Visoka škola strukovnih studija

za obrazovanje vaspitača u Kikindi

Smer: Strukovi vaspitač dece predškolskog uzrsta
(VŠSSOV)

Predmet: Predškolska pedagogija

Nadoknada poena

Igre mašte ili igra uloga

Mentor: Student:
dr Mirsada Džaferović, prof. Slađana Grujić
br.indeksa:5426

Kikinda, decembar, 2018. Godine

Sadržaj
Uvod…………………………………………………………………………………..1
Igre mašte ili igre uloga……………………………………………………………....2
Zaključak………………………………………………………………………………4
Literatura………………………………………………………………………………5

UVOD
 Predškolski uzrast je doba burnog bio-psiho-socijalnog razvoja deteta, pa samim tim ovaj
period je značajan za razvoj govora. Zbog toga vaspitači treba da posvete veliku pažnju ovoj
problematici, jer je jezik sredstvo, ne samo izražavanja, već i formiranja misli. U stvari, kad se
jezikom formuliše, misao se tek onda najpotpunije formira (Maljković, 2013:22). Jezik
predstavlja sposobnost komunikacije. Zbog toga još od najranijeg detinjstva treba posvetiti
posebnu pažnju razvijanju, stimulaciji i negovanju pravilnog govora kod deteta. Naučno je
dokazano da ukoliko dete u ovom periodu ne nauči da pravilno govori kasnije će imati više
problema da izrazi svoje mišljenje.
Razne socijalne deprivacije i nedostaci socijalnih interakcijskih odnosa dovode do zastoja
u govoru. Dete se na uzrastu do 7 godine života nalazi u periodu najburnijeg razvoja
psihosomatskih karakteristika. Ova činjenica govori da se i razvoju govora kao višoj psihičkoj
funkciji treba posvetiti posebna pažnja. Zbog toga je uloga vaspitača, kada je u pitanju razvoj
govora kod deteta predškolskog uzrasta, veoma velika.
Decu treba postupno učiti kako da budu spremna na prihvatanje uloga koje ne biraju
samo oni, nego koje im dodeljuju druga deca, ali kako dete ne bi steklo utisak da uvek treba da
se potčinjava drugima, potrebno je nekada dozvoliti i da se dete bori za ulogu koju želi. Zbog
toga je poželjno i neophodno u igru uključiti vaspitače i roditelje kako bi učestvovali u pripremi i
organizaciji dečjih igara kroz koje deca uče nove uloge i način na koji treba da prihvataju
različite pozicije u igri. Kada su deca već spremna za igre sa pravilima neophodno ih je
postupno pripremati za poštovanje paravila u igri. Deca u svim kulturama već od najranijeg
detinjstva, posmatrajući različite uloge i kontakte odraslih, uče da poštuju određena pravila.
 IGRE MAŠTE ILI IGRE ULOGA
Igre mašte ili igre uloga se oslanjaju na slobodnu volju deteta, na sklonost deteta da u
mašti stvarnost prikaže na sebi svojstven način. Ove igre prepoznajemo u više formi: imitacija i
podražavanje, igre iluzije, dramske igre, fiksacije i sl. U okviru ovih igara Kamenov razlikuje
sledeće forme: oponašanje postupaka, simbolička imitacija, simbolička igra uloga sa sižeom,
dramske igre uloga.
Igre mašte ili uloga su sastavni deo svakodnevnih aktivnosti koje se organizuju u
predškolskim ustanovama u okviru jutarnjih, kombinovanih ili aktivnosti po izboru dece. Ove
igte spadaju u najomiljenije dečje igre. One se još nazivaju i stvaralačke igre igre sa ulogama, sa
sižeom, imitativne, simboličke, igre mašte, iluzija, fikcije ili dramske igre. Igre mašte ili uloga
pokreću razni podsticaji iz dečje okoline, kao što su priče koje dete čuje, filmovi ili razni
događaji iz života, pri čemu se ono poistovećuje sa određenom osobom, likom, stičući pri tome
novo iskustvo, ali jasno razdvajajući ono što izmisli tokom igre od obične stvarnosti – o tome
svedoče izrazi kobajaka i izistinski (Maljković, 2013:166-167).
Kamenov (2006) kao mogućnost da se kod dece podstiču igre uloga sa sižeom vidi u sledećim
modelima: pesma kao inicijacija u igrama, priče na osnovu zadatih reči, razgovor lutaka,
izmišljanje bajki, unošenje izmena u poznatu priču, bajka naopako, bajka koktel, pomešana
priča, pravimo strip i drugo.
Dramske igre su organizovane kreativne igre koje podstiču maštu i pripadaju grupi igre
uloga sa sižeom. Ovim igrama možemo da utičemo na sve aspekte dečjeg razvoja. Sredstva
izražavanja su: reč, pokret i zvuk. Rade se na tri nivoa: zamisliti, doživeti, izraziti. Igre razvijaju
pažnju, maštu, pravilno izražavanje, bogaćenje rečnika, spretnost, zrelost… Dramske igre deci
predškolskog doba omogućavaju iskustveno sazrevanje, kvalitetnije odrastanje, a to je njihov
najvažniji cilj. Kako bismo mogli stvarati dramske igre, trebamo tačno znati mogućnosti dece
predškolskog uzrasta i njihove fizičke i psihičke sposobnosti. Dramska igra za trogodišnjaka ne
mora buditi radoznalost u šestogodišnjaka. Može li dete s dve godine stajati na jednoj nozi? Kada
može nositi čašu s vodom a da vodu ne prolije? S koliko godina prinosi punu kašiku bez
prolivanja ustima? Kada počinje shvatati što je moral i što su moralna pravila? (sa 4 godine)
Kada se razvija igra pretvaranja? (već sa 2 godine). U igru dvogodišnje dete uključuje predmete
koji zamenjuju stvarne i daje im nazive prema potrebi igre. Najčešće u igri pretvaranja još ne
preuzima celu ulogu, već samo elemente radnje. Simbolička igra „kao da - kobajagi” sve više
postaje saradnička igra. npr: Mama kuva i Filip kuva; kidanje papira u plastičnu posudu je kao da
Filip kuva; on zamišlja situaciju kuvanja i mešanje ručka i vredno uživa u njoj.
Kako dramske igre podstiču na stvaralaštvo, znači treba početi što ranije. Odgovorno i pametno
trebamo učestvovati u stvaranju dečje individualnosti, a ne ih formirati (deca nisu ni kamen ni
drvo). Deca predškolskog uzrasta dobijaju iskustvo. Kroz dramske igre upravo to stiču. Svako
iskustvo je lanac savladanih neuspeha i uspeha. Dramska igra za predškolsku dob može i treba
biti temelj životnog iskustva. Dramskom igrom u deci razvijamo ljubav, prijateljstvo, dobrotu,
nežnost, znanje…Ni jedna igra ne sme sadržavati strah. Primetimo li da je dete uplašeno,
trebamo ga utešiti i smiriti. Deci treba atmosfera sigurnosti i zadovoljstva. Sve igre treba da su
protkane nežnošću i ljubavlju. Za uzvrat dobijamo topliju, iskreniju i sigurniju dečju budućnost
(Perić Kraljik 2006:147).
U praksi se susrećemo sa obično dva oblika stvarne socio-emocionalne interakcije. Jedan
je asocijativna igra, kod koje su deca uključena u odvojene aktivnosti, ali razmenjuju igračke i
uzajamno komentarišu svoje i ponašanje druge dece ispoljavajući emocije. Drugi oblik je
saradnička igra, to je napredniji oblik interakcije u kojoj su deca usmerena prema zajedničkom
cilju, poput glumljenja u igri ili gradnje dvorca od peska (Berk,2007). Deca ispoljavaju
saosećajnost i želju da pomažu jedna drugoj. Gotovo svi istraživači koji su se bavili opisivanjem
igara dece predškolskog uzrasta slažu se u tome da se suština dečje igre sastoji u igranju uloga.
Glavnu komponentu igre uopšte čini uloga koju dete prihvata. Sve ostale komponente igre
određene su ulogom i radnjama koje su sa njom povezane. Da bi se ostvarila npr.uloga princeze
ili neke druge osobe deca ispoljavaju emocije ostvarujući socijalne kontakte. Odnosi između
dece koji se uspostavljaju u toku igre takođe zavise od uloga. Za samu decu koja učestvuju u igri,
ako govorimo o njihovom ponašanju, najvažnija stvar je da ispune ulogu koju su preuzela.
 ZAKLJUČAK
Deci su, da bi ostvarili na različitim nivoima potrebna sloboda, vrtić kao sredina i
podsticanje vaspitača. Dok se deca igraju ovih igara vaspitač može da utvrdi govorne i
komunikacione sposobnosti dece, njihov intelektualni razvoj, socio-emocionalne kompetencije,
ali i da sazna da li dete ima probleme koje ne sme nikome da kaže. Dete će kroz kobajagi lik reći
ono što ga tišti i vaspitač to treba da shvati ozbiljno. Odnosi između dece koji se uspostavljaju u
toku igre takođe zavise od uloga. Za samu decu koja učestvuju u igri, ako govorimo o njihovom
ponašanju, najvažnija stvar je da ispune ulogu koju su preuzela. To se vidi i po tome s kakvom
se marljivošću i pedantnošću ona odnose prema izvršenju radnji koje nameće prihvaćena uloga
(Eljkonjin, 1978). Kroz sam proces igre, deca uče različite uloge i na taj način se ,,pripremaju“
za stvarni život. Deca igrama uloga sa sižeom shvataju da postoji potreba da prepoznaju emocije
drugih ljudi i da vode računa o tome da od najranijeg detinjstva ne povređuju druge već da se
saosećaju sa njima.
 LITERATURA

 Berk,L.(2007). Psihologija cijeloživotnog razvoja. Zagreb: NAKLADA SLAP.

 Eljkonjin, D. B. (1978). Psihologija dečije igre. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva.
 Kamenov,. E. (2006). Dečja igra. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
 Maljković, M. (2013). Metodika razvoja govora – dece predškolskog uzrasta.
Kikinda:Istorijsko zavičajno društvo “Kinđa”.
 Perić Kraljik, M. (2006). O dramskim igrama za djecu predškolskog uzrasta. Život i
škola,15-16 (1-2), 147-154.