Srpski 1 121-140 Pripreme

Припрема за час
Час број: 121

Школа и разред
Учитељица/учитељ
Датум одржавања часа
Наставна област Књижевност
Наставна јединица „Ноћни ћошак”, Весна Ћоровић Бутрић
Врста (тип) часа Обрада градива
Облици рада фронтални, индивидуални, рад у пару
Наставне методе дијалошка метода, монолошка метода, метода запажања и
показивања, текстовна метода
Наставна средства Читанка Реч по реч, стране 42, 43 и 44, мултимедијални PDF
уџбеник, дигитални садржаји уз Читанку
Образовни циљеви  Поступно увођење ученика у доживљавање и
разумевање приче. Успостављање паралелизма између
света одраслих и света деце.
 Развијање код ученика интересовања за прозу за децу.
Неговање радозналости, маштовитости и стваралаштва
код деце.
 Подстицање и неговање ученичких способности
опажања, усменог изражавања, анализе и синтезе,
упоређивања и доказивања. Развијање љубави према
изражајном казивању прозних текстова.
Исходи КЊИЖЕВНОСТ
Ученик је у стању да активно слуша, чита и разуме садржај
књижевноуметничког текста. Ученик је у стању да уочи
ликове и прави разлику између њихових позитивних и
негативних особина и изрази своје мишљење о томе. Ученик
уме да одреди место и време збивања у причи.
Образовни стандарди 1СЈ.1.2.1; 1СЈ.1.2.5; 1СЈ.1.2.6; 1СЈ.1.2.8; 1СЈ.1.5.3; 1СЈ.2.2.1;
1СЈ.2.2.9; 1СЈ.2.2.10; 1СЈ.2.5.4.
Кључни појмови прича, место и време збивања, књижевни ликови
Активности Осмишљава, започиње и води разговор, чита, слуша,
наставника мотивише ученике и прати њихов рад
Активности ученика Слуша, учествује у разговору, чита
Међупредметне Комуникативна, за сарадњу, естетска, дигитална
компетенције
Корелација Свет око нас, Грађанско васпитање
Мултимедијални PDF – Читанка
510
Могући ток часа
Уводни део часа (10 минута)
Учитељица/учитељ подстиче ученике на разговор о дечјим страховима питањима и

радним налозима са сарадничким императивом.
1. Чега сте се плашили као мали?
2. Како сте успевали да превазиђете своје страхове?
3. Ко вам је у томе помагао?
Најава наставне јединице
Данас ћемо читати причу „Ноћни ћошак” Весне Ћоровић Бутрић и разговарати о
страху једног дечака.
Учитељица/учитељ записује наслов приче и име и презиме аутора на табли, а ученици
бележе у свеске.
Главни део часа (30 минута)
Изражајно и интерпретативно читање приче

Дигитални Звучни запис: Ноћни ћошак
Штампани Интерпретативно читање: учитељица/учитељ чита причу, а ученици
пажљиво слушају. Читајући текст, учитељица/учитељ се труди да ученици
доживе причу, размисле о дечаковом страху и сестрином односу према
њему.
Тумачење мање познатих речи и израза
511
Након читања приче, учитељица/учитељ подстиче ученике да прочитају причу у себи
још једном и подвуку речи које су им непознате. Очекујемо да ће ученицима бити
непознате следеће речи:
ћошак – угао собе
слути – наговештава, наслућује, предосећа
башкари – одмара се лежећи, лешкари, прави се важан
чаробном – дивном
магичну моћ – чудесну снагу, чаробну моћ
ћушнем – сакријем
онемоћају – изгубе снагу, постану немоћне
разоружа – смекша, измени
лукавство – лукаво изведен поступак, добро смишљена превара
чујно – гласно
ругала би се – подсмевала би се
лебде – нечујно лете, појављују се
праменови – пруге, зраци
олакшање – растерећење, попуштање напетости
Речи се тумаче у контексту приче, а не изван њега. Након тога, прави се психолошка
пауза, како би ученици исказали своје утиске и доживљаје текста.
Разговор о непосредном доживљају приче

Учитељица/учитељ подстицајним питањима мотивише ђаке да разговарају о утисцима
и осећањима које је у њима побудила ова прича.
1. Испричајте како сте доживели ову причу.
2. Замислите ноћни ћошак и опишите га.
3. Одакле долазе звукови који буде дете?
4. Какве тајне крије ћошак у овој причи?
5. Шта све може да оживи у њему?
6. Зашто је тај ћошак посебно важан дечаку?
7. У које доба дана се дешавају у ћошку чаролије?
8. Испричајте како се брат и сестра понашају када бораве у ћошку.
9. На који начин сестра поступа према брату када је љута на њега?
10. Шта мислите о таквом њеном понашању?
11. Чега се дечак плаши?
12. На који начин успева да победи свој страх?
13. Ко му у томе помаже?
14. На основу чега можете закључити да се и сестра боји мрака?
 Очекујемо да ће ученици разумети дечаков страх од ноћног ћошка и необичних

представа које се за њега везују (необични звуци који се чују у зору пред свитање).
Они ће се поистоветити са дечаком и описаће његов страх од звукова који долазе из
ноћног ћошка као дечаков страх од мрака и замишљених бића које деца у раном
детињству имају. Ђаци ће описати ноћни ћошак и као кутак у којем се дечак осећа
512
сигурно, заштићено и безбрижно. Тамо се дечак сакрије када је нерасположен и
тужан, разочаран и усамљен. Дечаков ћошак је место у којем он крије своје
најдраже играчке и ствари, простор у којем машта да играчке имају чудесну моћ
(причају, смеју се, скачу). Ноћни ћошак је кутак у којем се он и сестра помире, али и
простор где му сестра прича страшне приче како би га уплашила. Ученици ће
осудити сестрино понашање према брату као некоректно и открити да се и она боји
мрака, само то крије.
Усвајање нових књижевнотеоријских појмова

Лик је јунак у књижевном тексту (песми, причи). Он учествује у догађајима и
испољава своје особине.
Ликови у причи „Ноћни ћошак” су дечак и његова сестра.
Време у којем се нешто дешава у драмском тексту, песми или причи назива се време
радње.
Ноћу се дешава збивање приче „Ноћни ћошак”.
Место на коме се нешто догађа у тексту назива се место радње.
Тајанствени угао дечје собе је место радње у причи „Ноћни ћошак”.
Завршни део часа (10 минута)
Ученици решавају задатке у вези са разумевањем приче.

Дигитални Задатак: Ноћни ћошак
Штампани Задатак (Прилог 1)
Домаћи задатак:
Ученици добијају задатак да за следећи час увежбају да течно и разговетно прочитају
причу „Ноћни ћошак”.
Изглед табле
Весна Ћоровић Бутрић

„Ноћни ћошак”
Тема: Дечаков страх од звукова који допиру ноћу из ноћног ћошка

Ликови: дечак и његова сестра
Време збивања: ноћ
Место збивања: загонетни ћошак у соби
Особине дечака: креативан, маштовит, детињаст, плашљив, поносан, искрен, наиван,
несигуран.
Особине дечакове сестре: недобронамерна, лукава, груба, уплашена, неискрена.
Поруке: Необична бића (чудовишта, але, вештице, демони) постоје само у машти. Њих
се не треба плашити. Није лепо плашити друге. Особи која се плаши треба помоћи да
преброди свој страх.
513
Запажање учитеља о часу
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
Прилог 1
1. Означи тачан одговор. Знаком √ означи решење.
а) Шта све може да оживи у ћошку?
□ дрвени коњић, □ лутка, □ меда, □ патуљак, □ лопта.

б) У које доба дана се дешавају чаролије у ћошку?
□ у сумрак, □ у рано јутро, □ ноћу, □ преко дана.

Решење: а) лутка, меда, лопта; б) у рано јутро.
514

Наставна јединица „Дан када је јутро било слово”, Ђуро Дамјановић
разумевање приче. Развијање потребе за књигом,
способноси да се њом самостално служе као правим
извором сазнања
код ученика. Подстицање љубави према читању и
стицању знања.
упоређивања и доказивања. Развијање осећања за праве
естетске вредности приче.
Ученик је у стању да активно слуша интерпретативно
читање и казивање књижевног текста ради разумевања и
доживљавања. Ученик гласно чита, правилно и са
разумевањем и разуме садржај књижевноуметничког текста.
Ученик је у стању да одреди место и време збивања у причи
и осећања књижевног лика.
1СЈ.2.2.9; 1СЈ.2.2.10; 1СЈ.2.5.4.
Кључни појмови прича, место и време збивања, књижевни лик
515
Учитељица/учитељ подстиче ученике на разговор о школи питањима и радним

налозима са сарадничким императивом.
1. Сетите се 1. септембра, првог дана школе. Шта сте све радили пре но што сте пошли
у школу?
2. О чему сте тада размишљали?
3. Са ким сте отишли у школу тог дана?
4. Како сте се тада осећали?
5. Испричајте како сте се осећали првог дана у школи.
6. По чему памтите дан кад сте први пут пошли у школу?
Данас ћемо читати причу „Дан када је јутро било слово” Ђуре Дамјановића и
разговарати о поласку у школу једног дечака.
Изражајно и интерпретативно читање приче
Дигитални Звучни запис: Дан када је јутро било слово

Штампани Интерпретативо читање: учитељица/учитељ чита причу, а ученици
пажљиво слушају. Читајући текст, учитељица/учитељ се труди да ученици
доживе причу, размисле о дечаковом доживљају првог дана школе.
516
Након читања приче, учитељица/учитељ подстиче ученике да прочитају причу у себи
још једном и подвуку речи које су им непознате. Очекујемо да ће ученицима бити
непознате следеће речи:
слово – написани знак којим се означава један глас

успомена – сећање, утисак који остаје у сећању
незаборав – догађај који се не заборавља, оно што се увек памти
заборав – нестанак нечега из сећања
беше – било је
зора – најранији део дана, свитање
дрхтај – краткотрајно узбуђење, немир
невиђеног – од онога што није видео ни доживео
жеља за виђено – жеља да пође у школу и постане ђак
глог – биљка из породице ружа која најчешће има беле цветове
рекоше – рекли су
речи – слова граде речи, а оне могу да имају различита значења
метафора – сликовито значење речи
видех – видео сам
рекох – рекао сам
спужва – сунђер
Речи се тумаче у контексту приче, а не изван ње. Након тога, прави се психолошка
пауза, како би ученици исказали своје утиске и доживљаје текста.
Разговор о непосредном доживљају приче
 Учитељица/учитељ подстицајним питањима мотивише ђаке да разговарају о

утисцима и осећањима које је у њима побудила ова прича.
1. Испричајте како сте доживели ову причу.
2. Како се дечак осећао тог дана када је кренуо у школу?
3. Како се он припремио за полазак у школу?
4. Зашто је тог дана цео дан било за њега јутро?
5. Шта га је највише занимало?
6. Кад слова певају као птице?
7. Како добри ђаци од слова граде нове речи?
8. Зашто лоши ученици могу да граде само слова?
 Очекујемо да ће ученицима ова прича бити тешка за разумевање због израза који су
вишезначни. Зато је потребно да учитељица/учитељ помогне ученицима у
разумевању значења тих реченица. Наратор се сећа свог поласка у школу пре 37
година. Тај дан памти као леп, сунчан и један од најрадоснијих догађаја у животу.
Увек га се радо сети (То је онај дан где борави незаборав). Ноћ пред полазак у
школу од узбуђености није спавао. Стрепео је како ће му бити, али је желео да сазна
шта ће све ново доживети у школи. Пред зору је слушао птице (славује) како певају
и чинило му се да је њихов пој тог јутра био посебан. Посебно се радовао што ће
научити слова и што ће се са њима дружити. Касније је схватио да слова певају као
птице кад постану речи и да тек правом комбинацијом слова настају речи које имају
одређено значење. Дечаку се чинило да се природа радује са њим. Река му је махала
таласом и говорила шумом и ишла са њима заједно до школе као подршка дечаку.
Поклонила му је слово Р обликом свог тока. Док је прилазио школи, био је уплашен
и радостан и то осећање памти и као одрастао човек. У школи (храму слова)
упознао је децу и научио слова и пред њим се створио један нови свет у којем је
517
уживао. Због тога и данас воли радо да се сети 1. септембра, дана кад је пошао у
школу.
Усвајање новог књижевнотеоријског појма
Лик је јунак у књижевном тексту (песми, причи). Он учествује у догађајима и

испољава своје особине.
Лик у причи „Дан када је јутро било слово” је дечак.
Време у којем се нешто дешава у драмском тексту, песми или причи назива се време
радње.
Дана 1. септембра се дешава збивање описано у причи „Дан када је јутро било слово”.
Ученици од слова граде речи и реченице
Дигитални Задатак: Стварање речи од слова

Ученици добијају задатак да за следећи час увежбају да течно и разговетно прочитају
причу „Дан када је јутро било слово”.
Ђуро Дамјановић
„Дан када је јутро било слово”
Тема: Дечакова радост и узбуђење због поласка у школу

Лик: дечак, ђак првак
Време збивања: јутро пре 37 година, 1. септембар
Особине дечака: узбуђен, срећан, радостан, расположен, напет, уплашен, забринут.
Поруке: Свако сазнање уздиже човека и оспособљава га све више за живот.
Књига је неисцрпан извор знања.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
518
Прилог 1
1. Од датих слова направи речи, а потом од речи сачини реченицу.
а) еЛпа чре и знгвоенда тавра ароатва.
б) кми С ис – анкоав ис.
в) рдаги овоДогр укућ.
Решење:
а) Лепа реч и гвоздена врата отвара.
б) С ким си – онакав си.
в) Договор кућу гради.
519

Наставна област Језичка култура – говорење, читање, слушање
Наставна јединица „Ноћни ћошак”, Весна Ћоровић Бутрић – читање
књижевног текста и његова драматизација
Врста (тип) часа Утврђивање градива
Облици рада индивидуални, рад у пару
разумевање приче.
код деце.
изражајном казивању прозних текстова.
Исходи Ученик је у стању да активно слуша, чита и разуме садржај
уме да одреди место и време збивања у причи. Ученик
учествује у сценском извођењу текста.
1СЈ.2.2.9; 1СЈ.2.2.10; 1СЈ.2.5.4.
520
Учитељица/учитељ најављује наставну јединицу и позива ученике да се јаве да

изражајно, течно и разговетно прочитају причу „Ноћни ћошак” Весне Ћоровић Бутрић.
Данас ћемо читати причу „Ноћни ћошак” Весне Ћоровић Бутрић и разговарати о
необичном понашању једног дечака.
Успех у изражајном читању и казивању прозних текстова зависи од мноштва чинилаца,
од којих су најбитнији: дикција, интонација, темпо, паузе, реченични нагласак и
природни став. Док читају текст ученици правилно наглашавају речи.
Интонација прати и истиче природу и јачину осећања. Глас се, према, потреби мења и
прилагођава да би се истакла осећања (страх, узнемиреност, ишчекивање, забринутост,
радост, одушевљење). Прича се чита на одговарајући начин (спорије од обичног
говора). Веће паузе се праве после тачке, а мање после запете. Ученици воде рачуна на
реченични нагласак. Приликом читања обавештајних реченица глас спуштају на крају
реченица. При читању упитних и узвичних реченица глас подижу на крају реченица.
Читањем текста треба уверити слушаоце у истинитост казивања.
Ученици изражајно и интерпретативно читају причу „Ноћни ћошак”.

Након изражајног читања ученика, прави се психолошка пауза, како би ученици
исказали своје утиске о прочитаном тексту.
Учитељица/учитељ настоји да ученици истакну оно што је посебно успешно било у

интерпретативном читању текста код сваког ученика.
Ученици добијају задатак да прочитају две загонетке са стране 44 читанке Реч по реч и
напишу њихове одгонетке.
Весна Ћоровић Бутрић

„Ноћни ћошак”
521
Правила доброг читања: јасно, гласно, тачно, течно, осећајно, уз поштовање знакова
интерпункције и ритма.
Реченични нагласак
Приликом изговора обавештајне реченице глас се спушта на крају реченице.
Причу „Ноћни ћошак” написала је Весна Ћоровић Бутрић.

При изговору упитне и узвичне реченице глас се подиже на крају реченице.
Ко је написао причу „Ноћни ћошак”?
Допада ми се прича „Ноћни ћошак”!

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
522

Наставна јединица „Дан када је јутро било слово”, Ђуро Дамјановић –
читање књижевног текста и његова драматизација
Облици рада индивидуални, рад у пару
Образовни циљеви  Оспособљавање ученика за самостално читање,
доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и
вредновање приче.
код деце.
изражајном казивању прозних текстова. Подстицање
ученика на самостално језичко стваралаштво.
Исходи ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
Ученик је у стању да активно слуша интерпретативно
читање и казивање књижевног текста ради разумевања и
доживљавања. Ученик гласно чита, правилно и са
разумевањем и разуме садржај књижевноуметничког текста.
1СЈ.2.2.9; 1СЈ.2.2.10; 1СЈ.2.5.4.
523
Учитељица/учитељ најављује наставну јединицу и позива ученике да се јаве да

изражајно, течно и разговетно прочитају причу „Дан када је јутро било слово” Ђуре
Дамјановића.
Данас ћемо читати причу „Дан када је јутро било слово” Ђуре Дамјановића
изражајно и интерпретативно.

Успех у изражајном читању и казивању прозних текстова зависи од мноштва чинилаца,
од којих су најбитнији: дикција, интонација, темпо, паузе, реченични нагласак и
природни став. Док читају текст ученици правилно наглашавају речи.
Интонација прати и истиче природу и јачину осећања. Глас се, према, потреби мења и
прилагођава да би се истакла осећања (страх, узнемиреност, ишчекивање, забринутост,
радост, одушевљење). Прича се чита на одговарајући начин (спорије од обичног
говора). Веће паузе се праве после тачке, а мање после запете. Ученици воде рачуна на
реченични нагласак. Приликом читања обавештајних реченица глас спуштају на крају
реченица. При читању упитних и узвичних реченица глас подижу на крају реченица.
Читањем текста треба уверити слушаоце у истинитост казивања.
Ученици изражајно и интерпретативно читају причу „Дан када је јутро било слово”.
Након изражајног читања ученика, прави се психолошка пауза, како би ученици
исказали своје утиске о прочитаном тексту.
Учитељица/учитељ настоји да ученици истакну оно што је посебно успешно било у

интерпретативном читању текста код сваког ученика.
Ученици добијају задатак да се за следећи час припреме да препричају причу по
задатом плану.
524
Ђуро Дамјановић
„Дан када је јутро било слово”
Правила доброг читања: јасно, гласно, тачно, течно, осећајно, уз поштовање знакова
интерпункције и ритма.
Реченични нагласак
Приликом изговора обавештајне реченице глас се спушта на крају реченице.
„Дан када је јутро било слово” је занимљива прича.

При изговору упитне и узвичне реченице глас се подиже на крају реченице.
Ко је јунак приче „Дан када је јутро било слово”?
Допада ми се прича „Дан када је јутро било слово”!

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
525

Наставна јединица Препричавање приче по задатом плану
Облици рада индивидуални
Наставне методе дијалошка метода, монолошка метода, метода
запажања и показивања, текстовна метода
Наставна средства Читанка Реч по реч, стране 25, 26 и 27 или стране 42,
43 и 44 мултимедијални PDF уџбеник, дигитални
садржаји уз Читанку
Образовни циљеви  Оспособљавање ученика да самостално препричају
причу коју су прочитали.
 Развијање код ученика интересовања за прозу за
децу. Подстицање ученика да пажљиво и културно
слушају саговорнике.
упоређивања и доказивања.
Исходи Ученици владају основном техником читања и писања
ћириличког текста. Умеју да одреде главни догађај,
време (редослед догађаја) и место дешавања у вези са
причом коју препричавају. Ученици учтиво учествују
у вођеном и слободном разговору и пажљиво слушају
саговорнике.
Образовни стандарди 1СЈ.0.1.4; 1СЈ.1.3.7; 1СЈ.1.3.8.
Кључни појмови Препричавање приче
Активности наставника Осмишљава и организује рад, започиње и води
разговор, чита, слуша, мотивише ученике, прати и
процењује њихов рад
Активностиученика Слуша, учествује у разговору, анализира, чита, пише
Корелација Свет око нас
526
У уводном делу часа учитељица/учитељ најављује наставну јединицу и упознаје

ученике са појмом препричавања и његовом значају за разумевање прочитаног текста.
Приликом препричавања издвајају се најзначајнији делови приче и о њима се говори по
реду, онако како су се одиграли. Увек се прво истакне главни догађај, а потом се наводе
један за другим, онако како су у причи приказани.
Ученици имају могућност да изаберу да ли ће на часу препричати причу „Ноћни
ћошак” или „Дан када је јутро било слово”. Без обзира на то какав избор направе, за
домаћи задатак им се даје да направе план текста за причу коју на часу нису
препричавали.
Ученици препричавају причу по избору, а учитељица/учитељ бележи план њиховог

излагања на табли.
План текста за причу „Дан када је јутро било слово”
1. Приповедач (особа која прича причу) се сећа јутра 1. септембра када је пошао у
школу.
2. Дечак од узбуђења, страха и радости није могао да спава.
3. Тог јутра, док се спремао да пође у школу, дечак је био узнемирен, уплашен и
усхићен.
4. Док је ишао у школу, дечак је имао утисак да га река и птице поздрављају и радују се
његовом поласку у школу.
5. Школу је дечак доживео као најлепше место (храм слова) у којем је упознао другаре
и научио да чита и пише.
6. Дечак се и после 37 година сећа 1. септембра као најрадоснијег догађаја у свом
животу.
Завршни део (5 минута)
Ученици илуструју причу на свој начин. Цртежи свих ученика се стављају на пано у
учионици.
Ученици добијају задатак да се припреме за говорну вежбу: Тог дана сам се баш
уплашио/уплашила.
527
Препричавање приче по избору
План текста за причу „Ноћни ћошак”

1. Дечак се у детињству плашио мрака, а посебно звукова који су ноћу допирали из
загонетног ћошка.
2. Ноћни ћошак је био омиљено место у стану у којем се дечак осећао посебно и чувао
је у њему драгоцене предмете и играчке.
3. Ноћни ћошак је био место у које је са сестром одлазио по казни.
4. Дечакова сестра је знала да се освети дечаку тако што му је причала страшне приче
док су боравили у ћошку.
5. Дечак се ноћу будио и стрепео од звукова који су допирали из ћошка и страшних
представа које су сестрине приче оживеле у његовом сну.
6. Кад се појаве први сунчеви зраци, страх изгубе и дечак и његова сестра.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
528

Наставна јединица Говорна вежба: Тада сам се баш уплашио/уплашила
Наставне методе монолошка метода, дијалошка метода
Наставна средства План за говорну вежбу
Образовни циљеви  Оспособљавање ученика да самостално (својим
речима) причају на задату тему и говоре о својим
доживљајима.
 Развијање код ученика спремности да објективно
сагледају себе и искрено описују свој доживљај
света који их окружује.
упоређивања и доказивања. Развијање љубави
према лепој речи и усменом казивању. Богаћење
речника.
Ученици су у стању да учтиво учествују у вођеном и
слободном разговору и усмено причају о
доживљајима.
Образовни стандарди 1СЈ.0.1.1; 1СЈ.0.1.2; 1СЈ.0.1.5; 1СЈ.0.1.6.
Кључни појмови причање, страх, догађај, осећања, размишљања
разговор, слуша, мотивише ученике, прати и
Активности ученика Слуша, излаже, учествује у разговору
Међупредметне Комуникативна, за сарадњу, естетска, дигитална,
компетенције решавање проблема
Корелација Грађанско васпитање, Свет око нас, Ликовна култура
529
Мотивисање ученика за рад

Да би се мотивисали ученици за рад, учитељица/учитељ им прочита текст из „Озбиљно
смешне књиге“ у којем је на духовит начин описан разговор маме и малог Неше.
Машта
Петогодишњи Неша каже својој мами, пред спавање:
– Мама, плашим се вештице која лети на метли, злог чаробњака који децу претвара
у жабе, бабароге која живи у пећини и летећег змаја који отима децу.
– Немој да се плашиш, мамино злато, та бића постоје само у машти!
– Ја се у машти њих и плашим.
(Александар Чотрић, „Озбиљно смешна књига“, страна 23)
Учитељица/учитељ подстиче ученике на разговор о Нешиним и дечјим страховима и

начинима њиховог превазилажења подстицајним питањима и радним налозима са
сарадничким императивом.
1. Чега се плаши мали Неша?
2. Коме се он исповеда?
3. Како мама покушава да утеши Нешу?
4. Шта вам је у наведеном тексту било смешно?
5. Испричајте чега сте се ви плашили у детињству.
6. Сетите се неког догађаја када сте се баш уплашили. Коме сте се обратили за помоћ?
Данас ћемо разговарати о догађајима који су у вама побудили непријатно осећање

страха и узнемирености.
Учитељица/учитељ записује наслов наставне јединице на табли, а ученици бележе у
свеске.
Наставна јединица
Тада сам се баш уплашио/уплашила
Додатно за учитељице/учитеље
Важна одлика психичког живота и понашања јесте свест о себи или самосвест. Она се
испољава у свесности о властитим доживљајима. Свест о себи део је структуре сваке
личности, сваке особе, и значајно доприноси томе које ће се црте личности формирати,
како ће се наша својства испољити и која ће се развијати. Свест о себи – знање о
властитим доживљајима и оцене властитих својстава, значајна је за формирање и развој
личности детета. Разговор о страховима које ученици поседују представља значајну
тему за разумевање њихових стварних или имагинарних узрока. Важно је на часу
направити разлику између реалног страха од стварно опасних ситуација или бића
530
(страх од змија, ајкуле, земљотреса, пожара) и претеран страх од непостојећих бића,
измишљених ситуација и појава.
Ученици самостално причају о догађају у којем су се посебно уплашили. Док излажу,

они се држе теме, јасно структурирају казивање (уводни, средишњи и завршни део
казивања), добро распоређују основну информацију и додатне информације, издвајају
значајне сегменте и занимљиве детаље.
У уводном делу излагања ученици настоје да заинтересују слушаоце за предмет
излагања. Важно је да увод буде кратак и занимљив.
Средишњи део излагања је најдужи и најважнији. У њему се на занимљив начин
приповеда о догађају који је ученике уплашио, приказује се време и место где се
догађај одиграо и ко су учесници тог догађаја. Догађаји се приказују један за другим у
њиховом временском току (прво се говори шта је претходило том догађају, на који
начин су реаговали, шта је представљало врхунац радње када су били највише напети, а
потом како су превазишли свој страх и ко им је све у томе помогао).
Причање би требало да буде живописно, хронолошко и логичко. Појединости које се
описују требало би да буду сликовито и живописно описане како би се на најбољи
начин истакла посебност догађаја о којем се прича. Требало би говорити о:
 предметима и појавама који се везују за тај догађај;
 људима и животињама који се појављују тада;
 мислима и осећањима ученика.
Ученици настоје да испричају ток догађаја од његовог почетка до краја тако да истакну
битне, важније моменте у том догађају и доминантно осећање које је тај догађај
побудио у њима.
Завршни део излагања садржи главне мисли ученика и разлоге због којих се и сада
сећају тог догађаја.
Учитељица/учитељ подстиче ученике да током излагања своја размишљања и осећања
изражавају јасним реченицама, на језгровит и разумљив начин, осмишљеном и
правилном употребом речи у њима. За причање је важна живост казивања. Она се
постиже правилном употребом глагола и њихових облика у садашњем, прошлом и
будућем времену.
Учитељица/учитељ даје сугестије о излагању ученика. Истиче на који начин би

излагање могло да буде још занимљивије, а прича уверљивија, указује на добре
сегменте излагања.
Ученици добијају задатак да илуструју догађај о којем су приповедали.
531
Причање о догађају
Тема: Тада сам се баш уплашио/уплашила

Увод: место и време када се догађај одиграо, учесници у њему
Разрада: развој догађаја по реду, причање о најузбудљивијем моменту
Расплет: Опис осећања и размишљања ученика и разлога због којег га се сећа.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
532

Наставна јединица „Пролеће”, Воја Царић
Облици рада фронтални, индивидуални
Наставна средства Читанка Реч по реч, страна 81, мултимедијални PDF
Образовни циљеви  Поступно увођење ученика у доживљавање и разумевање
песме. Успостављање паралелизма између природе и
света деце.
 Развијање код ученика интересовања за поезију за децу.
Неговање радозналости код деце и љубави према
природи.
лепој речи и рецитовању. Вежбање читања са
разумевањем и богаћење речника.
Ученик је у стању да: активно слуша и разуме садржај
књижевноуметничког текста који му се чита; чита, правилно
и са разумевањем; проналази информације експлицитно
изнете у тексту; усмено описује ствари и појаве из
непосредног окружења.
Образовни стандарди 1СЈ.1.2.2; 1СЈ.1.2.5; 1СЈ.1.2.8; 1СЈ.1.5.4; 1СЈ.2.2.10.
Кључни појмови песма, стих, природа, пролеће
Активности Осмишљава и организује рад, започиње и води разговор,
наставника чита, слуша, мотивише ученике, прати и процењује њихов
рад
Активности ученика Слуша, учествује у разговору, анализира, црта, чита, пише
Корелација Свет око нас, Ликовна култура, Музичка култура
533

Учитељица/учитељ подстиче ученике на разговор о годишњим добима и месецима
подстицајним питањима:
1. Који је сада месец?
2. Које годишње доба је почело 21. марта?
3. Које годишње доба претходи пролећу?
4. По чему је пролеће посебно годишње доба?
5. Како се ти осећаш кад дође пролеће?
6. Наведи игре којима волиш да се играш у пролеће.

Данас ћемо читати песму „Пролеће” Воје Царића и разговарати о њој.
Учитељица/учитељ записује наслов песме и име и презиме аутора на табли, а ученици
Док учитељица/учитељ бележи наставну јединицу на табли, ученици слушају музичку
композицију Пролећни валцер Ф. Шопена.
Учитељица/учитељ подстиче ученике да слушајући музику замисле пролеће које је
дочарано композицијом.
Изражајно и интерпретативно читање песме
534
Дигитални Звучни запис: Пролеће
Штампани Интерпретативно читање: учитељица/учитељ чита песму, а ученици
пажљиво слушају. Учитељица/учитељ се труди да ученици доживе песму
и разумеју њено значење.
Након читања песме, учитељица/учитељ подстиче ученике да прочитају песму у себи

још једном и саопште речи које су им непознате. Ученици ће навести речи:
креће – долази
зажубори – почиње да жубори, потекне жуборећи
змај – дечја играчка од папира коју, везану за канап, деца пуштају да лети на ветру
осути се – расцветати се
Након тога, прави се психолошка пауза, како би ученици своје утиске и доживљаје
исказали приликом интерпретације.
Разговор о непосредном доживљају песме

и осећањима које је у њима побудила ова песма.
1. Како вам се допала ова песма?
2. Који стих вам је у песми најлепши?
3. Како деца проводе време у пролеће?
4. У чему она највише уживају?
5. Запазите како је описан долазак пролећа.
6. Шта се у природи изменило због топлих дана?
7. Шта раде пчеле?
8. На који начин оне доприносе цветању биља?
9. Како се деца осећају у пролеће?
10. Објасните како су то топли дани изменили свет.
11. Прочитајте последње стихове у песми. Шта мислите да ли деца жале за зимом?
Ученици ће истаћи да је пролеће једно од најлепших годишњих доба и да га одликују

лепи дани, расцветана, оживљена и распевана природа и расположени људи. Пролеће
почиње с песмом. Свуда се чује жубор вода, цвркут птица, дечја граја. Биљке су
процветале, а лишће је олистало. Ужурбане и вредне пчеле сакупљају мед и доприносе
опрашивању биља. Деца су срећна, расположена, насмејана, разиграна, уживају у
играма у природи (трче за лоптом, друже се, пуштају змаја). Деца не жале за зимом зато
што сад могу много више времена да проведу на ваздуху у дугом и топлом дану.
Ученици решавају задатке у вези са разумевањем годишњих доба. Ученици повезују

годишња доба са одговарајућим предметима.
Дигитални Задатак 1: Повезивање предмета са годишњим добима у којима се

користе
Штампани Допуњавање реченице у читанци Реч по реч на страни 81.
Ученици објашњавају значење допуњене реченице.
535
Ученици имају задатак да напишу неколико реченица о пролећу. Учитељица/учитељ

подстиче ученике да употребе речи које дочаравају боје, звуке, мирисе пролећа, као и
осећања која ово годишње доба буди код њих. Ученици могу и да илуструју свој
доживљај песме.
Воја Царић
„Пролеће”
Тема: Долазак пролећа
Поруке: У пролеће су људи расположени због лепих и сунчаних дана. У пролеће деца и
људи проводе више времена напољу у игри и раду.
Карактеристике пролећа: дани су сунчани и дужи, ласте се враћају, природа оживи,
цвеће се расцвета, људи су расположени и вредни, деца уживају у разноврсним играма
у природи.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
536

Наставна јединица „Пролетња зора”, Војислав Илић
уџбеник, дигитални садржаји уз Читанку, фотографије
природи.
Кључни појмови песма, стих, природа, пролеће, зора
рад
537

Учитељица/учитељ показује ученицима слике изласка сунца и зоре и подстиче ученике

на разговор подстицајним питањима:
1. Које доба дана је зора?
2. На којој страни света сунце излази?
3. Опишите како изгледа небо када се буди дан.
Фотографије зоре и буђења дана у пролеће (Прилог 1)
Данас ћемо читати песму „Пролетња зора” Војислава Илића и разговарати о њој.
Дигитални Звучни запис Пролетња зора

пажљиво слушају. Читајући песму, учитељица/учитељ се труди да
ученици доживе песму и разумеју њено значење.
538

још једном и саопште речи које су им непознате. Ученици ће навести речи:
зора – најранији део дана, свитање
рујна – жућкастоцрвена, риђа, руменкаста
поветарац – благ ветрић
леће – лети
јека – ехо, потмули шум, хука, бука
разлежу се – распростиру се
надимљу се – шире се
руди – постаје црвенкаста, добија румену боју, румени
Разговор о непосредном доживљају и разумевању песме

и осећањима које је у њима побудила ова Илићева песма и да покажу како су је
разумели.
1. Шта се све у природи пробудило у зору?
2. Опишите како замишљате пробуђено цвеће.
3. Који се све гласови чују у природи?
4. Именујте жива бића која се оглашавају у песми.
5. Чиме су прекривена поља?
6. Кога песник буди овом песмом?
7. Ко доноси деци здравље и весеље?
8. Како то чини?
Зора представља почетак дана. Почиње изласком сунца на истоку. Са зором буде се
људи, инсекти (пчеле), биље (цвеће), ветар. Пролетњи дан почиње песмом радника на
пољу, жубором поточића и радосним активностима људи. Песник позива децу да
устану и искористе лепе пролетње дане на прави начин.
Ученици решавају задатке у вези са разумевањем песме.
Дигитални Задатак: Пролетња зора


осећања која ово годишње доба буди код њих. Ученици могу и да илуструју свој
доживљај песме.
539
Војислав Илић
„Пролетња зора”
Тема: Јутро у пролеће
Поруке: У пролеће су људи расположени због лепих и сунчаних дана. У пролеће људи
проводе више времена напољу у раду. Песник позива децу да се пробуде и изађу
напоље да уживају у пролетном јутру.
Опис зоре: природа се буди и оживи, роса умива биље, људи су расположени и вредно
раде на њивама, свуда се разлеже њихова песма и жубор воде, деца у зору спавају.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
Прилог 1
540
Прилог 2
1. Одгонетни загонетку и допуни реченицу.
Оца нема, мајку нема, а свако јутро се рађа. То је _____________.
2. Допуни реченицу:
а) Што можеш данас, не остављај за _________________.

б) Једна ласта не чини ____________________.
в) Моја кућица – моја ____________________.
г) Свуда пођи, кући ___________.
д) Договор кућу ______________.
ђ) Пријатељ се у ______________ познаје.
е) Од ината нема ____________ заната.
Решење: 1. сунце; 2. а) сутра. б) пролеће, в) слободица, г) дођи, д) гради, ђ) невољи, е)
горег.
541

Наставна јединица „Ветар сејач”, Мира Алечковић
уџбеник, дигитални садржаји уз Читанку, фотографије
природи.
Кључни појмови песма, стих, природа, пролеће, зора
рад
542
Учитељица/учитељ подстиче ученике на разговор о врсти ветрова које познају

подстицајним питањима.
1. Објасните шта је ветар.
2. Које све врсте ветрова познајете?
3. Како се називају ветрови који дувају у пролеће?
4. Због чега је ветар потребан природи?
5. Шта се дешава на ливади кад дува ветар?
Ветар је кретање ваздуха. Понекад се ваздух креће споро и ствара слаб ветар, а понекад
брзо и ствара јаке вертове. Врсте ветрова су: поветарац, лахор, бура, кошава, олуја,
ураган, торнадо. У пролеће дува поветарац. То је благ, топао ветар. Он омогућује да се
разнесе поленов прах и опраши биље. Ветар уклања штетне издувне гасове из града.
Мотивација за час
Учитељица/учитељ пушта звукове различитих ветрова и подстиче ученике да

замишљају природу док они дувају.
Фотографије: поветарац, ураган, торнадо, олуја. (Прилог 1)
543
Данас ћемо читати песму „Ветар сејач” Мире Алечковић и разговарати о њој.

Дигитални Звучни запис: Ветар сејач

још једном и саопште речи које су им непознате. Ученици ће навести речи: дограбити
– дохватити;
зрак – ваздух;
булка – црвени цвет дивљег мака.
 Учитељица/учитељ подстицајним питањима мотивише ђаке да разговарају о

утисцима и осећањима које је у њима побудила ова песма.
1. Како је песникиња назвала ветар?
2. Објасните зашто га је тако назвала.
3. У које годишње доба дува „ветар сејач”?
4. Које се биљке помињу у песми?
5. Објасните како то ветар сеје ливаде.
6. Шта је биљкама потребно да проклијају?
7. Запазите које се боје помињу у песми.
8. Објасните зашто песникиња каже да он „цвеће веје”.
9. Шта би се догодило са биљкама да нема ветра?
 Ученици ће навести да песникиња ветар назива сејач због тога што он доприноси да
се полен који се налази на цвету пренесе од прашничких кеса једног цвета до жига
тучка другог цвета исте врсте. На тај начин се у природи врши опрашивање
(преношење полена) и биљке се тако размножавају. У песми се описује како ветар
преноси бело семе жутог маслачка и црно семе црвене булке. Девојчица Неда је
раздрагана због тога што ветар дува и омогућава цвећу да се развије. Ношење белих
латица цвећа, полена и семенки Неду подсећа на падање белог снега. Ветар то
пажљиво чини да би нежно цвеће сачувао и заштитио.
544
Дигитални Задатак: Ветар сејач
Штампани Задатак: Илустровање песме
Ученици добијају задатак да илуструју Неду и описану ливаду по којој ветар разноси
латице, полен и семење цвећа. Док илуструју свој доживљај песме, води се кратак
разговор о томе шта би се догодило са биљкама да нема ветра у пролеће и по чему они
памте пролеће.

осећања која ово годишње доба буди код њих.
Мира Алечковић
„Ветар сејач”
Тема: Опрашивање биљака ветром

Поруке: Пролетни ветар је значајан за опрашивање биљака.
Ветар је кретање ваздуха.
Ветар преноси полен са цвета на цвет и омогућава опрашивање биља. То исто чине и
пчеле и неке животиње.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
Прилог 1
545
Наставна област Језичка култура – писање
Наставна јединица Описивање природе у пролеће
Наставне методе монолошка метода, метода запажања и показивања,
текстовна метода
Наставна средства Читанка Реч по реч, стране 80, 81 и 83, мултимедијални
PDF уџбеник, дигитални садржаји уз Читанку
Образовни циљеви  Оспособљавање ученика да самостално писано
описују природу. Оспособљавање ученика да
уочавају, доживљавају и пишу о природи лепе описне
реченице, кратке и јасне. Навикавање на уредност и
прегледност написаних самосталних радова.
Примењивање правописних правила и неговање
правилног односа према туђем раду.
 Развијање код ученика љубави према природи и
њеним лепотама. Неговање и развијање љубави према
стваралаштву.
упоређивања и доказивања. Богаћење речника
ученика.
Ученици владају основном техником читања и писања
ћириличког текста. Ученици описују природу и
примењују основна правописна правила. Ученици учтиво
учествују у вођеном и слободном разговору и пажљиво
слушају саговорнике.
Образовни стандарди 1СЈ.0.1.1; 1СЈ.0.1.5; 1СЈ.1.3.1; 1СЈ.1.3.3; 1СЈ.2.3.4;
1СЈ.2.3.7.
Кључни појмови Описивање, план састава, увод, разрада, закључак
Активности наставника Осмишљава и организује рад, започиње и води разговор,
чита, слуша, мотивише ученике, прати и процењује
њихов рад
Активности ученика Слуша, учествује у разговору, анализира, чита, пише
546
У уводном делу часа учитељица/учитељ најављује наставну јединицу и упознаје

ученике са појмом описа и његовим карактеристикама.
Усвајање новог књижевнотеоријског појма

Описивање је сликање речима. Можемо да описујемо изглед ствари, бића, природе,
простор, звуке, мирисе и боје. Опис природе се назива пејзаж. Опис одговара на
питање Какво је нешто? или Какав је неко?. Опис је увек заснован на одговарајућем
избору појединости, али се на крају добија утисак целине.
На пример: Ливада је зелена, цветна, сунчана и драга.
 Ученици наводе значајне појединости како би описали своју улицу.
На пример: Улица је тиха, забачена и споредна.
Улица је прометна, главна и бучна.
Ученици описују изглед свог краја у пролеће.

Учитељица/учитељ им скреће пажњу да је приликом описивања важно да представе
најзначајније карактеристичне појединости тог годишњег доба које запажају у свом
крају (разгранато дрвеће, мноштво боја, жубор потока или реке, бескрајан видик, звуке
птица и шум поветарца, изглед драгог предела у природи). Помоћу таквих појединости
сликовито ће приказати изглед природе, предела, вегетације, чулне утиске (примљене
видом, слухом, мирисом), покрете у пределу и кретање бића (птица, животиња и људи).
Важно је подстицати ученике да приликом описивања дају лични став према ономе што
описују. Учитељица/учитељ их подстиче да наведу и своја осећања и расположења
подстакнута тим пролећним пределом. Захваљујући томе њихов опис ће деловати
уверљиво и сугестивно за читаоца.
За добар опис важан је добар распоред карактеристичних појединости.
Учитељица/учитељ бележи план могућег описа на табли.
План описивања парка у пролеће
1. Парк је оживео
а) Изглед парка из даљине. Парк је обасјан сунцем. Небо је плаво и ведро. Ветар
ћарлија.
б) Опис самог парка
У парку се налази зелено дрвеће са расцветалим крошњама. Разнобојно цвеће
процветало је на трави. Сунце обасјава свеже обојене клупе и покошену траву.
2. Парк је пун људи, деце и животиња
а) Опис изгледа људи и деце у парку
Деца се љуљају у парку, беру цвеће и праве венчиће. Дечаци пуштају змаја или се
играју жмурке, а девојчице се играју између две ватре или школице. Старији ђаци
547
убацују лопту у кош. Пензионери седе на клупама и читају новине или играју шах.
Маме возе бебе у колицима.
б) Опис изгледа животиња и птица
Јато врана гаче у крошњама. Врапци скупљају мрвице испод клупа. Пролазници хране
голубове. Птице раздрагано цвркућу. Пси трче и лају. Једна мачка се сунча на сунцу.
3. Моје мисли и осећања
а) Радосно осећање због доласка пролећа
б) Задивљеност лепотом природе у пролеће и срећа што ће пролећни сунчани дани
потрајати
Ученици описују према задатом плану и пишу реченице у свескама.
Ученици илуструју причу на свој начин. Цртежи свих ученика се стављају на пано у
учионици.
Ученици добијају задатак да се припреме да на идућем часу прочитају састав који су
написали.
Описивање природе у пролеће

План описивања парка у пролеће
1. Парк је оживео
а) Изглед парка из даљине. Парк је обасјан сунцем. Небо је плаво и ведро. Ветар
ћарлија.
б) Опис самог парка
2. Парк је пун људи, деце и животиња
а) Опис изгледа људи и деце у парку
б) Опис изгледа животиња и птица
3. Моје мисли и осећања
а) Радосно осећање због доласка пролећа
б) Задивљеност лепотом природе у пролеће и срећа што ће пролећни сунчани дани
потрајати

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
548

Датум одржавања
Наставна област Језичка култура
Наставна јединица Пролеће је стигло у мој крај – читање реченица и
разговор о њима
Наставне методе монолошка метода, метода запажања и показивања,
текстовна метода
Наставна средства Радови ученика
Образовни циљеви  Оспособљавање ученика да самостално писано описују
природу. Оспособљавање ученика да уочавају,
доживљавају и пишу о природи лепе описне реченице,
кратке и јасне. Навикавање на уредност и прегледност
написаних самосталних радова. Примењивање
правописних правила и неговање правилног односа
према туђем раду.
 Развијање код ученика љубави према природи и њеним
лепотама. Неговање и развијање љубави према
стваралаштву.
упоређивања и доказивања. Богаћење речника ученика.
Ученици су у стању да активно слушају и разумеју садржај
текста који им се чита; читају, правилно и са разумевањем;
пишу уредно кратке и јасне реченице; пристојно и одмерено
коментаришу туђ и свој рад; примењују правописна правила.
Образовни стандарди 1СЈ.0.1.1; 1СЈ.0.1.5; 1СЈ.1.3.1; 1СЈ.1.3.3; 1СЈ.2.3.4; 1СЈ.2.3.7.
Кључни појмови значајне појединости (боје, мириси, звуци пролећа), опис
рад
Корелација Свет око нас, Ликовна култура
549
Учитељица/учитељ проверава да ли су ученици урадили домаће задатке. Прегледа

њихове радове и коригује грешке.
Учитељица/учитељ најављује ученицима наставну јединицу и мотивише их за рад.
Данас ћемо читати и уживати у вашем доживљају пролећа.
Да би ученици могли правилно и успешно да коментаришу радове својих вршњака,

неопходно је да се утврде критеријуми по којима ће се процењивати успешност описа.
У реченицама се описују боје, звуци, значајне појединости пролећа и осећања која они
буде код њих.
Реченице су јасне и кратке. Рукопис је уредан. Ученици примењују научена правописна
правила (велико слово на почетку реченице, приликом писања имена и презимена људи
и назива градова и села). Писање тачке, упитника и узвичника у зависности од врсте
реченица.
 Ученици се самостално јављају и читају своје радове. Настоје да разговетно и течно
прочитају реченице које су написали.
 Након читања, остали ученици коментаришу њихове описе. Најуспешније реченице
учитељица/учитељ записује на табли.
Учитељица/учитељ коментарише радове ученика и даје сугестије за писање побољшане

верзије рада. Учитељ истиче да се читањем књига, песама и прича богати речник
ученика и постиже боље усмено и писано изражавање.
Научити једну песму о пролећу напамет. Ученици могу да изаберу коју ће песму из
читанке Реч по реч научити напамет.
Описивање природе
Писање реченица на тему: Пролеће је стигло у мој крај
550
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
551

Наставна област Kњижевност
Наставна јединица „Цртанка”, Стеван Раичковић
Наставна средства Читанка Реч по реч, стране 48 и 49, мултимедијални PDF
уџбеник, дигитални садржаји уз Читанку, цртежи и
фотографије
стваралаштва деце.
Неговање радозналости и креативности код ученика.
Кључни појмови песма, песник, цртеж, стваралаштво, боје
рад
Активности ученика Слуша, учествује у разговору, анализира, црта, чита, пише,
решава задатке
Међупредметне Комуникативна, за сарадњу, естетска, дигитална, решавање
компетенције проблема

552
 Учитељица/учитељ започне цртање на табли кредама у боји и позива ученике да

заједно осмисле цртеж. У зависности од инспирације ученика, у уводном делу часа
креираће заједнички цртеж.
 Учитељица/учитељ подстиче ученике на разговор о стваралаштву ученика
1. Шта волите да цртате?
2. Које боје углавном користите?
3. Објасните зашто су вам те боје омиљене.
4. Какав цртеж вам најчешће привлачи пажњу?
5. Шта радите са цртежима које у слободно време нацртате?
Деца овог узраста радо цртају и сликају. У томе их треба подржавати, јер ликовно
изражавање помаже у исказивању осећања и расположења ученика. Док цртају, они
развијају пажњу и прецизност, вежбају фину моторику прстију шаке која је важна за
графомоторику и користи се приликом писања слова. Цртањем и сликањем ученици
увежбавају спретност, сигурност и истрајност.
Данас ћемо читати песму „Цртанка” Стевана Раичковића и разговарати о њој.
Док слушате изражајно и интерпретативно читање учитељице/учитеља,

замишљајте цртеж који је осликан речима.
553
Дигитални Звучни запис: Цртанка


још једном и саопште речи које су им непознате. Ученици ће навести речи: пловка –
патка; проја – кукурузни хлеб.

1. Шта све жели песник да наслика?
2. Које све боје користи за своје цртеже?
3. Шта жели да наслика жутом бојом?
4. А шта ће све обојити црвеном?
5. Шта је све насликано у песми?
6. Како је он, на основу избора боја, расположен док црта?
7. Којом бојом песник боји небо и воду?
8. Коју боју користи да би осликао траву и лишће?
9. Објасните шта значи кад се каже „ставити тачку на нешто”.
Песник воли да ствара и ужива да бојама осликава своју цртанку. Он је маштовит и

користи разноврсне боје како би оживео замишљени свет: жутом боји проју и сунце,
плавом – небо и воду, зеленом оживљава траву и листове на дрвећу, црвеном боји цреп
и лубенице, белом – цвет за пчелу и две грудве снега, а црном црта срну, боји мачку и
ставља тачку на свој цртеж.
Избор боја показује да он подражава свет на реалистичан начин и да се избором боја
(светле и јарке боје) показује његово ведро расположење и задовољство због стварања.
Дигитални Задатак: Цртанка

Штампани Задатак: Илустровање песме
Учитељица/учитељ подстиче ученике да нацртају слику која је описана у песми и обоје

је оним бојама како је то учинио песник.
554
Учитељица/учитељ њихове цртеже поставља на пано у учионици. На тај начин одаје се
признање њиховом стваралаштву.
Стеван Раичковић
„Цртанка”
Тема: Цртање и сликање

Поруке: Уживамо у цтрању и сликању. Цртање нам помаже да створимо слику коју смо
замислили.
Илустрација ученика
555

Наставна јединица „Сликар”, Бранислав Лазаревић
уџбеник, дигитални садржаји уз Читанку, цртежи и
фотографије
стваралаштва деце.
Неговање радозналости и креативности код ученика.
Кључни појмови песма, песник, цртеж, стваралаштво, боје
рад
556
Учитељица/учитељ започне цртање на табли кредама у боји и позива ученике да

заједно осмисле цртеж. У зависности од инспирације ученика, у уводном делу часа
креираће заједнички цртеж.
Учитељица/учитељ подстиче ученике на разговор о стваралаштву ученика
1. Шта волите да цртате?
2. Које боје углавном користите?
3. Објасните зашто су вам те боје омиљене.
4. Какав цртеж вам најчешће привлачи пажњу?
5. Шта радите са цртежима које у слободно време нацртате?
6. Опишите неки догађај из детињства у којем сте били маштовити.
Деца овог узраста радо цртају и сликају. У томе их треба подржавати, јер ликовно
изражавање помаже у исказивању осећања и расположења ученика. Док цртају, они
развијају пажњу и прецизност, вежбају фину моторику прстију шаке која је важна за
графомоторику и користи се приликом писања слова. Цртањем и сликањем ученици
увежбавају спретност, сигурност и истрајност.
557
Данас ћемо читати песму „Сликар” Бранислава Лазаревића и разговарати о њој.
Док слушате изражајно и интерпретативно читање учитељице/учитеља,
замишљајте цртеж који је осликан речима у песми.
Дигитални Звучни запис: Сликар

 Након читања песме, учитељица/учитељ подстиче ученике да прочитају песму у

себи још једном и саопште речи које су им непознате. Ученици ће навести реч:
смишљеност – оригиналност, маштовитост
 Након тога, прави се психолошка пауза, како би ученици своје утиске и доживљаје

1. Шта дечак слика?
2. Шта је све на његовој слици необично нацртано?
3. Замисли слику коју је он насликао и опиши је.
4. Како одрасли доживљавају његово стваралаштво?
Мали сликар воли да ствара и веома је маштовит. Он слика свет који реално не постоји:
коња са дванаест ногу коме је шешир ставио на реп уместо на главу.
Дигитални Задатак :Сликар

Штампани Цртање необичног цртежа у свесци.
 Учитељица/учитељ подстиче ученике да нацртају необичан цртеж попут малог

сликара у песми и обоје омиљеним бојама.
 Учитељица/учитељ цртеже ученика поставља на пано у учионици. На тај начин
одаје признање њиховом стваралаштву.
558
Бранислав Лазаревић
„Сликар”
Тема: Необичан цртеж малог сликара

Поруке: Сликање нам пружа могућност да створимо свет који стварно не постоји. Док
сликамо уживамо у свим раду.
Илустрација ученика

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
559

Наставна област Језичка култура – писање и читање
Наставна јединица Машта може свашта – писање, цртање, бојење
Облици рада групни рад
Наставне методе метода запажања и показивања, текстовна метода,
монолошка метода
Наставна средства Радови ученика
Образовни циљеви  Оспособљавање ученика да самостално стварају.
Навикавање на уредност и прегледност написаних
реченица. Примењивање правописних правила.
 Неговање и развијање љубави према стваралаштву.
упоређивања и доказивања. Богаћење речника ученика.
Ученици су у стању да активно слушају и разумеју садржај
текста који им се чита; читају, правилно и са разумевањем;
пишу уредно кратке и јасне реченице; пристојно и одмерено
коментаришу туђ и свој рад; примењују правописна правила.
Кључни појмови реч, реченица, цртеж, машта
рад
Међупредметне Комуникативна, за сарадњу, дигитална, решавање проблема
560
Учитељица/учитељ дели ученике у четири групе. Саопштава им да ће свака група

имати задатак да на креативан начин уради задатак.
Учитељица/учитељ најављује наставну јединицу: Машта може свашта. Сваку групу

чини пет ученика. Учитељица/учитељ праве уједначене групе, тако да у свакој буде
неко ко уме лепо да пише, чита и црта. Чланови групе решавају задатке на задату тему.
 Учитељица/учитељ записује наслов наставне јединице и даје наставне листове за
сваку групу.
Прва група: Допуните разговор Ивана, Ненада, Нине и Саре уписивањем изостављених
реченица. (Прилог 1)
Друга група: Замислите и опишите залазак сунца у пет реченица. (Прилог 2)
Трећа група: Замислите и опишите необичну животињу на занимљив начин. Нека ваш
опис садржи пет реченица. (Прилог 3)
Четврта група: У шуми је било пуно неке чаробне лепоте. Опишите чудесну шуму у пет
реченица. (Прилог 4)
Ученици раде у групи. Договарају се међусобно, јер ће на крају часа представљати

заједнички рад. Требало би да на маштовит начин осмисле задатак који су добили. Кад
свака група заврши задатак, заједно га представљају.
Завршни део (15 минута)
Ученици добијају задатак да илуструју радове које су замислили и описали.

Представљање радова у групи.
Прва група црта Ненада, Ивана, Нину и Сару у зоолошком врту међу животињама.
Друга група црта залазак сунца. Трећа група црта необичну животињу, а четврта
чудесну шуму. Ученици цртеже боје различитим бојама. Ученици су успешно
остварили задатак уколико су оригинални, маштовити и креативни. Радови ученика
треба да буду уредни, прегледни и пажљиво обојени.
Стваралаштво ученика
писање, цртање, бојење
Тема: Машта може свашта

Радови ученика писани и илустровани.
561
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
Прилог 1
Ненад: Када идемо на излет?
Сара: _______________________________________________________
Иван: Радујем се што ћемо посетити зоолошки врт у Београду.
Нина: _____________________________________________________
Иван: Жирафа. А теби, Саро?
Сара: Ја обожавам мајмуне!
Ненад: _____________________________________________________
Иван: ______________________________________________________
Сара: А ја их се плашим!
Ненад: ____________________________________________________
562
Прилог 2
Залазак сунца је био тако диван да се не може описати. Покажите да може.
Замислите и опишите залазак сунца у пет реченица.
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
Прилог 3
Замислите и опишите необичну животињу на занимљив начин.
Нека ваш опис садржи пет реченица.
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
Прилог 4
У чудесној шуми је било пуно неке чаробне лепоте.

Опишите чудесну шуму у пет реченица.
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
563
Прилог 5
Недељно јутро на пијаци.

Опишите изглед пијаце у пет реченица.
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
564

Наставна јединица Рецитовање обрађених песама о пролећу
Врста (тип) часа Провера знања
Наставне методе Монолошка метода, дијалошка метода, текстовна метода
Циљеви часа  Поступно увођење ученика у самостално читање,
доживљавање и разумевање песме. Увежбавање и
усавршавање гласног читања (правилног, логичког,
изражајног) и читања у себи (доживљајног, усмереног и
истраживачког).
Поступно и систематично оспособљавање ученика да
тумаче идеје у песми и аргументују их. Развијање
осећања за естетске вредности у песми.
 Развијање љубави према лепој речи и рецитовању.
Ученик напамет говори краће књижевне текстове (песме) и
слуша интерпретативно читање и казивање песама ради
разумевања и доживљавања.
Образовни стандарди 1СЈ.0.1.3; 1СЈ.2.2.1.
Кључни појмови песма, песник, наслов, стих, рецитовање
Активности Осмишљава, започиње и води разговор, слуша, мотивише
наставника ученике и прати њихов рад
Активности ученика Слуша, учествује у разговору, анализира, пише, црта,
образлаже мишљење, сарађује
565
Ученици су за домаћи задатак имали да науче једну од три наведене песме о пролећу
које се налазе у њиховим читанкама („Ветар сејач”, „Пролеће” или „Пролетња зора”).
Учитељица/учитељ иде од једног до другог ученика, носи корпу, а они затворених
очију извлаче папирић са бројем када ће излагати. Када добију свој број, преслишавају
се у себи још једном песмe коју ће рецитовати.
Ученици изражајно рецитују научене песме о пролећу по избору: „Ветар сејач”,

„Пролеће” или „Пролетња зора”.
Рецитовањем треба да дочарају описани предео и бића у њему. У зависности од
садржаја песме, истицаће речи које су носиоци реченичног акцента (пролеће, крај,
ласта, рода, вода, змај, цвет; зора, пчеле, цвеће, роса, небо, поточић; ветар, семење,
балончић, Неда, булке). Ученици ће правити мању паузу после запете, а већу после
тачке. У складу са ритмом песме успориће или убрзати говор, повисити или снизити
тон.
Док један ученик рецитује, други га слушају, коментаришу успешност изражајног
рецитовања и похвале упућују једни другима.
Самопроцењивање изражајности и усвојености рецитације. Ученици треба да прате
како напредују и да истакну шта су боље остварили у рецитовању него раније. На
пример: савладали су страх од јавног наступа, умеју да наставе да рецитују и уколико
погреше.
Ученици илуструју најзанимљивији део из песме коју су рецитовали.
Рецитовање песама о пролећу
Наслови песама: „Ветар сејач”, „Пролеће” или „Пролетња зора”

Илустрације које иду уз песме.
566
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
567

Наставна јединица „Неће увек да буде први”, Александар Поповић
доживљавање и разумевање драмског текста.
Успостављање паралелизма између света одраслих и
света деце. Ученик одређује главни догађај и ликове
(који су носиоци радње) у драмском тексту, време и
место дешавања и процењује поступке ликова са
моралног становишта. Развијање осећања за естетске
вредности драмског текста.
 Развијање код ученика интересовања за драмски текст за
децу. Поступно и систематично оспособљавање ученика
да тумаче идеје у драмском тексту и аргументују их.
Развијање позитивних особина личности: несебичности,
бриге о другима и поштења.
лепој речи и сценском извођењу драмског текста.
Увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног,
логичког, изражајног) и читања у себи (доживљајног,
усмереног и истраживачког).
уме да одреди место и време збивања у драмском тексту.
Ученик учествује у сценском извођењу текста.
1СЈ.2.2.8; 1СЈ.2.2.10; 1СЈ.3.5.4; 1СЈ.3.5.1; 1СЈ.3.5.2.
Кључни појмови драмски текст, драмска лица, време и место збивања радње
568
Активности ученика Слуша, учествује у разговору, анализира, пише, рецитује
Корелација Свет око нас, Ликовна култура, Грађанско васпитање
Учитељица/учитељ подстиче ученике на разговор о драмском тексту који су

обрађивали и омиљеним позоришним представама:
1. Сетите се дечака који се тужан и уплашен вратио из школе и испричао оцу како је
протекао његов први дан у школи. Како се зове тај драмски текст?
2. По чему се он разликује од прича и песама које смо читали и тумачили?
3. Како се зову ствараоци који изводе представу?
4. Шта они у представи носе?
5. Која вам је омиљена позоришна представа за децу?
6. Испричајте шта вам се у њој посебно допада.
Ученици ће навести да је „Први дан у школи” наслов драмског текста за децу који је
написао Бора Ољачић. Син у разговору са оцем износи своје утиске о првом
проведеном дану у школи, али испољава и нека своја размишљања и осећања.
569
Драмски текст се од песме или приче разликује по томе што се пише да би био
изведен на позорници (сцени). Ликови који учествују у приказаном догађају називају
се лица. У драмском тексту се наводи шта који лик (глумац на позорници) изговара. Он
говором и покретима лица, руку и тела тумачи лик који игра. Глумци на сцени носе
одећу која се назива костим. У драмском тексту „Први дан у школи” лица су ОТАЦ и
СИН.
Данас ћемо читати драмски текст „Неће увек да буде први” Александра Поповића и
упознати Милицу, Владу и њихову маму.
Учитељица/учитељ записује наслов драмског текста и име и презиме аутора на табли, а
ученици бележе у свеске.
Изражајно и интерпретативно читање драмског текста
Дигитални Звучни запис: Неће увек да буде први

Штампани Интерпретативно читање: учитељица/учитељ чита драмски текст, а
ученици пажљиво слушају. Читајући драмски текст, учитељица/учитељ се
труди да га ученици доживе и разумеју његово значење.
Након читања драмског текста, учитељица/учитељ подстиче ученике да прочитају текст

у себи још једном и обрате пажњу на мање познате речи које су објашњене на маргини
стране.
Учитељица/учитељ током разговора са ученицима настоји да им помогне да они
самостално открију значења мање познатих речи. Потом им објашњава значења мање
познатих речи које се у драмском тексту јављају.
Очекујемо да ће ученицима бити непозната реч грабежљив, али ће њено значење
разумети из контекста. Они ће закључити да је Влада грабежљив (онај који отима,
похлепан, себичан) зато што увек први хоће нешто да узме или уради не водећи рачуна
о другоме.
Разговор о непосредном доживљају драмског текста
Учитељица/учитељ подстицајним питањима мотивише ђаке да износе своје утиске и

осећања које је у њима побудио овај Поповићев текст.
1. Како вам се допао наведени драмски текст?
2. Испричајте шта вам је у њему било посебно занимљиво.
3. Који лик из текста вам је био најзанимљивији?
4. Које његове особине су оставиле најснажнији утисак на вас? Објасните зашто.
5. Како се брат и сестра опходе једно према другом?
6. Шта мислите о њиховом понашању?
7. Испричајте како би требало да се понашају брат и сестра.
570
Ученицима ће наведени драмски текст бити близак и моћи ће да се поистовете са
ликовима. Они ће наводити сличности између ликова и ситуација из текста и особа и
ситуација које су им познате из личног искуства. Они ће уочити да се брат Влада
намеће да увек нешто први уради (полиже фил за торту, поједе половину поморанџе).
Међутим, он не размишља о својој сестри. За разлику од њега, сестра Милица је
немоћна да се избори са њим за оно што жели и зато негодује. Међутим, када их је
мама замолила да јој помогну и оду по дрва, обоје су се ућутали, а Влада је тада
препустио Милици да се прва јави. Ученици могу закључити да када треба урадити
нешто што Милица и Влада не желе, нико од њих неће да буде први. Тиме су они
показали да нису спремни да помогну мами у обављању кућних послова. У разговору
са ученицима треба указати на то да такво њихово понашање није лепо. Ученици ће
закључити да је важно бринути о потребама других и помоћи им онда када им је помоћ
потребна и неопходна.
Код ученика треба развијати осећање правдољубивости и дужности. Тумачећи
поступке ликова и начин њиховог испољавања, ученици увиђају особине ликова. Треба
настојати да увек теже ка томе да буду добри, послушни и конструктивни у
заједничком настојању да нешто остваре за добробит свих. Хармоничне породичне
односе најчешће карактеришу: осећање радости због присуства драге особе, нежност и
брига за њу, заштитнички однос старијег брата или сестре према млађем и спремност
да се ангажује за њено добро.
Ученици увежбавају да гласно (правилно, логичко и изражајно) читају драмски текст
„Неће увек да буде први” по улогама. Током читања ученици воде рачуна о интонацији
упитних, узвичних и обавештајних реченица и њиховом правилном изговарању.
Учитељица/учитељ упознаје ученике са тим да се реченице које су наведене у
заградама у драмском тексту не читају. Оне представљају упутства глумцима и
читаоцима.
Ученици решавају задатке у вези са разумевањем драмског текста.
Дигитални Задатак: Игра

Ученици треба да науче да читају драмски текст по улогама и да се припреме за
сценско извођење текста на часу.
571
Александар Поповић
„Неће увек да буде први”
Мање позната реч:

грабежљив – онај који отима, похлепан
Тема: Расправа брата и сестре
Ликови: мама, син Влада, кћи Милица
Место где се одвија драмска радња: кухиња
Поруке текста: Није добро водити рачуна само о својим потребама. Ружно је бити
похлепан и мислити само на себе. Треба помоћи другоме када му је помоћ неопходна.
Реченице које се не читају налазе се у заградама: (Тишина.)

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
572
Прилог 1
1. Пронађи најкраћи пут да Влада стигне до чоколаде.
Чоколада
Влада
2. Пронађи најкраћи пут да Милица стигне до поморанџе.
Поморанџа
Милица
573
Решења:
1. Најкраћи пут обележен је наранџастом бојом (16 поља):
Чоколада
Влада
2. Најкраћи пут обележен је наранџастом бојом. Могућа су три пута (14 поља):
Поморанџа
Милица
574

Наставна јединица „Неће увек да буде први”, Александар Поповић – читање
драмског текста и његова сценска реализација
Облици рада групни рад, индивидуални рад, рад у пару
доживљавање и разумевање драмског текста.
Успостављање паралелизма између света одраслих и
света деце. Ученик одређује главни догађај и ликове
(који су носиоци радње) у драмском тексту, време и
место дешавања и процењује поступке ликова са
моралног становишта. Развијање осећања за естетске
вредности драмског текста.
 Развијање код ученика интересовања за драмски текст за
децу. Поступно и систематично оспособљавање ученика
да тумаче идеје у драмском тексту и аргументују их.
Развијање позитивних особина личности: несебичности,
бриге о другима и поштења.
лепој речи и сценском извођењу драмског текста.
Увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног,
логичког, изражајног) и читања у себи (доживљајног,
усмереног и истраживачког).
уме да одреди место и време збивања у драмском тексту.
Ученик учествује у сценском извођењу текста.
1СЈ.2.2.8; 1СЈ.2.5.4; 1СЈ.2.5.6; 1СЈ.3.2.7.
Кључни појмови драмски текст, место и време збивања, књижевни ликови
575
Корелација Свет око нас, Грађанско васпитање, Позоришна уметност

Учитељица/учитељ најављује наставну јединицу и позива ученике да се припреме да

изражајно, течно и разговетно прочитају драмски текст „Неће увек да буде први” и да
га на сценски начин изведу по улогама пред одељењем.
Учитељица/учитељ мотивише ученике да изражајно и јасно казују текст и да настоје да
говором у разговору дочарају улогу маме, дечака и девојчице. Они ће то успешно
постићи говорним самоиспољавањем.
Данас ћемо оживети ликове (Владу, Милицу и њихову маму) у нашој учионици.
свеске.
Назив наставне јединице: „Неће увек да буде први” А. Поповића и његова сценска
реализација
Успех у изражајном читању и казивању драмских текстова зависи од мноштва
чинилаца, од којих су најбитнији: дикција, интонација, темпо, паузе, реченични
нагласак и природни став. Док читају драмски текст, ученици правилно наглашавају
речи. Интонација прати и истиче природу и јачину осећања. Глас се према потреби
мења и прилагођава да би се истакла осећања и расположења драмских лица (напетост,
бес, љубав, брижност, радост, одушевљење). Драмски текст чита се на одговарајући
начин у складу са природом исказа. Веће паузе се праве после тачке, а мање после
запете. Ученици воде рачуна о реченичном нагласку. Приликом читања обавештајних
реченица глас спуштају на крају реченица. При читању упитних и узвичних реченица
глас подижу на крају реченица. Изражајним казивањем треба уверити слушаоце у
истинитост казивања.
Ученици изражајно и интерпретативно читају драмски текст „Неће увек да буде први”
по улогама. Том приликом ученици настоје да глумом дочарају ликове у учионици.
Они могу да се обуку у складу са тим како су замислили ликове и да имају одговарајуће
предмете, нпр., мама држи варјачу и чинију у којој меша фил.
576
 Након сценског извођења драмског текста неколицине ученика, прави се
психолошка пауза, како би ученици исказали своје утиске о приказаној сценској
реализацији.
 Учитељица/учитељ настоји да ученици истакну оно што је било посебно успешно у
интерпретативном читању и казивању драмског текста код сваке групе и ученика.
Посебно се обраћа пажња на уверљивост њиховог казивања. Сагледава се како су
ученици оживели ликове говором, мимиком и гестовима. Начин изговарања
различитих реченица по комуникативној функцији (упитна, узвична или
обавештајна) осветљава односе између ликова и дочарава њихова осећања.
КЋИ: Опет он! Нећу! Зашто увек он?

СИН: Нећу да Милица каже да увек ја први вичем.
 Ученици истичу шта им се у сценској реализацији посебно допало и чија глума је
изазвала најбоље реакције публике. Потом и учесници сценске реализације говоре о
томе шта је све неопходно остварити када се припрема једна драмска ситуација.
На крају часа сви учесници у сценској реализацији драмског текста добијају аплауз.
Разговорна и ситуациона игра
Организовати разговорну и ситуациону игру. Ученике поделити у три групе. Свака

група има посебан задатак.
Прва група има задатак да осмисли и прикаже у дијалогу како је мама успела да утиче
на Владу и Милицу да заједно оду по дрва.
Друга група има задатак да осмисли и прикаже у дијалогу како је Влада одлучио да сам
оде по дрва и шта је рекао сестри.
Трећа група има задатак да осмисли и прикаже у дијалогу како је Милица захвалила
своме брату зато што је он донео дрва уместо ње.
Ученици добијају задатак да за идући час донесу фотографије драгих особа из
породице.
577
Александар Поповић
,,Неће увек да буде први”
(сценско извођење драмског текста)

Тема: Разговор брата и сестре и њихов сукоб
Ликови: мама, син Влада, кћи Милица
Владине особине: наметљив, похлепан (грабежљив), себичан, прорачунат
Миличине особине: повучена, ненаметљива, неспретна, повређена, љута
Какви су Влада и Милица према мами? Они су непослушни, лењи, незаинтересовани.
Каква је мама према Милици и Влади? Она је брижна, драга, пожртвована, пуна
разумевања.
Решавање сукоба брата и сестре конструктивним разговором.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
578

Наставна област Језичка култура – писано изражавање
Наставна јединица Описивање драге особе
Наставне методе монолошка метода, дијалошка метода, метода
запажања и показивања, текстовна метода
Наставна средства Читанка Реч по реч, мултимедијални PDF уџбеник,
дигитални садржаји уз Читанку
Циљеви часа  Оспособљавање ученика да самостално писано
описују драге особе. Развијање смисла и
способности за правилно, течно, уверљиво писано
изражавање, богаћење речника, језичког и
стилског израза.
 Развијање код ученика љубави према људима.
Навикавање ученика на уредност и прегледност
написаних самосталних радова.
упоређивања и доказивања. Примена правописних
правила.
Ученици описују драгу особу и примењују основна
правописна правила.
Образовни стандарди 1СЈ.0.1.1; 1СЈ.0.1.5; 1СЈ.1.3.1; 1СЈ.1.3.3; 1СЈ.2.3.4;
1СЈ.2.3.7.
Кључни појмови описивање, план састава, увод, разрада, закључак
разговор, чита, слуша, мотивише ученике, прати и
Активности ученика Слуша, учествује у разговору, анализира, чита, пише
Међупредметне Комуникативна, за сарадњу, естетска
Корелација Књижевност, Језичка култура, Свет око нас
579
У уводном делу часа учитељица/учитељ најављује наставну јединицу и подсећа

ученике шта је опис и које су његове карактеристике.
Ученици ће навести да је описивање сликање речима. Можемо да описујемо изглед
ствари, бића, природе, простор, звуке, мирисе и боје.
Данас ћемо учити како можемо описати драга бића са којима одрастамо.
Опис људи назива се портрет. Он је увек заснован на одговарајућем избору
појединости. Приликом описивања драге особе представљамо њен спољашњи изглед и
особине.
Мотивисање ученика за рад
Учитељица/учитељ показује различите фотографије драгих особа које су ученици

донели и од ученика очекује да опишу особу са фотографије у једној реченици.
Какав је неко?
На пример:
Дека је крупан, висок, расположен човек који ужива у игри са децом.
Сестра је лепа, ситна, замишљена особа која воли да чита књиге.
Појединости
Бака је вредна, духовита и радознала. Воли цвеће.
Ученици описују изглед и особине драге особе.

Учитељица/учитељ на табли, хамеру, графофолији направи план за описивање тако да
ученицима то буде подсетник за писање. План може да садржи следеће елементе: ко је
особа коју описују, како она изгледа, шта ученици осећају према тој особи, како
проводе време са њом, о чему све разговарају, шта им је заједничко, а по чему се
разликују.
Учитељица/учитељ им скреће пажњу да је приликом описивања важно да представе
најзначајније појединости у изгледу те особе (лице, стас, говор, одевање), а потом да
опишу њене особине и кажу шта осећају према тој особи. Помоћу таквих појединости
сликовито ће приказати изглед лица (очи, уста, косу, чело, нос), стас (облик тела, руке,
ноге, ход), говор, кретање особе, њено понашање и особине. Важно је да приликом
описивања опишу своја осећања према тој особи и представе њихов однос (како
580
проводе време, о чему разговарају, која су им заједничка интересовања). Захваљујући
томе њихов опис ће деловати уверљиво и сугестивно на читаоца. За добар опис важан
је добар распоред карактеристичних обележја особе коју описују.
Ученици описују драгу особу бележећи реченице у свескама. Ученици цртају драгу
особу у свескама.
Ученици читају своје описе драге особе и показују њену илустрацију.
Ученици добијају задатак да прочитају Змајеве песме „Мали брата” и „Материна маза”
у читанци Реч по реч на странама 53 и 54.
Описивање драге особе
Опис физичког изгледа особе Опис особина особе

 изглед лица (очи, уста, коса, чело, нос) позитивне особине
 стас (облик тела, руке, ноге, ход) негативне особине
 говор поступци
 кретање особе интересовања
Осећања према тој особи

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
581

Наставна јединица „Загонетке лаке за ђаке прваке”, Десанка Максимовић
доживљавање и разумевање загонетки и њихових
одгонетки. Ученик препознаје загонетку и разуме њено
значење.
 Развијање код ученика интересовања за загонетке и
њихове одгонетке. Поступно и систематично
оспособљавање ученика да откривају скривена значења
речи. Подстицање радозналости и учење путем
решавања задатака.
кратким фолклорним облицима. Увежбавање и
загонетки и њихових одгонетки.
Образовни стандарди 1СЈ.2.5.2.
Кључни појмови загонетка, одгонетка, ребус
582
Могућ ток часа

Данас ћемо читати „Загонетке лаке за ђаке прваке” и откривати њихове одгонетке.
Учитељица/учитељ записује наслов наставне јединице и име и презиме ауторке на
табли, а ученици бележе у свеске.
Изражајно и интерпретативно читање загонетки
Дигитални Звучни запис: Загонетке

Штампани Учитељица/учитељ чита загонетке, а ученици пажљиво слушају. Ученици
се труде да разумеју њихово значење.
Објашњење мање познатих речи и израза
Након читања песме, учитељица/учитељ подстиче ученике да прочитају загонетке у

читанци Реч по реч на странама 28 и 29 у себи још једном и наведу речи које су им
непознате. Ученици ће навести речи: ћули – диже уши да би боље чуо звук; опрезан –
пажљив; оброк – јело или пиће које се поједе; зверчица – дивља крволочна
животињица; љутић – жути цвет; различак – једногодишња коровска биљка која расте
на житним пољима и има тамноплави цвет; чичак – двогодишња коровска биљка која
има велике листове и цвет обавијен бодљама; мак – једногодишња биљка која расте на
пољима и има цвет црвене боје; водоземац – животиња која живи у води и на копну.
583
Учитељица/учитељ ученике подсећа шта је загонетка.
Загонетка је кратка реченица скривеног значења, чије решење треба открити.
Одгонетка је решење загонетке.
Из долине излази, за брдо залази? – загонетка
Сунце – одгонетка
Учитељица/учитељ подстиче ђаке да прочитају загонетке у читанци Реч по реч на
странама 28 и 29 и да повежу одговарајуће одгонетке са њима.
Пажљиво прочитајте песме које је написала Десанка Максимовић. На сликама се
налазе животиње о којима се пева у песмама. Потражите тачне одговоре за сваку од
њих.
Ученици решавају задатке у вези са разумевањем значења загонетки.
Дигитални Задатак: Загонетке
Учитељица/учитељ подсећа ученике шта је ребус.

Ребус је загонетка у облику слова и цртежа.
Ученици решавају ребусе у читанци Реч по реч на страни 30.
Ученици цртежом приказују одгонетке наведених загонетки у 2. задатку на страни 30.
Десанка Максимовић
„Загонетке лаке за ђаке прваке”
Загонетка је кратка реченица скривеног значења, чије решење треба открити.

Из долине излази, за брдо залази? – загонетка
Одгонетка је решење загонетке.
Сунце – одгонетка
Ребус је загонетка у облику слова и цртежа.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
584

Наставна јединица Загонетке лаке за ђаке прваке
Наставне методе текстовна метода
Наставна средства Тест 4
доживљавање и разумевање загонетки и откривање
њихових одгонетки. Ученик препознаје загонетку и
разуме њено значење.
 Развијање код ученика интересовања за загонетке и
њихове одгонетке. Поступно и систематично
оспособљавање ученика да откривају скривена значења
речи. Подстицање радозналости и учење путем
решавања задатака.
опажања, анализе и синтезе, упоређивања и доказивања.
Развијање љубави према кратким фолклорним облицима.
Ученик је у стању да разуме садржај загонетки и њихових
одгонетки.
Образовни стандарди 1СЈ.2.5.2.
Кључни појмови загонетка, одгонетка, ребус
Активности Осмишљава, чита, мотивише ученике и прати њихов рад
наставника
Активности ученика Слуша, анализира, пише, решава задатке
Међупредметне Решавање задатака
585

Данас ћемо решавати контролну вежбу и откривати значења загонетки.
Учитељица/учитељ записује наслов наставне јединице.
Назив наставне јединице: Загонетке лаке за ђаке прваке
Контролна вежба
Учитељица/учитељ дели контролне вежбе ученицима.

Ученици решавају задатке које су добили.
Учитељица/учитељ коментарише са ученицима решења контролне вежбе.

Ученици размењују своје контролне вежбе са паром из клупе и проверавају тачност
урађеног.
Ученици треба за следећи час да прочитају две песме Јована Јовановића Змаја („Мали
брата” и „Материна маза”) из читанке Реч по реч.
Загонетке лаке за ђаке прваке

Решења:
Прва група: Друга група:
1. а) репа, б) мрав, в) дуга. 1. а) чичак, б) свећа, в) облак.
2. авион 2. маслачак
3. вода 3. мачка
4. сунце. 4. ексер.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
586
___________________________________________________________________________________
587
588
589
590
591

Наставна јединица „Песме”, Јован Јовановић Змај – домаћа лектира
Наставна средства Читанка Реч по реч, стране 53 и 54, мултимедијални PDF
доживљавање и разумевање песме. Успостављање
паралелизма између света одраслих и света деце.
Неговање радозналости код деце. Поступно и
систематично оспособљавање ученика да тумаче идеје у
песми и аргументују их. Развијање осећања за естетске
вредности у песми.
лепој речи и рецитовању. Увежбавање и усавршавање
гласног читања (правилног, логичког, изражајног) и
читања у себи (доживљајног, усмереног и
Ученик је у стању да активно слуша и разуме садржај
књижевноуметничког текста који се чита, али и да разуме
оно што самостално прочита.
1СЈ.2.2.8; 1СЈ.2.2.10; 1СЈ.3.5.1; 1СЈ.3.5.3.
Кључни појмови песма, порука, стих
592
Учитељица/учитељ подстиче ученике на разговор о томе какви су они били као мали
радним налозима са сарадничким императивом.
1. Испричајте какво сте ви били дете.
2. Наведите неке занимљиве поступке које сте у детињству чинили из радозналости.
3. Опишите неки догађај из вашег детињства којег се радо сећате.
Најава наставне јединице и мотивисање за рад
Данас ћемо читати песме „Мали брата” и „Материна маза” Јована Јовановића Змаја
и разговарати о њима. Друге значајне песме овог песника пронаћи ћете у збиркама
дечјих песама. У књизи „Наивности и досетке из дечијег света” Чика Јова Змај је
записао: „Благо народима где поједини људи (иако нису учитељи по позиву свом) могу
свој цео живот посветити деци, проучавању природе и душе њихове, друговању са
децом у корист њихову, бризи и напретку њиховом!”
Увођење новог појма и богаћење речника
Домаћа лектира представља песме, приче или књиге које су предвиђене за читање код
куће. „Песме” Јована Јовановића Змаја је прва домаћа лектира коју ученици читају у 1.
разреду. Читање код деце овог узраста развија памћење, мишљење, машту и
фантазију. Дете читањем прича или песама више пута проживљава садржај
прочитаног или испричаног. Бар у првим месецима школовања треба подстицати
ученике да читају како би могли да се уживе у садржај, осете уметничку лепоту
књижевног текста, схвате га и запамте.
593
Учитељица/учитељ записује наслове песама и име и презиме аутора на табли, а
ученици бележе у свеске.
Изражајно и интерпретативно читање песме „Мали брата”
Дигитални Звучни запис: Мали бата


још једном и обрате пажњу на мање познате речи које су објашњене на маргини стране
песме.
познатих речи које се у песми јављају. Ученицима ће бити непознате речи: брата –
брат, метне – стави, звека – куцање, звоњење, пути – пута, дочеп'о се – узео је, нај'о
се – најео се.

и осећањима које је у њима побудила ова Змајева песма.
2. Испричајте шта вам је у њој било посебно лепо.
3. Замислите малог брату. Опишите његов изглед и понашање.
4. Објасните шта вам је било необично у његовом поступку.
5. Зашто је он сипао млеко у очев сат?
6. Која дечакова особина је оставила најснажнији утисак на вас?
7. Шта мислите, како ће тата реаговати на такав његов поступак?
Радозналост је покретач истраживања, размишљања и откривања. Мали брата верује да

је очев сат живо биће зато што производи звук који га подсећа на откуцаје срца. Он
жели да нахрани сат, верујући да ће му на тај начин помоћи. Зато мали брата сипа
млеко у очев сат. Он је добар, пажљив, радознао, добродушан, племенит, али његов
отац неће бити одушевљен кад схвати да му је син у најбољој намери покварио сат.
Изражајно и интерпретативно читање песме „Материна маза”
Дигитални Звучни запис: Материна маза

594
Након читања песме, учитељица/учитељ подстиче ученике да обрате пажњу на мање
познате речи које су објашњене на маргини стране песме. Учитељица/учитељ током
разговора са ученицима настоји да им помогне да они самостално открију значења
мање познатих речи. Потом им објашњава значења мање познатих речи које се у песми
јављају:
материна маза – размажено дете; иште – тражи; жуљи – жуља; даду – дају; кољиво –
кувана пшеница са шећером, жито; каља – прља; покара – изгрди; тарана – врста
теста, попут резанаца; тиба – стомак; већем – него.

2. Замислите Лазу. Опишите његов изглед и понашање.
3. Објасните шта вам је било необично у његовом поступању.
4. Шта мислите о Лазином понашању према родитељима?
5. Зашто њега зову „материна маза”?
Ученици ће запазити да је у песми „Материна маза” описан размажен дечак по имену

Лаза. Он се стално љути и ништа му не одговара. Ваљало би дете усмеравати да своје
ствари свакодневно оставља на своје место, да обавља неке задатке који не
захтевају много снаге и времена, али који ће бити његова редовна обавеза.
Дете обављањем ових задатака стиче самосталност и самопоуздање који су основа
здраве и зреле личности и њеног одговорног понашања.
Учитељица/учитељ поставља ученицима питања и заједно попуњавају укрштеницу.

(Прилог 1)
Прочитајте песму „Срда” Јована Јовановића Змаја и друге песме по избору за следећи
час.
Јован Јовановић Змај

Мали брата”, „Материна маза”
Тема: Детињасто понашање
Особине малог брате: добродушан, детињаст, радознао, брижан, неупућен, наиван
Особине Лазе: размажен, неуредан, несамосталан, бесан, непослушан, неразуман
Поруке: Деци треба давати задужења примерена њиховом узрасту како би се
осамосталила и стекла сигурност и радне навике.
Радозналост помаже да учимо путем открића.
Особина мале деце јесте наивно и детињасто понашање.
595
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
Прилог 1
Наставни лист
1. Попуните укрштеницу одговарајући на питања.
УСПРАВНО
1. Како су називали Лазу из Змајеве песме?
2. Како се зове годишње доба које је описано у „Зимској песми”?
ВОДОРАВНО
1. Која животиња уме да преде?
3. Како се зове дечак из песме „Материна маза”?
4. Шта је нахранио мали брата?
5. Чија је маза био дечак из Змајеве песме?
1. 2.
3.
И 4.
5.
2. Откријте одгонетке следећих загонетки.

Заокружи тачан одговор.
а) Ковачницу б) Шта је то што стално иде

мајушну знам, и кораке твоје броји,
као ковачница свака А сви ипак лепо виде
ваздан чини: Да на једном месту стоји?
бим-бам,
тика-така. То је: □ сунце, □ часовник, □ сенка.
То је: □ мешалица, □ сат, □ чекић.
596
Решење:
1.
1. М А Ч К А 2. З
3. Л А З А И
И З 4. С А Т М
5. М А Т Е Р И Н А
2. а) сат; б) часовник.
597
Наставна јединица „Песме”, Јован Јовановић Змај – домаћа лектира
доживљавање и разумевање песме. Успостављање
паралелизма између света одраслих и света деце.
Неговање радозналости код деце. Поступно и
систематично оспособљавање ученика да тумаче идеје у
песми и аргументују их. Развијање осећања за естетске
вредности у песми.
лепој речи и рецитовању. Увежбавање и усавршавање
гласног читања (правилног, логичког, изражајног) и
читања у себи (доживљајног, усмереног и
Ученик је у стању да активно слуша и разуме садржај
књижевноуметничког текста који се чита, али и да разуме
оно што самостално прочита.
1СЈ.2.2.8; 1СЈ.2.2.10; 1СЈ.3.5.1; 1СЈ.3.5.3.
Кључни појмови песма, порука, стих

598
Учитељица/учитељ подстиче ученике на разговор о омиљеним песмама Јована

Јовановића Змаја подстицајним питањима и радним налозима са сарадничким
императивом:
1. Које су вам омиљене Змајеве песме?
2. Шта вам се у њима посебно допало?
3. Наведите ликове који су вам били најзанимљивији?
4. Које њихове особине вам се допадају?
5. Испричајте шта знате о Јовану Јовановићу Змају.
Ученици ће наводити познате Змајеве дечје песме као што су: „Мали коњаник”,
„Пачија школа”, „Мати”, „Жаба чита новине”, „Купање”, „Мрак”, „Мали Јова”, ,,Пера
као доктор”, ,,Дете и бака”, ,,Стара бака” и друге. Откриваће своје симпатије према
ликовима у њима и истицати њихову поучност. Наводиће да су оне садржински
разноврсне. У Змајевим песмама описују се: дечји страх („Мрак”, „Страшљивац”,
„Страшна прича”), маштовита дечја игра („Мали коњаник”), деца у улози одраслих
(„Пера као доктор”, „Мали Јова”), дружење деце са животињама („Неће мачка да се
сиграмо”, „Дете и лептир”, „Стева Раколовац”, „Аца гушчар”), шаљиве песме о
животињама („Пачија школа”, „Жаба чита новине”, „Мачак иде мушу у сватове”,
„После гозбе”), природа („Пчела и цвет”, „Киша”, „Ала су то грдне муке”, „Мати”),
породица („Стара бака”, „Брата се дури”, „Дете и бака”, „Дед и унук”), поучне песме
(„Купање”).
Учитељица/учитељ може ученицима да исприча неке занимљиве податке из песниковог
живота.
599
Јован Јовановић Змај рођен је у Новом Саду, 24. 11. 1833. године. Основну школу
завршио је у Новом Саду. Радио је као лекар у Новом Саду и Панчеву. Змај је читавог
живота помагао људима и бринуо о њиховом здрављу бесплатно. У Београду је основао
и водио санитарни надзор у школама и са још десетак лекара основао прву амбуланту у
Србији. У слободно време писао је песме за децу. Покренуо је књижевне часописе за
децу, међу којима је „Невен” најдуже излазио. Умро је 1904. године у Сремској
Каменици.
Најава наставне јединице и мотивисање ученика за рад
Данас ћемо читати песму „Срда” Јована Јовановића Змаја и разговарати о њој.
Дигитални Звучни запис: Срда


још једном и обрате пажњу на мање познате речи које су објашњене на маргини стране
песме.
познатих речи које се у песми јављају. Ученици ће научити значење речи срда – особа
која се стално љути, срдити се – љутити се и труд – напор.

2. Како се Евица понаша кад је љута?
3. Шта она мисли о свом понашању?
4. Испричајте како се ви понашате кад сте љути.
Ученици ће се поистоветити са Евицом и разумеће њену привремену срдитост. Они ће

истаћи да и сама Евица не оправдава своје понашање и изненадну промену
расположења.
Читање и тумачење омиљених Змајевих песама по избору ученика
600
Ученици ће читати омиљене песме из домаће лектире и на часу ће се разговарати о
њима.
Ученици решавају интерактивне задатке у вези са познавањем Змајеве поезије.

Дигитални Задаци: Змајеве песме 1 и Змајеве песме 2
Научите једну Змајеву песму по избору напамет. Напишите је у свесци писаним
словима ћирилице. Нацртајте омиљеног јунака из Змајеве поезије у свесци.
Јован Јовановић Змај

„Срда” и друге песме по избору ученика
Тема: Срдито Евичино понашање

Кад је Евица љута, она је: бесна, нервозна, нерасположена, незадовољна, неразумна.
Кад Евица није љута, она је расположена, мудра, самокритична.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
601
Прилог 1
1. Повежи линијом ликове са предметима који им припадају.
а) Мали брата ципела
б) Сека Зорка сат
в) Размажени Лаза санке
2. Повежи линијом ликове са насловом песме у којој се појављују.
а) Зорка „Материна маза”
б) Евица „Зимска песма”
в) Лаза „Срда”
3. Повежи ликове са њиховим осећањима.
а) Евица задовољство
б) Мали брата радост
в) Зорка љутња
4. Поређај стихове по редоследу који имају у песмама. Обележи стихове бројевима од 1 до
а) По два по три сата б) И тетка и Мама:
Ја се често намрштим Питају ме и отац,
Пак се срдим и срдим „Шта је теби, Евице?“
И станем за врата, Ја не знам ни сама.
в) Име му је Лаза, г) Кад сва деца устану,

Ал' га зову друкчије – Њега боли глава.
Материна маза. Он и онда спава.
Има дете у селу, Кад му кажу: Устани!
602
Решења:
1. а) сат; б) санке; в) ципела.
2. а) Зорка – „Зимска песма”; б) Евица – „Срда”; в) Лаза –„Материна маза”.
3. а) Евица – љутња; б) Мали брата – задовољство, в) Зорка – радост.
4.
а) Ја се често намрштим б) Питају ме и отац,
И станем за врата, И тетка и мама:
Пак се срдим и срдим „Шта је теби, Евице?“
По два, по три сата. – Ја не знам ни сама.
в) Има дете у селу, г) Кад сва деца устану,

Име му је Лаза, Он и онда спава,
Ал’ га зову друкчије – Кад му кажу: Устани!
Материна маза. Њега боли глава.
603
Наставна јединица Рецитовање обрађених Змајевих песама
Облици рада Индивидуални
Наставне методе монолошка метода, дијалошка метода, текстовна метода
доживљавање и разумевање песме. Увежбавање и
Поступно и систематично оспособљавање ученика да
тумаче идеје у песми и аргументују их. Развијање
осећања за естетске вредности у песми.
 Развијање љубави према лепој речи и рецитовању.
Ученик напамет говори краће књижевне текстове (песме) и
слуша интерпретативно читање и казивање песама ради
разумевања и доживљавања.
Образовни стандарди 1СЈ.0.1.3; 1СЈ.2.2.1.
Кључни појмови песма, песник, наслов, стих, рецитовање
Активности Осмишљава, започиње и води разговор, слуша, мотивише
наставника ученике и прати њихов рад
Активности ученика Слуша, учествује у разговору, анализира, пише, црта,
образлаже мишљење, сарађује
604
Ученици су за домаћи задатак имали да науче једну Змајеву песму по избору.

Учитељица/учитељ иде од једног до другог ученика, носи корпу, а они затворених
очију извлаче папирић са бројем када ће излагати. Када добију свој број, преслишавају
се у себи још једном песме коју ће рецитовати.
Ученици изражајно рецитују научене Змајеве песме.

Рецитовањем треба да дочарају описани уметнички свет у песми. У зависности од
садржаја песме, истицаће речи које су носиоци реченичног акцента. Ученици ће
правити мању паузу после запете, а већу после тачке. У складу са ритмом песме
успориће или убрзати говор, повисити или снизити тон.
Док један ученик рецитује, други ученици га слушају. Позитивне сугестије и похвале
упућују једни другима. Самопроцењивање изражајности и усвојености рецитације.
Ученици илуструју омиљеног јунака из Змајеве поезије у свесци.
Рецитовање Змајевих песама

Једна песма по избору
Наслови песама и њихове теме:

1. маштовита дечја игра („Мали коњаник”, „Мали брата”),
2. деца као одрасли („Пера као доктор”, „Мали Јова”),
3. дружење деце са животињама („Дете и лептир”),
4. шаљиве песме о животињама („Пачија школа”, „Жаба чита новине”),
5. природа („Пчела и цвет”, „Мати”),
6. породица („Дете и бака”, „Дед и унук”, „Срда”, „Мати”, „Материна маза”, „Купање”.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
605

Наставна област Језик – правопис
Наставна јединица Писање назива школе коју ученик похађа и улице у којој
станује
Наставне методе дијалошка метода, метода запажања и показивања,
текстовна метода, монолошка метода
Наставна средства Читанка Реч по реч, страна 103, дигитални садржаји уз
Читанку, наставни лист 1 и 2
Циљеви часа  Усвајање знања о правилној употреби великог почетног
слова у имену назива школе и улице у којој ученик
станује. Увежбавање стечених знања о правилној
употреби великог слова на почетку реченице и приликом
писања имена знаменитих личности, насеља, градова и
села.
 Развијање свести о значају правилног писања у
свакодневном животу.
 Подстицање ученика да разумеју и примењују
правописна правила у писаној комуникацији.
Исходи ЈЕЗИК
Ученици су у стању да правилно употребе велико слово на
почетку реченице и приликом писања имена школе, улице у
којој ученик станује, насеља, градова и села. Ученици пишу
реченице по диктату примењујући основна правописна
правила.
Кључни појмови велико слово, писање назива школе и улице
рад
606
У уводном делу часа пустити ученицима песму „Од куће до школе, од школе до куће”.
Учитељица/учитељ подстичe ученике да наведу назив школе у коју иду, улице у којој
станују и улице у којој се налази њихова школа подстицајним питањима и налогом са
сарадничким императивом:
1. Где станујете?
2. Како се зове школа у коју идете?
3. Наведите назив улице у којој се налази ваша школа.
4. Познајете ли друга и другарицу из неке друге школе? Како се зове њихова школа?
Ученици наводе назив школе и имена улица у којима они станују и у којој се школа
налази, а учитељица/учитељ бележи њихове одговоре на табли. На пример:
Станијем у Првомајској улици број 3.
Идем у први разред Основне школе „Раде Кончар” у Земуну.
Моја школа се налази у Златиборској улици број 49.
Мој друг Филип иде у Основну школу „Бора Станковић” на Бањици.
Филипова школа се налази у Пауновој 56.
Запазите где се све у реченицама пише велико почетно слово. Ученици запажају да се
велико слово пише на почетку реченице, приликом писања личних имена, назива
улица, имена школа и назива места.
Учитељица/учитељ најављује наставну јединицу на следећи начин:

Данас ћемо научити да се великим почетним словом пишу називи улица и школа које у
свом називу имају име и презиме неке значајне личности. Осим тога, научићемо и
зашто се наводницима („”) обележавају њихова имена.
свеске и преписују написане реченице.
Језичка игра – занимљива географија

Учитељица/учитељ подстиче ученике да наведу називе улица којима пролазе док иду од куће
до школе и имена још неких школа која су им позната. Њихове одговоре бележи на табли на
следећи начин:
Називи улица Имена школа
Главна улица Основна школа „Свети Сава”
Сомборска улица Основна школа „Вук Караџић”
607
Доситејева улица Основна школа „Доситеј Обрадовић”
Радоја Домановића Основна школа „Јован Јовановић Змај”
Русинска улица Основна школа „Десанка Максимовић”
Стеријина улица Основна школа „Драган Лукић”
Ученици запажају да многе улице и школе у нашој земљи носе назив по значајним
личностима и њихова имена се увек пишу великим почетним словом.
Учитељица/учитељ саопштава ученицима да се наводницима обележавају имена
школа.
Језичка и ситуациона игра (игра у паровима)
Ученици добијају задатак да поставе питање пару из клупе и напишу одговоре на

питања која им друг/другарица из клупе поставе. Потребно је да ученици прецизно
наведу улицу и број, као и место (град/село) становања.
На пример:
1. Где станује твоја бака? 1. Где живи твој дека?
Моја бака станује у Ресавској 58 у Београду. Мој дека живи Млавској 15 у Петровцу.
Она живи у Зеленој 17 у Бечеју. Он станује у Школској 3 у Бачу.
Она станује у Партизанској 5 у Врању. Он живи у Николе Пашића 12 у Ужицу.
Учитељица/учитељ проверавају урађене задатке и коригују грешке указујући
ученицима да исправљене реченице препишу у свеску.
Учитељица/учитељ даје ученицима наставни лист да ученици примене научено знање
на часу и повежу га са правописним правилима која су дотад усвојили.
Ученици раде 1. и 2. задатак у наставном листу. (Прилог 1)
Ученици са учитељицом/учитељем проверавају тачност решених задатака у наставном

листу.
Учитељица/учитељ задаје ученицима да ураде 3. задатак у наставном листу за домаћи.
Ученици треба да препишу текст правилно користећи велика слова у складу са
наученим правописним правилима.
Писање назива школе коју ученик похађа и улице у којој станује
Станијем у Првомајској улици број 3.

Идем у први разред Основне школе „Раде Кончар” у Земуну.
Моја школа се налази у Златиборској улици број 49.
608
Филипова школа се налази у Пауновој 56.
Многе улице и школе у нашој земљи носе назив по значајним личностима и њихова
имена се увек пишу великим почетним словом. Наводницима се обележавају имена
школа у чијем називу се налази име и презиме неке особе.
Мој друг Филип иде у Основну школу „Бора Станковић” на Бањици.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
609
Прилог 1
Наставни лист
1. Допуни реченице према упутствима.
а) ________________________________________________________ станује у
(твоје име и презиме)
___________________________________________ у _____________________________ .
(назив улице и број) (назив места)
б) Идем у Основну школу __________________________________________________,

(име школе)
која се налази у _________________________________________________________
(назив улице и број)
у ________________________________________________________. (назив места)
2. Препиши текст правилно писаним словима ћирилице.

МОЈ БРАТ МАРКО НИКОЛИЋ СВИРА ВИОЛИНУ. ОН ЖИВИ У ЛОЗНИЦИ. ПРЕ
МЕСЕЦ ДАНА ПРИМЉЕН ЈЕ У ШКОЛУ ЗА МУЗИЧКЕ ТАЛЕНТЕ У ЋУПРИЈИ.
ЊЕГОВА БУДУЋА ШКОЛА СЕ НАЛАЗИ У УЛИЦИ МИЛИЦЕ ЦЕНИЋ 3.
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
________________________
Решења Наставног листа 1

1. На пример: а) Богољуб Михајловић станује у Љешкој 3 у Лесковцу. Даница Илић
станује у Пауновој 12 у Београду.
б) Идем у Основну школу „Петар Кочић” која се налази у Првомајској улици 55 у
Земуну.
2. Мој брат Марко Николић свира виолину. Он живи у Лозници. Пре месец дана
примљен је у Школу за музичке таленте у Ћуприји. Његова будућа школа се налази у
Улици Милице Ценић 3.
610
Наставна област Језик – правопис
Наставна јединица Пиши правилно
Наставне методе текстовна метода
Наставна средства Тест 3
Циљеви часа  Проверавање знања о правилној употреби великог
почетног слова у имену назива школе и улице у којој
ученик станује, на почетку реченице и приликом писања
имена људи, насеља, градова и села. Употреба тачке,
упитника и узвичника у реченицама.
 Развијање свести о значају правилног писања у
свакодневном животу.
 Подстицање ученика да разумеју и примењују
правописна правила у писаној комуникацији.
Исходи ЈЕЗИК
Ученици су у стању да правилно употребе велико слово на
почетку реченице и приликом писања имена школе, улице у
којој ученик станује, личних имена, насеља, градова и села.
Ученици пишу примењујући основна правописна правила.
Образовни стандарди 1СЈ.1.2.1; 1СЈ.1.3.1; 1СЈ.1.3.3; 1СЈ.1.3.4
Кључни појмови велико слово, писање имена и презимена, назива школе,
улице, града и села, тачка, упитник, узвичник
Активности Осмишљава и организује рад, мотивише ученике, прати и
наставника процењује њихов рад
Активности ученика Слуша, анализира, чита, пише, решава задатке
Међупредметне Комуникативна, за сарадњу
611
У уводном делу учитељица/учитељ најављује наставну јединицу и ученицима

објашњава задатке које ће радити као проверу знања из правописа.
Данас ћемо проверити шта сте све научили о правилном писању имена и презимена,
назива улица и школа, градова и села.
Учитељица/учитељ записује наслов наставне јединице Пиши правилно на табли и даје
ученицима тест бр. 3. Учитељица/учитељ објашњава ученицима шта се од њих очекује
у сваком задатку.
Ученици раде тест бр. 3.
Ученици са учитељицом/учитељем проверавају тачност решених задатака у тесту.
Пиши правилно – провера знања

Тест бр. 3
Решења:
Прва група
1.
б) Суботом идем са баком на пијацу.
в) Затвори врата!
г) Шта радиш?
2. Риба риби гризе реп.
3. а) Николина Ђуровић станује у Књажевачкој улици у Нишу.
б) Мика је отишао на тренинг у школу „Раде Кончар” у Земуну.
4. На пример: Мој друг станује у Ресавској улици у Тополи.
Друга група
1.
б) Волим да једем бакине колаче.
612
в) Отворите свеске!
г) Колико имаш година?
2. Наврх брда врба мрда.
3. а) Емилија Филиовић живи у Пожешкој улици у Београду.
б) Лаза је на проби хора у школи „Бора Станковић” у Врању.
4. Моја другарица станује у Главној улици у Земуну.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
Прилог
613
614
615
616
617

Srpski 1 121-140 Pripreme

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Srpski 1 121-140 Pripreme

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Припрема за час

Час број: 121

Мултимедијални PDF – Читанка

Уводни део часа (10 минута)

Учитељица/учитељ подстиче ученике на разговор о дечјим страховима питањима и

Најава наставне јединице

Главни део часа (30 минута)

Изражајно и интерпретативно читање приче

Тумачење мање познатих речи и израза

Разговор о непосредном доживљају приче

 Очекујемо да ће ученици разумети дечаков страх од ноћног ћошка и необичних

Усвајање нових књижевнотеоријских појмова

Завршни део часа (10 минута)

Ученици решавају задатке у вези са разумевањем приче.

Весна Ћоровић Бутрић

Тема: Дечаков страх од звукова који допиру ноћу из ноћног ћошка

□ дрвени коњић, □ лутка, □ меда, □ патуљак, □ лопта.

□ у сумрак, □ у рано јутро, □ ноћу, □ преко дана.

Час број: 121

Могући ток часа

Уводни део часа (10 минута)

Учитељица/учитељ подстиче ученике на разговор о школи питањима и радним

Главни део часа (30 минута)

Изражајно и интерпретативно читање приче

Дигитални Звучни запис: Дан када је јутро било слово

слово – написани знак којим се означава један глас

 Учитељица/учитељ подстицајним питањима мотивише ђаке да разговарају о

Усвајање новог књижевнотеоријског појма

Лик је јунак у књижевном тексту (песми, причи). Он учествује у догађајима и

Завршни део часа (10 минута)

Ученици од слова граде речи и реченице

Дигитални Задатак: Стварање речи од слова

Тема: Дечакова радост и узбуђење због поласка у школу

Запажање учитеља о часу

Час број: 122

Уводни део часа (10 минута)

Учитељица/учитељ најављује наставну јединицу и позива ученике да се јаве да

Најава наставне јединице

Главни део часа (30 минута)

Ученици изражајно и интерпретативно читају причу „Ноћни ћошак”.

Завршни део часа (10 минута)

Учитељица/учитељ настоји да ученици истакну оно што је посебно успешно било у

Весна Ћоровић Бутрић

Причу „Ноћни ћошак” написала је Весна Ћоровић Бутрић.

Ко је написао причу „Ноћни ћошак”?

Допада ми се прича „Ноћни ћошак”!

Запажање учитеља о часу

Час број: 122

Уводни део часа (10 минута)

Учитељица/учитељ најављује наставну јединицу и позива ученике да се јаве да

Најава наставне јединице

Учитељица/учитељ записује наслов приче и име и презиме аутора на табли, а ученици

Главни део часа (30 минута)

Завршни део часа (10 минута)

Учитељица/учитељ настоји да ученици истакну оно што је посебно успешно било у

„Дан када је јутро било слово” је занимљива прича.

Ко је јунак приче „Дан када је јутро било слово”?

Допада ми се прича „Дан када је јутро било слово”!

Запажање учитеља о часу

Час број: 123

Уводни део часа (5 минута)

У уводном делу часа учитељица/учитељ најављује наставну јединицу и упознаје

Главни део часа (35 минута)