Elek Trost A Tika

Sanja Maravić Mikloš Pot
Zbirka rešenih ispitnih zadataka iz

Osnova elektrotehnike
Subotica, 2002.
PREDGOVOR
Ova zbirka zadataka pisana je za studente Više tehničke škole elektrotehničkog smera u
Subotici, ali može poslužiti i studentima drugih profila koji izučavaju ovu oblast.
Zbirka predstavlja zadatke koji se pojavljuju na ispitu, kao i one koji se rade na vežbama i
obuhvata gradivo prve polovine kursa “Osnovi elektrotehnike”.
Prvi deo zbirke obuhvata zadatke iz elektrostatike. Obrađene su sledeće oblasti: Kulonov zakon,
vektor jačine električnog polja, potencijal, provodnici i dielektrici u elektrostatičkom polju,
kondenzatori i energija sadržana u elektrostatičkom polju.
Drugi deo obuhvata zadatke iz oblasti vremenski konstantnih struja. Obrađeni su zadaci iz
rešavanja električnih mreža pomoću Kirhofovih zakona, konturnih struja i potencijala čvorova. Takođe
je obrađena Tevenenova teorema, a na kraju su zadaci iz vremenski konstantnih struja sa
kondenzatorima.
Zbog relativno kratkog roka za završetak zbirke, verovatno postoje greške koje su na žalost
neizbežne. Autori će biti zahvalni onima koji na njih ukažu.
Autori se zahvaljuju Meliti Šašić i Bojanu Kuljiću, studentima Više tehničke škole, koji su
prekontrolisali veliki deo zadataka.
Autori
1. Elektrostatika
Zadatak 1.
Dva tela, naelektrisana količinama naelektrisanja Q1=-4nC i Q2=-1nC, nalaze se na rastojanju

a=18cm u vakuumu. Kakav znak može da ima naelektrisanje trećeg tela, koje je naelektrisano
količinom naelektrisanja Q3=1nC, i gde ga je potrebno postaviti da bi bilo u ravnoteži u odnosu na
dejstvo Kulonovih sila prva dva tela?
Rešenje:
Zadatak se rešava primenom Kulonovog zakona i principa superpozicije. Kulonov zakon glasi:
r 1 Q1Q2 r
F12 = ⋅ r012
4πε 0 r2
F12 je električna sila kojom telo 1 deluje na telo 2. Vektor F12 mora ležati na pravoj koja spaja
dva tela, a njegov početak, tj. tačka gde deluje, je u nekoj tački tela 2. Sa r012 obeležen je jedinični
vektor usmeren od tela 1 ka telu 2. Ako su Q1 i Q2 istoga znaka njihov proizvod je pozitivan, i smer
vektora F12 je u smeru vektora r012, odnosno sila je odbojna. Ako su naelektrisanja Q1 i Q2 suprotnog
znaka, njihov proizvod je negativan, pa je smer vektora F12 u smeru vektora –r012, tj. sila je privlačna.
Q1 -F12 Q2 F12
ro12
Prema principu superpozicije ukupna električna sila kojom na neko malo naelektrisano telo
deluje više drugih malih naelektrisanih tela jednaka je vektorskom zbiru sila kojima ta druga tela deluju
ponaosob na posmatrano telo.
(1) Q3 > 0
Pretpostavimo da je naelektrisanje Q3 pozitivno naelektrisano. Ako je Q3 pozitivno, sile su
privlačne. Ukupna sila koja deluje na ovo telo mora biti jednaka nuli kako bi bio ispunjen uslov da je
telo u ravnoteži, i iz tog uslova može se odrediti gde je potrebno postaviti telo.
Zbirka zadataka iz Osnova elektrotehnike 4
Q1 ro13 Q3 ro23 Q2
(-) (+) (-)
F13 F23
x x1
r r r
F3 = F13 + F23 = 0
r 1 Q1Q3 r r 1 Q2 Q3 r
F13 = ⋅ ⋅ r013 ; F23 = ⋅ ⋅ r023
4πε 0 x2 4πε 0 (a − x) 2
r r
r013 = −r023
r 1 Q1Q3 r 1 Q2 Q3 r
F3 = ⋅ ⋅ r + ⋅ ⋅ (− r013 ) = 0
4πε 0 4πε 0 (a − x)
2 013 2
x
Q1 Q2
− =0
x 2
(a − x) 2
a
x=
Q2
1+
Q1
2
x= a
3
x =12 cm (rastojanje od naelektrisanja Q1)
x1 =6 cm (rastojanje od naelektrisanja Q2)
(2) Q3 < 0
Ako je naelektrisanje Q3 negativno, sile su odbojne. Ukupna sila koja deluje na naelektrisanje
Q3 mora biti nula da bi telo bilo u ravnoteži u odnosu na dejstvo Kulonovih sila prva dva tela.
a
Q1 ro13 Q3 ro23 Q2
(-) (-) (-)

F23 F13
x x1
a
x= .
Q2
1+
Q1
Zadatak 2.
Odrediti kolika sila deluje na naelektrisanje Q=4nC koje se nalazi u koordinatnom početku za
sistem naelektrisanja prikazan na slici, ako je a=4cm, h=6cm, Q1=2nC, Q2=-3nC, Q3=1nC.
y
a
Q3 Q1
Q2
0 x
Rešenje:
Rezultujuća sila koja deluje na naelektrisanje Q koje se nalazi u koordinatnom početku određuje
se primenom principa superpozicije.
FR = F1 + F2 + F3 y
Q3 2a Q1
Sila kojom naelektrisanje Q1 deluje na
naelektrisanje Q: r01
r03
1 Q1 ⋅ Q r
F1 = ⋅ r01 = 7.19 µN ⋅ r01 h
4πε 0 r2 α
Q r02 Q2
r = h + (2a) = 10cm
2 2
F1 x
α F2
F3
Sila kojom naelektrisanje Q2 deluje na naelektrisanje Q:

1 Q2 ⋅ Q
F2 = ⋅ r02 = −16.852 µN ⋅ r02
4πε 0 ( 2a ) 2
Sila kojom naelektrisanje Q3 deluje na naelektrisanje Q:
1 Q3 ⋅ Q
F3 = ⋅ r03 = 9.986 µN ⋅ r03
4πε 0 h2
Rezultujuća sila može se predstaviti zbirom dve komponente, jedne u pravcu x-ose i jedne u
pravcu y-ose.
FR = F1 + F2 + F3 = FRx + FRy
Komponentu u pravcu x-ose čine sila F2 i projekcija sile F1 na x-osu:

FRx = F2 + F1x
Komponentu u pravcu y-ose čine sila F3 i projekcija sile F1 na y-osu:
FRy = F3 + F1 y
2a
| F1x |=| F1 | ⋅ cos α =| F1 | ⋅ = 0.8⋅ | F1 |
r
h
| F1 y |=| F1 | ⋅ sin α =| F1 | ⋅ = 0.6⋅ | F1 |
r
r r r r
FRx =| F2 | ⋅i + | F1x | ⋅ (−i ) = 16.852 µN ⋅ i − 7.19µN ⋅ i ⋅0.8 = 11.1µN ⋅ i
FRy =| F3 | ⋅(− j )+ | F1 y | ⋅(− j ) = −9.986µN ⋅ j − 7.19µN ⋅ j ⋅0.6 = −14.3µN ⋅ j

r
F = 11.1µN ⋅ i − 14.3µN ⋅ j
| F |= FRx2 + FRy2 = 18.102 µN .
Zadatak 3.
Tri tačkasta naelektrisanja Q1=Q2=5.11nC i Q3= -10nC, nalaze se u vazduhu, u temenima

jednakostraničnog trougla, stranice a=2cm. Odrediti intenzitet, pravac i smer sile kojom prva dva
naelektrisanja deluju na treće.
Rešenje:
y Iz razloga simetrije postojaće komponenta sile

samo u pravcu y-ose (naelektrisanja Q1 i Q2
F13x (-) Q3 F23x jednaka su po brojnoj vrednosti i po znaku, a kako
60o x se nalaze u temenima jednakostraničnog trougla i
rastojanje ovih naelektrisanja od naelektrisanja Q3
F13 F23 je isto i iznosi a).
F13y F23y 1 Q1 | Q3 |
| F 13 |=| F 23 |= ⋅
4πε 0 a2
3Q1 | Q3 |
| FR |= 2⋅ | F 13 y |= 2⋅ | F 13 | ⋅ cos 30 o =
4πε 0 a 2
(+) 60 o (+)
Q1 Q2 | F R |= 1.988mN
Zadatak 4.
Tri tačkasta naelektrisanja Q1=Q2= 5.11nC i Q3= -10nC, nalaze se u vazduhu, u temenima
jednakostraničnog trougla, stranice a=2cm. Odrediti intenzitet, pravac i smer sile kojom
naelektrisanja Q2 i Q3 deluju na naelektrisanje Q1.
Rešenje:
Q3
y ro31
F31
F31y
F21 α F31x
Q1 ro21 Q2 x
FR = F31 + F21 = FRx + FRy
1 Q1Q3
F 31 = ⋅ ⋅ r031 = −1.148mN ⋅ r031
4πε 0 a2
1 Q1Q2
F21 = ⋅ ⋅ r021 = 0.586mN ⋅ r021
4πε 0 a2
| F 31x |=| F 31 | ⋅ cos α = 0.5⋅ | F 31 |

3
| F 31 y |=| F 31 | ⋅ sin α = ⋅ | F 31 |
2
r r
FRx = F21 + F 31x =| F 21 | ⋅(−i )+ | F 31x | ⋅i
3
F Ry = F 31 y = | F 31 | ⋅ j
2
r
F Rx = −12 µNi ; F Ry = 994.197 µN j
r
F R = (−12i + 994.197 j ) µN
| F R |= 994.269 µN ≅| F Ry | .
Zadatak 5.
U svakom temenu kvadrata stranice a=1cm, nalazi se po jedno malo naelektrisano telo,
naelektrisano količinom naelektrisanja Q= 10-10C. Koliko treba da je naelektrisanje Q5 koje se nalazi u
preseku dijagonala kvadrata da bi ukupna sila na jedno od naelektrisanja u temenu bila nula (da
naelektrisanje bude u ravnoteži)?
Rešenje:
Neka su naelektrisanja raspoređena kao na slici (naelektrisanja Qi, i=1,2,3,4 imaju vrednost Q).
Da bi ukupna sila na česticu dva bila nula, tj. da se čestica dva nalazi u ravnoteži, naelektrisanje Q5
koje je u preseku dijagonala kvadrata mora biti negativno naelektrisano.
Q4 Q3
Q5
Q1 Q2
F uk2 = F 12 + F 32 + F 42 + F 52
F uk2 = 0 F uk2 x = 0 ∧ F uk2 y = 0
F uk2 x = F 12 + F 42 x + F 52 x (1)
F uk2 y = F 32 + F 42 y + F 52 y (2)
F52
F52y
45o
F52x F42x F12
Q2 x
45o
F42y
F42
F32
1 Q2
| F 12 |= ⋅ ;
4πε 0 a 2
1 Q2
| F 32 |= ⋅
4πε 0 a2
1 Q2 1 Q2
| F 42 |= ⋅ = ⋅
4πε 0 d 2 4πε 0 2a 2
1 Q | Q5 | 1 Q | Q5 |
| F 52 |= ⋅ = ⋅
4πε 0 d 
2
πε 0 2a 2
 
2
2
| F 42 x |=| F 42 | ⋅ sin 45 o = ⋅ | F 42 |
2
2
| F 52 x |=| F 52 | ⋅ sin 45 o = ⋅ | F 52 |
2
Zamenom odgovarajućih izraza u jednačinu (1), dobija se:
2 1 Q2 1 Q2 2 1 Q | Q5 |
⋅ ⋅ 2 + ⋅ 2 − ⋅ ⋅ =0
2 4πε 0 2a 4πε 0 a 2 πε 0 2a 2
Sređivanjem ove jednačine dolazi se do izraza za vrednost naelektrisanja Q5:
| Q5 |=
1  2
⋅ 
2  4

+ 1Q =
8
2
( 2+4Q )

| Q5 |= 0.957 ⋅ 10 −10 C .
Zamenom ove vrednosti za naelektrisanje Q5 u jednačinu (2) vidi se da je i drugi uslov da je
ukupna sila na česticu dva u pravcu y-ose jednaka nuli zadovoljen.
Zadatak 6.
Tri tačkasta naelektrisanja (Q1, Q2 i Q3) nalaze se u tri temena kvadrata stranice a (slika 1). Da
li je moguće odrediti naelektrisanja Q1, Q2 i Q3=Q1 tako, da sila koja deluje na naelektrisanje Q>0
koje se nalazi u četvrtom temenu kvadrata, bude jednako nuli?
F2
Q Q3 Q F3 Q3
F1
a F1+F3 a
Q1 Q2 Q1 Q2
slika 1 slika 2
Rešenje:
Ako je ukupna sila koja deluje na naelektrisanje Q jednaka nuli, to znači da je zbir svih sila koja
deluje na naelektrisanje Q ravno nuli. Za rešenje zadatka moramo razmotriti nekoliko slučajeva.
1. slučaj: Sva tri naelektrisanja su pozitivna, tj. Q1, Q2, Q3=Q1>0. U ovom slučaju sila koja
deluje na naelektrisanje Q ne može biti nula jer smerovi svih sila pokazuju u pravcu x i y ose.
2. slučaj: Naelektrisanja Q1=Q3 i Q2 su različitog znaka (slika 2). Pretpostavimo da su

naelektrisanja Q1 i Q3 manji od nule (Q1<0, Q3<0), a Q2>0. Uslov pod kojim je ukupna sila nula je:
F1 + F2 + F3 = 0
r r
Pošto su Q1 i Q3 isti, sledi F1 = F3 .
Iz Kulonovog zakona možemo da napišemo:

r 1 QQ1
F1 =
4πε 0 a 2
r 1 QQ2 1 1 QQ2
F2 = =
( )
4πε 0 a 2 2
2 4πε 0 a 2
r r r
F2 = F1 + F3
r r
F2 = 2 F1
Zamenom vrednosti u prethodni izraz, dobijamo:

1 1 QQ2 1 QQ1
= 2
2 4πε 0 a 2
4πε 0 a 2
1
Q2 = 2Q1
2
Q1 2
=
Q2 4
Za gore izvedeni odnos naelektrisanja ukupna sila na naelektrisanje Q će biti nula.
Sila na naelektrisanje Q takođe može biti nula ukoliko je Q1>0, Q3>0, a Q2<0.
Zadatak 7.
Odrediti silu koja deluje na naelektrisanje Q3 koje se nalazi na ¼ dijagonale kvadrata. Poznato
je: Q1= -2nC, Q2= 1nC, Q3= 3nC, a=√2 cm.
a
Q1 Q2
Q3
Q1
Rešenje:
Pošto je naelektrisanje Q3 pozitivno, sila koja postoji između ovog naelektrisanja i Q1 biće
privlačna (Q1<0), a sila između Q3 i Q2 je odbojna (Q2>0), što je prikazano na sledećoj slici:
Q1 < 0 Q2 > 0
F’’13
Q3 > 0
F’13
Q1 < 0
F23
Koordinatni sistem postavljamo tako da je koordinatni početak u naelektrisanju Q3, a sile

rastavljamo na komponente u pravcu x i y ose.
F 13
’’
y
F 13
’’
y
α
F 13
’
y
F 13
F 13
’’
x
’
F 23
F 13
’
x
Ukupna sila koja deluje na naelektrisanje Q3 dobija se superpozicijom sila F23 i F13:
r r r r r r
F3 = F23 + F13' + F13'' = F3 x + F3 y
r r
Ukupna sila u pravcu x ose jednaka je nuli, jer su sile F13' x i F13'' x istog intenziteta i pravca, a
suprotnog smera:
r r r
F3 x = F13' x + F13'' x = 0
Ukupna sila u pravcu y ose:
r r r r
F3 y = F13' y + F13'' y + F23
r 1 Q2 ⋅ Q3 4Q2 ⋅ Q3 2Q2 ⋅ Q3
| F23 |= ⋅ = = = 119.834 µN , d =a 2
4πε 0  3  2
9πε 0 d 2 9πε 0 a 2
 d
4 
2 2
d d  d  5 5 a
r13 =   +   = d= ⋅a 2 = 10 = 1.12cm
r | Q | ⋅Q
2 2 4 4 4 4
1
| F13 |= ⋅ 12 3 r13
4πε 0 r13 d
α 1
d
cos α = 4 =
4 r13 5
r r r 1 r
| F13' y |=| F13" y |=| F13 | ⋅ cos α = ⋅ | F13 |= 192.35µN
5
Ukupna sila na naelektrisanje Q3 ima komponentu samo u pravcu y ose:
( )
r r r r r
F3 y = 2⋅ | F13' y | − | F23 | ⋅ j = 265.58µN ⋅ j
r
Intenzitet rezultujuće sile F3 je: | F3 y |= 0.265mN .
Zadatak 8.
Na slici je prikazana kontura u obliku romba stranica a=5cm. Oštar ugao romba iznosi 60°. U
temenima romba nalaze se naelektrisanja Q1, Q2= -2nC, Q3 i Q4=2nC. Odrediti Q1>0 i Q3>0 tako da
( )
sila koja deluje na naelektrisanje Q4 bude F4 = 10 −5 ⋅ i x + 10 −5 ⋅ i y N . Koliko puta će se promeniti
moduo sile koja deluje na naelektrisanje Q4 ukoliko se vrednosti svih naelektrisanja udvostruče?
Q1 Q4
y
a
0 x
60°
Q2 Q3
Rešenje:
Intenziteti sila koja deluju na naelektrisanje Q4 su redom:

y
r
F34
Q1 r
F14 x
Q4
r
a d F24
30°
Q2 Q3
r 1 Q1Q4
F14 =
4πε 0 a 2
r 1 Q2 Q4
F24 =
4πε 0 d 2
r 1 Q3Q4
F34 =
4πε 0 a 2
r
U formuli za F24 , d je dijagonala romba koja se računa po kosinusnoj teoremi:
d = a 2 + a 2 − 2aa ⋅ cos120° = a 3.
Pošto su u postavci zadatka date vrednosti projekcije sila na x i y osu, projektovaćemo pojedine
sile na zadate koordinatne ose.
r r r r
Fx = F14 − F24 cos 30° + F34 cos 60° = 10 −5.
r r r
Fy = − F24 cos 60° + F34 cos 30° = 10 −5.
Zamenom u prethodne jednačine dobijamo:
1  Q1Q4 Q2 Q4 3 Q3 Q4 1 
 2 − + 2  = 10 −5 ,

4πε 0  a 3a 2
2 a 2 
1  Q2 Q4 1 Q3 Q4 3 
− + 2  = 10 −5
4πε 0  3a 2 2 a 2 
Iz poslednje jednačine u kojoj je jedina nepoznata Q3, dobijamo: Q3=1.22nC.

Q1 se dobija zamenom Q3 u prvu jednačinu: Q1=0.2nC.
U drugom delu zadatka, udvostručavanjem naelektrisanja dobijamo:

Q1` = 0.4nC
Q2` = −4nC
Q3` = 2.44nC
Q4` = 4nC
Moduli sila koje deluju na naelektrisanje Q4 sada iznose:
r
F14` = 5.757 µN
r
F24` = 19.19µN
r
F34` = 35.1µN
Ove sile projektujemo na x i y ose na isti način kao u prethodnom delu zadatka:
r r r r
Fx` = F14` − F24` cos 30° + F34` cos 60°
r r r
Fy` = − F24` cos 60° + F34` cos 30°
Zamenom brojnih vrednosti dobijamo:

r
Fx` = 6.707 µN
r
Fy` = 20.766µN
Moduo ove sile je:

r r 2 r 2
F4` = Fx` + Fy` = 21.82 µN
Pre udvostručavanja naelektrisanja moduo sile je bio:

r
F4 = 2 ⋅ 10 −5 = 14.1µN
r
F4` 21.82 µN
r = = 1.55
F4 14.1µN
Udvostručavanjem naelektrisanja, sila na Q4 se povećala 1.55 puta.

Zadatak 9.
U svakom temenu kocke stranice a=2cm nalazi se naelektrisanje Q=5nC. Izračunati silu koja
deluje na jedno od naelektrisanja.
Rešenje:
Obeležimo naelektrisanja kao na slici. Pretpostavimo da tražimo silu koja deluje na

naelektrisanje Q8, zato koordinatni početak postavljamo upravo na mesto naelektrisanja Q8. Samo će
sila koja potiče od naelektrisanja Q1 imati sve tri (x, y ,z) komponente. Ostale sile imaće ili samo jednu
komponentu (ili x, ili y, ili z), ili dve (x-y, x-z, y-z). Dužina dijagonale stranice kocke je a 2 , dok je
telesna dijagonala kocke a 3 .
7
8 x
Q
5 6
4 3
a
a 2
1 2
Pojedinačno, moduli sila koje deluju na naelektrisanje Q8 iznose:

r 1 Q ⋅Q
F78 =
4πε 0 a 2
r 1 Q ⋅Q
F68 =
4πε 0 a 2
r 1 Q ⋅Q
F58 =
( )
4πε 0 a 2 2
r 1 Q ⋅Q
F48 =
( )
4πε 0 a 2 2
r 1 Q ⋅Q
F38 =
4πε 0 a 2
r 1 Q ⋅Q
F28 =
( )
4πε 0 a 2 2
r 1 Q ⋅Q
F18 =
( )
4πε 0 a 3 2
Sile koje deluju na naelektrisanje Q8 iznose:

r 1 Q ⋅Q r
F78 = ⋅ ix
4πε 0 a 2
r 1 Q ⋅Q r
F68 = ⋅ iy
4πε 0 a 2
r Q ⋅Q
⋅ (cos 45° ⋅ i x + cos 45° ⋅ i y )
1 v
F58 =
( )
4πε 0 a 2 2
r 1 Q ⋅Q v
F48 = ⋅ (cos 45° ⋅ i x + cos 45° ⋅ i z )
( )
4πε 0 a 2 2
r 1 Q ⋅Q r
F38 = ⋅ iz
4πε 0 a 2
r Q ⋅Q
⋅ (cos 45° ⋅ i y + cos 45° ⋅ i z )
1 v
F28 =
( )
4πε 0 a 2 2
r
Za određivanje sile F18 , silu prvo treba projektovati u x-y ravan, pa potom pojedinačno na x i y
r
ose. Za projektovanje sile F18 na z osu, treba izračunati ugao ϕ koji telesna dijagonala kocke zaklapa
sa z osom.
ϕ
a 3
a
ϕP
a 2
a 2
tgϕ = = 2
a
ϕ = arctg 2 = 54.73°
r
Pošto je sila F18 simetrala prostornog ugla, ona će ujedno biti i simetrala x-y ravni.
r Q ⋅Q
⋅ (cos 35.27° cos 45° ⋅ i x + cos 35.27° cos 45° ⋅ i y + cos 54.73° ⋅ i z )
1 r v r
F18 =
( )
4πε 0 a 3 2
Razdvajajući sile na komponente, dobijamo:
r 1 QQ 1 QQ 1 QQ 1 QQ
Fx = + cos 45° + cos 45° + cos 35.27° cos 45°
4πε 0 a 2
4πε 0 2a 2
4πε 0 2a 2
4πε 0 3a 2
r 1 Q2
Fx = 1.9 ⋅
4πε 0 a 2
r r 1 Q2
Fy = Fx = 1.9 ⋅ = 1.07mN
4πε 0 a 2
r 1 Q2
Fz = 1.9 ⋅ = 1.07mN
4πε 0 a 2
Kao što se vidi, projekcije na sve tri ose su iste što se i moglo očekivati s obzirom da su sva
naelektrisanja ista, i da kocka predstavlja simetričan sistem.
r r 2 r 2 r 2 Q2
F = Fx + Fy + Fz = 3.29 ⋅ = 1.85mN
4πε 0 a 2
r
Sila F ima smer telesne dijagonale kocke i usmerena je od naelektrisanja Q8 prema
spoljašnjosti kocke.
Zadatak 10.
Odrediti jačinu električnog polja u koordinatnom početku za sistem naelektrisanja prikazan na

slici, ako je a=4cm, h=6cm, Q1=2nC, Q2=-3nC, Q3=1nC.
y
a
Q3 Q1
Q2
0 x
Rešenje:
Jačina električnog polja određuje se na osnovu izraza:
→ 1 Qi →
Ei = ⋅ ⋅ r 0i
4πε 0 ri 2
→ 1 Q1 →
r12 = (2a ) + h 2 = 100cm 2
2
E1 = ⋅ ⋅ r 01
4πε 0 r12
→ 1 Q2 → 1 Q2 →
E2 = ⋅ ⋅ r 02 = − ⋅ ⋅i
4πε 0 (2a )2 4πε 0 4a 2
→ 1 Q3 → 1 Q3 →
E3 = ⋅ ⋅ r 03 = − ⋅ ⋅j
4πε 0 h 2
4πε 0 h 2
Vektor jačine električnog polja naelektrisanja Q1 rastavljamo na komponente u pravcu x i y ose,
pa će biti:
→ → → 2a 4 →
| E 1x |=| E 1 | ⋅ cos α =| E 1 | ⋅ = ⋅ | E1 |
r1 5
→ → → h 3 →
| E 1 y |=| E 1 | ⋅ sin α =| E 1 | ⋅ = ⋅ | E1 |
r1 5
Ukupna jačina električnog polja je:
→ → → → → →
E R = E 1 + E 2 + E 3 = E Rx + E Ry
→ → → 1 Q2 → 4 1 Q1 → V →
E Rx = E 2 + E1x = − ⋅ ⋅ i − ⋅ ⋅ ⋅ i = 2.77 k ⋅i
4πε 0 4a 2 5 4πε 0 r1 2 m
→ → → 1 Q3 → 3 1 Q1 → V →
E Ry = E 3 + E1 y = − ⋅ ⋅ j− ⋅ ⋅ 2 ⋅ j = − 3.57k ⋅ j
4πε 0 h 2
5 4πε 0 r1 m
→
 → →
 V
E R =  2.77 ⋅ i − 3.57 ⋅ j k
  m
→ V
| E R |= 4.52k .
m
Zadatak 11.
Izračunati jačinu električnog polja u koordinatnom početku za sistem naelektrisanja prikazan

na slici (romb), ako je: Q1= 1nC, Q2= -2nC, Q3= 3nC, d1= 2cm, d2= 4cm.
y
Q1 Q2
d1
d2
Q3 x
Rešenje:
r 1 Q r
Jačina električnog polja određuje se na osnovu jednačine: E= ⋅ ⋅ r0 ,
4πε 0 r2
gde je r rastojanje posmatranog naelektrisanja od tačke u kojoj određujemo vrednost jačine električnog
polja, a r0 jedinični vektor usmeren od naelektrisanja ka tački u kojoj se određuje vrednost jačine
električnog polja. Zadatak se rešava primenom principa superpozicije, a rezultujući vektor jačine
električnog polja najlakše se određuje ako se vektori jačine električnog polja E1, E2 i E3 rastave na
komponente u pravcu x i y ose.
Kao prvo, treba odrediti rastojanje r1 naelektrisanja Q1 od koordinatnog početka. Dijagonale
romba se polove i seku pod pravim uglom, tako da rastojanje r1 određujemo iz pravouglog trougla u
kome su katete d1/2 i d2/2, a r1 je hipotenuza. Prema tome:
2 2
d  d  d 2 + d 22
r = 1  + 2  = 1
1
2
= 5cm 2
2
    2 4
r1 = 5cm = 2.236cm
Q1 Q2
d1
j r1
. .
d2
E23 E2y
α
E3
E1x α E2 i
E2x Q3 x
ER
β
E1y
E1
r 1 Q1 r V r
E1 = ⋅ ⋅ r01 = 17.975k ⋅ r01
4πε 0 r12
m
r 1 Q1 r V r
E2 = ⋅ ⋅ r02 = −11.235k ⋅ r02
4πε 0 2
d2 m
r 1 Q1 r V r
E3 = ⋅ ⋅ r03 = 53.926k ⋅ r03
4πε 0 r12
m
Ukupna jačina električnog polja je:
r r r r
E R = E1 + E 2 + E3
Rezultujuće električno polje možemo da predstavimo kao zbir dve komponente, jedne u pravcu
x-ose i druge u pravcu y-ose.
r r r
E R = E Rx + E Ry
r r r r r r r
E Rx = E1x + E 2 x + E3 x ; E Ry = E1 y + E 2 y
r r r r
E1x = E1 ⋅ sin β ; E1 y = E1 ⋅ cos β
r r r r
E 2 x = E 2 ⋅ cos α ; E 2 y = E 2 ⋅ sin α
d2
d 2
cos α = 2 = 2 = = 0.89 ; α = 26.56 o
r1 2r1 5
β = 90 o − 2α = 36.87 o ; cos β = 0.799 ; sin β = 0.6
r r r r r r r r r r r r r
E Rx = E 2 x ⋅ i − E1x ⋅ i − E3 ⋅ i = E 2 ⋅ cos α ⋅ i − E1 ⋅ sin β ⋅ i − E3 ⋅ i
r V r V r V r V r
E Rx = 11.234k ⋅ 0.89 ⋅ i − 17.975k ⋅ 0.6 ⋅ i − 53.926k ⋅ i = −54.7k ⋅ i
m m m m
r r r r r r r r r
E Ry = E 2 y ⋅ j − E1 y ⋅ j = E 2 ⋅ sin α ⋅ j − E1 ⋅ cos β ⋅ j
r V r V r V r
E Ry = 11.234k ⋅ 0.447 ⋅ j − 17.975k ⋅ 0.799 ⋅ j = −9.34k ⋅ j
m m m
r V r V r
E R = −54.7k ⋅ i − 9.34k ⋅ j
m m
r V
E R = E Rx 2
+ E Ry
2
= 55.49k .
m
Zadatak 12.
Odrediti vektor jačine električnog polja u koordinatnom početku za sistem naelektrisanja

prikazan na slici. Naelektrisanja Q3 i Q4 nalaze se na sredini stranice šestougla. Dužina stranice
šestougla je a= 2cm, Q1=Q2= 2nC, Q3= -Q4= 1nC.
y
Q1
Q3
x
Q4
Q2
Rešenje:
Q1 E2
E2y
a
60 o E2x
E1x x
a
E1y
Q2
E1
1 Q1
E1 = ⋅ ⋅ r01
4πε 0 a 2
1 Q2
E2 = ⋅ ⋅ r02
4πε 0 a 2
Iz razloga simetrije vektori jačine električnog polja daće komponentu samo u pravcu x-ose.
1 Q1
| E 1x | =| E 2 x |=| E 1 | ⋅ cos 60 o = ⋅
2 4πε 0 a 2
V
| E 1x |=| E 2 x |= 22.469k
m
r r V r
E x = 2 ⋅ E1x = 44.94k ⋅ i
m
1 Q3
y E3 = ⋅ ⋅ r03
4πε 0 h2
Q3
1 Q4 3
h E4 = ⋅ ⋅ r04 h= a
4πε 0 h2 2
E3x E4x
30o Iz razloga simetrije vektori jačine električnog
x polja imaju komponentu samo u pravcu y-ose.
E3y E4y E4 Q3
E3 1
| E 3 y |=| E 4 y |=| E 3 | ⋅ cos 60 o = ⋅
Q4 2 4πε 0 h 2
V
| E 3 y |=| E 4 y |= 14.98k
m
r r r V r
E y = −2⋅ | E3 y | ⋅ j = −29.96k ⋅ j
m
r V
E R = (44.94i − 29.96 j )k
m
V
| E R |= 54k .
m
Zadatak 13.
Dat je pravilan petougao. Odrediti vrednost jačine električnog polja u koordinatnom početku,
ako je a=2cm, Q1=Q2=2nC, Q3= -3nC.
y
Q3
Q1 Q2
Rešenje:
Ukupna vrednost jačine električnog polja u koordinatnom početku određuje se primenom
principa superpozicije. Naelektrisanja Q1 i Q2 imaju istu brojnu vrednost i nalaze se na istom rastojanju
b od koordinatnog početka, tako da se komponente u pravcu x-ose poništavaju. Rezultujuće električno
polje imaće komponentu samo u pravcu y-ose. Kako je u pitanju pravilan petougao vrednost centralnog
360 o
ugla određuje se na osnovu formule α = , gde je n broj stranica pravilnog mnogougla.
n
360 o
α= = 72 o
5
Pravilan petougao sastoji se od 5 jednakokrakih trouglova, a dužina stranice b može se odrediti
primenom kosinusne teoreme:
a 2 = b 2 + b 2 − 2b 2 cos α
a
a 2 = 2b 2 (1 − cos α ) ⇒ b= = 1.7cm
2(1 − cos α )
1 Q1 V
| E1 |=| E 2 |= ⋅ = 62.23k
4πε 0 b 2
m
1 Q3 V
| E3 |= ⋅ = 93.35k
4πε 0 b 2
m
V
| E 1 y |=| E 2 y |=| E 1 | ⋅ cos 36 o = 50.35k
m
V
E R = 2⋅ | E 1 y | ⋅ j + | E 3 | ⋅ j = 194.05k ⋅j
m
V
| E R |= 194.05k .
m
Zadatak 14.
Položaj dva mala tela nepoznatih naelektrisanja Q1 i Q2, u vazduhu, određen je tačkama
P1(-a,0) i P2(a,0), respektivno. Vektor jačine električnog polja u tački P3(0,2a) je E=Exi, pri čemu je Ex
pozitivno. Odrediti naelektrisanja Q1 i Q2.
Rešenje:
Posmatrajući posebno telo naelektrisanja Q1 i telo naelektrisanja Q2, zaključuje se da vektori
jačina odgovarajućih električnih polja u tački P3, E1 i E2, leže na pravama određenim tačkama P1 i P3,
odnosno P2 i P3. Vektor jačine električnog polja u tački P3 je:
r r r
E = E1 + E 2
Prema orijentaciji zadatog vektora E i prethodnog razmatranja zaključuje se da su vektori E1 i
E2 usmereni kao na slici, a da je Q1>0 i Q2<0.
y r
E1
r
P3(0,2a) E
α α r
E2
P2(-a,0) P2(a,0)
Q1 0 Q2 x
r r r
E x i = ( E1x + E 2 x ) ⋅ i + ( E1 y + E 2 y ) ⋅ j
E1x + E 2 x = E x
E1 y + E 2 y = 0
E1 y = E1 cos α i E 2 y = E 2 cos α
1 Q1 1 | Q2 |
E1 = ⋅ i E2 = ⋅
4πε 0 5a 2 4πε 0 5a 2
Iz prethodnih jednačina dobija se da je Q1=|Q2|, a pošto je već zaključeno da je Q1>0 i Q2<0, to
je Q1=-Q2.
Sada je:
1 Q1 1 | Q2 | 1 Q 5 5
E x = E1x + E 2 x = ⋅ ⋅ sin α + ⋅ 2 ⋅ sin α = ⋅ 12 ⋅ , jer je sin α = .
4πε 0 5a 2
4πε 0 5a 2πε 0 5a 5 5
Za Q1 dobija se:
Q1 = 10 5 ⋅ πε 0 a 2 E x .
Zadatak 15.
Odrediti vektor jačine električnog polja u okolini veoma dugačke pravolinijske niti koja je
ravnomerno naelektrisana količinom naelektrisanja Q' po jedinici dužine. Sredina je vazduh.
Q`
Rešenje:
Vektor jačine električnog polja ćemo odrediti na odstojanju P od niti. Zadatak rešavamo tako
što datu nit rastavljamo na male delove dužine dl, pa sabiranjem električnih polja svih delova
ponaosob, dobijamo traženo električno polje.
Q`
r r
r dE z dE
i ϕ
0 x ϕ r x
P dE x
r
r
r0
dl
r r
E = ∫ dE
l
r
Sa l je označena dužina niti, dok dE označava vektor jačine električnog polja u tački P kada se
posmatra samo deo niti dužine dl.
Pošto je naelektrisanje niti Q' po jedinici dužine, tada je naelektrisanje dela niti dužine dl
jednako:
dQ = Q'⋅dl
Vektor jačine električnog polja koje potiče od dela niti dužine dl je:
r 1 Q'⋅dl r
dE = ⋅ r0
4πε 0 r 2
Radi lakšeg određivanja vektora E, vektor dE ćemo razložiti na dva vektora: jedan u pravcu x
ose, a drugi u pravcu z ose. Projektujući vektor dE na x i z ose, dobijamo:
Q' dlsinϕ
dE z = dE sin ϕ =
4πε 0 r 2
Q' dlcosϕ
dE x = dE cos ϕ =
4πε 0 r 2
0 ϕ x
P
dϕ
r
dl
x
Sa druge strane, cos ϕ = .
r
Na drugoj slici je prikazan uvećan deo slike od interesa. Na osnovu ovog malog trougla
možemo da pišemo:
ϕ
dl
r ⋅ dϕ
cos ϕ =
dl
r ⋅ dϕ
dl =
cos ϕ
Zamenjujući poslednji izraz u formulu za dEz i dEx, dobijamo:
Q' rdϕ sin ϕ
dE z =
cosϕ 4πε 0 r 2
Zamenjujući r, i posle sređivanja dobijamo:
Q'
dE z = sin ϕdϕ
4πε 0 x
Slično se dobija i izraz za dEx.
Q'
dE x = cos ϕdϕ
4πε 0 x
Izraz za Ez i Ex dobijamo integracijom poslednja dva izraza. Pošto je nit beskonačna, granice
 π π
integracije idu u intervalu − ,  .
 2 2
π
2
Q'
Ez =
4πε 0 x ∫π sin ϕ ⋅ dϕ = 0
−
2
π
2
Q' Q'
x ∫π
Ex = cos ϕ ⋅ dϕ =
4πε 0 2πε 0 x
−
2
r Q' r
E= i
2πε 0 x
Kao što vidimo, električno polje ima samo x komponentu, što je i logično s obzirom na
simetriju.
Zadatak 16.
U svakom temenu pravilnog petougla stranice a=1cm nalazi se jedno punktualno opterećenje.
Q1=1nC, Q2=1nC, Q3=2nC, Q4= -2nC, Q5=1.5nC. Izračunati silu koja deluje na naelektrisanje
Q=1nC koje se nalazi u centru petougla.
Q5
Q3 Q4
Q x
Q1 Q2
Rešenje:
Silu na naelektrisanje Q odredićemo tako što ćemo prvo odrediti električno polje u središtu
r r
petougla, pa silu nalazimo pomoću formule: F = Q ⋅ E .
Q5
r
r E1
E2
Q3 r Q4
E4
Q x
r
a
r
E3
r
E5
Q1 Q2
Pošto je Q1=Q2, zbir električnih polja E1 i E2 ima samo y komponentu, dok se x komponente
poništavaju (slika).
r 1 Q1
E1 =
4πε 0 r 2
U ovoj formuli r je udaljenost naelektrisanja Q1 od centra petougla. Pošto je centralni ugao

petougla 72°, r možemo izračunati na sledeći način:
a a a
r= = =
2(1 − cos 72 )
o
4 ⋅ sin 36
2 o 2 sin 36 o
a
r= = 0.85a
2 sin 36°
Zamenjujući r u formulu za E1, dobijamo:
r V
E1 = 124.52k
m
Pošto je Q2=Q1, E2 će imati isti intenzitet kao i E1.
r V
E 2 = 124.52k
m
Električno polje koje potiče od ostalih naelektrisanja iznosi:
r 1 Q3 V
E3 = = 249.04k
4πε 0 r 2
m
r 1 Q4 V
E4 = = 249.04k
4πε 0 r 2
m
r 1 Q5 V
E5 = = 186.78k
4πε 0 r 2
m
U sledećem koraku pojedine vektore električnog polja treba projektovati na koordinatne ose.
r r V
E1 y = E1 cos 36° = 100.74k
m
r r V
E 2 y = E 2 cos 36° = 100.74k
m
Zbir x komponenti prethodna dva vektora daje nulu, pa ih ne računamo.

Takođe zbir y komponenti vektora E3 i E4 u zbiru daje nulu, dok su im x komponente:
r r V
E3 x = E3 cos18° = 236.18k
m
r r V
E 4 x = E 4 cos18° = 236.18k
m
Vektor E5 nema x komponentu, pa je zbir svih x komponenti jednak:
r r r V
E x = E3 x + E 4 x = 473.7k
m
Zbir svih y komponenti iznosi:
r r r r V
E y = E1 y + E 2 y − E5 = 14.7 k
m
Rezultantno električno polje ima vrednost:
r r r r r V r V r
E r = E x ⋅ i + E y ⋅ j = 473.7 k ⋅ i + 14.7k ⋅ j
m m
r
Kada imamo izračunato E r , lako se izračunava sila:
r r r r
F = Q ⋅ E r = 0.47 mN ⋅ i + 14.7 µN ⋅ j
r
Moduo ove sile je: F = 470.2µN .
Zadatak 17.
Tri tačkasta naelektrisanja, QA=10nC, QB>0 i QC>0, raspoređena kao na slici, nalaze se u
vakuumu u temenima jednakostraničnog trougla stranice a = 3cm.
a) Odrediti naelektrisanja QB i QC, tako da električno polje u težištu trougla bude
V
E T = (2 ⋅ 10 4 i − 6 ⋅ 10 4 j ) .
m
b) Za vrednosti naelektrisanja određene pod (a), izračunati rad koji se izvrši pri prebacivanju
tačkastog naelektrisanja Q=1pC iz težišta trougla u beskonačnost.
Rešenje:
Neka su naelektrisanja raspoređena kao na slici.
QC
EB
EA
EBy
EAy
EBx EAx x
α = 30o
QA QB
EC
Kako se traži jačina električnog polja u temenu jednakostraničnog trougla, sva naelektrisanja
nalaze se na istom rastojanju r koje iznosi:
2 2 3
r= h= ⋅ a = 1 cm
3 3 2
Jačine električnih polja pojedinih naelektrisanja su:
r QA r QB r QC
| E A |= ; | E B |= ; | E C |=
4πε 0 r 2 4πε 0 r 2
4πε 0 r 2
Ukupna jačina električnog polja u težištu trougla je:
r r
ET = ETx + ETy
r r r r r r
ETx = E Ax + E Bx =| E Ax | ⋅i − | E Bx | ⋅i
r QA r QB r 3 Q A − QB r
ETx = ⋅ cos 30 o
⋅ i − ⋅ cos 30 o
⋅ i = ⋅ ⋅i
4πε 0 r 2 4πε 0 r 2 2 4πε 0 r 2
r
8πε 0 r 2 ⋅ | ETx |
QB = Q A − = 9.74nC
3
r r r r r r r r r r
ETy = E Ay + E By + ECy =| E Ay | ⋅ j + | E By | ⋅ j − | ECy | ⋅ j
r QA r QB r QC r
ETy = ⋅ sin 30 o
⋅ j + ⋅ sin 30 o
⋅ j − ⋅ j
4πε 0 r 2 4πε 0 r 2 4πε 0 r 2
r
1 E
QC = (Q A + Q B ) − 4πε 0 r 2 r
Ty
2 j
QC = 10.539nC
b)
Potencijal tačkastog naelektrisanja na rastojanju r određen je sledećom jednačinom:
Q
V =
4πε 0 r
Potencijal u težištu trougla jednak je zbiru potencijala pojedinih naelektrisanja:
Q A + Q B + QC
VT = V A + V B + VC = ≅ 27.22kV
4πε 0 r
Rad koji se izvrši pri prebacivanju tačkastog naelektrisanja Q=1pC iz težišta trougla u
beskonačnost je:
A = Q ⋅ VT = 27.22nJ .
Zadatak 18.
Izračunati intenzitet, pravac i smer vektora jačine električnog polja u tački M(x,y) sistema od
dva jednaka tačkasta naelektrisanja suprotnog znaka prikazana na slici 1. Q1=-Q2=1nC, x=7cm,
y=8cm, d=6cm.
y
r1 M(x,y)
Q1
d/2
r2
0 x
d/2
Q2=-Q1
Rešenje:
Izrazi za jačine električnog polja koja potiču od naelektrisanja Q1 i Q2 su:

r 1 Q1
E1 =
4πε 0 r12
r 1 Q2
E2 =
4πε 0 r22
U gornjim izrazima r1 i r2 predstavljaju udaljenost naelektrisanja Q1 i Q2 od tačke M u kojoj
tražimo električno polje.
2
 d
r1 = x +  y −  = 74 = 8.6cm
2
 2
2
 d
r2 = x +  y +  = 170 = 13.04cm
2
 2
Zamenjujući r1 i r2 u izraza za električno polje dobijamo:
r V
E1 = 1216
m
r V
E 2 = 530
m
r
Da bismo sabrali ova električna polja, projektujemo ih na x i y ose. Pretpostavimo da E1
r
zaklapa ugao ϕ1 , dok E 2 zaklapa ugao ϕ 2 sa x osom. Vrednosti ovih uglova su:
ϕ 1 = 35.54°
ϕ 2 = 57.53°
r
E1
r
E1 y
ϕ1
ϕ2 M
r
E2 y r1
Q1 r
E2
r2
r r
0 E2 x E1x x
Q2
Dalje:
r r V
E1x = E1 cos ϕ 1 = 989.5
m
r r V
E1 y = E1 sin ϕ 1 = 706.8
m
r r V
E 2 x = E 2 cos ϕ 2 = 284.6
m
r r V
E 2 y = E 2 sin ϕ 2 = 447.2
m
Sabiranjem vrednosti x i y komponenata dobijamo:
r
(
r
)
r r
E x = E1x − E 2 x i = 704.9
V
m
r
(
r r r
)
E y = E1 y − E 2 y j = 259.6
V
m
r r r V
E = (704.9 ⋅ i + 259.6 ⋅ j )
m
r V
E = 751.2
m
Zadatak 19.
Odrediti vrednost tačkastih naelektrisanja Q1>0, Q2 i Q3 raspoređenih kao na slici, tako da

električno polje u tački A bude jednako nuli, a da potencijal u tački B, računat prema referentnoj tački
u beskonačnosti ima vrednost VB=200V. Poznato je a=10cm. Sistem se nalazi u vakuumu.
a a
a/2 a B
a/2
Q1 Q2 Q3
Rešenje:
r
Da bi bio ispunjen uslov da je E A = 0 mora biti Q3>0, Q2<0 i Q1>0. Druge kombinacije ne
zadovoljavaju postavljeni uslov.
r r r r r r
E A = E1 + E 2 + E3 = 0 ⇒ E Ax = 0 ∧ E Ay = 0
r
Iz uslova E Ax = 0 sledi da je Q1=Q3.
Potencijal u tački B:
3
Qi
VB = ∑
i =1 4πε 0 ri
Q1 | Q2 | Q3 1  Q1 2 | Q2 | 
VB = − + =  − + Q3 
4πε 0 (2a) 3 4πε 0 a 4πε 0 a  2 3 
4πε 0 a
2
13 2 
VB =  Q1 − | Q2 |  (1)
4πε 0 a  2 3 
r r r r r r r
E Ay = E1 y + E3 y + E 2 y =| E1 | cos α + | E3 | cos α − | E 2 |= 0 α = 30 o
Q1 Q1 | Q2 |
cos α + cos α − =0 (2)
4πε 0 a 2
4πε 0 a 2
4πε 0 h 2
Iz jednačine (2) sledi da je:
2Q1 |Q | 3
2
cos α − 22 = 0 h= a
a h 2
3 3
| Q2 |= Q1
4
Zamenom ove vrednosti u jednačinu (1) dobija se:
3− 3
VB = Q1
8πε 0 a
8πε 0 aVB
Q1 = = 3.508nC
3− 3
3 3
| Q2 |= Q1 = 4.557nC .
4
Zadatak 20.
Data je piramida čija je osnovica kvadrat stranice a=2cm. U svakom temenu kvadrata nalazi se
po jedna naelektrisana čestica naelektrisanja Q=1nC. Odrediti vrednost potencijala u tački koja se
nalazi na vrhu piramide na visini h=6cm. Koliki rad izvrše električne sile pri pomeranju naelektrisanja
iz jednog od temena kvadrata koji je osnovica piramide do neke veoma udaljene tačke?
Rešenje:
Sva naelektrisanja nalaze se na istom rastojanju od vrha piramide u kojoj se određuje potencijal.
Rastojanje s određuje se sa sledeće slike:
h s
Q Q
a
d/2
Q a Q
2
d  a2
s = h +   = h2 +
2
= 6.16cm
2 2
4
Q
V A = V1 + V2 + V3 + V4 = ∑ Vi = 4 ⋅ = 583.62V
i =1 4πε 0 s
Da bi se odredio rad koji se izvrši pri pomeranju jednog od naelektrisanja iz temena kvadrata
koji je osnovica piramide potrebno je prvo odrediti potencijal u toj tački:
Q Q Q Q Q Q  2
V = + + = 2⋅ + = 2 + 
4πε 0 a 4πε 0 a 4πε 0 d 4πε 0 a 4πε 0 a 2 4πε 0 a  2 
V = 1217.15V
A = V ⋅ Q = 1.217 µJ .
Zadatak 21.
Izračunati potencijal u centru pravilnog sedmougla, ako je raspored naelektrisanja kao na slici.
Poznato je a=2cm, Q1=1nC, Q2=2nC, Q3=3nC, Q4=4nC, Q5=-5nC, Q6=-6nC, Q7=-7nC. Koliki rad
treba da izvrše električne sile da bi probno naelektrisanje Qp=10-14C iz centra sedmougla prenele u
referentnu tačku. Protumačiti dobijeni rezultat.
Q7
a
Q1 Q6
Q2 Q5
Q3 Q4
Rešenje:
Kako je u pitanju pravilan mnogougao sva naelektrisanja nalaze se na istom rastojanju od centra
sedmougla u kome se određuje potencijal. Rastojanje r određuje se sa sledeće slike:
a
Q7
Q1
r α r
360 o
α= = 51.42 o
7
a 2 = r 2 + r 2 − 2r 2 cos α (kosinusna teorema)
a
r= = 2.3cm
2 ⋅ (1 − cos α )
7 7
Qi
V = V1 + V2 + ... + V7 = ∑ Vi = ∑ = −3127.75V
i =1 i =1 4πε 0 r
Rad koji se izvrši pri pomeranju probnog naelektrisanja: A = Q p ⋅ V = −31.27 pJ
Rad električnih sila je negativan, znači da se kretanje vrši suprotno smeru delovanja električne
sile.
Zadatak 22.
Dve koncentrične sfere poluprečnika a=3cm i b=7cm naelektrisane su količinama

naelektrisanja Qa=2nC i Qb= -6nC. Odrediti vektor jačine električnog polja E i potencijal V u svim
tačkama, kao i kapacitivnost sfernog kondenzatora?
Rešenje:
r Q ukupno u S
Zadatak se rešava primenom Gausovog zakona: ∫ E ⋅dS =
S
ε0
, gde Qukupno u S označava
algebarski zbir svih opterećenja unutar površi S.
E
Qb
Qa
n
a S
r
b
Sfere su ravnomerno naelektrisane po površi, tako da je vektor jačine električnog polja

radijalan, kao što je naznačeno na slici. Zbog simetrije je, takođe, intenzitet vektora jačine električnog
polja isti u svim tačkama koje su na istom odstojanju od centra lopte, tj. na površi zamišljenje sfere
koncentrične sa datim sferama. Vektor E normalan je na sferu u svim tačkama, tako da je skalarni
proizvod E⋅dS=E⋅n⋅dS=E⋅dS⋅cos0=E⋅dS, pa je:
r r
∫ E ⋅ dS = ∫ E ⋅ dS
S S
Pošto je intenzitet E vektora jačine električnog polja E u svim tačkama na površi sfere isti (sve
tačke sfere su na istom odstojanju r od zajedničkog centra sfera), može se kao zajednički faktor izvući
ispred znaka integrala, pa je:
r r
∫ ⋅ dS = E ∫ dS = E ⋅ 4πr
2
E
S S
pošto je zbir površina svih površinica dS koje sačinjavaju posmatranu sferu S jednak njenoj površini
4πr2.
I oblast 0 < r < a :

Naelektrisanje Qa sfere manjeg poluprečnika ravnomerno je raspoređeno po površi sfere, pa
sfera poluprečnika manjeg od a ne obuhvata naelektrisanje. Prema tome:
∑Q
∑Q
uk
uk =0 ⇒ E= =0
4πε 0 r 2
II oblast a < r < b :

Zamišljena sfera poluprečnika a < r < b u potpunosti obuhvata sferu manjeg poluprečnika r=a,
tj. celokupno njeno naelektrisanje Qa. Naelektrisanje sfere poluprečnika r=b ravnomerno je
raspoređeno po njenoj površini tako da ono nije obuhvaćeno. Sledi da je:
Qa
∑Q uk = Qa ⇒ E II =
4πε 0 r 2
Qa V V
za r = a : E II (r = a ) = = 19972.76 = 19.97 k
4πε 0 a 2
m m
Qa V V
za r = b: E II (r = b) = = 3668.46 = 3.67 k
4πε 0 b 2
m m
III oblast r > b :

Sfera poluprečnika r > b u potpunosti obuhvata obe sfere poluprečnika a i b, tako da je:
Qa + Qb
∑Q uk = Qa + Qb ⇒ E III (r ) =
4πε 0 r 2
Qa + Qb V V
za r =b: E III (r = b) = = −7336.93 = −7.34k
4πε 0 b 2
m m
za r→∝ : EIII(r)=0
Potencijal:
R r r
Potencijal tačke A u odnosu na referentnu tačku R definiše se na sledeći način: V A = ∫ E ⋅ dl . U
A
ovom slučaju referentna tačka R nalazi se u beskonačnosti.
III oblast r > b :

∞
r r ∞
R ∞
Q + Qb dr Qa + Qb  1  Qa + Qb
V III = ∫ E ⋅ dr = ∫ E III ⋅ dr = ∫ a ⋅ = ⋅−  =
P r r
4πε 0 r 2 4πε 0  r  4πε 0 r
r
Qa + Qb
r=b: V III (r = b) = = −513.6V
4πε 0 b
r→∝ : VIII=0 V

∞
r r b ∞ b
Q dr
V II = ∫ E ⋅ dr = ∫ E II ⋅ dr + ∫ E III ⋅ dr = ∫ a ⋅ 2 + VIII (r = b) =
r r b r
4πε 0 r
b
Qa  1  Q b−r
= ⋅  −  + VIII (r = b) = a ⋅ + V III (r = b)
4πε 0  r  4πε 0 b ⋅ r
r
V II (r = b) = VIII (r = b) = −513.6V
Qa b − a
r=a: V II (r = a ) = ⋅ + V III (r = b) = −171.2V
4πε 0 b ⋅ a
I oblast 0 < r < a :

∞r r a b ∞
V I = ∫ E ⋅ dr = ∫ E I ⋅ dr + ∫ E II ⋅ dr + ∫ E III ⋅ dr = VII (r = a ) = −171.2V
r r a b
Kapacitivnost:
b
Qa b − a Q 4πε 0 ab
U = ∫ E II ⋅ dr = ⋅ ; U= ⇒ C= = 5.84 ⋅ 10 −12 F = 5.84 pF .
a
4πε 0 b ⋅ a C b−a
Zadatak 23.
Sferni kondenzator, poluprečnika elektroda a i b, ispunjen je tečnim dielektrikom nepoznate

permitivnosti. Kondenzator se optereti, odvoji od izvora, a zatim se kroz mali otvor na spoljašnjoj
elektrodi ispusti polovina dielektrika. Ako se zna da najveća jačina električnog polja u kondenzatoru
poraste K=1.8 puta, odrediti relativnu permitivnost dielektrika. Šta se pri tome dešava sa električnom
energijom sadržanom u kondenzatoru, da li raste ili opada? Odrediti koliko puta se energija smanji, ili
poveća, posle isticanja polovine dielektrika.
Rešenje:
Kada se sferni kondenzator, napunjen tečnim dielektrikom, priključi na napon, njegove se
elektrode naelektrišu ravnomerno naelektrisanjima Q i -Q. U kondenzatoru se uspostavi polje čije su
linije vektora D i E radijalne, kao što je prikazano na slici. Intenziteti ova dva vektora su:
Q
D(r ) =
4πr 2
, a<r<b,
ε -Q
Q E
E (r ) = , a<r<b, a Q
4πεr 2 D
D=0, E=0, r<a, r>b.
b
Najveća jačina polja u kondenzatoru je

Q
E max = .
4πεa 2
Kapacitivnost punog kondenzatora iznosi
4πε
C= ⋅ ab ,
b−a
pa je energija električnog polja kondenzatora
1 Q2 1 Q2 b − a
WE = ⋅ = ⋅ ⋅ .
2 C 2 4πε ab
Posle isključivanja izvora napona i isticanja polovine dielektrika, ukupno naelektrisanje
elektroda ostaje isto, Q i -Q. Polje je i dalje radijalno, a na osnovu graničnih uslova sledi da je
E
E o (r ) = E d (r ) = E (r ) .
εo Do
r
Eto
Pošto su obe sredine linearne, to je
Do ( r ) = ε o E ( r ) , u vazduhu, ε Etd
D(r ) = εE (r ) , u dielektriku. D
E
Intenziteti vektora E i D su
Q
E (r ) = , a<r<b,
2πr (ε o + ε )
2
ε oQ
Do ( r ) = , a<r<b,
2πr (ε o + ε )
2
εQ
D(r ) = , a<r<b.
2πr (ε o + ε )
2
Najveća jačina električnog polja u ovom slučaju iznosi

Q
′ =
E max .
2πa (ε o + ε )
2
Kapacitivnost kondenzatora sa dva dielektrika je

2π (ε o + ε )
C′ = ab .
b−a
Energija sadržana u kondenzatoru sada je
1 Q2 1 Q2 b−a
WE′ = ⋅ = ⋅ ⋅ .
2 C ′ 2 2π (ε o + ε ) ab
Prema uslovu zadatka,
′
E max 2ε
= =K,
E max ε o + ε
K
odakle sledi da je ε r = = 9.
2−K
WE′ 2ε
Odnos energija u ova dva slučaja je = = K , tj. po isticanju dielektrika energija
WE ε o + ε
poraste K puta.
Zadatak 24.
Sferno zapreminsko naelektrisanje ima gustinu ρ = 10 −2 C / m 3 . Sfera ima koncentričnu šupljinu

u kojoj nema opterećenja. Poluprečnik šupljine je a=1cm, dok je spoljašnji poluprečnik koji
ograničava sferno naelektrisanje b=5cm. Izračunati vektor jačine električnog polja i potencijal u svim
tačkama.
ρ
a
Rešenje:
Zbog simetrije, vektor jačine električnog polja je radijalan, a intenzitet mu zavisi od udaljenosti
r od centra.
Ovaj zadatak rešavamo primenom Gausovog zakona.
r r QS
∫ EdS = ε
S 0
Gustina zapreminskog naelektrisanje ρ jednaka je količini naelektrisanja po zapremini:

dQ
ρ=
dv
dQ = ρ ⋅ dv = ρ ⋅ 4πr 2 dr
dv je zapremina elementarne sfere debljine dr.
U cilju rešavanja zadatka, podelićemo prostor na oblasti.
I oblast: r<a
ρ
r
a
U ovom slučaju ukupno obuhvaćeno naelektrisanje je 0, pa Gausov zakon glasi:

E ⋅ 4πε 0 = 0 ⇒ E (r ) = 0
II oblast: a<r<b
ρ
r
r
aa
b
b
QS
E ⋅ 4πr 2 =
ε0
Pošto je dQ = ρ ⋅ dv = ρ ⋅ 4πr 2 dr , obuhvaćeno naelektrisanje Q ćemo odrediti integraljenjem:
r
4
Q = ∫ ρ ⋅ dv = ρπ (r 3 − a 3 )
a
3
r 3 − a3
E (r ) = ρ ⋅
3ε 0 r 2
III oblast: r>b
r ρ
r
aa
QS
E ⋅ 4πr 2 =
ε0
Obuhvaćeno naelektrisanje Q ponovo određujemo integraljenjem:
b
4
Q = ∫ ρ ⋅ 4πr 2 dr = ρπ (b 3 − a 3 )
a
3
b3 − a 3
E (r ) = ρ ⋅
3ε 0 r 2
Kod određivanja potencijala, takođe ćemo izračunavati po oblastima.
r < a:
∞ a b ∞
V (r ) = ∫ E (r )dr = ∫ E (r )dr + ∫ E (r )dr + ∫ E (r )dr
r r a b
Pošto u unutrašnjosti lopte nema električnog polja, prvi integral je jednak nuli. Dalje je:
b ∞
r 3 − a3 b3 − a3
V (r ) = ∫ ρ dr + ∫b 3ε 0 r 2 dr
ρ
a 3ε 0 r 2
Integraljenjem i sređivanjem dobijenog izraza dolazimo do potencijala:
b2 − a2
V (r ) = ρ = 1.36MV
2ε 0
a < r < b:
b ∞
V (r ) = ∫ E (r )dr + ∫ E (r )dr
r b
ρ  2 a3 
V (r ) = 3b − r 2
− 2 
6ε 0  r 
r > b:
∞
b3 − a3 b3 − a3
V (r ) = ∫ ρ dr = ρ
r 3ε 0 r 2 3ε 0 r
Interesantno je izračunati koliki je potencijal u pojedinim tačkama.
Na sredini između poluprečnika koji ograničavaju sferno opterećenje i r=3cm, potencijal je
tada: V=1.23MV. Za r=8cm, potencijal je V=0.58MV.
Zadatak 25.
Uzemljivač stuba dalekovoda se može aproksimirati poluloptom poluprečnika a=1.5m,

specifična otpornost zemlje u okolini uzemljivača je ρ=102Ωm. Izračunati otpornost uzemljenja
uzemljivača i napon koraka (d=0.75m) ako je jačina struje kroz uzemljivač I=20000A.
Rešenje:
Uzemljivač generatora možemo da zamislimo u obliku velike metalne polulopte koja ima isti
centar kao polulopta uzemljivača prijemnika, poluprečnika b >> a. Specifična otpornost velike metalne
polulopte uzemljivača generatora i male polulopte uzemljivača prijemnika, mnogo je manja od
specifične otpornosti zemlje. Iz tog razloga i jedna i druga polulopta mogu se smatrati za
ekvipotencijalne površi, a vektor gustine struje između njih je radijalan, kao što je prikazano na slici.
Po prvom Kirhofovom zakonu jačina struje kroz svaku zamišljenu polusferu S u zemlji je ista, i
jednaka I. Površina zamišljene polusfere S je 2r2π. Gustina struje J je J=I/(2r2π). Jačina električnog
polja je E=ρ⋅ J, tj. E=ρI/(2r2π).
a
.Va
.
b
r
Vb
S
Razlika potencijala između polulopte poluprečnika a i poluprečnika b je:

b r r b ρ⋅I ρ I  1 1 ρ I
Va − Vb = ∫ E ⋅ dr = ∫ 2 ⋅ dr = ⋅− +  ≅ , jer je b >> a
a a 2r π
2π  b a  2πa
Va − Vb ρ
Otpornost uzemljenja uzemljivača je : Ruz = = = 10.6Ω
I 2πa
ρ I d + a dr ρ Id
Napon koraka: U koraka = ∫
2π a r 2
=
2π (a + d )a
= 70735V ≅ 71kV .
Zadatak 26.
Dva veoma duga koaksijalna šuplja cilindra, poluprečnika a i b naelektrisana su podužnim

naelektrisanjima Q' i -Q', respektivno. Prostor između cilindara ispunjen je linearnim dielektrikom,
relativne dielektrične konstante εr= 3. Odrediti vektor jačine električnog polja E i potencijal V u svim
tačkama, kao i vektor električne polarizacije P. Za referentnu tačku uzeti spoljašnju površ cilindra
poluprečnika b. Brojni podaci: Qa'= 2nC/m, a= 2cm, b= 4cm.
Rešenje:
r r Qukupno u S
Zadatak se rešava primenom Gausovog zakona ∫ E ⋅ dS = na površ S pravog kružnog
S ε 0 ε r
cilindra koaksijalnog sa provodnikom (ima istu osu kao provodnik). Ako sa B1 i B2 obeležimo osnovice
(bazise) cilindra, a sa O njegov omotač, tada je fluks vektora E kroz zatvorenu površ S:
→ → → → → → → →
∫ E ⋅ d S = ∫ E ⋅ d S+ ∫ E ⋅ d S+ ∫ E ⋅ d S .
S B1 B2 O
Ugao između E i dS na oba bazisa je prav, pa je fluks kroz bazise nula. Na površi omotača
vektori E i dS su istog pravca i smera, a površ omotača zapravo predstavlja površinu pravougaonika
čija je jedna stranica jednaka obimu kruga a druga visini cilindra, pa je:
→ →
∫ E ⋅ d S = 0 + 0 + ∫ E (r )dS cos 0 = E (r )∫ dS = E (r )2πrh

S O O
Pošto cilindar obuhvata količinu naelektrisanja Q’h, na osnovu Gausovog zakona i prethodne
jednačine imamo:
Q 'h
E (r )2πrh =
ε 0ε r
1 2
B1
E
E n
r h
O
B2
2a
2b
I oblast r < a :
∑ Q = 0 ⇒ E=0

Q' 1
E (r ) = ⋅
2πε 0 ε r r
Q' V
r=a: E (r = a) = = 599.18
2πε 0 ε r a m
Q' V
r=b: E ( r = b) = = 299.59
2πε 0 ε r b m
III oblast r > b :
∑ Q = 0 ⇒ E=0
R → →
Potencijal se računa na osnovu jednačine V = ∫ Ed r , gde je R referentna tačka koja se u
P
slučaju koaksijalnog kabela nalazi na površini cilindra većeg poluprečnika, tj. R=b, a P je tačka čiji
potencijal određujemo.
r >b: VIII=0
a < r <b:
b → b
→ Q' dr Q' b
V II = ∫ Ed r = ∫ ⋅ = ln
r r
2πε 0 ε r r 2πε 0 ε r r
Q' b
V II (r = a ) = ln = 8.306V
2πε 0 ε r a
Q' b
V II (r = b) = ln =0
2πε 0 ε r b
r <a:
b → a → b → b
→ → dr
→ Q'
Q' b
V I = ∫ Ed r = ∫ Ed r + ∫ Ed r = ∫ ⋅ = ln = 8.306V
r r
2πε 0 ε r r 2πε 0 ε r a
1 23 a a
=0
Intenzitet vektora polarizacije je: P = ε o χ e E = (ε − ε 0 ) E .

Zadatak 27.
Dva dugačka žičana paralelna provodnika, poluprečnika a=1mm, nalaze se na rastojanju

d=10cm, daleko od drugih tela. Podužna gustina naelektrisanja provodnika je Q'1=-Q'2=10nC/m.
Odrediti vektor jačine električnog polja E, električnog pomeraja D, kao i podužnu kapacitivnost ovog
kondenzatora C' i napon U.
Rešenje:
Pošto je rastojanje d>>a, uticaj opterećenja na jednom provodniku na raspodelu naelektrisanja
na drugom provodniku može se zanemariti. Zbog toga je, vrlo približno, raspodela opterećenja po
površi oba provodnika ravnomerna. Vektor jačine polja E svakog takvog provodnika je radijalan i
određen je u prethodnom zadatku. Intenzitet vektora jačine električnog polja na rastojanju r od
Q'
provodnika jednak je E (r ) = .
2πε 0 r
+ -
+ -
+ + - -
2a + + 2a - -
++ - -
++ + dr - - -
+ + E-Q’ - -
+ -
Q’ + P - -Q’
1 2
M EQ’ M’
r r'=d-r
Posmatrajmo neku tačku P na duži koja spaja tačke M i M', u toj tački vektori E koji potiču od
oba provodnika istog su smera (vektor E negativnog opterećenja usmeren je ka tom opterećenju, a
pozitivnog opterećenja od njega). Intenzitet jednog i drugog je
Q′ Q′
EQ ' = , E −Q ' = , r′ = d − r
2πε 0 r 2πε 0 r ′
pa je duž linije MM',
Q′ Q′
Eukupno = EQ′ + E −Q′ = + .
2πε 0 r 2πε 0 r ′
D = ε 0 Eukupno .
Potencijalna razlika (napon) između provodnika je:

M′
Q′  d − a dr a dr ′ 
V1 − V2 = ∫ Eukupno dr =  ∫
 − ∫ .

M
2πε 0  a r d −a
r ′ 
Q′  d −a a  Q′  d − a d − a  Q′ d − a
V1 − V2 =  ln − ln =  ln + ln = ln
2πε 0  a d − a  2πε 0  a a  πε 0 a
Q′ d
Kako je d>>a, to je V1 − V2 ≅ ln = 1656.44V .
πε 0 a
πε 0
Podužna kapacitivnost dvožičnog voda je na osnovu prethodne jednačine C ′ = = 6 pF .
d
ln
a
Zadatak 28.
Dvožični vod, poluprečnika a=3mm i rastojanja osa provodnika b=35cm, priključen je najveći
napon pri kome još ne dolazi do pojave korone na površinama provodnika. Kolika je podužna energija
električnog polja voda i sila (intenzitet, pravac i smer) između provodnika voda u ovom slučaju, ako je
dielektrična čvrstina vazduha Emax=2.5 MV/m?
Rešenje:
Kako je rastojanje između provodnika voda veliko u odnosu na poluprečnik provodnika voda
(b>>a), to se može smatrati da je raspodela naelektrisanja na provodnicima, kada je vod priključen na
napon U, ravnomerna po površi provodnika, kao kad bi oni bili usamljeni. Neka je podužno
naelektrisanje svakog od njih Q' i -Q'. Vektor jačine polja, u tačkama ravni u kojoj leže provodnici ima
samo komponentu koja leži u toj ravni i njen intenzitet zavisi od rastojanja, od ose jednog od
provodnika (videti prethodni zadatak):
Q′  1 1 
E (r ) = ⋅ + .
2πε 0  r b − r 
Najveći intenzitet vektor jačine električnog polja ima na samim provodnicima
Q′
E max ≈ ,
2πε 0 a
odakle sledi da je najveće podužno naelektrisanje kojim se mogu naelektrisati provodnici
′ = 2πε 0 aE max = 0.417 µC / m .
Qmax
Kako je podužna kapacitivnost dvožičnog voda
πε 0
C′ = = 5.84 pF / m ,
b
ln
a
najveći dozvoljeni napon je
′
Qmax b
U max = = 2aE max ⋅ ln = 71.4kV .
C′ a
Kada se dvožični vod priključi na napon Umax, energija u polju oko voda, po jedinici dužine,
iznosi
1
WE′ = C ′U max
2
= 14.9 ⋅ 10 −3 J / m .
2
Intenzitet podužne sile kojom provodnici deluju jedan na drugi je
r r r ′ )2
(Qmax
′ ′ ′
| F12 |=| F21 |= Qmax | E1 (b) |= = 9 ⋅ 10 −3 N / m .
2πε 0 b
Pravac i smer sile prikazani su na slici.
Q’ F’21 F’12 -Q’

E(r) r0 r
a r
Zadatak 29.
Sferni kondenzator, poluprečnika unutrašnje elektrode a=1cm, načinjen je tako da na

unutrašnju elektrodu naleže ljuska od dielektrika, permitivnosti ε =5ε0, debljine d=0.5cm. Kondenzator
je priključen na napon U=1kV.
a) Izračunati unutrašnji poluprečnik spoljne elektrode b, ako se zna da je elektrostatička
energija, sadržana u dielektriku kondenzatora, ista kao elektrostatička energija sadržana u preostalom
delu kondenzatora, ispunjenog vazduhom.
b) Izračunati ukupnu elektrostatičku energiju sadržanu u kondenzatoru.
c) Koliki je najveći napon na koji sme da se priključi ovaj kondenzator?
Dielektrične čvrstine za vazduh i dielektrik iznose Ečv=30kV/cm i Ečd=60kV/cm.
Rešenje:
a) Prema uslovu zadatka elektrostatička energija sadržana u pojedinim delovima kondenzatora
je ista, pa je onda
1 Q2 1 Q2
W0 = W d ⇒ ⋅ = ⋅ ,
2 Cd 2 C0
gde je Q naelektrisanje na unutrašnjoj elektrodi kondenzatora.
a ε ε0
Dd
D0 b1 b
Iz prethodnog izraza sledi da su energije iste za Cd=C0. Koristeći izraz za kapacitivnost sfernog
kondenzatora sa homogenim dielektrikom sledi da je
a (a + d ) (a + d )b
4πε = 4πε 0
d b − (a + d )
a+d
b= = 1.67cm .
ε 0d
1−
εa
b)
Kondenzatori su vezani redno, tako da je ekvivalentna kapacitivnost ova dva kondenzatora
Cd ⋅ C0 C
CE = = d , (Cd=C0 prema uslovu zadatka).
Cd + C0 2
Elektrostatička energija sadržana u ovom kondenzatoru iznosi
1 1 C
WE = ⋅ C EU 2 = ⋅ d U 2
2 2 2
1 a(a + d ) 2 a (a + d ) 2
WE = ⋅ 4πε ⋅ U = πε ⋅ U = 4.17 µJ .
4 d d
c)
Najveći dozvoljeni napon na koji sme da se priključi kondenzator određuje se s obzirom na
dielektričnu čvrstinu jednog ili drugog sloja. Prema graničnim uslovima je Dd=D0=D. Iz uopštenog
Gausovog zakona sledi da je
Q
D= , a<r<b.
4πr 2
Električno polje ima intenzitet
Q Q
E= , a<r<b1, i E= , b1<r<b.
4πεr 2 4πε 0 r 2
Najveće polje u prvom materijalu je

D(a) Q C U
E1 max = = = E max2 1 .
ε 4πεa 2
4πεa
Najveća vrednost ovog polja iznosi E1max=Ečd. Zamenom brojnih vrednosti dobija se da je
Umax1=40kV.
Najveće polje u vazduhu iznosi
D(a + d ) Q C EU max 2
E 2 max = = = .
ε0 4πεa 2
4πε 0 (a + d ) 2
Najveća vrednost ovog polja je E2max=Ečv.
Zamenom brojnih vrednosti dobija se da je U2max=9kV.
Kako je U2max< U1max, to je najveći dozvoljeni napon na koji sme da se priključi kondenzator
U2max.
Zadatak 30.
Odrediti podužno naelektrisanje koaksijalnog kabela unutrašnjeg poluprečnika a=3cm i

spoljašnjeg poluprečnika b=5cm, tako da ne dođe do proboja vazduha kao dielektrika. Dielektrična
čvrstina vazduha je Ečv= 30 kV/cm. Koliki je maksimalni napon na koji može da se priključi koaksijalni
kabel?
Rešenje:
r r ∑Q .
Jačina električnog polja određuje se iz Gausovog zakona: ∫ E ⋅ dS =
S
ε0
E ⋅ 2πrl =
∑Q ⇒ E (r ) =
∑Q
ε0 2πε 0 rl
I oblast r<a:
EI ( r ) = 0 ∑Q = 0
II oblast a<r<b:
Q Q′
E II (r ) = =
2πε 0 rl 2πε 0 r
III oblast r>b:

E III (r ) = 0
Maksimalno električno polje je na spoljašnoj površini unutrašnjeg provodnika, tj. na rastojanju

r=a. Ovo maksimalno električno polje ne sme biti veće od dielektrične čvrstine vazduha.
E II (r = a) = E max = E čv
Q′ C
Emax = ⇒ Q ′ = 2πε 0 aE max = 5µ
2πε 0 a m
Napon između provodnika koaksijalnog kabela je:
Q′ Q′
b r b
r b
U = ∫ E II dr = ∫ dr = ln
a a
2πε 0 r 2πε 0 a
Maksimalan napon određen je maksimalnom vrednošću podužnog naelektrisanja:
Qmax b 2πε 0 aE max b b
U max = ln = ln = aE max ln
2πε 0 a 2πε 0 a a
U max = 45.97kV .
Zadatak 31.
Kondenzator je načinjen od dela koaksijalnog kabela dužine L=15cm i dimenzija a=2mm i

b=7mm, kao na slici. Kondenzator je ispunjen do polovine tečnim dielektrikom permitivnosti ε=3ε0 i
priključen na napon U=1kV, a zatim odvojen od izvora. Kondenzator se zatim postavi u vertikalan
položaj i lagano dopuni dielektrikom do kraja. Izračunati napon između obloga kondenzatora u
funkciji visine dielektrika u kondenzatoru i promenu električne energije kondenzatora u funkciji visine
dielektrika.
ε0 b
ε
L
Rešenje:
a)
Po priključenju na napon U kondenzator će se opteretiti naelektrisanjem Q, koje se po
isključenju izvora neće menjati. Iz graničnih uslova sledi da su vektori jačine električnog polja isti u
obe sredine Eo=Ed=E.
S
b
r
ε0 E0
a
εr Ed
Uopšteni Gausov zakon je oblika:

r r
∫ D ⋅ dS = Q ,
S
odnosno
rπ L ε 0 E + rπ L ε 0 ε r E = Q ,
odakle je jačina električnog polja
Q 1
E= ⋅ , a<r<b. (1)
πLε 0 (1 + ε r ) r
Napon između obloga kondenzatora iznosi:
b r b
r Q dr Q b
U = ∫ E ⋅ dr = ⋅∫ = ⋅ ln . (2)
a
πLε 0 (1 + ε r ) a r πLε 0 (1 + ε r ) a
Iz izraza za napon nalazimo vrednost naelektrisanja:
1
Q = U ⋅ π ⋅ L ⋅ ε 0 ⋅ (1 + ε r ) ⋅ = 13.32nC . (3)
b
ln
a
Kada se postavi u vertikalan položaj i lagano dopunjava dielektrikom, kondenzator izgleda kao
na slici.
ε0 L-x
ε S
x
r r
Uopšteni Gausov zakon za zatvorenu površ S sa slike je ∫ ⋅ dS = Q , odnosno:
S
D
2πr ( L − x)ε 0 E + 2πrxε 0 ε r E = Q

odakle je
Q 1
E= ⋅ , a<r<b. (4)
2πε 0 ( L + x(ε r − 1)) r
Sada je napon između obloga kondenzatora:
b r r b
Q dr Q b
UN = ∫ E ⋅ dr = ⋅∫ = ⋅ ln . (5)
a
2πε 0 ( L + x(ε r − 1)) a r 2πε 0 ( L + x(ε r − 1)) a
Zamenom izraza (3) za količinu naelektrisanja dobija se:
b
UπLε 0 (1 + ε r ) ⋅ ln
a UL(1 + ε r )
UN = = . (6)
b 2( L + x(ε r − 1))
ln ⋅ 2πLε 0 ( L + x(ε r − 1))
a
b)
Promena elektrostatičke energije kondenzatora biće:
1  Q2 Q2 
∆W =  −  . (7)
2  C novo C staro 
Kapacitivnost Cnovo određuje se iz izraza (6):
2πε 0
C novo = (L + x(ε r − 1) ) ,
b
ln
a
a kapacitivnost Cstaro iz izraza (2):

2πε 0 L
C staro = ⋅ ⋅ (ε r + 1) .
b 2
ln
a
Zamenom ovih izraza za kapacitivnost u izraz za energiju (7), dobija se promena energije:
Q2 b 1  1 2 
∆W = ⋅ ln ⋅  −  .
2 a 2πε 0  L + x(ε r − 1) L(1 + ε r ) 
Zadatak 32.
Na slici je prikazan kondenzator načinjen od vazdušnog koaksijalnog kabela poluprečnika

elektroda a=5mm, b=2,7a i dužine l=30cm. Kondenzator je do trećine svoje visine ispunjen tečnim
dielektrikom permitivnosti ε=3ε0 i priključen na najveći napon pri kome još ne dolazi do varničenja.
Kondenzator se zatim odvoji od izvora i lagano dopuni dielektrikom, do kraja. Izračunati: (a) novi
napon između elektroda; (b) promenu elektrostatičke energije kondenzatora u odnosu na početno
stanje. Ostali brojni podaci: Ečv=30kV/cm; Ečd=150kV/cm.
b
a
2
l
3 ε0
1
l
3
ε
Rešenje:
Na osnovu graničnih uslova možemo da pišemo:

Et 0 = Etd = E
Uopšteni oblik Gausovog zakona daje:
r r
∫ D ⋅ dS = Q
S
b
a
ε0
Et0
Etd
Primenjujući prethodni izraz na zamišljeni cilindar koji je koaksijalan sa kondenzatorom,

dobijamo:
2 1
D o ⋅ 2 rπ l + D ⋅ 2 rπ l = Q (*)
3 3
D0 = ε 0 ⋅ E
D =ε ⋅E
Ako zamenimo prethodna dva izraza u izraz (*), dobijamo formulu za E:
Q Q 3Q
E= = = .
2 1 1 10rπlε 0
2rπε 0 l + 2rπε l 2rπl (2ε 0 + 3ε 0 )
3 3 3
Napon U nalazimo po definiciji:

b
3Q b
U = ∫ E (r )dr = ln
a
10πlε 0 a
Do proboja će doći ako se kondenzator optereti maksimalnom količinom naelektrisanja.

3Qmax b
Up = ln
10πlε 0 a
S druge strane, polje je maksimalno na unutrašnjoj elektrodi kondenzatora (r=a):
3Qmax
E max = E (r = a ) = .
10aπlε 0
Do varničenja neće doći ako je Emax ≤ Ečv.

Odavde dobijamo uslov za Qmax:
10
Qmax = aπlε 0 Ečv
3
Qmax = 0.417 µC
Sada možemo da izračunamo i Up.

U p = a ⋅ Ečv=15kV.
Kapacitivnost ovog kondenzatora je:

Q
C= = 27.8 pF
U
U drugom slučaju, kada se kondenzator dopuni do vrha dielektrikom, važi relacija:
D ⋅ 2πrl = Q
D =ε ⋅E
Q
E (r ) =
2 rπ l ε
Novi napon između elektroda je:
b
Q b
U N = ∫ E (r )dr = ln = 8.33kV
a
2πlε a
Sada kapacitivnost postaje:
Q
CN = = 50.06 pF
UN
Promenu elektrostatičke energije kondenzatora računamo kao razliku između energija novog i
starog stanja.
1 1
∆W = W N − WS = QU N − QU p = −1.39mJ .
2 2
Zadatak 33.
Vazdušni kondenzator sa slike načinjen je od dela koaksijalnog kabela dužine L=5cm,

poluprečnika unutrašnje elektrode a=2mm, i spoljašnje b=5.4mm. Kabel je pogrešno projektovan, tako
da pri željenom naponu od U=8kV dolazi do varničenja. Da bi se varničenje izbeglo, na unutrašnji
provodnik moguće je navući cevčicu od dielektrika debljine zida d=1mm, kao na slici. Izračunati
kritičnu vrednost permitivnosti koju treba da ima upotrebljeni dielektrik, pa da kondenzator ispravno
radi pri navedenom naponu. Ivične efekte zanemariti. Ečv=30kV/cm.
a
ε ε0
Rešenje:
r r
Primenjujemo uopšteni Gausov zakon: ∫ ⋅ dS = ∑ Quk
S
D
Prema graničnim uslovima vektor električnog pomeraja isti je u obe oblasti, tako da je:
D1n = D2 n = D
Q
D ⋅ 2πrL = Q ⇒ D= , a<r<b
2πrL
Vektor električnog polja razlikuje se u dielektriku i u vazduhu, tako da je:
D Q
E1 = = , a<r<a+d
ε 0ε r 2πε 0 ε r L
D Q
E2 = = , a+d<r<b
ε0 2πε 0 L
Maksimalna jačina električnog polja koja može da bude u kondenzatoru a da ne dođe do
varničenja, jednaka je dielektričnoj čvrstoći vazduha:
Q
E max = E 2 (a + d ) = = E čv Q = 2πε 0 L(a + d ) E čv
2πε 0 L(a + d )
Napon vazdušnog kondenzatora određen je sledećom jednačinom:
r r a+d r
b b
r Q  1 a+d b 
U = ∫ E ⋅ dr = ∫ E1 dr + ∫ E 2 dr = ⋅  ln + ln 
a a a+d
2πε 0 L  ε r a a + d 
Zamenom izraza za naelektrisanje Q jednačina za napon postaje:

 1 a+d b 
U = (a + d ) ⋅ E čv  ln + ln 
εr a a + d 
Iz ove jednačine određuje se kritična vrednost permitivnosti upotrebljenog dielektrika da bi
kondenzator ispravno radio na naponu od U=8kV.
a+d
ln
εr = a
U b
− ln
(a + d ) E čv a+d
ε r = 1.35 .
Zadatak 34.
Dat je cilindrični kondenzator (poluprečnik unutrašnje elektrode je R1=2cm, poluprečnik

spoljašnje elektrode je R2=8cm, dužina kondenzatora je L=10cm), koji je priključen na napon U=1V.
Na unutrašnju elektrodu kondenzatora navučen je prsten od dielektrika čija je debljina d, a
permitivnost ε r . Odrediti d i ε r tako da energija kondenzatora bude tri puta veća od energije sadržane
u dielektriku, a da električno polje na unutrašnjoj elektrodi kondenzatora bude dva puta veće nego na
spoljašnjoj elektrodi.
R1
εr ε0
Q
R2 -Q
Rešenje:
Prema uopštenom Gausovom zakonu:

r r
∫ D ⋅ dS = QS
S
Pošto se radi o kondenzatoru u obliku cilindra, ovaj integral možemo rastaviti na tri integrala:
r r r r r r r r
∫ D ⋅ dS = ∫ D ⋅ dS + ∫ D ⋅ dS + ∫ D ⋅ dS
S B1 B2 P
Od ova tri integrala samo je poslednji različit od nule jer na bazisima je normala upravna na
r r
vektor D, pa je DdS = DdS cos 90° = 0 , dok su na plaštu vektori D i n kolinearni, pa dobijamo
r r
∫ ⋅ dS = ∫ DdS = D ⋅ 2πrL
S
D
P
D ⋅ 2πrL = Q
0, r < R1
 Q

D= , R1 < r < R2
 2π rL
0, r > R2
Vektor D je jednak u obe sredine, dok je vektor E različit. Iz formule D = ε ⋅ E nalazimo jačinu
električnog polja u obe sredine:
D Q
E1 = = , R1 < r < R1 + d
ε 2πrLε
D Q
E2 = = , R1 + d < r < R2
ε0 2πrLε 0
Po uslovu zadatka, energija sadržana u dielektriku treba da je tri puta manja od energije
kondenzatora (W=3W1). Energija sadržana u dielektriku je:
1 Q2
W1 =
2 C1
Ukupna energija kondenzatora je:
W = W1 + Wε 0
1 Q2 1 Q2 1 2 1 1 
W = + = Q  + 
2 C1 2 C 2 2  C1 C 2 
Zagrada u poslednjem izrazu predstavlja obrazac za rednu vezu dva kondenzatora.
1 2 1
W = Q
2 C ekv
Prema definiciji, napon na koji je kondenzator priključen iznosi:
r r R1 + d
R2
Q 2 R
Q
U = ∫ E ⋅ dr = ∫ dr + ∫ dr
R1 R1
2πεLr R1 + d
2πε 0 Lr
Rešavanjem integrala i sređivanjem izraza dobijamo izraz za U.

R1 + d R2
ln + ε r ln
Q R1 R1 + d
U=
2πε 0 L εr
Dalje možemo da pišemo:
Q 2πε 0 Lε r
C ekv = =
U R +d R2
ln 1 + ε r ln
R1 R1 + d
Napon na koji je priključen kondenzator C1 jednak je:
R1 + d
r r Q R1 + d
U1 = ∫ ⋅ dl =
R1
E
2πε 0 ε r L
ln
R1
Q 2πε 0 ε r L
C1 = =
U1 R +d
ln 1
R1
Iz uslova W=3W1 dobijamo izraz:
R1 + d R2 R +d
ln + ε r ln = 3 ⋅ ln 1 (*)
R1 R1 + d R1
Po drugom uslovu zadatka, električno polje na unutrašnjoj elektrodi mora biti dva puta veće
nego na spoljašnjoj, pa možemo da pišemo:
Q Q
=2
2πε 0 ε r LR1 2πε 0 LR2
Posle skraćivanja, izraz postaje:
1 2
= (**)
ε r R1 R2
Kombinujući izraze (*) i (**), dobijamo ε r = 2 , i d=2cm.
Zadatak 35.
Sferni kondenzator ima dva homogena, izotropna, linearna dielektrika, kao na slici. Poznati su:
poluprečnici a=5mm, b=7mm, c=10mm, dielektrične čvrstoće oba dielektrika E1kr=250kV/cm i
E2kr=200kV/cm i relativna dielektrična propustljivost prvog dielektrika εr1=8. Pri naponu između
elektroda kondenzatora Umax=70kV nastupio je proboj u drugom dielektriku. Odrediti relativnu
dielektričnu propustljivost drugog dielektrika εr2.
2 c
U a
b
+
1
ε r1
εr2
Rešenje:
Izraz za vektor dielektričnog pomeraja u kondenzatoru je:
Q
D(r ) = , a<r<c
4πr 2
pa su izrazi za vektor jačine električnog polja u dielektricima:
Q
E1 (r ) = , a<r<b
4πε 0 ε r1 r 2
Q
E 2 (r ) = , b<r<c
4πε 0 ε r 2 r 2
Najveće jačine električnih polja u dielektricima iznose:
Q
E1 max = E1 (a) =
4πε 0 ε r1 a 2
Q
E 2 max = E 2 (b) = E1 =
4πε 0 ε r 2 b 2
Kako je do proboja došlo u drugom dielektriku, to je: Qmax = 4πε 0 ε r 2 b 2 E 2 kr .

Izrazi za jačine električnih polja mogu se predstaviti sada u obliku:
2 2
a ε b
E1 (r ) = E1 max   = 2 r E 2 kr   , a<r<b
r ε 1r r
2 2
b b
E 2 (r ) = E 2 max   = E 2 kr   , b<r<c
r r
Probojni napon kondenzatora je:
b c
 ε  b   b 
U 12 max = U max = ∫ E1 (r )dr + ∫ E 2 (r )dr = bE 2 kr  r 2  − 1 + 1 −  .
a b  ε r1  a   c 
Iz prethodnog izraza dobija se dielektrična propustljivost drugog dielektrika:
U c−b a
ε r 2 =  max − ⋅ ε r1 = 4 .
 bE 2 kr c  b − a
Zadatak 36.
Koaksijalni kabel ima dva sloja dielektrika relativnih permitivnosti εr1=2 i εr2=4. Poluprečnik
unutrašnjeg provodnika je a=3mm, a unutrašnji poluprečnik spoljašnjeg provodnika je b=15mm.
Odrediti:
a) kako treba postaviti slojeve, kao i poluprečnik razdvojne površine dielektrika da bi maksimalna
jačina električnog polja u oba dielektrika bila ista;
b) podužnu kapacitivnost kabela;
c) najveći napon na koji kabel može da se priključi ako je dielektrična čvrstoća oba dielektrika
200kV/cm.
b
c
Rešenje:
Neka je c poluprečnik razdvojne površi dva dielektrika, kako je prikazano na slici:
b
c
ε′
ε ′′
Q′
Intenzitet vektora jačine električnog polja u kabelu je: , gde je Q’ podužna E=
2πεr
gustina naelektrisanja. Intenzitet vektora jačine električnog polja u jednom i drugom dielektriku je:
Q′
E′ = , a<r<c
2πε ′r
Q′
E ′′ = , c<r<b
2πε ′′r
ε ′ je permitivnost u dielektriku uz unutrašnji provodnik kabela, a ε ′′ uz spoljašnji provodnik.
Maksimalne jačine električnog polja javljaju se na površini unutrašnjeg provodnika kabela i na
razdvojnoj površini dielektrika:
Q′ Q′
′ =
E max i ′′ =
E max
2πε ′a 2πε ′′c
′ = E max
Prema uslovu zadatka ove maksimalne jačine polja moraju biti jednake, tj. E max ′′ , pa je
onda:
Q′ Q ′′ c ε′
= ⇒ ε ′a = ε ′′c ⇒ = .
2πε ′a 2πε ′′c a ε ′′
Pošto mora biti c>a, to znači da mora biti ε ′ > ε ′′ , pa uz unutrašnji provodnik kabela treba
staviti dielektrik sa većom permitivnošću.
c ε ′ ε r 2ε 0 ε r 2
= = = = 2.
a ε ′′ ε r1ε 0 ε r1
Poluprečnik razdvojne površi dva dielektrika na osnovu gornje relacije je c=2a=6 mm.
b)
Q′
Podužna kapacitivnost kabela C’ je: C ′ =
U ab
Napon između provodnika kabela dat je sledećom jednačinom:
Q′ Q′ Q′ Q′
c r b r c b
r r c b
U ab = ∫ E1 ⋅ dr + ∫ E 2 ⋅ dr = ∫ ⋅ dr + ∫ ⋅ dr = ln + ln
a c a
2πε 0 ε r 2 r c
2πε 0 ε r1 r 2πε 0 ε r 2 a 2πε 0 ε r1 c
Q′ 2πε 0 F
C′ = = = 88 p .
U ab 1 c 1 b m
ln + ln
ε r2 a ε r1 c
c)
Dielektrična čvrstoća predstavlja maksimalnu jačinu električnog polja koja može postojati u
kabelu, a da ne dođe do proboja dielektrika:
Q′ Q′
E max = E č = = .
2πε 0 ε r 2 a 2πε 0 ε r1c
Podužna gustina naelektrisanja je: Q ′ = 2πε 0 ε r 2 aE č = 2πε 0 ε r1cEč .

Najveći napon na koji može da se priključi kabel je:
c b
U max = aE č ln + cEč ln = 151.54kV .
a c
Zadatak 37.
Koaksijalni kondenzator, poluprečnika unutrašnjeg provodnika a=1mm, odnosa poluprečnika

spoljašnjeg i unutrašnjeg provodnika b/a=e (e≈2.718) i dužine l, potpuno je ispunjen tečnim
dielektrikom, relativne permitivnosti εr=5 i dielektrične čvrstoće Ekr=180kV/cm. Kondenzator je
postavljen u vertikalan položaj i priključen na stalan napon U=2.4kV, pa odvojen od izvora. Zatim je,
kroz mali otvor pri dnu kondenzatora, dielektrik iscurio za visinu h, kao na slici, pri čemu je došlo do
proboja kondenzatora. Dielektrična čvrstoća vazduha je Ekro=30kV/cm. Efekti krajeva se mogu
zanemariti. Odrediti odnos h/l.
ε0
h
l εr
a
b
Rešenje:
Na razdvojnoj površi dielektrika i vazduha električno polje se ne menja zbog graničnih uslova.
Primenom uopštenog Gausovog zakona na cilindar koji potpuno obuhvata unutrašnji provodnik
kondenzatora i priljubljen je uz njegovu površ, dobijamo jačinu električnog polja uz tu površ:
r r
∫ ⋅ dS = ∑ Q
D
S
D1 ⋅ S1 + D0 ⋅ S 0 = ∑ Q
ε r ε 0 E 2πr (l − h) + ε 0 E 2πrh = Q
Q
E=
2π [ε r (l − h) + h]ε 0 r
Q
E (a) = (u dielektriku i vazduhu)
2π [ε r (l − h) + h]ε 0 a
Opterećenost kondenzatora iznosi:

2πε r ε 0
Q = C (1)U , C (1) = C ′ ⋅ l , C′ =
b
ln
a
gde je C(1) kapacitivnost kondenzatora pre isticanja dielektrika, a C’ podužna kapacitivnost
koaksijalnog kondenzatora, poluprečnika provodnika a i b, ispunjenog homogenim dielektrikom,
relativne permitivnosti εr. Opterećenje kondenzatora se ne menja u toku curenja dielektrika jer je
kondenzator odvojen od izvora. U trenutku kada je E(a)=Ekr0 doći će do proboja u vazduhu.
Naelektrisanje Q određeno je sledećim jednačinama:
Q = 2π [ε r (l − h) + h]ε 0 a ⋅ E (a)
2πε r ε 0
Q = C ′ ⋅ l ⋅U = ⋅ l ⋅U
b
ln
a
Izjednačavanjem ovih jednačina dobija se traženi odnos h/l:
 
 
h εr  U  = 0.25 .
= ⋅ 1−
l ε r −1   b 
 a ln  E kr 0 
  a 
Zadatak 38.
Dat je pločasti kondenzator sa sledećim karakteristikama: površina ploča S=1cm2, dielektrik

između ploča je vazduh, ploče su opterećene količinom naelektrisanja Q=8nC i –Q=-8nC, dok je
rastojanje ploča x=3mm. Izračunati silu koja deluje na jednu od ploča.
Rešenje:
Energija sadržana u kondenzatoru je

Q2 Q2 Q2 x
W = = =
2C ε 0 x 2ε 0 S
2
d
dW Q2
=
dx 2ε 0 S
Silu možemo izračunati kao
dW Q2
F =− =− = −36.16mN .
dx 2ε 0 S
Kao što vidimo znak sile je negativan. To znači da je sila privlačna što je i logično s obzirom da
su ploče naelektrisane suprotnim količinama naelektrisanja.
Zadatak 39.
Na slici je prikazan pločasti kondenzator sa čvrstim dielektrikom. Površina ploča je kvadrat

stranice a. Udaljenost ploča je d, opterećenje ploča Q=5nC, a permitivnost dielektrika je ε = 3ε 0
Greškom, dielektrik ne naleže potpuno na ploče, nego je deo izvan kondenzatora. Odrediti silu koja
deluje na dielektrik.
Rešenje:
r
Fz
ε ε0
d
0 z a z
-Q
Ovakva geometrija kondenzatora odgovara paralelnoj vezi jednog vazdušnog kondenzatora i
kondenzatora sa čvrstim dielektrikom.
ε ⋅a⋅z ε 0 a(a − z )
C ekv = C1 + C 2 = +
d d
Energija sadržana u kondenzatoru je:
Q2 Q2 Q2d
W = = =
2C 2(C1 + C 2 ) 2a (εz + ε 0 (a − z ))
dW Q2d ε − ε0 U2 a
=− = − (ε − ε 0 )
dz 2a (εz + ε 0 (a − x)) 2 2 d
dW U 2 a
F =− = (ε − ε 0 )
dz 2 d
Ova sila teži da uvuče dielektrik u kondenzator.
2. Stalne električne struje
Zadatak 40.
Za mrežu sa slike odrediti sve struje i proveriti teoremu o održanju snage, ako je: E1=20V,
E2=30V, E3=10V, R1=R3=10Ω, R5=R6=R7=30Ω, R2=20Ω, R4=50Ω, R8=40Ω, Is=2A.
+ +
E1 E1
+
E2
R1
R5 R2
R8 R4
R6
R7
Is
R3
+ +
E3 E3
Rešenje:
Prvo izvršimo transformaciju otpornika R5, R6 i R7 iz trougla u zvezdu:
R5 ⋅ R6
R 56 = R 67 = R 57 = = 10Ω .
R5 + R6 + R7
Nakon toga mreža ima sledeći izgled:
+ +
E1 E1
+
E2
R1
R56
R2
R57 R8 R4
R67 Is
R3
+ +
E3 E3
Kako je R57+R8=R4, R56=R1 i R67=R3, posmatrana mreža je simetrična, tako da se može

posmatrati samo jedna polovina mreže, kao što je prikazano na sledećoj slici:
+
E1
+ I
E2 2
II R1
2R2
I1
R4
IS /2 I R3
+
E3
Posmatranu mrežu rešavamo metodom konturnih struja:
IS
II = (1)
2
− R4 I I + (R1 + 2 R2 + R4 )I II = E 2 − E1 (2)
IS
E 2 − E1 + R4
I II = 2 = 0.6 A
R1 + 2 R2 + R4
I 2 = I II = 0.6 A
I 1 = I I − I II = 0.4 A
Snaga Džulovih gubitaka:
PR1 = R1 ⋅ I 22 = 3.6W
P2 R 2 = 2 R2 ⋅ I 22 = 14.4W
PR 4 = R4 ⋅ I 12 = 8W
2
I 
PR 3 = R3 ⋅  S  = 10W
 2
∑P R = 36W .
Snaga naponskih i strujnih generatora:

PE1 = − E1 ⋅ I 2 = −12W
PE 2 = E 2 ⋅ I 2 = 18W
IS
PE 3 = − E3 ⋅ = −10W
2
IS
U S = R4 I 1 + R3 + E3 = 40V
2
IS
PIs = ⋅ U S = 40W
2
∑P g = 36W .
Pošto je ∑P = ∑P
R g , teorema o održanju snage je zadovoljena.
Zadatak 41.
Metodom potencijala čvorova odrediti vrednost struja u svim granama mreže sa slike i proveriti
teoremu o održanju snage, ako je: R1=R5=10Ω, R2=20Ω, R3=50Ω, R4=100Ω, E1=5V, E2=10V,
E3=12V, E4=2V, Is=2A.
R3
+ E3
+ E2
R2
+
R1 E4
R4
E1
Is
+
R5
Rešenje:
Posmatrana mreža ima pet čvorova, pa se po metodi potencijala čvorova pišu četiri jednačine
(nč-1). Kako u mreži postoje dve grane u kojima se nalazi samo naponski generator za referentni čvor
bira se čvor koji je zajednički tim granama, a broj jednačina smanjuje se na dve.
I13
1  1 1 1  1 1 E
3 V1  + +  − V2 − V3 = 3 (1)
I3
 R1 R2 R3  R1 R3 R3
I34 1  1 1  1
I12 I1 − V1 +  + V2 − V4 = − I S (2)
I4 R1  R1 R5  R5
IS V3 = E 4 (3)
2 4
V4 = E1 (4)
I24
Zamenom brojnih vrednosti dobija se sledeći sistem jednačina:

0.17V1 − 0.1V2 = 0.28
− 0.1V1 + 0.2V2 = −1.5
Rešenje ovog sistema jednačina je: V1=-3.92V i V2=-9.46V. Jačine struja određuju se iz
sledećih jednačina:
V12
V12 = I 12 ⋅ R1 ⇒ I 12 = = 0.554 A
R1
V24
V24 = I 24 ⋅ R5 ⇒ I 24 = = −1.446 A
R5
V34 + E 2
V34 = − E 2 + R4 ⋅ I 34 ⇒ I 34 = = 0.07 A
R4
V13 − E3
V13 = E3 + R3 ⋅ I 13 ⇒ I 13 = = −0.358 A
R3
V1
V1 = I 1 ⋅ R2 ⇒ I1 = = −0.196 A
R2
− I 13 + I 3 + I 34 = 0 ⇒ I 3 = I 13 − I 34 = −0.428 A
− I 24 − I 34 + I 4 = 0 ⇒ I 4 = I 24 + I 34 = −1.376 A
PR1 = R1 ⋅ I 122 = 3.06916W
PR 2 = R2 ⋅ I 12 = 0.76832W
PR 3 = R3 ⋅ I 132 = 6.422528W
PR 4 = R4 ⋅ I 342 = 0.49W
PR 5 = R5 ⋅ I 242 = 20.90916W
∑P R = 31.659168W .

PE1 = − E1 ⋅ I 4 = 6.88W
PE 2 = E 2 ⋅ I 34 = 0.7W
PE 3 = − E3 ⋅ I 13 = 4.3008W
PE 4 = − E 4 ⋅ I 3 = 0.8568W
PIs = − I S ⋅ V2 = 18.92W
∑ P = 31.6576W .
g
∑ P ≅ ∑ P teorema o održanju snage je zadovoljena.

R g
Zadatak 42.
Primenom metode konturnih struja odrediti sve struje u kolu i proveriti teoremu o održanju
snage za kolo prikazano na slici. R1=1kΩ, R2=7kΩ, R3=3kΩ, R4=4kΩ, R5=7kΩ, R6=6kΩ, E1=1V,
E2=2V, E3=3V, E4=4V, E5=5V, E6=6V.
+ R1 +
E2 +
E5
E3
E4
+ R3 R4
+ R5 R6
E6
+
E1
R2
Rešenje:
Posmatrana mreža ima četiri čvora i šest grana, pa se po metodi konturnih struja piše
n=ng-(nč-1) jednačina, tj. tri. Konture su odabrane kao na slici.
I1
I4
I ( R1 + R3 + R4 ) I I + R3 I II + R4 I III = E5 − E 2 + E 4
III I6 R3 I I + ( R2 + R3 + R5 ) I II − R5 I III = E1 + E 4 − E6
I3
I2 R4 I I − R5 I II + ( R4 + R5 + R6 ) I III = E3 − E 2 − E1
II I5

8000 I I + 3000 I II + 4000 I III = 7
3000 I I + 17000 I II − 7000 I III = −1
4000 I I − 7000 I II + 17000 I III = 0
Rešavanjem ovog sistema jednačina dobijaju se sledeće vrednosti konturnih struja:
I I = 1.33mA
I II − 0.507 mA
I III = −0.521mA
Struje grana su:
I 1 = I I = 1.33mA
I 2 = − I II = 0.507 mA
I 3 = − I I − I II = −0.823mA
I 4 = I I + I III = 0.809mA
I 5 = I II − I III = 14 µA
I 6 = − I III = 0.521mA
PR1 = R1 I 12 = 0.0017689W
PR 2 = R2 I 22 = 0.001799343W
PR 3 = R3 I 32 = 0.002031987W
PR 4 = R4 I 42 = 0.002617924W
PR 5 = R5 I 52 = 0.000001372W
PR 6 = R6 I 62 = 0.001628646W
∑P R = 0.009848172W .
Snaga naponskih generatora:

PE1 = E1 I 5 = 14µW
PE 2 = − E 2 I 4 = −0.001618W
PE 3 = − E3 I 6 = −0.001563W
PE 4 = − E 4 I 3 = 0.003292W
PE 5 = E5 I 1 = 0.00665W
PE 6 = E 6 I 2 = 0.003042W
∑P g = 0.009817W .
Pošto je ∑P ≅ ∑P
R g teorema o održanju snage je zadovoljena.
Zadatak 43.
Za kolo stalne jednosmerne struje prikazano na slici poznato je: E1=3V, E3=5V, E9=10V, Ig2=-
5mA, Ig4=10mA, Ig5=6mA, Ig10=5mA, R1=250Ω, R3=R6=100Ω, R4=200Ω, R5=25Ω i R7=R8=50Ω.
Odrediti snagu koju razvija idealni strujni genarator Ig4 i napon između tačaka A i B.
Ig4 Ig2
A B
E1
+
R4
R1
Ig10
R3 R6
+ Ig5 +
E3 R8 E9
R5
R7
Rešenje:
Po metodi konturnih struja za posmatrano kolo pišemo sledeći sistem jednačina vodeći pri tome
računa da grana u kojoj se nalazi strujni generator pripada samo jednoj konturi:
I I = I g5
Ig4 Ig2
A B
E1
R3 I I + ( R3 + R6 + R8 + R7 ) I II + R8 I III
+ + R8 I IV − R6 I V = E3
R4 V
R1 IV
I III = I g10
Ig10
R3 R6 I IV = I g 2
+ Ig5 +
E3 R8 III E9 IV = I g 4
I II
R5
R7 Iz ovog sistema jednačina sledi da je struja
III=18mA.
Napon između tačaka A i B je:

U AB = − R4 I g 4 + R6 I 6 + R8 I 8 − E9 = −10.3V .
Snaga strujnog generatora Ig4:

U g 4 = − E1 + R1 I 1 − R6 I 6 + R4 I g 4 = −0.55V .
PIg 4 = I g 4U g 4 = −5.5mW .
Zadatak 44.
U kolu prikazanom na slici poznato je: E1=120V, E2=100V, Ig2=−0.2A, Ig1=0.1A, R1=50Ω,
R2=30Ω, R3=40Ω, R4=35Ω, R5=100Ω, R6=R7=50Ω, R8=25Ω. Izračunati sve struje i proveriti teoremu
o održanju snage.
Ig1
R1 R2
R4
+
+ R5
E1 R3 E2
Ig2
R6 R7
R8
Rešenje:
Kada se izvrši transformacija trougao zvezda otpornika R6, R7 i R8, kolo izgleda kao na slici:
Ig1
I
R1 R2
R4
+
+ R5
E1 R3 E2 III
Ig2
IV
V R9 II
R10 R11
R6 ⋅ R7
R9 = = 20Ω
R6 + R7 + R8
R6 ⋅ R8
R10 = = R11 = 10Ω
R6 + R7 + R8
Kolo ima šest čvorova i deset grana, pa se po metodi konturnih struja piše pet jednačina. Pri
izboru kontura treba voditi računa da grana u kojoj se nalazi strujni generator pripada samo jednoj
konturi.
I g1 = I I (1)
I g 2 = I II (2)
− R2 I I + R5 I II + ( R5 + R11 + R9 + R4 + R2 ) I III − ( R4 + R9 ) I IV = E 2 (3)

− R1 I I − ( R4 + R9 ) I III + ( R1 + R4 + R9 + R10 + R3 ) I IV − R3 I V = − E 2 (4)
− R3 I IV + R3 I V = E1 (5)
Zamenom brojnih vrednosti sistem postaje:
195 I III − 55I IV = 123
− 55I III + 155 I IV − 40 I V = −95
− 40 I IV + 40 I V = 120
Rešenje ovog sistema daje sledeće vrednosti konturnih struja:
I III = 0.8 A
I IV = 0.6 A
I V = 3.6 A
Struje grana su:

I 1 = I IV − I I = 0.5 A
I 2 = I III − I I = 0.7 A
Ig1
I 3 = I V − I IV = 3 A
I1 I2 I 4 = I IV − I III = −0.2 A
I8 I3 I4 I5 Ig2
I 5 = I III + I II = 0.6 A
I6 I7
I 6 = − I IV = −0.6 A
I 7 = − I III = −0.8 A
I 8 = I V = 3.6 A

PR1 = R1 ⋅ I 12 = 12.5W
PR 2 = R2 ⋅ I 22 = 14.7W
PR 3 = R3 ⋅ I 32 = 360W
PR 4 = R4 ⋅ I 42 = 1.4W
PR 5 = R5 ⋅ I 52 = 36W
PR 9 = R9 ⋅ I 42 = 0.8W
PR10 = R10 ⋅ I 62 = 3.6W
PR11 = R11 ⋅ I 72 = 6.4W
Ukupna suma snaga Džulovih gubitaka je ∑P Ri = 435.4W .

PE1 = E1 ⋅ I 8 = 432W
PE 2 = − E 2 ⋅ I 4 = 20W
U g 2 = R5 ⋅ I 5 = 60V ⇒ PIg 2 = I g 2 ⋅ U g 2 = −12W
U g1 = − R2 ⋅ I 2 − R1 ⋅ I 1 = −46V ⇒ PIg1 = I g1 ⋅ U g1 = −4.6W
Ukupna snaga naponskih i strujnih generatora je ∑P g = 435.4W .
Pošto je ∑P Ri = ∑ Pg teorema o održanju snage je zadovoljena.

Zadatak 45.
Primenom metode potencijala čvorova odrediti sve struje i proveriti teoremu o održanju snage
za kolo sa slike, ako je: E1=10V, E2=5V, Is=2A, R1=10Ω, R2=22Ω, R3=56Ω, R4=82Ω, R5=100Ω, R6=
R7=20Ω..
R7
I7
R1 Is
+ I1 I4
R3 I3 R4
E1
R2 I5
I2 R5
I6 R6
+ E2
Rešenje:
Posmatrano kolo ima šest čvorova, pa se po metodi potencijala čvorova piše pet jednačina. Za
referentni čvor bira se jedan od čvorova između kojih je vezan generator elektromotorne sile E1.
R7
I7
R1 Is
2
1 3
+ I1 I4
R3 I3 R4
IE1
E1
R2 I5
4
5 R5
I2
I6 R6
+ E2
V1 = E1 (1)
1  1 1  1
− V1 +  + V2 − V5 = − I S (2)
R1  R1 R3  R3
1  1 1  1
− V1 +  + V3 − V4 = I S (3)
R7  R7 R 4  R4
1  1 1 1  1 E
− V3 +  + + V4 − V5 = − 2 (4)
R4  R4 R5 R6  R5 R6
1 1  1 1 1 
− V2 − V4 +  + + V5 = 0 (5)
R3 R5  R2 R3 R5 
Zamenom brojnih vrednosti sistem postaje:
V1 = 10V
− 0.1V1 + 0.12V2 − 0.02V5 = −2
− 0.05V1 + 0.0625V3 − 0.0125V4 = 2
− 0.0125V3 + 0.0725V4 − 0.01V5 = −0.25
− 0.02V2 − 0.01V4 + 0.07V5 = 0
Rešenje ovog sistema jednačina daje sledeće vrednosti potencijala:
V1 = 10V
V2 = −8.6679V
V3 = 40.6569V
V4 = 3.2847V
V5 = −2.0073V
Struje grana:
V1 − V2
V1 − V2 = R1 ⋅ I1 ⇒ I1 = = 1.87 A
R1
V5
V5 = R2 ⋅ I 2 ⇒ I2 = = −0.08 A
R2
V2 − V5
V2 − V5 = R3 ⋅ I 3 ⇒ I3 = = −0.13 A
R3
V3 − V4
V3 − V4 = R4 ⋅ I 4 ⇒ I4 = = 0.47 A
R4
V5 − V4
V5 − V4 = R5 ⋅ I 5 ⇒ I5 = = −0.053 A
R5
− V4 − E 2
V 4 = − R6 ⋅ I 6 − E 2 ⇒ I6 = = −0.41A
R6
V1 − V3
V1 − V3 = R7 ⋅ I 7 ⇒ I7 = = −1.53 A
R7
I E1 + I 1 + I 7 = 0 ⇒ I E1 = − I 1 − I 7 = −0.34 A
PR1 = R1 ⋅ I 12 = 34.969W
PR 2 = R2 ⋅ I 22 = 0.16W
PR 3 = R3 ⋅ I 32 = 0.845W
PR 4 = R4 ⋅ I 42 = 17.672W
PR 5 = R5 ⋅ I 52 = 0.2809W
PR 6 = R6 ⋅ I 62 = 3.362W
PR 7 = R7 ⋅ I 72 = 46.818W
Suma snaga Džulovih gubitaka je ∑P Ri = 104.1069W .

PE1 = − E1 ⋅ I E1 = 3.4W
PE 2 = − E 2 ⋅ I 6 = 2.05W
U S = V3 − V2 = 49.3248V
PIs = I S ⋅ U S = 98.6496W
Suma snaga naponskih i strujnih generatora je ∑ P = 104.0996W . g
Teorema o održanju snage je zadovoljena jer je ∑ P ≅ ∑ P . R g
Zadatak 46.
Metodom potencijala čvorova odrediti sve struje u kolu na slici i proveriti teoremu o održanju
snage, ako je: R1=R5=10Ω, R2=R8=20Ω, R3=50Ω, R4=100Ω, R6=15Ω, R7=40Ω, E1=5V, E2=10V,
E3=12V, Is=2A.
R1 R3
+ +
E1 E2 E3
+
R2 R4
R7 R5 R6
R8 Is
Rešenje:
Posmatrana mreža ima pet čvorova, pa je po metodi potencijala čvorova potrebno napisati četiri
jednačine. Čvorovi su odabrani kao na sledećoj slici:
I5
1
I1 I2
2 3
I4 I6
I3
I7
V1 = E 2 = 10V (1)
1  1 1 1  1 E
− V1 +  + + V2 − V4 = − 1 (2)
R1  R1 R2 R7 + R8  R7 + R8 R1
1  1 1  E
− V1 +  + V3 = 3 + I S (3)
R3  R3 R4  R3
1  1 1 
− V2 +  + V4 = − I S (4)
R7 + R8  R5 R7 + R8 
0.167V2 − 0.0167V4 = 0.5
0.03V3 = 2.44
− 0.0167V2 + 0.1167V4 = −2
V2 = 1.2988V ≅ 1.3V
V3 = 81.3V
V4 = −16.9521V ≅ −17V
Struje imaju sledeće vrednosti:
E1 − (V1 − V2 )
V1 − V2 = E1 − R1 I 1 ⇒ I1 = = −0.37 A
R1
V2 − V4
V2 − V4 = I 3 (R7 + R8 ) ⇒ I3 = = 0.305 A
R7 + R8
V2
V2 = R2 I 4 ⇒ I4 = = 0.065 A
R2
V4
V4 = − R5 I 7 ⇒ I7 = − = −1.7 A
R5
V3
V3 = − R4 I 6 ⇒ I6 = − = − − 0.813 A
R4
− I6 − I5 − I S = 0 ⇒ I 5 = − I 6 − I S = −1.187 A
− I1 + I 2 + I 5 = 0 ⇒ I 2 = I 1 − I 5 = 0.817 A
P1 = R1 I 12 = 1.369W
P2 = R2 I 42 = 0.0845W
P3 = R3 I 52 = 70.44845W
P4 = R4 I 62 = 66.0969W
P5 = R5 I 72 = 28.9W
P6 = R6 I S2 = 60W
P78 = ( R7 + R8 ) I 32 = 5.5815W .
Ukupna snaga Džulovih gubitaka je ∑P R = 232.48035W

PE1 = E1 I 1 = −1.85W
PE 2 = − E 2 I 2 = −8.17W
PE 3 = E3 I 5 = −14.244W
U S = R6 I S − R4 I 6 + R5 I 7 = 128.3V
PIs = U S I S = 256.6W
Ukupna snaga naponskih i strujnih generatora je∑ P = 232.336W . g
Teorema o održanju snage je zadovoljena jer je ∑ P ≅ ∑ P . R g

Zadatak 47.
Odrediti struju koja teče kroz otpornik R6. Brojni podaci: E=30V, Ig=250mA, R1=300Ω,
R2=120Ω, R3=60Ω, R4=90Ω, R5=180Ω, R6=6Ω.
R3
A
R1 R4
R6
Ig E
+
R2 R5
Rešenje:
Pošto se traži struja kroz samo jednu granu kola, nije racionalno rešavati čitavo kolo, nego
pogodnom metodom izračunati struju samo u traženoj grani. To ćemo učiniti primenom Tevenenove
teoreme.
U odnosu na tačke A i B, ostatak kola ćemo zameniti ekvivalentnim Tevenenovim generatorom
i otpornikom.
A
I6
+
ET
RT R6
Ekvivalentnu Tevenenovu otpornost određujemo tako što naponske generatore kratko spajamo,
dok strujne generatore izvadimo iz kola. Tako dobijamo kolo koje je prikazano na sledećoj slici.
R3
A
R1 R4
R2 R5
(R1 + R3 ) ⋅ R4 R2 ⋅ R5
R AB = RT = +
R1 + R3 + R4 R2 + R5
R AB = RT = 144Ω
Da bismo našli vrednost ekvivalentnog Tevenenovog generatora, treba naći napon između
tačaka A i B, pri izvađenom otporniku R6.
R3
A
I4
R1 II R4
I
Ig E
+
I5
R2 R5
III
Za dato kolo treba napisati tri jednačine po metodi konturnih struja, od kojih je jedna trivijalna.
II = Ig
R1 I 1 + (R1 + R3 + R4 )I II − 0 ⋅ I III = E
R2 I I − 0 ⋅ I II + (R2 + R5 )I III = − E
Rešavajući ovaj sistem jednačina, dobijamo vrednosti konturnih struja:

I I = I g = 250mA
E − R1 I I
I II = = −0.1A
R1 + R3 + R4
− E − R2 I I
I III = = −0.2 A
R2 + R5
Da bismo odredili ET=UAB, potrebno je izračunati struje I4 i I5.
I 4 = − I II = 0.1A
I 5 = − I III = 0.2 A
ET = U AB = R4 I 4 + R5 I 5 = 45V
− R6 I 6 − RT I 6 + ET = 0
I 6 = 0.3 A .
Zadatak 48.
U prikazanom kolu poznati su sledeći podaci: R1=R2=150Ω, R3=R4=R5=50Ω, E6=15V. Ako je

prekidač K otvoren, tada je U 14` = 25V . Ako je prekidač K zatvoren, tada je U 12 = 2.5V . Odrediti
vrednost otpornika R6.
R6
K E6
+
2
R4 R5
3
1 4
R3
R2 R1
5 E1
+
Rešenje:
Da bismo odredili otpornik R6, potrebno je prvo odrediti struju kroz njega. Zato ostatak kola
između tačaka 1 i 4 zamenjujemo ekvivalentnim Tevenenovim generatorom i Tevenenovim
otpornikom.
R6
2 E6
+
1 4
RT
ET
+
Pošto je napon U 14` pri otvorenom prekidaču K poznat, to je ujedno i vrednost Tevenenovog
generatora: ET = U 14` = 25V .
R4 R5
3
1 4
R3
R2 R1
E1
+
5
Za određivanje ekvivalentnog Tevenenovog otpora, potrebno je otpornike R1, R2 i R3 pretvoriti

iz zvezde u trougao.
R4 R5
3
1 4
R3
R2 R1
R4 R5
3
1 4
R13 R34
R14
R2 ⋅ R3
R13 = R2 + R3 +
R1
R1 ⋅ R3
R34 = R1 + R3 +
R2
R1 ⋅ R2
R14 = R1 + R2 +
R3
Sada je ekvivalentna Tevenenova otpornost:
RT = ((R4||R13)+(R5||R34))||R14
RT = 75Ω
Na osnovu dobijenih vrednosti i ekvivalentne šeme, možemo da pišemo:
I R6
2 + E6
1 U12 4
RT
ET
+
− R6 I + E 6 − RT I + ET = 0 ,
gde je struja I jednaka
U 12 2.5
I= =
R6 R6
Zamenjujući I u prethodnu jednačinu, dobijamo:
U 12
RT = −U 12 + E 6 + ET
R6
R6 = 5Ω .
Zadatak 49.
Koristeći se Tevenenovom teoremom odrediti snagu koja se razvija na otporniku otpornosti R8 u

kolu prikazanom na slici. Brojni podaci: Ig1=2A, Ig2=1A, R1=R2=10Ω, R3=R4=R6=5Ω, R7=8Ω,
R8=4Ω, E3=8V, E5=10V, E6=12V, E8=7V.
E
R1 R2
Ig1 R4 Ig2
+ +
D A
E3 R3 C E5
R6 R7 R8
E6 + E8 +
B
Rešenje:
Primenom Tevenenove teoreme kolo se može uprostiti i prikazati kao na slici:
+
E8 R8
I
ET RT
+
B A
Za određivanje ekvivalentne Tevenenove otpornosti posmatra se kolo kao na slici:

E
R1 R2
R4
D
R3 C A
R6 R7
B
R AB = RT = R7 || ( R3 + R6 )
R7 ( R3 + R6 )
R AB = = 4.44Ω
R7 + R3 + R6
Elektromotorna sila Tevenenovog generatora određuje se prema sledećoj slici:
E
R R
1 2
I I R II I
g1 4 g2
+ +
D A
E C E
3 R 5
3
R III R
6 7
E +
6
B
Za posmatranu mrežu pišemo jednačine po metodi konturnih struja:

I I = I g1
I II = I g 2
− R3 I I + ( R3 + R6 + R7 ) I III = E3 − E 6
E3 − E 6 + R3 I I 1
I III = = A
R3 + R6 + R7 3
U AB = E5 + R7 I 7 = 12.67V
ET = U AB = 12.67V
− ET + E 8
I= = −0.672 A
RT + R8
2
 E −E T 
PR8 = R8 I = R8 ⋅  8
2
 = 1.8W .
 RT + R8 
Zadatak 50.
U kolu prikazanom na slici odrediti jačinu struje Ix koja se uspostavlja kroz otpornik otpornosti
Rx u naznačenom referentnom smeru. Brojni podaci: E=12V, Is=250mA, R=200Ω, Rx=9R/4.
3R/2 R R
E 3R
Is R
+ R
R/2 Ix
Rx
Rešenje:
Zadatak rešavamo primenom Tevenenove teoreme.
3R/2 R R
E 3R RT ET
Is R +
⇔
+
R Ix
Rx
A A B
B
R/2 Ix
Rx
Tevenenova otpornost:
3R/2 A R B R A 3R/2
A
3R
R 3R
R ⇔ R/4
B B
R/2
R/2
A B
  3R  R R 3
RT =   || 3R  +  || = R
 2  2  4 14
Napon Tevenenovog generatora:
3R/2 1
E 3R
+ Is R/4
2
R/2
   
1 1 1   1 1 
 + + V1 −  + V2 = I S − E
 R 3R 3R   3R 3 R  3R
   
4 2   2  2
   
 1 1   1 1 1  E
− + V1 +  + + V2 =
 3R 3R   3R 3R R  3R
   
 2   2 2 2
0.025V1 − 0.005V2 = 0.21
− 0.005V1 + 0.015V2 = 0.04
Rešenje ovog sistema su potencijali V1=9.57V i V2=5.85V. Napon Tevenenovog generatora je
ET=V1=9.57V.
Struja Ix određena je jednačinom:
ET ET
Ix = = = 19.42mA .
RT + R x 9 R 3R
+
4 14
Zadatak 51.
a) Odrediti sve struje u kolu na slici i proveriti teoremu o održanju snage kada je prekidač K
otvoren. Brojni podaci: E1=15V, E2=5V, Ig=100mA, R1=100Ω, R2=300Ω, R3=150Ω, R4=50Ω,
R5=100Ω i R6=150Ω.
b) Zatvaranjem prekidača K u kolo se uključuje otpornik otpornosti R7=820Ω. Odrediti snagu
otpornika R7 primenom Tevenenove teoreme.
R7
K
+ E1
+
B
E2
R5
R1
R2
A R4
R6 R3
Ig
Rešenje:
a) Kada je prekidač K otvoren, kolo izgleda kao na slici:
+ E
1
+ I1
I2 E
2
I5 R II
5 R
R 1
2
III R
4
R R I4
6 I3 3
I
I
g
Posmatrana mreža ima četiri čvora i šest grana, pa je po metodi konturnih struja potrebno
napisati tri jednačine:
II = Ig (1)
− R4 I I + ( R1 + R2 + R4 ) I II − R2 I III = E1 − E 2 (2)
− R3 I I − R2 I II + ( R2 + R5 + R6 + R3 ) I III = E 2 (3)
450 I II − 300 I III = 15
− 300 I II + 700 I III = 20
I II = 73.3mA , I III = 60mA
Struje grana su:
I 1 = I II = 73.3mA
I 2 = I II − I III = 13.3mA
I 3 = I I − I III = 40mA
I 4 = I II − I I = −26.7 mA
I 5 = I III = 60mA
PR1 = R1 I 12 = 0.537289W
PR 2 = R2 I 22 = 0.053067W
PR 3 = R3 I 32 = 0.24W
PR 4 = R4 I 42 = 0.0356445W
PR 5 = R5 I 52 = 0.36W
PR 6 = R6 I 52 = 0.54W
Ukupna snaga Džulovih gubitaka je ∑P R = 1.7660005W .

PE1 = E1 I 1 = 1.0995W
PE 2 = − E 2 I 2 = −0.0665W
U g = − R4 I 4 + R3 I 3 = 7.335V
PIg = I g U g = 0.7335W
Ukupna snaga naponskih generatora je ∑P g = 1.7665W .
Pošto je ∑P = ∑P
R g , teorema o održanju snage je zadovoljena.
b) Kada je prekidač K zatvoren

Deo mreže između tačaka A i B zamenjujemo ekvivalentnim Tevenenovim generatorom:
R7 K
I
+
A B
RT ET
Napon Tevenenovog generatora:

ET = U AB
U AB = − R5 I 5 + E1 = 9V
Ekvivalentna Tevenenova otpornost:
R
5 R
R 1
2
A R
4
R R
6 3
RT = R AB = (( R1 + R4 ) || R2 + R3 + R6 ) || R5 = 80Ω
Snaga koja se razvija na otporniku R7 je:

2
 ET 
PR 7 = R7 I = R7   = 82mW .
 RT + R7 
Zadatak 52.
U kolu sa slike odrediti struju I42 ako je poznato: E=100V, E2=10V, E5=40V, R1=20Ω,
R2=30Ω, R3=20Ω, R4=10Ω..
2 +
I42 E2
R1 R2
+ +
E 3 1
E5
R3 R4
Rešenje:
Zadatak rešavamo primenom Tevenenove teoreme na deo kola desno od elektromotorne sile E.
Ekvivalentna Tevenenova otpornost određuje se sa sledeće slike (otpornost između tačaka 2 i 4):
R1 R2
3 1
RT R3 R4
RT = R1 || R2 + R3 || R4 = 18.67Ω
Elektromotorna sila Tevenenovog generatora:
2 +
E2
I12 R1 R2
+
1
E5
I14 R3 R4
V1 = E5 = 40V
V1 + E 2
V1 = ( R1 + R2 ) I 12 − E 2 ⇒ I 12 = = 1A
R1 + R2
V1
V1 = I 14 ( R3 + R4 ) ⇒ I 14 = = 1.33 A
R3 + R4
U 24 = − R1 I 12 + R3 I 14 = 6.6&V
+
I42
RT
E
+
4 ET
U 24 = ET
E − ET
I 42 = = 5A .
RT
Zadatak 53.
Primenom Tevenenove teoreme izračunati jačinu struje kroz otpornik otpornosti R2 pre i posle
zatvaranja prekidača K. Brojni podaci: E6=2E5=24V, IS=0,2A, R1=R2=300Ω, R5=R3=R4=50Ω,
R6=R7=30Ω.
R7
R1 K
R2
R5
R3 E5
R4
IS +
R6 E6
+
Rešenje:
Pošto je potrebno odrediti struju kroz otpornik R2 za oba stanja prekidača, ostatak mreže ćemo
zameniti ekvivalentnim Tevenenovim otporom i generatorom o odnosu na grane sa otpornicima R2 i R7
(tačke A i B).
Ekvivalentna šema za određivanje Tevenenovog otpora je prikazana na sledećoj slici:
R1
R5 B
R4
R3
R6
Za izračunavanje otpora između tačaka A i B, potrebno je otpornike vezane u zvezdu (R3, R4,
R5) pretvoriti u trougao. Pošto su pomenuta tri otpornika jednaka, sva tri otpornika koja budu činila
trougao će takođe biti jednaka.
R3 R4
R34 = R35 = R45 = R3 + R4 + = 150Ω
R5
Posle ove transformacije, lako se nalazi RT:
R1 R45
R35
R34
B
R6
RT=((R6||R34)+(R1||R35))||R45=68.18Ω.
Za određivanje ekvivalentnog Tevenenovog generatora koristimo sledeću šemu:

R1
A
UAB=ET
R5
II
E5
+
R3 R4
B
I
Is
III
E6
+
R6
Po metodi konturnih struja potrebno je napisati tri jednačine od kojih je jedna trivijalna.
II = IS
(R1 + R3 + R5 )I II + R3 I III = E5 − R3 I S
R3 I II + (R3 + R4 + R6 )I III = − E 6 − R3 I S
Rešavanjem ovog sistema dobijamo vrednosti konturnih struja:
I I = 0 .2 A
I II = 39.6mA
R1 R45
R35
R34
B
R6
RT=((R6||R34)+(R1||R35))||R45=68.18Ω.
Za određivanje ekvivalentnog Tevenenovog generatora koristimo sledeću šemu:

R1
A
UAB=ET
R5
II
E5
+
R3 R4
B
I
Is
III
E6
+
R6
II = IS
(R1 + R3 + R5 )I II + R3 I III = E5 − R3 I S
R3 I II + (R3 + R4 + R6 )I III = − E 6 − R3 I S
Rešavanjem ovog sistema dobijamo vrednosti konturnih struja:
I I = 0 .2 A
I II = 39.6mA
I III = −276.8mA
Sada je napon između tačaka A i B:
U AB = ET = − R4 I III − E5 + R5 I II = 3.82V
Na sledećoj slici prikazano je kolo posle zamene ostatka kola ekvivalentnim Tevenenovim
generatorom i otpornikom.
R7 K
R2
A B
IR2
+
ET RT
Pri otvorenom prekidaču, struja se računa po sledećoj formuli:
ET
I R2 = = 10.37 mA
RT + R2
Kada je prekidač zatvoren:
R 7 || R 2
U AB = ET
R 7 || R 2 + RT
U AB
I R2 = = 3.63mA
R2
Zadatak 54.
U kolu sa slike izračunati sve struje i proveriti teoremu o održanju snage. Brojni podaci:
Ri = 100Ω , E=100V.
R R R R
+
R R R R
E
Rešenje:
Ovo kolo ima 7 grana i 4 čvora. Prema Kirhofovim zakonima trebalo bi napisati ukupno 3+4=7
jednačina, a prema metodi kontunih struja 4 jednačine. Rešavanje ovako velikog broja jednačina je
dosta složeno. Međutim, ovakva kola kao na slici (koja se zovu lestvičaste mreže) se mogu rešiti
mnogo jednostavnije.
Pretpostavimo da je struja u poslednjoj grani:
I7=I8=1A.
R R R R
S R Q P
I1 I3 I5 I7
+
R I2 R R R I8
E I4 I6
Ovu vrednost moženo proizvoljno da biramo. U sledećem koraku možemo izračunati napon
između tačaka P i O.
U PO = R7 I 7 + R8 I 8 = 200V
Znajući ovaj napon izračunaćemo struju I6.
U PO
I6 =
R6
Prema prvom Kirhofovom zakonu za tačku P:
I 5 = I 6 + I 7 = 3A
Nastavljajući ovaj proces, dobijamo sledeće:
U Q 0 = U PO + R5 I 5 = 500V
U Q0
I4 = = 5A
R4
I3 = I 4 + I5 = 8A
U R 0 = U Q 0 + R3 I 3 = 1300V
U R0
I2 = = 13 A
R2
I 1 = I 2 + I 3 = 21A
U S 0 = U R 0 + R1 I 1 = 3400V
Ovo naravno nisu stvarne vrednosti struja i napona, već pretpostavljene, jer smo na početku
pretpostavili da je I7=1A. Stvarne vrednosti određujemo na sledeći način:
(U S 0 )STVARNO = 100V
Da bismo dobili stvarne vrednosti struja i napona, do sada izračunate vrednosti treba pomnožiti
(U S 0 )STVARNO 100
sa faktorom = = 0.0294 .
U S0 3400
Tako dobijamo:
I 1 = 0.617 A
I 2 = 0.382 A
I 3 = 0.235 A
I 4 = 0.147 A
I 5 = 0.088 A
I 6 = 0.059 A
I 7 = 0.029 A
I 8 = 0.029 A
Snage otpornika izračunavamo pomoću formule P = R ⋅ I 2 .

PR1 = 38.07W
PR 2 = 14.59W
PR 3 = 5.52W
PR 4 = 2.16W
PR 5 = 0.77W
PR 6 = 0.35W
PR 7 = 0.08W
PR 8 = 0.08W
Sabiranjem snage otpornika, dobijamo:
8
∑P
i =1
Ri = 61.62W
Snaga naponskog generatora je:

PE = EI 1 = 61.7W
Zbog zanemarivanja se rezultati ne slažu u potpunosti.
Zadatak 55.
Za kolo sa slike izračunati sve struje, i proveriti teoremu o održanju snage. Brojni podaci:
R = 10Ω , E = 50V .
R R R
+
E R R R
R R
Rešenje:
Ovo kolo je takođe lestvičasta mreža kao i u prethodnom zadatku, pa je i rešavamo na isti način.
Pretpostavimo jačinu struje u poslednjoj grani:
I 1 = 1A .
R R R
E C A
+
I5 I4 I3
R R I2 R
E
R R I1
D B
I3
Pod ovom pretpostavkom nastavljamo računanje:

U AB = 3RI 1 = 30V
U AB
I2 = = 3A
R
I 3 = I1 + I 2 = 4 A
U CD = RI 3 + RI 2 + RI 3 = 110V
U CD
I4 = = 11A
R
I 5 = I 3 + I 4 = 15 A
U ED = RI 4 + RI 5 = 260V
Kao i u prethodnom zadatku, ni ovo nisu stvarne vrednosti struja i napona.
(U ED )STVARNO = 50V
(U ED )STVARNO
Faktor sa kojim treba pomnožiti sve struje i napone je = 0.1923 .
U ED
Posle množenja, dobijamo:
I 1 = 0.1923 A
I 2 = 0.577 A
I 3 = 0.769 A
I 4 = 2.115 A
I 5 = 2.885 A
Snage otpornika su:
PR1 = 0.369W
PR 2 = 3.329W
PR 3 = 5.914W
PR 4 = 44.732W
PR 5 = 83.232W
∑P R = 144.23W
Snaga naponskog generatora je:

PE = EI 5 = 144.25W .
Zadatak 56.
Koristeći simetriju kola, odrediti sve struje u kolu i proveriti teoremu o održanju snage. Brojni
podaci: E=10mV, R=5Ω, R1=10Ω, R2=1Ω, IS=2mA.
R1 R1
A
+ +
E E
R2 R2
Is
R R
Rešenje:
Ovo kolo ima 4 čvora i 7 grana. Po Kirhofovim zakonima bilo bi potrebno ukupno 6 jednačina, a
po metodi konturnih struja tri jednačine. Međutim, ako se uoči simetrija kola račun se značajno
uprošćava. Kolo je simetrično u odnosu na tačke A i B, pa pod određenim uslovima kolo možemo
preseći duž linije A-B. Pravila kojih se moramo pridržavati su:
• vrednosti naponskih generatora u presečenoj grani ne menjamo,
• vrednosti strujnih generatora u presečenoj grani prepolovljavamo,
• vrednosti otpornika u presečenoj grani udvostručavamo,
• struje u nepresečenim granama su iste kao u stvarnoj mreži, a u presečenoj grani jačina struje je
dva puta veća u stvarnoj nego u presečenoj mreži.
U ovom zadatku, kolo je presečeno u grani sa strujnim generatorom, pa struju strujnog generatora
prepolovljavamo. Na osnovu kola možemo da pišemo jednačine:
R1
I2
I1
+
E
R2
I Is
R
IS
I1 = = 1mA
2
I + I1 = I 2
− RI + E − R2 I 2 = 0
Rešavanjem datog sistema dobijamo struje:
I = 1.5mA
I 2 = 2.5mA
Snage otpornika su:
PR 2 = 6.25µW
PR = 11.25µW
PR1 = 10 µW
∑P R = 55µW
Snage generatora su:

PE = 15µW
PIs = U AB I S = (− RI + E + R1 I 1 ) = 25µW
∑P G = 2 PE + PIs = 55µW .
Zadatak 57.
Odrediti proteklu količinu naelektrisanja kondenzatora C=10µF u kolu sa slike, ako je prekidač
Π prvo bio otvoren, a zatim se zatvori. Poznato je: R1=100Ω, R2=200Ω, R3=250Ω, R4=550Ω, E=13V.
+ E P
R1
R2
q
R4 C
R3
Rešenje:
Mreža sa otpornicima i kondenzatorima lako se analizira ako se ima na umu da vremenski
konstantna struja može da postoji samo kroz grane koje ne sadrže kondenzatore. Kroz grane koje
sadrže kondenzatore ne može postojati vremenski konstantna struja. Stoga je napon između krajeva
takve grane jednak naponu između elektroda kondenzatora u grani. Što se tiče napona na krajevima
kondenzatora, često ne znamo unapred njegov smer, tj. koja je elektroda pozitivna a koja negativna, pa
kao u slučaju otpornika uvodimo pojam referentnog smera napona na kondenzatoru.
Prvo uvodimo pojam referentnog smera za proteklu količinu elektriciteta kroz granu sa
kondenzatorom. Ako je kroz granu u tom referentnom smeru protekla pozitivna količina elektriciteta Q,
kondenzator je opterećen upravo tom količinom elektriciteta (kao na slici). Napon između njegovih
krajeva (pod uslovom da je prethodno bio neopterećen) je jednak
Q
UC = ,
C
pri čemu je na višem potencijalu leva elektroda kondenzatora. U slučaju da je u tom referentnom smeru
protekla količina elektriciteta koja je negativna (tj. da je pozitivna količina elektriciteta protekla kroz
granu u smeru suprotnom od referentnog), imamo da je UC negativno, tj. desni kraj kondenzatora na
slici je stvarno na višem potencijalu, što i treba da bude.
Q +Q -Q
C
+ UC
Kada je prekidač Π otvoren napon na kondenzatoru jednak je nuli, U C(1) = 0 , jer elektromotorna
sila E nije uključena u kolo. Kada se prekidač uključi posmatramo sledeću mrežu:
I2
+ E
R1
R2
I1
R4
I3
R3
Za posmatrano kolo može se napisati sledeći sistem jednačina:

− E − R2 I 2 + R1 I 1 = 0
− R1 I 1 + ( R3 + R4 ) I 3 = 0
− I 2 − I1 − I 3 = 0
Rešavanjem ovog sistema jednačina dobijaju se sledeće vrednosti struja:
I 1 = 40mA
I 2 = −45mA
I 3 = 5mA
Napon na kondenzatoru kada je prekidač zatvoren:

U C( 2 ) = R2 I 2 − R3 I 3 = −10.25V
Količina naelektrisanja protekla kroz kondenzator je:
( )
q = C∆U C = C ⋅ U C( 2 ) − U C(1) = −102.5µC .
Zadatak 58.
Pri otvorenom prekidaču K uspostavljeno je stacionarno stanje. U trenutku t=0 prekidač K se

zatvara. Odrediti napon kondenzatora u funkciji vremena. Pre zatvaranja prekidača uc(0)=10V. Brojni
podaci: R=1kΩ, E1=20V, Ig=100mA, C=1µF.
R R
A
+
R
E1 K
Ig C
R
Rešenje:
Napon kondenzatora u funkciji vremena ima oblik:

t
−
u C (t ) = u C (∞) + (u C (0) − u c (∞)) ⋅ e τ
U ovoj formuli u C (0) i u C (∞) su naponi na krajevima kondenzatora kada su dostignuta

stacionarna stanja, a τ je vremenska konstanta.
u C (0) je zadato, pa treba izračunati samo u C (∞) i τ.
Za slučaj zatvorenog prekidača, zamenićemo kolo između tačaka A i B ekvivalentnim
Tevenenovim generatorom i otpornošću.
Za određivanje Tevenenovog otpora, naponski generator kratko spajamo, dok strujni izvadimo
iz kola.
R R
A
R R
Tada je Tevenenova otpornost između tačaka A i B jednaka:

 R ⋅ R  
   + R  ⋅ R
R+ R
RT =   = 600Ω
 R ⋅ R  
   + R  + R
 R + R  
Za određivanje napona Tevenenovog generatora, koristimo sledeću šemu:
R R
A
+
E1 K I
Ig
I R
II III
R
( R + R) I I + RI II + RI III = E1
I II = I g
RI I + ( R + R ) I II + ( R + R + R) I III = 0
Rešavanjem ovog sistema jednačina, dobijamo konturne struje I I , I II i I III :
I I = 92mA
I II = I g = 100mA
I III = −64mA
Struja između tačaka A i B (od B ka A) je I = I III = −64mA .

Posle određivanja elemenata ekvivalentnog Tevenenovog generatora, šema izgleda kao na
sledećoj slici:
+
ET
C
RT
U AB + RI = 0
U AB = − RI = 64V
ET = U AB = 64V
Vremenska konstanta kola je:
τ = RT C = 0.6ms
Kad se dostigne stacionarno stanje, u C (∞) = ET = 64V .
Zamenjujući u prvu formulu, dobijamo vremensku zavisnost napona kondenzatora:
t
−
u C (t ) = 64 − 54 ⋅ e [V ].
τ
Zadatak 59.
Prekidač K nalazi se prvo u položaju (1). Nakon uspostavljanja stacionarnog stanja prekidač se
prebaci u položaj (2). Odrediti napon na kondenzatoru u funkciji vremena nakon prebacivanja
prekidača iz položaja (1) u položaj (2), ako je poznato: R1=R2=R3=1kΩ, R7=R6=R5=1,5kΩ, R8=2kΩ,
E1=5V, E2=E3=10V, E4=E5=15V, E6=20V, RC=500Ω, C=1µF.
+ E1 R1 (1) (2)
C
R2 E6
+ +
E4 R7 R5
+
E2 + R6 RC
E5
+ R3
R8 E3
Rešenje:
Posmatranu mrežu rešavamo metodom potencijala čvorova. Mreža ima četiri čvora, pa je po
metodi potencijala čvorova potrebno napisati tri jednačine, a kako se u jednoj grani nalazi samo
naponski generator E4, broj jednačina smanjuje se za jedan. Za referentni čvor biramo jedan od čvorova
između kojih je vezan naponski generator E4. Kada je prekidač u položaju (1), napon na kondenzatoru
jednak je naponu između tačaka 1 i 3, a kada je u položaju (2), naponu između tačaka 2 i 3.
(2)
2 (1)
1 1 K
3 3
V1 = E 4 = 15V
1  1 1 1  1 E E
− V1 +  + + V2 − V3 = 1 + 2
R1  R2 R1 R8  R8 R1 R2
 1 1 1  1  1 1 1 1 1  E E E
−  + + V1 − V2 +  + + + + V3 = 6 − 5 − 3
 R 7 R5 R 6  R8  R3 R8 R7 R5 R6  R6 R5 R3
2.5V2 − 0.5V3 = 30
− 0.5V2 + 3.5V3 = 23.33
V1 = 15V
V2 ≅ 13.73V
V3 ≅ 8.63V
Prekidač u položaju (1):
u C (0) = U 13 = V1 − V3 = 6.37V
Prekidač u položaju (2):
u C (∞) = U 23 = V2 − V3 = 5.1V
A = u C (0) − u C (∞) = 1.27V
t
−
u C (t ) = u C (∞) + A ⋅ e τ
t
−
u C (t ) = 5.1 + 1.27 ⋅ e τ
Da bi se odredila vremenska konstanta τ, potrebno je odrediti ekvivalentnu otpornost između

tačaka (2) i (3) prema sledećoj šemi:
R8
2 R1 1 1
R1 1 R7
2 3
R8
R2
R7 R5 R6 ⇔ R2 R5
R6
1 R3 3 3 R3
R23 = ((R3 || R6 || R5 || R7 ) + (R1 || R2 )) || R8 = 588.234Ω

Re = R23 + RC = 1088.234Ω
Vremenska konstanta τ = Re C = 1.088ms .
Zadatak 60.
U mreži prikazanoj na slici prvo se zatvori prekidač P1. Kada nastupi stacionarno stanje P1 se
otvori, a P2 se zatvori. Računajući vreme od trenutka zatvaranja prekidača P2, odrediti trenutak kada
će napon na kondenzatoru C1 biti jednak nuli. Brojni podaci: R1=2kΩ, R2=32kΩ, R3=48kΩ,
R4=150kΩ, E1=200V, E2=120V, C1=6µF, C2=4µF.
E2
+
R2
P2
R1 R3
C1
+
E1 R4
P1
C2
Rešenje:
Kada je prekidač P1 zatvoren a P2 otvoren, mreža ima sledeći izgled:
I
D
R1 R3
A C1
D
+
+
E1 R4
P1
C2 +
Kroz granu u kojoj se nalaze kondenzatori C1 i C2 ne teče jednosmerna struja, tako da je struja I
određena sledećom jednačinom:
E1
I= = 1mA
R1 + R4 + R3
Zbir napona na kondenzatorima C1 i C2 je napon UAB:
U AB = R4 ⋅ I = 150V
Kroz kondenzatore C1 i C2 protiče ista količina naelektrisanaj Q, pa je:
Q Q C + C2
U AB = U C1 + U C 2 = + = Q⋅ 1
C1 C 2 C1 ⋅ C 2
C1 ⋅ C 2
Q = U AB ⋅
C1 + C 2
Napon na kondenzatoru C1 sada je:
C2
U C1 = U AB ⋅ = 60V
C1 + C 2
u C1 (0) = 60V
Kada je prekidač P1 otvoren, a P2 zatvoren mreža ima sledeći izgled:

I
C
E2
+
+ R2
P2
R1 R3
C1
A
+ D
+
E1 R4
Kada se prekidač P2 zatvori kroz granu u kojoj se nalazi kondenzator C1 ne teče jednosmerna
struja, tako da je:
E1
I= = 1mA
R1 + R4 + R3
Sada je napon na kondenzatoru C1 određen jednačinom:
U CA = R3 ⋅ I = 48V
U C1 = − E 2 − U CA = −168V
u C (∞) = −168V
Promena napona na kondenzatoru u funkciji vremena data je sledećom jednačinom:
t
−
u C (t ) = u C (∞) + A ⋅ e , gde je konstanta A A = u C (0) − u C (∞) = 228V .
τ
Ekvivalentna otpornost je Re = (R1 + R4 ) || R3 + R2 = 68.48kΩ , pa je vremenska konstanta

τ = Re ⋅ C1 = 0.41088s .
Napon na kondenzatoru C1 je:
t
−
u C (t ) = −168 + 228 ⋅ e V τ
Trenutak kada će napon na kondenzatoru C1 dostići 0V:

t
−
u C (t ) = 0 ⇒ 0 = −168 + 228 ⋅ e τ
168
t = −τ ln = 0.125s .
228
Zadatak 61.
Odrediti napon na kondenzatoru u funkciji vremena kada se prekidač prebaci iz položaja (1) u
položaj (2). Odrediti napon na kondenzatoru u trenutku t = 5τ , kao i trenutak t1 u kome će napon na
kondenzatoru dostići 4.5V. Brojni podaci: R=2Rg=10, E2=2E1=1V, E=5V, Ig=0,5A, C=4nF.
E
R Rg
C
+
E1 F + Ig
2R E
(1) (2)
2R K R
A D
B
R + E2
Rešenje:
Kada se prekidač nalazi u položaju (1), mreža ima sledeći izgled:
E E
R Rg R Rg
C +
uc I
+ F E1
E1 Ig Ig
2R ⇔ A
2R B R
I
D
(1) II
2R K R R +
A D
B E2
R + E2
u C (0 − ) = U EB = R ⋅ I g + E1 + 2 R ⋅ I
II = Ig (1)
3R ⋅ I I + 4 R ⋅ I II = E 2 (2)
E 2 − 3RI I
I II = = −0.35 A
4R
I = I g + I II = 0.15 A
u C (0 − ) = 8.5V
Kada se prekidač nalazi u položaju (2):
E E
R R R Rg
g
uc (∞) C +
I
+ F E1
E + I Ig
1 g
E ⇔ A
2R B R
I
D
II
2R K R R +
A D
R (2) B + E E2
2
u C (∞) = R ⋅ I g + E1 + 2 R ⋅ I − E
u C (∞) = 3.5V
A = u C (0 − ) − u C (∞) = 5V
Ekvivalentna otpornost:
E
R E = 2 R || 2 R + R = 2 R = 20Ω
R Rg
Vremenska konstanta:
F τ = RE ⋅ C = 80ns
Napon na kondenzatoru u funkciji vremena:
2R B R t
A D
−
u C (t ) = u C (∞) + A ⋅ e τ
t
R −
u C (t ) = 3.5 + 5 ⋅ e τ
[V]
t = 5τ ⇒ u C (t ) = 3.5 + 5 ⋅ e −5 = 3.53V ≅ u C (∞)
u C (t1 ) = 4.5V
t1 t
− 1 −1 1
4 .5 = 3 .5 + 5 ⋅ e τ
⇒ =e τ ⇒ t1 = −τ ln = 128.76ns .
5 5
Zadatak 62.
U kolu sa slike odrediti napon na kondenzatoru u funkciji vremena, ako je prekidač prvo u
položaju (1), a zatim se prebaci u položaj (2). Poznato je: E1=2V, E2=6V, E3=4V, E=2V, Ig=4A,
R=2Ω, R2=4Ω, R4=3Ω, C=1nF.
+ E2 E +
R
R2 Ig
E (1)
+ C
+ + +
R4 R (2) E1
E3
R R
Rešenje:
Kada se prekidač nalazi u položaju (1) mreža ima sledeći izgled:
+ E2 A E +
R
R2 Ig
E
+ (1) C
B
+ + +
R4 R
E1
E3
D
R R
Kako kroz granu sa kondenzatorom ne može da teče jednosmerna struja posmatramo sledeću
mrežu:
+ E2 E +
I
III R
R2 Ig
E
+
II I
+ +
R4 R
E1
E3 IV
R R
Jednačine napisane po metodi konturnih struja za ovu mrežu su:
II = Ig (1)
2 RI I + (2 R + R4 ) I II + 0 ⋅ I III − R4 I IV = − E + E − E1 (2)
0 ⋅ I I + 0 ⋅ I II + R2 ⋅ I III + 0 ⋅ I IV = − E 2 + E (3)
0 ⋅ I I − R4 ⋅ I II + 0 ⋅ I III + ( R + R4 ) ⋅ I IV = E3 (4)
Zamenom brojnih vrednosti dobija se:
II = 4A
4 I I + 7 I II − 3I IV = −2
4 I III = −4
− 3I II + 5I IV = 4
I II = −3 A
I III = −1A
I IV = −1A
Napon na kondenzatoru sada je:
U BA = u C (0 − ) = E1 − RI = 0V
I = I I + I II = 1A
Kada se prekidač prebaci u položaj (2) mreža ima sledeći izgled:
+ E2 A E +
R
R2 Ig
E
+ C
B
+ (2) + +
R4 R
E1
E3
D
R R
Pošto kroz granu sa kondenzatorom ne teče jednosmerna struja, mreža za određivanje napona
na kondenzatoru u slučaju kada se prekidač nalazi u položaju (2) ima isti izgled kao kada se prekidač
nalazi u položaju (1).
U BD = u C (∞) = E1 + RI = 4V
Napon na kondenzatoru u funkciji vremena određen je sledećom jednačinom:
t
−
u C (t ) = u C (∞) + A ⋅ e τ
A = u C (0) − u C (∞) = −4V
−
t
 −
t

u C (t ) = 4 − 4 ⋅ e [V ] = 4 ⋅ 1 − e
τ τ [V ]

 
Ekvivalentna otpornost određuje se sa sledeće slike:
A
R Rekv = (R || R4 + R ) || R
R2
C Rekv = 1.23Ω
(2) B
R4 τ = Rekv ⋅ C = 1.23ns
R
D
R R
Zadatak 63.
Odrediti napon na kondenzatoru u funkciji vremena, za kolo na slici, ako je poznato: R1=100Ω,
R2=150Ω, R3=220Ω, R4=82Ω, R5=390Ω, R6=470Ω, R7=120Ω, E1=12V, E2=24V, E3=9V, Ig=2mA,
C=10µF. Napon na kondenzatoru pre zatvaranja prekidača je 30V. Odrediti napon na kondenzatoru
nakon 7τ. Nakon kog vremena će napon na kondenzatoru dostići 10V?
K R7
C
uC
+
R1 R2 +
E1 Ig
E3
R5
R4 R3
R6 E2
+
Rešenje:
Deo kola između tačaka A i B zamenićemo ekvivaletnom Tevenenovom otpornošću i
ekvivalentnim Tevenenovim generatorom.
I1
+
R1 R2
E1 Ig
A
R5
I I2
R4 R3
R6 E2
+
B
II
Po metodi konturnih struja mogu se napisati sledeće dve jednačine:
II = Ig (1)
( R2 + R5 ) I I + ( R1 + R2 + R4 + R5 + R6 ) I II = E1 − E 2 (2)
Rešenje ovog sistema daje sledeću vrednost konturne struje: I II = −10.97 mA . Struje grana su:
I 1 = I II = −10.97 mA i I 2 = I I + I II = −8.97 mA . Napon Tevenenovog generatora jednak je naponu
između tačaka A i B i iznosi ET = U AB = −( R4 + R6 ) I 1 = 6.06V .
Ekvivalentna Tevenenova otpornost:
R1 R2
A R5 RT = ( R1 + R2 + R5 ) || ( R4 + R6 )
R4 R3
RT = 296.4Ω
R6
Kada se deo između tačaka A i B zameni sa ET i RT, kolo ima sledeći izgled:
K R7
C
+
uC
E3
RT +
ET
Nakon zatvaranja prekidača napon na kondenzatoru je:

ET + uC (∞) − E3 = 0 ⇒ u C (∞) = E3 − ET = 2.94V
A = u C (0) − u C (∞) = 27.06V
t t
− −
u C (t ) = u C (∞) + A ⋅ e τ
= 2.94 + 27.06 ⋅ e [V]. τ
τ = Rekv ⋅ C = 4.16ms , Rekv = RT + R7 = 416.37Ω

7.06
Trenutak t nakon koga napon na kondenzatoru dostiže 10V je t = −τ ln = 5.6ms . Napon u
27.06
trenutku t = 7τ približno je jednak naponu uC(∝).
Zadatak 64.
U kolu prikazanom na slici prekidač P se nalazi u položaju (1). Nakon uspostavljanja

stacionarnog stanja prekidač se prebaci u položaj (2). Odrediti napon na kondenzatoru u funkciji
vremena. Koliki je napon na kondenzatoru nakon isteka vremena od 5τ. Poznato je Ig=0.2A, E=24V,
E1=12V, R1=R2=R3=2R4=2R=100Ω, C=2µF.
Ig
R4
R
R3 R2
C
E1
R1 +
+
E
P
(1) (2)
Rešenje:
Kada je prekidač P u položaju (1) posmatramo deo kolo levo od kondenzatora:
Ig
2 1
R4
R3 R2
C uc(0)
R1
+
E
P
(1)
Po metodi potencijala čvorova pišemo dve jednačine, a napon na kondenzatoru jednak je

potencijalu čvora 1.
 1 1  1
 + V1 − V2 = − I g (1)
 R2 R 4  R4
1  1 1 1  E
− V1 +  + + V2 = I g + (2)
R4  R1 R3 R4  R3
0.03V1 − 0.02V2 = −0.2
− 0.02V1 + 0.04V2 = 0.44
Rešenje ovog sistema jednačina su potencijali čvorova V1=1V i V2=11.5V. Napon na
kondenzatoru uC(0)=V1=1V. Kada se prekidač P prebaci u položaj (2) posmatra se deo kola desno od
kondenzatora.
R
uC C
E1
+
(2)
u C (∞) = − E1 = −12V
A = u C (0) − u C (∞) = 13V
t t
− −
u C (t ) = u C (∞) + A ⋅ e τ
= −12 + 13 ⋅ e τ
[V].
τ = R ⋅ C = 100µs
Napon na kondenzatoru nakon 5τ je u C (5τ ) = −11.91V ≅ u C (∞) .
Zadatak 65.
U kolu prikazanom na slici poznato je: E1=20V, E2=15V, E3=5V, Ig=100mA, R1=100Ω,
R2=150Ω, R3=200Ω, R4=75Ω i C=100µF. Prekidač Π prvo je otvoren i u kolu je uspostavljeno
stacionarno stanje. Prekidač Π u trenutku t=0 je zatvoren. Odrediti napon na kondenzatoru u funkciji
vremena, kao i napon na kondenzatoru u trenutku t=5τ.
R1 E2
+ +
E1 + E3
R2
Ig P
R3 C
R4
Rešenje:
Kada je prekidač Π otvoren mreža izgleda kao na sledećoj slici:
R1
+ E2 +
E1 I +
E3
R2
Ig II
1
+
uC
R3
R4
2
Po metodi konturnih struja za posmatranu mrežu možemo da pišemo sledeće jednačine:

II = Ig (1)
R1 I I + ( R1 + R3 + R4 ) I II = E3 − E1 (2)
E3 − E1 − R1 I g 1
I II = =− A
R1 + R3 + R4 15
Napon na kondenzatoru je:
u C (0) = U 12 = R2 I g + E 2 + E3 − R4 I II = 40V
Kada se prekidač Π zatvori:

3
R1
E2 +
+
+ E3
E1
R2
Ig P
1
uC
R3
R4
2
Kako se između tačaka 1 i 3 nalazi idealni naponski generator može se posmatrati kolo kao na
sledećoj slici:
R1
+
+
E1 E3
Ig P
1
uC
R3
R4
2
Sistem jednačina napisan po metodi konturnih struja za ovu mrežu isti je kao u slučaju kada je
prekidač otvoren. Sada je napon na kondenzatoru:
u C (∞) = U 12 = − R4 I II = 5V
t
−
u C (t ) = u C (∞) + A ⋅ e τ
A = u C (0) − u C (∞) = 35V

t
−
u C (t ) = 5 + 35 ⋅ e τ
[V]
τ = Rekv ⋅ C
Rekv = R4 || ( R1 + R3 ) = 60Ω
τ = 6ms
Napon na kondenzatoru nakon pet vremenskih konstanti je: u C (5τ ) = 5 + 35 ⋅ e −5 = 5.235V .
Zadatak 66.
Odrediti napon na kondenzatoru u funkciji vremena, ako se prekidač P u trenutku t=0- nalazio
u položaju 1, a zatim se prebaci u položaj 2. Poznato je: R1=R5=150Ω, R2=R3=R4=50Ω, R6=25Ω,
C=1µF, E1=3V, E2=15V, E3=5V. Nakon koliko vremena će napon na kondenzatoru dostići vrednost od
8V?
E2 +
R6
R4 R1
R3 C
(2)
R5 (1)
R2 P
E1 +
+ E3
Rešenje:
Primenom Tevenenove teoreme mreža dobija sledeći izgled:
A
R6
RT
+ (2)
ET (1)
P +
B
E3
Da bi se odredila ekvivalentna Tevenenova otpornost potrebno je izvršiti transformaciju trougao

zvezda, kao što je prikazano na slici:
A A
R1 R14
R4
⇔
R3
R34 R13
R5 R2
R5
R2
B B
R1 ⋅ R4
R14 = = 30Ω
R1 + R3 + R4
R3 ⋅ R 4
R34 = = 10Ω
R1 + R3 + R4
R1 ⋅ R3
R13 = = 30Ω
R1 + R3 + R4
RT = R AB = (R5 + R34 ) || (R2 + R13 ) + R14 = 83.33Ω
Ekvivalentna elektromotorna sila određuje se sa sledeće slike:
E2 +
A
R4 I R1 I1
R3
R5 II
I2
R2
B
+ E1
Po metodi konturnih struja mogu se napisati dve jednačine:

(R1 + R3 + R4 )I I − R3 I II = E 2
− R3 I I + (R2 + R3 + R5 )I II = E1
Rešenje ovog sistema jednačina su konturne struje II=65mA i III=25mA. Napon između tačaka
A i B jednak je naponu Tevenenovog generatora:
U AB = ET = R1 I 1 + R2 I 2 = R1 I I + R2 I II = 11V .
Kada je prekidač P u položaju (1) posmatramo sledeće kolo:
R6
RT
+ C
ET uC
ET − u C ( 0 − ) = 0 u C (0 − ) = ET = 11V
Kada je prekidač u položaju (2):
R6
RT
+ C
ET uC
+
E3
ET − u C ( ∞ ) − E 3 = 0
u C (∞) = ET − E3 = 6V
t
−
Napon na kondenzatoru određen je jednačinom: u C (t ) = u C (∞) + A ⋅ e τ
A = u C (0) − u C (∞) = 5V
t
−
u C (t ) = 6 + 5 ⋅ e τ
[V]
τ = ( RT + R6 ) ⋅ C = 108.33µs
2
Napon od 8V dostiže se nakon t = −τ ln = 99.26µs .
5
Zadatak 67.
a) U električnom kolu sa slike odrediti napon na kondenzatoru u funkciji vremena pri

prebacivanju prekidača iz položaja (a) u položaj (b).
b) Odrediti napon na kondenzatoru u trenutku t=2τ.
c) Odrediti trenutak t1 u kome će napon na kondenzatoru dostići vrednost od 2.75V.
Brojni podaci: E1=1V, E2=3V, E3=4V, E=2V, Ig=2A, R=3Ω, R2=3Ω, R4=5Ω, C=2nF.
+ E E2 +
E
R Ig R2
(a) +
+ +
C (b) R R4
E1 E3
R R
Rešenje:
a)
Za određivanje napona na kondenzatoru posmatramo mrežu kao na slici:
+ E E2 +
E
R Ig R2
+
I
1
3
+ R R4 +
E1 E3
R R
2
Po metodi potencijala čvorova pišemo dve jednačine:

V1 = E (1)
 1 1  1 1 1 E E − E1
−  + V1 +  + + V2 = − I g − 3 + (2)
 R4 R   2 R R4 R  R 2R
Rešavanjem ovog sistema jednačina dobija se da je potencijal čvora 2 V2=-3V. Struja I koja
teče od čvora 2 ka masi je:
V2 + E1 − E 2
I= = − A = −0.67 A
2R 3
Kada je prekidač u položaju (a), napon na kondenzatoru je: u C (0) = U 30 = RI + E = 0V .
Kada je prekidač u položaju (b), napon na kondenzatoru je: u C (∞) = U 32 = E1 − RI = 3V .
A = u C (0) − u C (∞) = −3V .
t
−
Napon na kondenzatoru je: u C (t ) = 3 − 3 ⋅ e τ
[V].
τ = Rekv ⋅ C
Rekv = (( R4 || R) + R ) || R = 1.857Ω
τ = 3.71ns
b)
U trenutku t=2τ napon na kondenzatoru je u C (2τ ) = 3 − 3 ⋅ e −2 = 2.59V .
c)
Trenutak t1 u kome napon na kondenzatoru dostiže 2.75V je:
t1
−
2.75 = 3 − 3 ⋅ e τ
⇒ t1 = τ ln 12 = 9.23ns .
Zadatak 68.
Odrediti napon na kondenzatoru pri prebacivanju prekidača iz položaja (1) u položaj (2),
mreže sa slike, ako je: E=38V, Ig=8.7mA, C=5µF, R=1kΩ, R1=2kΩ.
(2)
(1)
(1) Ig (2)
R1
R R R
B A
+
E R R R
R R +
E
Rešenje:
Kada je prekidač u položaju (1) mreža koja se analizira je prikazana na slici:
uC(0)
C
Ig
B A
R 1 R 2 R
E R R R
R 3 R +
E
Po metodi potencijala čvorova piše se sledeći sistem jednačina:

 1 1 1 1  1 1 E
 + + V1 − V2 −  + V3 = − Ig (1)
 2R R R  R  2R R  2R
1 1 1 1 E
− V1 +  + + V2 = + I g (2)
R R R R R
 1 1  1 1 1 E
− + V1 +  + + V3 = − (3)
 2R R   2R R R  2R
2.5V1 − V2 − 1.5V3 = 10.3
− V1 + 3V2 = 46.7
− 1.5V1 + 2.5V3 = −19
Rešenje ovog sistema su sledeće vrednosti potencijala:
V1 = 29.42V
V2 = 25.37V
V3 = 25.25V
Napon na kondenzatoru kada je prekidač u položaju (1) je
u C (0) = U AB = V2 − V1 = −4.05V .
Kada se prekidač prebaci u položaj (2) posmatramo mrežu prikazanu na slici:
uC (∞)
Ig
C
R1
I
R R
B A
R
+
E R R R
II III IV
R R +
E
Po metodi konturnih struja pišemo sledeći sistem jednačina:

II = Ig (1)
3RI II − RI III = E (2)

− RI I − RI II + 4 RI III − RI IV = 0 (3)
− RI III + (2 R + R || R1 ) I IV = − E (4)
I I = 8.7 mA
3I II − I III = 0.038
− I II + 4 I III − I IV = 0.0087
− I III + 2.6667 I IV = −0.038
Rešenje ovog sistema daje sledeće vrednosti konturnih struja:
I II = 13.4mA
I III = 2.2mA
I IV = −13.4mA
Napon na kondenzatoru kada je prekidač u položaju (2):
I AB = − I IV
u C (∞) = U AB = ( R || R1 ) I AB = 8.93V
A = u C (0) − u C (∞) = −12.98V
t t
− −
u C (t ) = u C (∞) + A ⋅ e τ
= 8.93 − 12.98 ⋅ e τ
[V]
τ = Rekv ⋅ C = 2.405ms Mreža za određivanje ekvivalentne otpornosti između

tačaka A i B:
Rekv = ((2 R || R + 2 R) || R + R ) || ( R || R1 )
R R R1
38 A
Rekv = R = 481Ω B R
79
R R R
R R
Zadatak 69.
Odrediti napon na kondenzatoru pri prebacivanju prekidača iz položaja 1u položaj 2, ako je

poznato: E=22V, E1=6V, E2=3V, Ig=1A, R1=R2=10Ω, R3=R4=20Ω, Rg=50Ω, C=5µF.
Ig
R2 R4
Rg E
+ (2) C
D F
(1) +
+
R3 E1
E2 R1
Rešenje:
Napon na kondenzatoru ima oblik:

t
−
u C (t ) = u C (∞) + A ⋅ e τ
gde je A = u C (0) − u C (∞ ) , a u C (0) i u C (∞ ) su naponi kondenzatora pri jednom, to jest drugom

stanju prekidača kada su dostignuta ustaljena stanja.
Ekvivalentna šema kada je prekidač u položaju 1 je prikazana na sledećoj slici:
A 1
Ig
Rg R4
R2
2
+
+
C
E2 R1
E1
R3
Tačke D i F su kratko spojene, pa ovo kolo ima tri čvora. Po metodi potencijala čvorova
potrebno je napisati dve jednačine (čvor B uzemljen).
 1 1  1 E
V1  +  − V2 = I g + 2
 R2 R4  R4 R2
1 1 1 1 E
− V1 +  + + V2 = 1 − I g
R4  R4 R3 R1  R1
Rešavanjem ovog sistema jednačina, dobijamo potencijale čvorova.
V1 = 8.73V
V2 = 0.18V
Napon na kondenzatoru je
u C (0) = U AB = V1 = 8.73V
Ekvivalentna šema kada je prekidač u položaju 2 je prikazana na sledećoj slici:

2
R2
R4
Ig
+ Rg
E2
1
+
R3 R1
E1
3
Ovo kolo ima četiri čvora, pa po metodi potencijala čvorova treba napisati tri jednačine, od
kojih je jedna trivijalna.
V1 = E = 22V
1  1 1  1 E
− V1 +  + V2 − V3 = I g + 2
R4  R 2 R4  R2 R2
1 1  1 1 1  E E
− V1 − V2 +  + + V3 = − 1 − 2
R1 R2  R3 R1 R2  R1 R2
Rešavanjem ovog sistema, dobijamo

V1 = 22V
V2 = 26.55V
V3 = 15.82V
Napon na kondenzatoru je
u C (∞ ) = U AB = V2 − V3 = 10.73V
A = u C (0) − u C (∞ ) = −2V
Još treba odrediti vremensku konstantu kola.
R2
R4
Rg
R3 R1
R AB = (R3 || R 1 + R4 ) || R 2 = 7.27Ω
τ = R AB ⋅ C = 36.35µs
t
−
u C (t ) = 10.73 − 2 ⋅ e [V ].
τ
137
Literatura:
1. Dr Branko Popović: ″Osnovi elektrotehnike I″, Građevinska knjiga, Beograd 1989.
2. Dr Branko Popović: ″Osnovi elektrotehnike II″, Građevinska knjiga, Beograd 1989
3. Dr Branko. Popović, dr Antonije Đorđević: ″Osnovi elektrotehnike III″, Građevinska knjiga,

Beograd 1989
4. inž. Miodrag Ranojević: ″Zbirka zadataka iz osnova elektrotehnike″, Građevinska knjiga,

Beograd 1969.
5. Dr Antonije Đorđević, mr Gradimir Božilović, dr Branislav Notaroš: ″Zbirka rešenih ispitnih

zadataka iz osnova elektrotehnike I deo″, Elektrotehnički fakultet, Beograd 1997.
6. Hildegard Božilović, Živojin Spasojević, Gradimir Božilović: ″Zbirka zadataka iz osnova

elektrotehnike″, Naučna knjiga, Beograd 1984.
7. Dr Neda Pekarić-Nađ, mr Vera Bajović: ″Zbirka rešenih ispitnih zadataka iz osnova

elektrotehnikе″, Građevinska knjiga, Beograd 1996.
8. Dragan Kandić: ″Elektrotehnika zbirka zadataka″, Nauka, Beograd 1995.
9. Мr Aleksandra Gavrilović: ″Osnovi elektrotehnike zbirka rešenih zadataka″, Viša

elektrotehnička škola, Beograd 1995.

Elek Trost A Tika

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Elek Trost A Tika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Sanja Maravić Mikloš Pot

Zbirka rešenih ispitnih zadataka iz

Dva tela, naelektrisana količinama naelektrisanja Q1=-4nC i Q2=-1nC, nalaze se na rastojanju

(-) (-) (-)

Sila kojom naelektrisanje Q2 deluje na naelektrisanje Q:

Komponentu u pravcu x-ose čine sila F2 i projekcija sile F1 na x-osu:

FRy =| F3 | ⋅(− j )+ | F1 y | ⋅(− j ) = −9.986µN ⋅ j − 7.19µN ⋅ j ⋅0.6 = −14.3µN ⋅ j

| F |= FRx2 + FRy2 = 18.102 µN .

Tri tačkasta naelektrisanja Q1=Q2=5.11nC i Q3= -10nC, nalaze se u vazduhu, u temenima

y Iz razloga simetrije postojaće komponenta sile

FR = F31 + F21 = FRx + FRy

| F 31x |=| F 31 | ⋅ cos α = 0.5⋅ | F 31 |

F uk2 = 0 F uk2 x = 0 ∧ F uk2 y = 0

2. slučaj: Naelektrisanja Q1=Q3 i Q2 su različitog znaka (slika 2). Pretpostavimo da su

Iz Kulonovog zakona možemo da napišemo:

Zamenom vrednosti u prethodni izraz, dobijamo:

Koordinatni sistem postavljamo tako da je koordinatni početak u naelektrisanju Q3, a sile

Intenziteti sila koja deluju na naelektrisanje Q4 su redom:

Zamenom u prethodne jednačine dobijamo:

Iz poslednje jednačine u kojoj je jedina nepoznata Q3, dobijamo: Q3=1.22nC.

U drugom delu zadatka, udvostručavanjem naelektrisanja dobijamo:

Moduli sila koje deluju na naelektrisanje Q4 sada iznose:

Zamenom brojnih vrednosti dobijamo:

Moduo ove sile je:

Pre udvostručavanja naelektrisanja moduo sile je bio:

Udvostručavanjem naelektrisanja, sila na Q4 se povećala 1.55 puta.

Obeležimo naelektrisanja kao na slici. Pretpostavimo da tražimo silu koja deluje na

Pojedinačno, moduli sila koje deluju na naelektrisanje Q8 iznose:

Sile koje deluju na naelektrisanje Q8 iznose:

Razdvajajući sile na komponente, dobijamo:

Odrediti jačinu električnog polja u koordinatnom početku za sistem naelektrisanja prikazan na

Izračunati jačinu električnog polja u koordinatnom početku za sistem naelektrisanja prikazan

Odrediti vektor jačine električnog polja u koordinatnom početku za sistem naelektrisanja

U ovoj formuli r je udaljenost naelektrisanja Q1 od centra petougla. Pošto je centralni ugao

Zbir x komponenti prethodna dva vektora daje nulu, pa ih ne računamo.

Vektor E5 nema x komponentu, pa je zbir svih x komponenti jednak:

Neka su naelektrisanja raspoređena kao na slici.

Izrazi za jačine električnog polja koja potiču od naelektrisanja Q1 i Q2 su:

Odrediti vrednost tačkastih naelektrisanja Q1>0, Q2 i Q3 raspoređenih kao na slici, tako da

Dve koncentrične sfere poluprečnika a=3cm i b=7cm naelektrisane su količinama

algebarski zbir svih opterećenja unutar površi S.

Sfere su ravnomerno naelektrisane po površi, tako da je vektor jačine električnog polja

I oblast 0 < r < a :

II oblast a < r < b :

III oblast r > b :

III oblast r > b :

II oblast a < r < b :

I oblast 0 < r < a :

Sferni kondenzator, poluprečnika elektroda a i b, ispunjen je tečnim dielektrikom nepoznate

Najveća jačina polja u kondenzatoru je

Najveća jačina električnog polja u ovom slučaju iznosi

Kapacitivnost kondenzatora sa dva dielektrika je

Sferno zapreminsko naelektrisanje ima gustinu ρ = 10 −2 C / m 3 . Sfera ima koncentričnu šupljinu

Gustina zapreminskog naelektrisanje ρ jednaka je količini naelektrisanja po zapremini:

U ovom slučaju ukupno obuhvaćeno naelektrisanje je 0, pa Gausov zakon glasi:

III oblast: r>b

Kod određivanja potencijala, takođe ćemo izračunavati po oblastima.

Uzemljivač stuba dalekovoda se može aproksimirati poluloptom poluprečnika a=1.5m,

Razlika potencijala između polulopte poluprečnika a i poluprečnika b je:

Dva veoma duga koaksijalna šuplja cilindra, poluprečnika a i b naelektrisana su podužnim

∫ E ⋅ d S = 0 + 0 + ∫ E (r )dS cos 0 = E (r )∫ dS = E (r )2πrh

II oblast a < r < b :

III oblast r > b :