ТАМАРА ТОПИЋ

ОСНОВНА ШКОЛА: „ Доситеј Обрадовић“

МЈЕСТО: Приједор

РАЗРЕД И ОДЈЕЉЕЊЕ: IV2

НАСТАВНО ПОДРУЧЈЕ: Књижевност

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: Српски језик

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: „ Песма о цвету“, Б. Mиљковић

ТИП ЧАСА: Обрада новог градива

ОПШТИ ЦИЉ ЧАСА: Разумијевање прочитаног,

емоционалности и симболике
пјесме
и самостална
анализа пјесме, развијање
критичког
мишљења код дјеце, те
подстицање
вербалних и интерпретативних
способности те изражајно
читање пјесме.

ЗАДАЦИ ЧАСА:

а) образовни Оспособљавање ученика да

анализирају текст, да се служе
елементима пјесничког језика.

б) функционални Доприноси даљем развоју

интелектуалних
функција као што су уочавање,
анализирање,
синтетизовање,
закључивање, пажња,
памћење и мишљење.

в) васпитни Подстицати интересовања

дјеце за
поезију, пјесму. Повезати
садржаје
пјесме са животом.
ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални и индивидуални

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, метода писаних

радова

НАСТАВНА СРЕДСТВА И ПОМАГАЛА: Свеске, оловке, табла, креда, .

читанка, пано са синонимима за

ДИЈЕТЕ

аудио уређај, СД.

СТРУКТУРА ЧАСА
Уводни дио часа

а) емоционално-интелектуално припремање ученика.

Припремам ученике за доживљај пјесме. На аудио уређају пуштам им пјесму „ Дјеца

су украс свијета“. Слушамо пјесму , а након слушања водим са ученицима разговор о
пјесми. Шта је то украс баште, а шта краси свијет?

Главни дио часа

б) Изражајно читање

Сада ћемо чути једну пјесму о цвијету, који иако је мали, много тога зна. Изражајно,
са паузама и поштовањем интерпункцијских знакова читам пјесму.

в) Психолошка пауза

Након изражајног читања пјесме, ученике неколико секунди пуштам да видим како
реагују на пјесму коју су чули. Какав је утисак пјесма оставила на њих. Након паузе
са ученицима разговарам. Који дио пјесме им се највише свидио, зашто? Да ли је
пјесма тужна или весела?

Након разговора, на таблу пишем наслов пјесме и име писца, ученици исто пишу у
свеске. Говорим основне податке о писцу.

г) Тихо,усмјерено и изражајно читање

Ученицима говорим да још једном прочитају пјесму, али у себи. – Читајте са

разумијевањем!

д) Анализа

Након поновног читања пјесме од стране ученика, прелазимо на анализирање

пјесме. Постављам питања везана за пјесму:
- Какав је цвијет у овој пјесми?
- Какве тајне је он знао?
- Шта је умио да ради? А шта није умио? Да ли је зато био мање лијеп?
- Шта је цвијет најбоље радио?
- На кога вас подсјећа овај цвијет? Да ли пјесник овдје уопште говори о цвијету?
- Да ли вам родитељи некада кажу да сте њихов цвјетић?
- Одговарамо на питања испод пјесме.

ђ) Језик и стил

Са ученицима разговарам о томе : Колико пјесма има строфа? Који се стихови

римују у прве двије строфе, а који у трећој?

е) Синтеза

Разговарамо о пјесми. Поново читам пјесму иражајно и течно, да би га ученици што

боље доживјели.

Завршни дио часа

Богатимо рјечник. Питам ученике да ли знају како још можемо звати дијете? Ученици
се јављају, дају своје одговоре. Након тога на таблу лијепим пано на коме сам
написала:

Како још можемо звати дијете?

беба

шврћо одојче

малишан ДИЈЕТЕ новорођенче

дериште балавац

чедо
За домаћу задаћу ученицима задајем, да свакој строфи дају наслов и на основу тог
наслова нацртају један цртеж.

ПЕСМА О ЦВЕТУ

Један малени цвет

још ни проговорио није
а већ је знао све тајне сунца
и све што земља крије.

Један малени цвет

још није ни проходо
а већ је умео сам да се храни
светлошћу, ваздухом и водим.

Један малени цвет

не зна да чита и пише
ал’ зна шта је живот, шта је свет,
и мирише,мирише.

Бранко Миљковић