Садржај:

1. Увод .......................................................................................................................3
2. Академско писање ..................................................................................................4.
3. Техничка смернице при писању семинарског рада ............................................5
4. Закључак..................................................................................................................9
5. Литература .............................................................................................................10
 УВОД

Студенти на различитим нивоима школовања имају обавезу да напишу, уреде и

одбране различите стручне и научне радове. Да би написали неки рад, потребно је да
првенствено знамо о којој теми ћемо говорити. Писање нам помаже да неку тему
продубимо и надоградимо и самим тим проширимо своја знања. Кроз овај предмет
студенти ће се оспособити, да квалитертније изражавају своје мисли у писаном облику, да
успешно користе и претражују бибиотеку, добро планирају писање задатака који се
базирају на истраживању, да користе методолошка правила писања и на крај успешно
презентују свој рад.

2
 АКАДЕМСКО ПИСАЊЕ

Најзаступљенији облик комуникације у једној академкој заједници јесте академско

писање. Када говоримо о академском писму, можемо рећи да постоје различити облици а
они који су најпознатији су:

- есеј,

-семинарски радови,

- дипломски радови,

-мастер радови,

- докторски рад и друго.

Све ове облике академског писања студенти пролазе кроз своје студирање.
Стручни радови су врста апликативног карактера што нам говори да је сврха у
прикупљању, проверљавању и вредновању неких нама познатим чињеница и теорија, као
и како се оне примељују у струци.

Циљ који нам задаје овај предмет јесте да студенти раде на унапређивању виштина
у писању акадамеско – научних текстова.

Приликом израде неког стручног рада, првенствено се бира тема која ће да се обрађује.
Тема се обрађује са теоријског, практичног или теоријско – практичног аспекта. Тема
може бити слободног карактера, али такође и задата. Постоје одређена правила по којим
се пишу научни радови, али увек има мало одступања. Неке смернице које се морају
поштовати при изради

• насловна страна

• странице текста

• увод и закључак

3
• разрада

• одабир слова

• садржај

• цитирање

• литература

• напомене

• језичка упуства

Да би научни рад одрадио по неком стандарду потребно је да испоштује смернице које су

наведене. Приликом писања радова треба пратити два основна принципа, а то су да се
пише концизно и јасно и да се усклади писање са интересовањем и знањем читалаца.

ТЕХНИЧКЕ СМЕРНИЦЕ ПРИ ПИСАЊУ СЕМИНАРСКОГ

РАДА

Сваки научни рад мора да испрати одређене техничке смернице које су потребне да
би рад био прегледнији. Свака страница треба да буде нумерисана, да се подесе маргине,
2.5cm горе и доле и 2.5cm лево и десно како би рад изгледо прегледнији. Проред између
редова је углавној 1.5 уколико не буде напомена за другачије. Фонт је углавном Times
New Roman, величине 12. поравњање је равно са обе стране, јер рад изгеда уредније.

4
 Сваки рад има насловну страну. Насловна страна сваког сменираског рада треба да
садржи следеће инфорације:

- Назив високошколске устанеове и универзитета ком припада (уколико

припада);
- Наслов семинарског рада;
- Назив предмеда из ког се пише семинарски рад ;
- Ознаку да је у питању семинарски рад;
- Име мнтора тј. Професора које се оише у формату: Проф.др Име и презиме;
- Име студента и његов број индексда;
- Седиште факултет, месец и година;

Када завршимо са насловном страном, након тога иде садржај. Најбољи начин за
прављење садржаја у семинарском раду јесте аутоматски у програму Word. Начин на
коме ради јесте да се правилно означе сви наслови и поднаслови у саминарском раду по
принципу Heading 1 што је главни назив, heading 2, други степен наслова и тако даље.
Када смо исписали наслове потребно је да да се изврши нумерација странца. Такође
постоји и могућност да да уколико дође до промене и уколико се дода неки нови наслов
или поднаслов, он га аутооматски убацује у садржај и синхронизује према направљеним
променама.

Након садржаја нам долази увод и на крају закључак. Идеално би било да се увод и
закључак пишу на крају рада када се све остало заврши. Разлог за то је што ћемо проћи
кроз све битне и важне чињенице одабране теме. Када сагледамо рад у целини и прођемо
све наслове и поднаслове, имаћемо јаснију слику самог рада и наше теме и лакше је
написати увод и закључак. Такође се и избегавају преправке и допуњавање увода у рад.
Дужина увода и закључка у семинарком раду тртебало би да стане на једну до највише две
странице. Увод и закључак се пишу својим речима, јер уводом уводимо слушаоце у саму
тему, а закључак мора да буде смислено логичан и да садржи аргументе.

5
 Разрада је главни део приче. То је део семинарског рада где излажемо све што смо
научили и прочитали. У овом делу даје се анализа пресек и систематизација предходних
истраживања која се односе на тему рада. Он мора да садржи кохерентну целину, а не
мноштво неповезаних података. Треба приказати нека нова истраживања, уколико постоје,
и каква је њихова примена и допринос одређеној научној дисциплини. Сваки нови рад се
ослања на предходно завршена и објављена истраживања, тј. на радове других аутора. У
науци не крећемо увек ''ни од чега'', нити градимо ''куле у ваздуху''.

Одабир слова у семинарском раду је јако важан. По правилима користи се фонт

Times New Roman, али могу и други фонтови. Величина фонта је 12. Наслови треба да
буду болдирани и исписани већим фонтом да би се нагласило нешто. Поднаслови морају
да буду скалирани или нумерисани. Поравнање треба да буде равно (justified).

Цитирање у семинарском раду је јако битно. Цитати се могу обележити увлачењем

целог пасуса, закривљеним или тамнијим словима.

У зависности од теме и научне области, ментора постоји више стилова цитирања.

''Основни начини цитирања су:

1. цитирање по принцип аутор – датум;

2. нумерички тип цитирања; и

3. мешовити тип.

Без обзира на то који се стил примењује, референце морају бити целовите и тачне, а
редослед података и одговарајући знаци интерпункције се усклађују са стилом цитирања
или упутствима часописа'' (Бркић, 2013.год, 275 стр.). Предходно цитирање је управо
пример по АПА стилу.

6
 Литература која се користила при изради теме се наводи на крају сваког рада. Она
је обавезна и мора бити написана у складу са одговарајућим правлима. Када се пописује
литература , морају се навести библиографски подаци о раду и то:аутор, наслов рада, где и

када је објављен навод. Морају се наводити тачним редом име аутора, година када је
издато дело, назив дела као и ко је издао то дело.

Када завршимо семинарски рад, морамо имати на уму да једно читање није
довољно. Када се заврши са писањем, морамо рад прочитњати још бар два пута како би
увидели грешке које смо направили како у куцању, тако и граматичке. Када пишемо неки
научни рад, као то је то дипломски или мастер рад, препорука је да се ангажују и блиски
људи или неког ко студира српски јерзик и књижевност, не би ли одррадио лектуру нашег
рада. А када у питању докторски радови тада се мора ангажовати професионални лектор.

7
 ЗАКЉУЧАК

Основна карактеристика академског рада је у начину размишљања. Свака идеја

мора има логично објашњење, да се што јасније презентује и да буде поткрепљена
релевантим и уверљивим доказима и разлозима. Писањем акадедемског рада, било да је то
семинарски рад, есеј, дипломски или мастер рад, или докторски рад битно је да буде
поткпрепљено чињеницама и аргументима како би што успешније обрадили одабрану
тему. На тај начин ћемо сопствене идеје да развијамо на чврстим темељима и обрадити
тему темељно и прецизно. Кредибилитет и веродостојност аутора се споро гради у
академској заједници, а лако нарушава. Тако да свако треба да обради тему на свој начин
и да да неки свој лични печат.

8
 Литература:

Силвија, Б. (2013). Цитирање литературе, Медицински факултет у Новом Саду

Сакан, М. (2005)Sakan, M. (2005). Израда стручних и научних радова. >Нови Сад;

Прометј

Милан, Л., Марко, Р.(2013) УПУТСТВО ЗА ЦИТИРАЊЕ ИЗВОРА ПРЕМА АПА

СТИЛУ, Универзитет у Београду Факултет Безбедности