UNIVERZITET EDUCONS – SREMSKA KAMENICA

UČITELJSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD
Dečija igra - Posmatranje

Mentor: Student:
Prof. dr Đurđa Grijak Adnan Bajrović

Tutin, 2023. God

Sadržaj

UVOD.........................................................................................................................................2

1.ASPEKTI IGRE I MOTORIČKI RAZVOJ DECE................................................................3

1.1. Igračke..............................................................................................................................4

1.2. Funkcije igračaka.............................................................................................................4

1.3. Motorički razvoj dece.......................................................................................................5

2. ULOGA IGRE U RAZVOJU DETETA.................................................................................6

2.1. Organizovano učenje kroz igru........................................................................................6

2.2. Podsticanje razvoja kroz igru...........................................................................................7

3. PRIMER DEČIJE IGRE – SLOBODNA VEŽBA.................................................................9

ZAKLJUČAK...........................................................................................................................11

LITERATURA.........................................................................................................................12
UVOD

Igrajući se, bezbrižno i slobodno da izraze kreativnost, deca možda rade najozbiljniju stvar na
svetu. Naravno, to odrasli ne shvataju u trenutku kada posmatraju decu kako se ozbiljno, predano
i zaneseno igraju, ali čovečanstvo, kroz mnoga genija, prepoznaje posledice slobodne igre. Kroz
igru se deca kreću i vežbaju, a da to ne shvataju: hodaju, pužu, trče, penju se i skaču. Tako
vežbaju i razvijaju svoju psihomotornu koordinaciju i fine i grube motoričke sposobnosti, što
pogoduje njihovom razvoju i zdravom rastu.

Igra ih zabavlja i budi i njihovu maštu i kreativnost, pa je mnogo lakše suočiti se sa teškim
situacijama, jer mogu zamisliti moguća rešenja. Igra podstiče svest o okolini i budi želju za
istraživanjem. Iako su efekti mnogo delotvorniji kad dete izađe u baštu ili u park, ne smemo
zanemariti ni efekte koji se postižu u zatvorenom prostoru, jer dete svakako budi svoja čula i to
mu omogućava da otkrije predmete, teksture i boje.

Kada učestvuju u grupnim igrama, deca uče da rade u timovima. Igara u zatvorenom prostoru
ovog tipa ima na pretek, a mnoge od njih ne podrazumevaju nered, krš i lom. Doživljavajući
širok spektar osećanja tokom igre, deca takođe uče da rešavaju emocionalne situacije ili sukobe.
To učenje im, dugoročno, služi kao osnova da na zdrav način upravljaju svojim emocijama.

Kada se igraju sa drugarima, deca stiču nova iskustva u kojima postižu uspehe i prave greške, a u
igrama takođe dobijaju prilike da primene stečeno znanje i na lak način rešavaju probleme. Za
decu je igra vreme zabave, vreme kada mogu da uživaju u trenutku, u kome dele vrednosti sa
drugim ljudima i okolinom. Pošto samo kroz zabavu i potpunu slobodu možete u potpunosti
iskoristiti učenje, igre su savršen put koji mališane podučava kako u životu treba da uče: s
lakoćom, slobodno i bez stega i pritisaka.
1.ASPEKTI IGRE I MOTORIČKI RAZVOJ DECE

U literaturi često nailazimo na konstataciju da igra predstavlja specifičan način učenja

predškolskog deteta. U ovakvim stavovima autori idu toliko daleko da igru porede sa naučnim
istraživanjem, za koje smatraju da predstavlja njen produžetak u zrelom dobu . Ovakvu tvrdnju
potkrepljuju činjenicama da djeca u igri eksperimentišu, postavljaju i rešavaju probleme na
specifičan, svrsishodan i sebi svojstven način. Time se dečija latentna iskustva sistematizuju i
prerastaju u sređeno znanje. Ističe se da je kroz igru moguće transformisati različite obrasce
dečijeg ponašanja i podsticati nove modele, što doprinosi daljem razvoju potencijala. Svojim
izuzetnim formativnim mogućnostima igra podstiče razvoj dečijih sposobnosti i stvara
preduslove za njihovo usložnjavanje na starijim uzrastima. Dok se igra, dete istražuje svet oko
sebe i sopstvene mogućnosti, pronalazi i izmišlja nove mogućnosti delovanja u različitim
situacijama. Na takav način, kao što ističe Šato, ono se „priprema za znatno kasniju praktičnu
aktivnost, vežbajući nove funkcije koje se sukcesivno pojavljuju u toku razvoja“.1

Igra određenim materijalima detetu pomaže da se kasnije bolje snalazi u rešavanju sličnih
problema. Razvijajući posebne veštine i načine ponašanja, dete u igri stiče iskustva, otkriva, uči i
stvara. Ukazujući na značaj igre za razvoj dečijih sposobnosti, Valon 2naglašava da je svaka
razvojna faza kod deteta obeležena »eksplozijom aktivnosti«, u kojima dete isprobava sve
mogućnosti određene funkcije i na takav način usložnjava svoje sposobnosti. Igrom se vežbaju
sposobnosti opažanja, uviđanja, klasifikovanja, pamćenja i druge. Veliki broj činjenica koje
saznaje, dete povezuje i integriše u sopstvene misaone celine. Uči se da deluje u određenoj
misaonoj situaciji, što u izvesnom smislu određuje i često uslovljava promenu u njegovom
ponašanju. Tako dolazi do simboličke transformacije stečenog iskustva, što bitno uslovljava
razvoj deteta.

Učenje kroz igru podrazumeva izmišljanje, pronalaženje i istraživanje, pri čemu ono slobodno
stvara situaciju koja je pod njegovom kontrolom, koju ono u potpunosti razume i u njoj se oseća
sigurno. Ovako određen eksplorativni karakter dečije igre pomaže detetu da uobličeno iskustvo

1
Kamenov, E., Predškolska pedagogija, Zavod za udžbenike, Beograd, 1990: str: 67
2
Wallon, H., Od čina do misli: ogled iz komparativne psihologije, 1595, str:75
kojim raspolaže pretvori u saznanje. Asimilacija dečijeg iskustva u ličnu sliku sveta predstavlja
pripremu deteta za njegovu kasniju akomodaciju na taj svet.

1.1. Igračke

Igračke predstavljaju sva sredstva kojima se djeca služe u igri. Igračka je materijalni element igre
koji svojim osobinama bitno utiče na njen tok i sadržaje. Nužni je pratilac igre,čak i kada u njoj
nije realno prisutna, jer egzistira u dečjem sećanju,mašti i predstavama. Mnoštvo igara,se obavlja
uz pomoć materijala koji nije posebno napravljen za tu svrhu. Jedno od najomiljenijih pribora za
igru je kuhinjsko posuđe, zatim pojedini aparati ili njihovi delovi,stare konzerve... Igračke, u
užem smislu reči, predstavljaju predmete koji su proizvedeni zanatski ili industrijski da bi
poslužili za igru. A igračka ima vaspitno-obrazovnu vrijednost ako odgovara nekoj od
autentičnih potreba deteta i omogućava mu, svojim osobinama, aktivnosti koje doprinose
njegovom razvoju i učenju.

1.2. Funkcije igračaka

Igračke su uslov bogate, plodne, maštovite,privlačne i razvojno podsticajne igre. Razvojni

smisao igračaka se sastoji u zadovoljavnju dečjih potreba na afektivnom ( emocionano-
socijalnom) planu. Njihova funkcionalna vrednost igračke, se ogleda u onome što dete može uz
pomoć nje ili na njoj da učini. Dete preko igračaka, dolazi u dodir sa stvarima sa kojima inače,ne
može da rukuje u svetu odraslih ljudi i uspijeva a da mu se, na izvestan način približi, za šta je
veoma motivisano. Sve ovo je neophodno za sticanje iskustva potrebnog u čitavom kasnijem
životu i razvoj njegove ličnosti.3

Saznajna vrednost igračaka, se ispoljava u njihovom korišćenju za otkrivačke aktivnosti.

Zahvaljujući njima, dete se upoznaje sa svojstvima materijala od kojih su napravljene,kao i
mogućnostima praktičnog delovanja uz njihovu pomoć. Igračke, kao kopije iz sveta odraslih,
nose u sebi određene poruke (klovnovi nekim detaljima naglašavaju određene osobine likova
koje predstavljaju), podstiču i omogućavaju na izvestan način mišljenja i logiku. Didaktičke igre

3
http://www.seminarski-diplomski.co.rs/PEDAGOGIJA/Igre-i-igracke-za-decu.html
namenjene sređivanju dečjeg iskustva i učenju-loto,kvizovi;što je od velikog značaja za
kognitivni razvoj...4 Formativna vrednost igračaka, značajna je posebno za socio-emocionalni
razvoj dece.Igračke doprinose razvoju dečje ličnosti u celini,kao i pojedinih njenih
aspekata,svaka na svoj način i različito u ranim uzrastima. Uspostavljanje odnosa sa igračkom,
uvek ima emocionalni naboj, što se ogleda kroz privrženost pojedinim igračkam (npr.plišani
meca ili ćebence...sa kojim dete spava). Takvi predmet za njih imaju simbolička značenja. Mala
deca razgovaraju sa igračkama, govoreći u njihovo ime, što treba ozbiljno shvatiti.

1.3. Motorički razvoj dece

Kroz igru, djeca razvijaju svoje psihičke, intelektualne, emocionalne, društvene i moralne
sposobnosti, stvaraju i održavaju prijateljstva. Nova teorija sugeriše da je igra i jedan od
najvažnijih faktora neophodnih za uspešno funkcionisanje ljudskog društva. Igra je društvena
aktivnost koja kod ljudi suzbija nagone ka pohlepi i aroganciji i razvija brigu o tuđim osećanjima
i dobrobiti. „Društvo koje zaboravi kako da se igra, jeste društvo koje čine sebični pojedinci“ -
kaže Grej, osvrćući se na trenutnu ekonomsku krizu. Igra je, iznad svega, izraz slobode. Ona je
sve samo ne obaveza, moranje. Onaj ko se igra, ne samo da to čini slobodne volje - već, poput
ostalih igrača, prihvata da se povinuje određenim pravilima, koja nastaju kao rezultat dogovora. .
Deca ranih uzrasta kroz raznovrsne igrovne aktivnosti žele da ovladaju svojim okruženjem, a
time i instrumentima vlastitog razvoja. 5

Didaktičke igre pre svega podstiču razvoj intelektualnih potencijala dece, mada se odražavaju i
na socijalni razvoj. Mogu biti igre s utvrđenim pravilima, koje pružaju mogućnost dogovaranja i
usaglašavanja pre početka ili u toku igre, a mogu podrazumevati i prilagođavanje utvrđenih
pravila dečijim potrebama i mogućnostima ili njihovo kreiranje. Dečije iskustvo i kreativnost
doprinose variranju igara. Igra tako postaje učenje na ozbiljan, zabavan i interesantan način. 6

Dete u igri eksperimentiše bez spoljašnjih ili unutrašnjih pritisaka, neprekidno iznalazi nove
mogućnosti, fleksibilnije pristupajući riješavanju zadataka. Neprimetno, ali uspešno, dete prelazi

4
Pedagoški leksikon, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,Beograd, 1996, str:15
5
Montesori, M., Otkriće deteta, Propolis Books, 2009, str:65.
6
Stevanović, M. Predškolska pedagogija. Rijeka. Andromeda, 2003, str:96.
iz prelogičkog u logički stadijum razvoja. U igri dete razvija sve svoje sposobnosti (perceptivno-
motorne, intelektualne, socio-emocionalne, komunikacione i kreativne), koje posledično postaju
sve otvorenije za nove aktivnosti, u okviru »zone narednog razvitka« 7

2. ULOGA IGRE U RAZVOJU DETETA

7
Posokhova, I. Razvoj govora i prevencija govornih poremećaja u djece. Zagreb, 1999, str:41.
Činjenica je da polazak u školu za dete predstavlja jednu od najznačajnijih prekretnica u
njegovom životu, ali takođe i period pun nepoznanica za njega i njegove roditelje. Od trenutka
rođenja, dete se vrlo brzo nađe na pragu škole. Kroz čitav predškolski period ono se intenzivno
razvija i formira različite sposobnosti i navike. U zavisnosti od individualnih psihofizičkih
karakteristika, dijete se lakše ili teže adaptira na školsku sredinu i učenje. Institucionalnim
predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem podstiče se razvoj ukupnih potencijala kod dece ranih
uzrasta, što predstavlja jedan od bitnih momenata u procesu pripreme za školu.

2.1. Organizovano učenje kroz igru

Ističe se da je kroz igru moguće transformisati različite obrasce dečijeg ponašanja i podsticati
nove modele, što doprinosi daljem razvoju potencijala. Svojim izuzetnim formativnim
mogućnostima igra podstiče razvoj dečijih sposobnosti i stvara preduslove za njihovo
usložnjavanje na starijim uzrastima. Dok se igra, dete istražuje svet oko sebe i sopstvene
mogućnosti, pronalazi i izmišlja nove mogućnosti delovanja u različitim situacijama. Na takav
način, kao što ističe Šato, ono se »priprema za znatno kasniju praktičnu aktivnost, vežbajući
nove funkcije koje se sukcesivno pojavljuju u toku razvoja«8

Igra određenim materijalima detetu pomaže da se kasnije bolje snalazi u rešavanju sličnih
problema. Razvijajući posebne veštine i načine ponašanja, dete u igri stiče iskustva, otkriva, uči i
stvara. Ukazujući na značaj igre za razvoj dečijih sposobnosti, Valon naglašava da je svaka
razvojna faza kod deteta obeležena »eksplozijom aktivnosti« 9, u kojima dete isprobava sve
mogućnosti određene funkcije i na takav način usložnjava svoje sposobnosti.

Igra potpomaže i usmerava dečiji razvoj, indirektno odgaja i obrazuje, a razvojni potencijali
otvaraju prostor za nove igre. Stoga se ne može zanemariti značaj igre u organizaciji vaspitno-
obrazovnog rada s decom, kako u predškolskoj ustanovi tako i u mlađim razredima osnovne
škole.10

8
Kamenov, E., Model osnova programa vaspitno-obrazovnog rada sa npredškolskom decom, Novi Sad, 1997,
str:89.
9
Wallon, H. Od čina do misli. Zagreb: Naprijed, 1959,str:75.
10
Einon, D. Rano učenje. Novi Sad: Zmaj, 2003, str:15.
U igrama mašte stvaraju se uslovi za posebne oblike komunikacije koja se odvija u zamišljenim
situacijama i nesvakidašnjim govornim interakcijama, što nam omogućava da osmišljavanje
govora koje se u njima odigrava ispitujemo sa aspekta leksikologije i sintaksičkih jezičkih
jedinica. Prisustvo svesti o zameni predmeta ili aktivnostima imitacije pokazuje da se u osnovi
igara mašte nalazi metaforičnost. Na primer, dete se igra stolicom i u igri ona postaje neko
prevozno sredstvo, recimo automobil. Pomoću imaginacije, jedan pojam preuzima na sebe
funkciju drugog. Stolica preuzima zamišljenu ulogu konkretnog prevoznog sredstva pomoću
koga dete kreće na svoje imaginarno putovanje. Pri tome, ono je svesno značenja pojma stolica,
ali u igri proširuje značenje reči i bogati izražajne mogućnosti svog govora. Ovladava upotrebom
reči u osnovnom i prenesenom značenju i figurativnom upotrebom jezika, jer stolica, tokom igre,
u njegovoj svesti postaje jednaka zamišljenom prevoznom sredstvu.11

2.2. Podsticanje razvoja kroz igru

Deca ranih uzrasta kroz raznovrsne igrovne aktivnosti žele da ovladaju svojim okruženjem, a
time i instrumentima vlastitog razvoja. U periodu od treće godine do polaska deteta u školu ono
svesno, promišljeno i srećno osvaja svet oko sebe, »upija« mnogobrojne i raznovrsne utiske iz
svoje okoline, koji ga podstiču na aktivnost. Po rečima M. Montesori, to je »blaženo doba igre –
doba istinskog stvaranja«. Zahvaljujući stečenim iskustvima, razvijaju se, grade i usavršavaju
dečije skrivene sposobnosti. Zato je ovo i period »konstruktivnog usavršavanja«. Deca lako i
brzo ovladaju svojim okruženjem kada je ono primereno njihovim potrebama i mogućnostima u
sferama razvoja fizičkih sposobnosti, intelektualnih potencijala, socio-emocionalnog ponašanja,
komunikacije i stvaralaštva. Montesorijeva je deci nudila igračke–minijaturne predmete, kojih do
tada nije bilo, slične onima koje u svakodnevnom životu koriste odrasli, da bi kroz igru podstakla
socijalni razvoj u grupi i razvila intelektualne sposobnosti. Deca su se sa oduševljenjem igrala
predmetima i samostalno organizovala igru.

Didaktičke igre pre svega podstiču razvoj intelektualnih potencijala dece, mada se odražavaju i
na socijalni razvoj. Mogu biti igre su tvrđenim pravilima, koje pružaju mogućnost dogovaranja i

11
http://pefja.kg.ac.rs/wp-content/uploads/2018/05/Mirjana-Staki%C4%87-IGRE-MA%C5%A0TE-U-FUNKCIJI-
RAZVOJA-GOVORA-DECE-PRED%C5%A0KOLSKOG-UZRASTA.pdf
usaglašavanja pre početka ili u toku igre, a mogu podrazumevati i prilagođavanje utvrđenih
pravila dečijim potrebama i mogućnostima ili njihovo kreiranje. Dečije iskustvo i kreativnost
doprinose variranju igara. Igra tako postaje učenje na ozbiljan, zabavan i interesantan način. Ona
je primereniji i atraktivniji način učenja za decu predškolskog uzrasta, ali se vrlo uspešno može
koristiti u nastavnim aktivnostima mlađih razreda osnovne škole. Ovom konstatacijom želimo da
započnemo razmatranje problema prevazilaženja postojećeg diskontinuiteta između
predškolskog i školskog vaspitanja i obrazovanja.

3. PRIMER DEČIJE IGRE – SLOBODNA VEŽBA

DEČIJA IGRICA „Prepoznaj zvuk“

 Početkom prve igrice „Prepoznaj zvuk“, deci su objašnjena pravila. Ono što je bilo
očekivano, starija deca su bolje usvojila pravila nego mlađa, ali nisu ni oni zaostajali. Kako je
tekla igrica, interesovanje dece je bilo veoma pozitivno, tako da su se mališani zabavili. Cilj ove
igrice je da deca prepoznaju zvukove koji su im emitovani putem zvučnog zapisa, da ih
raspoznaju i nakon toga oponašaju. Kako bi obogatili igricu i nakon prepoznavanja i oponašanja
zvukova, ubacili smo i motorički deo u kome su deca koja su najbže prepoznala zvuk oponašala
životinje, mašine ili predmeta.

Kroz tok igrice zapazili smo da deca bolje prepoznaju zvukove životinja nego predmeta i
mašina. Sva deca su se trudila da što pre izgovore tačan odgovor. Ono što je iznenađujuće je to
da su devojčice bile spretnije u brzini i izgovoru odgovora, dok su dečaci boje oponašali
životinje i predmete.

Nakon pogođenih pojmova, vratili smo se na početak igrice. Pokušali smo da vidimo koliko
je dobro pamćenje dece, pa smo pokušali da navedemo redosled zvukova koji su puštani na CD-
plejeru. Zapanjujuće je to koliko deca imaju dobro pamćenje i u 80% su pogodili redosled
zvukova.

DEČIJA IGRICA „Čarobna torba“

Nakon predhodne igrice koja je bila više nego uspešna, prelazimo na drugu igricu koja se
zove „Čarobna torba“. Za ovu igricu potreban nam je prateći materijal. Za sprovođenje ove igrice
potrebna nam je torba, debljeg materijala – da liči na džak (neprovidan), i predmeti koji se nalaze
u torbi. Za potrebe ove igrice, ali i da bi predmete prilagodili uzrastima učesnika upotrebili smo:
češalj, četkica za zube, sapun, olovka, čaša (plastična), ogledalo. Cilj ove igrice je da dete putem
opipavanja oseti ali i pogodi predmet koji je dohvatio.

Da bi smo malo obogatili igricu, pored taktike stimulacije govora dodirom, od deteta koje je
opipavalo predmet pokušalo je da oponaša šta bismo mogli raditi sa ovim predmetom, npr:
češalj- češljamo se, sapun – peremo ruke, olovka – pisanje, čaša- piti vodu, ogledalo – gledamo
se.....
 Kao i kod prve igrice, naišli smo na veoma pozitivan odziv zainteresovanosti. Čak je razlika u
obe grupe dece bila veoma mala, jer su sva deca uglavnom pogodila svaki predmet, ali i uspela
da oponašaju šta raditi sa tim predmetima. U ovoj igrici osetio se jak takmičarski duh među
decom.

ZAKLJUČAK
Svet detinjstva obeležen je igrom. Igra je prirodna i spontana aktivnost u kojoj dete uživa i
istovremeno, bez prisile i imperativa, uči, spoznajući svet koji ga okružuje. Sposobnost deteta da
se uživi u igru „razvija interes koji se prenosi i u druge aktivnosti i stvara emocionalan spoznajni
odnos prema drugim sadržajima odgojno-obrazovnog rada” Zato igra ima i veliku ulogu u učenju
maternjeg jezika i razvoju govora kod deteta predškolskog uzrasta.

Igrom se vežbaju sposobnosti opažanja, uviđanja, klasifikovanja, pamćenja i druge. Veliki broj
činjenica koje saznaje, dete povezuje i integriše u sopstvene misaone celine. Uči se da deluje u
određenoj misaonoj situaciji, što u izvesnom smislu određuje i često uslovljava promenu u
njegovom ponašanju. Tako dolazi do simboličke transformacije stečenog iskustva, što bitno
uslovljava razvoj deteta.

Učenje kroz igru podrazumeva izmišljanje, pronalaženje i istraživanje, pri čemu ono slobodno
stvara situaciju koja je pod njegovom kontrolom, koju ono u potpunosti razume i u njoj se oseća
sigurno. Ovako određen eksplorativni karakter dečije igre pomaže detetu da uobličeno iskustvo
kojim raspolaže pretvori u saznanje. Asimilacija dečijeg iskustva u ličnu sliku sveta predstavlja
pripremu deteta za njegovu kasniju akomodaciju na taj svet.

Didaktičke igre pre svega podstiču razvoj intelektualnih potencijala dece, mada se odražavaju i
na socijalni razvoj. Mogu biti igre s utvrđenim pravilima, koje pružaju mogućnost dogovaranja i
usaglašavanja pre početka ili u toku igre, a mogu podrazumevati i prilagođavanje utvrđenih
pravila dečijim potrebama i mogućnostima ili njihovo kreiranje. Dečije iskustvo i kreativnost
doprinose variranju igara. Igra tako postaje učenje na ozbiljan, zabavan i interesantan način.
LITERATURA

1. Einon, D. Rano učenje. Novi Sad: Zmaj, 2003

2. Kamenov, E., Predškolska pedagogija, Zavod za udžbenike, Beograd, 1990
3. Kamenov, E., Model osnova programa vaspitno-obrazovnog rada sa npredškolskom
decom, Novi Sad, 1997
4. Montesori, M., Otkriće deteta, Propolis Books, 2009
5. Pedagoški leksikon, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,Beograd, 1996
6. Posokhova, I. Razvoj govora i prevencija govornih poremećaja u djece. Zagreb, 1999
7. Stevanović, M. Predškolska pedagogija. Rijeka. Andromeda, 2003
8. Wallon, H., Od čina do misli: ogled iz komparativne psihologije, 1595
9. http://www.seminarski-diplomski.co.rs/PEDAGOGIJA/Igre-i-igracke-za-decu.html
10. http://pefja.kg.ac.rs/wp-content/uploads/2018/05/Mirjana-Staki%C4%87-IGRE-MA
%C5%A0TE-U-FUNKCIJI-RAZVOJA-GOVORA-DECE-PRED%C5%A0KOLSKOG-
UZRASTA.pdf