STUDIJSKI PROGRAM ZA MEHATRONIKU 

K  T E T    Osnovi elektrotehnike 1 
Katedra za teorijsku 
K1 
elektrotehniku 
www.ktet.ftn.uns.ac.rs 
(I kolokvijum)  26.09.2016.
ZADACI 
Zadatak 1. Na slici 1 su prikazane dve beskonačno dugačke tanke niti, koje leže u
x0y ravni, paralelno sa y-osom, i dva tanka štapa, koja se nalaze na y-osi. Niti su
ravnomerno naelektrisane podužnim količinama naelektrisanja Q1', a štapovi sa Q2'.
Sredina je vazduh. Odrediti:
a) u opštim brojevima, izraz za vektor jačine električnog polja od štapova, u
tački A, i
b) količinu tačkastog naelektrisanja Q3, tako da rezultantni vektor jačine elek-
tričnog polja u tački A ima samo y komponentu.

Brojni podaci su: a = 2 cm, b = 3 cm, Q1' = 9 nC/m, Q2' = 15 nC/m i

ε0 = 8,85·10-12 F/m. Slika 1.
Zadatak 2. Na slici 2 je prikazan koaksijalni kabl, poluprečnika unutrašnje elektro-
de a = 3 mm i spoljašnje b = 2,7a, dužine l = 5 m. Kabl je naelektrisan podužnim
naelektrisanjem Q′ i ispunjen je sa dielektricima, čije su permitivnosti ε1 = 4ε0 i ε2 =
2ε0.
a) Izvesti izraz za podužnu kapacitivnost ovog kabla.
b) Odrediti maksimalni napon na koji sme da se priključi kabl, ako su električ-
ne čvrstine dielektrika Eč1 = 60 kV/cm i Eč2 = 35 kV/cm.
c) Za grupu kondenzatora sa slike 2b, izračunati energiju sadržanu u konden-
zatoru C3, ako je grupa kondenzatora priključena na napon U0 = 15 kV.
Poznato je: C1 = 25 nF, C2 = 20 nF i C3 = 30 nF.

Slika 2.
TEORIJSKA PITANJA 
Teorija 1. Objasniti ukratko šta su izvori električnog polja.
ELEKTROSTATIKA 

Teorija 2. Kako glasi zakon održanja energije u elektrostatičkom polju?

Teorija 3. Šta je neophodno da se unapred poznaje, kako bi se pojednostavila analitička primena Ga-
usovog zakona?
Teorija 4. Objasniti ukratko princip rada gromobrana.

Teorija 5. Objasniti ukratko šta predstavlja pojam vezanih naelektrisanja.

Teorija 6. Objasniti ukratko koliko iznosi ukupno površinsko naelektrisanje na razdvojnoj površini na-
DIELEKTRICI 

elektrisanog provodnika i dielektrika.

Teorija 7. Objasniti ukratko kako se određuje maksimalni napon na koji sme da se priključi kondenza-
tor, da ne bi došlo do proboja dielektrika?
Teorija 8. Koliko će se promeniti kapacitivnost vazdušnog pločastog kondenzatora, ako se između nje-
govih obloga, umesto vazduha, postavi dielektrik relativne permitivnosti εr = 4, a napon na oblogama
poveća pet puta?
PRAVILA POLAGANJA 
Za pozitivnu ocenu neophodno je sakupiti više od 50% poena i na zadacima i na teorijskim pitanjima. Na
svakom zadatku se mora osvojiti najmanje 11 poena (od max 22), a na teoriji najmanje 28 poena (max 56).
 STUDIJSKI PROGRAM ZA MEHATRONIKU 

K  T E T    Osnovi elektrotehnike 1 
Katedra za teorijsku 
K2 
elektrotehniku 
www.ktet.ftn.uns.ac.rs 
(II kolokvijum)  26.09.2016.
ZADACI 
Zadatak 1. U električnom kolu sa slike 1, poznato je da se na otporniku ot-
pornosti R2 razvija najveća moguća snaga. Izračunati:
a) otpornost otpornika R2,
b) jačinu struje I4,
c) snage naponskih generatora E i E1,
d) snagu strujnog generatora IS.

Poznato je: R1 = RS = 6 kΩ, R3 = 18 kΩ, R4 = 24 kΩ, R5 = 12 kΩ, E = 12 V,

E1 = 6 V, IS = 2 mA.
Slika 1.
Zadatak 2. U električnom kolu prikazanom na slici 2 odrediti promenu po-
kazivanja idealnih mernih instrumenata, prilikom prebacivanja prekidača iz
položaja 1 u položaj 2.

Brojni podaci su: E1 = 12 V, E2 = 8 V, R = 10 Ω, IS = 0,5 A.

Slika 2.
TEORIJSKA PITANJA 
Teorija 1. Kako je definisan vektor gustine struje i kakva veza postoji između njega i vektora jačine
električnog polja?
VREM. const. STRUJE 

Teorija 2. Objasniti ukratko šta predstavlja Omov zakon i kako on glasi.

Teorija 3. Objasniti ukratko kako se primenjuje metoda potencijala čvorova u električnom kolu sa više
idealnih naponskih generatora, vezanih u isti čvor.

Teorija 4. Objasniti ukratko da li postoji razlika između napona na krajevima realnog naponskog gene-
ratora, ako je on u praznom hodu i ako je opterećen.

Teorija 5. Objasniti ukratko kako se kvantifikuju greške merenja. Kako se definiša apsolutna, a kako
relativna greška?
EL. KOLA I MERENJA 

Teorija 6. Objasniti ukratko šta predstavlja pojam „pozitivne sistematske greške”. Da li ovaj tip greške
nastaje kod merenja napona ili merenja intenziteta električne struje?

Teorija 7. Ako je vrednost otpornika šanta tri puta manja od unutrašnje otpornosti ampermetra, za ko-
liko je moguće proširiti merni opseg instrumenta?

Teorija 8. Objasniti ukratko kako se meri snaga otpornika, upotrebom vatmetra.

PRAVILA POLAGANJA 
Za pozitivnu ocenu neophodno je sakupiti više od 50% poena i na zadacima i na teorijskim pitanjima. Na
svakom zadatku se mora osvojiti najmanje 11 poena (od max 22), a na teoriji najmanje 28 poena (max 56).
 Ispit iz OET1, 26.09.2016.
K1 Z1

a) dQ2 Q ' dy
dE21   2 2
4 0 r 2
4 0 y
aa
Q2 ' dy Q '  1 1  Q2 ' 1 Q2 '
E21  
a
 2
4 0 y 2 4 0
  
 a 2 a  4 0 2 a

8 0 a

 Q2 ' 
E 21  iy
8 0 a

dQ2 Q ' dy
dE22   2 2
4 0 r 2
4 0 y
a b
Q2 ' dy Q ' 1 1  Q2 ' b
E22  
a
4 0 y 2
 2   
4 0  a a  b  4 0 a  a  b 
 
Q '
E 22  2
b
4 0 a  a  b 
 i y 
   Q2 '  
E A  E 21  E 22 
8 0 a
Q '
iy  2
b
4 0 a  a  b 
 
 i y

b)
 Q1 ' 
E11   ix
2 0 2a
 
Q'
E12  1  i x
2 0b
 
  
E11  E12  E 3  0
  
pretpostavka Q3  0  E11  E 3  E12
Q1 ' Q3 Q'
  1
2 0 2a 4 0 a 2
2 0b
Q ' Q '  2a 2 2a 2   2a 2 
Q3  2a 2  1  1   Q1 '     Q '
1   a
 b 2a   b 2a   b 
Q3  60 pC
K1 Z2

a)

Granični uslov:

Et1  Et 2 E1  E2  E
Dn1  Dn 2

D1  1 E
D2   2 E

 
 D  ds  Qslobodno u S
S
  0   0  

SB1
D  ds  
SB 2
D  ds  
SOM
D  ds  Qslobodno u S

 
 
 
 D , n B 1  90
 
 
 D , n B 2  90  
 D , n OM  0


SOM 1
D1 ds  
SOM 2
D2 ds  Q ' l

D1 r l  D2 r l  Q ' l
1 E r l   2 E r l  Q ' l
Q' Q'
E  , ar b
1 r   2 r  1   2  r
B   b b
Q' Q' b
U AB   E  dl   E dr   dr  ln
A a a   1   2  r  1   2   a

Q'
C'
 1   2   C '  166,73
pF
C'
U AB b m
ln
a
b)
Qmax ' kV
Emax1  Emax 2  Emax  r  a    min  Eč 1 , Eč 2   Eč 2  35
1   2  a cm
C ' U max
E
1   2  a č 2
Eč 2  1   2  a Eč 2  1   2  a b
U max    Eč 2 a ln U max  10,5 kV
C'  1   2   a
b
ln
a
c)
1 1 1 1 1
    C23  12 nF
C23 C2 C3 20 nF 30 nF

Q23  C23 U 0  180  C Q2  Q3  Q23  180  C

1 Q32 1 180  C 
2

WC 3  
2 C3 2 30 nF

WC 3  0,54 J
 Ispit iz OET1, 26.09.2016.
K2 Z1

a)
R2  RT  RAB   R5  R4  || R3 || R1

R2  4 k 

b)
VC  0V
VA  E  12V

 1 1 1 1 1   1 1  E
VB        VA     IS  1
 R1  0 R2 RS   R3 R4  R5   R1  0 R2  R1

VB  12 V
VC  VB
I4  I 4  –0,33 mA
R4  R5
c)
VB  VA  E1
I1   1 mA
R1

PE1  E1 I1  6 mW

VB  VA
I2  0A
R2

I   I1  I 2  1 mA

PE  E I  12 mW
d)
U S  VB  VC   RS I S  24V

PIS  U S I S  48 mW
K2 Z2

UV 1 2  UV 11  UV 1  UV 1  UV 1 2   UV 11

I A1  I S  0,5 A
R 10
I A 2   IS    0,5 I A 2  0,17 A
R  2R 10  20
2R 20
I 3   IS    0,5  0,33 A
R  2R 10  20
UV 1  R I 3  10   0,33 UV 1  3,3 V

UV 2  R I A 2  10   0,17  UV 2  1, 7 V

UV 3  0 V