Sadraj :

UVOD.......................................................................................................................... 4
1.

UTICAJ FILMA I SERIJA........................................................................................... 5

2.

UTICAJ MUZIKIH EMISIJA NA ODGOJ DJETETA......................................................6

3.

UTICAJ TV REKLAMA NA DECU..............................................................................7

4.

Televizija............................................................................................................... 8
4.1.

Sadraj koji se prikazuje na televiziji..............................................................8

Nasilje, ubistva, pornografija, rasna, etnika i polna netrpeljivost, zloupotreba droge i alkohola su vie
nego este teme na televizijskim programima. Imajui u vidu da je decu lako impresionirati, ona
jednostavnim principom uenja po modelu mogu pretpostaviti da je ono to vide na televiziji tipino,
sigurno i prihvatljivo...................................................................................................... 8
4.2. Aktivno roditeljstvo moe osigurati da deca imaju pozitivno iskustvo sa
televizijom............................................................................................................... 8
4.3.Gledanje televizije stoga ne moete zabraniti, ali morate, ograniiti...............9
5.

UTICAJ TELEVIZIJE NA INTELEKT DJETETA...........................................................10

6. ANALIZA PROGRAMA ZA DECU............................................................................. 11

6.

UTICAJ INTERNETA I VIDEO IGRICA.....................................................................12

7.

Povratak cenzure................................................................................................ 13

Zakljuak.................................................................................................................. 16
Literatura.................................................................................................................. 17

Nesumnjivo je da televizija ima veliki uticaj na decu i da e

to uticati na njihov kognitivni, socijalni razvoj kao i na
razvoj culture kod dece . Uloga koju televizija ima u
procesu socijalizacije dece je veoma velika. Televizija moze
biti obrazovna i korisna, meutim postoji I onaj negativni
aspekt...

Sli
ka br.1

1http://www.navidiku.rs/video/razni-crtaci/slike
2

UVOD
Televizija kao najmasovniji medij toliko je prisutna u svim domovima da se tretira gotovo kao
novi lan porodice. Njoj se kadkad prijadaje i vie prava nego to se pridaje deci, na primjer. Ona
moraju biti mirna kada roditelji prate vesti ili dnevnik, a na zajednikom porodinom okupljanju
neizostvano je ukljuen i TV i, ukoliko on uspije privui panju prisutnih, nita od razgovora i
druenja.
Deca najvei dio svog slobodnog vremena provode pred televizorom. Tamo svakako da ima
svega sem edukativnih emisija koje su njima potrebne i koje bi oni trebali pratiti. Umesto njih
mogu videti obilje muzikih spotova, reklama, filmova, serija, i uglavnom nepoeljne oblike
ponaanja i osobine kojima su bombardovana dok sede ispred TV-a. Televizija kao mas-medij
umesto prvobitne informativne i edukativne uloge dobila je novu marketinku, ideoloku i
destruktivnu ulogu. Marketinka ima za cilj da po svaku cenu promovie odreene proizvode
direktno u promo-bloku rezervisanom za reklame, ili indirektno u pauzama koje slede dok traje
odreeni film, serija i sl. Ideoloke namere oituju se svakojakim nastojanjima da se putem
televizije, a sada i interneta, infiltriraju svi negativni modeli ponaanja i izopaeni sistemi
vrednosti iji je cilj da razore porodicu, a samim tim i drutvo. Primetno je, dakle, da se uloge
televizija nadovezuju i nadopunjuju jedna na drugu.
Destruktivna uloga medija odnosi se na
promovisanje bluda, nasilja, preljube, zavisti,
ljubomore, materijalizam, krau, ubistva isl. Veina
amoralnih stvari predstavlja se normalnim i
prirodnim, a novac je shvaen kao neodvojivi dio
ivota. Ako se u tom duhu odgajaju ukuani, onda
je normalan sled oekivanje konflikta i sukoba. A
kada se razori porodica kao nukleus drutva, onda je
na pomolu i unitenje celokupne drutvene
zajednice kojom je, tako razorenom, mnogo lake
vladati.
Zbog svega prethodno navedenog mi emo u ovom
naem kratkom izvodu, seminarskomradu iz oblasti
savremeni pedagokipravci, pokuati da navedemo
bar osnovne negativne uticaje medija na decu od
televizije kao najmasovnijeg i najrasprostranjenijeg
medija dananjice preko tampanih medija-novina
do interneta.

1. UTICAJ FILMA I SERIJA

Kao neraskidiv element televizijskog programa kome su i deca u mnogoj meri usled nedostatka
kontrole, nezainteresovanosti i nepanje roditelja izloena svakako je film i serija. Filmovi
obiluju najee scenama nasilja, ubistava, krae, prostitucije, scenama uzimanja droga,alkohola
i drugih opojnih sredstava, a ni serije nisu mnogo drugaije. U njima je jedini segment razlike taj
to traju mnogo due, niu svoje dogaaje iz dana u dan i njima direktno utiu na gledateljstvo
koje u velikoj meri sainjavaju deca.
irom sveta devetogodinjaci u mnogim kolama nose sa sobom oruje i noeve motivisani
eljom da se dokau pred svojim vrnjacima, a to su, svakako, videli na televiziji, reklamama,
filmovima, serijama itd. jer su deca bombardovana raznim vidovima nasilja koje im televizija
ovim putem nudi.
Slika br.2
Sedmogodinji deak iz Novog Beograda, imitirajui scenu vienu na televiziji, obesio je
mlau sestru za radijator u njihovom stanu, dok je majka bila u kupatilu. Objasnio je da su se
igrali... Tim strunjaka koji je posle ove tragedije radio sa deakom zakljuio je da on nije
svestan da je ubio sestru, jer je "izmeao" film i stvarni ivot.
Ovaj sluaj, mada ekstreman, nije usamljen kod nas. Strunjaci koji se bave ovom
problematikom tvrde da je porodica, potpuno razbijena, u trci za opstankom, vaspitanje djeteta
prepustila "maginoj kutiji". Vrijednosti su izmjenjene, a nedostatak roditeljske panje dijete je
zamijenilo idolima koji su uvek tu za njih - junacima iz filmova, serija, reklama...2
Amerikanci su u pravu kad televiziju nazivaju najkrvavijom bebisiterkom na svetu. Televizija
podraava novi oblik ponaanja i podstie agresivnost dece. Ako dete gleda film neprimeren
njegovom uzrastu, moe da pobrka stvarnost sa matom. To jest, dete razmilja - ono to moe
onaj na televiziji mogu i ja - ako on moe da leti, ako njega mogu da ubiju, pa da oivi.Tome su
prvenstveno podloni maliani i zato treba da se ogranii ta i koliko dete moe da gleda. Ono
unosi u sebe njihove poglede na dobro, lepo, poteno, odnosno na nepoteno, runo, zabranjeno
itd. i to postaje sastavni dio deje linosti te e se ponaati prema tome i u odsustvu roditelja.3

2Luka, D.: Porodica, dete i deiji vrti.str.25

3Kaapor, S.: Opta pedagogijastr.45
4

Dete je gledanjem razliitih filmskih, a njemu neprimerenih sadraja, prinueno i da uje bezbroj
psovki i pogrdnih rei koje e polako usvajati i primjenivati i u svom reniku. Sem psovki, scena
ubistava, krvoprolia i pljake, gotovo da ne postoji film koji se moe ponuditi mlaoj
gledateljskoj populaciji bez scena voenja ljubavi dvoje odraslih ljudi, poljubaca i ostalih
nemorlanih scena kojima bismo, njegov mali i jo nedovoljno razvijeni da to prihvati, um trebali
potedeti. Stoga se esto i deava da deca danas oponaajui TV zvezde, glumce i pevae u
osnovnim i srednjim kolama rano stupaju u intimne odnose to svakako negativno utie na
njihov psiho-fiziki razvoj. Mnoge devojice su dolazile i do ginekolokih stolova, abortusa i
ostalih traumatinih problema zbog svega navedenog a u emu je televizija svakako imala velik
svoj udio.
U onoj meri, u kojoj je dete preputeno da samo gleda razliite sadraje, bez komunikacija sa
okolinom, moe se rei da TV negativno utie. Gledajui na televiziji stil ivljenja, oblike
ponaanja, stil oblaenja i naine ophoenja, deca bez razmiljanja to prihvataju i oponaaju
udaljavajui se tako od svog sistema vrednosti, svoje kulture i identiteta.4

2. UTICAJ MUZIKIH EMISIJA NA ODGOJ DJETETA

Analizom sadraja bilo koje muzike emisije sa nae lokalne, regionalne ili satelitske televizije
odmah emo doi do lako uoljivih injenica da od tog, nama svakodnevno plasiranog
materijala, nema niega to bismo mogli ponuditi i naoj deci da sluaju (i gledaju). Savremeni
deak i devojica suoeni su sa eksploatacijom nemorala te posmatranjem goliavih,
poluodevenih ili skoro nimalo odevenih ena koje su, po svoj prilici, striptizete, kako se uvijaju
pred njihovim oima. Devojice esto znaju imitirati njihove pokrete, a mnogi umno ogranieni
roditelji se dive reima koje je njihova devojica tako dobro zapamtila, a koje je alosno sluati
da izlaze iz usta jednog tako nevinog i istog stvorenja kakvo je dete poput: dodirni me, topim
se u tvojim rukama i sl.
Svakako da te polugole, strau i pohlepom
voene nemorlane ene ne mogu biti primer u
bilo emu bilo kojem detetu. No, uprkos tome,
roditelji ne posveuju dovoljno panje ovom
negativnom elementu kada je u pitanju pravilan
odgoj njihovog deteta i sasvim nemarno se
odnose prema pomenutom problemu. 5

3. UTICAJ TV REKLAMA NA
DECU
4Kaapor, S.: Opta pedagogijastr.46
5uri, Z.:Uloga kole u borbi protiv nasilja i droge.str.103
5

Ako obratimo panju na reklamne spotove bilo naih ili stranih TV stanica, primetiemo da ni
jedna obina reklama za gume, sok, vodu, slatki ili deterdent ne moe da se snimi bez prikaza
neke razgoliene ene, a da o enskim arapama, kupkama, mleku za telo i minki i ne govorimo
uopte. Sve to ostavlja traga na deiju svest, a kako e se to kasnije ili moda odmah iz te
njihove male svesti manifestovati biemo i sami ako ve nismo potencijalni svedoci.
Slika br.3
Koliko je snaan uticaj televizije na decu pokazuju rezultati istraivanja posebno onog koje je
sproveo naunik Bandura. Naime, istraivanje je pokazalo da su se deca kojoj su prikazivane
emisije s nasiljem ponaala agresivno imitirajui tako ono to su videla na televiziji. Koliko je
jak uticaj televizije na psihu i ponaanje deteta pokazuju i primeri iz svakodnevnog
ivota. Nakon to je gledao muziki spot u kome poznati peva nasred autoputa prelazi dok
oko njega jure automobili, jedan deak je izaao na ulicu i oponaao ga. Drugi je skoio sa
stepenita nakon to je popio energetsko pie red bul, ali nije mogao da poleti kako se u
reklami navodi, ve je dobio gips na nozi, ega naravno u reklami nije bilo.
Proizvoaima TV-reklama nije vano da li e neko dete hteti da iz radoznalosti isproba ono to
je videlo i bukvalno shvatilo ili da se identifikuje sa nekom poznatom linou i tako bude u
modi. Marketinkim kompanijama jedino je vano da pridobiju publiku odnosno kupce ne
vodei rauna o negativnim posledicama. Nadeda Milenkovi, komunikolog, strunjak za
marketing i autor knjige "Kako najlake upropastiti sopstveno dete"smatra da su poruke koje
televizija alje svojim programima krajnje bizarne. Ako samo pogledamo reklame, sve e nam
biti jasno. ta moe dete da naui i kakvu poruku da dobije ako vidi vrnjake, naminkane samo
da bi, kao avolii, reklamirali reklame. Ili, ta rei za spot o devojici koja "njuka"
omekiva za rublje i ak se i navukla na njega? I o njenom drugu iz kolskog autobusa (koje
inae svakog dana viate na naim ulicama, zar ne?) koji ne "provaljuje" da mu je ona na kraju
preotela demper, nego nas naivno uverava kako njih dvoje razmenjuju garderobu (ali ne
videsmo njega u njenoj haljinici).Naravno, TV- stanica ne brine kakvu e poruku reklama da
poalje. Neka o tome brinu oni koji reklame plaaju. U borbi za klijentelu TV- stanice moraju i
da se reklamiraju. Podaci o gledanosti uvek su dobar argument.
Televizija suava vidike ne samo deci ve i odraslima, stavljajui se u ulogu manipulatora
posebno kada je rije o reklamama. Na primjer, ukoliko na Tv-u vidimo reklamu za obian
deterdent, im uemo u prodavnicu prvo emo ka njemu pruiti ruku i prvo emo njega
potraiti. U podsvijesti postajemo robovi tih malih etvrtastih maina. 6

6Luka, D.: Porodica, dete i deiji vrti.str. 36.

6

4. Televizija

Slika br.4
Vreme provedeno gledajui televiziju odvlai od vanih aktivnosti kao to su itanje, izrada
domaih zadataka, igranje, vebanje treniranje nekog sporta i socijalizaciju. Takoe, gledajui
televiziju, deca saznaju informacije koje mogu biti neprikladne i netane. esto ne mogu da
prave razliku izmeu fantazije prikazane na televiziji i realnosti. Ona su pod uticajem preko
hiljadu reklama koje odgledaju svake godine, od kojih se mnoge odnose na alkohol, brzu hranu i
igrake. Deca koja puno vremena provedu gledajui televiziju verovatno e:

Imati loije ocene u koli

itati manje knjiga

Manje se baviti sportom

Biti gojazna

4.1. Sadraj koji se prikazuje na televiziji

Nasilje, ubistva, pornografija, rasna, etnika i polna netrpeljivost, zloupotreba droge i alkohola
su vie nego este teme na televizijskim programima. Imajui u vidu da je decu lako
impresionirati, ona jednostavnim principom uenja po modelu mogu pretpostaviti da je ono to
vide na televiziji tipino, sigurno i prihvatljivo.

4.2. Aktivno roditeljstvo moe osigurati da deca imaju pozitivno

iskustvo sa televizijom

Gledati programe sa svojom decom

Birati razvojno prikladne emisije

Postaviti granice u koliini gledanja televizije (dnevno i nedeljno); uzeti u obzir i

odnoenje televizora iz dee sobe

Iskljuiti televizor u toku porodinog obroka i za vreme uenja7

4.3.Gledanje televizije stoga ne moete zabraniti, ali morate,

ograniiti.
Ukoliko gledate emisije koje nisu primerene njihovom uzrastu objasnite im o emu se radi
Ograniite im koliinu gledanja televizije (dnevno); ne dozvolite da u preterano dugim
intervallima gledaju TV * 2-3 sata dnevno
Iskljuujte TV u toku porodinog obroka
Preskoite emisije za koje mislite da nisu prikladne za Vau decu.
Pojedine kanale obavezno deprogramirati

4.4. Deije emisije na javnoj televiziji su prikladne ( mada su u mnogo

manjem broju ), ali izbegavajte :
Sapunice :
reality programe, kvizeve sa ekscentrinim linostima
talk-show emisije
parade estradnih zvezda.
Setite se programa koji ste Vi pratili tokom detinstva :
Muziki tobogan,
Na slovo na slovo,
Branko Kockica,
Kolariu Paniu,
Fazoni I fore,
Laku no deco.8

7uri, Z.:Uloga kole u borbi protiv nasilja i droge.str.56

8Malnar, Lj.: Zlostavljanje djece.str.98
8

5. UTICAJ TELEVIZIJE NA INTELEKT DJETETA

Slika br.5
Osim za TV smanjuje interesovanja dece za druenje, igru ili sport, dete se i pasivizira,
uspavljuje mu se duh, a uspehe junaka sa TV-a doivljava kao svoje. Na taj nain dete gubi svest
o realnim deavanjima.
Odrastanje uz ratne poklike u svakodnevnim izvetajima sa ratita, takoer, ima svoju cenu.
Posebnu opasnost predstavlja generacija koja je odrasla gledajui svakodnevno "rat uivo" na TV
ekranima. Ubijanje, prizori iskasapljenih tela, raspirivanje meunacionalne mrnje bile su scene
koje smo svi mi, a samim tim i mnogo mlaa deca gledali uz doruak, ruak i veeru. Nauni
saradnik Instituta za pedagoka istraivanja u Beogradu, Stevan Krnjaji, navodi da je televizija
kod nas toliko mona da je dovoljno samo pojavljivanje na ekranu, pa i ako je u pitanju
viestruki ubica, postae nekome idol. Prof. dr. Dragoljub Zori, redovni profesor na smeru za
bosanski i srpski jezik i knjievnost na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru, pria o
iskustvu svoje koleginice koja radi u nekoj osnovnoj koli u Uicu, da je jednom dala deci
domai zadatak na temu - ta bi elio da bude kad poraste? Na njeno zaprepaenje, najvei dio
aka je u svom sastavu napisao da bi elio da bude Legija, to je ona objasnila utiskom pod
kojim su deca bila u to vreme kada se sudilo ubicama pokojnog inia i kada je Legija i
njegovo hapenje bilo u centru medijske panje.
Deca u predkolskom uzrastu, koja provode najvie vremena uz televizijski program su i
najpodlonija imitiranju. Televizija ima odreenu drutvenu vrednost koja je itekako bitna u
naoj sredini. Ako sociolozi budu u pravu, zahvaljujui tome, kroz nekoliko godina imaemo
takozvanu "urbanu gerilu" sastavljenu od dece koja su odrasla na takvim sadrajima, bez jasnih
ciljeva....9

9Malnar, Lj.: Zlostavljanje djece.str.48.

9

6. ANALIZA PROGRAMA ZA DECU

Slika br.6
Mnoge bajke, basne i pripovetke kojima su se deca unazad nekoliko decenija zabavljala itajui
ih, razmiljajui i matajui o pojedinim likovima, televizija ih je danas pretoila u video zapise
koji su uskratili deci taj dio matanja zamenivi ga kratkotrajnim vizuelnim i lako zaboravljivim
doivljajima.
Televizija je, kao najmoniji medij, "apsorbovala" je sva saznanja i predstavila ih deci uverljivo,
kao stvarno i mogue. Televizija je, ustvari, izraavajui se ivom slikom, zvukom i tonom,
reima neminovno, nainom prezentacije, promenila i shvatanje o izmatanom. Ona je
"izmatano i udesno" prividno pribliila detetu, ali je u pogledu recepcije osiromaila i sputala
dete nudei mu "izmatano i udesno" kao gotov, konkretizovan i zauvek dat "svet". Dete je
nekad "zamiljalo", u skladu sa intelektualnim i emotivnim sposobnostima, anele i avole,
vetice i vampire, kraljevie i princeze, zle maehe i dobre pastorke, adaje i krilate babe,
nemani svake vrste kakve samo mata moe stvoriti. Dete je, sluajui ili itajui, irilo granice
realnosti, nadograivalo realnost na subjektivan nain, po svojoj meri i tako se, opredeljujui se
za dobro i oveno, lepo i moralno i samo duhovno bogatilo. Televizija je poela prianje u
ivim slikama; zadrala je re, ali je vizuelno dogaaj uinila stvarnim. ak i ono to je bilo
teko zamislivo da se moe ekranizovati razgovor ivotinja u basnama u crtanim filmovima,
animacijom, lako je postalo filmska stvarnost. U TV priama su vanzemaljci konkretizovani tako
da tek neto imaju slino sa stvarnim ovekom, kornjae (Ninda kornjae) su predstavljene u
sasvim novoj nameni, umesto Sneane i sedam patuljaka dobili smo Huga, Hugolinu i decu...
predstave o divljim i domaim ivotinjama toliko su u osnovi izmenjene da dete, naroito
gradsko dete, neminovno u susretu sa stvarnou osea veliki rascep u dui i razoaranje.
TV je moderno dete umrtvila, vezala ga za fotelju, prikovala za jedno mesto, ograniila njegov
vidik i liila svih napora ak i napora da zamilja!10
10Kaapor, S.: Uvod u kolsku pedagogijustr.78
10

6. UTICAJ INTERNETA I
VIDEO IGRICA
Ova dva elementa svrstala sam pod jednim
naslovom iz razloga to su donekle slini i
uglavnom ih vee kompjuter kao sredstvo
pomou kog se duenje sa njima ostvaruje.
Kada govorimo o Internetu svakako da moemo nabrojati mnoge korisne stvari koje nam nudi,
ali isto toliko i tetnih. One su utoliko jo tetnije ako se nau u rukama ili pred oima onih koji
su nedovoljno zreli da mogu sami razluiti ta je dobro, a ta ne. Slika br.7
Internet je pun, sem onih korisnih, i mnogih tetnih web-sajtova, a pod tetnim prvenstveno
mislim na nemoralne. U kontakt se s njima dolazi uglavnom namernim otvaranjem takvih
stranica, a moe da se desi da se i neka sama otvori u uglu ekrana naprosto da nas napomene da i
toga ima za one koji su zainteresovani. Meutim, deca verovatno od svih programa Interneta
najvie koriste mIRC odnosno at (ili kako ve) kojim se uspostavlja komunikacija sa bilo kime
iz bilo koje zemlje, grada, godita i bilo kog profila. Prema posljednjim podacima iz medija, ak
40% te dece zavre kao rtve trgovine ljudima, sexualnog zlostavljanja ili pedofilije. Stoga je
neophodna maksimalna panja i kontrola korienja a i onoga to se koristi na internetu jer deca
mogu biti esto prevarena i zloupotrijebljena bez opte upuenosti o emu se tu zapravo radi,
dakle, nesvesno.
Kada govorimo o video igricama kojima deca posveuju punu panju, najnovije istraivanje
pokazuje da igranje nasilnih videoigrica, ak samo 20 minuta, desenzibilira ljude kad je u pitanju
stvarno nasilje, odnosno, njihovi igrai otupljuju na brutalnost u svakodnevnom ivotu. Naunici
su otkrili da uenici koji su igrali nasilne videogrice nakon 20 minuta su imali slabije fizioloke
reakcije na prikaze stvarnih sluajeva nasilja. To znai da se osoba manje emocionalno uznemiri
kada gleda stvarnu brutalnost. Mnogi roditelji veruju da nasilne videoigrice nee uticati na
ponaanje njihove djece. Profesor univerziteta Carnagey upozorava da mnogi sadraji u
medijima koje deca gledaju su puni nasilja. U deijim filmovima i igricama nasilje je najee
upakovano u slatke i prijateljske likove i dizajn, upozorava on. Strunjaci upozoravaju da ova
nenamjerna desenzibilitacija kao posledica izloenosti nasilju na medijima moe imati istinski
uticaj na razvoj djeteta.11

11Luka, D.: Porodica, dete i djeiji vrtistr.10

11

7.

Povratak cenzure

Tom, Deri i ostali sumnjivi i besprizorni tipovi nisu dodue potpuno elimisani iz deijeg
programa. Ako, meutim, prilikom gledanja budu imali neki udan oseaj da to ba i nije ono
uz ta su odrastali, uope nee mnogo pogreiti. Verzije starih crtanih filmova koje su danas na
tritu i putem medija dostupne publici, uveliko su pretrpele nekoliko talasa estoke cenzure i
kasapljenja, izvrenih pod eufemizmom izbacivanja uvredljivog materijala. Zarad zatite
dananje dece od pogubnih uticaja naslea popularne kulture, zabrinuti roditelji, graanska
udruenja, korporacije vlasnici prava i njihovi oprezni sponzori udruili su svoja osetljiva
moralna ula u zajednikom paninom poduhvatu dezinfikovanja crtaa od politiki nekorektnih
sadraja. Tako su iz crtanih klasika izbrisane sve one scene i gegovi koje bi i najpokvarenija
paranoina mata samo uz mnogo forsiranja mogla da deklarie kao vreanje na polnoj, rasnoj,
etnikoj osnovi, ili kao podsticanje agresivnog ponaanja i poroka. To, dodue, nije i najgore to
je moglo da ih snae, i crtai iz kojih je samo odstranjeno obolelo tkivo jo su imali sree oni
drugi, koje nije bilo mogue jednostavno izmasakrirati, i na taj nain dovesti u sklad sa
savremenim idejama o prihvatljivom, zapeaeni su i osueni da tavore u mranim okovima12

Slika br.8/9

12http://www.navidiku.rs/video/razni-crtaci.
12

U takvom duhu je, na primer, crtani film u kome Duko Dugouko nadmudruje crnca potpuno
zabranjen, i to (prema obrazloenju) ne zbog toga to je crnac prikazan stereotipno, ve zato to
bi neko mogao da pomisli da film poruuje kako su i ivotinje pametnije od crnaca. Eskim iz
jednog filma o Duku Dugouku sasvim je iseen, kao i Aboridin iz drugog. Makaze su takoe
radile i svaki put kada bi posle neke eksplozije junak iz oblaka dima izaao sa crnim licem, kada
bi Tom iz gomile vea istrao sa perom indijanskog poglavice, kada se pojave uroenici koji
pokuavaju nekoga da pojedu ili kada Tom posle udarca u lice poklopcem kante za ubre lii na
Kineza. Sa druge strane, svi gegovi koji bi mogli biti potencijalno uvredljivi za belce, ostali su
netaknuti belce je, razume se, sasvim politiki korektno ismejavati, i niko ne pati zbog
injenice da Duko veito uspe da namagari sirotog Elmera.13

Neki crtani junaci su, oigledno, i sami po sebi isuvie problematini za dananje cenzore, i malo
je falilo da itav opus filmova o Brzom Gonzalesu zauvek zaglavi na nekoj pranjavoj polici
Kartun Netvorka. Ekskluzivni vlasnik prava, odluila je 1999. godine da je ovaj crtani film
neprilian za prikazivanje zbog toga to navodno ismeva i stereotipizira hispanoamerikance.
Ipak, posle tri godine izgnanstva Gonzales se vratio na male ekrane, i to zahvaljujui nikom
drugom do Ligi latinoamerikih graana, koja se, u akciji pod sloganom iveo Brzi!, uspeno
izborila za rehabilitaciju omiljenog crtanog junaka latinoamerikanaca. I za Popaja su doli teki
dani, i to iz mnogo razloga pui lulu, bije se, ponaa se preterano mao, a to sve danas ne
prolazi, naroito kada su u pitanju deca. On nije Suner Bob, objanjava prirodu Popajevih
grehova ameriki istoriar crtanih filmova Deri Bek.14

Slika br.10

13Luka, D.: Porodica, dete i deiji vrtistr.18

14http://www.navidiku.rs/video/razni-crtaci
13

Za kraj, obavezno se mora pomenuti i trenutno aktuelna crtana serija Hou ja!, koja se moe
posmatrati kao ultimativna paradigma dananjeg doba, koje (koliko god se upinjalo da se
predstavi kao doba brige i potovanja prema drugima), zapravo predstavlja doba egocentrine
individue, samodovoljne i eljne slave. Sasvim sa tim u skladu, dananja deca, od roenja
navikla da budu superstarevi u svojoj porodici i okruenju, zahvaljujui udesima moderne
medijske tehnologije, konano mogu da svoj selebriti status podignu na jedan sasvim novi nivo, i
to postavi prave pravcijate zvezde crtanih filmova. Kako je to mogue? Dovoljno je da njihovi
roditelji odreenoj tv-stanici poalju fotografije, koje e zatim biti ubaene u odgovarajui
softver, i klinci postaju instant junaci popularnog crtaa. Uivajui u sopstvenim avanturama, i
oarano posmatrajui sopstveni odraz u ekranu, koji im upuuje pregrt ljubaznih, neuvredljivih,
tolerantnih, interkulturnih i politiki korektnih fraza, dananja deca najzad mogu sasvim da urone
u to narcisovo ogledalo, i postanu pravi dvodimenzionalni junaci savremenog dezinfikovanog,
politiki korektnog, hiperzaslaenog i besmislenog (crtanog ) sveta.15
Crtani pogledati na ovoj stranici
https://www.youtube.com/watch?v=mn2OrD_z6l4&list=PL443275FE54E7E59F16

Slika br.11

15http://www.navidiku.rs/video/razni-crtaci
16https://www.youtube.com/watch?v=mn2OrD_z6l4&list=PL443275FE54E7E59F
14

Zakljuak
Kumulativni efekat gledanja nasilja moe biti manifestovan kroz: poveanje sklonosti ili razvoja
shvatanja da se problemi reavaju agresijom, shvatanje da je realno oekivati da je nasilje
svugde, neosetljivost na ljudsku patnju i stradanje, nasilje dete moe shvatiti kao smijeno ili
neto u emu treba uivati, a neka djeca mogu postati uplaena ivotom u kojem vladaju
nasilnici.
Uzimajui ovaj eksperiment za primer, u knjizi Proces socijalizacije kod dece i tekstu Uloga
procesa uenja po modelu u razvoju linosti napisano je:
Deca koja su gledala agresivne modele ispoljila su dva puta vie agresije od dece koja su
posmatrala neagresivni model i bila u kontrolnoj grupi. S druge strane, kada su agresivnoj deci
davani primeri alternativnih, konstruktivnih naina suoavanja sa problemima u meuljudskim
odnosima, pokazalo se da je to vrlo efikasan metod za prevaspitavanje agresivnih, samovoljnih
linosti...Nagraivanje i kanjavanje utie na to da li e agresivni modeli biti imitirani... Osnovni
razlog opredeljivanja za agresivni model oigledno je to to se agresija isplati a ne to je ona
stvarno privlana...Nagraeni agresivni model moe da prevagne u odnosu na vrednosni sistem
posmatraa...Rezultati jednog drugog eksperimenta ukazali su, meutim, da
kanjavanje modela moe samo da dovede do toga da dete ne pokae ta je nauilo, ali ne moe
da sprei uenje po modelu.

Koliina odgledanih scena nasilja:

Do osamnaeste godine dete vidi oko 200.000 scena nasilja na televiziji i oko 40.000 ubistava.

15

Literatura
1. Luka, D.: Porodica, dete i deiji vrti. Podgorica, Gornji Milanovac,
1985.godine;
2. Kaapor, S.: Opta pedagogija. Beograd, 2002.godine;
3. Kaapor, S.: Uvod u kolsku pedagogiju . Beograd, 1999.godine;
4. uri, Z.:Uloga kole u borbi protiv nasilja i droge. Beograd,
1998.godine;
5. Malnar, Lj.: Zlostavljanje dece. Reka, 2002.godine;
6. https://www.youtube.com/watch?v=mn2OrD_z6l4&list=PL443275FE54E7E59F;
7. http://www.navidiku.rs/video/razni-crtaci.

http://www.bosnjaci.net/prilog.php?pid=40508
http://dzematrahic.ba/new/index.php?
option=com_content&view=article&id=4701:uticaj-medija-naodgoj-djece&catid=47:tekstovi&Itemid=79
SKORO CIJELI RAD SE MOE NAI NA OVIM LINKOVIMA.
NE ODGOVARAJU FOOSNOTE TEKSTU (TEKST JE PISALA
MOJA PRIJATELJICA I TO JE NJEN ISTO AUTORSKI RAD)
RAD MORA CIJELI POPRAVITI. NE SMETA DA KORISTI I
RAD AUTORICE SANELE KARIIK, ALI NE I DA PIE
FOOSNOTE KOJE NEMAJU VEZE SA NJENIM RADOM. TO
SVAKAKO NIJE U REDU.

16