Stimulacija razvoja kreativnosti dece

Autor: Sandra Jovanovi i Ivana Paunovi

Razvijanje kreativnosti pomae deci da razumeju svet oko sebe, ali i da iskazu svoja lina
iskustva i ideje. Kada govorimo o razvoju kreativnosti dece kroz psiholoke radionice
Stvaraonice, govorimo o nekoliko kljunih inilaca koji utiu na taj razvoj: dete, njegove
intelektualne osobine, osobine linosti, kreativni misaoni proces deteta, kreativna situacija,
okruenje i kreativni proizvod.
Kako bi se kreativnost deteta razvila neophodno je razvijati specifine osobine linosti kao to su
fleksibilnost miljenja i ponaanja, sposobnost podnoenja neodreenih ili nejasnih situacija,
razvoj samodiscipline i predanosti radu kao i jaanje oseaja nezavisnosti.
Umetnost nikada ne prima svet kakvim ga je nala, niti ga ostavlja takvim-Tin Ujevi
Odnos kreativnosti i intelektualnih osobina:
- Visoka inteligencija nije nuna osobina kreativnih ljudi.
- Zadovoljavajui stepen inteligencije je potreban, ali ne i dovoljan uslov za kreativnost.
- Povezanost izmeu razliitih komponenti znanja koje je dete usvojilo (tj. naina na koji su
znanja nauena) je vana za kreativnost.
- Mogunost asociranja izmeu to veeg broja komponenti znanja bitan je preduslov
kreativnosti.
- Kod reavanja sloenijih problema vane su korisne intelektualne metakomponente (tj. pravila i
strategije) koje upravljaju miljenjem i ponaanjem tokom kreativnog reavanja problema.
Umetnost je u tome slina ivotu: Izgleda kao igra, a u stvari je avolski ozbiljna stvar; i
utoliko ozbiljna ukoliko vie lii na igru''
Ivo Andri

Dramsko muzike radionice za decu

Dramsko muzike radionice su osmiljene tako da se deca bez mnogo muke i suvoparnog uenja,
upoznaju sa muzikom i njenim sastavnim elementima: notama, ritmom, melodijom, itd. Na
radionicama deca upoznaju instrumente, sluaju i pevaju omiljene pesmice, igraju muzike igre i
ue da sluaju. Prednost rada u okviru homogene grupe pomae detetu da naui kako da se
ophodi prema drugarima razliitog uzrasta, da uiva u lepoti stvaranja, kako da pokae oseanja
roditeljima, bratu ili sestri, kako da se uz zabavu posveti i obavezama .
Jedan od ciljeva je da deca razumeju veze izmeu prava i odgovornosti i razviju konstruktivan
obrazac ponaanja, ostarivanja i potovanja sopstvenih i tuih prava. Aktivnosti su osmiljene
tako da upravo podstiu razvoj neophodnih vetina koje decu ine spremnim da odgovore na
razliite zahteve roditelja i ire socijalne okoline koji im se u tom periodu postavljaju.
Muzika ima veliki znaaj za razvoj deteta. Razvijanjem muzikih sposobnosti uveava se niz
posebnih sposobnosti koje su od viestruke koristi kako u detinjstvu, tako i kasnije u toku ivota.
Kroz nae dramske radionice kod deteta se razvija, pored kreativnosti, i sposobnost verbalnog
izraavanja, sposobnost izraajnog itanja kao i socijalne sposobnosti.
Kroz dramske radionice kod deteta se razvija pored kreativnosti i sposobnost verbalnog
izraavanja, sposobnost izraajnog itanja kao i socijalne sposobnosti.

U toku radionica se u potpunosti angauje mozak, pospeuju intelektualne sposobnosti, naroito

sposobnost apstraktnog miljenja. Pored toga, utiu i na psiho-fiziki razvoj, a ulazei u svet
glume, igre i muzike, dete poinje aktivno da razvija estetsko rasuivanje i odnos prema
umetnosti uopte.
Na ovaj nain razvija se sposobnost kompleksinjeg razmiljanja koje ukljuuje reavanje
problema, rasuivanje, analiziranje, uoavanje slinosti i razlika, poboljava se pamenje i
koncentracija.
Muzikom se, to je naroito vano, podstiu kreativnost i mata, a maliani razmiljaju bistrije i
kritiki. Za povuenu decu, sa problemom ostvarivanja socijalnog kontakta, ovakve aktivnosti
mogu koristiti kao terapija, jer omoguavaju detetu da se izrazi, da se kroz pesmu i igru uklopi u
drutvo i razvije oseanje kolektivnog duha.
Razvijanje pozitivnih emocija kroz dramsko muzike radionice
Kroz psiholoko kreativni rad sa decom ostvaruje se prostor za spontanu, toplu komunikaciju. Na
radionicama deca doivljavaju i iskazuju ono to nisu u stanju da objasne ili razumeju, ime se
podstie izraavanje i razumevanje emocija kroz oputenu i prijatnu atmosferu. Mnogobrojne
igre i sadraji se prepliu sa muzikom i utiu na razvoj linosti.

Izraavanje pokretima
Muzika predstavlja ritmiku podlogu i podsticaj za deije izraavanje pokretom. Kretanje je
prirodna potreba deteta, pa se taj impuls spontano razvija kroz muziku, uvodei ga u ritmiki
pokret i sticanje saznanja da su muzika i pokret sklad. Najznaajnije je, zapravo, to to deca kroz
igru i muziku razvijaju slobodu izraavanja. Slobodno opredeljenje za pokret znai slobodu
delovanja, a uspeh u skladnoj igri doprinosi sticanju oseanja sigurnosti u sopstvene moi.
Veoma znaajna je, u radu sa decom kroz dramsko muzike radionice, prednost koja se daje
slobodnim oblicima pokreta nad igrom sa unapred odreenim pravilima. Na taj nain razvija se
kompletna linost. Igre sa pravilima takoe imaju znaaj, doprinose razvijanju oseanja
organizovanog kretanja, pokreta, figure, ali uz blago zanemarivanje individualne kreativnosti.
Kada dajemo isti zadatak za svu decu neke zapravo zadravamo u razvoju, a pred druge
stavljamo preteke zadatke.
Knjievno filmske radionice
Knjievno izraavanje se indirektno podstie razvojem jezika, bogaenjem renika i
usavravanjem gramatike, slobodnog pisanja i itanja. Nastavlja se uvoenjem jednostavnih i
nakon toga sloenijih, realnih pria koje e zainteresovati decu .
Dramsko izraavanje kroz slobodno i spontano kretanje, korienje jezika i pokreta sastavni je
deo naeg rada. Kroz igru se ue brzalice, mimika, pantomima, vebe disanja, glasovni trening,
imitacija, glasovne transformacije i jo mnogo toga. Na ovaj nain dete radi na kontroli i
izraavanju emocija, prua mu se mogunost da, makar na kratko, bude sve ono to eli a ne
moe u stvarnom ivotu. Scenama se analiziraju i upoznaju razliite situacije u okviru porodice i
drutva, a zahvaljujui tome deca poinju svet da posmatraju "drugim oima". Zajedno biramo
jednu svima dobro poznatu deiju priu, delimo uloge, pravimo i postavljamo scenografiju,
rekvizite i ou moe da pone...
Kroz rad i igru sa svojim vrnjacima deca na ovim radionicama razviju korisne tehnike za
reavanje problema i stiu vetine kojima e moi mirnim putem da ostvare svoja prava. Pored
toga, ue da pored prava koja poseduju imaju i obaveze. Uei se tehnikama nenasilnog reavanja
konflikta u prilici su da igranjem uloga shvate kako da posreduju u reavanju konflikata.
Umetniko psiholoke radionice
Kroz stvaralatvo otkrivamo omiljene boje i oblike maliana, upoznajemo ih sa osnovnim i
sekundarnim bojama, primarnim oblicima i raznovrsnim materijalima i tehnikama koje se koriste
u radu. Kreativni proces kod deteta razvija matu i motoriku, oseaj za kompoziciju i detalj,
poboljava panju, upornost, strpljenje i samopouzdanje. Kroz razgovor se obrauju likovni
elementi, radi se na svodjenju i razumevanju oblika i formi iz neposrednog okruenja.
Igrom, priom, crtanjem, pevanjem i ostalim aktivnostima podstiemo razvoj samopuzdanja,
kritikog miljenja, kreativnog izraavanja, emocionalne i socijalne inteligencije.

Radionice su koncipirane tako da se nastoji da se deci pomogne da sama osmiljavaju svoj

ivotni prostor, da bolje vide sebe, umesto da im neko namee svoje miljenje ili da im daje
gotove odgovore. Ovim putem bi ona trebalo da spoznaju svoj svet, da steknu iskustvo, da iznesu
svoje miljenje, da budu svesna da treba da se bore za svoja prava, da kau ta ele i vole.
Ekspresija kroz principe play terapije
Dete bira razliite predmete za igru meu mnogobrojnim igrakama razliitih kategorija ( figure
ljudi, ivotinja, elemente prirode , kuice, autie, razliite rekvizite, .), i pomou njih postavlja
odreenu scenu. Detetova kreacija se onda analizira kroz interakciju sa njim, kroz verbalne i
neverbalne pokazatelje doivljaja i smisla prie koje dete pokuava da doara kroz svoju
postavku.
Ovim putem se ispoljava detetova dominantna dinamika, aktuelna emotivna stanja i doivljaj
sebe i sveta. Na ovaj nain, mogue je usmeravati dete ka razreavanju nekih potekoa
aktuelnog psiho emotivnog razvoja. Terapija igrom moe da pomogne usvajanju i razvoju
adekvatnih strategija ponaanja, socijalnih vetina, autonomije, da podstakne nalaenje novih,
kreativnih reenja problema, prepoznavanje i izraavanje sopstvenih oseanja, kao i empatije i
razumevanja za druge.
Neke od igara koje se koriste u terapiji igrom su: igre sa peskom, modelovanje plastelina,
prianje pria, ginjol lutke
Radionice ivotnih vetina
Primena psiholokih principa za razvoj ivotnih vetina
Alati koji su nam potrebni za ivot stiu se u ranom detinjstvu. Osnovne postavke snalaenja u
svakodnevnim ivotnim situacijama i odnosima sa drugima su baza detetovog oseaja
kompetencije i sigurnosti. Deca se, kroz postavke raznih praktinih ivotnih situacija, upoznaju
sa osnovnim principima konstruktivnog reavanje konflikata, vrnjake saradnje, snalaenja u
nepoznatom okruenju, brige o sebi i sl.
Vetine koje se razvijaju u kreativnom procesu:
Uvaavanje razliitih pogleda na svet i sopstveno okruenje
Saradnja i spremnost na zajedniki rad
Komunikacija i jezik, razvoj bolje komunikacije kroz razgovor, sluanje, pisanje ili slikanje
Koncentracija, fokusiranje na aktivnost koja se obavlja
Razvijanje dobrih meuljudsih odnosa, rad u grupi, stvaranje prijateljstava
Disciplina, razvijanje samoregulacije kroz redovno uvebavanje odabranih vetina

 Emocionalne kompetencije, izraavanje i razumevanje sopstvenih emocija

Empatija, razumevanje i potovanje tuih emocija
Imaginacija, produkovanje ideja
Samostalnost u razmiljanju, inicijativa za istraivanje
Interakcija, timski rad i vrnjako podupiranje
Fizika aktivnost, aktivnosti koje ukljuuju psihomotorno uvebavanje
Optimizam, uivanje u onome to se radi
Reavanje problema, sklonost istraivanju razliitih mogunosti i reenja
Kreativnost se smatra jednom od najvanijih osobenosti ljudske vrste. Najee se vezuje za
umetnost, knjievnost i muziku. Poto se kreativnost zasniva na mati, smatra se da se moe
uspeno razvijati putem igre zasnovane na fantaziji tokom ranih godina ivota.
U okviru naeg programa kreativnost se razvija i indirektno, posmatranjem sveta na inteligentan,
precizan i estetski nain kroz slobodu izraavanja u skladu sa individialnim interesovanjima,
oseanjima i potrebama, samostalnim otkrivanjem i korigovanjem. Istovremeno se razvijaju i
radne navike, disciplina i koncentracija, osobine neophodne za primenu bilo koje ideje, naune ili
umetnike. Kreativnost ima esencijalni znacaj za ovekov ivot, jer nam daje mo da
predstavimo svetu ko smo mi u stvari.

Kreativnost je mentalni proces koji ukljuuje stvaranje novih ideja, pojmova ili reenja problema
i stvaranje novih veza izmeu postojeih ideja i pojmova. Alternativno i svakodnevno shvatanje
kreativnosti podrazumeva stvaranje neeg novog.

Sva deca pokazuju tendenciju ka matarenju i kreativnosti.

Oni su kreativni po automatizmu. Deca ispituju, dodiruju, slau, pa opet razlau, pitaju,
odgovaraju, gledaju, oduevljavaju se, Deca ispituju svet oko sebe, eksperimentiu sa stvarima
iz svog neposrednog okruenja i esto pronalaze veze i zakljuke koji su samo njima spojivi, a
odraslima su neobini i nedokuivi.
Pogreno je verovati da je kreativnost dar darovan samo srenim pojedincima.
Kreativnost predstavlja vetinu koja se moe vebati i razvijati kao svaka druga. To je radnja,
koja nam je u poetku nepoznata i zahteva izvestan napor, ali kroz esto ponavljanje postaje
navika. Na mozak je razvijen tako da sve to ponavljamo pokuava da automatizuje, kako bi se
preusmerio na uenje novih stvari.
Sve to ponavjamo, bilo da su to eljene vetine, ili manje poeljne navike, stvara neuronske veze
u naem mozgu, koje ine da svaki sledei put izvoenje te radnje bude sve lake. Da bismo
razvili kreativnost, moramo uloiti izvestan trud da naviknemo svoj mozak na neto tei i
sloeniji nain funkcionisanja, koji podrazumeva razmiljanje izvan ustaljenih okvira. Ovo nije
lak proces, s obzirom na to da je najvei broj dece naviknut da razmilja uniformisano, da prima
informacije koje je potrebno upamtiti, da bismo ih kasnije reprodukovali.
Sve kree iz porodice, koja predstavlja primarno okruenje deteta. U porodici deca naue sve to
im je potrebno za dalji razvoj. Deca naue sve do svoje druge godine ivota, a ostalo je samo
nadograivanje iskustava, koje se kasnije gradi u vrtiu, koli, na ulici, u stalnom kontaktu sa
vrnjacima. Veliki broj vrtia i kola takoe, pribegava uniformisanom nainu razmiljanja
(primiti informaciju reprodukovati dobiti ocenu za to), to ostavlja vrlo malo slobodnog
prostora da se deca izraze kako ele, da iskazu svoje miljenje koje im nije ve nametnuto.
Kreativnost je i genetski uslovljena, ali ako se taj genetski materijal ne kanalie kako treba,
ukoliko se ne podstie, on na kraju ipak voditi ka konformistikom miljenju (misliti kao drugi,
dok je kreativno drugacije i invativno, naalost, najee nesigurno i odbaeno). Ukoliko

porodica, a kasnije vaspitai, uitelji, nastavnici, struni saradnici ne nude opcije za slobodno
izraavanje miljena, oni vrlo lako mogu pokvariti prirodnu sposobnost dece.
Kako biste pomogli svom detetu da razvije sve svoje kreativne potencijale, potrebno je samo da
ga sluate, posmatrate, da uete u njegove cipele i zabava moe da pone.

Za razvoj kreativnosti neophodno je deci dati dovoljno

prostora i vremena za igru. Zato, nemojte se ljuiti na dete ukoliko napravi nered u vaoj kuhinji,
brano, eer, so, testenine, erpe, kaike, lonci su idealni materijali pomou kojih e dete moi
da eksperimentie. Kuvae, ispitivae ta se to deava ako u brano stavi vodu.
Pospite po stolu so, ecer ili brano, i kaikom crtajte oblike, slikajte, dobiete prava umetnika
dela. Neki od deijih velikih poduhvata odraslima e se initi kao manje vani. Pa ak i da je
tako, nemojte dozvoliti da vae dete to tako doivi. Dovoljno je da se i vi upustite u njihove
pustolovine i sigurno ete se oduevljavati svakom novom potezu, koji e preduzeti.
Nemojte ih nikako ismejavati, jer ete na taj nain samo prizvati manjak samopouzdanja i
samopotovanja kod deteta, a oni su od primarnog znaaja za dalji razvoj linosti. S druge strane,
ne smete kreativnost zahtevati, ona ce se javiti spontano, tamo gde ste je najmanje oekivali.
Ukoliko budete zahtevali to ce opet dovesti do manjka samopouzdanja i samopotovanja kod
dece jer moda nee moi da ispune vaa oekivanja.
Kreativnost moete podsticati postavljanjem pitanja kao i podsticanjem dece da sama postavljaju
to vie pitanja (ko, kada, gde, zato, da li ima neki drugi nain, ta bi bilo kad bi bilo, uporedi,
kako bi bilo lepe, kako bi bilo loije, ta je slino, a ta razliito itd).

Igrajte igre originalnih odgovora na pitanje ta je crveno, dobiete uobiajene odgovore

(jabuka, jagoda, paradajz) i njih bodujte jednim bodom, a neuobiajene odgovore (Mars, kapa
patuljka i sl.) bodujte sa dva boda. Na ovaj nain razvijate i takmiarski duh kod dece, ali i
podstiete nekonformisticko razmiljanje.
Igrajte se i reima. Povezujte rei i njihova znaenja, igrajte se asocijacija, sklapajte reenice od
vie rei koje su ponuene, napravite niz rei, koje su meusobno povezane nekim znaenjem, ali
i ubacite uljeza kojeg dete treba da pronae. Zaponite pricu, a deca neka sama smiljaju
nastavak i kraj.
Citanje bajki moe da bude veoma zabavno za decu. Pokuajte da naete glavnu temu bajke,
delite likove na dobre i zle, priajte ta je to dobro, a ta zlo, pritom, ne traite od dece da vam
samo reprodukuju celu bajku, ve pokuajte da da ih podstaknete da bajku iznesu onako kako su
je oni lino doiveli.

Uzmite boje, namaite ake i stopala i vama i deci i zabava

moe da pone. etajte po belom papiru, ostavljajte otiske, uporeujte, ta je slino, a ta razliito
kod vaih i njihovih otisaka, ili ponite da crtate neki crte, zajedno osmislite temu, a zatim
dajte deci mogunost da oni zavre crtez onako kako ele.
Pleite gde god vam se za to ukae prilika, u kupatilu, supermarketu, na pijaci. Tako razvijate i
motoriku kod dece, ali i matu i kreativnost prilikom osmiljavanja novih pokreta. Mozete ak i
da osmislite vau zajedniku koreografiju, koja e biti samo vaa.
Plastelin, glina, testo pravite razliite oblike, gradite jednu zajedniku kompoziciju, vebajte
motoriku prstia i pustite mati na volju.

Dragi roditelji, dok odgajate decu vie bojite prstima, a manje upirite prstom.

Manje ih ispravljajte, a vie veze uspostavljajte.

Skinite pogled sa sata, a vie bacite pogled na decu.
Pobrinite se da manje znate, a da vam vie bude stalo.
Idite na vie izleta, putajte vie zmajeva.
Prestanite da izigravate ozbiljnost, OZBILJNO SE IGRAJTE.
Trite kroz vie polja i gledajte vie zvezda.
Vie ih grlite, a manje vucite.
Ree budite strogi, a puno vie toga priznajte.
Najpre deci gradite samopouzdanje, a kasnije kuu.
Eto, samo oslunite vae dete, ivite sa njim, a ne za njega, i tako e vam se sve samo reci.
Verujte mi na rec ;).

esta je predrasuda da uenje i kreativnost ne idu zajedno. Jos uvek je dosta rasprostranjeno
miljenje da u uenju nema mesta za kreativnost i da se ne moe ozbiljno uiti kroz igru i
zabavu. Intuitivnom i posrednom uenju se esto ne daje ista teina kao tradicionalnom
formalnom usvajanju znanja. Takoe, kreativnost se esto shvata kao prirodno data osobina,
talenat, neto to ili postoji ili ne postoji i to se ne moe mogo menjati. Tako se ideja o tome da
je i kreativnost neto to moe da se veba i ui , esto doekuje sa nevericom.
Kreativnost predstavlja izvorni stvaralaki in. Kreativni in podrazumeva da osoba samostalno i
autonomno produkuje neto novo, to do tada nikada nije uradila na isi takav nain. Iako se
kreativni potencijal nalazi u sri svakog ljudskog bia, tano je da nisu svi ljudi podjednako
kreativni. Ipak taj potencijal se moe vebati i razvijati. to vie uimo kreativno miljenje i
vebamo da razmiljamo izvan granica dotadanjih ablona delanja, to smo kreativniji. to smo
kreativniji to bolje pamtimo i uimo. U ''Centru zakreativni razvoj dece'' uimo da budemo
kreativni i kreativno pristupamo uenju ime negujemo ovakav princip razvoja prirodno datih
kapaciteta dece. Neke metode tog rada bie predstavljene u tekstu koji je pred vama.
Obrni, okreni, izmisli promeni

U razvijanju kreativnosti kod dece potrebno je predoiti im na koje sve naine mogu otkrivati i
stvarati nove odnose meu elementima. Postoji bezbroj kombinacija elemenata koje moemo
stvoriti. Potrebno je osloboditi se ustaljenih i ograniavajucih pogleda na svet i izgraditi naviku
stvaranja novih pogleda, novih odnosa i veza meu elementima. Moemo se igrati ovim
mnotvom razliitih kombinacija, postavljajuci pitanja: ta bi bilo kada bih ovo povezala sa
onim? (smiljajte najudnije mogue kombinacije); ta bi bilo kada ne bi bilo tako nego
ovako?
Um proiren novom idejom nikada se ne vraa na svoje poetne dimenzije.
Oliver Wendell Holmes
Naui me kako da uim
Neke od tehnika koje primenjujemo u radu sa svom decom a veoma su korisne i u radu sa
problemima deficita panje (ADD/ADHD) :
Igrica Stavio sam u kutiju
Prva osoba na primer kae:Uzeo sam svoju kutiju i u nju stavio etkicu za zube. Druga osoba
ponovi ono to je prva rekla, i doda jo jednu stvar u kutiju. Trea osoba doda jo jednu stvar i
kae:Uzeo sam svoju kutiju i u nju stavio etkicu za zube, majicu i medu. Igra se nastavlja tako
to svaka osoba dodaje po neto ali mora da ponovi sve prethodno istim redosledom. Vremenom
stvari koje se dodaju postaju sve zabavnije, ali postaje sve tee zapamtiti toliki broj stvari i njihov
redosled. Tada sugeriemo detetu da napravi mentalnu sliku u glavi da bi bolje upamtilo sve
elemente. Na primer , ono moe zamiljati medu kako je obukao majicu i koristi etkicu za
zube
Igrica Azbuka-Abeceda ili Na slovo na slovo
Prva osoba pone sa slovom A, i pronae rei koje poinju tim slovom, a pripadaju odreenim
dogovorenim kategorijama (npr. ime, ime ene ili mua, drava u kojoj ivim, ta jedem, koja
kola vozim). Onda neko, na primer, kae: ''Moje ime je Andreja, ena mi se zove Anka, jedemo
ananas, ivimo u Africi, vozimo Alfa romeo.'' Zatim sledea osoba uzma slovo B pa dodaje rei
istim redosledom: Moje ime je Bojana, mu mi se zove Branko, jedemo bananu, ivimo u
Belgiji, vozimo BubuDete na ovaj nain ui redosled slova u azbuci ili abecedi, imena
drava i gradova, ali uvebava i vetinu priseanja i kategorizacije rei.
Igrica Matematika
Sa decom koja ue sabiranje, moemo napraviti zabavnu igru dok se vozimo kolima tako to
emo im dati zadatak da sabiraju brojeve registarskih tablica kola ispred nas. Starije dete moe da
mnoi brojeve sa tablica. Ako ima dvoje (ili vie) dece, moemo uvesti pravilo kojim se starijem
detetu oteava da uvek pobeuje. Tako ono, recimo, mora uvek da izbroji do pet pre nego to da

odgovor. Ili, damo zadatak starijem detetu da kae da li je odgovor mlaeg deteta taan. Ako nije,
onda starije dete treba da da taan odgovor.
Metakognitivne strategije, strategije organizovanog miljenja.
Uenjem kako da ui, dete stie kontrolu nad samim procesom uenja.
Dete ui da koristi trostepeni pristup novom zadatku, umesto da samo uskoi u njega. Ono treba
sebi da postavi tri pitanja i promisli pre nego to pone da radi zadatak.
1. Sta je ovde posao? ta se oekuje od mene da uradim?
2. Kako u da obavim ovaj zadatak? (Koje strategije u da koristim)
3. Kako sam to uradio? (ta sam nauio? Koliko su mi dobri rezultati?)
Izmedju koraka 2 i 3 dete mora da uradi zadatak, ali tek poto osmisli plan napada
Aktivno uenje
Najbolji nain da se privue i zadri neija panja jeste da on aktivno bude ukljuen u zadatak.
Uenje da se predvidi ta e se desitije jedna od kljunih vetina aktivnog uenja i ono to moe
pomoi da sadraj koji se ui postane interesantniji.
Aktivno uenje podrazumeva da uenik trai informacije. On stalno postavlja pitanja i trai
odgovore. Umesto da samo ita kako bi doao do kraja strane, aktivni uenik stalno vodi dijalog
sa samim sobom o tome ta e se desiti na sledeoj strani (kada ita literaturu), ili kako se stvari
mogu povezati i uklopiti jedne sa drugima. Potreba za saznanjem, predvianjem, potvrivanjem
sopstvenih pretpostavki moe biti uzbudljiv proces.
Igrica Da sam ja uitelj
Dete treba da predvidi ta e uitelj pitati. Treba da primeti ta je vano i ta treba dobro nauiti.
Roditelji mogu da pomognu u ovoj igri mlaim uenicima, kako bi oni to kasnije mogli sami da
rade. Da bi predvideli mogua pitanja, uenici moraju da budu aktivni i da se stave u ulogu
uitelja. Deci moe da bude zabavno da vide koliko su dobra u predvianju. Sposobnost za
predvianje daje im bolji oseaj kontrole nad situacijom.
Kreativno uenje spreava poremeaje koncentracije i panje, razvija brzo zakljuivanje,
koordinaciju pokreta i motoriku.
Guenje kreativnosti

Deci predkolskog uzrasta uenje predstavlja igru i zabavu. Uvuena u obrazovni sistem koji je
fokusiran na formalno uenje dok je kreativnost zanemarena, a intuitivnost se potpuno odbacuje,
deca prestaju da shvataju uenje na taj nain. esto, roditelji imaju potrebu da stalno ispravljaju
decu. Oni to rade iz najboljih namera , da bi im to pre usadili to vie znanja i da bi ih spreili da
naprave greke. Oni su nekad pokrenuti svojim strahovima od toga da dete ne izae previe iz
okvira, da ne tri i time ne privue negativnu panju okoline.Roditelji treba da znaju na koji
nacin da ohrabre i podstaknu deiji entuzijazam prema stvaranju novih ideja, pa ak i da
uestvuju i ukljue se sa svojom decom u taj proces iako ih to eksperimentisanje nekada moe
staviti izvan trenutne zone komfora.

Obrazovni sistem i kreativnost

kolski sistem svojim nastavnim programom i oekivanjima od aka vie pridaje znaaja
razvijanju leve hemisfere mozga koja je zaduena za govor, racionalne operacije i analizu, dok
esto zapostavlja znaaj razvoja desne hemisfere koja je vie zaduena za prepoznavanje oblika ,
uzoraka i slika, za naine povezivanja, kompozicije, umetnost i matu. Na ovaj nain razvoj
potencijala se ne odvija uravnoteeno. Zato je potrebno deci ponuditi i razliite programe i
sadraje koji doprinose uravnoteenom razvoju mentalnog funkionisanja.
este greke i kako ih izbei
-Stalno nadgledanje i kontrola sputavaju spontanost i samopouzdanje koji su u osnovi kreativnog
duha deteta.
-Ne treba dovravati kreacije umesto deteta. Pokazujui potovanje i hvalei detetov trud
podstiemo razvijanje upornosti i volje za prolaenjem kroz stvaralaki proces od poetka do
kraja.
-Deci ne treba stalno nuditi pomo, ve treba saekati da je oni sami trae.
-Potrebno je motivisati decu da sami pronalaze svoja reenja , a ne servirati im gotova reenja.
-Osim tanog odgovora, treba ohrabrivati i ona reenja koja su drugaija, inovativna i
matovita.
-Pruati kreativno okruenje. Razliiti materijali za kreativno izraavanje su uvek dostupni.
Najpogodnije igrake za razvoj kreativnosti su one od kojih se mogu stvarati razni novi oblici.
Zato se ne treba fokusirati na gotove proizvode i skupe igrake koje ''sve rade same''.
-Doputati sanjarenje. Sanjarenje predstavlja deiji nain da u sebi reavaju zagonetke i
probleme. Nikako ga ne treba shvatati kao gubljenje vremena i beanje od realnosti, osim ako
nije predominantno u detetovom funkcionisanju.

-Uestvovati sa detetom u reavanju problema i zagonetki koje se pojavljuju . Nakon planiranja

pomaemo detetu da do kraja ostvari to to je naumilo, ali samo u onoj meri i dotle dokle ono to
ne moe da uradi samostalno.
-Detetu se moe ponuditi ansa za kreativni rad, ali se ne sme vriti pritisak.

Informalno uenje
Osim formalnog obrazovanja koje se odvija u institucijama postoje i razliiti oblici informalnog i
neformalnog uenja koji predstavljaju mnogo iri nain usvajanja znanja i vetina. Informalno
uenje predstavlja najstariji nain usvajanja znanja i vetina . Na ovaj nain ue bebe i mala deca,
ali i odrasli. Deca od svojih roditelja i vaspitaa svesnim ili nesvesnim modeliranjem, preuzimaju
vrednosti, ponaanja i vetine. Zato u informalnom pristupu lei velika zaliha mogunosti za
usvajanje znanja i razvijanje kreativnosti.
Kako vebati kreativno miljenje?
Ljudski mozak je razvijen tako da sve ono to ponavlja automatizuje, da bi se dalje mogao
usmeriti na uenje novih sadraja. Na ovaj nain se mogu stvoriti i automatizovane navike toka
misli. Kako bi razvili kreativnost moramo navikavati svoj mozak na neto sloeniji nain
funkcionisanja koji podrazumeva razmiljanje izvan okvira, stvaranje novih misli i ideja, kao i
povezivanje do tada nepovezanih podataka.
Razvoj kreativnog razmiljanja e biti najefikasniji u podrujima najveeg interesovanja tj.
onim podrujima u kojima se najvie uiva i u koja se najvie ulae vreme i energija.
Duhovito je kreativno
Humor je utemeljen na istovremeno smislenim i apsurdnim, neoekivanim obrtima u
razmiljanju, pa je stoga usko povezan sa kreativnou. Prikriveni smisao, visetruka znaenja i
duhoviti obrti u reenici zahtevaju sposobnost mozga da razmilja na vie nivoa i to veoma brzo.
Kreativni ljudi su najee duhoviti. Duhoviti ljudi su primer izvebane kreativnosti. Oni su
navikli svoj um da izlazi van podruja uobiajenog i poznatog i da aktivno povezuje ideje na
neoekivane naine.
Kreativni programi
Kreativni programi i radionice namenjene deci imaju za cilj stimulisanje sposobnosti i jaanje
radoznalosti. Uivljavanjem i uivanjem u igri deca eksperimentiu, postavljaju i reavaju
probleme na specifian, svrsishodan i sebi svojstven nain. Deija iskustva se, na ovaj nain,
sistematizuju i prerastaju u sreeno, upotrebljivo znanje. Igrajui se , dete istrauje svet oko sebe
i sopstvene mogunosti u njemu i produkuje nove pristupe u razliitim situacijama. Razvijajui
posebne vetine i razliite naine ponaanja , dete u igri stie iskustva, otkriva, ui i stvara. to

vie ovladava ovim vetinama, sve se vie oslobaa straha od nepoznatog i ohrabruje da sigurno i
samostalno istupa i dela.

Uloga vaspitaa u organizaciji vaspitno-obrazovnog procesa

Od linosti vaspitaa najvie zavisi spontanost i prilagodljivost ritma ivljenja, kao i
itava atmosfera u deijem vrtiu. Ako je vaspita krut i nervozan, to e se odraziti u
obliku napetosti i otpora kod dece. Ako je ponaanje vaspitaa nedosledno i hirovito,
takvo e biti i ponaanje dece. Ako se on ponaa veselo i neusiljeno, deca e to
prihvatiti kao sastavni deo opte atmosfere u vrtiu. Prema tome, da li e
predviene aktivnosti iskazati kao bogat izvor novih iskustava i razvojnih podsticaja
za decu, ili prouzrokovati otpor, nesporazume i konflikte, najvie zavisi od vaspitaa.
Vaspita je zaduen za stvaranje i podeavanje okolnosti povoljnih za deiji razvoj i
uenje (prostora, vremena i materijala potrebnih za aktivnosti), odnosno, pruanje
deci prilike da se vaspitaju i obrazuju prilagoeno svojim potrebama i
mogunostima, prijatnom i bezbednom okruenju, kao i da se ostvaruju kao linosti.
Od vaspitaa se oekuje da bude dobar organizator, elastian u pristupu deci i
zahtevima koje im postavlja, da stalno prati rezultate svog rada i struno se
usavrava, snalaljiv u reavanju problema i sposoban da tu vetinu prenosi deci,
spreman za preuzimanje odgovornosti za njihovo napredovanje u razvoju i uenju,
kao i da bude u najveoj meri osetljiv za specifine potrebe i individualne razlike
meu decom koju vaspitava i obrazuje.
Dobar vaspita se prepoznaje, pre svega, po tome to mu njegov posao predstavlja
zadovoljstvo. On voli decu i dobro se osea u njihovom drutvu, potujui u svakom
od njih jedinstvanu ljudsku linost koja se razvija. Iako ima sasvim izgraen stav

prema odreenim oblicima ponaanja, on prihvata svako dete i ima razumevanja za

njegove postupke. Svoja oseanja prema deci dobar vaspita izraava tonom kojim
se obraa, izrazom lica i putem rei koje koristi. Dete mora oseati da je vaspita na
njegovoj strani, da mu ono neto znai, da ga uvaava, ceni, raduje sa njegovim
uspesima i ne osuuje ga za neuspehe, jer veruje u njegov pozitivan razvoj kao i
svoje mogunosti da mu doprinese. Takav vaspita je, takoe, svestan i svojih
ogranienja i nedostataka i ne pokuava da obmanjuje decu mitom o sopstvenom
savrenstvu, ve je u stanju da prizna svoje greke i ui iz njih. Naroito je
predusretljiv i osetljiv na deije potrebe i oekivanja prema njemu i rado je spreman
da im udovolji. U njemu dete nalazi osobu spremnu da mu uzvrati pozitivne emocije,
da mu na osmeh odgovori osmehom, pomiluje ga, zagrli, utei, uzme u naruje...
Od prvog dana boravka dece u ustanovi vaspita radi na uspostavljanju bogatog i
sadrajnog emocionalnog odnosa sa njima, koji je obostrano prijateljski, saradniki i
zasniva se na meusobnom uvaavanju, poverenju i brizi. Detetu je potrebno da
oseti da je vaspita zainteresovan za njega lino a ne samo za ono ime se dete
bavi. Bliskost sa vaspitanikom omoguava mu da postigne mnogo vie u delovanju
na deiji razvoj i uenje i to na naine koji se verovatno ne bi pokazali efikasni kada
bi ih primenila detetu nepoznata osoba. Osim toga, dete nikada nee biti drsko i
bezobrazno sa osobom koja mu itavim svojim ponaanjem iskazuje potovanje,
koja je srdana i blaga u ophoenju, koja ga ne gleda sa visine i ne insistira na
pokornosti. ak i u sluajevima kada doe do neslaganja izmeu njega i deteta,
vaspita to ne prenosi na lini plan, ne ispoljava gorinu i ne preti mu prekidom
dobrih odnosa.
Prirodnost je najvanija osobina pravilnog odnosa vaspitaa prema deci. Svaka
usiljenost, izvetaenost, prenemaganje, sladunjavo korienje deminutiva i drugih
posebnih naina obraanja deci, sutinski onemoguava izgraivanje iskrenog,
otvorenog, prirodnog odnosa kakav treba da se uspostavlja izmeu starijih i mlaih.
Deca sasvim dobro oseaju kada se pokuava manipulisati njima, to ih u poetku
zbunjuje a zatim navodi da i sama ponu razvijati mehanizme manipulacije
odraslima.
Vrste autoriteta
Svoj autoritet u grupi vaspita postie na razne naine. Njihova tipologija nainjena
je polazei od toga kako su raspodeljena prava i dunosti izmeu njega i dece. U
autoritarnom sistemu vaspitanja, vaspitai imaju samo prava, a vaspitanici samo
dunosti, u anarhinom je obrnut sluaj, dok u demokratskom postoji ravnotea
izmeu prava i dunosti i one su rasporeene srazmerno jednako - svakome prema
mogunostima da ih se pridrava i ostvaruje, to znai da su odrasli i deca
izjednaeni.
Autoritarni ili vojniki tip vaspitaa moe se lako prepoznati po tome to je on
gospodar u svakoj situaciji. Deca ga sluaju bez pogovora, retko neto kau po svojoj
inicijativi a i tada trae odobrenje. Kada see ue u sobu za dnevni boravak, ak i za
vreme takozvanih slobodnih aktivnosti, deca sede u tiini i prema uputstvima

vaspitaa obavljaju ono to im je odobrio da rade, a usmerene aktivnosti koje

organizuje su zapravo dirigovane. Njegov glas se najvie uje i u toku igara; samo
on vodi raunao potovanju pravila, deli uloge, istie cilj igre i proglaava pobednika.
itavo njegovo ponaanje motivisano je dubokim uverenjem da su deca sposobna
samo za ono to ih je nauio odrasli, odnosno, da e njihovo ponaanje biti ispravno
samo dok se odvija prema instrukcijama i pod kontrolom starijih, isto kao to veruje
da je poslunost osnova vaspitanja, a pamenje osnova obrazovanja, zbog ega mu
se deca moraju pokoravati bez pogovora.
Istovremeno, autoritarni vaspita je rezervisan u pogledu deije samostalnosti i
mogunosti ispoljavanja sopstvene volje, zbog ega kontrolie sve to se zbiva u
grupi, a deca se potinjavaju njegovoj vrstoj ruci i povienom glasom, plaei se da
ga ne izazovu. Ona se ponaaju pasivno iz obzira prema njegovoj moi, a ne prema
njemu kao linosti, odnosno, ne doivljavaju ga kao osobu od koje oekuju
razumevanje, pomo i prihvatanje. U takvoj atmosferi deca se oseaju nerazumna i
slaba, to doprinosi stvaranju slike o sebi kao inferiornoj, bezpomonoj osobi koja
grei uvek kada je aktivna i pokuava da pokrene neku inicijativu. Autoritarni
vaspita naroitu panju i napore posveuje tanom pridravanju reimu dana i
svako odstupanje od njega tretira kao prekraj discipline. Ujedno, on veruje da je
navikavanje na tanost u ovom pogledu najzbnaajnije u formiranju deijeg
karaktera, volje i linosti uopte. Autoritarno rukovoenje decom ne zahteva od
vaspitaa mnogo matovitosti u radu niti prilagoavanje individualnim
karakteristikama i potrebama dece, s obzirom da se ona tretiraju preteno kao
predmet vaspitne obrade, odnosno, sredstva za postizanje ciljeva koje su odredili
program vaspita kao lice zadueno da ga sprovodi. Nagradama i kaznama on se
slui kao ucenama, manipuliui, sa jedne strane, deijim tenjama za priznanje i
takmiarskim duhom, kao i stidom i strahom od neuspeha i javnog ponienja, sa
druge. Kada naie na tvrdoglavo dete ili dete koje je u bilo kom pogledu odstupa od
njegovih merila i zahteva, on sa jo veom upornou koristi sve mere spoljanjeg
uticaj da ga prilagodi i savlada.
Autoritarni nain vaspitanja na prvi pogled ima za rezultat red, poslunost i
disciplinu, meutim, konflikti i otpor dece samo su potisnuti i ekaju trenutak kada
nekontrolisano izbiju kao erupcija. S obzirom da je glavni naglasak na aktivnosti
vaspitaa, on je taj koji govori, pokazuje, objanjava i odreuje ta e se i kako raditi,
dok su deca duna da ga oponaaju i izvravaju ono to je od njih zahtevao. Otuda
svi deiji radovi (crtei, na primer) lie jedni na druge, a deca svaki as prekidaju
aktivnost da bi mu se obratila za iuputstvo i odobrenje da bi je nastavila. Na taj
nain se obeshrabljuje problem-pronalazako i stvaralako ponaanje kod dece, gasi
njihova prirodna radoznalost i imaginacija, i neguje konformizam.
Anarhini hipi tip vaspitaa predstavlja suprotnost autoritarnom i kod njega je sve
dozvoljeno, otvoreno, preputeno sluaju i improvizovano. Da bi se izbegla krutost,
odlazi se u permisivizam kao drugu krajnost i prenaglaava deje izraavanje koje,
bez podrke odraslog i racionalne organizacije, najee vodi u haos. On najee
nema sposobnosti da deci ukae na granice koje njihovom ponaanju osiguravaju
slobodu, niti pravila koja obezbeuju normalno odvijanje zajednikog ivota u grupi.

U opisanoj atmosferi opte nesigurnosti ne oseaju se dobro ni sami vaspitanici jer

se javljaju sluajevi nasilnitva i ispadi, koje ometaju uspostavljanje prijateljskih,
saradnikih i konstruktivnih odnosa meu samom decom i meu decom i
vaspitaem.
Demokratski vaspita je onaj koji uspeva da stvori dobru organizaciju i radnu
atmosferu ne nameui ih deci, ve aktivno ukljuujui vaspitanike u njihovo
odravanje, zahvaljujui srdanim, saradnikim odnosima koje je uspostavio sa
njima, kao i meusobnom uvaavanju i poverenju. Ovakav vaspita prihvata razlike
meu decom kao njihove osobene vrednosti, ijeispoljavanje i razvoj treba
podsticati. U svome radu on ne polazi prvenstveno od spoljanjeg modela
organizacije i programa, ve od dece, sa kojom usklauje svoje uticaje i zahteve.
Zbog toga se on trudi da to bolje upozna decu i briljivo ih posmatra pre nego to
e ih podstai na uee u nekoj aktivnosti ili samostalno delovanje. Svi njegovi
postupci usmereni su na obezbeivanje atmosfere u kojoj e se razvijati pozitivna
oseanja i deije stvaralatvo. Organizaciju, pre svega, unosi u korienje materijala
njihovim briljivim izborom u skladu sa mogunostima, interesovanjima i potrebama
dece, uz postavljanje to irih granica ovom korienju, kojima se iskljuuje samo
njihova zloupotreba. On je spreman da pomogne detetu uvek kada to zatrai, kao i
da iskreno uestvuje u njegovom oduevljenju za aktivnost kojom se bavi, ne
nameui mu istovremeno svoja reenja i kriterijume. Pri tome se ne koristi
spoljanjom motivacijom, nego razloge za deju aktivnost nalazi u njoj samoj,
birajui samonagraujue aktivnosti.
Vaspita, ija je glavna osobina demokratinost, utie na deije stavove i miljenja
bez mnogo prianja i moralisanja, linim primerom i naglaavanjem onih situacija u
kojima se ogledaju tolerancija i saradniki socijalni odnosi. Isto tako, u sluajevima
neprihvatljivog ponaanja kod dece, on se manje koristi zabranama i spreavanjem a
vie njegovim preusmeravanjem u pozitivnom pravcu, kao i oslanjanjem na ono to
je kod dece pozitivno, konstruktivno i otvoreno za saradnju.
Ukoliko su odnosi meu njima demokratski, saradniki, onda vaspita moe u
izvesnim situacijama stavljati zamerke detetu (ak ga i izgrditi) a da to ne izazove
negativne posledice, o kojima je bilo rei u sluajevima autoritarnog vaspitanja.
Naime, sama injenica da zamerke dolaze od ravnopravne osobe uklanja svako
ponienje, strah, zbunjenost i unutranji otpor kod onog kome su zamerke upuene.
ta vie, dete je svo vreme svesno njihove dobronamernosti i mnogo spremnije da ih
prihvati ako su dovoljno ubedljive. Najbolji dokaz vaspitau, da je takav odnos
uspostavljen, je kada deca ponu da mu spontano zameraju to je zanemario neko
pravilo uspostavljeno u grupi, na primer, nije vratio bojice tamo odakle je uzeo, uao
je u sobu u cipelama, nije oprao ruke pre jela i slino. To je divan znak da su deca
poela zaista da usvajaju ova pravila u samodisciplinu.
Demokratski vaspita ohrabjuje dete da ima i iznosi sopstvena miljenja i predloge,
kao i da uvaava tua, bez servilnosti i konformizma, to je mogue samo u jednoj
prijateljskoj atmosferi u kojoj se ne insistira na potinjavanju i ne manipulie
iracionalnim strahovima. U njoj se autoritet i potovanje odraslih grade na
razumevanju, simpatiji i bliskosti sa osobom u koju je dete steklo poverenje i koju

ceni zbog kvaliteta koje je ispoljila tokom zajednikog ivljenja. Ravnopravnost, koja
karakterie njegov odnos prema deci, stalno se dokazuje u praktinim ivotnim
situacijama i na naine koji mogu da im poslue kao model za sopstveno ponaanje.
Unutranja motivacija u regulisanju dejeg ponaanja
U vaspitanju, svaenom kao podrka razvoju u skladu sa njegovim zakonitostima, i
polazei uvek od onoga na koga se vri uticaj, najvaniji nain delovanja na deije
ponaanje, kao i na itav razvoj i uenje, je podravanje deteta u onome to je kod
njega pozitivo. Cilj ove podrke je da potencira pozitivne osobine i oblike ponaanja
kod deteta, kako bi se osobine pojaale i uvrstile a dete teilo da odgovarajue
ponaanje ponovi. Razlika izmeu podravanja i nagraivanja je, pre svega, to se
prvo uglavnom oslanja na unutranje motive i vrednosti koje dete nosi u sebi, dok
kod drugog preovladavaju spoljanji motivi i vrednosti koje su izvan ili iznad
deteta, koje mu se vetaki ucepljuju, potiskujui ono to je kod njega autentino. Na
taj nain ih je mogue razlikovati, iako se katkad slue istim sredstvima, kao to su
osmeh, odobravanje, pohvala vaspitaa, bodrenje, obezbeivanje uspenog ishoda
aktivnosti,...
Podravanje deteta, u onome to je kod njega pozitivno, ima svoj negativ u koenju
negativnih tendencija koje se ispolje kod njega. I cilj koenja je obrnut u odnosu na
podravanje; kod njega vaspita tei da zaustavi proces formiranja nekih negativnih
osobina pre nego to se ukorene u detetu, odnosno, navede ga da se uzdri od
ispoljavanja odreenih oblika ponaanja u njihovom negativnom obliku. I ovde
postoji razlika izmeu koenja i kanjavanja (kao negativna nagraivanja) u
analognom oslanjanju na unutranje, odnosno spoljanje motive i uzimanju u obzir
potreba i tenji deteta umesto disciplinskih razloga. Sredstva mogu biti opomena,
prekor, prekidanje, odnosno onemoguavanje negativnog ponaanja i slino.
Kad jedno dete, na primer, namerno ometa drugu decu, sasvim je prirodno da ga
vaspita u tome sprei, odnosno, skrene mu panju da je takvo ponaanje u
zajednici neprihvatljivo. Razlika izmeu ovog postupka i kazne je to ga (osim
uskraivanja zadovoljstva da bude sa onima koje je uznemiravalo) ne optereuje jo
i oseanjem krivice i odbaenosti.
Kada vaspita razvadi decu koja su se potukla, premesti dete koje galami u kut gde
nee smetati drugima, oduzme tap kojim vitla ili igraku koju je otetilo i slino, to
je oblik koenja odreenog ponaanja sa jednim ciljem da sprei njegove tetne
posledice po drugu decu, njega samog ili vrtia. Takav postupak nema funkciju
kanjavanja koje u sebe uvek ukljuuje tenju da se nekome nanese neprijatnost
kako, u strahu od nje, ne bi ponovio svoje ponaanje.
Da bi vaspita mogao efikasno da deluje na deije ponaanje, naroito ako se
ispoljava na negativan nain, on mora prvo da upozna i shvati njegove uzroke.
Sasvim je prirodna pojava da deca na sve naine isprobavaju kako fiziki svet oko
sebe, tako i granice koje su postavljene njihovom ponaanju. Tom prilikom su
neizbene tete i disciplinski prekraji, predstavljajui celinu iskustva koje dete
stie o svetu oko sebe i nezavisnosti koju izgrauje u odnosu na taj svet.

Na primer, prvi pokuaji malog deteta da nahrani sebe, po pravilu su malo efikasni
jer obino vie hrane prospe nego to uspe da stavi u usta. Meutim, znajui da je to
faza kroz koju svako dete neizbeno mora da proe u svom razvoju, vaspita mu je
nee uskratiti time to e ga sam nahraniti, iako to ini bre i uspenije. Slino je i u
vei drugih, analognih situacija.
Najei uzrok svih disciplinskih prekraja i nesporazume izmeu dece i odraslih je
deije nepoznavanje okvira ponaanja u vrtiu, odnosno, u njihovoj svesti nije
dovoljno razgranieno dozvoljeno od nedozvoljenog. Da bi se postiglo da deca uvide
smisao ovih okvira i prihvate ih dobrovoljno, potrebno je vremena i strpljenja. Ako se
nanjih ukazuje redovno i dosledno, onda e se ivot i rad u vaspitnoj grupi odvijati
prirodno i glatko, a deca e uestvovati u odravanju reda i discipline bez
protivljenja i veih prekraja.
Ukoliko je vaspita uveren da je osnovni razlog deijih ogreenja o pravilu ponaanja
njihovo nepoznavanje i, uopte, socijalno neiskustvo deteta, onda ga nee
okrivljavati za ove greke. I kada ne prihvati odreene oblike ponaanja kod deteta,
ne sme doi do toga da se ono oseti manje potovano i odbaeno kao linost, jer se
jedino tako moe oekivati da e prihvatiti ograniavanje ponaanja i drati se
postavljenih okvira bez daljih zahteva i kontrole odraslih. Na taj nain e se postii i
jedan od najznaajnijih vaspitnih ciljeva-razvoj sposobnosti za samodisciplinu bez
pasiviziranja deteta, prihvatanje normi ponaanja bez konformizma i guenja
njegove linosti, uklapanje u drutvene okvire vrtia bez tete po inicijativnosti i
kreativne crte vaspitanika.
Najvanije granice dozvoljenom ponaanju postavljaju se u vezi sa deijom
bezbednou, kao i zahtevom da se ne ugroavaju drugi i ne oteuje inventar
deijeg vrtia. Ukoliko je detetu jasno odreen prostor u kome moe bezbedno da se
kree i istrauje, ono e to initi bezbednije, bez kolebanja, neizvesnosti i straha od
moguih greaka. Ako su ova ograniavanja izvrena sa razumevanjem za njegove
potrebe, i ako se njihovo sprovoenje obavlja bez podmiivanja i zastraivanja, ono
e sticati poverenje u sebe i svoju okolinu, oseae se bezbedno i prihvaeno i
razvijae se u spontanu, konstruktivnu i stvaralaku linost. Unutar ovih granica
moi e mnogo bezbednije da deluje, svesno da e ga one zatititi od eventualnih
povreda ili greaka zbog kojih bi se osealo krivo i stidelo sebe.
Ogranienja imaju pozitivnu ulogu ukoliko su ustanovljena na pravi nain i uvedena
sa oseanjem za meru. Njih treba uvoditi oprezno i postepeno i ne sme ih biti vie
nego to zahteva bezbednost dece i normalno odvijanje ivota i rada u grupi. Deca
su i bez toga suvie sputavana kod sopstvene kue i na ulici, tako da se u njima
nagomilava otpor prema svim vrstama autoriteta i pritisaka. Preterana kontrola
spreava razvoj samokontrole kod dece, kao to preterano naglaavanje navika
kulturnog ponaanja, manira, poslunosti, utivosti i istoe, najee u svoj
pozadini nema osnovni cilj da socijalizuje deije ponaanje, ve da odrasle to vie
oslobodi brige o njima, imajui dakle prvenstveno u vidu interese odraslih.
Vaspita mora, pre svega, da prihvati da deca, kao osobe u razvoju, imaju prava na
neke oblike ponaanja koji nisu svojstveni zrelim osoa i da, pod odreenim uslovima,
i ovi oblici ponaanja mogu postepeno voditi ka zrelosti. Da bi ostvarila ovo pravo,

njima je potrebna odreena tolerancija odraslih, koji nee suvie krutim stavovima
kod njih izazvati anksioznost i potiskivanje. Vaspita treba da veruje u sposobnost
deteta da uz njegovu pomo razvije unutranju kontrolu nad ipmulsima, usvoji
osnovne norme ponaanja i ispoljavanja svojih oseanja, elja i potreba i postepeno
preuzima od njega odgovornost za svoje postupke, to su sve osobine stabilne, zrele
i konstruktivne linosti kakvoj se tei. Deca e se odgovorno ponaati u onoj meri u
kojoj im se pruaju prilike za to, rukovodei se prvenstevno njihovom spremnou da
prihvate ovu odgovornost. Istovremeno, ukoliko je pire polje mogunosti delovanja
za decu, a manje pritisaka i zabrana, ukoliko im se ukazuje vie poverenja, a ona
prihvataju kakva jesu, stvarae se i uslovi za samoregulaciju njihovog ponaanja.
Oblici spoljanje kontrole: kazne i nagrade
Disciplinovanje deteta je postepen proces u kome mu se pomae da svoje
impulsivno, esto besciljno i nekontrolisano ponaanje, preobrati u ponaanje koje je
svesno, odmereno, voeno razumom, koliko i emocijama, i ima odreenu svrhu, koja
je pod njegovom kontrolom. Iako se kaznama mogu postii odreene, trenutne
promene u deijem ponaanju, one teko mogu posluiti tako shvaenom
disciplinovanju jer zanemaruju unutranje motive ponaanja i zasnivaju se na strahu
od neprijatnosti koju donose. Kazne, koje neminovno prati ljutina onih koji ih izriu i
pretnja jo stroijim merama, potenciraju kod deteta negativne emocije, naroito
strah, anksioznost, stid i oseanje krivice, to mu sve oteava da se bar delimino
kontrolie, zauzimajui i samo odbrambeni stav i esto pravei nove greke. U
svakom sluaju, ispravno ponaanje, koje se kod njega javlja usled kazne, nije
posledica nekog poboljanja u njegovoj linosti ve pogoranja, odnosno
kukaviluka.
Umesto manipulisanja decom putem negativnih emocija, sa svim rizicima koje to
povlai sa sobom, najee je dovoljno da se ono, to se od njih oekuje, zahteva
odluno, ozbiljno, dosledno i obrazloeno, pa da ga posle izvesnog vremena prihvate
i samostalno, bez posebnog nadzora i podseanja, obavljaju kao i sve ostalo to vre
po svojoj odluci i u sopstvenom interesu. Ono to se izvrava pod uticajem nagrada i
kazni nema takvo dejstvo, , jer sa prestankom ovih spoljanjih mera uticanja,
iezavaju i motivi za ponaanje postignuto zahvaljujui njima. ta vie, nagrade i
kazne imaju, dugoronije gledano, i neke negativne efekte oseajui se
manipulisana (a samim time u podreenom poloaju) deca tee da ga se to pre
oslobode, da u sopstvenim oima odrastu, a to postiu ne vrei ono to im je na taj
nain usaivano, ak i u sluajevima i kada uviaju korist od toga. Tako prestaju da
odravaju linu higijenu, odbacuju pravila kulturnog ponaanja ili ak teeda ine
neto to im je bilo zabranjivano, poinju da pue, psuju i slino.
Sa druge strane, ak i kada se desi da deca oguglaju na stroije kazne, to ne znai
da e njihove posledice biti blae. Pored svih poremeaja, do kojih dovodi strah i
gubitak sigurnosti i poverenja u vaspitaa, detetu ostaje trajno usaeno shvatanje
da neko moe imati prava da poniava druge i nanosi im razne neprijatnosti da bi
odrao svoj autoritet. Ovo shvatanje moe stvoriti razne probleme detetu i njihovoj

okolini tokom njegovog kasnijeg razvoja.

Iako, prema rezultatim psiholokih istraivanja, nagraivanje ima jai itrajniji uinak
od kanjavanja, zatim, njime se stiu novi oblici ponaanja, i u izvesnim sluajevima
ima pozitivne efekte, ipak treba imati na umu da je i ono esto samo jedan vid
uslovljavanja deijeg ponaanja, odnosno, manipulacije. Nagraivanje za jedan in u
izvesnom smislu nosi poruku da taj in nije bio vredan truda sam po sebi, i sadri
elemente podmiivanja. Tako se javlja opasnost da se deije dobro ponaanje
zasnuje samo na onome to se isplati, ime se ne moe zadovoljiti vaspita koji
tei da deluje i na deije motive. Kao to je poznato, najvia ljudska ostvarenja i
njaplemenitiji oblici ponaanja bili su unutranje motivisani nosili su nagradu u
sebi.
Detetu su veoma potrebni izrazi priznanja kao podrka i podsticaj onome emu tei i
za ta je sposobno, ali treba voditi rauna da oni, slino nagradama, ne postanu
glavni motiv da se neto ini. Prava nagrada za dete treba da bude zadovoljstvo
obavljenim poslom, ponos zbog dokazane vetine ili snage, oduevljenje jer je
prepreka savladana, a tek posle toga reakcija odobravanja od strane druge dece i
vaspitaa.
Uticanje vaspitaa na deije ponaanje
Kada se dete oseti sigurnije, ono poinje da isprobava svoje mogunosti delovanja u
vrtiu, ispitujui takoe i sigurnost sa kojom su ustanovljena pravila ponaanja,
odnosno, posledice njihovog nepridravanja. Vaspita ovakvo isprobavanje treba da
doeka sa odreenom doslednou i vrstinom, ali i razumevanjem njegovog
razloga, kako bi dete i pored ograniavanja osetilo da ima posla sa osobom koja ga
prihvata kao linost i brine se o njegovoj sigurnosti.
Vaspita, pre svega, treba daprihvati da, kao osobe u razvoju, deca imaju pravo na
neke oblike ponaanja koja nisu svojstveni zrelim ljudima i da, pod odreenim
uslovima, i ovi oblici ponaanja mogu da ih postepeno dovedu do zrelosti. Da bi ovo
pravo ostvarila, njima je potrebna odreena tolerancija od strane odraslih koji nee
suvie krutim stavovima izazivati zabrinutost i oseanje neprihvaenosti. Vaspita
mora imati poverenja u decu da e, uz njegovu pomo, postepeno ovladati svojim
ponaanjem i izgraditi disciplinu kao samodisciplinu bez preteranih koenja i
ograniavanja, a posebno manipulacije njihovim emocijama putem nagrada i kazni.
Isto tako, bolje je deci davati uputstva u pozitivnom obliku, tako da sadre
informaciju ta i kako treba raditi, nego zabranjivati. Zahtevi postavljeni u
negativnom obliku vie zbunjuju dete nego to mu pomau da se snae u
svakodnevnom ivotu.
Primeri pozitivnog uputstva: Reaj domine po stolu, umesto Ne bacaj domine na
pod. utiraj loptu prema drvetu, umesto Nemoj da razbije prozor, i tako dalje.
Vaspita treba da ima razumevanja za ono to dete osea, meutim da bude vrst i
dosledan kada je u pitanju njegovo ponaanje i realno sagledavanje situacije. On
treba da pomogne detetu da je bolje shvati i ima poverenja u njegovu sposobnost da
svoje ponaanje usmeri u konstruktivnijem pravcu. Katkada nije mogue izbei

neposrednu intervenciju vaspitaa, naroito u konfliktnim situacijama koje deca nisu

u stanju samostalno da razree, u sluajevima odstupanja od pravila ponaanja kada
ih je potrebno objasniti, kada deci preti opasnost od povrede i slino. Zaustavljajui
dete u nekom od oblika nepoeljnog ponaanja, on treba da ispolji ljubaznost isto
koliko i vrstinu, prihvatanje deteta kao linosti isto koliko neslaganje sa odreenim
oblikom ponaanja.
U situacijama kada mora da spreava dete u neemu, vaspita to treba da uini brzo
i bez oklevanja. Oduzee mu otar predmet kojim ugroava drugove, uhvatie ga za
ruku i zaustaviti da ne istri na ulicu, odluno e mu rei da se ne treba prskati
vodom. Pri tome dete moe da se ne sloi sa njime, da se ljuti, protestvuje, na ta
ima pravo koje mu se ne osporava.
Jedan od naina uticanja na deije ponaanje je insformisanje o njeogvoj ispravnosti
i skretanje panje na njegove mogue posledice, meutim, to nikako ne bi trebalo da
zvui kao osuda ili pretnja.
Reim ivljenja i deije ponaanje
Prihvatanju granica ponaanja i razvoju unutranje kontrole kod dece, naroito
doprinosi dobro planiran i dosledno primenjivan reim ivljenja, koji je dovoljno
elastian da se moe prilagoditi njihovim potrebama i mogunostima. Reim
obezbeuje prirodan i ravnomeran tok i smenjivanje aktivnosti i odmora, njihovo
pravilno doziranje i usklaenost s ritmom ivljenja koji odgovarta deci.
Reim ivljenja, koje se redovno ostvaruje, i navike koje se na taj nain stiu,
najbolja su preventiva protiv dva glavna uzroka deije nediscipline: dosade, koja se
javlja kada su deca neaktivna, i brzoplete urbe koja im ne omoguavada svoj ritam
ivljenja (ishrane, oblaenja, sreivanja igraaka, itd.) prilagode optim zahtevima,
to stvara napetost, nervozu i umnoava greke svake vrste.
Svakako, da bi reim dana imao tako povoljno dejstvo, on mora da bude
konsekventno sprovoen (to je uslov za odreivanje vremenskih sekvenci vezanih
za zadovoljavanje potreba deteta uvek u isto vreme) ali i fleksibilan, omoguavajui
detetu da spontano ispoljava svoje potrebe i usavrava ustanovljeni prirodni ritam.
Moralno vaspitanje dece
Moral, kao regulativ odnosa meu ljudima postizanja opteg dobra, je uslov
opstanka ljudke zajendice. Takoe, on je pokazatelj koliko je jedno drutvo
civilizovano, pravedno i vitalno. Na decu se moral prenosi od trenutka kada se ponu
oseati kao pripadnici odreene zajednice, to znai, od ranih uzrasta. Ovaj proces je
najue povezan sa procesima socijalizacije, a time i vaspitanja, ako se vaspitanje
shvati kao namerna socijalizacija sa pozitivnim predznakom. On prolazi kroz razne
faze i u predkolskom uzrastu mu se postavljaju temelji na kojima e se graditi
moralna svest sa svojim komponentama: intelektualnom (poznavanje moralnih
principa prema kojima treba postupati, na osnovu kojih se vrednuju postupci, i
sposobnost njihove primene na pojedinane sluajeve), emocionalnom (oseanja

zadovoljstva ili nezadovoljstva, koja se odnose na sluajeve ocenjene kao moralne ili
nemoralne) i konativnom ili voljnom (spremnost da se donose odluke u skladu sa
moralnim normama i da se one dosledno sprovode).
Osnovni put razvoja deije moralnosti ipak ostaje proces njihove socijalizacije u
najirem smislu rei, to znai da je irenje socijalnog vidokruga kod dece, i
ukljuivanje u sve sloenije spletove drutvenih odnosa, uslov za postepeno
usvajanje moralnih normi.
Predkolske ustanove imaju veoma znaajnu ulogu u socijalnom razvoju dece jer
omoguavaju neke uslove kojih dete nema u roditeljskom domu. Pre svega, u
ustanovi deca imaju prilike da aktivno biraju sa kime e stupiti u interakciju, dok su
kod kue to one osobe koje su pri ruci, roaci i susedi, koji ne moraju da im
odgovaraju. Drugo, injenica je da postoje kvalitativne razlike izmeu interakcije
koja se odvija meu odraslima i detetom, i deteta sa detetom. Ima aktivnosti koje
deca mogu da izvode samo sa vrnjacima, kao to ih ima koje su pogodne samo za
interakciju sa odraslima. Deca, koja imaju prilike da uestvuju u aktivnositma oba
tipa, mogu znatno vie da obogate svoje socijalno ponaanje.
Zahtevi i oekivanja, koje odrasli gaje u odnosu na decu, ogledaju se u ulogama koje
im se dodeljuju, a koje, po pravilu, u prvi plan stavljaju osobine kao to su: razvijene
kulturno-higijenske navike, potovanje i lep odnos prema vaspitau i starijima, kao i
prema drugioj deci, zatim, poslunost, disciplinovanost, pristojno ponaanje i slino.
Karakteristino je, meutim, da se od dece ne samo oekuje da po odreenim
osobinama budu bolja od odraslih, nego se to od njih i zahteva, to je svojevrsno
licemerje koje deca brzo otkriju i uzrok je mnogim konfliktima izmeu njih i odraslih.
Deca jednostavno ne mogu da shvate, a jo manje da prihvate, da mnoge stvari koje
odrasli ine pred njima za njih su strogo zabranjene. Pored toga to ih zabrana ini
posebno privlanim u odnose izmeu dece i odraslih se uvlai nedoslednost i
neiskrenost koja kulminira u konfliktu kojim mladi ovek razbija stege detinjstva u
koje je sputan, i poinje da pui, upotrebljava alkohol i ini mnoge druge stvari koje
mu, u stvari, ne prijaju, ali ga privlae kao dokaz da je sebi izborio odreena prava,
da je osvojio privilegije odraslih.
Posebnu ulogui u negovanju moralnih osobina predkolskog deteta imaju zadaci i
obaveze koje izvrava u deijem vrtiu, bez obzira to one ne mogu biti veeg
obima. Zapoinje se postepenim osamostaljivanjem dece u pogledu brige o sebi,
preko izvravanja nekih zadataka od ireg znaaja za grupu i vrti koji pohaaju, do
uestvovanja u sloenijim zajednikim poslovima u kojima imaju sve veu
mogunost samoorganizacije. U poetku dete pomae odraslome u poslovima,
bivajui u tome sve ravnopravnije, sve dok se ne osposobi da ih preuzme od njega i
bavi se njima relativno samostalno, uz povremenu kontrolu i pomo vaspitaa.
Napredak se ogleda i u broju dece koja uestvuju u radu, kao i sloenosti samog
zadatka koji izvravaju. Takoe se pomo vaspitaa (koja se u poetku sastoji u
pokazivanju odreenih operacija), postepeno sve vie odnosi na organizaciju itavog
procesa, uz upuivanje kako da se izvede to efikasnije, racionalnije i ekonominije.
Za razvoj moralnih osobina deteta je veoma vaan primer ljudi oko njega, naroito
onih na koje eli da se ugleda zbog emocionalne bliskosti kojom je povezano sa

njima.
Igra je bliska socijalnoj prirodi deteta i predstavlja izraz njegove elje za optenjem,
to joj obezbeuje izizetnu ulogu u njegovom drutvenom razvoju. Igra omoguava
detetu da ulazi u aktivne odnose sa drugom decom i odraslim ljudima, unosi u njih
smisao i tako proiruje i sreuje svoje socijalno i skustvo. Kroz zajedniko izraavanje
i matanje ono moe da prevazilazi oseanje suparnitva i ugroenosti i otkriva
zadovoljstva organizovanog drutvenog ivljenja, razmena i zajednitva, od kojih
zavisi njegovo drutveno prilagoavanje.
Ni u jednoj drugoj ivotnoj situaciji deca nemaju tako znaajnu u logu u donoenju
pravila i njihovom doslednom pridravanju, kao u igri.
Ogroman znaaj igara u moralnom razvoju dece potie i iz injenice da njihov
osnovni sadraj predstavljaju norme ponaanja koje vae za odrasle ljude i otuda
dete u igri kao da prelazi u razvijeni svet najviih oblika ljudske delatnosti, u
razvijeni svet meuljudskih odnosa. Norme koje se nalaze u osnovi meuljudskih
odnosa postaju, zahvaljujui igri, izvor razvoja morala samog deteta. U tom smislu
znaaj igre je teko proceniti. Igra predstavlja kolu morala. Ali ne morala u
predstavi, ve morala u akciji.
Moralnom razvoju posebno doprinose igre u kojima se pojavljuje simbolika imitacija,
sie koji podrazumeva razliite uloge, kao i dramske igre, zahvaljujui tome to, kao
svoj bitni elemenat, sadre odnose meu ljudima. One doprinose preradi ovih
odnosa, kao i njihovom boljem razumevanju i usvajanju.
Neprocenjiv je znaaj igra uloga i u oslobaanju dece od unutranje napetosti, jer
putem njih ona eksternalizuju sopstvenu unutranju dramu to doprinosi
uravnoteivanju njihove linosti i mentalnom zdravlju.
Pored igre, socio-emocionalnom razvoju doprinose i svi ostali vidovi dejeg
stvaralatva, jer izmeu njih postoji sloen odnos meusobne zavisnosti. Socijalna
iskustva su najznaajniji inilac kreativnosti, koje istovremeno pomae njihovom
uobliavanju, proirivanju i kvalitativnom unapreivanju. Stvaralatvo je ve samo
po sebi jedan humani in; nema stvaralatva koje je u raskoraku sa osnovnim
ljudskim vrednostima ukljuujui tu i moralne kategorije.
Kao i igre, deje stvaralako izraavanje ima terapeutsko dejstvo, jer dete koje ima
mogunosti da svoje unutranje konflikte objektivizira tako to ih predstavi, moe u
odnosu na njih da zauzme distancu da bolje ovlada njima, to je jedna vrsta katarze.
Osim svih vidova dejeg stvaralatva, znaajno sredstvo i izvor sadraja socioemocionalnog i moralnog razvoja su proizvodi umetnosti odraslih i kulturna batina.
Poruke i oseanja izraeni u njima prenosi se na decu sa velikom sugestivnou.
Zahvaljujui upoznavanju sa umetnikim delima, kod dece se formiraju prvobitne
etike norme znaajne za itav dalji razvoj. Posebnu ulogu u tom pogledu imaju
bajke, legende, poezija i proza, iji junaci predstavljaju ovaploenje pojmova kao to
su dobrota, istinoljubivost, vrednoa, potenje, skromnost i drugo, a njihovi doivljaji
izazivaju kod dece duboka preivljavanja i predstavljaju mediju ijim podsredstvom
do njih dopiru moralni problemi od opteljudskog znaaja, koji im se drugaije ne bi
mogli pribliiti. Kroz bajke, na primer, deca saznaju o borbi dobra i zla, traganju za
smislom ivljenja, o hrabrosti, ljubavi koja nadjaava smrt. Svakako, deja

opredeljenja za pojedine linosti iz bajki manje se zasnivaju na apstraktnom odnosu

pravde i krivde, a vie na privlanosti, odnosno odbojnosti, pojedinih junaka.
Socijalni odnosi meu decom i negovanje deje drutvenosti
Uspostavljanje odnosa sa drugim ljudima je jedna od osnovnih dejih potreba, koja
prevazilazi mnoge vitalne potrebe, i ona se ne moe zadovoljiti samo linim
kontaktima sa vaspitaem. Neophodno je da se razvija niz interpersonalnih odnosa
meu decom i stvara zajednika fizionomija itave vaspitne grupe. Prisustvo
vrnjaka omoguava da se praktino uveba i usvoji pridravanje ovih granica a
socijalni odnosi obogate i razviju.
Nudei detetu drutveni okvir iri od onog koji je do tada poznavalo, vrti
omoguava da se njegovo socijalno iskustvo iri i sazreva. U dodiru sa drugim
lanovima grupe ono ima prilike da mnogo bolje upozna svoje mogunosti nego u
porodici, gde mu je po pravilu obezbeen privilegovan poloaj. U grupi vrnjaka dete
je okrueno slinima sebi, sa kojima moe da se uporeuje i identifikuje bez rizika da
se osea inferiorno. U dodiru sa odraslima dete je esto prezatieno ili njihovim
odnosima nedostaje spontanost, zbog ega nema odgovarajuu povratnu
informaciju koja bi sledila kao reakcija na njegovo ponaanje. Meutim, dete sve to
nalazi u drutvu vrnjaka, to ga osposobljava za snalaenje u najraznovrsnijim
drutvenim situacijama. U grupi se najbolje ui samopotovanje bez potcenjivanja
drugih, kao i njihovo uvaavanje bez potinjenosti i zavisnosti od njih.
U procesu ukljuivanja u vaspitnu grupu dete prolazi kroz vie faza. Prvih dana
dolaenja u vrti vano je obezbediti prijatne utiske i pozitivna iskustva, to e
uticati da se kod njega izgrade odgovarajui stavovi i elja da ponovo doe. Takoe
mu treba ponuditi aktivnosti koje poznaje i u kojima moe lako da se samostalno
snae (npr. crtanje, razgledanje slikovnica, igre u peaniku). Isto tako njemu je
potrebno da ve na poetku uspostavi prijateljski odnos sa vaspitaem da bi moglo
takve odnose da gradi i sa ostalom decom u grupi. Iako je ovaj proces velikim delom
spontan, vaspita moe da ga olaka i ubrza odreenim postupcima.
Za povoljan razvoj socijalnih odnosa u grupi takoe je vano negovanje iskrenosti i
otvorenosti meu njenim lanovima. Neiskrenost je skoro uvek posledica straha i
loih primera koje dete sree u svojoj okolini. Moe se pretpostaviti da bi dete, koje
bi raslo bez strahova i kojim se ne bi manipulisalo, bilo otvoreno u izraavanju svojih
misli i oseanja i ne bi pokuavalo da manipulie drugima.
Osim iskrenosti i otvorenosti u deijim odnosima, jedan od najsloenijih zadataka je
nauiti decu da dele, da ustupaju jedna drugoj igrake i druge predmete, kao i da
vode rauna o eljama i potrebama svojih drugova u grupi. Ustupanje igrake njima
esto izgleda kao nepravda ili gubitak i nije retko da se usprotive tome izgovarajui
se da nije na njega red raunajui taj red prema nekom svom kriterijumu.
Ovakve situacije obino prate prepirke, a ima i sluajeva agresije prema detetu koje
je dobilo igraku.

Deija sloboda i okviri socijalnog ponaanja

Termini sloboda i slobodno vaspitanje su uzrok mnogim nesporazumima ak i
meu strunjacima. Moe se uti postavka da detetu ne treba dati previe slobode
bez obzira to se na slobodi zasniva zadovoljavanje osnovnih ljudskih potreba.
Meutim, ako se i sloboda definie na odgovarajui nain, nee se postavljati pitanje
njenog doziranja. to je vie slobode u vaspitanju, to e deca biti uspenije
emancipovana od svih prepreka na koje nailaze u procesu razvoja i uenja, to je
najvaniji cilj vaspitanja.
Iako sloboda, o kojoj je re, podrazumeva proirivanje mogunosti za dete da deluje,
smanjivanje pritisaka i zabrana, ukazivanje to veeg poverenja i prihvatanje deteta
kakvo ono jeste, ime se ono u najveoj meri osamostaljuje, sve to ne znai i
njegovo preputanje sebi uz, eventualno, obezbeivanje povoljne materijalne
sredine. Deci je potrebno prisustvo, kao i podsticaji odraslih osoba, jer se njihov svet
ne moe sastojati samo od stvari, niti se mogu razvijati u socijalnom vakuumu.
Vaspita ima preva da postavi granice, sprei dete da ini neto ime nanosi tetu
sebi ili okolini, meutim, unutar njih je ono slobodno da ispolji svoju inicijativu, da
upravlja svojim postupcima. Prema tome, u onome to dete ini unutar pomenutih
granica, jedina mera uticanja na razvoj i uenje je usmeravanje, koje podrazumeva
uvaavanje motiva, interesovanja i potreba vaspitanika i ne sadri primese
prisiljavanja.
Uvek treba imati na umu da je svrha reda i organizacije u vrtiu, pre svega, da
omogui detetu maksimum slobode u kretanju i izraavanju, bez ugroavanja
slobode i stvaralakih tenji drugih.
Prisiljavanje nikada ne moe pomoi detetu da ui, raste i razvija se, i bez obzira na
namere onoga ko ga primenjuje, verovatnije je da e dati suprotan efekat. Ono na
ta deca pristanu pod pritiskom nee se dugo odrati i izazvae negativnu reakciju:
to vai kako za deiji odnos prema jelu, tako i prema sluanju muzike ili bilo emu
drugom.
Razvoj deje samostalnosti
Dete nije iskljuivi proizvod naslea, sredine u kojoj raste i vaspitnih uticaja, niti se
moe razvijati, sticati iskustvo i zadovoljavati svoje potrebe, nezavisno od svoje
aktivne, dobrovoljne ukljuenosti u vaspitno-obrazovni proces. To znai da je
formiranje linosti znaajnim delom i njeno samoformiranje, odnosno, da svako
dete nosi u sebi potencijalno jednu linost kojoj je potrebna izvesna samostalnost da
bi se ispoljila i oformila. Otuda je jedan od najvanijih ciljeva predkolskog vaspitanja
da se oformi inicijativno dete, koje je spremno da samostalno preduzima poduhvate
u odnosu na okolinu u kojoj ivi, kao i da reava probleme radi linog zadovoljstva i
uspeha, koje mu prua ovakva inicijativa.
Unapreivanje samostalnosti je povezano sa optim razvojem deteta kao linoti i ono

nije mogue bez aktivne pomoi odraslog koji ga vaspitava i obrazuje.

Istovremeno, to ne znai da se detetu uskrauje pomo, ve treba pronai nain da
mu se posredno pomogne, savetom, ohrabljenjem ili deliminim uestvovanjem u
reavanju problema, a dete da uradi ono za ta je sposobno. Time se postiu dve
stvari, sa jedne strane se pokazuje detetu sopstvena dobra volja i naklonost, a sa
druge-poverenje u njegove snage, to je za njega podsticaj da sa vie
samopouzdanja i iskustva ulazi u nove pokuaje.
Samostalnost se razvija zahvaljujui raznim poslovima koje deca obavljaju u vrtiu
kroz radne aktivnosti, deurstva, brigu o mlaim drugovima i slino. Meutim, treba
imati u vidu da ove aktivnosti imaju vaspitnu vrednost samo ako su dobrovoljne, ako
ih dete prihvata kao potvrdu svoje sposobnosti i poverenja koje mu je ukazano jer
vaspita ima pozitivna oekivanja u odnosu na njega. Svakako, one treba da budu u
skladu sa pravilima ponaanja i moralnim vrednostima koje su deca ve upoznala i
donekle usvojila, naroito u pogledu odnosa prema blinjima. Posebno je vano da
se aktivnosti ne doive kao nametnute ili, jo gore, da imaju kazneni karakter.
Vaspitavanje volje
Volja, kao komponenta moralnosti, predstavlja duevnu snagu koja omoguava
linosti da odoli iskuenjima, tekoama i preprekam na putu ka dobru, uz tenju da
ivi u harmoniji sa sobom, drugim ljudima i svojom okolinom, uvaavajui sva pravila
moralnog ponaanja. Budui povezana sa takvim crtama linosti, kao to su
upornost, doslednost i spremnost za ulaganje napora, volja se ogleda i u sposobnosti
trenutnog prikupljanja sve enrgije potrebne pojedincu da se suoi sa nekom
okolnou ili da ostvari neki plan. Razvijena volja, samodisciplina i sposobnost
snalaenja u spletovima drutvenih odnosa su neke od najdragocenijih osobina
linosti, koje se stiu kroz itavo detinjstvo i adolescenciju, ali kojima se postavlja
temelj u ranim uzrastima.
Vaspitavanje ove dragocene ljudske osobine zapoinje od najranijeg detinjstva, od
prvih pokreta koje ono vri teei da postigne neki cilj uprkos preprekama.
Razvoj volje kod dece je neposredno povezan sa zahtevima koje mu postavlja
njegova okolina i odrrasli sa kojima se susree. Ako su ovi zahtevi ispod njegovih
mogunosti, ne zahtevaju napor i ne predstavljaju izazov za delovanje, kod deteta se
nee razviti volja i mnoge sposobnosti potrebne za kasnije samostalno snalaanje u
ivotu. Negativan efekat imaju i preterani zahtevi koji kod njega stvaraju sliku o sebi
kao nesposobnoj i neuspenoj linosti i nepovoljno se odraavaju na motivaciju.
Kultivisanje emocionalne sfere
Kultivisanje emocionalne sfere deije linosti podrazumeva razvoj emocionalne
osetljivosti na irok krug pojava u drutvenom ivotu, umetnosti, stvaralatvu i deci
dostupnim moralnim vrednostima, razvoj sposobnosti razumevanja i potovanja
oseanja drugih ljudi inegovanje paljivog odnosa prema njima, razvoj sposobnosti
za saoseanje (empatija) sa ljudima iz svoje okoline, kao i junacima pria i drugih

umetnikih dela, razvoj sposobnosti za uestvovanje u emocijama koje se javljaju u

vaspitnoj grupi i deljenje svojih doivljaja sa drugima.
Vaspitavanje emocija bi se sastojalo u razvoju sposobnosti kod dece da se
uzdravaju od impulsa izazvanih negativnim emocijama kao i oplemenjivanja,
produbljivanja pozitivnih emocija.
Pozitivne emocije, toplina, nenost, simpatija i drugo, ne mogu se usaditi deci kao
oblici ponaanja, ve samo otklanjati prepreke njihovom razvoju i slobodnom
izraavanju i kultivisati naine njihovog izraza.
Zadatak vaspitaa je da potrai mogunosti izraavanja negativnih emocija, koje
nee biti destruktivne, a ne da ih potiskuje. Dete treba da postane svesno svojih
emocija, da se suoi sa njima i oslobaa ih se na odgovarajui nain da se ne bi
neurotiziralo nagomilanom agresijom, koja moe naneti veliku tetu razvoju njegove
linosti. Zapravo, negativnih emocija se manje treba plaiti, samih po sebi, koliko
njihovih posledica ako se potisnu, jer se na taj nain gubi kontrola nad njima.
Svakako, najbolje je ako deca svoje negativne emocije isprazne kroz estoku fiziku
aktivnost, koja im omoguava da agresiju prenesu na loptu, strunjae, obrueve i
slino, i nakon naprezanja se opuste i smire. Ona se takoe oslobaaju napetosti
kroz stvaralake aktivnosti, igre mate ili igre uloga, igre peskom, vodom i glinom,
sluajui odgovarajuu muziku i slino.
Osnovni naini da se negativne emocije uine reim su negovanje pozitivnih
emocija, lepih, drugarskih isaradnikih odnosa izmeu dece i dece i vaspitaa,
zatim, njegovo izraavanje razumevanja, topline i podrke svima koji za to osete
potrebu, kao i obezbeivanje oputenije atmosfere u ustanovi, to e se odraziti na
raspoloenje i ponaanje svakog deteta i delovati integrativno na razvoj njegove
linosti.
Razvijanje linog identiteta, slike o sebi i sopstvenoj ulozi
Jedna od najznaajnijih karakteristika detinjstva je traganje za sopstvenim
identitetom. Da bi moglo da spozna i prihvati sebe detetu je potrebno da upoznaje
svoje mogunosti, svoje prednosti, svoje granice-osobine po kojimaje slino i po
kojima se razlikuje od ostalih. Ako je jedan od osnovnih ciljeva predkolskog
vaspitanja da se formira zadovoljno i radosno dete ispunjeno optimizmom u odnosu
na sebe, druge ljkude i ivot u celini, vaspita treba da mu pomogne da steklne
poverenje u sopstvene snage, odnosno, verovanje da e, ako pokuava, imati
izgleda na uspeh. Vera u uspeh uspeha je pola kae jedna izreka to u vaspitanju
znai da je veoma vana slika koju je dete izgradilo o sebi, kao o sposobnoj i
snalaljivoj linosti koja je u stanju da prevlada tekoe ako uloi odreen napor,
dobrom drugu prihvaenom u vaspitnoj grupi i revnosnom uesniku u aktivnostima
koje se organizuju u vrtiu.
Smatra se da je dete izgradilo zdrav pojam o sebi ukoliko osea naklonost prema
sebi i drugim ljudima, veruje da ono to misli, kae i ini ima odreene posledice, da
je sposobno za postizanje uspeha u u enju, da moe reitit mnoge probleme, u
stanju je da realno procenjuje svoje mogunosti i ogranienja, kao i da slobodno

izraava oseanje sree i zadovoljstva. Sa razvojem linog identiteta i slike o sebi

povezano je zapaanje, razumevanje i prihvatanje sopstvene uloge u vaspitnoj
grupi, to sve u velikoj meri zavisi od naina na koji se prema detetu odnose
vaspita i ostala deca.
Najvanije je da deca budu ono to jesu, da se ne stide sebe, svojih matarija, svoje
igre, svog razigranog ponaanja i potrebe za oprobavanjem svega i svaega, da ne
budu zarobljenja u forma lepog ponaanja, neurotizirajuu urednost i istou, kao i
strahopotovanje prema savrenstvu odraslih. Ukoliko dete stalno doivljava
zamerke i grdnje za veinu poduhvata jer je radoznalo (stane izmama u baru,
pokua da umesi grudvu od blata, uhvati glistu, udari slovo na pisaoj maini,
namae se maminom minkom itd.), budui da najee ne razume dovoljno odrasle
od kojih tako mnogo zavisi, ono poinje oseati neizvesnost u pogledu svog
ponaanja i nepoverenje u sebe, koje se izraava kroz oseanje krivice.
Interesovanje za polne razlike izmeu deaka i devojica i dece i odraslih, zatim, za
nain na koji dolaze bebe na svet i kako rastu i slino je sastavni deo opte deije
radoznalosti i tako sa njim treba i postupati. Ono to ovom interesovanju daje
poseban peat ima koren u sklonosti odraslih da se na poseban nain ponaaju kada
je, u pitanju pol, da budu preterano uzdrljivi i tajanstveni, odnosno, da projektuju
sopstvene predrasude na decu. Jasno je da e deija radoznalost za pitanja polnih
odnosa brzo splasnuti ukoliko bude na odgovarajui nain zadovoljena.
Razvijanje sigurnosti
Deca koja imaju pozitivnu sliku o sebi, koja su prihvatila svoju ulogu i stekla
poverenje u sopstvene mogunosti, kao i odreenu sigurnost u kontaktima sa
drugima, bolje se oseaju i uspenije uspostavljaju socijalne odnose sa svojom
okolinom. Otuda je vano da se dete, dolazei u vrti, kao prvu socijalnui sredinu
izvan roditeljske kue, osea sigurno i prihvaeno, to e se neposredno odrazitit i
na njegovo napredovanje u razvoju i uenju.
Oseanje sigurnosti se razvija postepeno, zahvaljujui iskustvima koje dete stie u
dodiru sa svojom okolinom, koja su pozitivna i povezana vie sa oseanjem
prihvaenosti nego odbaenosti, bezbednosti nego ugroenosti. Ono je usko
povezano sa poverenjem koje dete ima u sopstvene snage i svoju okolinu, slikom
koju ima o sebi i ulogom koju je prihvatilo, tako da se preko njega moe saznati ta
misli i osea o sebi kao i ta oekuje od drugih ljudi