INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM

PAZARU
DEPARTMAN PEDAGOKO PSIHOLOKIH
NAUKA
Mentor:
ODSJEK VASPITA
Prof. dr Mustafa Feti
Student:
Elida Pulji

PEDAGOGIJA MARIJE MONTESORI

UVOD
Vaspitanje dece je najvea umetnost. U ovoj, kao i svim
ostalim umetnostima, potrebni su talenat, rad i
neizmerno mnogo ljubavi .
Pod samostalnou ne podrazumevamo da dete moe
da radi sve to zamisli. Dete nije u stanju da postavi
granice u onome to radi i zato e ii dokle mu vi
dopustite. Roditelji su ti koji postavljaju granice, a detetu
se omoguava sloboda i pravo izbora unutar tih granica.
Deci je potrebna sloboda da bi se pravilno razvijala i
samo u takvom okruenju ona mogu biti ivahna,
neposredna i radosna.
,,Nikada ne donositi odluke u stanju afekta,,

NAGRADA I KAZNA KAO REGULATORI

PONAANJA

Nagrada i kazna na jednako moan nain

reguliu ponaanje i ljudi i ivotinja.
Nagrada moe biti bilo koja dra (situacija,
ponaanje) koja dovodi do oseaja
prijatnosti, zadovoljenja neke elje ili
potrebe. Za ivotinje tipina nagrada je
hrana dok kod ljudi postoji irok spektar
drai koje mogu izazvati zadovoljstvo pa
samim tim mogu biti nagrade (hrana,
ljubav, poklanjanje panje, pohvala,novac,
itd.)

Kako nagrada i kazna utiu na

ponaanje?
Nagraivanje nekog ponaanja dovodi do
njegovog uvrivanja (osoba ili ivotinja,
nagraivano ponaanje manifestuje ee
i intenzivnije) dok kazna dovodi do
njegovog slabljenja. Nagrada predstavlja
motivaciju za ponavljanje nekog
ponaanja dok kazna predstavlja
motivaciju za izbegavanje nekog
ponaanja.

 Nagrada i kazna deluju na ponaanje bez

obzira da li smo svesni (da li znamo ili ne)
da smo nagraeni ili kanjeni. U veini
situacija ljudi znaju kada su i zato
nagraeni (na primer: ocenama u koli,
napredovanjem u karijeri i sl.) ali postoje
situacije kada jasna svest o nagradi ne
postoji ali nagrada ipak deluje.

"Gde je batina - tu je strah, gde je strah - Ljubav ne nie. Gde je

"argarepa" - tu je interes, gde je interes - Ljubav ne cveta"

Roditelji, vaspitai i dreseri ivotinja su najbolji poznavaci

ovog sistema upravljanja ponaanjem. Ako umete da
dobro prepoznate ta su nagrade i da njima manipuliete
u odreenim situacijama vi ste u stanju da upravljate
tuim i svojim ponaanjem. Problemi nastaju kada ne
znamo da je neko nae ponaanje nagraujue. To je
sluaj kod izbegavanja strahova. Takoe tipaan primer
je i situacija kada roditelji koji se ne bave dovoljno
svojom decom ponu da se deru na decu kada ona
naprave neki prestup. inei to roditelji zapravo
nagrauju dete (konano obraaju panju na dete) i time
mimo njihove elje uvruju detetovo problematino
ponaanje.

Kazna i nagrada - Maria Montessori

Maria Montessori , roena 31.8. 1870. u
u Italiji, preminula 6.5. 1952. u Nordviku, u
Holandiji) bila je italijanska lekarka,
obrazovni radnik i pedagog, filozof i
filantrop; najpoznatija je po svom
obrazovnom sistemu Montessori, koji se
odnosi na decu od roenja do
adolescencije. Njene obrazovne metode
su i danas u primeni u velikom broju
dravnih i privatnih kola irom sveta.

KAZNA I NAGRADA
U obrazovnom sistemu Montessori nema
potrebe ni za nagradom, ni za kaznom.
Montessori se suprotstavlja uvredjenom
stanovitu po kojem dete treba ve po poinjenoj
greci ispravljati ili ak kritikovati. Takoe, smatra
da nagrada, koja se ionako, osim u sistemu
ocena, u ustaljenim kolskim programima
relativno retko daje, oduzima duhovnu spontanost
deteta. Po njenom miljenju, najbitnije je da dijete
usvoji tzv. kontrolu greke, tj. da greku smo
prepoznaje i u skladu sa svojim sistemom
vrednosti otklanja u buduim aktivnostima.

 U jednoj igri koja je predstavljala vebu itanja,

deci su dati odreeni predmeti i kartice na
kojima su sa jedne strane bili napisani nazivi
odgovarajuih predmeta, a sa druge strane
njihove slike. Deci je postavljen zadatak da, bez
gledanja u slike, nego samo itajui, postave
kartice pored odgovarajuih predmeta. Kada bi
ih postavili, deca su mogla da okrenu kartice i
provere kako su uradili. To bi im, tvrdi
Montessori, predstavljalo veliko zadovoljstvo. Na
taj nain dete moe da vidi gde je pogreilo (ako
je pogreilo) i da bez spoljanje nagrade oseti
radost uinjenog rada.

ZAKLJUAK
Savremeno, uslovljavano dete, brzo izraste u
pohlepnog malog oveka, a gde je pohlepa nema stvaralatva .
Poslunost je neto to ne moemo nametnuti
(jer kada dete fiziki poraste, suprotstavie se, a
posledice mogu biti veoma ozbiljne), ve se
razvija kao nagrada volje i uma. Zato je bitno
prvo razviti volju (kroz razne aktivnosti), a
poslunost je neto to e dete razviti postepeno
kroz rad i u sredini koja mu prua mogunost za
to.