Петра Драпшина 8, 21000 Нови Сад.

СЕМИНАРСКИ РАД

МЕТОДИКА УПОЗНАВАЊА ОКОЛИНЕ

ИГРЕ ЗА УПОЗНАВАЊЕ ОСЕЋАЊА

Ментор/менторка: Студенти:

Др Анђелка Булатовић, проф. Јелена Билек 116/15

Тамара Петрић 135/15

Бр. групе: IV

Нови Сад, децембар 2017/18.

 САДРЖАЈ

РЕЗИМЕ 3

Кључне речи

УВОД 4

ТЕОРИЈСКИ ДЕО 5

ПРАКТИЧНИ ДЕО 7

ЗАКЉУЧАК 9

ЛИТЕРАТУРА 10
 РЕЗИМЕ

Дечји вртић пружа бројне могућности за неговање друштвености детета. Дете у групи је
стално у ситуацији да ступа у контакте са другомо децом. Мишљење групе је фактор
утицаја на дете. Један од разлога похађања вртића је успостављање контакта са другом
децом и одраслима, свакако уз афирмацију сопствене личности. У тим сложеним
односима васпитач је дужан да уважава мишљење сваког детета, он мора имати слуха за
све индивидуалне особености деце и да тражи решења која ће бити повољна за сву децу.

Деца у групи су принуђена да одлажу тренутно задовољење својих потреба, да буду

толерантна, стрпљива, у ситуацији су да одмеравају своје снаге и могућности, упоређујући
их са другом децом. Васпитач мора створити такву климу у групи да свако дете има
могућности да искаже своје мишљење, а остала деца то стрпљиво саслушају. Стидљивој,
повученој деци треба омогућити учешће у игри давањем задатака и улога у игри које ће
допринети њиховом ослобађању.

Кључне речи: Осећања, потребе, игре, васпитач, другарство.

3
 УВОД

Игре за упознавање осећања су веома битне за развој дечијих односа, јер што се више
васпитач посвети таквим играма, то ће деца бити сложнија унутар групе.

У многим активностима старија деца могу помоћи млађој, почев од облачења, завезивања
пертли, па до активности у дворишту или радној соби. Старија деца су узор на који се у
свом понашању угледају млађа деца. Такав однос међу децом у великој мери зависи од
васпитача, односно од тога какав став он има према деци, колико се она у његовом
присуству осећају опуштена, сигурна и прихваћена, колико у њега имају поверења.

Поред добрих сарадничких односа у групи, важни су и сараднички односи деце

различитих узрасних група. У нашој пракси је уобичајено кажњавање деце слањем у
млађе групе или јаслице уместо да се осмисле активности које би допринеле бољој
комуникацији различитих група (заједнички излети, приредбе и сл.) (Станић-Бојковић,
1990:16).

4
 ТЕОРИЈСКИ ДЕО
Игра се најчешће појмовно одређује као свака активност која се предузима због
задовољства које пружа, без обзира на коначан резултат. Основни подстицај који нас
наводи да игру коју волимо понављамо безброј пута је задовољство које произлази из
игре. У развоју детета игра је и извор задовољства и основни подстицај развоја. Одсуство
активности које производе задовољство изазива код детета напетост и раздражљивост.
Емоционална вредност игре огледа се у оптимистичком расположењу детета, чак и у
ситуацијама када не може да реши проблем и при томе покушава да нађе ново могуће
решење. (Станић – Бојковић, Д., 1990:47).Из дана у дан све више напредује, што
условљава и измењене утицаје детета на средину која га окружује, а у исто време долази
до промене сопственог доживљаја стварности. Игра постаје важан мотивационо –
емоционални чинилац успешног учења и стварања. Уколико та непријатна стања дуже
трају и чешће се јављају, утолико се теже развијају способности које дете има. Укратко,
важност игре за ваше дете је у следећем.

1. Од свих људских активности, игра најуспешније изазива осећање

пријатности и задовољства
2. Осећање унутрашње равнотеже које се успоставља из ових осећања нужна је
предпоставка развоја дечјих способности
3. Праћењем начина на који се дете игра могуће је схватити како оно
доживљава свет око себе, како напредује у развоју, и у којим областима
развоја је неопходан додатни подстицај. Игра подстиче следеће области
дечјег развоја: интелектуални, емоционални, социјални, морални, физички,
перцептивни.
Играјући се коцкама – ређајући коцке и сличан материјал дете врши сравњивање,
упоређивање предмета, оно их одабира и класификује, тј. развија своје мисаоне
способности. (Станић – Бојковић, Д., 1990:48/49). Дете развија и задовољава своју
радозналост, опажање и посматрање, развија пажњу и памћење. Управо у игри деца
развијају у целини оно што називамо скраћено – интелигенција

5
Игра у којој је дете успешно и која код њега изазива осећање пријатности може да
задовољи и многе друге његове потребе: потребу за сигурношћу, прихватањем,
самопоштовањем, естетске и сазнајне потребе. Игра је најуспешније средство контроле
понашања. Кроз разне типове игара дете се припрема за улоге у стварним људским
односима, било да је реч о вршњацима или одраслима. У границама могућег детету се
указује да постоје и други и да о њима треба водити рачуна (Станић – Бојковић, Д.,
1990:52). Деца треба брзо да се сналазе у новим ситуацијама, брзо да реагују, да смисле
поступак, реше проблем – и тиме вежбају резоновање, оштроумност, досетљивост,
довитљивост и одлучивање.

Игра детету омогућава да експериментише и проверава своје способности а да при том не

мора да прими пуну одговорност за своје поступке. Дете кроз игру сазнаје, не само о
околном свету, већ и о себи и својим способностима и могућностима. Овај моменат је
свакако значајан, јер дете када је само и када нема контакта са другом децом, не може
правилно да процени своје могућности и способности. То важи и за родитеље који своје
дете не посматрају у игри са другом децом, већ изоловано (Станић – Бојковић, Д.,
1990:51). Постепено развијање осетљивости за друге је могуће и указивањем детету на
значај да се поштују правила игре. Спонтана, колективна игра предшколске деце и
слободна игра ван школе (школске деце) омогућују праве, ненаметнуте, социјалне
контакте, нез надзора.

Кроз игру се вежба и воља детета. Игра се не може прекидати када се коме прохте, већ се
мора довести до краја. Уз то је неопходно ограничити своје жеље, што је корак ка
васпитању свесне дисциплине. За ово су нарочито корисне игре „са правилима“. Играјући
се само са одраслима, без деце, дете лако постаје себично, самоуверено, доминирајуће
(Станић – Бојковић, Д., 1990:53).

6
 ПРАКТИЧНИ ДЕО

У практичном делу овог рада, навешћемо неке игре, а и информације, које смо научиле
током обављања стручне праксе 1.

„Тајне везе – ко ми је драг“ - Упознавање деце са различитим врстама осећања према

различитим особама. Организовати плес у паровима. Свако дете бира са ким ће играти.
Након плеса почиње разговор о томе ко је кога и зашто изабрао. Разговор се наставља о
томе кога они све воле.

Игра ,,Скала љубави'': У радној соби се означи линија кредом, траком или вуницом, која
повезује супротне зидове. Један зид означава се као ,,кула'', минимум љубави, а супротан
као максимум или оцена 10. Васпитач поставља питање: ,,Колико волиш друга'', а деца
заузимају место на линији које показује одговарајућу количину осећања за дату особу од 0
до 10. Васпитач набраја неколико примера, а деца сваки пут стану на одговарајуће место и
објашњавају зашто су се одлучила за то место.

Васпитачица је спремила листове са разним круговима где деца у највећи круг треба да
нацртају самог себе, после тога по величини круга уцртава најбољег друга, па друга са
којим највише воли да се игра... На тај начин разликује осећања љубави усмерена према
различитим особама.

Такође игра „појам о себи“ - коју деца веома воле, а помаже у формирању појма о себи,
ослобађа децу страха од јавног наступа, могуће грешке, јача сигурност у себе, ствара
ведру атмосферу, захтева и правилно држање тела. Деца седе у полукругу наслоњена на
наслон столице и држе руке на коленима. Дете које почиње игру, у ритму који сви
стварају тапшањем колена, изговара: „Ја се зовем...(каже име )... а ти?“ И тако 25 редом
док сви не изговоре своје име. Онда следи, у истом ритму: „Презивам се... Мене зову...
Мама ми се зове... Тата ми се зове...“ И тако редом док постоји интересовање деце.

7
Понавља се свакодневно у различитим варијацијама, а може се говорити колико браће и
сестара има дете, како се зову, име најбољег друга, другарице... Отежава се сваки пут све
више, док не дођете до датума рођења, адресе, броја телефона... Упоредо са тим радите
задатке у Игралишту свезналишту. Када нацртају себе сада и кад су били бебе, наведите
децу да причају о себи, да опишу себе, нека стану испред огледала и говоре шта виде.

Сада могу у свесци да нацртају свој портрет и себе целог и обоје. Нека на малом папиру
нацртају портрет за личну карту групе. Повежите све са причом о томе где живе: у кући,
стану, дому... нека га нацртају и опишу. Још ближе појму о себи биће када нацртају и
опишу своју собу.

Родитељи могу да допринесу развоју дечијих осећања, на много начина, у овом делу рада
навешћемо неколико:

Показивање родитељске привржености. Унапређивање сопственог самопоузадања

родитеља (васпитача). Родитељ и васпитач као позитиван одраз у огледалу. Играње са
дететом. Обраћање детету именом. Практиковање принципа “превођења” једне развојне
области у другу. Пружање подршке детету да постигне успех. Помагање детету да пре
усвоји домаћи, породични систем вредности него вршњачки. Изостављање било каквог
етикетирања. Праћење утицаја предшколске установе на дете. Давање детету одређених
одговорности. Охрабривање деце да изразе, уместо да потискују своја осећања

Спремност родитеља да одговори је кључ за новорођенчетова осећања.

8
 ЗАКЉУЧАК

Веома је битно упознавати децу са осећањима јер тако им пружамо прилику и потребно
знање да реагују на прави начин и искажу своја осећања правилно.

У овим играма сем што ће показати према коме су приврженији, деца упознају шта је
договарање, разумевање и придржавање договорених правила уз међусобно уважавање.
Тако стичу основна знања о себи, развој слике о себи, развијање одговорности према себи
и другима, упознавање, разумевање и прихватање правила, упознавање, разумевање и
живљење људских права.

Вредности ових игара су усвајање и неговање праведности, саосећања, љубав, заштита

својих и туђих права, преузимање одговорности за своје поступке. Вештине које се стекну
овим играма су развој комуникацијских вештина, развијање нтелектуалних и социјалних
вештина као што су сарадња, разумевање, толеранција, поверење, пријатељство, брига за
друге.

Јако смо одушевљене радом васпитачица, у чијој смо групи обавиле стручну праксу. То
како оне поступају према дечијим осећањима, и које све игре организују како би се
дечија осећања развијала на прави начин, то је за сваку похвалу и одушевљење. Свакако
ћемо, ако једног дана постанемо васпитачи, следити пример наших васпитачица.

9
 ЛИТЕРАТУРА

1. Булатовић А. (2013): Припрема деце за полазак у школу, приручник са

практикумом, Нови Сад.

2. Каменов, Е. (2008). Дечја игра, Завод за уџбенике и наставна средства,

Београд.

3. Станић-Бојковић, Д. (1990): Упознавање предшколске деце са околином,

Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.

4. Диклић, Д. и Брадић, Д. (1980): Упознавање предшколске деце с околином,

Београд.

10