nealektrisanja
Q=10[nC] nalazi se sloj homogenog dielektrika debljine d=5[cm], relativne dielektrične permitivnosti
εr=4, koji je koncentrično postavljen u odnosu na sferu. Sredina je vakuum. Odrediti:
a) Vektore dielektričnog pomeraja [2] i jačine elektrostatičkog polja u čitavom prostoru [2].
b) Potencijal [2] i kapacitivnost metalne sfere [1].
c) Površinsku gustinu slobodnog nalektrisanja na sferi [2].

Z2. Za kolo vremenski konstantne struje sa slike levo odrediti::

a) Smer i jačinu struje kroz otpornik od 45Ω [2],
60Ω 30Ω b) napon na otporniku od 60Ω [1] ,
c) termičku disipaciju na otporniku od 30Ω [2],
45Ω d) snagu baterije od 10V [2].

35ΩZ3. Tanak solenoid dužine N

10V i
d=40[cm] ima N=300
a B
30V ravnomerno i gusto namotanih
e n
zavojaka sa strujom
i(t )  1sin(100 t )[A] . U
i
sredini solenoida nalazi se
kružno kolo poluprečnika a=2[cm], kao na slici. Odrediti
indukovanu elektromotornu silu e(t) u odnosu na zadati referentni smer u kružnom kolu [7].

Z4. U mreži na slici vlada ustaljeni prostoperiodični režim. Odrediti:

i(t) L a) trenutne vrednosti struja i(t) [2], i1(t) [2] i i2(t) [2].
R
+ b) aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu mreže [3].
e(t)
Podaci: e=100 2 sin(104t)[V], R=100[], L=10[mH] i C=1[F].
C R
i1(t) i2(t)
P2. Rab  R1 || ( R2  R3 )  5 || 25  5  25 / (5  25)  125 / 30  25 / 6KΩ

Rbc  R3 || ( R1  R2 )  15 ||15  15 15 / (15  15)  225 / 30  45 / 6KΩ

Z1. granični uslovi: D1n  D0n  ( D1  D1n  D0  D0n )  D1  D0  D

Q
S D  dS  Qslobodno . D( r ) 
4 r 2
, rR ,

D( r ) Q 1
E1 (r )    2 , R  r  R  d , u dielektriku, odnosno
 0   r 4 0 r r
D( r ) Q 1
E0 (r )    , R  d  r  , u vakuumu. Unutar sfere: E  D  0 , za r  R .
0 4 0 r2
 Rd 
Potencijal metalne sfere Vs  V (r  R)  
r R
E  dr  R E1 (r )  dr  
Rd
E (r )  dr
0

Rd 
Q 1 dr dr  Q 11 1  1 
Vs   
4 0   r R r 2
  2 
Rd r 
    
4 0   r  R R  d  R  d 
  3375[V]

Q
C  2.96[pF],  0  Q / S  Q / (4 a 2 )  10 109 / 4 104   104 / 4  8[ C/m2 ]
VS
60  30
Z2. Ukupan otpor kola je RU  45  60 || 30  35  70   80  20  100. Struja kroz
60  30
30  10 20
otpornik od 45  je I    0.2A . Napon na otporniku od 60  (i od 30  ) je
RU 100
U60=(30||60)∙I=20  ∙0.2A=4V. Termička disipacija na otporniku od 30  je
PJ 30  U / 30  4 / 30  533mW . Snaga baterije od 10V je P10V  10I  10  0.2  2W , zbog
2
30
2

smera struje kola I.

Z3. Magnetna indukcija u tankom solenoidu je
0 Ni(t ) 4 107  300  sin(100 t )
B(t )   1
 3 104 sin(100 t )[T]. Fluks kroz namtaj je:
d 4 10
 B, n   B   a2  3 104  sin(100 t )     2 102 
2
(t )  B(t )  S  cos  12 2 108 sin(100 t )[Wb]
Indukovana ems u kružnom kolu za referentni smer sa slike je:
d (t )  N  a 2 di(t ) d
e(t )    0   12 2 108  sin(100 t )  12 2 108 100 cos(100 t )
dt d dt dt
e  t   12 3 108 100cos(100 t )  372cos(100 t )[μV].

E 1 1 j
Z4. a) I1  , ZC  Z R  R  100  100  j100  100 2e 4
ZC  Z R jC j104 106
E 100 1 j 4
I1    e [A]  i1 (t )  1 sin(104 t   / 4)[A]
ZC  Z R  j 2
100 2e 4


E j
I2  , Z L  Z R  j L  R  j10 10 10  100  100  j100  100 2e 4
4 3

ZL  ZR
E 100 1  j 4
I2    e [A]  i1 (t )  1 sin(104 t   / 4)[A]
ZL  ZR j 2
100 2e 4
 1 j 4 1  j 4 1 2
I  I1  I 2  e  e  2  1  i (t )  2  sin(104 t )[A] ,
2 2 2 2
b) S  E  I *  100[VA]  P=100[W], Q=0[VAr], S  100[VA].
 Elektrotehnika i elektronika
završni ispit - IV smena - septembar II 2013.

Teorijska pitanja:

P1. Kako glasi generalisani Gausov zakon [1]?
Kako se defiviše vektor polarizacije dielektrika P
[1]? Šta je relativna dielektrična permitivnost
[1]?
P2. Jednačina kontinuiteta za stacionarno i
nestacionarno strujno polje [2]. Prvi Kirhofov
zakon u integralnom obliku [1]. Kako glasi
Džulov zakon [1]?
P3. Kako glasi Amperov zakon o cirkulaciji
vektora B u vakuumu [1]? Napisati izraz za
magnetsku indukciju u centru kružnog
provodnika sa strujom jačine I [3].
P4. Kako glasi Faradejev zakon
elektromagnetne indukcije [1]. Navesti
Lencovo pravilo [1].
P5. Nacrtati trougao impedanse i trougao
snage i obavezno definisati sve korišćene
oznake [2]. Kako se definiše faktor snage
prijemnika [1] ?
P6. Kolika je elektrostatička energija
kondenzatora kapacitivnosti C ako su
njegove elektrode opterećene količinama
naelektrisanja Q [2]? Kolika je magnetna
energija kalema induktivnosti L ako je u
kalemu uspostavljen fluks Φ [2] ?

Zadaci:

Z1. Koaksijalni kabl poluprečnika elektroda a=0.5cm, b=1cm i c=1.1cm naelektrisan je

naelektrisanjem podužne gustine Q'=100[nC/m]. Odrediti:
a) jačinu električnog polja u kablu neposredno uz unutrašnju elektrodu [2],
b) napon između elektroda kabla [2],
c) podužnu kapacitivnost kabla [2],
d) ako se prostor između elektroda kabla u potpunosti ispuni homogenim dielektrikom relativne
permitivnosti εr, kako se menjaju jačina polja, napon i podužna kapacitivnost ovog kabla [4]?

A
Z2. Za kolo sa slike:
(a) Odrediti struje naponskih [2+2] i napon strujnog R1 R2
generatora [2]. E1 Ig E2
(b) Kolika je snaga svakog generatora [4]?
Podaci: E1=24 [V], E2=12 [V] Ig = 8 [mA], R1=5[kΩ], R2=2
[kΩ], R3 =1 [kΩ] i R4 = 4 [kΩ]. B
R3 R4

Z3. U mreži na slici uspostavljen je ustaljeni prostoperiodični

režim. Odrediti efektivnu vrednost struje izvora [4], aktivnu
[2], reaktivnu [2] i prividnu snagu mreže [2], ako je
e(t )  10 2 cos(2 104 t )  V , R  500  , L  25  mH i
C  100 nF .
 Elektrotehnika (završni ispit oktobar 2015.)

IV smena

Teorijska pitanja:

P1. Iskazati i zapisati generalisani Gausov
zakon [2]? Kako se definiše energija
elektrostatičkog polja [2]? Iskazati i zapisati
generalisani Amperov zakon [2]. Iskazati i
zapisati Faradejev zakon elektromagnetne
indukcije [2]. Definisati Lorencovu silu [2].
P3. Kroz idealne komponente: otpornik R,
kalem L i kondenzator C, protiče ista struja,
i (t )  I 2 cos(t   / 4) , kao na slici. Odrediti
fazore napona i struje na svakoj komponenti
ponaosob i prikazati ih na fazorskom dijagramu
[6].

P2. Šta je i kada nastupa fazna rezonancija [2]? i(t) i(t) i(t)
Redna veza otpornika i kondenzatora
priključena je na idealni naponski izvor. Kako R L C
+ + +
se menja struja izvora kada frekvencija
U(t) U(t) U(t)
elektromotorne sile izvora opada [2]?
Obrazložiti odgovor.

Zadaci:

Z1. Dva jednaka nepokretna punktualna naelektrisanja Q1 nalaze se u tačkama O(0,0) i B(2x,0) u
vakuumu. Obavezno nacrtati sliku (rešenje bez slike se ne boduje).
a) Odrediti jačinu električnog polja [2] i potencijal [2] u tački M(x,0).
b) Iz tačke C(3x,0) pušteno je da iz mirovanja krene malo, pokretno naelektrisanje Q2 mase m.
Odrediti njegovu trajektoriju i brzinu [2] u beskonačnosti.
Podaci: Q1=Q2=10[nC], m=10[grama], x=10[cm] i ε0=10-9/36π[F/m].

Z2. Napon praznog hoda nekog akumulatora je 12[V]. Nakon priključivanja potrošača otpornosti
5[Ω] napon na kontaktima akumulatora je 10[V]. Nacrtati šemu kola (rešenje bez šeme se ne
boduje). Odrediti
a) struju kroz potrošač [2],
b) snagu zagrevanja potrošača [2],
c) snagu zagrevanja akumulatora [2],
d) ako se redno potrošaču veže još jedan isti takav potrošač, koliki je napon na kontaktima
akumulatora [2]?
Z3. Redna veza otpornika R=1[KΩ] i idealnog kalema L=1[mH] zatvaranjem prekidača u
trenutku t=0 priključuje se na idealnu bateriju ems E=1[V]. Obavezno nacrtati šemu kola (rešenje
bez šeme se ne boduje). Odrediti struju i(t) [2] i napon u(t) [2] kalema tokom prelaznog procesa.
Kolika je magnetna energija kalema u ustaljenom stanju [2] i posle koliko vremena se prelazni
proces može smatrati završenim [2].
Z4. Na idealni prostoperiodični izvor elektromotorne sile e(t )  100  sin(400t )V paralelno su povezani
otpornik R=100Ω i idealni kalem induktivnosti L. Nacrtati električnu šemu kola (rešenje bez šeme se ne
boduje). Odrediti induktivnost kalema tako da efektivne vrednosti struja kroz otpornik i kalem budu
jednake [2]. Odrediti trenutne vrednosti struja kroz kalem [2] i otpornik [2]. Izračunatii aktivnu, reaktivnu
i prividnu snagu [2] izvora.
P2. Jačina struje izvora opada zbog povećanja impedanse kondenzatora ZC=1/(j2πf∙C).

Z1. a) EM(x,0)=0 (zbog simetrije). Superpozicijom za potencijal se dobija:

VM(x,0)=VM(Q1uO)+VM(Q1uB)=
Q1 1 10 109 1
2   1800V . y
4 0 x 2 10 / 36 0.1
9

b) EK  Anad Q2 , m  v2 / 2  m  vC2 / 2  Q2 (VC  V ) Q1 M Q1 Q2

vC =0, V  0. VC  VC Q1 u O
VC Q1 u B
, gde su O(0,0) B(2x,0) C(3x,0) x
1 Q1 1 Q1
VC  i VC 
Q1 u O
4 0 3 x Q1 u B
4 0 3x  2 x
Q1  1 1 Q1 4 10 109 4
 VC    
 3x x  4 3x 4 109 / 36 0.3  1200V . Konačno m  v / 2  Q2VC , pa je
2

4 0   0

2Q2VC 2 10 109 1200

v    49mm/s . Trajektorija je x osa
m 10 103
Z2. Ems akumulatora, E=12V. U=10V je napon na potrošaču od R=5Ω, pa je struja kroz kolo
I=U/R=10/5=2A.
U=E–RgI, pa je Rg=1Ω.
Rg
P=RI2=5·22=20W=P. R
Pg=RgI =1·2 =4W=Pg.
2 2
E
Ukupno opterećenje akumulatora je sada Ru=R+R=2R=10Ω, pa je struja R
I=E/(Rg+Ru)=12/(1+10)=12/11=1.1A, a napon na kontaktima 𝑼 = 𝐸 − 𝑅𝑔 𝐼 =
12 − 1 ∙ 1.1 = 𝟏𝟎. 𝟗𝐕.

di (t ) di(t ) R E
Z3. E  R  i (t )  L    i(t )  , i(0)=0.
dt dt L L
E
i (t )  ip (t )  ih (t ) . ip (t )  , ih (t )  K  e st .
R S R +
R
R R 1 L  t
s 0 s  ,    1[s] , pa je ih (t )  K  e L E u(t) L
L L |s| R
R
i(t)
E  t E
. Konačno i(t )  ip (t )  ih (t )=  Ke , a konstanta K  
L
R R
.
R
E  t
t 0 i(t )   (1  e L )=1(1  e 10 t )[mA]
6
Struja kalema za je a napon
R
R R
d E R  t  t
u (t )  L i(t )  L (1)( )  (e L )=Ee L =1e 10 t [V].
6

dt R L
L E 1103 12
2
Wm ()  Li () / 2 
2
  0.5[nJ] , 5  5 s
2 R2 2 (1103 )2
Z4. e(t )  100  cos(400t )V  E  100 / 2 0o V.

E E E
IR   , onda je I R  I R  .
ZR R R
E E E E E E
IL   , onda je I L  I L   . Iz uslova I L  I R sledi  , tj.
Z L j L j L  L L R
R 100
L   0.25[H]
 400
E E 100 / 2 1
IR     A  iR (t )  1 sin(400t )[A] ,
ZR R 100 2
E E 100 1  j 2
IL    
 e  iL (t )  1 sin(400t   / 2)[A] ,
Z L j L j 2
2  e  400  0.25
2

1 1
I  IR  IL  j A
2 2
100 1 1
S  EI *  ( j )  50  j50=P  jQ,  P  50W, S  50 2VA, Q=50VAr.
2 2 2
 Elektrotehnika i elektronika
I grupa
završni ispit - (septembar 2012)

Teorijska pitanja:

P1. Kako glasi Gausov zakon u integralnom [1], P3. Napisati matematičku formulaciju i iskazati
a kako u diferencijalnom obliku [1]? Neka je σ0 rečima: a) Lorencovu silu [2], b) zakon o
površinska gustina naelektrisanja nekog konzervaciji magnetskog fluksa [2]. Obavezno
metalnog tela u vakumu. Odrediti [2] i precizno objasniti sve oznake.
ucrtati [2] vektor jačine električnog polja sa obe
strane površi ovog tela. P4. Paralelna veza otpornika i kondenzatora
priključena je na idealni naponski
P2. Omov zakon u lokalnom i integralnom prostoperiodični izvor. Kako se menja efektivna
obliku [2]? U rednoj vezi snage otpornika R1 i R2 jačina struje izvora kada frekvencija
odnose se kao 3:1. Kakav će biti odnos snaga elektromotorne sile izvora raste [3]? Odgovor
kada se ovi otpornici povežu paralelno [3]? bez obrazloženja se ne boduje.
Odgovor bez obrazloženja se ne boduje.

Zadaci:

Z1. Sferni kondenzator poluprečnika elektroda a=1cm i b=2cm naelektrisan je naelektrisanjem

Q=100[nC]. Odrediti:
a) maksimalnu jačinu električnog polja u kondenzatoru [2],
b) napon između elektroda [2],
c) kapacitivnost kondenzatora [2],
d) kapacitivnost ovog kondenztora kada se prostor između elektroda u potpunosti ispuni homogenim
dielektrikom relativne permitivnosti εr=10 [2]?

Z2. Za kolo vremenski konstantne struje sa slike odrediti::

a) Džulove gubitka na otporniku od 60Ω [2],
b) napon na otporniku od 30Ω [2] ,
60Ω 30Ω c) snagu baterije od 20V [2],
d) snagu baterije od 10V [2].
45Ω

35Ω Z3. Redna veza idealnog kalema induktivnosti L=1[mH] i otpornika R=1[Ω]
zatvaranjem idealnog prekidača u trenutku t=0 priključuje se na idealnu
20V
bateriju elektromotorne sile E=5[V]. Odrediti struju i(t) [2] i napon u(t) [2]
10V otpornika tokom prelaznog procesa. Kolika je magnetna energija kalema u
ustaljenom stanju [2] i posle koliko vremena se prelazni proces može smatrati
završenim [2] ?

Z4. a) Rezistansa neke impedanse iznosi 1[] a reaktansa 1[]. Rešiti (odrediti sve stranice) i nacrtati
trougao ove impedanse [2]? Koliki je faktor snage ove impedanse [2]?
b) Impedansa iz prethodne tačke priključena je na prostoperiodični napon efektivne vrednosti √ [V].
Kolika je efektivna jačina struje kroz impedansu [2]? Kolika je aktivna [1] i reaktivna snaga [1] ove
impedanse u tom slučaju ?
Rešenja:
P2. U rednoj vezi struja je ista, P1= R1I2, P2= R2I2, P1/P2=3:1 pa je R1=3R2. U parallenoj vezi napon je isti,
pa je P1=U2/R1= U2/3R2= P2/3, P1:P2=1:3.

P4. Efektivna jačina struje izvora se povećava zbog porasta modula admintanse ̅

√( ) ( ) √( )
( ) , ( ) .

Q Q Q 1
Z1.  E  dS  
S 0
, E  4 r 2 
0
 E (r ) 
4 0 r 2
,ar b .

Q
a) Maksimalna jačina polja je Emax  E (r  a )   9  MV/m uz unutrašnju elektrodu.
4 0  a 2
Q 1 1
b b
Q dr
b) Napon između elektroda je U ab  E  dr   r    45  KV .
a
4 0 a
2
4 0  a b 
12
Q 100 10
c) Kapacitivnost C    2.22  pF .
U ab 45
d) C ''   r  C '  10  2.22[pF]  22.2[pF].
60  30
Z2. Ukupan otpor kola je RU  45  60 || 30  35  70   80  20  100.
60  30
20  10 10
Struja kroz baterije je I    0.1A . Iz strujnog razdelnika sledi: struja kroz otpornik od 60
RU 100
30 30
 je I 60 I  0.1  33.33mA, a kroz otpornik od 30  je
30  60 90
60 60
I 30  I  0.1  66.66mA. a) PJ 60  60  I 60
2
 60  (33mA)2  66.667mW , b) Napon
30  60 90
U30=30∙I30=30∙66.666mA=2V, c) P20V  20I  20  0.1  2W d) P10V  10I  10  0.1  1W .

di(t ) di(t ) R E u
Z3. E  R  i (t )  L    i(t )  , i(0)=0.
dt dt L L S +
R
i(t )  ip (t )  ih (t ) . ip (t )  E / R , ih (t )  K  est .
R E L
R R 1 L  t
s 0 s  ,    1[ms] , pa je ih (t )  K  e L
. i(t)
L L |s| R
R
E  t
Konačno i (t )  ip (t )  ih (t )=  Ke L , a iz i(0)=0 sledi K   E / R
R
R
E  t
Struja i napon otpornika, za t  0, su i(t )   (1  e L )=5(1  e1000t )[mA] i
R
R
 t E2
u (t )  Ri(t )  E  (1  e L )=5(1  e1000t )[V]. Wm ()  Li 2 () / 2  L 2  12.5[mJ] . PP je završen
2R
posle t=5τ=5[ms].

R
Z4. a) ̅ √ √ ( )
( ) ̅ √ ( ) φ
√ . Faktor snage ( )
X
√ . Z
b) √ √ je efektivna jačina struje impedanse.
je aktivna, a reaktivna snaga impedanse.
 Elektrotehnika i elektronika
zavrsni ispit – IV smena – septembar 2013

Teorijska pitanja:

P1. Iskazati rečima i napisati Kulonov zakon u √ ( ). Napisati izraze za trenutne

vektorskom obliku [2]. Kako se definiše energija vrednosti struje kroz svaku od ovih komponenti
kondenzatora [2]? [3].
P2. U rednoj vezi snage otpornika R1 i R2 su P5. Simetrični trofazni potrošač spregnut je u
jednake. Kakav će biti odnos njihovih snaga zvezdu. Kako se menja njegova snaga ako se
kada se ovi otpornici povežu paralelno [2]? spregne u trougao [3]? Odgovor bez
Odgovor bez obrazloženja se ne boduje. obrazloženja se ne boduje..
P3. Definisati stacionarno strujno polje [2]. P6. Kako se definišu aktivna, reaktivna i
Jednačina kontinuiteta za stacionarno strujno prividna snaga potrošača [2]. Uslov prilagođenja
polje [2]. prijemnika po snazi generatoru [2].
P4. Na otporniku R, kalemu L i kondenzatoru C,
pojedinačno, prisutan je isti napon ( )

Zadaci:

Z1. Dva jednaka nepokretna punktualna naelektrisanja Q1 nalaze se u tačkama O(0,0) i B(2x,0) u
vakuumu. Obavezno nacrtati sliku (rešenje bez slike se ne boduje).
a) Odrediti jačinu električnog polja [2] i potencijal [2] u tački M(x,0).
b) Iz tačke C(3x,0) pušteno je da iz mirovanja krene malo pokretno naelektrisanje Q2 mase m. Odrediti
njegovu trajektoriju [2] i brzinu [2] u beskonačnosti. Usvojiti da je potencijal beskonačno udaljenih
tačaka ravan nuli.
Podaci: Q1=Q2=10[nC], m=10[grama], x=10[cm], i 0=10-9/36[F/m].

Z2. Napon praznog hoda neke baterije je 12[V]. Nakon priključivanja potrošača otpornosti 5[Ω] napon na
kontaktima baterije padne na 10[V]. Nacrtati šemu kola (rešenje bez šeme se ne boduje). Odrediti
a) struju kroz potrošač [2],
b) snagu termičke disipacije na potrošaču [2],
c) snagu Džulovih gubitaka u bateriji [2],
d) ako se paralelno potrošaču veže još jedan isti takav potrošač, kolika je tada I2
struja kroz bateriju [2]?
I1 a
Z3. Vrlo dugačak, tanak, pravolinijski provodnik sa vremenski konstantnom
strujom I1=8π[A] i tanka, kružna kontura poluprečnika a=5cm sa stalnom O
stujom I2=0.4[A] nalaze se u istoj ravni, u položaju kao na slici. Sredina je
vazduh. Odrediti pravac[1], smer [1] i intenzitet [4] vektora magnetske
indukcije u centru O kružne konture, ako je d=50cm. d

Z4. a) Rezistansa neke impedanse iznosi 1[], a reaktansa 1[]. Rešiti (odrediti sve stranice) i nacrtati
trougao ove impedanse [2]? Koliki je faktor snage ove impedanse [2]?
b) Impedansa iz prethodne tačke priključena je na prostoperiodični napon efektivne vrednosti √ [V].
Kolika je efektivna jačina struje kroz impedansu [2]? Kolike su aktivna [1] i reaktivna snaga [1] ove
impedanse u tom slučaju?
P2. P1=I2R1, P2=I2R2, P1=P2 sledi R1=R2. U paralelnoj vezi napon je isti, P1= U2/R1 i P2= U2/R2 .
Dakle P1=P2.

u (t ) U
P4. u(t )  U 2 cos(t )  U  U 0. iR (t )   2 cos(t ).
R R
U 1 U  j /2 U
IL   Ue j /2  e  iL (t )  2 cos(t   / 2).
j L  L L L
 
j j
IC  jCU  CUe 2
 CUe 2
 iC (t )  CU 2 cos(t   / 2).

Z1. a) EM(x,0)=0 (zbog simetrije). Superpozicijom za y

potencijal se dobija:
VM(x,0)=VM(Q1uO)+VM(Q1uB)= Q1 M Q1 Q2
9
Q1 1 10 10 1 O(0,0) B(2x,0) C(3x,0) x
2   1800V .
4 0 x 2 10 / 36 0.1
9

b) EK  Anad Q2 , m  v2 / 2  m  vC2 / 2  Q2 (VC  V ) , vC =0, V  0.

1 Q1 1 Q1
VC  VC VC , gde su VC  i VC 
Q1 u O Q1 u B Q1 u O
4 0 3x Q1 u B
4 0 3x  2 x
Q1  1 1  Q1 4 10 109 4
 VC        1200V . Konačno m  v2 / 2  Q2VC , pa je
4 0  3x x  4 0 3x 4 10 / 36 0.3
9

2Q2VC 2 10 109 1200

v    49mm/s . Trajektorija je x osa.
m 10 103
Z2. Ems baterije =12V. U=10V je napon na potrošaču od R=5Ω, pa je struja kroz kolo
I=U/R=10/5=2A. U=E-RgI, pa je Rg=1Ω. P=RI2=5·22=20W=P. Pg=RgI2=1·22=4W=Pg.
Ukupno opterećenje akumulatora je sada Ru=R||R=R/2=2.5Ω, pa je struja
I=E/(Rg+Ru)=12/(1+2.5)=3.43A=I.

0 I1
Z3. Magnetna indukcija u tački O od struje I1 je B1  sa smerom "dolazeća strela". Indukcija u tački
2 d
0 I 2
O od struje I2 je B2  sa smerom "odlazeća strela". Rezultantna indukcija je
2a
I I   I I  4 107  8 0.4 
B  B1  B2  0 1  0 2  0  1  2    2  
2 d 2a 2 d a 
2
2    50 10 5 10 
4 107
 16  8  16 107 [T] 5[ T ], sa smerom dolazeća strela .
2

Z4. a) ̅ √ √ √ Z
( ) ̅ √ ( )
. Faktor snage ( ) √ . X
φ
b) √ √ je efektivna jačina struje impedanse. je R
aktivna, a reaktivna snaga ove impedanse.
 Elektrotehnika (završni ispit septembar 2015.)

IV smena

Teorijska pitanja:

P1. Nacrtati sliku, obavezno obeležiti sve
potrebne veličine i izvesti izraz za jačinu
električnog polja metalne površinski
naelektrisane ravni u vazduhu [3]. Definisati
električni dipol i njegov moment [3].
P2. Ekvivalentna otpornost redne veze dva
otpornika je 15[Ω]. Kada se ova dva otpornika
povežu paralelno odnos snaga Džulovih
gubitaka na njima je 2:1. Odrediti ove otpornike
[3]?
P3. Definisati pojam sopstvene i međusobne
induktivnosti [2]. Kolika je magnetna energija
idealnog kalema induktivnosti L ako je u
kalemu uspostavljena vremenski konstantna
struja jačine I [2]?
P4. Kako se definišu i u kojim jedinicama se
izražavaju aktivna, reaktivna i prividna
snaga potrošača [3]. Nacrtati trougao
impedanse i trougao snage i obavezno definisati
sve korišćene oznake [2].

Zadaci:

Z1. Pločasti kondenzator ispunjen je sa dva homogena, linearna dielektrika relativnih permitivnosti r1=3
i r2=5. Razdvojna površina između dielektrika je normalna na obloge i nalazi se tačno na sredini
kondenzatora. Površina elektroda je S=20cm2, a rastojanje između elektroda je d=1mm. Naelektrisanja
ploča kondenzatora su Q1=-Q2=4nC. Obavezno nacrtati sliku. Odrediti:
a) Vektor jačine električnog polja [2] u kondenzatoru i napon [2] između elektroda.
b) Kapacitivnost [2] i energiju [2] ovog kondenzatora

Z2. Za kolo sa slike:

(a) označiti i izračunati struju naponskog [2] i napon strujnog generatora
R1 [2],
R3 (b) uloženu snagu svakog generatora [2+2] .
Ig
E (c) snagu termičke disipacije na otporniku R1 [2]
Podaci: E=30 [V], Ig = 1/3 [A], R1=30[Ω] i R3 =90 [Ω].

I1 I2 I3
Z3. Tri tanka, paralelna, vrlo dugačka provodnika nalaze se u vazduhu u
položaju kao na slici. Kroz provodnike protiču vremenski konstantne struje
označene na slici. Odrediti pravac [2], smer [2] i intenzitet [2] podužne
elektromagnetne sile koja deluje na prvi provodnik, ako je I1  I 2  1A ,
2b b
I3  3A , b=1cm i 0  4 107 H/m.

Z4. Na idealni prostoperiodični izvor elektromotorne sile e(t )  100  cos(400t )V paralelno su povezani
otpornik R=100Ω i kondenzator kapacitivnosti C. Nacrtati električnu šemu kola (rešenje bez šeme se ne
boduje). Odrediti kapacitivnost kondenzatora tako da efektivne vrednosti struja kroz otpornik i
kondenzator budu jednake [2]. Odrediti trenutne vrednosti struja kroz kondenzator [2] i otpornik[2].
Izračunatii aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu [2] izvora.
 
P1. E  , Električni dipol je elastični sistem od dva punktualna naelektrisanja Q i -Q koja se nalaze
2 0
na rastojanju d. Električni moment p=Q∙d, gde je d vektor položaja pozitivnog naelektrisanja u odnosu na
negativno.
𝑈2 𝑈2 2 𝑅2
P2. R1 + R 2 = 15Ω. Dalje je 𝑃1 : 𝑃2 = 2: 1, odnosno : 𝑅 = 1, pa je = 2 . Rešavanjem se dobija
𝑅1 2 𝑅1
1 2
𝑅1 = 5Ω i 𝑅2 = 10Ω. P3. Wm  LI .
2
Z1. Razdvojna površina normalna na ploče kondenzatora, onda je vektor jačine
polja tangencijalan na razdvojnu površinu. Iz drugog graničnog uslova sledi:
r1
E1tg  E2tg  E1  E2  E , D1   0 r1 E i D2   0 r 2 E .  DdS  Q ,
S
1
D1 S/2
E1
 DdS   D dS   D dS D S / 2  D S / 2  Q .
S S /2
1
S /2
2 1 2 1
E
r2
S/2
D1S / 2  D2 S / 2 = 0 r1E  S / 2 +  0 r2 E  S / 2   0 S / 2  ( r1   r2 ) E  Q1 , D2
9
Q1 4 10
E   56.55[KV/m]. d
 0  S / 2  ( r1   r 2 ) (10 / 36 )  (20 104 / 2)  (3  5)
9

U  E  d  56.55 103[V/m] 1103[m]  56.55V

C=Q1/U=ε0εr1(S/2)/d+ε0εr2(S/2)/d=70.7pF
1 1
𝑊𝐶 = 𝐶𝑈 2 = ∙ 70.7 ∙ 10−12 ∙ 56.552 = 113[nJ].
2 2

Z2. Metodom potencijala čvorova dobijamo: A

1 1 E
(  )VA  I g  IE I3
R1 R3 R1
1 1 1 30 4 40 4 90
R1 + R3
(  )VA   , VA  , VA   30[V]. Ug
30 90 3 30 90 30 3 4 Ig
V 30 1 E
Struja I 3  A   [A] , I KZ za čvor A:  I E  I g  I 3  0
R3 90 3
1 1
I E  I 3  I g    0[A]
3 3
Napon na Ig je U g  VA  30[V] ,
PE  E  I E  0[W]
b) c) P1  I E2 R1  0[W] .
PIg  U g I g  30 / 3  10[W]
I1l1  B3 ' I1l1  B2
Z3. F31'  , F21  sa pravcem i smerom kao na
l1 l1
slici. Intenziteti podužnih sila su F '31  I1B3 , F '21  I1B2 ,
I3 3 μN
F '31  I1 B3  I10  1 4 107  2 105 [ ]
2  3b 2  3 10 2
m
I2 1 μN
F '21  I1 B2  I10  1 4 107  1105 [ ].
2  2b 2  2 10 2
m
μN
Kako su sile antiparalelne rezultatntna podužna sila sila je F '1  F '31  F '21  1 105 [ ].
m
Z4. e(t )  100  cos(400t )V  E  100 / 2 0o V.

E E E
IR   , onda je I R  I R  . I C  YC E  jCE , onda je I C  I C  jCE  CE . Iz
ZR R R
E 1 1
uslova I C  I R sledi  CE  , tj. C    25 106  25[μF]
R  R 400 100
E E 100 / 2 1
IR     A  iR (t )  1 cos(400t )[A] ,
ZR R 100 2

j 1 j 2
IC  YC E  jCE  e 2 6
 400  25 10 100 / 2  e A  iC (t )  1 cos(400t   / 2)[A] ,
2
1 1
I  I R  IC  j A
2 2
100 1 1
S  EI *  ( j )  50  j50=P  jQ,  P  50W, S  50 2VA, Q=-50VAr.
2 2 2