катарина мастер za slanje

АКАДЕМИЈА ВАСПИТАЧКО-МЕДИЦИНСКИХ
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ОДСЕК АЛЕКСИНАЦ
Катарина Јовановић
ПРИМЕНА ПОЕМЕ „ВАШАР У ТОПОЛИ“ У

ПРИПРЕМНО ПРЕДШКОЛСКОЈ ГРУПИ
Завршни рад
Ментор:
Др Предраг Јашовић
Алексинац, јун 2021. година

Садржај:
Abstract: .....................................................................................................................................4
УВОД .........................................................................................................................................5
ТЕОРИЈСКИ ОКВИР РАДА ................................................................................................6
1. ЖИВОТ И ДЕЛО ДОБРИЦЕ ЕРИЋА .........................................................................6
2. ЗАВИЧАЈ И ЗАВИЧАЈНОСТ У ПОЕЗИЈИ ЗА ДЕЦУ ДОБРИЦЕ ЕРИЋА ........9
2.1. Појам завичаја и завичајности............................................................................10
2.2. Литерарност и завичајност ..................................................................................12
2.3. Појам поеме .............................................................................................................13
3. ПОЕМА „ВАШАР У ТОПОЛИ“ ................................................................................15
3.1. Језик у поеми...........................................................................................................16
3.2. Игра у поеми............................................................................................................18
4. АДАПТИРАНИ ТЕКСТ ...............................................................................................20
МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР РАДА.....................................................................................21
1. Предмет рада ..................................................................................................................21
2. Циљ и задаци рада .....................................................................................................21
3. Хипотеза истраживања.............................................................................................22
4. Методе и технике истраживања..............................................................................22
5. Значај истраживања..................................................................................................22
АНАЛИЗА И ДИСКУСИЈА ИСТРАЖИВАЊА .............................................................23
1. Илустрација адаптираног текста ...............................................................................23
2. Костими, сценографија, сцена ....................................................................................34
3. Анализа адаптираног текста .......................................................................................38
4. Припрема васпитача за упознавање и примену поеме Вашар у Тополи.............42
5. Анализа упитника за васпитаче и родитеље............................................................44
ЗАКЉУЧАК ...........................................................................................................................47
ЛИТЕРАТУРА:......................................................................................................................48
Прилог 1..................................................................................................................................50
УПИТНИК ЗА ВАСПИТАЧЕ.............................................................................................50
Прилог 2..................................................................................................................................53
УПИТНИК ЗА РОДИТЕЉЕ ...............................................................................................53
Сажетак:
Књижевност је од великог васпитног значаја за дете. Помаже му да открије и

схвати свет који га окружује, остварује све жеље кроз забаву и пустоловину, боље
разуме себе и друге, поправља односе са другима, добија идеје за решавање проблема,
развија машту и емпатију, ослобађа се страхова итд. Сценска уметност обухвата
највећи скуп тих способности. Циљ овог рада је упознавање деце са поемом као
књижевном врстом , са писцем књижевног дела и реализацију васпитно-образовних
задатака. Примењујући поему „Вашар у Тополи“ у раду са децом предшколског
узраста омогућили смо деци упознавање са завичајем и колико је важно сопствено
порекло, ко смо и одакле смо.
Сазнајна вредност поеме огледала се у очувању народне традиције и обичаја
нашег народа, у лепоти комуникације и дијалога, у развијању говора и богаћењу дечјег
речника, у развијању когнитивних способности чиме смо и потврдили основну
хипотезу истраживања садржану у претходно изнетом. Сценском адаптацијом
поеме показали смо и корелацију књижевности са музичким, ликовним и физичким
васпитањем.
Кључне речи: књижевност, поема, предшколски узраст, вашар, завичај,

народна традиција, говор, когнитивне способности.
Abstract:
Literature is of great educational importance for a child. It helps him discover and
understand the world around him, fulfills all desires through fun and adventure, better
understands himself and others, improves relationships with others, gets ideas for solving
problems, develops imagination and empathy, gets rid of fears, etc. Performing arts
encompass the largest set of these abilities. The aim of this paper is to acquaint children with
the poem as a literary genre, with the writer of a literary work and the realization of
educational tasks. Applying the poem "Fair in Topola" in working with preschool children,
we enabled children to get acquainted with their homeland and how important their own
origin is, who we are and where we come from.
The cognitive value of the poem is reflected in the preservation of folk traditions and
customs of our people, in the beauty of communication and dialogue, in the development of
speech and enrichment of children's vocabulary, in the development of cognitive abilities,
which confirmed the basic research hypothesis. By staging the poem, we also showed the
correlation of literature with music, art and physical education.
Key words: literature, poem, preschool age, fair, homeland, folk tradition, speech,
cognitive abilities.
УВОД
Књижевност је од великог васпитног значаја за дете. Помаже му да открије и

схвати свет који га окружује, остварује све жеље кроз забаву и пустоловину, боље
разуме себе и друге, поправља односе са другима, добија идеје за решавање проблема,
развија машту и емпатију, ослобађа се страхова итд. „Књига многобројним подацима
шири хоризонт детета, буди његова интересовања, омогућава му да неслућено прошири
границе свога света. На тај начин дете не само да на страницама књига задовољава
радозналост јачег интензитета. А радозналост је почетак и услов сваког знања...“
(Марјановић: 1962, 19).
Сценска уметност обухвата највећи скуп тих способности. Она уводи дете у
позоришну уметност и оспособљава га за све остале активности које чине сценску
уметност, а то су: књижевност, сликарство, архитектура и вајарство, музика и плес.
Позоришна уметност је драмска уметност која се изводи по сценарију у коме су акције
детаљно испланиране.
Драмске активности код деце развијају по Гарденовој теорији седам типова
способности (Јовановић, 2018:368)
1. Просторно-визуелна способност омогућава уочавање визуелне интерпретације
око нас, као и манипулисање ликовних порука, сналажење у простору и стварање
фигура у простору. Дете овог типа препознаје се по љубави за геометрију, успешности
у слагању мозаика, коцкица и по љубави према природи.
2. Језичка способност представља ширење вокабулара и развијање боље
комуникације. Дете са равијеном овом способности препознаје се по речима које се
налазе у његовом речику а несвакидашње су за тај узраст, воли да слуша поезију и
прозу и слично.
3. Логичко-математичка способност омогућава схватање узрочнопоследичних
веза, разликовање величина, положаја и боја. Деца са овом способношћу воле
загонетке, лако повезују догађаје у представи и лако предвиђају крај представе.
4. Музичка способност развија музикалност код деце подстиче и развија
социјалне вештине код деце. Певањем деца развијају гласовни апарат и на тај начин
побољшавају говор. Логопеди за лечење деце која имају проблем са муцањем користе
певање. Деца која слушају класичну музику развијају боље памћење и концентрацију у
односу на другу децу. Деца прво разликују висину тонова, затим дужину њихових
4
трајања, боје и јачине извођења. За дете свака нова музичка активност представља ново
искуство, а кроз искусто се унапређује способност закључивања.
5. Телесно-кинестатичка способност омогућава детету бољу физичку спретност
тј. добру моторику, окретност, осећај за простор. Дете ове способности ретко седи
мирно, воли спорт, плесне игре и зражава се целим телом.
6. Интерперсонална способност пордазумева разумевање туђих емоција. Овај
тип детета воли групне игре, има доста другова, воли да је вођа. Он ће са великом
жељом узети главну улогу глумца у представи или чак улогу режисера.
7. Интраперсонална способност је супротна од интерперсоналне способности.
Ова деца су окренута својим емоцијама, баве се индивидуалним активностима, воли да
размишља и има свој хоби. Њих не занима вођство, као ни поделе улога за представу.
Међутим, треба их подстаћи како би показали своје унутрашње богатство. Омогућава
развитак стваралачких способности је драмска игра.
Самa природa књижевности за децу и младе – доминација игре, имагинације,
хумора, потреба да се свет онеобичи, изврне, измести из уобичајеног поретка (што
ауторима омогућава слободнији однос према жанровским и генолошким конвенцијама)
– доприноси сродности карневалског доживљаја света овом пољу књижевности. Један
од карактеристичних празника у којима се отеловљује карневалски дух у књижевности
за децу јесте мотив вашара.
Ако спојимо римовану поезију која може да се претвори у игру улога коју деца
предшколског узраста радо изводе, ако спојимо природу, цвеће, птице, Сунце, ако
спојимо љубав, завичај, родољубље, добијемо Добрицу Ерић. Добијемо књижевника
који је познавао децу и коме деца верују. А ако додамо дечју потребу да играју, певају,
добијемо карневал забаве и хумора, добијемо „Вашар у Тополи“.
Како књижевно дело на правилан начин приближено деци, може да утиче на
развој деце предшколског узраста, на развој креативности, на развој говорних и
когнитивних способности, како деца упознају песника свога краја, како упознају свој
завичај. Ово су само нека од питања на која ћемо овим радом дати одговор. Ова поема,
као својеврсан пример споја прошлости и садашњости, послужила је за сценску
адаптацију чији је циљ не само да се деца забаве, већ и да на њима примеран начин
развију говор, покрет, да богате свој речник, и да при том уживају у игри.
5
ТЕОРИЈСКИ ОКВИР РАДА
1. ЖИВОТ И ДЕЛО ДОБРИЦЕ ЕРИЋА
Добрица Ерић је рођен 22. августа 1936. године у селу Доња Црнућа у,
тадашњој, Краљевини Југославији. Био је српски књижевник, песник, један од
најзначајнијих српских писаца 20. века. Писао је поезију, прозу и драме, а његове
песме за децу постале су неизоставан део читанки. Објавио је више од стотину књига
поезије, прозе, сликовница и антологија, а за свој рад је добио исто толико награда и
признања.
Ерић је детињство провео у родној Доњој Црнући код Горњег Милановца.
Његови родитељи, Милош и Радмила бавили су се пољопривредом. Добрица је завршио
четири разреда основне школе у Враћевшници. Како је сам говорио, бавио се разним
занатима, али му је писање посебно ишло од руке. Љубав према родном крају, те
успомене из детињства били су његова главна инспирација. Годишња доба, баште,
шљивике и сокаке свог родног места, Шумадије и целе Србије Добрица Ерић је кроз
своје песме приближио и оним нараштајима који нису одрастали на селу, па чак ни на
овим просторима. Његова лирика блиска и деци и одраслима, постала је незаобилазан
део школске лектире. Он је један од најзначајнијих представника тзв. поезије сељака-
песника 20. века. Добрица Ерић је аутор неколико романа, пет књига лирске прозе,
двадесет три збирке песама, пет позоришних драма, више од четрдесет књига за децу.
Заједно са књижевним критичаром Драгишом Витошевићем приредио је антологију
сељака песника „Орфеј међу шљивама“ која је објављена 1963. године. Године 1994.
штампана је његова самостална антологија „Да сабљама земљу делимо“. Дела су му
продата у тиражу око милион примерака, а много песама и књига је преведено на
стране језике. Заступљен је и многим антологијама.
Преминуо је 29. марта 2019. године у Београду. Сахрањен је у родном месту, на
сеоском гробљу у Доњој Црнући. У српској, југословенској, па и светској
књижевности, нема много људи којима је природа подарила снагу талента у
књижевном стваралаштву као Добрици Ерићу. Јасан и једноставан, испуњен
фантастиком и реалношћу, Дорбрица Ерић је увек знао шта хоће у поезији и колико у
њој може да каже, и увек је остао свој, спонтан и предан народном мелосу и свим
његовим исконским врлинама. Песник „златородне Груже“, Добрица је у мноштво
6
својих стихова унео целу флору и фауну завичајног света. Природу је опевао као дар од
које човек не може да одступи ни корака. Тако су у његовим стиховима присутни не
само реке и потоци, већ и цвеће, бубе, птице, годишња доба, ветрови (Марјановић,
2007).
Прва књига Свет у сунцокрету (1959) једна је од најбољих првих књига која се
појавила у српском песништву. Осим што је раскошно најавила дар и Ерићеву везаност
за земљу, читаоци и критичари су добили на длану тематско-мотивске кругове којима
Ерић придаје значај и озбиљне доказе о мајсторству складања стихова и строфа којим је
овладао. Наметнуо је један заборављени и запостављени извор надахнућа – српско
село. У то време почиње модернизовање и напуштање села у Србији. Отуд долазе
трактори, комбајни и транзистори, а одовуд ратари, косци, пастирке и пластиље одлазе
према неонској светлости градова и обећаном бољем животу. Добрица то гледа и слути
– појачава свој метафорични и емотивни приступ сеоском животу: њиви и жени.
Бележи свет који пролази – у правој поезији можда ће га сачувати: опева алате и занате,
малу и већу реку, дане у недељи, цветове у пољу и у башти, феномене сунцокрета и
винограда, у свему откривајући принципе постојања, рађања и умирања, вечности и
кратковечности.
У раскошним и китњастим строфама, иза идиличних и чипкастих кулиса крила
се многа тајна живота и човека, између свадбе и сахране, од рата до рата – пулс Србије.
Ређају се збирке Вашар у Тополи, (1965), Стари сељачки календар, (1966), Славуј и
сунце, (1968), Огрлица од грлица (1969), Торта са пет спратова, (1973), Од ратара до
златара, (1973), Добрица чобанска торбица, (1973), Сишло буре у обруче, (1974),
Песма о свицима, (1975), Долина сунцокрета, (1976). Поема Долина сунцокрета је
трећа књига Ерићеве песничке трилогије којој претходе Вашар у Тополи и Торта са пет
спратова. Почиње сном и сунцокретом а завршава се буђењем у долини сунцокрета. За
време сна протицало је детињство и завршило се буђењем у свету одраслих. Песмама
отвара капију, читаоцима, свог света, свог завичаја, пише о себи, о свом селу, људима о
свом царству снова.
Кад пише о свицима он их пореди са својом децом и са свом децом у жељи да
светле дуго и поносито. Није важно умети само написати песму, важно је знати је
прочитати и осетити. О томе говоре и збирке песама о осећањима чуђењу, патњи,
радости, трагању, а све под окриљем плавих снова и месечине. Свака песма намењена
је одређеном читаоцу који се препозна у њој док чита. Свој песнички дар исказује у
збиркама Река с ружом римована, (1976), Вечни кратковечници, (1977), Башта са
7
седам ружа, (1979), Читанка годишњих доба, (1979), Срицање жене, (1980), Лето у
Калипољу, (1980), Чардак између четири јабуке, (1980), Цар пчелар, (1981), Плава
месечина, (1991), Сан Гружанске летње ноћи, (1992), Језеро Јежева бара, (1993) и
друге.
Опевао је знамења Србије – од храма родне куће до Високих Дечана, Жиче и
Газиместана. А кад се распадала земља која га је отхранила, забугарио је гласом бола и
протеста, прекора, сатире и критике. Тако је, крајем последње деценија 20. века настала
књига Разапета земља – о Србији и њеним несрећама и невољама, страдањима и
грешкама. Стао у одбрану вредности своје земље, прешао преко Дрине да и тамо свом
народу поклони своју рецитацију-чаролију, завет и заклетву... Писао химне: „Морава”,
„Песма о шљиви”, молитве „Стефану Дечанском” и „Дечанска ризница”, „Поносну” и
„Пркосну песму”.
Тешко је поднео политичко помрачење Србије и вести да у свету о тој земљи-
песми говоре најтеже оптужбе. Шта је могао тај високи дечак, старац с ореолом
лептирова, цвећа, свитаца и сунчевог сјаја, него да баци пасош и том лажљивом и
злоупотребљеном свету окрене леђа. Али пре тога имао је шта да каже да поручи. Тако
су настајале збрике У ватри бисмо, не изгорисмо, (1993, Плачи вољена земљо, (1993),
Разапета земља, (1999), Дечак са златом липе у коси, (2005), Бројанице из
Грачанице, Catena Mundi (2013).
Био је и један од важнијих српских сценариста горњомилановачког издавача
„Дечје новине“. Главна дела је остварио у едицији Никад робом и Блажо и Јелица.
Као што је заронио у природу и у живот села – његових предела, боја, ритмова,
светлих и тамних дана – тако је заронио у језик: народни, старији и новији, лирски и
епски, али увек сликовит и свеж, најближи домаћој ковници народне песме, приче и
загонетке. Изванредним слухом бирао је речи и њихове облике, отварао старе и
затурене скривнице. Опредељивао се за звучније и раскошније речи и значења. Тражио
српску реч где се год могла наћи – понекад ју је и сам исковао од живе руде језика или
од комада старих речи као од комада старих мачева и српова (Јекнић, 1994:158).
8
2. ЗАВИЧАЈ И ЗАВИЧАЈНОСТ У ПОЕЗИЈИ ЗА ДЕЦУ ДОБРИЦЕ ЕРИЋА
Добрица Ерић је најаутентичнији песник српске наиве у поезији. Као што је

сликарима наивцима „богомдан“ таленат за сликање, тако је и Добрици природа генски
подарила снагу талента у књижевном стваралаштву за децу, али и за одрасле.
Захваљујући свом корену и завичају, својо песничкој музи, свом народу који га је
разумео кроз стихове Добрица је успео да се искаже у светлу своје фасцинантне
даровитости (Марјановић, 2007:179). У његовим делима деца налазе свој свет, своје
интересовање, своје тежње, своје врлине, своја осећања. Прилагодљивост дечјим
укусима, и дечјем карактеру је извор задовољства, уживања, развијања, сазнања,
изградње слуха и естетских склоности. Слободна визија, лепршавост језика и нечујни
одјек ноте емотивно ангажују, усхите и понесу (Петровић, 2011:37). И баш у овоме се
огледа Ерићева наива у приповедању, садржајност, емоције, неисцрпност боја и
звукова, чине да његова дела живе у дететовом памћењу као неко људско искуство.
Никад није тежио нечему што је његов неприродни део бића, увек је остао свој, певао
ведро, и као што је чувао својим песмама завичај и неговао љубав према родном крају,
роднопј земљи, тако је чувао и врлину да се мисли поштено и прича разговетно. На тај
начин је своје песме и своје мотиве усадио у душу „малог човека“, у душу детета.
Његов мотив је завичај, и то онај одакле је потекао, село где се врше жито, где се
сеје пшеница, где протиче река Гружа. Ерић је у мноштву својих песама унео и флору
и фауну свог завичаја. Неодољива веза песника и завичаја означила је и наслове
његових збирки али и самих песама. Исконска веза спајала је „долину сунцокрета“,
„реку која тече с ружом римована“, „песме о цвећу“, „језеро јежеве баре. И у свим тим
песмама Ерић се није помако од завичаја, од сунца, од реке, од сунцоокрета, од
народних обичаја, веровања, од крсне славе. А у свим песмама је човек, и то онај његов
сељак, ратар, занатлија, пчелар, поткивач, орач и копач, сањар (Марјановић, 2007:181).
Али исто тако, са унутрашњим осећањем за родољубље, Ерићев завичај је и Србија. Он
пева о њеним људима, ратницима, борцима, јунацима и херојима. У његовим песмам
нема освете, ни рата, он се песмам бори за мир, он пева песме о земљи коју воли, о небу
које воли. Његова водиља је традиција коју негује и коју преноси стиховима.
Непријатељима се супродставља не мачем или неким другим оружјем већ крсном
славом и православљем, вером и љубављу, поносом на своје претке. Песмама опимиње,
на сва злодела нанета деци.
9
Дечји осмех је најлепша ружа
Најмирисније цвеће је дечја срећа
Најскупљи бисер је дечја суза
А дечја туга је од свега већа. (Ерић, 2005)
Почетни стихови збирке „Деца са златом липе у коси“, која говори о деци са
Космета и њиховим страдањима су потресна и надасве опомињућа истина да се тим
простором разлеже само дечји плач. Њихова и песникова молитва удружене су у нади
да ће се повратити завичај, детињство, срећу и слободу и очувати памћење и традицију.
2.1. Појам завичаја и завичајности
Књижевност за децу, скоро у свим својим врстама, садржи неку врсту трагања
или повратка у прошлост. Негујући завичајни језик представља спону књижевника са
својим детињством, а с друге стране деци, каледиоскоп са покретним сликама
прошлости.
Савремени свет пун је изазова који представљају потенцијалну опаснот за
баштину и завичај. Поставља се питање како заштити завичај и одакле кренути? Деца
која су наша будућност и којима је знатижеља главни покретач, идеални су „упијачи“
вредности и зато треба кренути од њих. Зато је нужно код деце усађивати и подстицати
љубав према завичају и завичајном идентитету, приближавати им и учити их
нематеријалним вредностима властитога краја како би израсли у толерантне особе које
воле своје, диче се њиме и поштују туђе. Предшколски узраст је период спонтаног
интензивног откривања, истраживања и учења имитацијом и игром. Када знамо да је
рано раздобље живота најдрагоцјеније доба за подстицање развоја детета, онда нас то
обвезује на деловање у свим сферама.
У времену у коме живимо, где нас пуно тога одваја и раздваја, завичај
представља један квалитет живота који ствара повезаност. За сваког појединца завичај
има одређено значење и понекад је тешко изрећи коначну дефиницију овог појма.
Његово значење је много више од обичног места на географској карти. Завичај може
означавати нешто територијално, попут места у којем смо рођени, град у којем смо се
преселили, или држава из које нам корени потичу. Повезано са тиме проналазе се и
културни аспекти: идентификација одређених вредности, посебност једне нације или
10
заједнички језик и култура. Завичај можемо посматрати и као осећај блискости,
сигурности. Није редак онај тренутак кад на мирис врати у прошлост и пшовеже са
одређеним местом и људима. Израз „завичај” такође може да означава и једно
временско раздобље и може се односити на појединачне фазе живота или места сећања.
Свеједно у којем смислу се овај израз користи, он се првенствено дефинише кроз
одредиште и као заједница, и ствара свесност о сопсвеном и заједничком идентитету.
Појам завичајност одређује припадност одређеном простору.
Завичај, завичајност и завичајни идентитет могу се уградити у васпитно-
образовни рад кроз завичајне игре, завичајне језичке игре, старе занате, завичајне
легенде и приче, бројалице, пословице и песме, познате личности одређенога завичаја,
кроз говор и речи специфичне за неки крај, кроз стваралаштво о неком крају, обичаје
одређенога краја. „На књижевности која изражава колективни дух, опште интересе,
наду и снове, почива књижевна култура младих. Преносећи прочишћену и оплемењену
мудрост, пуна „народних мисли“, компас моралних људских вредности, она учи и
усађује љубав према прошлости, и улива оптимизам и веру у човекову снагу“
(Петровић, 2011, 54). Важно је да њихова употреба у васпитно-образовном раду буде
методички промишљена, припремљена и примерена узрасту деце којој је намењена, у
складу с њиховим интересовањима и могућностима али и осетљива на њихове
индивидуалне разлике. Рад са децом изискује једну постепеност. Обзиром да деца
предшколског узраста нису овладала словима комуникација је вербална. О завичају са
децом се прича, описује, препричава. Причом о месту где живе, где су се родили ми их
непосртедно уводимо у термин завичаја. Постављамо питања шта је то што је лепо у
њиховом завичају, зашто воле свој завичај. Језичке игре су најбоље за усвајање нових
термина, за развој говора и богаћење речника. Примера ради можемо се играти „На које
слово почиње мој завичај“ или „Опиши најлепши део свог завичаја“. Веома је важно
подстицати индивидуалност детета.
Препричавање је најчешћи и наједноставнији облик изражавања и репродукције
књижевних, информативних и других садржаја. Кроз препричавање децу учимо да
уочавају, памте, постављајући им питања учимо их да опажају битне моменте садржаја.
Кад говоримо о причању, у зависности од узраста детета, ова компонента говора може
бити: према слици, према низу слика, по задатим речима или као наставак започете
приче. Описивање спада у значајан облик језичког комуницирања. На тај начин деца се
оспособљавају да посматрају, уочавају, уобличавају. Могу описивати предмете из
непосредне близине, слике, природу (Ботуровић, 2001:49-50).
11
Завичајну дечју поезију препознајемо по карактеристичним мотивима везаним
уз одређени крај или по језичким фразама специфичним само за одређени крај које се
не могу чак ни превести на друге језике. Тематско-мотивска разноликост дечје
завичајне поезије у знаку је културно-писторијских знаменитости некога места и
његове лепоте. Завичајне песме се препознају и по начину на који је тема исказана,
опевана, по типичном говру, наречју, стилу писања употрби речи и израза која су честа
у неком крају. Такав начин писања поезије, у саме песме и остале жанрове
књижевности, уноси не само освежење, већ и звукове, ритмове, обогаћујући и
проширујући репертоар дечјег песништва, дечје искуство, говор.
Неговање и очување завичајне баштине има многобројне добробити за дете.
Богатство језичке културе увелико зависи од језичког осећаја баштине свога краја.
Његово учење треба темељити на познатим речима или реченицама које су повезане са
дечјим реалним искуством и предзнањем.
2.2. Литерарност и завичајност
Литерарност је обележје књижевности, представља значај књижевности,

односно оно по чему је она вредна. „Литерарност се састоји у нарочитој организацији
језика којом се књижевност разликује од језика који се користи у друге сврхе“
(Јашовић, 2020, 356). Ако га повежемо са термином завичајност можемо дефинисати
ову везу као уметничко описивање завичаја. Да би доживљај био потпун и развојно
деловао на личност детета треба обезбедити и посебне услове. Приликом презентације
одређеног дела деци треба богатити њихово искуство утицајима и изазивањем емоција
које су потребне за разумевање онога што се одређеним делом желело да изрази. Деца
нису склона анализирању, прави начин да му се песма или прича приближи је да
изазове доживљај детат у току слушања дела. Важно је да дете разуме текст, да осети
његову хармонију, ритам, мелодију и емоционалну обојеност. Вештина васпитача се
састоји у томе да омогући доживљај књижевног дела, подстакне машту. Сам избор дела
је веома важана. Приликом избора треба обратити пажњу:
- Има ли дете могућност да се са неким елементима у књижевном делу
индетификује (или са самим аутором дела);
- У којој мери израз књижевног дела одговара осећању језика, односно, да ли
садржи игру, једноставност, непосредност, конкретност;
12
- Има ли у књижевном делу хумора, духовитости, анегдотичности
- Успоставља ли се у књижевном делу узајамност између виђења детета и виђења
књижевника
Ако је васпитач у одређеном делу уочио литерарна обележја као и могућност
психолошке и педагошке применљивости може се очекивати да ће на њима и заснивати
свој васпитно-образовни рад и на адекватан начин приближити деци одређено дело
(Дотлић, Каменов, 2007:205-206). На овај начин дете учи и појмове завичај и
завичајност повезујући и себе са њима, и увиђајући значај завичаја.
2.3. Појам поеме
У најширем значењеу овај песнички жанр спада у наративну поезију. У Речнику

књижевних термина поема је одређена као стилски улепшан израз за песму, и то пре
свега обимнију песму у којој се преплићу елементи лирске са елементима епске
творевине. Ова епско-лирска творевина у основи своје композиције заснована је на
развијању фабуле, с тим што се неки елементи повезују и асоцијативним путем и
непосредним лирским исказима. У руској литератури, рецимо, поема означава свако
обимније песничко остварење наративног и мисаоног садржаја, што би било најближе
основној дефиницији. Неодређеност назива поема омогућава да се њоме означе
разнородне творевине, када постоје наглашени процеси мешања књижевних врста
(Поповић, 2007:538).
Поеме за децу у српској књижевности су претежно дуже песничке форме
сатсављене од више делова. Те делове или певања у њима најчешће повезују исти
поетски јунаци. Збивања у којима учествују јунаци и њихови доживљаји динамични су
и често необични. Прожете су изразитим расположењима и снажним осећањима.
Личност учесника у догађајима поеме њихова представа о свету и однос према људима
испољавају се у поступцима, размишљањима, емоцијама. Јунаци су обично
карактеристични и по свом спољашњем изгледу. Живот актера у свим поемама је
већином усмерен, подстицан и испољен жељама и емоцијама, игром и деловањем у
ситуацијама у којима су се нашли. Он је једноставан и они га живе природно а њихови
доживљаји и судбине имају пуно заједничког са игром. Све је прожето атмосфером
ведрине у чијој је основи веселост, смех, подсмех, разиграност и хумор. Активност и
разиграност јунака, поједностављена природност, наивност и простодушност,
13
озбиљност чине сложен песнички садржај већине поема.Жеља и нада, доброта и тежња
за правдом, сањарење и маштање, зачараност у игри употпуњују слојевитост чудесне
поетске представе поема за децу и извор су особености лепоте свих дела (Марковић,
2007:147-149).
14
3. ПОЕМА „ВАШАР У ТОПОЛИ“
Вашар је својеврсна манифестација фолклора, пресек етничког и социјалног

менталитета различитих индивидуалних и колективних нивоа, који у свом понашању
исказују традицију и обичаје целог народа (Милинковић, 2014:463). Вашар, панађур,
пазар... Већ по многобројности сродних речи из српског и других језика, које
означавају масовна годишња окупљања намењена трговини, забави и друштвеним
контактима, види се значај оваквих догађаја. Код оваквих манифестација чест назив је
и сабор (саборност, соборност). У основи термина сабор је ,,збор“, ,,збирање“,
,,сабрање'' – црквено и народно окупљање на дан великих празника. Реч вашар је
мађарског порекла и означава пазар, односно сајам, у смислу делатности. Реч панађур
је грчког порекла и означава свечани збор. Сви наведени појмови означавају не само
активност већ и место на којем се она обавља. У Србији, вашари и фестивали
фолклорног стваралаштва произилазе из традиционалне културе сезонских светковина
и перформативно-сценских пракси, који из деценије у деценију представљају витални
део културног наслеђа и идентитета (Кривошејев, Бељац, 2016:178).
Песма за дечјег читаоца мора поседовати одређени профил појмљивости. Дакле,
мора бити језгровита, са дискретном дозом садржаја, увек асоцијативна, ведра и
раздрагана, песма ритма и риме, музикално интонирана. Таква песма, треба да садржи у
себи ведри и одважни животни оптимизам, да не буде сетна и носталгична како би
дечјем читаоцу била песма забаве и срећног детињства без траума и стресова. Поетику
такве песме неговао је од првих дана свог књижевног рада и Добрица Ерић. Песник
изворне речи низао је стихове везане за завичај и годишња доба, за птице, за цвеће за
све оно што дечјем детињству даје светле боје. „Вашар у Тополи“ је поема кроз коју се
мора чути музика, римована, весела, игролика. Слика вашарског амбијента
трансформисана је у поетску сцену на којојј се играју све игре живота и на којој има
места за све и за веселе, и за тужне, вредне и нерадне, горде и поносне.
Ако погледамо само на мотиве поеме могло би се рећи да је ова поема намењена
свим узрастима од деце до старијих. Ерић није имао за циљ да децу само засмеје иако је
то један од приоритета када је дечја књижевност у питању, већ и да им открије лепоту и
карактеристике које красе народ коме и они сами припадају, његове обичаје, врлине и
мане, традицију. Деца кроз ову поему могу да се забаве али и да науче о вредним
сељацима, довотљивим трговцима, духовитим појединцима. Са посебном пажњом је
15
сликао малу варош Тополу која се окићена виноградима и преплављена реком људи
утапа у сво шаренило вашарских боја (Милинковић, 2014)
Лепа је мала Сад се ту куће

Варош Топола: Модерне граде
Сто кућа, пошта Расту у небо
Хотели школа Шарене зграде
Дом здравља, пекара А око Тополе
Суд, три дућана сељаци саде
И око пет-шест и гаје чувене
Бучних кафана винограде. (Ерић, 1995, 11-12)
Биоскоп и киоск
Крај вашаришта
Црква на Опленцу
И више ништа.
..............................
Главне јунаке, људе из народа, Ерић приказује са пуно хумора. У циганској

шатри деда Дића куша срећу у нади да ће се обогатити али губи и последњу пару, баба
Дара продаје кудељу вуне да би купила нову хаљину и свидела се неком пензионеру,
дечак Жика машта о хармоници коју му је отац обећао, док је Брана из Брзана опседнут
жељом да се још једном напије на вашару. Ерић је описао и лик Ике и карактер човека
са неподношљивим осерћајем ниже вредности, који због тога жели да постане генерал
кога сви поштују. У шаренилу масе сви они налазе прилику да отворе срце и душу,
откривајући најскривенија места свог бића, а да се при том не обрукају, јер сви на
вашару дају одушка свом болу, гласно сањају о срећи, љубави и лепшем животу.
Упознавајући децу са својим јунацима, Ерић их учи и моралним вредностима, учи их
реалном животу, учи их какви треба да буду, и зашто је ружно кад је неко похлепан,
зашто је смешно кад се неко понаша онако какав у ствари није.
Настављајући традицију српских песника да опевају народна весеља, какви су
вашари и панађури, Ерић је у овој вртешци од људи, догађаја, заната, забава, створио
рингишпил смеха и догодовштина (Марјановић, 2007:181).
3.1. Језик у поеми
Дечјој књижевности прикладно је говорење које тече присно, прозрачно,

природно, разумљиво. Језик мора да одговара дечјем искуству, да одражава његово
16
знање и емоције. Исказ скројен по дечјој мери је јасан, сликовит, маштовит и звучан,
емоционалних тонова, врцав домишљат (Петровић, 2011:246).
Ерићев језик у поеми је непосредан и природан, надахнут сочним мелосом
завичаја, али стилски ипак скроман и неартикулисан, лишен мисаоне дубине и
емотивног набоја из кога се кристалише уметничка снага поетског говора
(Милинковић, 2014:466).
Ја сам Жика
Из Шљивика
Ако тата
Прода бика
Обећо је
Да нас слика
И да ми да
Једну пару
Да густирам
На вашару!(Ерић, 1995:9)
Иако критички преозбиљно окарактерисана, поема „Вашар у Тополи“ својим

стихом плени и очарава свеприсутним флуидом живота. Управо једноставан језик
поеме, у којој су догађаји и јунаци из свакодневног живота сведени у раван дечијих
посматрања и на начин који одговара њиховом поимању природних законитости и
појава, ово Ерићево дело сврстава у једно од најбољих дела намењених управо
најмлађима. „Лепота и моћ језика у крвној су вези са судбином народа који га је
створио и најдубљи су израз те судбине. То нису наравно само лепе речи ни расни
изрази твораштва, маште, смелости, то је цела повест, цела драма, цела душа једног
народа“ (Витошевић, 1984, 23).
У једној групи дечачић Жика
са татом, мамом и сестром
тера бика.(Ерић, 1995:15)
Према речима Радовића, Добрица пише, пева и прича ведро, а ведрина му је од

бистре памети и здраве логике. Баш онако да га деца разумеју. Речи ми одишу хумором
којим засмејава сам живот, сударен на вашаришту сам са собом, ослобођен
свакодневице (Јекнић, 1994:158).
17
3.2. Игра у поеми
„Игра је својствена песнику и детету. У њу се спонтано улази као и у песму. И

песма и игра израз су непосредности дечјег живљења. За дете песма почиње игром, за
песника игра почиње песмом. Питање је само ко ће лепше да заврши. Песник дете
подстиче на игру песмом, али је за песника песма пре свега песма. Игра му дође као
поистовећивање са дететом, као љубав, као разумевање и међусобно поштовање. И
игра и песма оплемењују и дете и песника. Игру треба умети!“ (Животић, 1978:76).
Игра је у оквирима књижевности за децу стваралачка, песникова активност са
реквизитима, односно језиком, која се одвија према одређеним правилима, звуковна,
семантичка, граматичка организованост стиха, а која не искључују ефекат изненађења
(нпр. одступање од језичких конвенција), па се зато њена законитост открива унутар
саме песме и у дечјем реципијенту коме је игра и намењена.
Језик је систем који функционише као вишеслојна хијерархијска структура, у
којој се од најнижих јединица комбинују и образују једнице вишег реда: фонеме се
комбинују у морфеме, морфеме у лексеме, лексеме у синтагме, синтагме у синтаксе,
синтаксе у дискурс. Број фонема који се налази на дну хијерархијсог језичког система
је уједно и најмањи (у нашем језику тридесет), док су неограничене могућности и
комбинације одлике дискурса (текста, говора). У песмама за децу игровни ефекти могу
се постићи у разноврсним поигравањима са језичким јединицама, њиховим
граматичким и семантичким одликама. У њима наилазимо на многе језичке или
вербалне играрије као што су брзалице, ономатопеје, парадокси, претеривања,
кованице, чудне, смешне речи, изокретаљке итд. Вербалне игре се с правом издвајају
као посебна врста. Оне се заснивају на разноврсним комбинацијама гласова, речи,
реченица, и то поштујући или нарушавајући правила акустичких или семантичких
структура поетских текстова (Вељковић-Мекић, 2014).
Деца нарочито реагују на звуковну компоненту језика и јако воле риму која их
подстиче да откривају музикалност језика и његове могућности ван смисаоних
конструкција. Иако су нонсенсне креације са изразитом ритмичком компонентом језика
некомуникативне, у примарном смислу комуникације ради преношења и разумевања
поруке, могу бити занимљиве деци, па и заразне у смислу отвореног позива на неку
врсту ритмичке игре. Предшколска деца нарочито воле да се играју језиком и то чине
смишљајући нове речи и правећи непостојеће комбинације од постојећих речи,
изокрећући смисане реченице у бесмисао, римујући речи по аналогијама или без
18
правила лексикологије, повинујући се једино законима ритмике, и то све у склопу игре
која је њихова инспирација и једина сврха и циљ.
Игра је саставни део сваког саборовања, па је незаобилазна и у овој поеми.
Атмосфера вашара дочарана је у фолклорном шаренилу масе која се креће и таласа,
ношена невидљивом енергијом унутрашњих емотивних гибања.
Неки свирачи
Стали на буре
Око њих јуре
Момци и цуре.
Звецкају дукати
Коса се вије
Везени опанчићи и антерије.
У круг, у круг
Зној земљу поли
Једном је вашар
У Тополи! (Ерић, 1995:37)
Добрица је умео и да се игра речима, да смишља нове изразе. Тако је вешто спојио лаж
и језик добивши нову кованицу „лажијезик“.
Где си ти
мала неваљала
где си сукњицу искаљала?
Ево ме, велики

лажијезики
туда шврљала
па испрљала! (Ерић, 1995:53)
Пчела ако уједе може да „печи“ а коња можес „џамбасити“ (јахати). Све
наведено ову поему чини необичном и занимљивом и ова игра речи подстиче децу на
размишљање како су настале и шта све могу да значе. Мотивише их и усмерава да сами
измисле неку реч, или некој радњи дају ново значење.
Игра у домету Ерићевог стваралаштва огледа се у описима руралних пејзажа,
исконски чисте природе и деце у њој. Песме Ерића могу допринети организовању
бројних активности и у другим тематским областима васпитно-образовног рада у
предшколској установи. С обзиром на то да велики део његовог стваралаштва говори о
природи и селу, васпитач може путем поезије упознати децу са карактеристикама
природе и живота на селу. Игра речи у његовој поезији ће омогућити деци да је
разумеју, лако усвоје и заволе
19
4. АДАПТИРАНИ ТЕКСТ
Адаптација потиче од латинске речи adaptare што у преводу значи прилагодиди

(Поповић, 2007:15). Адаптирање оригиналних књижевних дела са циљем да послуже
као дечја врло је озбиљан посао.
Адаптације почињу са појавом првих специјализованих књига за децу. У нашем
раду адаптирали смо поему у драмско дело. Повезивање поезије, поеме са драмом има
велику вредност, а не представља неки посебан напор једном савремено образованом
васпитачу. Едукативна вредност драме појачава остале аспекте предшколског
програма. Зато је предшколска установа идеално место за креативну драматизацију која
помаже деци да се ослободе у истраживању света око себе, помаже истраживању
осећања и идеја кроз активности. Скоро сви циљеви и области програма могу се
достићи кроз драмске методе и складном комбинацијом са другим методама које на
прво место стављају очигледност и непосредно стицање знања. Драмске игре
поспешују процес учења, стицање конкретних знања из свих области, дозвољавајући
детету да постане активни учесник. Интеграција програма зависи од васпитача као
инструктора. Посао васпитача је да интегрише одређене информације из различитих
области, пажљиво планирајући садржаје у креативно–драмским активностима. Поезија
за децу представља неисцрпан извор тема, порука и васпитно употребљивих садржаја.
Адаптација исте у сценариј позоришне представе за децу, реализација текста путем
драмске методе, јесте активност коју васпитачи треба да практикују истовремено,
развијајући емпатију деце према поезији за децу, као и све дечје способности којима
драмски метод доприноси.
Адаптација је најбољи метод упознавања деце са књижевним делима.
Занимљива је и деца нису пасивни слушаоци већ активно могу учествовати у
реализацији. С друге стране кроз игру уче и о песнику, писцу, у овом случају о
Добрици Ерићу.
20
МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР РАДА
1. Предмет рада
Полазећи од значаја и улоге коју предшколско васпитање има у постављању

основа за очување националног идентитета, као и претпоставке да правовременим
педагошким интервенцијама можемо усмерити интересовања детета и непосредно
утицати на даље изграђивање његове личности и културног идентитета, предмет нашег
истраживања је примена поеме Вашар у Тополи на предшколском узрасту у циљу
упознавање завичаја и сопственог идентитета, елемената националне културе,
традиције, обичаја.
2. Циљ и задаци рада
С друге стране циљ је био и да се идентификује васпитно-образовни значај

поеме, односно да ли је и у којој мери утицала на развој говора, богаћење речника,
колико је имала сазнајну вредност. Намера нам је била да, анализом одговора
васпитача, и родитеља утврдимо у којој се мери и на које начине деца у предшколским
установама организовано, систематски и плански упознају са елементима народне
традиције, културом и обичајима свог народа.
У складу са предметом и циљем истраживања, дефинисали смо следеће задатке:
1. Утврдити ставове васпитача о томе колико је представа према адаптираном
тексту Вашар у Тополи утицала на очување народне традиције код деце.
2. Утврдити да ли је примена поеме Вашар у Тополи кроз сценску адаптацију
допринела развоју говора и богаћењу речника.
3. Утврдити да ли сценске адаптације доприносе код деце овладавањем игром и
покретима и оријентацијом на сцени.
4. Утврдити мишљење родитеља да ли је представа дочарала атмосферу вашара
сценографијом, костимима.
5. Испитати родитеље о дечјем расположењу везаном за овакав начин упознавања
са књижевним делом, и уопште везаним за своју улогу у представи.
21
3. Хипотеза истраживања
Општа хипотеза је да примена поеме Вашар у Тополи сценском адаптацијом

доприноси развијање когнитивних способности деце предшколског узраста, утиче на
развој говора и упознавање са завичајем и стваралаштвом родног краја.
4. Методе и технике истраживања
Да бисмо проверили своје претпоставке, у истраживању смо користили

дескриптивну методу и технику анкетирања. Упитник, посебно сачињен за потребе
истраживања, попунило је 20 васпитача различитог нивоа образовања из ПУ „Сунце“ у
Горњем Милановцу који се разликују и по радном искуству у по узрасним групама у
којима су током истраживања радили и 20 родитеља деце која су учествовала у самој
представи.
5. Значај истраживања
Значај овог истраживања манифестује се у начину на који деци предшколског

узраста приближавамо одређене појмове, књижевна дела. У васпитно-образовном раду
са децом мора постојати одређени циљ , односно шта желимо и шта је најважније за
дете. Кад говоримо о књижевности за децу на предшколском узрасту главни задатак је
да се дете осећа да је све што је написано, написано за њега. Да осети да припада и
песми и причи и бајци и да буде активан учесник а не само пуки слушалац. Ако само
прочитамо деци неко дело, она могу да одреагују на срећан крај, на негативце у причи.
Али ако и њих укључимо у само дело, као што ћемо и учинити адаптацијом и поделити
им улоге, деца ће то дело схватити као своје. На тај начин ће запамтити и писца, и
заинтересовати се за његов живот и рад, и за све оно о чему је писао. Сматрамо да ће у
нашем истраживању дете упознати и завичај и све вредности које тај појам носи.
Упознаће обичаје, и научити да негује народну традицију. С друге стране, готово
несвесно, развијаће говор, културу говора, обогатиће свој речник, развиће когнитивне
способности, и једном колективном духу и раду које може да развије сценска уметност.
22
АНАЛИЗА И ДИСКУСИЈА ИСТРАЖИВАЊА
Неопходно је истаћи да адаптација књижевног текста, у великој мери зависи од

креативних способности васпитача. Улога васпитача током адаптације књижевног
текста изузетно је специфична. Она је у великој мери везана за његову методичку
оспособљеност и познавање књижевне анализе и интерпретације, а то значи и
књижевности уопште. У току адаптације књижевног текста, васпитач не само да мора
узимати у обзир дечју креативност и доживљеност, већ их треба непрестано
подстицати. Према томе, васпитач треба да има посебан однос према тексту, али и
према деци која ће га тумачити и надограђивати кроз стваралачки рад. Према Јашовићу
(2020, 362), васпитач адаптацијом преузима својеврсну улогу аутора. И сама суштина
књижевног текта постаје измењена, јер текст постоји изван ауторског видокруга и
превасходно се манифестује као усмени говор, било као прича, игроказ или рецитал у
којима учествују и сама деца. „Текст и оно што се у теорији књижевности одређује као
текстуалност и литерарност, постаје игра“ (Јашовић, 2020, 362). Стваралачка
интерпретација, а самим тим и трансформација текста, је од изузетне важности у раду
са децом предшколског узраста, јер њени разноврсни облици представљају најлакши
пут да се она уведу у комуникацију и да на одабраним примерима реализују своје прве
доживљаје. Поред сталног богаћења речника, свих облика комуникације и развијања
мишљења, али и маштовитости, трансформација књижевног текста је значајана и у
погледу развијања интелектуалних активности и естетског осећања детета.
1. Илустрација адаптираног текста
ВАШАР У ТОПОЛИ
(Представа почиње са музиком. Отвара се завеса, а деца у народној ношњи шетају се

по сцени на којој су постављене тезге испред којих стоје трговци (деца у народним
ношњама) и нуде своје производе.)
СЛИКА 1
Дете трговац 1:
Купите бомбоне,
шарене свилене,
жуте и црвене,
Купите бомбоне,
23
шарене свилене,
жуте и црвене,
обрадујте вољене!
Лизалице на штапићу,
слатке лепе шарене,
увијене савијене,
шећерлеме за медене!
Лицитерска срца за вољене,
да им љубав стане,
и никад не забораве!
Лимунада лимунада,
слатка ко мед,
хладна ко лед,
изволите, изволите!
Гледај селе,
што су шноле,
наруквице зазубице,
прстење од сувог злата,
низови око врата,
требаће ти минђуше,
кад ти уши избуше!
Дете купац:
Још сам мала,
не треба ми шнала,
коса ми се,
тек уковрџала.
Прстење је рђаво знамење,
а минђуше носе намигуше.
Кад порастем и нађем дилбера,
купиће ми ниску бисера.
СЛИКА 2
Добошар: (излази лупајући у добош)

Звони звоно,
звоно на волу,
24
хеј сви,
сви,
на вашар у Тополу!
Здравичари: (излази троје деце са буклијама):
Здравичар 1:
Ој, буклијо јаворова
што људима ум зачара
све се крете из дворова
из кошара и качара!
Витке цуре, бритки момци
деца, старци и удовци
удаваче, снаше, баке
све то пр'ну у облаке!
Све се кити и све снује
свак потајно прижељкује
да понеку жеђ утоли
на вашару у Тополи!
Наратор:
Дошле су данас
на ово славље
Гружа, Јасеница и Поморавље
неки свирци стали на буре,
око њих јуре
момци и цуре,
звецкају дукати
коса се вије
везени опанчићи и антерије.
У круг, у круг
зној земљу поли
једном је вашар у Тополи!
(Деца у народним ношњама играју коло и певају)
Откад сам се родио коло нисам водио

хеј хај коло нисам водио
водићу га довече макар продо говече
хеј хај довече макар продо говече.
Хајдемо секе у коло

да играмо весело
25
играмо коло налево
и у колу дете малено.
СЛИКА 3
Наратор:
У једној групи дечачић Жика
са татом, мамом и сестром
тера бика.
Тата:
Бик има триста кила
јамашно по триста
то је деведесет хиљада тачно
охо хо охо то је лова
купићу радио па бог богова!
Мама:
Купићу ти Будо
шеширић од плиша
а Жики, љуби га мајка,
пуну корпу слаткиша.
Себи ћу купити блузу
ал не од цица
ни ја више нисам слепица!
Сестра:
Село звони на сва звона
купићу блузу од перлона
и нек ја више не будем Мица
ако се вратим кући
без ципелица!
Жика:
Купићу, купићу
трубу, ланчић и двоглед
балон и кабезу
и сладолед.
Кад тата прода бика
обећо је да нас слика.
Да ми да велику пару
да купим хармонику!
(Деца у народним ношњама играју коло)
26
СЛИКА 4
Наратор:
Баба Дара из Страгара
чудна бака
сва је ко сврака
а мисли да је
ко слика лепа.
Њу прати прија Коса
која лицка, гуцка и тепа.
Баба Дара:
Хоћу и ја да се удам
и ја сам млађа
од прија Вишње,
а она се удаје
трипут годишње.
Ђера је добар
има и пара
и кућицу у сред Страгара.
Има да живим ко попадија
што би викао
мој деда Андрија!
Прија Коса:
Хоћеш Даро
само да те
неко не урекне (пљуцка)
удаћеш се Даро
светог ми Пера
лично за Ђера пензонера
и тепаћеш му
ој Ђеро, Ђерице
чаробно перце пензионерце!
СЛИКА 5
Наратор:
У Тополи данас бије
срце целе Шумадије!
Ој Тополо, златно коло
разлети се наоколо!
Нек опанци окрилате,
око класа, око цвета
око сунца сунцокрета!
27
На тргу где је
светина пила хладну
лимунаду и кабезу
сретоше се
Мика и Цила
ко два бела лептирића!
Мика:
Где си ти
мала неваљала
где си сукњицу искаљала?
Цила:
Ево ме, велики
лажијезики
туда шврљала
па испрљала!
Мика:
Рано си ми
ти то почела
пази да те
не печи пчела!
Цила:
Печиће тебе
и то осица
баш си ти Жико
права злоћица!
Мика:
Шалим се Цило
Цили – мили
јао што смо се
наљутили
чек да те чупнем
за те кикице
од жуте свилице (чупне је).
Цила:
Шта је теби
данас Микице
казаћу тати
маме ми миле
Мика:
Кажи му кажи
28
зовни и брата
шалим се!
Чекам те два и по сата,
Купио сам ти срце
са огледалцетом. (лицитерско срце)
(Деца у народним ношњама играју коло и певају)

Не играјте девојке
до варошких ђака
ђаци ђаволи
учитељи још гори
а директор понајвећи
ал се не сме рећи.
Причувај се Анчице
од варошких ђака
а трговци млади момци
познају се с новци!
СЛИКА 6
Наратор:
Звече дукати, шушти свила
на пољанчету код рингишпила
једна бака с торбом у крилу
сат је летела
на рингишпилу
лети и мисли да
сви њој кличу,
а заборавила на свог чичу.
Баба:
Што ми је лепо
кад зажмурим.
Реко је: Иди
ал пожури,
вели идемо кући.
Цео ми живот
прође код коза
нек ми се једном
душа навоза.
Летим исто
ко бубамара.
Нећу да силазим
29
док имам пара.
Наратор:
Неки чичица
кракат ко рода
проби се
кроз обруч народа
заклони очи
од сунца капом
па бабу са торбом
распали штапом.
Чича:
Ја те три сата
чекам код кола
а ти ми јашеш
тог ђавола!
Баба:
Јој, стој! Мој Стево!
Спасавај света Параскево!
Чича:
Одмах силази
и кући пролази!
Баба:
Зар сам те зато
крпила и прала
овога ми сунца
и онога зрака
идем за развод брака!
(Деца у народним ношњама играју коло)
СЛИКА 7
(Сусрећу се два пријатеља из младости.)
Пријатељ 1:
Брише ветар преко њива
покисоше сунцокрети
шта се ово самном збива
куда ово време лети?
До јуче сам јео мед
30
и џамбасио свога ата
а данас ми један бледолики
неваљалко каже тата!
Посматрам то лице
и пеге бројим па
ми нешто необично
ко да сам пред собом стојим!
Пријатељ 2:
До јуче сам игро ује
и био лак ко ласта
а данас мој син
задиркује девојчурке
око пласта!
Зар порастох оволики
страх ме већ пред собом хвата
да би ме тај бледолики
деран дрско звао – тата
(Сусрећи се две другарице из младости.)
Другарица 1:
Гледај Цако драга
моју ћеру малу
мирише ко стручић смиља
и сва се топи од милине.
Другарица 2:
Јој, Десо друго моја
види, види Виду
маслачак би пред њом клеко
кад се она пољем шета
све се бојим да је неко
не убере место цвета!
СЛИКА 8
Наратор:
Иду даље Вера, Стана и Милева
марамом бришу
знојаво лице
и уздишу за лепим
данима и стварима
и прохујалим вашарима!
31
Вера:
Кад се присетим
бого, мој мили
какви су то
јунаци били.
Сваки висок
ко бор у гори
сваки витак
ко вита јела
кад ме погледа
и проговори
срце ми дрхти
три дана цела!
Стана:
Какви су тек
бого мој мили
свирачи и играчи били
кад се црни
цига из Љига
размане на својим ћеманима
све нешто почне да ме жига
и крила ми никну
на стопалима!
Милева:
Па кад ђипне
Милун из Драче
трећи му Светозар
из Добраче
а кец Тадија
из Вољавче
а ја до њега
лепа ко слика
а коло нам се
попут венца
оплете око Опленца
па дрхти земља
све до Рудника
Наратор:
Некада се
због ове три баке
грувале пушке
и текла крвца
са виолине
а сада нема
32
ни једне руке мушке
да им наслужи
чашицу рујна вина!
(Деца играју коло са песмом)
Учитељу, учитељу
лутко молована
пусти ђаке
на нове сокаке
да видимо, да видимо
кога ђака нема
нема ђака
Милоша јунака!
СЛИКА 9
Наратор:
Излете птица,
излете птица
и обасја весела лица
хвала вам јунаци
за ово славље
да испијемо кабезу
за наше здравље.
Будите здрави
и орни за мегдане
нека вас сви
и даље воле
док је Опленца
и Топлоле
завршен је
велики збор!
Добошар: (излази лупајући у добош):

Не звони,
не звони
звоно на волу
завршава се
вашар на Опленцу
у Тополи!
Наратор:
И тако драги наши
забележили смо лепоту
33
наше славне дружине
да је време не однесе
у заборав.
Били смо
много, много велики
и имамо велика срца
па сви могу стати
и заувек остати.
Зато памтите
и волите увек!
2. Костими, сценографија, сцена
Показивачка метода је ефикасна приликом упознавања деце са завичајем. Оно је

непосредно, успоставља се контакт са људима, местима и стварима које дете може
упознати у својој околини. Контакт је остварљив кроз стицање представа о стварима,
процесима, улогама и друштвеним активностима карактеристичним за завичај
(Грујичић, 2011: 47).
Сцена приликом извођења адаптације текста била је опремљена тезгама које
одликују један српски вашар.
Слика 1. Тезге на вашару (Извор: Аутор)
34
Слика 2. Тезге на вашару (Извор: Аутор)
Реквизити на сцени били су из богате ризнице нашег завичаја, од запрежних

кола, плетених корпи, чутура и буклија, декорисани народним мотивима.
Слика 3. Сценографија у духу завичаја и традиције (Извор: Аутор)
Слика 4. Сценографија у духу завичаја и традиције (Извор: Аутор)
35
Слика 5. Продавци на вашару (Извор: Аутор)
Костими су били у складу са карактеристикама нашег краја, народне ношње,

шајкаче, јелеци и опанци. Када је адаптиран текст „Вашар у Тополи“ и прилагођаван
деци предшколског узраста, вођено је рачуна да ношња како мушка тако и женска буду
из тог краја, и она представља летњу косачку ношњу.
Слика 6. Костии – народна ношња (Извор: Аутор)
Слика 7. Песма учесника вашара (Извор: Аутор

36
Сцена и атмосфера су били у складу са самом поемом, почев од народног кола
који поеми даје ритам и игру, здравичара као српских домаћина, наратора који уводи
публику у срж догађаја на вашару и упознаје их са ликовима.
Слика 8. Наратор (Извор: Аутор)
Слика 9. Здравичари (Извор: Аутор)
Слика 10. Коло (Извор: Аутор)
37
Не играјте девојке
до варошких ђака
а директор понајвећи
ал се не сме рећи.
Причувај се Анчице
од варошких ђака
а трговци млади момци
познају се с новци!
3. Анализа адаптираног текста
Горњи Милановац се налази под обронцима планине Рудник који је некада

припадао качерском крају као и место Топола. Све описано у поеми „Вашар у Тополи“
односи се сада на Рудничко – Таковски крај коме припада Горњи Милановац.
Адаптацијом овог дела желела сам да приближим прошлост данашњој генерацији. Кроз
песму, игру, смех, радост деца су упозната са традицијом краја из кога потичу. Народна
кола која су деца изводила карактеристична су за Руднички крај као и песма. Тако да
ова адаптација није само приредба већ позоришна представа са аутентичним печатом из
периода када је дело настало.
Зато су консултовани кореограф и музиколог фолклорног ансамбла из Горњег
Милановца.
Представа почиње музиком, народном изворном, деца се шетају по сцени на
којој су постављене тезге испред којих стоје трговци у народним ношњама. Дечје
виђење вашара утицало је на сам почетак текста, тако да се на сцени продају слаткиши,
балони и лимунада. У складу са циљем примене поеме и упознавање деце са завичајем
и народним обичајима адаптација садржи здравице и народна кола.
38
Слика 11. Здравичари (Извор: Аутор)
Ој, буклијо јаворова

што људима ум зачара
све се крете из дворова
из кошара и качара!
Слика 12. Коло Хајдемо секе у коло (Извор: Аутор)
Откад сам се родио коло нисам водио

хеј хај коло нисам водио
водићу га довече макар продо говече
хеј хај довече макар продо говече.
Хајдемо секе у коло

да играмо весело
играмо коло налево
и у колу дете малено.
39
Приредба је увек била саставни део васпитно-образовног рада и представља
најсвечаније и највеселије тренутке како за децу тако и та родитеље. С друге стране она
је и одраз квалитета рада васпитача. Ова приредба је била комбинованог карактера уз
драмске и музичке елементе.
Текст смо поделили на девет слика. Свака слика је тематски наглашена. Циљ
нам је био да омогућимо усавршавање способности и вештина деце и тако допринесемо
њиховом свеукупном развоју: ослобођености у говору у покрету и простору, богаћењу
језика, култивисању говора, развијање маште и флексибилности, подстицање
интересовања, развијање памћења и размишљања, концентрације. Развитак и богаћење
дечјег речника у непосредној је вези са развитком појмова, а развитак појмова, са
умним васпитањем. Основа развитка појмова налази се у упознавању деце са
природном и друштвеном средином. Богатство окружења у коме дете живи, пружа низ
могућности за ширење круга представа и стицања нових искустава, која се говором
транспонују у вербални израз у мисаоном процесу. Развој говора се, према томе,
унапређује целокупним васпитно-образовним радом у чијој је основи посматрање,
опажање и игра која може бити креативна, слободна и истраживачка, али и усмерена уз
коришћење дидактичких материјала. Дете се при том налази у мноштву утисака, па је
задатак васпитача да му помогне да издвоји оно што је најважније, битно и то у циљу
уопштавања у појмове и закључивања у виду исказа.
Деца највише воле да се играју игре улога. Зато смо текст прилагодили њиховој
потреби и из поеме извукли главне ликове који су носиоци догађања вашара у Тополи.
Кроз дијалог који су деца водила развијали смо вербалне способности, правилну
интонацију речи, и правилно изговарање. Кроз текст деца су се упознала и са новим
речима, значењем речи које су већ чули. Текстом смо развијали когнитивне
способности памћење, размишљање, деца су усвојила нове појмове, на пример, буклија,
здравица, тезга, шећерлема. Сазнајна вредност огледала се у упознавању са народним
обичајима, народном ношњом. Народне игре су битан део наших живота, односно наше
историје и веома је битно одржати је живом код наше деце јер имају велики васпитни
значај у дечјем животу. Кроз њих се код деце изражава смисао за културно опхођење.
40
Слика 13. Дара и Цака (Извор: Аутор)
Слика 14. Евоцирање успомена (Извор: Аутор)
Ако говоримо о задацима које смо адаптацијом постигли, на првом месту је

васпитни који се састоји у развијању интересовања деце према традицији, народним
играма, стилу облачења некада, развијању кооперативности. У току припремања и
извођења приредби, долази до изражаја начин комуникације међу децом и облици
комуникације између васпитача и деце. Детету треба помоћи да осети сопствену
важност и значај и да му се јасно стави до знања да се цене његови напори и продукти
његовог рада. Васпитач заједно са родитељем мора храбрити дете и радовати се
његовим успесима. Одрасли према детету треба да испољава разумна очекивања и
показује поверење у његове могућности, чак и када оно греши. Одрасли морају да имају
поверење у спретност и истрајност детета, као и у способност малишана да се понаша
зрело и одговорно.
41
Приредбом смо омогућили деци да развијају лепе и корисне навике и особине
које су важне за њихово сазревање и развој. Овом активношћу подстичемо на
самосталност деце а долази до изражаја и дечија иницијатива и индивидуалност. Деца
су главни актери догађаја у приредби, нису више пасивни слушаоци и посматрачи, већ
су потпуно активни и спонтани учесници.
Подучавање деце је један од важних задатака који се остварују путем приредби.
Деца стичу знања о догађајима из прошлости, важним историјским личностим,
значајним датумима и празницима и та сазнања постају део њихове личне културе,
општег знања и разумевања традиције. Приредбе у овом погледу играју важну улогу јер
деца предшколског узраста многе појмове не могу да схвате, уколико су апстрактни.
„Кроз игру се усваја, кроз игру се памти и кроз игру добија смисао у дечијој свести.
Чин читања замењује чин игре“ (Јашовић, 2020, 363).
Богаћење и развијање социјалних односа је још један важан задатак који смо
остварили адаптацијом поеме. Поред личног задовољства, у групи се развија свест о
потреби и значају заједничког рада и сарадње са друговима и васпитачем, због чега у
оваквим приликама долази до изражаја жеља и настојања деце да сва буду успешна.
Пошто имају заједнички циљ, уочљива је била потреба деце да несебично помажу
једна другој, више и чешће него у неким другим ситуацијама. Социјализација у овом
контексту обухвата развијање интерперсоналних односа међу децом, неговање
емпатије, групне солидарности, међусобно разумевање и сарадњу. Организовање
ситуација као што су приредбе омогућава деци да се окупљају око заједничких
активности, договарају о њиховом остваривању, да заједнички процењују резултате и
радују се постигнутим успесима (Марковић, Степановић, 2020:416).
4. Припрема васпитача за упознавање и примену поемем Вашар у Тополи
Предшколско васпитање као област ране едукације има велики значај у његовом
когнитивном развоју. Дете учи како да користи своја чула и способности, како да
користи информације које је запазило и како да доноси закључке на основу
перципираних стимулуса. Поред тога, оно у васпитнообразовном процесу обогаћује
комуникационе вештине, убрзава и подстиче развој говора, усвајање језика, ширење
вокабулара и креирање подлоге за развој мишљења, како конкретног тако и
апстрактног. Врло широку дефиницију предшколског васпитања даје Емил Каменов:
42
„Предшколско васпитање је формативни процес којим се на узрастима од рођења
детета до његовог поласка у школу буде и актуализују његови психофизички
потенцијали, подстичу и усмеравају позитивне тенденције које се испољеу развоју,
задовољавају дечје потребе као сталан извор развојних могућности и стварају услови за
што боље и успешније изражавање и коришћење ових могућности за постизање све
виших нивоа у способностима, проширивање и усавршавање искуства, изграђивање
вољно-карактерних особина и ставова, оплемењивање емоција и мењање понашања
детета, односно,оформљивање и развијање свих позитивних својстава његове
личности” (Каменов, 1995:4). Значај предшколског васпитања и образовања огледа се у
подстицању раног развоја деце, уз омогућавање родитељима да се ангажују око
креирања бољих услова за развој детета. Предшколским васпитањем постављају се
снажне основе за даљи развој личности детета, уз пружање могућности детету да поред
знања стиче и социо-емоционалне компетенције које ће му омогућити боље
функционисање у социјалној заједници.
Да би васпитач пренео одређена знања и умења деци мора се и сам едуковати и
припремити да на најпримеренији начин деци приближи и књижевни текст. Основни
циљ који је био пред нама је да укључимо децу у само упознавање, анализу поеме. С
друге стране поставили смо одређене задатке а то су развој комуникативних
способности, неговање говорног стваралаштва, стварање услова да деца откривају
сопствене могућности изражавања, да имају могућност да слушају, дискутују,
разговарају, описују и препричавају, али и да постављају питања. Сматрајући да је
драмско представљање књижевног дела најинтересантнији начин за децу да неко дело
запамте и да га прихвате, одлучили смо се за адаптацију поеме и укључивање деце у
реализацију.
Упознати децу са писаном речи Добрице Ерића значило је упознати их и са
сопственим завичајем. Прича о завичају започета је у предшколској установи. Разговор
је био подстицајан и усмерен на дечје виђење своје породице и свог града. „Да би
васпитач могао да се бави уопште књижњвним текстом, он мора добро да га разуме
(Јашовић, 2020:362). Аутор наглашава одговорност која је на васпитачу јер се управо од
васпитача захтева вештина препознавања текста према потребама деце, вештина
изражајног читања. Уколико сам васпитач не воли да чита тешко да ће моћи да
презентује било који садржај деци (Јашовић, 2020). У складу с тим упознавању деце са
поемом Вашар у Тополи претходила је припрема нас васпитача. На основу
43
прикупљених података из примарних извора, литературе из градске Библиотеке1 о
Добрици Ерићу, његовом књижњвном делу, уз адекватно осмишљену причу,
представили смо деци писца и показали неке од његових књига. Деца најбоље визуелно
памте и доживљавају емоције, те је најбољи начин показати им демонстрирати.
Библиотека нам је из својње архиве уступила један видео запис Добрице у којем он, на
себи својствен начи, сликовито и песнички, прича о свом детињству, завичају и
одрастању. Подстакнута Добричином причом деца су након тога самостално излагала
своја виђења завичаја, града у којем живе и околине. Обзиром да је фокус на поеми
разговор је усмераван и на догађаје у граду које деца знај, те смо се дотакли и вашара и
одласка на вашар са родитељима. Како изгледа вашар у граду деца су представила
усменим и ликовним изражавањем. Уз причу стицали су знања о новим појмовима,
чеми служи тезга, како продавац представља своју робу и слично. Затим смо прочитали
део из поеме из кога су могли да чују како је некад изгледао вашар, какви су се народни
обичаји спроводили и како су се људи облачили за ову светковину. Нови појам народна
ношња и из чега се састоји српска народна ношња био је повод посети музеју у градуу
где су деца и визуелно доживела претходну причу.
Припремајући се за адаптацију било ког књижевног дела у предшколској
установи, васпитач мора бити упућен у развојне могућности групе и у њихова
интересовања. С друге стране мора радити са децом на изражајном говору и на
разумевању онога што чују. Треба увек имати у виду да деца овог узраста још не знају
да читају и да је васпитач тај који својим начином говора усмерава децу како би
требалчо репродуковати оно што чују.
Повезујући оно што су деца чула и видела, уз читање поеме Вашар у Тополи
импровизовали смо вашар у вртићу. Потреба деце да буду део игре учинила их је
мотивисанијом за саму адаптацију, односно учествовање у њој, коју смо пренели и на
сцену.
5. Анализа упитника за васпитаче и родитеље
У оквиру овог истраживања рађена је и анкета са васпитачима и родитељима.

Резултати анкете показали су препознавање едукативне вредности самог вашара као
1 Библиотека „Браћа Настасијевићи“ у Горњем Милановцу у свом саставу има и Завичајно одељење,
изузетно опремљено литературом, и подацима о самом крају и људима који су пореклом из овог краја.
44
народног обичаја од стране васпитача. Велики проценат васпитача (98%) сматра да је
пожељно водити дете на вашар, упознати га са том врстом светковине, али да је нужна
претходна припрема која се огледа у упознавању деце са вашаром, шта могу да очекују
од посете. Посета вашару није само учење о обичајима, већ и о лепом понашању,
одговорности и одређеним правилима која мора да се поштују. У саму припрему
укључени су и родитељи. Међутим практично извођење је и даље немогуће у
предшколској установи.
Кад је у питању поема и адаптација исте на сцени, сви васпитачи који су
попуњавали анкету су сагласни да је постигнута кохерентност целе групе, да је
представа помогла у развијању и очувању народне традиције, да је допринела
развијању говорних способности и богаћењу речника. Успешност се огледала и у
овладавању сценском игром и покретима и допринела развоју дечје оријентације на
сцени.
У Табели 1. приказани су степени слагања васпитача са тврдњама о значају и
ефикасности примене адаптације у предшколској установи. Примећујемо велики степен
слагања са свим понуђеним тврдњама, ни у једној немамо другу страну табеле у смислу
не слагања. Закључујемо да васпитачи високо вреднују адаптацију као метод рада, и
препознају њен значај у развоју деце.
Табела 1. Степен слагања васпитача о ефикасности примене адаптације

(1 - У потпуности се не слажем; 2 – Не слажем се; 3 – Неодлучан/на сам; 4 – Слажем се; 5 – У
потупности се слажем)
Ред.
Тврдња 1 2 3 4 5
број
2 18
1. Употреба адаптације подстиче развој говора предшколске деце
(10%) (90%)
1 19
2. Адаптација књижевног дела подстиче креативност деце
(5%) (95%)
Адаптација књижевног дела развија машту и омогућава деци да 3 17
3.
говорм прате имагинацију у игри (15%) (85%)
Адаптација књижевног дела утиче позитивно на социјализацију 3 17
4.
деце (15%) (85%)
Учешћем у адаптацији књижевног дела деца развијају 19
5. 1 (%)
комуникационе вештине (95%)
Употребом адаптације књижевног дела могуће је укључити сву 20
6.
децу у активност (100%)
2 18
7. Кроз адаптацију деца могу вежбати све функције говора
(10%) (90%)
Кроз адаптацију васпитач може реализовати скоро све васпитно- 3 17
8.
образовне циљеве и задатке из области развоја говора (15%) (85%)
Стручно усавршавањер васпитача подстиче примену адаптације 20
9.
књижевног дела у раду васпитача (100%)
20
10. Знања стечена сопственим активностима деце су трајнија
(100%)
45
Анализирајући мишљење родитеља дошли смо до података који указују да су
костими и сценографија утицали на квалитет представе дочаравши атмосферу народног
кола и песме као и самог вашара. Деца су показала велико узбуђење и радост након
представе, заинтересованост за све припреме које су претходиле извођењу. Такође је
приметан и труд и ангажовање да текст науче напамет, да га вежбају како у вртићу тако
и у кући. Родитељи су запазили да уз текст је обавезно ишла и гестикулација односно
деца су се уживела у улоге. С друге стране мишљења су подељена око одласка деце на
вашар са васпитачима, обзиром да светковина подразумева велике гужве.
46
ЗАКЉУЧАК
Наша истраживачка интересовања везана су за адаптацију књижевног текста са

децом предшколског узраста, зато што има суштински значај за њихов емоционални,
интелектуални и социјални развој. Адаптацијом текста, нарочито на сцени
омогућавамо детету да стекне свест о себи, другима и окружењу, развијајући
истовремено самопоуздање и самопоштовање.
Адаптацијом поеме „Вашар у Тополи“ Добрице Ерћа, на један прихватљив овом
узрасту и занимљив начин, приближили смо само дело деци, да га саслушају, да о њему
коментаришу и да учествују у његовој интерпретацији. Можемо закључити да сценска
адаптација није била само пуко учење текста напамет, већ уложен труд детета да то што
научи разуме и да му се посвети са пажњом која ће у њему изазвати ефекат трајног
знања. Хипотеза коју смо, у складу са циљем и задацима поставили је у потпуности
доказама, па можемо закључити да смо применом поеме „Вашар у Тополи“
реализовали и задатке:
- развој комуникативних способности;
- развој интересовања деце за писану реч;
- развијање дечијих способности за тумачење различитих текстова;
- неговање говорног стваралаштва;
- стварање услова да деца откривају сопствене могућности изражаања, да имају
могућност да слушају, дискутују и разговарају, објашњавају, описују,
препричавају, постављају питања о прочитаним књижевним делима;
- развијање способности слушања, разумевања, доживљавања и памћења онога
што се чита и прича;
- препричавање прочитаног, уз коришћење књижевних израза.
Деца на овај начин боље упознала самог писца Добрицу Ерић, начин како он
пише и о чему пише, затим и свој завичај, а кроз поему и народну традицију и обичаје.
Нису само уживали у слушању пишчеве игре речи већ их је то подстакло да се и сами
опробају у томе.
Коначан позитиван суд дали су и сами васпитачи и родитељи који су препознали
утицај поеме на исходе васпитно-образовног рада, и сама представа која је била одраз и
нашег квалитета рада.
47
ЛИТЕРАТУРА:
1. Ботуровић (2001). Марија Ботуровић, Методика развоја говора. Шабац: Виша

школа за образовање васпитача.
2. Вељковић-Мекић (2014). Јелена Вељковић-Мекић, Игра и поука као сегменти
поетике за децу.Докторска дисертација. Крагујевац: Филолошко-уметнички
факултет. Доступно на: https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/3841?locale-
attribute=en (Приступљено 01.05.2021.).
3. Витошевић (1984). Драгиша Витошевић, Дародавци из прикрајка. Београд:
Задруга: Народна књига: Нова књига; Горњи Милановац: Дечје новине.
4. Грујичић (2011). Милан Грујичић, Методика упознавања околине. Сремска
Митровица: Висока школа струковних студија за образовање васпитача.
5. Дотлић, Каменов (2007). Љубица Дотлић и Емил Каменов. „Књижевност у
дечјем вртићу“, КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ У КЊИЖЕВНОЈ
КРИТИЦИ. КЊИГА 1. ПОЕТИКА. Ур. Александра Чеперковић. Алексинац:
Висока школа струковних студија за васпитаче; Краљево: Libro company, 200-
206.
6. Ерић (1995). Добрица Ерић, Вашар у Тополи. Земун: Драганић.
7. Ерић (2005). Добрица Ерић, Деца са златом липе у коси. Београд: Народна књига
Алфа.
8. Животић (1978). Радомир Животић, Стазама детињства. Крушевац: Багдала.
9. Јашовић (2020). Предраг Јашовић. „Књижевност и текст у програмима
предшколског узраста“, ЗНАЧАЈ КОМПЕТЕНТНОСТИ ВАСПИТАЧА ЗА
КВАЛИТЕТ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ
УЗРАСТА – Зборник радова са Петнаесте конференције са међународним
учешћем ВАСПИТАЧ У 21. ВЕКУ, Бр. 19, одржана је 29. и 30. марта 2019.
године у Сокобањи. Ур. Др Предраг М. Јашовић. Алексинац: Академија
васпитачко-медицинских струковних студија, 353-365.
10. Јекнић (1994). Драгољуб Јекнић, Српска књижевност за децу, књига 2. Београд:
МАК.
11. Јовановић (2018). Ружица Јовановић. „Уметничка поезија за децу у виду драмске
игре- креативност и вредност више“, САВРЕМЕНИ СВЕТ И ТОЛЕРАНЦИЈА
КРОЗ ПРИЗМУ ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА – Зборник радова са
Тринаесте конференције са међународним учешћем ВАСПИТАЧ У 21. ВЕКУ, Бр,
48
17, одржана је 24. и 25. марта 2017. године у Сокобањи. Ур. Даница Столић.
Алексинац: Академија васпитачко-медицинских струковних студија, 366-371.
12. Каменов (1995). Емил Каменов. Модел основа програма васпитно-образовног
рада са предшколском децом. Нови Сад: Одсек за педагогију Филозофског
факултета; Кикинда: Виша школа за образовање васпитача.
13. Кривошејев, Бељац (2016). Владимир Кривошејев и Жељко Бељац. „Други
поглед на вашаре у Ваљеву у 19. веку: вашари као претече сајамског туризма“,
ГЛАСНИК ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА, Бр. 50. Ур. Снежана Радић. Ваљево:
Историјски архив, 176-190.
14. Марјановић (1962). Александра Марјановић, Моје дете и књига. Београд.
Народна књига.
15. Марјановић (2007). Воја Марјановић. „Рапсодија о завичају, природи и
детињству“, КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ У КЊИЖЕВНОЈ КРИТИЦИ.
КЊИГА 2. СРПСКИ И СВЕТСКИ ПИСЦИ ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ. Ур. Александра
Чеперковић. Краљево: Висока школа струковних студија за васпитаче,
Алексинац; Libro company, 179-188.
16. Марковић (2007). Слободан Ж. Марковић. „Поема у стваралаштву за децу“,
КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ У КЊИЖЕВНОЈ КРИТИЦИ. КЊИГА 1.
ПОЕТИКА. Ур. Александра Чеперковић. Краљево: Висока школа струковних
студија за васпитаче, Алексинац: Libro company, 147-156.
17. Марковић, Станковић (2020). Биљана Марковић и Марија Станковић. „Приредба
као одраз квалитета рада васпитача“, ЗНАЧАЈ КОМПЕТЕНТНОСТИ
ВАСПИТАЧА ЗА КВАЛИТЕТ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА ДЕЦЕ
ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА – Зборник радова са Петнаесте конференције са
међународним учешћем ВАСПИТАЧ У 21. ВЕКУ, Бр. 19, одржана је 29. и 30.
марта 2019. године у Сокобањи. Ур. Др Предраг М. Јашовић. Алексинац:
Академија васпитачко-медицинских струковних студија, 415-420.
18. Милинковић (2014). Миомир Милинковић, Историја српске књижевности за
децу и младе. Београд: Букленд.
19. Петровић (2011). Тихомир Петровић, Увод у књижевност за децу. Нови Сад:
Змајеве дечје игре.
20. Поповић (2007). Тања Поповић, Речник књижевних термина. Београд: Логос
арт.
49
Прилог 1.
УПИТНИК ЗА ВАСПИТАЧЕ
Поштоване колеге,
Пред Вама је упитник путем којег би дошли до података везаних за представу

деце припремно прешколске групе „Вашар у Тополи“. Представа је адаптирани текст
поеме Добрице Ерића „Вашар у Тополи. Молимо Вас да пажљиво прочитате питања и,
у складу са Вашим мишљењем, дате одговор.
Хвала на сарадњи!
1. Да ли би водиле децу припремно предшколске групе на вашар?
а) Да □
б) Не □ ____________________________________
(Молимо Вас образложите Ваш одговор)
2. Сматрате ли да је корисно одвести децу на вашар?
а) Да □ б) Не □
3. Да ли би постојала посебна припрема пре одласка и у чему би се она састојала?
а) Да □ _________________________________________
б) Не □
4. Сматрате ли да одлазак на вашар има ефекта на сазнајне способности деце?
а) Да □ б) Делимично □ в) Не □
5. Да ли утиче на говорне способности деце?
6. Да ли сте упознати са поемом „Вашар у Тополи“ Добрице Ерића?
7. Да ли сте одгледали представу „Вашар у Тополи“ припремно предшколске

групе?
50
8. Да ли је дечја група била кохерентна приликом извођења представе?
9. Да ли су деца овладала сценском игром и покретима?
а) Слабо □ б) Поједници јесу □ в) Група је успешна □
10. Колико представа доприноси чувању традиције?
а) Довољно □ б) Делимично □ в) Не мало □
11. Колико представа доприноси развијању говорних способности деце?
а) Доста □ б) Делимично □ в) Ни мало □
12. Да ли представа доприноси дечјој оријентацији на сцени?
а) Доста □ б) Делимично □ в) Ни мало □
13. Сматрате ли да адаптација текста допринеси богаћењу речника деце?
14. Сматртате ли да адаптације текстова кроз представе треба да буду више

заступљене у васпитно-образовном раду деце предшколског узраста?
15. Означите у којој мери се слажете са наведеним тврдњама.

 Употребом адаптације књижевног дела подстиче се развој говора
предшколске деце.
а) У потпуности се слажем б) Слажем се в) Неодлучан/на сам г) Не
слажем се д) У потпуности се не слажем
 Адаптација књижевног дела подстиче креативност деце.
 Адаптација књижевног дела развија машту и омогућава деци да говором
прате имагинацију у игри.
 Адаптација књижевног дела утиче позитивно на социјализацију деце.
51
 Учешћем у адаптацији деца развијају комуникационе вештине.
 Употребом адаптације могуће је укључити сву децу у активности.
 Кроз адаптацију деца могу вежбати све функције говора.
 Кроз адаптацију васпитач може реализовати скоро све васпитно-
образовне циљеве и задатке из области развоја говора.
 Стручно усавршавање васпитача подстиче примену адаптације у раду
васпитача.
 Знања стечена сопственим акстивностима деце су трајнија.
52
Прилог 2.
УПИТНИК ЗА РОДИТЕЉЕ
Поштовани родитељи,
Пред Вама је упитник путем којег би дошли до Вашег мишљења и виђења

представе „Вашар у Тополи“ у реализацији припремно предшколске групе и васпитача.
Представа је адаптирани текст поеме Добрице Ерића „Вашар у Тополи“. Део питања се
односи и на Ваше мишљење о посете деце вашару.
Молимо Вас да пажљиво прочитате питања и обележите одговор који је
најприближнији Вашем мишљењу.
Хвала на сарадњи!
1. Да ли сте одгледали представу „Вашар у Тополи“
2. Ваш први утисак о представи је:
а) Одлична □ б) Врло добра □ в) Добра □
3. Да ли је у представи дочарана атмосфера вашара?
4. Да ли је дочарана атмосфера народног кола и песме?
5. Да ли су сценографија и костими утицали на квалитет представе?
6. Да ли представа дочарала народну традициију?
7. Према Вашем мишљењу како су се деца снашла на сцени?
а) Одлично □ б) Врло добро □ в) Добро □
53
8. Уколико је Ваше дете (или дете из Ваше ближе околине) учествовало у
представи, можете ли нам пренети расположење детета вазано за представу?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
9. Да ли водите дете на вашар?
10. Да ли разговарате са децом о значењу и значају вашара?
11. Да ли сматрате даје упутно да деца посете вашар са васпитачима?
а) Да □
б) Не □ ________________________________________
(Молимо Вас да образложите одговор)
12. Шта очекујете од посете детета вашару?

_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
13. Какви су утисци деце након посете вашару?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
54

катарина мастер za slanje

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

катарина мастер za slanje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

АКАДЕМИЈА ВАСПИТАЧКО-МЕДИЦИНСКИХ

ПРИМЕНА ПОЕМЕ „ВАШАР У ТОПОЛИ“ У

Алексинац, јун 2021. година

Књижевност је од великог васпитног значаја за дете. Помаже му да открије и

Кључне речи: књижевност, поема, предшколски узраст, вашар, завичај,

Књижевност је од великог васпитног значаја за дете. Помаже му да открије и

1. ЖИВОТ И ДЕЛО ДОБРИЦЕ ЕРИЋА

Добрица Ерић је најаутентичнији песник српске наиве у поезији. Као што је

2.1. Појам завичаја и завичајности

2.2. Литерарност и завичајност

Литерарност је обележје књижевности, представља значај књижевности,

2.3. Појам поеме

У најширем значењеу овај песнички жанр спада у наративну поезију. У Речнику

Вашар је својеврсна манифестација фолклора, пресек етничког и социјалног

Лепа је мала Сад се ту куће

Главне јунаке, људе из народа, Ерић приказује са пуно хумора. У циганској

3.1. Језик у поеми

Дечјој књижевности прикладно је говорење које тече присно, прозрачно,

Иако критички преозбиљно окарактерисана, поема „Вашар у Тополи“ својим

Према речима Радовића, Добрица пише, пева и прича ведро, а ведрина му је од

„Игра је својствена песнику и детету. У њу се спонтано улази као и у песму. И

Ево ме, велики

Адаптација потиче од латинске речи adaptare што у преводу значи прилагодиди

Полазећи од значаја и улоге коју предшколско васпитање има у постављању

2. Циљ и задаци рада

С друге стране циљ је био и да се идентификује васпитно-образовни значај

Општа хипотеза је да примена поеме Вашар у Тополи сценском адаптацијом

4. Методе и технике истраживања

Да бисмо проверили своје претпоставке, у истраживању смо користили

Значај овог истраживања манифестује се у начину на који деци предшколског

Неопходно је истаћи да адаптација књижевног текста, у великој мери зависи од

1. Илустрација адаптираног текста

(Представа почиње са музиком. Отвара се завеса, а деца у народној ношњи шетају се

Добошар: (излази лупајући у добош)

Здравичари: (излази троје деце са буклијама):

(Деца у народним ношњама играју коло и певају)

Откад сам се родио коло нисам водио

Хајдемо секе у коло

(Деца у народним ношњама играју коло)

(Деца у народним ношњама играју коло и певају)

(Деца у народним ношњама играју коло)

(Сусрећу се два пријатеља из младости.)

(Сусрећи се две другарице из младости.)

(Деца играју коло са песмом)

Добошар: (излази лупајући у добош):

2. Костими, сценографија, сцена

Показивачка метода је ефикасна приликом упознавања деце са завичајем. Оно је

Слика 1. Тезге на вашару (Извор: Аутор)

Реквизити на сцени били су из богате ризнице нашег завичаја, од запрежних

Слика 3. Сценографија у духу завичаја и традиције (Извор: Аутор)

Слика 4. Сценографија у духу завичаја и традиције (Извор: Аутор)

Костими су били у складу са карактеристикама нашег краја, народне ношње,

Слика 6. Костии – народна ношња (Извор: Аутор)

Слика 7. Песма учесника вашара (Извор: Аутор

Слика 8. Наратор (Извор: Аутор)

Слика 9. Здравичари (Извор: Аутор)

Слика 10. Коло (Извор: Аутор)

3. Анализа адаптираног текста

Горњи Милановац се налази под обронцима планине Рудник који је некада

Ој, буклијо јаворова

Слика 12. Коло Хајдемо секе у коло (Извор: Аутор)

Откад сам се родио коло нисам водио

Хајдемо секе у коло

Слика 14. Евоцирање успомена (Извор: Аутор)