Висока школа струковних студија за образовање васпитача, Киинда

ДОМАЋИ ЗАДАТАК

Теме: Ликовне активности у отвореном простору

Предмет: Дечија креативност у свету уметности и културе

Ментор: Студент:

др Милорад Степановић Моника Ђурђев

Бр. индекса 9184

Кикинда, Новембар 2022

2
 САДРЖАЈ

1. Увод....................................................................................................5

2. Осврт на дечије ликовно изражавање.............................................7

3. Дечије ликовно стваралаштво..........................................................9

3.1. Улога васпитача..............................................................................10

4. Дете и спољашњи простор...............................................................11

5. Ликовне активности у отвореном простору.............................................13

6. Пример активности на отвореном....................................................14

7. Литература.........................................................................................19

3
 Сажетак

У овом раду бавила сам се ликовним активностима предшколске деце у отвореном

простору. Споменуте су многобројне добробити боравка деце у отвореном простору и
просторима изван дечјег вртића као и остваривања ликовних активности у истом простору.
Природно окружење које је непресушан извор подстицаја, ако је искориштен на прави начин,
може постати одлично место за пријатан боравак деце чије ће делове они приказати и у
ликовном раду. Споменути су и различити мотиви који подстичу децу на ликовно
изражавање. Различити су исходи сваке ликовне активности јер је свако дете другачије и има
другачију перцепцију. На одраслој је особи, тј. васпитачу да подстиче и ствара нове интересе
код деце, изабере материјале, као и средства те предлаже активности које ће подстаћи децу на
стицање нових знања. Описана је једна ликовна активност на отвореном, начин на који је до
ње дошло, као сам ток активности.

КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ : дете, ликовне активности, боравак на отвореном, ликовне активности

на отвореном.

4
 1. УВОД

Све до краја 19. века, односно почетка 20. века, дечија уметничка дела су се оцењивала у
зависности од нивоа реалистичке заступљености одређеног мотива. Данас су стручњаци
подељени у мишљењу како и на који начин треба посматрати дечија ликовна дела. Могу се
проучавати са нагласком на садржају, креативним способностима и развојним фазама детета.

Људи су кроз историју научили да оно што виде или доживе прикажу у најједноставнијим
записима. Како су се језици развијали, тако су се развијали и сликовни записи, а најбоље
поређење овог развоја је са развојним фазама детета. Свако дете појединачно пролази кроз
одређене развојне фазе током којих долази до одређених промена. Свако дечије уметничко
дело има свој значај, свој мотив, своју емоцију и своју мисао која потиче од детета. Од
стадијума изражавања примарним симболима преко стадијума изражавања сложеним
симболима, дете достиже ниво интелектуалног и визуелног реализма. У развојним фазама
дечијег ликовног стваралаштва значајну улогу имају васпитачи који могу на различите начине
да подстичу и мотивишу дете на ликовно изражавање и стваралаштво.

Током ликовног стваралаштва, деца комбинују визуелно памћење, посматрање,

мотивацију или емоцију. Организовање ликовних активности у отвореном простору
(природи), боравак на свежем ваздуху благотворно делује на организам детета и представља
непресушан извор стимулације. Другим речима, деци се могу понудити материјали и
одређени мотив за ликовно изражавање, али им се може и оставити да сами одаберу
материјале, посебно избор предмета или догађаја који их је импресионирао. Ако је активност
самоиницијативна, дете ће се потрудити да задовољи своје потребе и очекивања. Директан
контакт са природним окружењем се често занемарује, а изласком у двориште или одласком у
кратку шетњу или излет, посету музеју, галерији и сл. деца се могу подстаћи на креативан
ликовни рад. Предност деце у отвореном простору је што су сва њихова чула активирана.
Чула мириса, додира, укуса, као и чула за опажање кретања кроз простор. Такође, боравак на
отвореном простору и свежем ваздуху позитивно утиче на укупан психофизички развој детета
и један је од начина за јачање дечијег организма, стварање отпора и спречавање ширења
инфекција. Деца у отвореном простору могу боље и више да задовоље своју потребу за
кретањем и слободом. У зимским месецима деца су склонија респираторним обољењима, због
чега их треба свакодневно и редовно изводити на свеж ваздух, наравно када је време то

5
дозвавоља. Исто тако, деца су увек срећна, радује се сусрету са нечим новим, посебно
промени простора, а свакако је подстицајно организовање ликовних активности ван простора
вртића. Реакције деце су тада позитивне и веселе, мотивисанија су да стварају и ликовно се
изражавају, а њихови ликовни радови одишу спонтаношћу.

6
 2. ОСВРТ НА ДЕЧИЈЕ ЛИКОВНО ИЗРАЖАВАЊЕ

Балић-Шимрак (2010) примећује да деца од малих ногу истражују материјале око себе.
Они моделирају, осећају, истражују, граде, склапају и преуређују. На тај начин деца несвесно
задовољавају своју потребу за креативношћу иако се то са осам месеци чини немогуће. Дете
почиње да истражује уметност и све што је карактерише када почне да истражује свет око
себе. Оно прво упознаје површине са различитим карактеристикама, а убрзо упознаје и
њихове могућности и тако остварује своје прве ликовне радове. Даља истраживања
материјала и свих могућности које оне пружају омогућиће му да усвоји различите ликовне
технике и заинтересује га за уметност, при чему узбуђење самог уметничког процеса никада
неће нестати. Штавише, све ново што дете открије биће за њега нови изазов и нова радост.

Ликовно изражавање је дечија стваралачка интерпретација стварности, онога што су

видели и доживели, како посматрају и како се поистовећују са светом у којем живе. На овај
начин се буди радозналост и стварају се нова дечија интересовања.

Гргурић, Јакубин (1996) наводе ставове једне групе аутора да је ликовно изражавање деце
последица њихове урођене склоности игри, други истичу да је највећи разлог томе њихова
унутрашња потреба за изражавањем, док трећи сматрају да основа ликовног изражавања је
уживање у моторичкој активности детета. Закључак је да су сви ови аспекти важни, али се
дете у крајњој линији ликовно изражава како би показало шта га занима и шта осећа, шта
мисли, шта зна, исказује целокупну своју личност. Искуство је важно за дете, као и акција.
Одушевљена је материјалима којима манипулише, као и оним што перципира. Промена
садржаја дела, која проистиче из жеље за активним препознавањем и изражавањем
доживљеног, је основна потреба детета током развоја његове уметности. Дете у почетку није
ни свесно свега што учи, али се врло брзо јавља жеља да свесно учи и искаже оно што је
доживео.

Постоји неколико начина да код деце пробудимо интересовање за појаве о свету који их
окружује и подстакнемо њихово ликовно изражавање и обликовање.

Први и најједноставнији начин подстицања деце је усмеравање њихове пажње на неки

облик или појаву, као на пример на дрво, кућу, птицу и сл. Оно што ће децу највише
заинтересовати ће бити функција и својства облика, затим следи занимање за делове облика,

7
па за величине, материјал, боју и детаље. Пошто дете на тај начин упознаје и доживљава неки
облик или појаву, оно ће их лако и оригинално изразити ликовном техником: цртањем,
сликањем или обликовањем глине или пластелина. Време потребно да дете нешто перципира
и доживи обично је кратко. Деца не цртају оно што конкретно виде, него оно што издвајају,
памте и поимају о неком облику или некој појави.

Други начин покретања интересовања и ликовног изражавања код деце је разговором о

нечему што су видела и доживела пре одређеног времена. Док у ликовне радове који настају
након усмереног посматрања деца обично уносе више појединачних података, у ликовне
радове настале према сећању деца чешће уносе значења и односе међу облицима, ширину и
важност догађаја – тако се та два начина допуњавају и чине комплементарну целину.

Маштање се у ликовном изразу деце најчешће јавља као стварање нових варијанти и слика
на основу познатих догађаја или појава. Богатство и оригиналност дечје маште долазе из
слободне и спонтане активности ликовног изражавања. Уметничким стваралаштвом деца
представљају своју непосредну околину, и стварају своје визије и идеје.

Замишљање, развијање способности имагинације је ментална вештина деце да различите

слике и појмове из невидљиве стварности пренесу у слике и тродимензионалне облике. Дечји
ликовни израз је један од првих и најзначајнијих начина представљања властитих доживљаја,
емоција и начина размишљања.

Ликовно изражавање детета је важно за развијање креативности, за усвајање знања, за

памћење, имагинацију, и комуникацију.

8
 3. ДЕЧИЈЕ ЛИКОВНО СТВАРАЛАШТВО

Пружање или ускраћивање слободе, односно индивидуалности, развијаће или слабити

ликовне стваралачке способности детета. Креативно изражавање и креативно обликовање
увек ће бити присутни код деце ако им се да слобода да буду оно што јесу, да виде на свој
начин и да разумеју и размишљају својом логиком. (Беламарић, 1987).

Свако људско биће има способност или потенцијал да ствара. Сваком детету треба
омогућити да развије индивидуалност, аутономију и слободу, али и да разуме и препозна
дечја креативна понашања и поступке како би се могла подстицати и развијати. Дете може да
се изрази на пуно различитих језика или начина изражавања, а наш задатак је да их разумемо
што више и пружимо што више могућности за њихов развој, на шта утичу и средине у којој
дете живи и одраста.

Посматрајући спољашње активности деце, односно облике или изразе креативности који
су настали, стручњаци су закључили да се процес стварања код деце може посматрати кроз
три периода. Истраживање, манипулација и посматрање композиције предмета, његове
намене, односно упознавање предмета, материјала, покрета, гласа или, на пример, облика,
прво је што дете ради. Овај први период може трајати дуже или краће, наравно у зависности
од узраста детета и онога што се посматра.

Након процеса упознавања, дете савладава употребу или начин функционисања

посматраног предмета, покрета, гласа, облика и сл. Најбољи пример је упознавање са
кашиком чија је намена да једе њоме, али дете то прво осети, посматра га, баца га на под да
види шта ће се десити, како ће се чути, и тек након тога схвата праву сврху тог предмета.

У завршном, трећем периоду деца стварају неке нове комбинације, правила употребе,
допуњују, дорађују и проверавају. Овај период се често не достиже јер се задовољава
постигнућем претходног, када деца уче да овладају уобичајеном употребом или функцијом
предмета, материјала и сл. Услед преласка из другог у трећи период, односно достизања
истог, значајна је улога родитеља и васпитача којима је задатак стварања услова и атмосфере
која ће подстаћи дечије активности и на тај начин подржати њихов стваралачки развој.

9
 3.1 Улога васпитача

Активности и садржаји који се нуде деци треба да буду вођени њиховим интересовањима
и потребама. Миљак (1996) наводи да васпитач увек треба да прати и развија дечија
интересовања, а не сме бити обрнуто. Васпитач је посредник у активности, а не непосредни
учитељ. Његов задатак је да организује средину, одабере материјале који ће бити понуђени,
као и средства и предлоге активности који ће подстаћи децу да решавају проблеме и стичу
нова знања. Васпитачи увек треба да подстичу и стварају нова интересовања код деце јер не
би било напретка у развоју деце ако се само задовоље постојећи интереси. Дететове
способности никада не треба потцењивати, што је често разлог за понуду веома ограниченог
спектра садржаја. Сваки васпитач бира садржаје на свој начин и према својим склоностима, па
ако је склон ликовном изражавању, деца ће прихватити његов избор и њихови радови ће бити
квалитетнији од радова деце чији васпитач није имао склоности ка уметности.

Како се васпитачи труде да деца заволе математику или језик, треба да уложе време и
размишљају о садржајима којима ће дете заинтересовати за уметност. Васпитачи уче.
Временом, кроз саморефлексију постају свесни својих пропуста и грешака. Сваки
професионалац треба да уложи много времена, размишљања и труда да би стекао практичну
компетенцију, која се битно разликује од теоријске. Мали број васпитача има ову способност
урођену, док је део васпитача никада није ни достигао. Компетентан практичар ће се у
свакодневној пракси суочити са одређеним проблемом или задатком, а тек накнадно,
размишљати о сврси исте, њеним неуспесима, недостацима или новим могућим решењима.

Балић-Шимрак (2010) истиче да свако дете треба да поштује и цени своју осетљивост за
свет уметности. Уметничке активности и начини њихове реализације не би требало да буду
наметнути. Ипак, детету треба показати могућности које уметност може да пружи. Увек треба
обратити пажњу на узраст и развојне карактеристике детета. Како је битан широк спектар
ликовних материјала и техника, потребно је и детету дати довољно времена и простора за
ликовне активности. За то време дете ће стећи потребне ликовне вештине, упознати технике и
материјале. Важно је да васпитач зна да одговори на поруку коју им дете шаље и да сваком
појединачном раду детета дају значај. Како дете покушава да се изрази, тако и васпитач треба
да уложи много труда како би разумео ликовни језик детета. Ако се разуме, дете неће имати
потребу да копира или да се такмичи са вршњацима, већ ће свако стварање уметничког дела
схватати као учење и стварање, односно учиће стварајући.

10
 4. ДЕТЕ И СПОЉАШЊИ ПРОСТОР

McMillan (2014) говори о томе како игра у природном окружењу (природи) има велике
користи за учење и развој деце. Одлично је за физички развој деце, као и за учење како да се
опходе према другима и контролишу сопствене емоције. Деца такође имају тенденцију да
развију позитиван став према учењу у природи. Обично су активнији, више укључени и виде
сврху у ономе што раде. Играње напољу је веома драгоцено искуство за многе од нас. То нам
је дало прилику да као деца истражујемо, откривамо, развијамо и разумемо природу, односно
свет који нас окружује. Уз жељу за игром, деца имају специфичну и дубоку повезаност са
природом и спољним светом. Природа пружа деци јединствене могућности као што су:
доживљаји свим чулима, физичке активности, запажања, уметнички, научни и математички
језик, развој друштвених вештина, играње, грађење и грађење песком, водом и блатом и
симболична игра.

Истраживања су показала да деци данас веома недостају поменуте могућности. Постоји

много разлога као што су недостатак времена и безбедних места за игру и недостатак опште
свести о потреби да деца буду активна у природи. С друге стране, уместо да проводе време на
овај начин, деца данас седе испред компјутера и телевизора или се играју таблетима и
мобилним телефонима. Много је корисније за децу када су у могућности да што више времена
проводе играјући се на отвореном. Деца уче кроз природну средину у којој се налазе. Када су
напољу, имају слободу да галаме и праве буку, имају више простора и слободе за физичку
активност која ослобађа њихову машту, и много више места за скривање и истраживање. Деца
могу и треба да буду несташнија напољу, што подстиче њихову креативност и жељу за
експериментисањем. Боравком у отвореном простору деца су физички активнија и здравија.
Важно је да се деци понуде одговарајући услови за игру, јер непосредно окружење ствара
конфликте, односно ситуације које су им непознате и о којим ствара претпоставке које
проверава и одбацује. Велики број аутора за развој креативног потенцијала деце наводи
управо значај игре, која омогућава креативну обраду објективног и реалног. Важно је
напоменути да је креативност делом повезана са чињеницом да дете нема готове моделе, већ
ствара своје утиске и открива своје законитости. Да би васпитачи развијали креативне

11
способности деце која у игри достижу свој пуни потенцијал, треба да дају деци могућност да
се слободно изражавају, експериментишу и импровизују.

12
 5. ЛИКОВНЕ АКТИВНОСТИ У ОТВОРЕНОМ ПРОСТОРУ

Током боравка у отвореном простору, доживљај је претежно визуелни, стално се истиче

потреба да се посматра, анализира, вреднује сама природа и окружење, као и уметничка дела
и споменици културе. Током боравка напољу, приликом шетњи и излета, деца посматрају
природне појаве, могу да сакупљају различите материјале, анализирају виђено, итд. Све ово је
одличан показатељ важности активности на отвореном које се не могу организовати у
затвореном простору. Организација излета има свој стручни садржај и организациони део.
Улога васпитача је да издвоји оне садржаје који ће заокружити целину, а могу се реализовати
у одређеном временском периоду. Сваки васпитач треба да има на уму да није циљ да се види
што више, а да деца не могу ништа да доживе и усвоје (васпитач треба да контролише све
информације и садржаје). Важно је планирати временски оквир за обављање свих активности,
укључујући и уметничке. Треба обратити пажњу на то да ће се током ових активности
одвијати и теоријски и практични рад који ће све делове повезати у целину.

Поред пажљиво планираних активности ван вртића, васпитачи често изводе децу у шетњу
или на краћи боравак у отвореном простору када оно што виде за то време могу спонтано да
искористе у ликовним активностима. Оно што деца виде много је лакше сагледати и снажније
доживети. Природна окружења у комбинацији са уметничким изразом омогућавају да се оно
што се види и доживи пренесе у конкретно дело.

13
 6. ПРИМЕР АКТИВНОСТИ НА ОТВОРЕНОМ

Мурал за наш вртић

Током једне од шетњи до „Дунавског парка“ наишли смо на групу „деце“ која су цртла по
зиду.

сл. 1 Израда мурала на Бул. Михајла Пупина

Деци је ово привукло пажњу. Питали су се зашто они цртају по зиду, јер није лепо цртати
по зиду, већ се црта на папиру а може и на бетону у дворишту са кредама. Деци смо објаснили
да се овај вид уметности „мурал“ и да тада сликари, уметници цртају по зидовима или
фасадама зграда како би их улепшали.

За овај мурал заслужно је девет студената Академије класичног сликарства у склопу

Универзитета Едуконс. Они су у склопу манифестације “Дани америчке културе”
Новосађанима поклонили поменути мурал у центру града. Акција је симболично носила назив
“Хероји града”.

14
 По повратку у вртић деца су и даље била под утиском виђеног и своје импресије поделила
са осталим другарима. Како је интересовање за ову тему била актуелна и следећи дан,
одлучили смо да истражимо који све то мурали постоје у околини нашег вртића.

Мурал Тигар налази се на

Београдском кеју,

Аутор је Стефан Бјелић. Мурал је

посвећен Настасји Недимовић,
новосађанки оболелој од рака.

сл.2 Мутал „Тигар“

Мурал „Коса“ је урађен у оквиру

Дана америчке културе, у
сарадњи Града Новог Сада и
амбасаде САД, као део актуелне
кампање "Ви сте свет".

Аутор: Осликао га је,

новосадској јавности добро
познати Урош Штрбоја ака Rosh
сл. 3 Мурал „Коса“

15
 Мурал без имена који приказује
Његошеву улицу са виђенијим
представницима српског народа
из XIX века.

Касније на интернету потражили смо називе и ауторе мурала које смо видели као и коме
су посвећени.

Наредних дана током боравка у дворишту вртића девојчица Марта често би застајала
поред зидова вртића, загледала их, проучавала и дшаптавала се са другом децом. На наше
питање шта раде, стидљиво је објаснила да су зидови нашег втића некако празни и да би
можда било лепо да их и ми украсимо муалима. Овај предлог је опште прихваћен међу свом
децом у вртићу, па смо кренули у његову реализацију. Купили смо бетон боје и одређени
делови зидова вртића прекречени су у белок ао подлога за наше мурале.

16
 Деца су са одушевљењем приступила овом задатку. У реализацији су учествовала деца
свих узрасних група (обдаништна) која су то желел. Слиали су све оно што је њима блиско и
што их чини срећним као што су: балони, цеће лептирићи, дуге...

Како интересовање деце није престајало, поудили смо им да осликају стреч фолију коју
смо развукли између дрвећа у дворишту

17
18
 ЛИТЕРАТУРА

1. Балић-Шимрак, А. (2010). Предшколско дијете и ликовна умјетност.

(http://hrcak.srce.hr/index.php?show=toc&id_broj=10123) преузето 23.11.2022.

2. Беламарић, Д. (1987). Дијете и облик. Загреб, Школска књига.

3. Гргурић, Н.,Јакубин, М. (1996). Визуално-ликовни одгој и образовање. Загреб: Едуца.

4. McMillan, M. (2014). Outdoor play matters:The Benefits of Outdoor Play for Young Children.

(http://www.galwaychildcare.com/uploadedfiles/Outdoor_Play_Matters.pdf) преузето
23.11.2022.

5. Ђорђевић, Ј. (2021). Коришћење музејског простора у ликовном образовању и васпитању

као подстицајне средине за учење и ликовно стваралаштво.Зборник радова 1, стр 119-136,
академија уметности, Универзитет у Новом Саду.

19