Висока школа струковних

студија за
васпитачe „Михаило
Палов"
- Вршац -

Семинарски рад из предмета Методика развоја

говора и припрема за почетак читања и писања

Уметничка бајка
„Себични џин“

Ментор: Студент:
Проф. др Милош Ђорђевић Катарина Поповић
мр Ивана Ђорђев бр. индекса: Сппп-41/2014

САДРЖАЈ
1. Уводне напомене.............................................................................................2
2. Психолошке карактеристике дечјег узраста.................................................4
3. Упознавање и тумачење књижевног текста..................................................7
3.1. доживљајно-сазнајна мотивација............................................................7
3.2. говорна интрпретација књижевног дела.................................................7
4. Себични Џин.......................................................................................................8
4.1. Тумачење непознатих речи......................................................................11
4.2. Изражавање непосредног доживњаја књижевног текста......................11
4.2. Тумачење доживљаја књижевноуметничког дела................................11
5. Завршна разматрања.........................................................................................13
6. Литература.........................................................................................................14
 1. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Књижевност за децу је дуго стварала себи пут до потпуне афирмације.

Прошло је доста времена док књижевна критика није признала да она може да
буде и да јесте уметнички вредна као књижевност уопште, онда ако је ствара
прави уметник.
Писци су нерадо писали за децу јер је та врста литературе сматрана
нижом врстом како од јавности, тако и од књижевне критике. Дакле, намеће
се став да су писци за децу могли бити оцењени као неозбиљни или мање
вредни. Тако су за то време за децу писали квази- уметници или у најбољем
случају за њих су била бирана погодна књижевна дела, при чему се
првенствено полазило од педагошких потреба и циљева, а не од природе
детињства и његових емотивних потреба.
Као непобитна, стоји чињеница да се пре много векова почело долазити
до сазнања да је дете читалац (слушалац) нешто изузетно. То су уједно и први
прави зачеци посебне књижевности за децу. Код нас, она је свог оснивача
добила у доба романтизма са појавом Јована Јовановића Змаја. Он ју је
неговао готово пола века. Његово стваралаштво за децу је јединствено и за
сад непревазиђено, јер они који су се јавили после њега, нису имали довољно
тематске снаге ни поетске свежине да изађу из његовог окриља.
Касније, у реалистичким оквирима литературе за децу, приметан је више
или мање васпитни елемент, па иако писци не делују на дете директно,
моралистички, поука је ипак произилазила из тих дела. Наравно, било је и
елемената ведрине, радости и смеха јер су се ствараоци литературе за децу
трудили да се прилагоде психи детета, његовим тежњама и схватањима.
Савремена литература за децу има у основи тежњу да што поптуније
продре у унутрашњи свет детета. Она особине детета сматра универзалним,
без обзира на поднебље, националне, географске и друге границе и друштвене
околности у којима дете бивствује.
Савремени приступ литератури за децу елиминише рационално,
овештало и конвенционално. Он негира глупост и баналност. Реч којом се
служи треба да буде игра, радост и смех. Савремени ствараоци литературе за
децу, односе се према игри са дубоким уважавањем и поштовањем,
прихватајући је као своју велику шансу.

Тако је, после многих оспоравања најзад доказано да и књижевност за

децу, ако је ствара прави уметник, једнако уметнички вредна као и општа
књижевност.
 2. ПСИХОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ДЕЧЈЕГ УЗРАСТА
(Како дете доживљава свет и уметничко дело и активности које му
претходе)

Дечји доживљај уметничког дела условљен је психофизичким узрастом,

структуром уметничког остварења и његовим садржајно-изражајним
особеностима.

2.1. Избор књижевног дела

У току свог 15-огодишњег професионалног рада и развоја, суретала сам

се са многобројним књижевним остварењима за децу, са увек истом дилемом и
свакако, великом одговорношћу, који текст одабрати? При томе, наглашавам,
увек се и пре свега, треба ослањати на добро познавање психофизичких
особености деце предшколског узраста, њихов укус, интересовања, потребе, а не
запостављајући при томе ни циљеве прокламоване у програму васпитно-
образовног рада и методичке претпоставке истих.
Правећи избор књижевног текста у име детета, кроз васпитача провејава
и на њега у великој мери утиче и његово претходно литерарно искуство. И
васпитач је читалац, или би то свакако требало да буде?
Како бисмо избегли искључиво реципијентску улогу детета у односу на
избор кижевног дела, кутак библиотеке треба обогатити разноликим књижевним
садржајима, примамљиво илустрованим и доступним деци. Пре свега, учинити
такве садржаје доступним и на дохват руке. Шта ће се наћи у датом кутку,
свакако зависи и од васпитачевих визија и критеријума вредновања, шта је за
само дете вредно. Моја досадашња искуства доказују тезу да деца и њихов
избор, чине и саме ауторе успешним. Најважније је, понављам, пружити детету
прилику да изабере.
Обрађујући теме осећања и другарства у припремној групи, као дечији и
мој избор, издвојила се уметничка бајка Оскара Вајлда из деветнаестог века
„Себични џин“.
Приликом избора бајке вођено је рачуна и о следећим методичко- дидактичким
смерницама:
- Дете има могућност да се идентификује са неким елементима у овом
књижевном делу (са ликом Себиџног џина);
- Дијапазон доживљавања света у делу је такав да се поклапа са углом
гледања детета („Мој властити врт је мој властити врт“- егоцентричност
мисли и осећања);
- У тексту је присутна и прерада околне стварности која се огледа у:
 анимизму („ И тако, у врту је владала вечита Зима са својим пријатељима
Северцем, Градом, Олујом и Снегом. По цео дан су плесали и забављали се
око оголелог, смрзнутог дрвећа.“)
 артифицејелизму („ Дрвеће је било толико срећно због повратка деце да се у
знак добродошлице покрило мноштвом пупољака. Нежно је обгрлило
гранама децу.“) Можда дрвеће и постоји, само да би грлило децу.
 егоцентризму („ Никоме нећу дозволити да се овде игра осим самом себи.“)
- Слика света из поетског текста веродостојно осликава дечији свет у коме
се преплићу имагинација (машта) и стварност, а емоције у многоме
доминирају когнитивним (интелектуалним) процесима („ Једнога јутра,
џин је лежао будан у свом џиновском кревету, када је зачуо нежну
музику. Толико је била пријатна и милозвучна, да је џин помислио: '' то
мора да свирају краљеви свирачи''. Уствари то је певао мали славуј.
Много је времена прошло откада џин није чуо песму птица, и зато му је
зазвучала као најлепша музика на свету. У том тренутку Град је престао
да дуби на глави, Северац је заћутао, а нежан, пријатан мирис је
долепршао кроз отворен прозор.“).
- Текст подстиче дечију машту и имагинацију чијим подражавањем
подстичемо развој дивергентног (стваралачког) мишљења, креативности
и на крају уметности.
- Језик којим се стваралац користи приповедајући ову причу одликује
лапидарност израза пријемчивог деци.
- У делу постоји и кртичка дистанца у односу свет деце- и свет одраслих
(„Када су остала деца видела да џин није више опасан, себичан и зао,
дотрчала су натраг, а са њима се вратило и пролеће.“- „У дубини своје
душе, схватио је ко је заиста био тај мали дечак. Шта ви мислите о
томе?“)
- Текст верно дочарава једнодимензионалност света не успостављајући
дистанце између овог и оног света.
- Захваљујући овом тексту, деца су у прилици да доживе уметнички
садржај, јер могу да препознају исту снагу доживљаја и код онога ко је
тај садржај написао. На тај начин се успоставља узајамност дечјег и
пишчевог виђења света. Ово је врло добар и поучан текст који деца у
припремним групама веома воле.
 3. УПОЗНАВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ КЊИЖЕВНОГ ТЕКСТА

3.1. Доживљајно- сазнајна мотивација

Са циљем изазивања мотивационог подстицаја за рад на тексту, а опет

водећи рачуна о томе да разградимо фантастику необичног, чудесног и
неухватљивог, такву атмосферу градимо већ приликом показивања одређених
илустрованих секвенци бајке. Акценат при избору илустрација је био на разним
емотивним стањима које главни јунак доживљава у току приче (љутња, бес,
збуњеност, радост, стид, покајање, нежност, туга, љубав). Показивање
илустрација деци прати и за то одабрана музика, која сходно времену радње
одговара овом књижевном делу- „Четири годишња доба“ италијанског барокног
композитора, Антонија Вивалдија.
Откривајући читав дијапазон свог афективног света, пратећи непосредном
гестикулацијом и мимиком лица музику и илустрацију, деца се ослобађају
егоцентризма и отварају за нове емоционалне доживљаје које им изабрана бајка
нуди.

3.2. Говорна интерпретација књижевног дела

Пре саме интерпретације, позивам децу да се распореде у полукругу

испред мене, слободно бирајући поред кога ће се сместити. Приликом
интерпретације, водим рачуна о јасноћи изговарања и правилној артикулацији
гласова, гесту, мимици, ставу, кратким психолошким паузама зарад постизања
драмских ефеката у циљу што веродостојнијег представљања изабраног дела.
 4. ''СЕБИЧНИ ЏИН''
(препричала и прилагодила узрасту Душица Бојовић)

То је био велики, диван врт, обрастао меком, зеленом травом. Врт је био пун
мирисног цвећа сјајних боја, попут звезда на небу. У њему је расло дванаест
стабала брескве. У пролеће, крошње би процветале бисерно розе цветовима, а у
јесен гране су се повијале препуне сочних плодова. Птице су слетале на дрвеће и
певале толико умиљато, да су деца често прекидала игру и слушала песму птица.
''Како смо овде срећни'', говорили су. Једнога дана Џин се вратио. Био је у
посети пријатељу и тамо се задржао седам година, нису више имали о чему да
причају, и Џин је одлучио да се врати у свој замак. Када је стигао, прво што је
угледао била су деца која су се играла у врту.
''Шта ви радите овде?'' повикао је веома гласно и грубо. Деца су се уплашила
и побегла. ''Мој властити врт је мој властити врт!'' грмео је Џин. ''Свако паметан то
разуме''. Никоме нећу дозволити да се овде игра осим самом себи. Одмах је
саградио високи зид око врта и ставио таблу са упозорењем: забрањен пролаз. То је
био један веома себичан Џин.
Јадна деца, сада нису имала место за игру. Покушала су да се играју на путу,
међутим, пут је био прашњав и каменит, није им се допао. Шетали су се око зида,
разговарали и присећали се дивне баште унутар зидина. ''Како смо тамо били
срећни!'' говорила су деца.
Дошло је пролеће. У целој земљи пупољци и мале птичице објавиле су
долазак пролећа. Само у џиновом врту, још је била зима. Птице нису имале жељу
да певају унутар зидина, јер није било деце, а дрвеће је заборавило да пропупи. Па,
ко би јео њихове брескве када нема деце?. Само је један предиван цветић,
промолио своју мајушну главицу из траве.
Када је видео таблу са натписом, толико се растужио, да се увукао натраг у
земљу и одлучио да преспава ово пролеће. Једини задовољни били су Снег и Мраз.
''Пролеће је заборавило на ову башту. Одлично. Ми ћемо овде живети током читаве
године!'' повикали су срећно. Снег је прекрио траву својим моћним белим
огртачем. Мраз је обојио дрвеће у сребрно. Позвали су и ветра Северца да остане са
њима. Он је прихватио позив. Обавијен крзном, завијао је и хучао по цео дан у
врту. Чак је одувао и димњак.
''Ово је чаробан спорт, морамо позвати Град и Олују да нас посете!'' рекао је
Северац. Речено, учињено. Град и Олуја су дошли. Свакока дана, барем три сата,
Град је лупао, тандркао, звецкао по крову замка, све док га није добро окрњио.
Олуја је трчала у круг, у круг, најбрже што је могла, обучена у сиво. Њен дах је био
леден. Бррррр!
''Не разумем зашто толико касни пролеће'', размишљао је себични Џин.
Седео је у фотељи, поред прозора и гледао у хладну, пусту, снежно-белу башту.''
Надам се да ће се време променити набоље''. Али пролеће није дошло, а ни лето.
Јесен је свакој башти подарила златно, сочно воће, осим џиновој башти.'' Не
заслужује. Много је себичан'', рекла је јесен.
И тако, у врту је владала вечита Зима са својим пријатељима Северцем,
Градом, Олујом и Снегом. По цео дан су плесали и забављали се око оголелог,
смрзнутог дрвећа. Једнога јутра, Џин је лежао будан у свом џиновском кревету,
када је зачуо нежну музику. Толико је била пријатна и милозвучна, да је џин
помислио: ''Tо мора да свирају краљеви свирачи''. Уствари то је певао мали славуј.
Много је времена прошло откада Џин није чуо песму птица, и зато му је
зазвучала као најлепша музика на свету. У том тренутку Град је престао да дуби на
глави, Северац је заћутао, а нежан, пријатан мирис је долепршао кроз отворен
прозор.
''Мислим да пролеће коначно стиже'', помислио је Џин и скочио из кревета.
Погледао је кроз прозор. Шта мислите да је видео? Угледао је најдивнији призор.
Деца су направила малу рупу у зиду кроз коју су се провукла, ушла уврт, и сада су
седела у крошњама дрвећа. Џин је на сваком дрвету видео мало дете. Дрвеће је
било толико срећно због повратка деце да се у знак добродошлице покрило
мноштвом пупољака. Нежно је обгрлило гранама децу. Птице су весело и усхићено
лепршале и цвркутале, а цвеће се смешкало дижући своје главице ка деци. То је
била дивна сцена.
Само је у једном углу врта била још увек Зима. То је било најудаљеније
место у врту. У њему је стајао мали дечак. Био је толико мали да није могао да се
попне на дрво. Тужно је стајао испод дрвета и плакао. Јадно дрво, још је било
покривено снегом и ледом. Северац је дувао кроз његове гране. ''Попни се мали
дечаче!'' узвикнуло је дрво. Савило је своје гране најниже што је могло, али дечак је
био толико мајушан да ни тада није успео да их дохвати. Док је гледао ову сцену
Џиново срце се испунило топлином.
''Како сам био себичан!. Сада разумем зашто пролеће никако није хтело да
дође у мој врт. Попећу малог дечака на дрво, онда ћу да срушим зид и моја башта
ће заувек постати дечје игралиште. Џин се искрено покајао и постидео. Сишао је из
степенице, полако отворио излазна врата и ушао у врт. Међутим, када су га деца
угледала, толико су се уплашила да су се сместа разбежала. У врту је опет била
зима.
Само мали дечак није побегао. Његове очи биле су пуне суза, па није ни
видео да према њему иде Џин. Џин је стао иза дечака, нежно и опрезно га подигао
и спустио на грану дрвета. Истог тренутка дрво је процветало, птице су долетеле и
запевале. Мали дечак је чврсто загрлио и пољубио џина. Када су остала деца
видела да Џин није више опасан, себичан и зао, дотрчала су натраг, а са њима се
вратило и пролеће. ''Сада је ово ваша башта, драга децо!'' рекао је Џин. Узео је
велику секиру и срушио зид.
Када су људи око подне кренули на пијацу, видели су Џина како се игра са
децом у најлепшој башти на свету. Цео дан су се играли. Предвече су дошли до
замка да пожеле лаку ноћ Џину. ''Где је ваш мали пријатељ, дечак кога сам попео
на дрво?'' забринуто је упитао Џин. Џин је много заволео мајушног дечака, јер га је
пољубио. До тада Џина нико никада није пољубио. ''Не знамо мора да је већ
отишао кући!'' одговорила су деца. ''Идите до његове куће и позовите га да и сутра
дође са вама''.
''Ми не знамо где он станује. Никада га пре нисмо видели''. Џин је био веома
тужан. Свако поподне деца су долазила у врт и играла се. Али мали дечак кога је
Џин јако заволео, никада више није дошао. Џин је био веома љубазан и гостољубив
према свој деци, али је ипак патио за својим првим, правим пријатељем. У дубини
своје душе, схватио је ко је заиста био тај мали дечак. Шта ви мислите о томе?
 Прошле су године. Џин је остарио. Није више могао да се игра. Седео је у
великој фотељи поред прозора, посматрао и уживао гледајући како се деца играју и
дивио се својој башти. Није више мрзео ни Зиму. Знао је да ће се пролеће и цвеће
опет вратити, када се одморе и наспавају.
''Моја башта је препуна дивног цвећа, али најлепше цвеће у башти су деца.
Она су ме научила да не будем себичан, да будем добар друг, да сазнам вредност
пријатељсва. Зато ћу им поклонити овај врт. Нека ме се сете када год дођу да се
играју''. Од тада се врт звао ''Џинов врт пријатељства''.

4.1. Тумачење непознатих речи

Након прочитаног текста, приступамо тумачењу и објашњавању

непознатих речи. Ово чиним увек након прочитаног текста било приче, било
песме, оправдавајући овакав мој став тиме, да дете на свет гледа глобално,
гледајући и доживљавајући приде и сам текст као једну целину, а тек потом је у
стању да приступи парцијализацији и издвајању појединих важних или мање
важних сегмената. Издвајамо синониме Врт- башта. Указујем деци на
једнозначност датих термина.

4.2. Изражавање непосредног доживљаја књижевног текста

Узимајући у обзир психолошке особености раног детињства, јасно нам је

да дете доживљава књижевно дело као и свет: са непосредним уживањем и
уживљавањем, јер дететом доминира способност замишљања. Слушајући бајку,
оно има непомућену илузију да се пред њим одвија једно право животно
збивање у ком и само учествује. Апропо свега наведеног, од суштинског значаја
је и формулисање првог питања које се поставља након интерпретације бајке.
Настојећи да децу што више задржим у сфери фантастичног, обраћам им
се следећим питањем: „ Где се налази Џинов врт пријатељства?“ – (На небу, у
земљи недођији, изнад облака, на крају света и још даље...) Само су неки од
одговора који су деца давала расплињавјући се у својој вербалној експресији.
 Питање им је отворило могућност емотивног заноса, предавања машти и игри,
чиме је обезбеђен естетски доживљај саме бајке.

4.3. Тумачење доживљаја књижевноуметничког дела

Први сегмент тумачења доживљаја осмишљен је тако да деца на

постављена питања одговарају методом игре, имитирајући џина, његов стас,
особине, гласи гестом подражавајући своје вербалне исказе. Приказане
илустрације бајке, деца посматрају у циљу визуелне подршке и провоцирања
вербализације.
- Како изгледа џин? (Јако је велики, скоро до неба).
- Зашто га зову Себични џин? (Зато што је безобразан и неће ништа да да).
- Имају ли себични џинови или људи пријатеље? ( Немају. Кад си безобразан и
циција, нико те не воли).
- Како је изгледао џинов врт? (Велики, леп, дугачак, моћан). Деца ће, одговарајући
на питања овог типа, како је нешто изгледало, увек прво одговарати појмовно-
просторним одредницама мало- велико, кратко- дугачко, танко- дебело, управо
јер су то први и основни појмови које деца стичу на овом узрасту и кроз чију
призму проматрају свет око себе.
- Питања која су на даље постављана била су фокусирана на тему ове бајке:
Безосећајност, похлепа и себичност особине су које људи морају увидети и
мењати их.
- Познајете ли још неку бајку- причу о џиновима? (Дааа, ''Чаробни пасуљ'') итд.

У оквиру ове етапе, тумачење се заснива пре свега на игри, као доминатној
дечијој активности, динамичности, промени ритма и сменом активности
(имитација главног јунака и његових особина, имагинација кроз издвајање
чудесних мотива бајке, препричавамо бајку на основу илустрација, истицање
порука и идејно уопштавање бајке: у животу треба чинити добра дела и добро ће се
добрим вратити, кад- тад, мењамо крај бајке, играмо се њеним фантастичним
елементима- драматизација уз припремљене маске).
 Често организујем и говорну игру ''џинов џеп'', коју деца радо играју
наводећи различите предмете који би џину могли да се нађу у џепу. Уједно је
играње и увежбавање изговора гласа џ.
Завршни део активности реализован је кроз стваралачки рад деце заснован
на интернализацији фантастичног кроз ликовну експресију.
 5. ЗАВРШНА РАЗМАТРАЊА
Говорећи на самом почетку овог рада о специфичностима књижевности за
децу, подсетићемо се да књижевно дело, ма којем роду или врсти припадало,
привлачно је детету када кроз машту, игру, забаву, пустоловину оно кида
границе реалности и доприноси афирмацији дететове личности. Што се тиче
структуре књижевног остварења, битно је да дело за децу има у себи нешто од
детиње душе, природе, безбрижности, безазлености, нагонске радости или туге,
потребе за покретом, смехом и игром. Из свих тих својстава, ниче она радост и
једноставна људска порука коју дете осети и прима кроз кижевно дело.
Ако једно литерарно дело, у овом случају бајка, обилује сликом, сценом,
музиком, необичним и чудесним појавама и ликовима, динамичношћу фабуле,
приступачна је деци чак иако се у њима исказују сложене мисли, поруке и
осећања.
Бајке су незаменљива и неопходна литература за децу предшколског
узраста. Оне доприносе развоју свих аспеката дететове личности. Сама
чињеница да опстају кроз векове и одолевају мање или више успешним
остварењима за децу, говори у прилог њихове вредности и значаја за равој деце.
Оно што дете може да нађе у доброј бајци, не може да нађе ни на једном другом
месту. Бајка јесте, и требало би да буде један од првих корака ка стицању
основних вредности и моралних начела сваког детета.
 6. ЛИТЕРАТУРА

1. Антић, Ј., Петковић, Ј. (2013), Бајка у функцији подстицања говорног

стваралаштва деце, Врање: Годишњак Учитељског факултета у Врању
(4).
2. Бојовић, Д. (2010), Више од игре драмски метод у раду са децом,
Београд: Центар за примењену психологију.
3. Дотлић, Љ., Каменов, Е. (1996), Књижевност у дечјем вртићу, Нови
Сад: Змајеве дечје игре, одсек за педагогију филозофског факултета.
4. Ђорђевић, М., Келемен, Љ. (2014), Књижевност за децу: поетика,
реторика, методика, Вршац: Висока школа струковних студија за
васпитаче.
5. Миларић, В. (1975), Детињство- Поезија, Нови Сад: Стражилово.
6. Милатовић, В., Цветановић З., Јанићијевић, В. и Мићић, В. (2010),
Практичан рад на развоју говора у предшколској установи, Београд:
Учитељски факултет.