ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ

ВАСПИТАЧА

НОВИ САД

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ МЕТОДОЛОГИЈЕ

ИСТРЖИВАЊА У ОБРАЗОВАЊУ

ТЕМА: „Остваривање дечијих права у породици“

ПРОЈЕКАТ ИСТРАЖИВАЊА

СТУДЕНТ: Јелена Керкез

БР. ИНДЕКСА: 07/14
ГРУПА: I

Нови Сад, Мај 2016/2017

 2

САДРЖАЈ

1. ТЕОРИЈСКИ ДЕО ПРОЈЕКТА

1.1. Проблем истраживања 3

1.2. Одређење предмета истраживања

1.2.1. Теоријско одређивање предмета истраживања 4

1.2.2. Операционално одређење предмета истраживања 6
1.3. Циљеви истраживања 7
1.4. Задаци истраживања 7
1.5. Хипотезе истраживања 8
1.6. Теоријске дефиниције и класификација варијабли истраживања 9

2. МЕТОДОЛОШКО – ТЕХНИЧКИ ДЕО ПРОЈЕКТА

2.1. Метода истраживања 10

2.2. Операционалне дефиниције варијабли ( променљивих)-индикатори 10
2.3. Технике и инструменти за прикупљање података 12
2.4. Популација и нацрт узорка 13
2.5. План обраде података 14
2.6. План реализације истраживања 16

3. МАТЕРИЈАЛНО – ФИНАНСИЈСКИ ДЕО ПРОЈЕКТА

3.1. Сарадници потребна за обављање појединих активности 17

3.2. Издаци за теренски рад 17

3.3. Опрема, инструменти и потрошни материјал 17
3.4. Трошкови начина презентације резултата истраживања 18
3.5. Финансијски предрачун трошкова истраживања 18

ПРИЛОЗИ 20

ЛИТЕРАТУРА 25
 3

1. ТЕОРИЈСКИ ДЕО ПРОЈЕКТА

1.1. Проблем истраживања

Проблем истраживања овог пројекта је испитивање остваривања дечјих права у

савременој породици. Значај овог проблема је велики јер права деце морају увек
бити на највишем нивоу.

Прича око дечјих права у последњих неколико година постаје све гласнија. Гледано
током историје, деца дуго нису имала своја права. Многа од њих су напорно
физички радила од малих ногу, била продавана у робље, била емотивно, физички па
и сексуално злостављана. Данашња ситуација се мења у том смеру што су права
детета призната међународном конвенцијом и држава има обавезу да се придржава и
примењује Конвенцију о правима детета.

Дечја права су доживела одређени развој током времена. Реч „дете“ се мењала током
времена, тако да оно што се подразумевало под овим појмом није увек исто значило.
Некада је дете, чим би мало стасало за рад, почело да зарађује или ради по кући
различите послове. Некада су деца имала већа права по питању одлучивања детета,
сматрала се одраслима у многим областима, али су била мање заштићена. Ипак,
временом је дошло до промене мишљења да су деца не само физички нижи одрасли
него да су она узрасно другачија категорија. Да би дошло до промене овакве
перцепције на свет деце, прошли су векови.

Према угарском праву примењивала се правна претпоставка да је муж мајке отац

детета. Међутим, рођење детета у браку није био довољан услов да се дете сматра
брачним. Било је потребно и да се испуни услов зачећа у браку. Основна установа
која карактерише односе родитеља и деце пре II светског рата у Војводини била је
очинска власт
 4

1.2. Одређење предмета истраживања

1.2.1. Теоријско одређивање предмета истраживања

Очинска власт је подразумевала да је отац био законски заступник малолетне деце,

руковао је имовином малолетника, осим имовином малолетника који се сам стара за
своје издржавање. Отац је имао плодоуживање на вишак прихода од имовине
малолетника (по намирењу текућих терета и трошкова издржавања и васпитавања
малолетника), имао је право на именовање и искључивање тутора за случај смрти
детета.

Очинска власт је трајала до двадесет прве године детета, с обзиром да је у том

узрасту дете стицало пунолетство (угарски Закон о пунолетности из 1919. године).
Према угарском праву: „За време трајања брака старање, надзор, васпитавање и
дисциплину врше оба родитеља заједно и то на тај начин, да ово право припада
обема странкама и не може једна странка осујетити” Закон о раду, Службени
гласник Републике Србије 24/2005.

У случају несагласности одлучује реч оца, који може, ако то сматра потребним, да
одузме децу из власти мајке и да их смести ван породице (Ковачек-Станић, 2013).
Промена размишљања да је дете дете а не мали одрасли, довео је до зачетка развоја
образовног система и развоја индустријског друштва. Прошло је пуно векова, да би
1989. године дошло до признавања специфичних дечјих потреба, као и права која му
по рођењу припадају. Ова права у данашње време су призната у међународном
праву. Ипак, Конвенција о правима детета није само обавеза државе које га је
потписала него и сваког од нас као појединца.
 5

Набројаћу неке од ставки из Конвенције о дечјим правима:

Дефиниција детета; недискриминација; најбољи интереси детета; остваривање

права; усмеравање родитеља и развојне могућности детета, опстанак и развој, име и
држављанство, очување идентитета, одвајање од родитеља, право на спајање
породице, незаконито пребацивање и задржавање деце у иностранству, право на
изражавање сопственог мишљења, слобода изражавања, слободна мисли, савести и
вероисповести, слобода удруживања, право на заштиту приватности, право на
приступ одговарајућим информацијама, одговорности родитеља,право на заштиту
од злостављања и занемаривања, заштита деце без породице, усвојење детета, права
избегле деце, права деце са инвалидитетом и другим сметњама у развоју, право на
здравље и здравствену заштиту, периодична провера смештаја деце, права на
социјалну заштиту, право на одговарајући животни стандард, право на образовање,
циљеви образовања, права деце припадника националних мањина, право на одмор,
игру и културне активности, заштита од дечјег рада, заштита од злоупотребе деце,
заштита од употребе дрога, заштита од сексуалног искоришћавања, заштита од
трговине и продаје деце, заштита од других облика искоришћавања, заштита од
мучења и лишавања слободе, оружани сукоби, опоравак деце жртава, примена
правосудних мера на суду, док чланови 41-54 говоре о томе како одрасли, владе и
међународне организације треба заједно да раде да би обезбедили поштовање ових
права у свакој конкретној ситуацији и према сваком детету.

Једно од истраживања које се тиче заштите дечјих права уопште, која се тичу
заштите деце у школама од насиља, указује да се у школама у Србији насиље
наставника према деци креће у распонима 20-30%. Скоро четвртина ученика је била
сведок оваквом насиљу, више над старијом него млађом децом. Решавање насиља се
не дешава на одговарајући начин док је само 1% ученика рекао да зна да је поступао
Тим за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања (Нешић, Јовић, 2014).
 6

Истраживање је рађено у 72 основне и средње школе са 1257 анкетираних ученика и

представља прво истраживање које је рађено директно са ученицима организовано
од стране неке државне институције.

Истраживање постојећих закона и одредби у односу на међународну регулативу у

својству борбе против дечје порнографије на Интернету, указује на недовољну
ефикасност механизма за примену постојећих прописа и доприноси учесталости ове
појаве, док са друге стране развој тенхологије олакшава прозводњу и дистрибуцију
истих. Да би борба за дечја права у овом домену била ефикасна, потребно је
приближавање националнх прописа појединих држава и успостављање међународне
сарадње како бисмо сачували децу (Писарић, 2012).

Може се приметити да слабо има истраживања која су рађена на ову тему код нас, па
сам навела оно што је постојало у базама научних радова на сличну тему. Нисам
тражила литературу из иностранства јер код нас је другачије правно уређење и
спровођење права да бих могла да поредим са иностранством у којем је уређење
државе као владавине права другачије.

1.2.2. Операционално одређење предмета истраживања

Подаци који ће се прикупљати су везани за ставове јавног мњења грађана Новог

Сада о остваривању дечјих права у савременој породици.

Планирано је да истраживање има практични значај јер слабо постоје оваква

истраживања, тако да његово операционално одређење би било добијање података
који ће бити даља основа за размишљање како унапредити овај сегмент дечјих
права.
 7

1.3. Циљеви истраживања

Теоријски циљ истраживања:

Желела бих да напоменем да теоријски циљ истраживања није примарни у овом

пројекту јер нема много истраживања која су имала апликативни циљ, а да су била
на ову тему.

Апликативни циљ истраживања:

Као апликативни циљ овог пројекта истраживања навела бих потребне информације
које се могу добити и позив да надлежни направе стратегију како би деловали на
основу добијених резултата истраживања.

1.4. Задаци истраживања

Формулација задатака се може навести на следећи начин:

1. Утврдити знање о Конвенцији о дечјим правима међу грађанима Новог Сада
2. Утврдити ставове о Конвенцији о дечјим правима међу грађанима Новог Сада
3. Евалуирати спровођење дечјих права у Србији према мишљењу грађана Новог
Сада
4. Евалуирати остваривање дечјих права у породици према мишљењу грађана
Новог Сада
5. Евалуирати остваривање дечјих права у породицама грађана Новог Сада
6. Испитати перцепцију грађана Новог Сада да ли држава штити децу у Србији
према свим тачкама Конвенције у односу на пол грађана
7. Испитати перцепцију грађана Новог Сада да ли држава штити децу у Србији
према свим тачкама Конвенције у односу на године старости грађана.
 8

1.5. Хипотезе истраживања

Општа хипотеза истраживања:

Јавно мњење и грађани Новог Сада сматрају да се дечја права у

породици не остварују. Хипотеза је овако формулисана као негативна јер
постоји генерални проблем у спровођењу права у нашој земљи. Како се
држава обавезала да регулише дечја права и у породици, поставља се
питање да би тако нешто било добро истражити.

Посебне хипотезе:

Грађани Новог Сада нису упознати о Конвенцији о дечјим правима

Грађани Новог Сада имају претежно позитивне ставове о конвенцији о
дечјим правима
Грађани Новог Сада перципирају неспровођење дечјих права у Србији
Грађани Новог Сада перципирају неспровођење дечјих права у породици
Грађани Новог Сада перципирају спровођење дечјих права у сопственим
породицама
Не постоји међуполна разлика по питању перцепције да ли држава штити
децу у Србији по свим тачкама Конвенције
Не постоји разлика међу годинама старости по питању перцепције да ли
држава штити децу у Србији према свим тачкама Конвенције.
 9

1.6. Теоријске дефиниције и класификација варијабли истраживања

Класификовање варијабли које би се конструисале у овом пројекту истраживања се

могу средити на 2 групе: независне и зависне варијабле. Због овако конструисаног
мерног инструмента који сам навела у прилогу овог рада, независне варијабле су ми
пол испитаника и године старости.

Пол испитаника је независна варијабла која претходи одговору испитаника о ставу

остваривања права у породици, за децу. Пол може да има две вредности, то је
природно дихотимизирана варијабла са модалитетима женски и мушки пол, има
природно две вредности. Номиналног је нивоа мерења.

Године старости су исто независна варијабла. Пошто су оне иначе рацио нивоа
мерења, ја сам их класификовала ради лакше анализе у 4 велике групе: до 30 година,
31-45 година, 46-59 година, 60 и више година и самим тим онда више нису рацио
нивоа мерења него ординалног нивоа јер су то групе које су неједнаке међусобно
али редослед постоји.

Све остале варијабле, њих 16 су зависне варијабле и представљају варијабле

ординалног нивоа мерења јер је у питању скала Ликертовог типа са 5 степени
слагања са тврдњом.

Зависне су јер зависе од испитаника, провоциране реакције на постављени мерни

инструмент и постављена питања.
 10

2. МЕТОДОЛОШКО – ТЕХНИЧКИ ДЕО ПРОЈЕКТА

2.1. Метода истраживања

У истраживању користићу неекперименталну методу за организовање истраживања,

као опште методе. Ова метода је позната још као и дескриптивна метода јер се њоме
даје преглед стања, а то је оно што је мени потребно да бих испунила циљеве
пројекта истраживања које је планирано. Дескриптивна метода полази од већ
постојећих чињеница, у мом случају од Конвенције о правима детета, на основу чега
сам конструисала и мерни инструмент, па сам њу бирала као најадекватнију методу
коју бих могла да применим. Она као таква може дати резултате које ће бити повод
за нека друга истраживања. Све ово наведено ми је помогло да одлучим да би баш
она била одговарајућа за пројекат остваривања дечјих права у савременој породици.

2.2. Операционалне дефиниције варијабли ( променљивих)-индикатори

Варијабле сам претходно класификовала на независне и зависне као једну грубу

поделу. Дала сам модалитете и објашњење нивоа мерења. Сад је на реду
операционализација варијабли и постаљање индикатора.

Операционализација подразумева три фазе у процесу који се врши. Први је процес

изазивања појаве. У случају истраживања јавног мњења Новог Сада, то би било
позивање људи путем телефона и молба да учествују у истраживању. Други процес
је регистровање појаве. Оно што анкетари буду чули од људи који би представљали
испитанике, би уписивали на одштампане анкете које би имали испред себе. Трећи
корак је мерење појаве која се испитује и то би се реализовало тако што су мерне
скале које сам правила Ликертовог типа процене и на основу њих је могуће
скалирати једну по једну ставку која се испитује.
 11

Збир ставки које се испитују чине по један индикатор, а више индикатора једну
целину која је суштина овог проблема истраживања.

ИНДИКАТОРЕ бих описала као неколико делова целине предмета истраживања. У

овом случају, то су следећи индикатори и настали су на основу размишљања на тему
остваривања дечјих права у савременој породици и увидом у Конвенцију о правима
детета:

Превенција заштите дечјих права У нашој породици дете има право на своје
мишљење, У нашој породици дете има право на заштиту приватности, У нашој
породици дете има сва права која су прописана Конвенцијом

Заштита детета од злоупотребе Деца су заштићена од напорног рада у породици,

Деца су заштићена од физичког, емотивног и сексуалног злостављања у највећој
мери ,Родитељи треба да одговарају пред законом уколико занемарују своје дете

Примена Конвенције о дечјим правима у Србији Конвенција о дечјим правима

постоји, али је држава не спроводи у мери у којој би требало; Држава штиту децу у
Србији према свим тачкама Конвенције; Конвенција о дечјим правима се успешно
спроводи у Србији

Ставови родитеља о Конвенцији о дечјим правима Дете је превише мало да би

одлучивало самостално о себи и свом животу Дете треба упослити кућним
пословима од најранијег периода детињства Детету је потребна строга дисциплина и
кажњавање да би се добро васпитало Дете не може да прича шта оно жели јер је дете
Дете треба да слуша све своје родитеље и поступа у складу са њиховим наређењима
без противљења Све што родитељи раде је у најбољем интересу своје деце Сматрам
да познајем Конвенцију о правима детета.
 12

Све што је подебљано представља један индикатор из ког су настале скале процене
које следе у наставку. Свеукупно посматрано, скале процене и индикаторе, они
заједно чине систем на основу ког ће се моћи одговорити на питање којим се овај
рад бави.

2.3. Технике и инструменти за прикупљање података

У овом раду ћу користити технику скалирања као технику сакупљања података.

Како је проблем овог пројекта истраживања везан за ставове јавног мњења према
дечјим правима и остваривању дечјих права у савременој породици, самим тим
скалирање помаже да се увиди колико су ставови изражени. Мерни инструмент који
ћу користити ће бити скала процене. Направила сам мерни инструмент сама, нисам
прилагођавала неки други или користила већ готов, јер нисам нашла у литератури
нешто што би одговарало овој истраживаној теми. Скала процене се састоји из 16
ставки од којих је свака позитивна или негативна. Ниво мерења ових ставки је
ординална скала, јер је у питању петостепена Ликертова дескриптивна скала
процене која мери ставове слагања са тврдњом коју сам задала. Скала процене нема
никакве податке о томе каква је поузданост и валидност као мерног инструмента јер
сам га сама правила и нисам рачунала. Пошто је истраживање такво да је узорак који
је предвиђен за сакупљање података велики, проверила бих га пре самог почетка са
неколико особа да ли је разумљив или не. Скала процене је конструисана на основу
следећег поступка. Одређена ми је тема остваривање дечјих права у породици као
проблем истраживања. Овај проблем сам поделила на индикаторе: познавање
Конвенције о правима детета, став према Конвенцији дечјих права, придржавање
Конвенције од стране Републике Србије, лични став и понашање према детету. Ово
су ми биле логичне целине које би заокружиле цео проблем и дале ми увид у то
какво људи мисле да је остваривање дечјих права у породици.
 13

Сваки од ових индикатора садржи 2-5 ставки које су произашле из њих као
индикатора. Скала процене има уводни део који анкетари говоре и обавезно је
захваљивање на крају, без обзира на то да ли желе или не да учествују у
истраживању.

2.4. Популација и нацрт узорка

Овим пројектом истраживања сам желела да испитам јавно мњење. Самим тим
популација са којом бих радила су сви грађани Новог Сада. Њих има са приградским
насељима око 400 000. Величина узорка коју сам планирала је 100 испитаника. Овај
узорак спада у категорију великих. Сматрам да је ова величина узорка довољна да
би се добили квалитетни подаци на испитивану тему.

Врста узорка коју бих радила је случајни узорак. Анкетари би бирали бројеве
телефона са белих страна на случајан начин. Позивали би их и ако би пристали на
учешће, попунили би са њима мерни инструмент. Како би узорак био
репрезентативан, анкетарима ће бити скренута пажња да буде близу половине
мушкараца и половина жена, али и да постоје особе различитих година старости,
како се не би десило да буду само старији или само млађи учесници. Направила бих
им табелу коју би испратили, да би се задовољио критеријум репрезентативности
узорка, како би узорак био заиста популација у малом. Критеријум би обраћао
пажњу само на пол испитаника и године старости.

Укупан узорак: 100 испитаника

Укупан број жена: 50
Укупан број мушкараца: 50
Млади до 30 година: 25
Особе 31-45 година: 25
Особе 46-59 година: 25
Особе преко 60 година: 25
 14

2.5. План обраде података

Обрада података би подразумевала униваријантну и биваријантну анализу.

Униваријантна анализа би била рађена за свако појединачну ставку у оквиру мерног
инструмента.

Пример:
Прва ставка мерног инструмента би се анализирала на следећи начин: из базе
података која је дата у прилогу би се пребројале све фреквенције за кодове којима
сам означавала (погледати кодну листу) за одређени степен слагања. Рецимо, за прву
ставку која гласи:

„Деца су заштићена од напорног рада у породици“ бих пребројала кодове 1,2,3 4 и 5

и уписала у табелу у којој је у једној колони назив модалитета (од уопште се не
слажем до у потпуности се слажем) а на другој страни, у другој колони се налази
фреквенција односно пребројани одговори из базе (посматрано по колони базе
података по једној ставки из скале процене). Затим се рачуна проценат: код 1 има
рецимо 5 пута од 100 испитаника: 5/100*100= 5%. По том принципу бих радила за
сваки појединачни модалитет и сваку ставку из скале процене. То би подразумевало
примену униваријантне статистике односно једноставно бројање фреквенција и
рачунање процената из њих.

Друга врста анализе која би била рађена је биваријантна анализа. Да бих могла да
одговорим на хипотезу коју сам поставила као: Не постоји разлика међу годинама
старости по питању перцепције да ли држава штити децу у Србији према свим
тачкама Конвенције, направила бих табелу са укрштеним варијаблама која би овако
изгледала:
 15

До 30 година 31-44 45-59 60+ и више

Уопште се не
слажем
Не слажем се
Неодлучан сам
Слажем се
У потпуности се
слажем
На основу ове табеле, кад прерачунам проценте из фреквенција, могу да одговорим
на постављену хипотезу.
Идентична анализа би се спровела за следећу хипотезу, само што би у колонама
табеле која је претходно наведена био пол испитаника, а анализа би се радила за
наведену скалу ставова на исти начин.
„Не постоји међуполна разлика по питању перцепције да ли држава штити децу у
Србији по свим тачкама Конвенције“.
Код наведена два укрштања је могуће радити и статистички тест разлике под
именом хи квадрат тест. Он се заснива на разлици између опажених и реализованих
фреквенција. Ниво мерења варијабли у анализи – ординална и ординална варијабла
или номинална са ординалном варијаблом су подлога за хи квадрат тест као тест
разлика. Онда би могла да се на основу броја који је добијен помоћу формуле,
израчуна број степени слободе и одреди п вредност. Уколико је п вредност мања од
0,05, тест се може сматрати статистички значајним и показивати разлике међу
групама. Кад је нешто статистички значјно то значи да разлике постоје не случајно,
него да одражавају и разлике у популацији оно што је представљено узорком.
Хипотеза би тад могла да гласи и : не постоји статистички значајна међуполна
разлика по питању перцепције да и држава штити децу у Србији по свим тачкама
Конвенције.
 16

Анализа за остале хипотезе би се заснивала на следећем:

„Грађани Новог Сада нису упознати о Конвенцији о дечјим правима“ уколико буде
било више одговора који указују на слагање у односу на неслагање на овој тврдњи,
хипотеза ће се прихватити. То могу да проверим тако што бих сабрала проценте са у
потпуности се не слажем и не слажем се и тај број упоредим са збиром ставова
обрнутог пола односно потпуно се слажем и уопште се не слажем.
Хипотеза: Грађани Новог Сада имају претежно позитивне ставове о Конвенцији о
дечјим правима би се обрађивала на сличан начин као претходно наведена, где би се
сабирали проценти позитивних и негативних слагања са постављеном хипотезом.
На исти начин би се радила обрада и за наредне хипотезе, тј по истом принципу:
1. Грађани Новог Сада перципирају неспровођење дечјих права у Србији
2. Грађани Новог Сада перципирају неспровођење дечјих права у породици
3. Грађани Новог Сада перципирају спровођење дечјих права у сопственим
породицама
Једина која одступа од наведене анализе је прво наведена, у којој је потребно
укрстити варијабле старост са степеном слагања. Пошто је узорак велик, могуће је
радити анализу на пет степени Ликертове скале.
2.6. План реализације истраживања
Планирала сам да реализујем истраживање на следећи начин. Прво ћу да припремим
кратак текст у ком бих написала на ком сајту анкетари могу да нађу телефонске
бројеве и начин на који да бирају испитанике. Пошто постоји списак улица Новог
Сада, даћу им инструкцију да укуцају назив улице и да од свих бројева који се ту
нађу, изаберу по пар испитаника слободним избором и тако за сваку појединачну
улицу. На тај начин ћу моћи да постигнем распршеност испитаника по целом граду.
Потом ћу да копирам 110 анкета, 10 за резерву ако неко погреши.
 17

Следеће је да нађем људе који ће од своје куће да анкетирају према унапред

приложеном упутству. Анкетари ће сакупљати податке и уписивати одговоре на
папир, а онда их уносити у унапред дефинисану базу података према кодексу
шифара. Важно је да се добро објасни како се унос врши према шифрама, како не би
дошло до грешака приликом уноса. После се ради контрола унетих података на
основу неколико примера које узмем. Затим следи анализа према плану обраде
података.

3. МАТЕРИЈАЛНО – ФИНАНСИЈСКИ ДЕО ПРОЈЕКТА

3.1. Сарадници потребна за обављање појединих активности

Број потребних сарадника који би радили сакупљање података би могао да буде 3.

Са троје људи који би радили по 5-6 сати дневно за дневницу од 1000 динара,
подаци би могли да се сакупе за око 2 дана. Трошак сарадника за сакупљање
података би могао да буде 6000 динара.

3.2. Издаци за теренски рад

Теренског рада нема, самим тим нема ни путовања,смештаја и слично, али има
телефонског рачуна јер би се радило телефонско испитивање. Оквирно колико 3
људи може да потроши телефона за 2 дана је око 1000 динара.

3.3. Опрема, инструменти и потрошни материјал

Опрема, инструменти и потрошни материјали – потребно је да анкетари седе за

компјутером и да са белих страна проналазе бројеве телефона и позивају их.
Потребно је 3 компјутера и 3 телефонске линије. Од потрошног материјала, ту су
одштампани мерни инстументи. 100 одштампаних листова са предвиђеном скалом
процене би коштало око 150 динара.
 18

3.4. Трошкови начина презентације резултата истраживања

Особе које би анкетирале би могле и да уносе податке. Процењујем да је једна особа

и једна дневница за то сасвим довољна, односно да је трошак уноса података 1000
динара. Анализу бих сама радила тако да нема додатног трошка.

3.5. Финансијски предрачун трошкова истраживања

Трошкови презентације резултата – прављење презентације у Power Pointu и слање у

електронској форми заинтересованим читаоцима, тако да не би требало да постоји
трошак у овом делу.

Финансијски предрачун трошкова истраживања би износио по калкулацији: 8150

динара.
 19

ПРИЛОЗИ
 20

5.1.Скала процене – остваривање дечјих права у савременој породици

Добар дан,
Спроводим истраживање на тему остваривања дечјих права у савременој породици. Циљ
истраживања је сакупљање информација за потребе семинарског рада. Да ли бисте имали пар
минута за учешће у анонимном испитивању на ову тему? Сваки ваш одговор ми много значи.
Хвала Вам унапред на сарадњи.

Пол испитаника:
Женски пол
Мушки пол

Године старости испитаника

До 30 година
31-45 година
46-59 година
60 година и више
Редни Садржај тврдњи Уопште се Не слажем Неодлучан Слажем У
број не слажем се сам се потпуности
тврдње се слажем
1. Деца су заштићена од
напорног рада у породици
2. Деца су заштићена од
физичког, емотивног и
сексуалног злостављања у
највећој мери
3. У нашој породици дете
има право на своје
мишљење
4. У нашој породици дете
има право на заштиту
приватности
5. У нашој породици, дете
има сва права која су
прописана Конвенцијом
6. Конвенција о дечјим
правима постоји, али је
држава не спроводи у
мери у којој би требало
7. Држава штиту децу у
Србији према свим
тачкама Конвенције
8. Конвенција о дечјим
правима се успешно
спроводи у Србији
9. Дете је превише мало да
би одлучивало
самостално о себи и свом
 21

Редни Садржај тврдњи Уопште се Не слажем Неодлучан Слажем У

број не слажем се сам се потпуности
тврдње се слажем
животу
10. Дете треба упослити
кућним пословима од
најранијег периода
детињства
11. Детету је потребна строга
дисциплина и кажњавање
да би се добро васпитало
12. Дете не може да прича
шта оно жели јер је дете
13. Дете треба да слуша све
своје родитеље и поступа
у складу са њиховим
наређењима без
противљења
14. Све што родитељи раде је
у најбољем интересу
своје деце
15. Родитељи треба да
одговарају пред законом
уколико занемарују своје
дете
16. Сматрам да познајем
конвенцију о правима
детета

5.2.Кодна листа за скалу процене

Ознака обележја Врста обележја Скала мерења Модалитети обележја Кодови

Женски пол 1
Пол испитаника квалитативно номинална
Мушки пол 2
До 30 година 1
Године старости 31-45 година 2
Квантитативно ординална
испитаника 46-59 година 3
60 и више година 4
Деца су заштићена од Уопште се не слажем 1
напорног рада у Не слажем се 2
породици квалитативно ординална Неодлучан сам 3
Слажем се 4
У потпуности се слажем 5
Деца су заштићена од Уопште се не слажем 1
физичког, емотивног и Не слажем се 2
сексуалног квалитативно ординална Неодлучан сам 3
злостављања у највећој Слажем се 4
мери У потпуности се слажем 5
У нашој породици дете квалитативно ординална Уопште се не слажем 1
 22

има право на своје Не слажем се 2

мишљење Неодлучан сам 3
Слажем се 4
У потпуности се слажем 5
У нашој породици дете Уопште се не слажем 1
има право на заштиту Не слажем се 2
приватности квалитативно ординална Неодлучан сам 3
Слажем се 4
У потпуности се слажем 5
У нашој породици, Уопште се не слажем 1
дете има сва права која Не слажем се 2
су прописана квалитативно ординална Неодлучан сам 3
Конвенцијом Слажем се 4
У потпуности се слажем 5
Конвенција о дечјим Уопште се не слажем 1
правима постоји, али је Не слажем се 2
држава не спроводи у квалитативно ординална Неодлучан сам 3
мери у којој би требало Слажем се 4
У потпуности се слажем 5
Држава штиту децу у Уопште се не слажем 1
Србији према свим Не слажем се 2
тачкама Конвенције квалитативно ординална Неодлучан сам 3
Слажем се 4
У потпуности се слажем 5
Конвенција о дечјим Уопште се не слажем 1
правима се успешно Не слажем се 2
спроводи у Србији квалитативно ординална Неодлучан сам 3
Слажем се 4
У потпуности се слажем 5
Дете је превише мало Уопште се не слажем 1
да би одлучивало Не слажем се 2
самостално о себи и квалитативно ординална Неодлучан сам 3
свом животу Слажем се 4
У потпуности се слажем 5
Дете треба упослити Уопште се не слажем 1
кућним пословима од Не слажем се 2
најранијег периода квалитативно ординална Неодлучан сам 3
детињства Слажем се 4
У потпуности се слажем 5
Детету је потребна Уопште се не слажем 1
строга дисциплина и Не слажем се 2
квалитативно ординална Неодлучан сам
кажњавање да би се 3
добро васпитало Слажем се 4
Дете не може да прича Уопште се не слажем 1
шта оно жели јер је Не слажем се 2
дете квалитативно ординална Неодлучан сам 3
Слажем се 4
У потпуности се слажем 5
Дете треба да слуша Уопште се не слажем 1
све своје родитеље и Не слажем се 2
поступа у складу са квалитативно ординална Неодлучан сам 3
њиховим наређењима Слажем се 4
без противљења У потпуности се слажем 5
 23

Све што родитељи раде Уопште се не слажем 1

је у најбољем интересу Не слажем се 2
своје деце квалитативно ординална Неодлучан сам 3
Слажем се 4
У потпуности се слажем 5
Родитељи треба да Уопште се не слажем 1
одговарају пред Не слажем се 2
законом уколико квалитативно ординална Неодлучан сам 3
занемарују своје дете Слажем се 4
У потпуности се слажем 5
Сматрам да познајем Уопште се не слажем 1
конвенцију о правима Не слажем се 2
детета квалитативно ординална Неодлучан сам 3
Слажем се 4
У потпуности се слажем 5

5.3.База података
Редни
број
испитаника

Тврдња 10

Тврдња 11

Тврдња 12

Тврдња 13

Тврдња 14

Тврдња 15

Тврдња 16
Тврдња 1

Тврдња 2

Тврдња 3

Тврдња 4

Тврдња 5

Тврдња 6

Тврдња 7

Тврдња 8

Тврдња 9
старости
Године
Пол

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
 Тврдња 16
Тврдња 15
Тврдња 14
Тврдња 13
Тврдња 12
Тврдња 11
Тврдња 10
Тврдња 9
Тврдња 8
Тврдња 7
24

Тврдња 6
Тврдња 5
Тврдња 4
Тврдња 3
Тврдња 2
Тврдња 1
Године
старости
Пол
испитаника
Редни

100
број

.....
26
27

99
 25

ЛИТЕРАТУРА

1. Закон о раду, Службени гласник Републике Србије 24/2005.

2. Ковачек-Станић, Г.(2013). Породичноправни односи родитеља и деце
у Србији (Војводини) кроз историју и данас. Зборник радова Правног
факултета, Нови Сад. 47(2):107-129.
3. Конвенција о правима детета
4. Мишковић, М.. (2012). Методологија истраживања у образовању.
Педагошко друштво Војводине: Нови Сад.
5. Нешић, С., Јовић, Н. (2014). Заштита деце од насиља у школама.
Заштитник грађана и панел младих саветника, Саша Јанковић;
Београд.
6. Писарић, М. (2012).Правни оквири Европске уније у борби против
дечје порнографије на Интернету. Зборник радова Правног
факултета, Нови Сад, 46(2):471-487.