Professional Documents
Culture Documents
НАРОДНА ТРАДИЦИЈА
ТЕМА БРОЈ
ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ЧАСОВА
– редни број теме
ПЛАН ЧАСА
■ Читање приче „Све, све, ал’ занат“. Разговор о причи: први утисци, о коме се гово-
ри, шта је порука.
Циљ и задаци часа: упознати ученике како се некад бавило пекарским зана-
том, како су се месили, пекли и продавали хлеб и пецива;
упознати и именовати пекарске производе и сировине од
којих се данас производе
ПЛАН ЧАСА
■ Уводни разговор о томе шта најчешће једемо за доручак или ужину (хлеб, двопек, ки-
фле). Где све то купујемо? Ко их прави?
■ Наставник прича (уз пригодне слике, фотографије) како су некада изгледале пекаре и
како су пекари месили и пекли хлеб.
Самосталан рад у Радној свесци на странама 6. и 7.
Упоређивање одговора, допуњавање.
ПЛАН ЧАСА
Питања:
– Где можемо видети и пробати ове посластице? Ко их производи?
ПЛАН ЧАСА
■ Решавање укрштенице.
1. Најчешће једемо осмину или четвртину
са сиром или месом
2. Рођенданска или младеначка посла-
стица
3. Пиће од воде, лимуна и шећера
4. Колач од кора и ораха преливен
слатким сирупом
5. Течност без боје, мириса и укуса
6. Пшенично, ражано, интегрално,
неопходно за хлеб
7. Добија се кувањем воћа и шећера
8. Доручкујемо обичну, празну, интегралну...
9. Што нам кока даје, то се зове...
10. Без њега тесто не може да нарасте
■ Разговор о бомбонџији и овом занату који је данас редак. Питати ученике где су виде-
ли бомбонџију и његове производе (на вашарима, пијацама). Читање текста о бомбон-
џији из Радних листова. Разговор о тексту уз показивање производа (свилене бомбо-
не, желе, чоколадне, љуте, луше, лизалице, ораснице). Самосталан рад у Радној све-
сци на страни 11. Читање и упоређивање одговора.
ПЛАН ЧАСА
■ Читање текста о лицидеру из Радне свеске (12. страна). Разговор о тексту уз слике,
фотографије на којима се могу видети тезге са овим производима.
Самосталан рад у Радној свесци на странама 12. и 13.
Провера урађеног.
■ Практичан рад – прављење лицидерског срца од фондана или тврђег теста (које је
припремила куварица и кухињи). Украшавање огледалцима, цветићима, фонданом,
бојење прехрамбеним бојама.
Изложба радова.
ПЛАН ЧАСА
ПЛАН ЧАСА
■ Као увод послужиће препознавање алатки које прави ковач и откривање за шта се
употребљавају. Ученицима се показују слике: плуг, дрљача, ашов, лопата, секира, ко-
са, срп, виле, грабуље, ножеви. Њихов задатак је да напишу назив и за шта служе.
■ Разговор:
Ко користи ове алатке? Где их набавља? Ко их прави данас, а ко их је правио некада?
ПЛАН ЧАСА
■ Одгонетање загонетки:
Закукуљено, замумуљено, задевећено, задесећено.
Не може га нико откукуљити, одмумуљити, одеветити, одесетити,
него онај ко га је закукуљио, замумуљио, задеветио, задесетио.
.................................................................
Црна бува, кућу чува. ...........................................
Шта пре попа у цркву улази?............................................
■ Читање текста о бравару из Радне свеске на страни 18. Одговори на питања са стра-
не 19.
ПЛАН ЧАСА
■ Питања:
Ко израђује ове предмете? Где сте их ви (или чланови ваше породице) набавили?
ПЛАН ЧАСА
ПЛАН ЧАСА
■ Решавање укрштенице.
1. Продавница у којој се продаје злато
2. Мали ланац
3. Украс око руке
4. Украс на прсту
5. Украс око врата
ПЛАН ЧАСА
■ Рад по групама. Свака група на хамеру има исписан назив занатлије (1. ковачки,
2. браварски, 3. лимарски, 4. казанџијски, 5. златарски, 6. кујунџијски). Задатак је да
напишу чиме се одређени занатлија бави, налепе слике, цртеже, испишу или нале-
пе текстове песама, прича, народних умотворина, украсе и, по сопственој жељи,
употпуне плакат припремљеним материјалима.
Извештавање група и коментари.
ПЛАН ЧАСА
■ Разгледање одевних предмета од вуне (џемпер, прслук, шал, рукавице, чарапе, капе)
и разговор.
– Од чега су испллетени ови делови гардеробе?
– Шта је све потребно урадити да би се добио џемпер, прслук?
– Које занатлије су укључене у тај посао?
– Један од њих је вуновлачар. Да ли сте чули за овог занатлију? Чиме се бави?
■ Читање текста из Радне свеске на страни 30. Разгледање слика вуновлачарске ради-
онице и алата. Разговор са ученицима:
– Шта се ради са вуном после шишања оваца?
– Шта ради вуновлачар?
– Којим поступцима вуновлачар обрађује вуну?
– Како изгледа вуна после вуновлачарске обраде?
– Чиме се још бави вуновлачар?
– Који алат користи вуновлачар у свом раду?
ПЛАН ЧАСА
■ Као подстицај за час послужиће откривање назива боја из прошлости. Задатак за уче-
нике. Како се данас називају следеће боје:
циметна ...................................... крмезна .......................................
алева .......................................... џангарлија ..................................
чивитна ....................................... зејтињава ...................................
винова ........................................ кафена .......................................
голубија ...................................... кајсијева .....................................
окер ............................................ јоргованова ................................
Питање:
Ко је морао да познаје боје? Како се зове занатлија који боји вуну, одећу, платно?
■ Упознавање са бојаџијским занатом. Каква су дечја искуства? Да ли у месту или око-
лини постоји бојаџијска радња? Шта ради бојаџија? Ко најчешће посећује бојаџију?
Како је бојаџија некада радио?
Показивање слика бојаџијске радње: казана у коме се боји пређа и сл.
■ Читање текста о бојаџији из Радне свеске, разговор о тексту помоћу питања и задата-
ка на 32. страни.
■ Практичан рад: припрема боја (индустријских, растварање у топлој води) и природних
(орахово лишће и љуска црног лука који су у кухињи укувани) и бојење вуне, вунице,
комада платна и сл.
■ Описивање поступка бојења тканине и вуне.
■ Задатак за следећи час:
Припремити два комада платна, мало вуне или вате, иглу, конац, маказе.
ПРИПРЕМА ЗА РАД НА ЧАСУ
ТРЕЋИ РАЗРЕД датум_________________
бр. часа: 15
Наставни предмет: НАРОДНА ТРАДИЦИЈА
ПЛАН ЧАСА
■ Разговор о покривачима.
Чиме се покривамо приликом спавања (ћебе, јорган)?
Зашто се њиме покривамо?
Опиши како изгледа јорган.
Где га набављамо?
Некада су јоргане правиле јорганџије.
ПЛАН ЧАСА
■ Као подстицај за данашњи час послужиће модна ревија на којој ученици носе одевне
предмете својих бака и дека (народне градске или сеоске ношње или одеће каракте-
ристичне за неки временски период). Разговор о називима делова одеће. Колико су
стари? Ко их је шио? Украсио? Где су набављени?
■ Као припремни задатак, ученици су посетили кројачку радионицу у свом крају и сазна-
ли чиме се кројач бави, које материјале и алат користи, шта шије. Краћи разговор о
реализованим посетама. Шта је то интеренсантно што су ученици запазили? Краће
извештавање ученика.
Синтеза:
Кројач је занатлија који се бави кројењем и шивењем одеће. Најчешће шије:
............................, ............................, ............................, .............................. .
Материјали које користи: ......................, ........................, ........................., ........................ .
Од алата користи: ................., ...................., ......................, ....................., ........................ .
■ Употпунити причу о кројачу причом о абаџији и терзији. Абаџије су шиле народну оде-
ћу (чакшире, гуњеве од вуненог сукна), а терзије градску одећу (јелек, антерије, либа-
де од чоје, сомота, свиле).
■ Самосталан рад у Радној свесци на странама 36. и 37.
■ Практичан рад – ученици украшавају старе одевне предмете користећи украсне тра-
ке, перле, апликације и сл. Изложба радова и естетска процена.
■ Задатак за следећи час:
Донети шешир, капу, беретку, качкет, украсне траке, цвеће, лепак.
ПРИПРЕМА ЗА РАД НА ЧАСУ
ТРЕЋИ РАЗРЕД датум_________________
бр. часа: 17
Наставни предмет: НАРОДНА ТРАДИЦИЈА
ПЛАН ЧАСА
■ Читање песме Гвида Тартаље „Дедин шешир и ветар“. Краћи разговор о песми:
– Како се ветар шали са дедом?
– Шта се дешава са дединим шеширом?
■ Разговор о шеширима као делу мушке и женске гардеробе. Ко све носи шешире? Ка-
квог су облика и материјала? У којим приликама се носе? Зашто носимо шешире? Ко
их прави?
Некада су шешире правиле само шеширџије.
ПЛАН ЧАСА
■ Као увод за данашњи час послужиће попуњавање укрштенице, решавање ребуса, за-
гонетки и допуњавање изрека у радној свесци на 40. страни („Игром до знања“).
Питања:
На које занате и занатлије се односе решења? Чиме се они баве?
ПЛАН ЧАСА
■ Уводни разговор о одевању људи у далекој прошлости пре проналаска игле, конца,
тканине. Како су се одевали људи у далекој прошлости? Показати слике на којима су
људи „обучени“ у животињска крзна и коже. За шта се данас користе крзна и коже жи-
вотиња? Ко прерађује и шије одевне предмете од коже и крзна? Шта од њих израђу-
је?
■ Упознавање са занатлијама које се баве прерадом крзна и коже – крзнар и ћурчија
(кожухар). Читање текста из Радне свеске на странама 42. и 44. Показивање крзнар-
ских и кожухарских производа: бунда, оковратник, шубара, кожух, капе и рукавице
украшене крзном.
Разговор:
– Како се зову ови одевни предмети?
– Од ког крзна су сашивени?
– У којим приликама се носе?
■ Самосталан рад – питања и задаци у Радној свесци на странама 43. и 45. Упоређива-
ње и допуњавање одговора.
■ Практичан рад: украшавање старих одевних предмета које су ученици донели (кома-
ди природног или вештачког крзна или коже).
■ Читање песме и одговори на питања у Радној свесци (43. страна). Предлог креације
за одевне предмете од крзна и коже.
ПЛАН ЧАСА
ПЛАН ЧАСА
■ Читање текста „Сарач“ из Радне свеске на страни 52. Показивање слика, фотографи-
ја сарачких производа: седла, улар, оглаве, дизгине, бисаге, ремене, каишеви, ташне,
торбе, футроле.
Разговор:
– Коју сировину у свом раду користи сарач?
– Шта све производи?
– За које животиње су намењени неки сарачки производи?
– Ко данас производи предмете које је некада правио сарач?
– Шта даннас прави сарач?
– Које предмете је у вашој кући (стану) направио сарач?
■ Практичан рад: украшавање и бојење старих кожних предмета: ташне, каишеви, фу-
троле.
ПЛАН ЧАСА
■ Ученици у пару или групи решавају задатке „Игром до знања“ у Радној свесци, на
страни 54. Упоређивање одговора, проглашавање победника (пар, група).
ПЛАН ЧАСА
■ У учионици (или етно-кутку) на софри су распоређени дрвени предмети: кашике, ва-
рјаче, заструг, оклагије, дрвена карлица. Около су троношке, столице или дрвене клу-
пице, вретено, преслица и слични дрвени предмети.
Разгледање предмета и разговор:
– За шта су служили ови предмети?
– Како се зове сваки од њих?
– Од чега су направљени?
– Ко их је правио?
– Шта су правиле дрводеље и столари?
■ Читање текста о дрводељи из Радне свеске на страни 56. и столару на страни 58.
Краћи разговор:
– Шта ради дрводеља, а шта столар?
– По чему су ови занати слични, а по чему се разликују?
– Да ли ових занатлија има данас у нашем месту и околини?
– Шта они праве?
Ученици који су имали прилику да виде столарску радионицу или рад столара, опису-
ју његов рад.
Самосталан рад ученика у Радним свескама на странама 56. и 58. (лепљење произво-
да, цртање и опис рада) одговори на питања на странама 57. и 59. Упоређинање одго-
вора.
■ Практичан рад по групама – ученици од комада дрвета (дашчица, штапића) праве
сточић, столицу или боје и украшавају дрвене варјаче. Естетска процена радова.
■ Допуњавање песме „Столар“ у Радној свесци на страни 59. и илустрација приче „Пи-
нокио“ на страни 57.
■ Задаци за следећи час:
Припремити штапиће, дашчице, дрвене точкиће, лепак.
ПРИПРЕМА ЗА РАД НА ЧАСУ
ТРЕЋИ РАЗРЕД датум_________________
бр. часа: 24
Наставни предмет: НАРОДНА ТРАДИЦИЈА
ПЛАН ЧАСА
■ Решавање укрштенице.
Прочитај речи уназад и упиши их у укрштеницу.
1. АЦИВОКТОП
2. КАЧОТ
3. АЛОК
4. ТАЛА
5. РЕСКЕ
■ Читање текста о колару (Радна свеска, 60. страна) уз показивање одговарајућих сли-
ка дрвених кола. Подстицати ученике да износе своја искуства. Да ли су видели дрве-
на кола? Како изгледају? Чему служе? Ко их вуче? Читање песме „Кола“ (Радна све-
ска, 61. страна), са задатком да ученици подвуку речи које означавају делове кола ко-
је прави колар.
Питања: Које речи сте подвукли (руда, ступци, душема, канате, точкови, јарам)?
Показивање слике и објашњавање назива појединих делова које прави колар.
■ Самосталан рад ученика, Радна свеска, стране 60. и 61. Упоређивање одговора и за-
датака.
■ Практичан рад: ученици по групама праве од штапића за сладолед, дашчица или сли-
чних дрвених делова, кола или колица. Анализа и изложба радова.
■ Задатак за следећи час:
Донети пластичну чашу и штапиће за сладолед.
ПРИПРЕМА ЗА РАД НА ЧАСУ
ТРЕЋИ РАЗРЕД датум_________________
бр. часа: 25
Наставни предмет: НАРОДНА ТРАДИЦИЈА
ПЛАН ЧАСА
■ Читање песме Добрице Ерића „Пинтер“. Разговор о песми. Чиме се бави пинтер?
■ Читање текста о пинтеру (Радна свеска, 62. страна) уз показивање слика, фотогра-
фија, предмета.
Разговор:
– Шта израђује пинтер (бачвар)?
– Које врсте дрвета користи?
– За шта се у вашој породици користи буре (каца)?
– Од ког материјала се данас праве бурићи?
– Шта се дешава са дрвеним буретом када се не употребљава?
– Покушајте да опишете поступак прављења бурета.
ПЛАН ЧАСА
ПЛАН ЧАСА
■ Подела по групама. Договор о раду. Ученици су подељени у 5 група. Свака група има
задатак да реши ребус, правилно изговори брзалицу, одгонетне загонетку и реши укр-
штеницу.
■ Рад по групама у Радној свесци на страни 66.
1. група 2. група
– Ребус (дрводеља); – Ребус (столар);
– брзалица: – брзалица:
Јаворов јарам, На врх брда
јаворова ралица, врба мрда.
рало дрво јаворово. – Загонетка:
– Загонетка: Четири ноге има,
У брду лаје, а не хода.
код куће се чује. 4. група
3. група – Ребус (пинтер);
– Ребус (корпар); – брзалица:
– брзалица: Шаш, деветорошаш, како се
Петар Петру плете петљу, раздеветорошашио.
од три прута по три пута. – Загонетка:
– Загонетка: Зуби гвоздени,
У наше Анице срце пртено,
деветоре тканице. а тело дрвено.
■ Самосталан рад ученика – дорада практичних радова са претходних часова. Процена
радова.
■ Паковање радова у кутије где ће их чувати до вашара.
■ Задатак за следећи час:
Набавити различите канапе (дебљи, тањи), дрвене перле.
ПРИПРЕМА ЗА РАД НА ЧАСУ
ТРЕЋИ РАЗРЕД датум_________________
бр. часа: 28
Наставни предмет: НАРОДНА ТРАДИЦИЈА
ПЛАН ЧАСА
■ Читање текста о ужару из Радне свеске на страни 68. Краћи разговор уз објашњава-
ње непознатих података показивање слика конкретних предмета.
Самосталан рад у Радној свесци на странама 67. и 68. Провера одговора.
ПЛАН ЧАСА
■ Показати комаде пчелињег воска и парафина. Питање: Како се зове занатлија који
израђује свеће?
■ Читање текста о воскару (Радна свеска, 70. страна) и одговори на питања (71. стра-
на).
Упоређивање одговора, објашњење, допуњавање.
ПЛАН ЧАСА
■ Самосталан рад: питања и задаци – Радна свеска, страна 73. Провера и упоређива-
ње одговора.
■ Практичан рад: украшавање, бојење, грнчарских предмета (саксија, тањира, ћупова
и сл.)
ПЛАН ЧАСА
■ Показивање слика поткивања коња (крава, волова) или поткивачке радионице. По-
сматрање и описивање занатлија и ентеријера.
■ Задатак за следећи час: сакупити слике, фотографије мушких фризура. Прочитати на-
родну причу „У цара Тројана козје уши“.
ПРИПРЕМА ЗА РАД НА ЧАСУ
ТРЕЋИ РАЗРЕД датум_________________
бр. часа: 32
Наставни предмет: НАРОДНА ТРАДИЦИЈА
ПЛАН ЧАСА
■ Рад на задацима и одговори на питања у Радној свесци на странама 76. и 77. Упоре-
ђивање и допуњавање одговора.
■ Практичан рад: обликовање мушке фризуре (рад у пару или групама).
ПЛАН ЧАСА
Циљ и задаци часа: упознавање ученика са занатлијама које раде (или су не-
када радиле) само у селу, само у граду, и у селу и у граду;
употпуњавање знања о појединим занатлијама из градске
и сеоске средине
ПЛАН ЧАСА
■ Договор о раду.
Ученици су упознати са пословима којима се баве поједине занатлије. Следећи зада-
так је да издвоје занатлије које су радиле или и данас раде само у селу, само у граду,
и у селу и у граду. Рад у Радној свесци на странама 80. и 81.
Упоређивање одговора. Разговор о занатима којих данас више нема у нашем крају.
Шта их је заменило?
ПЛАН ЧАСА
■ Рад по групама.
Ученици добијају слике производа за које треба да напишу који занатлија их је правио
у прошлости, а које предузеће или фабрика то ради данас. На сликама су производи:
хлеб, пециво, бомбоне, ашов, лопата, секира, брава и кључ, одело, ципеле, кожни ка-
иш, ташна, сто, столице.
Други задатак је да наброје занатлије и занатске радње које данас раде у нашем ме-
сту и околини. Извештавање група.
ПЛАН ЧАСА
■ Вашар почиње музиком и позивањем гостију. Долазе купци, гости који разгледају про-
изводе (родитељи, други ђаци).