SADRAJ

UVOD.......................................................................................................................... 3
METODE VASPITNO OBRAZOVNOG RADA...................................................................4
HEURISTIKI METOD................................................................................................ 4
MANIPULATIVNI METOD........................................................................................... 5
VERBALNI METOD.................................................................................................... 5
ILUSTRATIVNO-TEKSTUALNI METOD.........................................................................6
POKAZIVAKI METOD............................................................................................... 6
OBLICI RADA............................................................................................................... 6
SREDSTVA.................................................................................................................. 7
IGRE I IGROVNE AKTIVNOSTI....................................................................................... 8
VRSTE IGARA I IGROVNIH AKTIVNOSTI........................................................................8
UPOZNAVANJE BILJKE.................................................................................................. 9
BRIGA O BILJKAMA.................................................................................................... 10
AKTIVNOST............................................................................................................... 11
ZAKLJUAK............................................................................................................... 12
LITERATURA.............................................................................................................. 13

UVOD
U ovom radu emo pisati o metodama, oblicima rada, klasifikaciji igara, o
igrama za upoznavanje biljnog sveta, i o deijim aktivnostima. Dodir deteta
sa prirodom i tenja da se razvija navika takvog dodira treba da traje kroz
sve etape razvoja. Dete ve krajem prve godine poinje da se interesuje za
svet oko sebe u predkolskom dobu od 2-6 godina dete se mnogo ivlje
interesuje za svoju okolinu doba nie predkolskog uzrasta 2-6 godina, je
period kada je dete veoma radoznalo i eli da stekne vie iskustva iz okoline i
o stvarima i pojavama iz prirode. Jedna od naina da se zadovolji deija znadi
elja je putem knjige u prirodi u kojima se nalaze opisi prirode.

METODE VASPITNO OBRAZOVNOG RADA

Postoje dve klasifikacije metoda:
Emil Kamenov izvodi svoju klasifikaciju:
1. otkrivaki metod,
2. problemski metod,
3. pokazivaki metod ( Kamenov, 1999 b).
Nenad Suzi izvodi svoju klasifikaciju:
1.
2.
3.
4.
5.

heuristiki metod,
manipulativni metod,
verbalni metod,
ilustrativno-tekstualni metod i ,
pokazivaku metod.

Ljudsko iskustvo se sa generacije na generaciju prenosi uglavnom na dva

naina:
a) akcijom, delom ili oponaanjem i
b) verbalno, objanjavanjem ili razmenom poruka.
U prvu grupu spada verbalni i manipulativni metod, a u drugu verbalni,
ilustrativno-tekstualni i pokazivaki metod.

HEURISTIKI METOD
Heuristiki ili otkrivaki metod blizak je detetovoj prirodi jer ono stalno
otkriva svet oko sebe saznaje i zakljuuje. Korienjem ovog metoda
vaspita organizuje problemsko- heuristicke situacije, organizuje traganja i
stvaralakeaktivnosti dece, kojima se otkrivaju svojstva, zakonitosti,
pravila, odnosi meu biima,predmetima i pojavama koje okruuju dete.
Sutina heuristikog metoda nije u tome da dete prepustimo samo sebi
ve da deci organizujemo aktivnosti, da pomognemo njihovoj samostalnoj
spoznaji, da ve postojee aktivnosti dete usmerimo u heuristikom
pravcu.

MANIPULATIVNI METOD
Funkcijonisanje aparata, svojstva stvari ili druge vane enigma dete
pokuava da shvati putem upotrebe stvari, putem njihovog korienja.
Kada malom dete date naliv-pero, budite skoro sigurni da e pored
razgledanja dete ovu stvar pomirisati, staviti usta da oseti njen ukus ili
baciti da vidi koliko ce izdrati test slobodnog bacanja.
Dete silno eli da razvali igraku koja se kree na baterije, ne zato to je
to destruktivno nego zato to eli da zna ta to pokree igraku, tj: ta joj
daje ivot.
Bezbrojne su mogunosti uputrobe manipulativnih aktivnosti u pedagoke
svrhe u pedagokom uzrastu. Dete manipulie dodirom da otkrije tvrdou
ili mekou predmeta, toplotu ili hladnou, da li je predmet gladak ili
hrapav ili sl.
Manipuliui ulom ukusa dete saznaje da li je predmet sladak, gorak,
kiseo i sl., koristei ulo vida, dete pokuava saznati razrogaenim
oima, pokuava vidjeti i ono to se vidom ne moe vidjeti. Detetovu
potrebu za manipulisanjem vaspita moe koristiti u pedagoke svrhe.
Npr, moe poeti kombinovanjem senzornih manipulacija traei od
deteta da zatvorenih oiju opipa predmet I dag a zatim prepozna ( igra
ta je u eiru).

VERBALNI METOD
Bez obzira na napredak tehnike i tehnologije re nee nestati kao izvor
prouavanja ni za 1000 godina. Ovaj metod je dominirao u tradicionalnoj
koli i doveo do svog negativnog odraza, do situacije da nastavnik stalno
pria, a da uenik stalno ponavlja. To je rezultiralo pasivizacijom deteta.
Upotreba verbalnog mtoda ima vie varijanti:
1. prianje ili naracija,
2. objanjavanje,
4

3. diskusija,
4. razgovor,
5. aktivna verbalizacija.

ILUSTRATIVNO-TEKSTUALNI METOD
Crtanje, ilustrovanje, aranje, pisanje i druge grafike tehnike dete koristi i
bez vaspitaeve pomoi, spontano araju ili ilustruju predmete, ivotinje ili
likove oko sebe.

POKAZIVAKI METOD
Pokazivanje ili demostracija predstavlja jedan od najstarijih vaspitnih metoda,
ovoj vid komunikacije odvijao se pre govora, i pre nastanka pisma. Moemo
demonstrirati ili pokazati predmete, radnje, uloge, odnose, modele i slino.

OBLICI RADA
Osnovni oblici rada su:
1. fontalni,
2. individualni,
3. grupni.
U oblasti upoznavanja oklone primenjuju se sva tri oblika rada, najee
kombinovano.
Koristei frontalni ( kolektivni ) rad, vaspita radi istovremeno sa itavom
grupom, ovo je veoma racionalan i ekonomian postupak koji ima izvesnih
nedostataka, naime komunikacija sa decom koja su neto pasivnija i manje
zainteresovana svedena je na minimum, esto deca nisu u stanju da prate
vaspitaa i tako ometaju ostalu decu.
U grupnom ( timskom ) radu dece se dele na odreen broj grupa koje
takoe zavise od broja dece teme i sredstava. Deca mogu imati ista ili
razliita zaduenja u grupi.

U individalnom ili pojedinanom obliku rada svako dete se pojedinano

bavi odreenom aktivnou. Ovaj oblik rada se moe uspeno koristiti van
sobe vrtia. U dvoritu vrtia svako dete moe izabrati zaduenje jedno e
da plevi, drugo da skuplja palo lie, tree da okopava ( deijim alatom )

SREDSTVA
Za upoznavanje dece sa okolinom koriste se razni predmeti, materijali,
modeli, sprave, pribori i zbirke. Najee koriena sredstva su slike,
trodimenzionalna sredstva, auditivna i audiovizuelna sredstva.
Slike se dosta koriste u ovoj oblasti. Pored toga to se njima mogu doarati
zanimljivi detalji iz sredine koje okruuju dete, na slikama mogu biti
predstavljene i teko dostupni ili opasni prizori: vulkan, divlje ivotinje, cvee
i td. Zahvaljujui slici vaspita se moe due zadrati na nekom detaljima
bude deija interesovanja.
Trodimenizionalna sredstva pogodan nain za bogaenje deijeg iskustva
je kontakt sa predmetima i pojavama iz okoline. Neposredno uee u
zbivanjima u okolini je od neprocenljivog znaaja. Konkretan, neposredni
doivljaj u potpunosti angauje dete razvija njegova ula i intelekt .
Auditivna i audiovizuelna sredstva primenjena samostalno ili u
kombinaciji sa drugim sredstvima obogauju vaspitno obrazovni rad, ine
ga dinamini , zanimljivim za decu , olakavajui im razumevanja mnogih
sloenih pojmova ili situacija. Vaspita moe odabrati dobru radio ili
televizisku emisiju, i uklopiti je u planiranu temu.

IGRE I IGROVNE AKTIVNOSTI

Putem igre ili igrovnim arktivnostima deca testiraju svoje mogunosti,
uspostavljaju odnose sa drugom deco mi odraslima, uopsteno reeno,
stvaraju modele u kojima intezivno sjedinjuju matu i realnost.
Igrajui se dete spontano aktivira svoju kogniciju, puta mati na volju,
oslobaa svoje emcije, razvija socijalne odnose aktivira svoje telo, kree
se i deluje. Poslatrajui decu, njihove igre i igrovne aktivnosti moemo
nauiti ta im odgovra koje igre vie vole i u kojim aktivnostima najvie
uivaju. Vaspita moe pozitivno uticati na njihov razvoj tako to e
planirati i izvoditi vaspitno-obrzovni rad nastavljajui igre u zoni
narednog razvoja ( Vigotski, 1996, str.29), stvrajui uslove za stvarno
napredovanje deteta nastavljajui onaj nivo na kome se dete ve nalazi.

VRSTE IGARA I IGROVNIH AKTIVNOSTI

U okviru pedagokih igara, Nikola oljanin razlikuje:
1.
2.
3.
4.

igre
igre
igre
igre

sposobnosti,
anse,
realnosti,
mate. ( 1976, str.7).

Igre sposobnosti se baziraju na sposobnostima igraa.Ne mogu se

odvijati akosudionici u
igri nisu adekvatni sposobnosti, takva igra je fudbal.
Igre anse se baziraju na ansi igraa da uz delovanje sluajem ostvari
eljeni cilj, ove igre su poznate kao i igre na sreu jer na startu se ne trae
posebne sposobnosti suigraa, jednake su anse za sve uesnike.
Igre realnosti su najblie predkolskom uzrastu. Najime deca esto i
rado igrom ili igrovnim aktivnostima oponaaju vrlo prozainu realnost.
Npr. Devojica hrani svoju lutku, razgovara sa njom ponavlja joj savete koje
je dobila od njene mame i sl.
Igre mate su deci najdre najblie njihovoj prirodi jer ih ni u emu ne
sputavaju. Vaspita moe koristiti ove igre u svakodnevnom radu sa decom.
Npr. Deca uvode vlastiti scenario u zadatu priu.
Neto drugaiju klasifikaciju nalazimo kod Emila Kamenova. Takva
klasifikacija je:
1.
2.
3.
4.

funkcionalne igre,
igre mate ili igre uloga,
igre sa gotovim pravilima,
konstruktorske igre ( Kamenov, 1997, str. 5).

Funkcionalne igre dete izvodi zato to je ovladalo odreenim funkcijama

svoga tela, igraaka ili sredstava oko sebe.
Igre mate ili uloga se oslanjaju na slobodnu volju deteta na sklonost
deteta da u mati stvranost prikae u sebi svojstven nain.
Igre sa gotovim pravilima razlikujemo od igra u kojima se pravila
konstrujiu u toku igranja. Pa esto se igrovne aktivnosti u kojima nema
pravila pretvaraju u igre sa pravilima zato to se pravila konstituiu tokom
9

aktivnosti. Najvei broj igaara ima gotova pravila koja se iz generaciju u

generaciju prenose na pokoljenja u datim kulutrama.
Konstruktorske igre obuhvataju aktivnosti u kojima dete oblikuje material
slae, gradi ili rasporeuje kako bi postiglo odreeni cilj. Vrlo esto deca
obluju neto funkcionalno kao to je sluaj ivenja odee za bebu izradom
posteljine i slino.

UPOZNAVANJE BILJKE
Saznanja o biljkama najbolje se siu radom u bati. Uoavamo kako biljke
rastu ako:
-

jednu zalivamo, drugu ne zalivamo,

jednu drimo na svetlost, jednu u tami,
jedna je u dovoljno zemlje, jedna je u malo zemlje,
jedna je u vazduh, druga je u zatvorenom prostoru.( Stani,1999
str.60 ).

10

Kako izgleda list - aktivnost

Deca u vrtiu mogu sakupljati listove razliitih oblika i boja i u radnoj sobi
moe biti stalno izlien pano, gde e deca izlagati lie, mogu se posmatrati
are pomou lupe ili mikroskopa.
are mogu i otiskivati i to na sledei nain: list namazati tanjim slojem masti
ili vazilina tu stranu pritisnuti na indigo-papir a istod svega toga staviti deblji
sloj novina. Zatim preko indiga staviti deblji sloj papira i po njenu trljati
tupom stranom olovke dok se on ne oboji. Obojen list se stavlja izmedju dva
lista hartije i trljati olovkom dok se ne dobije oblik koji se moe prouavati.
Takoe moemo pratiti klijanje luka ili kompira. Klice stavljamo u razliite
uslove: u navlaenu vatu, istu vodu. Negujemo biljke u vrtiu deca zalivaju,
uklanjaju suvo lie i cvee, iste od korova, menjaju zemju ... deca mogu da
naprave albume biljnog sveta u kojima se biljke grupiu prema uolivim
osobinama vrstama i pod vrstama. Sve ove aktivnosti treba organizovati da
budu privlana deci, decu treba emocionalno angaovati, to se moe postii
primenom odgovarajuih sredstava i dovoenjem u situaciju da odgovetaju,
tj.da samostalno dolaze do reenja.
Takoe se moe organizovati poseta pijaci. Pre ove posete vaspita treba
ispriati deci kakave sve biljke tamo mogu nai.
Deca mogu od razliitih oblika lia da naprave igru razgovor lia da
priaju o sebi iz perspektive lia ko su oni, ta su, odakle su?

BRIGA O BILJKAMA
Deca mogu ponekad da budu veoma gruba prema biljkama, navikavajui ih
da brinu o njima taj odnos moemo korigovati. Kada se dete uveri da biljka
zavisi od njegove brige i nege, da e ako je ne zalije biljka uvenuti. Ako vrti
ima svoje dvorite svaka grupa moe imati svoju batu o kojoj brine, koju
zaliva, plevi i ubr. To moe biti cvet, povrtnjak o emu e se deca dogovorit
sa vaspitaem. Za brigu o biljkama organizuju se deurstva dece koja e da
ih zalivaju i da ih hrane.( Stani,1999 str.63 ).

11

AKTIVNOST
OBLAST VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA: upoznavanje okoline
GRUPA DECE: starija
TEMA: biljni svet cvee
VASPITNO-OBRAZOVNI ZADATCI:
-

razvijati interesovanje dece za biljni svet, i bogatiti njihova saznanja o

rastu i razvoju biljaka,
osposobljavanje dece da razlikuju pojedine biljne vrste po tome gde
rastu,
postai decu da istrauju osobine biljnig sveta,
razvijati kod dece sposobnost shvatanje svojstava svih ivih bia
vitalnih funkcija pojedinih organa u razmnoavanju, razvijanju i ishrani.

VASPITNO-OBRAZOVNE SITUACIJE: soba za dnevni boravak dece

OBLICI RADA: grupni i individualni
METODE RADA: otkrivaka, verbalna
SREDSTVA:slikovnice, aplikacije, prirodno cvee, posuda sa zemljom, seme
AKTIVNOSTI DECE: praktine, radne i drutvene.

TOK AKTIVNOSTI
1. sejanje i saenje rasada cvea
Od pribora e biti pripremljene posude sa zemljom seme, tri vrste cvea i
rasada.
2. Posmatranje i analiza korenja biljke, semena, ploda i cveta.
3. Prodavnica ceva
4. Pravljenje herbarijuma. ( Stani,1999 str.63 ).

12

ZAKLJUAK
Deca igru shvaaju jako ozbiljno, puni su entuzijazma, vole se zajedno igrati, igra se odvija
nesputano, nema sputavanja, svi izraavaju svoja oseaje, emocije i suoseanja., ali i svoju
osobnost. Ako oduzmemo deci igru , oduzimsmo im matu samim tim i detinstvo.

13

LITERATURA
- M. Duran, Dete i igra, 1999.
-

S., Nenad, Uvod u predkolsku pedagogiju i metodiku ( Banja Luka, 2006 ).

S., Dragica Upoznavanje predkolske dece sa okolinom ( Beograd, 1999).

14