Погледајте дискусије, статистику и профиле аутора за ову публикацију на: хттпс://ввв.ресеарцхгате.

нет/публицатион/45785395

Утицај спољног предшколског окружења на физичку активност деце и излагање сунцу. Улога
вегетације, климе и географске ширине

Члан · Август 2010

Извор: ОАИ

ЦИТАТИ ЧИТА

3 1.302

11 аутора , укључујући:

Цецилиа Болдеманн Хенрик Дал

Каролинска Институтет Каролинска Институтет

57 ПУБЛИКАЦИЈЕ 1.261 ЦИТАТИ 46 ПУБЛИКАЦИЈЕ 1.279 ЦИТАТИ

ПОГЛЕДАЈТЕ ПРОФИЛ ПОГЛЕДАЈТЕ ПРОФИЛ

Нилда Цосцо Робин Ц Мооре

Државни универзитет Северне Каролине Државни универзитет Северне Каролине

25 ПУБЛИКАЦИЈЕ 557 ЦИТАТИ 38 ПУБЛИКАЦИЈЕ 972 ЦИТАТИ

ПОГЛЕДАЈТЕ ПРОФИЛ ПОГЛЕДАЈТЕ ПРОФИЛ

Неки аутори ове публикације такође раде на следећим пројектима:

Еколошко двориште у Вашингтону Погледајте пројекат

КИДСЦАПЕ И & ИИ Погледајте пројекат

Сав садржај који прати ову страницу отпремио је Хенрик Дал дана 24. априла 2014.

Корисник је затражио побољшање преузете датотеке.

 Превентивна медицина 42 (2006) 301 - 308
ввв.елсевиер.цом/лоцате/ипмед

Утицај предшколског окружења на физичку децу

активност и излагање сунцу

Цецилиа Болдеманн а, б, •, Маргарета Бленнов ц, Хенрик Дал а, Фредрика Мартенссон д,

Андерс Раусторп е, ф, Катарина Иуен г, Улф Вестер г
а Центар за јавно здравље, Окружно веће Стокхолма, Стокхолм, Шведска
б Одељење за науке о јавном здрављу, Институт Каролинска, Стокхолм, Шведска
ц Сацхс 'Цхилдрен'с Хоспитал, Стоцкхолм, Шведска
д Одељење за планирање пејзажа, Шведски универзитет за пољопривредне науке, Алнарп, Шведска
е Одељење за здравље и бихевиоралне науке, Универзитет у Калмару, Калмар, Шведска
ф Одељење за Неуротец, Институт Каролинска, Стокхолм, Шведска
г Шведска управа за заштиту од зрачења, Стокхолм, Шведска

Доступно на мрежи 30. јануара 2006

Апстрактан

Позадина. Физичке особине спољашњег окружења су важне за покретање здравог понашања код деце. Проучавали смо утицај спољашњег окружења на спонтану физичку
активност и изложеност ултраљубичастом (УВ) зрачењу код деце од 4 до 6 година у 11 предшколских установа у округу Стокхолм.

Методе. У мају - Јуна 2004. године, педометрија и мерење УВ зрачења обављено је на 197 деце из 11 предшколских установа у округу Стокхолм. Спољна окружења су се разликовала у
погледу вегетације, топографије, простора и образовања. Прикупљени су глобални подаци о УВ зрачењу, процењено слободно небо и површина тла. Забележени су долазак, боравак на
отвореном и на отвореном и одлазак. За анализу је примењена линеарна анализа мешовитих модела.

Резултати. У окружењу са дрвећем, грмљем и поломљеним тлом, средњи број корака / мин био је 21,5, а средња изложеност УВ зрачењу као уделу доступног УВ током игре
на отвореном 14,6%. У ограниченим срединама са мало вегетације, средњи број корака / мин био је 17,7, а средњи удео изложености УВ зрачењу 24,3% ( П. б 0,001, сирово).
Опсег корака / мин био је 8,9 - 30,0 (девојчице) и 8,8 - 37,2 (дечаци), опсег излагања УВ зрачењу 4 - 60% (нема разлике међу половима).

Закључак. Пространо предшколско окружење са дрвећем, грмљем и поломљеним тлом покреће физичку активност и пружа заштиту од сунца у игри на отвореном. Како многа деца
похађају предшколску установу, приступ таквим срединама се препоручује у архитектури заједнице. © 2005 Елсевиер Инц. Сва права задржана.

Кључне речи: Физичка активност; Излагање сунцу; Спољно окружење; Предшколска деца; Дозиметрија; Педометрија

Увод програми који се све више такмиче за ресурсе и пажњу (нпр. физичка
активност насупрот заштити од сунца). Међутим, прикладни физички
Улога подржавајућег окружења постаје све важнија као потенцијални квалитети спољашњег окружења имају позитиван утицај на оба ова
покретач здравог понашања у свакодневном животу, посебно код деце ( Отавска
понашања, не само у школским условима ( Грахн и сар., 1997; Болдеман,
повеља за унапређење здравља, 1986 ). Тако покренута понашања могу 2001; Болдеман и сар., 2004; Содерстром и сар., 2004 ).
обухватати циљеве неколико конвенционалних интервенција заједнице
Претпоставља се да се ниво физичке активности као дела животног стила
може утврдити већ у предшколском узрасту ( Национални центар за

• Аутор за. Центар за јавно здравље, Стокхолмско земаљско веће, кутија 17533, СЕ-118 91, превенцију хроничне болести и промоцију здравља, Центри за контролу и

Стокхолм, Шведска. превенцију болести, 1997; Лиценца, 2004 ). Недостатак простора и атрактивне
Адреса Е-поште: цецилиа.болдеманн@слл.се (Ц. Болдеманн). могућности за

0091-7435 / $ - видети насловну страну © 2005 Елсевиер Инц. Сва права задржана. дои: 10.1016 /

ј.ипмед.2005.12.006
302 Ц. Болдеманн и сар. / Превентивна медицина 42 (2006) 301 - 308
игра на отвореном која укључује физичку активност је, уз нездраву исхрану,
главни узрок прекомерне телесне тежине која се догодила 10 - 40% деце у
развијеним земљама ( Блаир и сар., 1994 ). Практично, сви здравствени ризици
повезани са прекомерном тежином (изузимајући ретке наследне услове) могу
се смањити физичком активношћу ( Блаир и Броднеи, 1999; Блаир и сар., 1994 ).
Међутим, омеђеним спољним окружењима недостаје широк пејзаж са дрвећем,
грмљем и поломљеним тлом, што је важно и као покретач телесне активности
мале деце и аутоматског заштитног понашања од сунца ( Болдеман и сар.,
2004; Фјортофт, 2000; Мартенссон, 2004 ). Претпоставља се да прекомерно
излагање ултраљубичастом (УВ) зрачењу сунца, посебно у детињству, узрокује
80 - 90% свих карцинома коже у западним друштвима ( Армстронг, 2004;
Армстронг и Крицкер, 1993, Светска здравствена организација, 1995 ). Поред
одеће и планирања активности на отвореном, сенка дрвећа је врхунска
заштита ( Светска здравствена организација, 1995; Диффеи и Ларко, 1984;
Парсонс и сар., 1998 ). Како многа деца похађају предшколске установе, њихова
спољашња околина може бити моћна одредница за смањење здравственог
ризика ако служе за промоцију физичке активности и заштитног понашања од
сунца. У мају - Јуна 2004. проучавали смо истовремени утицај различитих
предшколских средина на спонтану физичку активност деце и излагање сунцу.
Методе
Предшколска места и популација која проучава
У округу Стокхолм Н. 90% деце од 4 до 6 година похађа предшколску установу (2004) ( Национална
агенција за образовање, Шведска, 2004 ). За студију је одабрано 11 предшколских установа (ширина
положаја 59,2 ° - 59,5 ° Н). Избор је заснован на претходном искуству ( Содерстром и сар., 2004 ) и
информације локалних власти у вези са спољним окружењем и на тај начин одражавале су
предшколске топографије у округу. Може - Јун је изабран као критичан период за ризик од опекотина
од сунца. Осам локација ( Фиг. 1 , фотографије 1 - 8) имао је променљив приступ дрвећу, грмљу,
простору и положају популарних локација / конструкција за игру (осенчених / изложених сунцу), три
локације ( Фиг. 1 , фотографије 9 - 11) примењено образовање на отвореном при чему су деца готово у
потпуности на отвореном (укључујући оброке) у променљивом окружењу. Дозволу за студију
прибавили су Регионални етички комитет Стокхолма, укључене локалне власти и предшколске
установе и писаним путем информисане сагласности родитеља. Родитељи 199/268 деце која
испуњавају услове рођена 1989. и 1999. године (74%) дали су сагласност, родитељи 15 деце (6%)
одбили су учешће за своју децу, родитељи још 54 особе (20%) нису одговорили (три подсетника ). Сва
деца уз пристанак родитеља желела су да учествују. Двоје од њих је било одсутно током читавог
периода мерења, што је оставило 197 деце у анализи.
Поступци
Спољна окружења (плус суседна подручја места за образовање на отвореном) процењена су у
односу на особине за које је познато да покрећу децу на развојне и динамичке облике активирања ( Херрингтон
и Студтманн, 1998; Фјортофт, 2000; Мартенссон, 2004; Содерстром и сар., 2004 ). Поентиран је
потенцијал игре
1, 2 и 3 у односу на (и) укупну површину на отвореном: (1) мала ( б 2000 м 2), ( 2) средњи (2000 - 6000 м 2), ( 3)
велика ( Н. 6000 м 2); ( ии) обрасла површина (дрвеће, шипражје) и поломљено тло: (1) мало / непостојеће,
(2) б половина површине, (3) Н. половина површине; и (иии) интеграција структура за игру или других
дефинисаних подручја за игру са вегетацијом. Окружења са заједничким карактеристикама вегетације
дуж ивица у близини зграда и ограда и / или оскудна вегетација у близини грађевинских објеката /
површина су постигнута 1. Окружења са било којом од следећих карактеристика имају оцену 2: (а)
играће структуре / површине у близини дрвећа и шипражје или интегрисано у подручја са карактером
дивље природе или (б) отворени простори се налазе између структура / подручја за игру. Окружења са
ово двоје
критеријуми испуњени оцена 3. За класификацију пејзажа коришћене су редовне категорије ( Грахн
и сар., 1997; Фјортофт, 2000; Мартенссон, 2004; Содерстром и сар., 2004 ). Збир резултата из
окружења по локацији подељен је са 3 (места за образовање на отвореном са 6) и просечно
дихотомизован у анализи ( Н. 2 висока, б 2 ниска). Подаци о унутрашњим и спољним површинама (м 2)
су добијени од Одељења за инфраструктуру, Краљевског технолошког института у Стокхолму, и
одељења за извиђање земљишта и архитектонско планирање укључених власти. За даљу процену
примењене су ваздушне фотографије. У односу на измерене средње УВ изложености, удео (%)
видљивог слободног неба одређен је фотографијом неба рибљим оком из свих инсталација
игралишта, а просечни удео слободног неба израчунат из свих погледа игралишта по локацији ( Гриммонд
и сар., 2001 ).
Деци су одмерена и измерена и индекс телесне масе (БМИ) класификован према Цоле-овој
скали ( Цоле и сар., 2000 ) (прекомерна тежина и гојазност -
да не). Родитељи су добили упитник (без одговора: 2%) који је тражио: узраст детета (година / месец
/ дан), оцену детета о предшколском узрасту (осећа се веома пријатно / пријатно / мање пријатно),
број одраслих у домаћинству, слободно време временске активности које укључују физичку
активност (да / не), време проведено на отвореном уобичајеном недељом (сати), боравак на
отвореном без друштва одраслих (да / не), начин превоза до предшколских и свакодневних
активности, нпр. куповина (ходање / вожња бициклом / баги) / лифт аутомобилом / бициклом / јавним
превозом увек или често / понекад / ретко / никад), трајање превоза до предшколске установе
(минуте), присуство (дани / недеља, сати / дан), време за спавање, време буђења, недоношчад (не /
да, недеље), дуготрајне / хроничне болести (не / да, болест), образовање родитеља и занимање
(национални стандардни социо-економски назив, СЕС) ( Шведска социјално-економска
класификација, 1984 ). Особље је одговорило на полуструктурирани упитник о окружењу за игру у
затвореном у вези са физичком активношћу и на отвореном у вези са физичком активношћу,
вегетацијом (дрвеће, шипражје), излагањем сунцу и вјетровитости (врло добро / добро / лоше / врло
лоше), популарним локацијама за игру, политиком за рутине и правила и образовање. Сви чланови
особља ( н = 68) вратио упитник. Оба упитника су потврђена и тестирана на поузданост ( Содерстром
и сар., 2004 ). Недељу дана пре почетка мерења (12 школских дана, 24. маја - 9. јуна 2004.), особље
на свакој локацији добило је упутства у вези са управљањем педометријом и дозиметријом,
вођењем боравка у природи и на отвореном и начином категоризације временских прилика ујутру и
увече. Саветовано им је да студија не омета дневне рутине на себе или на децу, осим активности
које су директно повезане са администрацијом саме студије. За мерење физичке активности ( Цасперсен
и сар., 1985 ), деца су носила Иамак Дигивалкер СВ-200, МЛС 2000 педометар ( Цроутер и сар., 2003;
Сцхнеидер и сар., 2004 ), педометрија се препоручује због прекида дететових образаца физичке
активности ( Баилеи и сар., 1995 ) и према консензусним препорукама ( Америчко Министарство
здравља и социјалних услуга, 1996; Ровландс и сар., 1997 ). После контролисаног теста мућкања ( Винцент
и Сидман, 2003 ), педометри су били запечаћени и причвршћени за широке памучне траке које су
биле чврсто везане око струка, а педометар је био причвршћен изнад десне кости кука. Записано је
бројање корака, педометри се ресетују сваког дана у време одласка. За лично мерење еритемско
ефикасног УВ зрачења, полисулфонски дозиметар ( Диффеи, 1984; Херлихи и сар., 1994 ) био је
закачен за врх десног рамена. Дозиметри су добијени од Регионалног одељења за медицинску
физику, Општа болница Невцастле, УК и тамо су анализирани након излагања. Педометри и
дозиметри држани су преко ноћи у предшколској установи, примењени по доласку и одвезани /
отквачени у време одласка. Доласци, боравци на отвореном / затвореном, ванредне активности,
време одласка и одсуства били су обрачунавани сваког дана за свако дете. Присуство на
интернетским страницама кретало се између 67 и 94%, а дневно 70 - 88%, ≥ Измерено је 90% деце ≥ 5
дана (педометрија и дозиметрија). Одсуство је било због одмора, непуног радног времена
родитеља, школског распада брата и сестара током лета и болести.
Сви дозиметри су враћени нетакнути. Тачност типа дозиметра потврђена је свакодневним
мерењем глобалног УВ зрачења дозиметрима на крововима три локације, по једна у јужном,
централном и северном делу округа Стокхолм. Ова мерења су проверена на валидираном
инструменту за надзор УВ на централном месту ( Вестер и сар., 2002 ) и прорачун модела преноса
зрачења (РТ) на основу полусатних сателитских података (укупни озон и забележени временски
услови) које је обезбедио Заједнички истраживачки центар Европске комисије, Испра, Италија, за
координате три локације ( Вердебоут, 2005 ). РТ подаци служе за изражавање доступног глобалног
УВ зрачења. Предшколске установе налазиле су се на или близу било које од три координате.
 Ц. Болдеманн и сар. / Превентивна медицина 42 (2006) 301 - 308 303

Слика 1. Зрачне фотографије 11 предшколских установа у студији, округ Стокхолм 2004.

304 Ц. Болдеманн и сар. / Превентивна медицина 42 (2006) 301 - 308
Процена и статистичка анализа
Подаци о појединачној изложености УВ дозиметру изражени у Ј / м 2 ( ЦИЕ, 1998 )
били повезани са доступним глобалним УВ зрачењем током радног времена предшколског узраста (6.30
ујутру - 18.30) и доступном глобалном УВ зрачењу током боравка на отвореном (у даљем тексту „ спољна УВ
фракција ”) за свако дете. Бројање педометрије изражено је као број корака / мин за контролу присуства ( Тудор-Лоцке
и Миерс, 2001 ). Бројање неисправних дана ( б 5 корака / мин) ( Рове и сар., 2004 ), мало чешћи у почетку и
ретки током остатка периода мерења, елиминисани су из анализе (9% дневног броја). Узорак и учесталост
броја погрешака током времена били су слични за све локације. Просечни удео времена на отвореном је
израчунат по детету и за сву децу на свакој локацији. Коефицијенти корелације унутар класе израчунати су
узимајући у обзир варијације у корацима / мин и УВ фракцију на отвореном између и унутар предшколских
установа за категорију животне средине, образовање на отвореном, присуство на терену и слободно небо.
За биваријантну анализу повезаности променљивих у односу на број корака / мин, примењени су следећи
статистички тестови: т тест (категорија околине, пол, дихотомизовани БМИ, боравак на отвореном без
компаније за одрасле, активности у слободном времену које укључују физичку активност, образовање на
отвореном), Кендаллов коефицијент тау-б корелације (површина на отвореном и на отвореном, старост 4,5
године - 6,5 година у шестомесечним периодима, похађање дана у недељи, време проведено на отвореном
уобичајеном недељом, здравље детета према наводима родитеља, социоекономски стандард детета према
образовању мајке и према највишем образовању родитеља) и Пеарсонов коефицијент корелације (БМИ ,
боравак на отвореном, присуство на локалитету, индивидуално присуство). Значајно повезане променљиве
су заједнички тестиране линеарном анализом мешовитих модела. Ове променљиве су унете у једначину, а
затим узастопно уклоњене (критеријум за уклањање
П. ≥ 0,05), највиша П. вредност која се прво узима у обзир за уклањање итд т
тест је такође примењен за испитивање значаја разлика у броју корака и УВ фракцији на
отвореном за две категорије животне средине у студији. Ниво значајности П. б Примењено је
0,05. За анализу је коришћен статистички софтвер СПСС (СПСС Инц., 2000).
Резултати
Услови животне средине
На почетку и на крају мерног периода време је било облачно и кишовито, са
ведрим небом или променљивом облачношћу између. Температуре су варирале
између 8,6 ° и 25,3 ° Ц. Расположиво УВ зрачење током радног времена
предшколских установа (читав период) варирало је између 29.000 и 32.000 Ј / м 2 ( дневна
значајно повезане са излагањем УВ зрачењу: слободно небо, категорија околине,
варијација 1200 - 3700 Ј / м 2). У окружењима са високим резултатом (5 локација),
удели слободног неба износили су 25 - 55%, у окружењима са слабим резултатом
(6 локација) 43 - 86% ( Табела 1 ). Вањске површине су се кретале између 280 и
11.871 м 2, унутрашње површине 100 - 600 м 2 Процене особља о објектима за игру
на отвореном биле су позитивно и значајно повезане са категоријама околине
(нису приказане). Све локације имале су потпуно особље (1 радна снага / 5 - 6
деце) осим на локацији 2 током 3 дана мерења.
Социометријски и антропометријски подаци учесника
Деца су имала 4,5 године - 6,5 година на мерењу.
Седамнаест посто ( н = 34) су имали прекомерну тежину / гојазност (деца са школовањем на
отвореном: 11%, остала: 19%), 79% је похађало предшколску установу 5 дана недељно, 4% ≤
3 дана у недељи и потрошило је 88% ≥ 30 х / недељно у предшколској установи. Трећина
мајки је имала постдипломско образовање и оба родитеља у половини домаћинстава.
Према родитељима, сва деца, осим једног детета, осећала су се пријатно или веома
пријатно у предшколској установи, 17% је живело у једнородитељским домаћинствима.
Трајање спавања је било 8,5 - 12,0 х, 90% спава ≥ 10 х / ноћ. Пет посто је рођено пре
термина, 9% је патило од дуготрајних /
хронична болест (претежно астма, алергије). Тридесет један проценат ( н = 61) ходао
често / увек до предшколске установе ( б 15 минута, осим у једном случају) и у
свакодневним активностима (нпр. Куповина). Скоро половина ове деце ( н = 25/61, 13%
од укупног броја) који се баве слободним активностима које укључују физичку
активност.
Скоро сва деца (95%) су потрошила ≥ 1 х на отвореном у обичну недељу.
Више од половине није смело да самостално излази на слободу када се налази кући,
због младих година и опасног саобраћајног окружења.
Бројање корака
Варијабле предшколског нивоа објасниле су 19% варијација у броју
појединачних корака (незначајно). У биваријантној анализи, три променљиве су
значајно повезане са бројем корака / мин: категорија околине, присуство на
локацији и образовање на отвореном ( Табела 2 ). Број корака / мин био је
генерално већи ( П. б 0,001) код дечака (распон 8,8 - 37,2) него код девојчица
(распон 8,9 -
30,0) ( Табела 1 ), у просеку 18,0 за девојчице и 20,9 за дечаке ( Табела 2 ). Активности
на отвореном и слободно време које укључују физичку активност позитивно су
повезане са бројем корака / мин код девојчица ( П. б 0,01). Старост је била позитивно
повезана са бројем корака дечака ( П. б 0,05) ( Табела 2 ). Бројање корака по кишном
времену смањено на веб локацијама за образовање на отвореном ( П. б 0,05), али не и
у другима (није приказано). Када су заједнички анализирани у линеарном мешовитом
моделу, категорија пола и околине и даље је значајна. Модел је проценио да је висока
оцена околине повећала број корака за 3,6 корака / мин или 20% са 17,7 на 21,3 корака
/ мин ( П. б 0,001).
УВ изложеност
Објашњене варијабле предшколског нивоа 64% ( П. б 0,05)
варијација у појединачном УВ излагању. Средњи удели изложености слободном небу и
УВ-у корелирали ( р = 0.69, Слика 2 ). У биваријантној анализи, четири променљиве су биле
присуство међу локацијама и образовање на отвореном. Када се заједнички анализирају у
линеарном мешовитом моделу, слободно небо је остало значајно ( б 0,001). Дневна
изложеност УВ зрачењу кретала се између 74 и 292 Ј / м 2, односно често Н. 200 Ј / м 2 еритемско
ефикасно УВ зрачење, еквивалентно 1 минималној дози еритема за кожу осетљиву на
сунце (тип коже И). Излагање УВ зрачењу није било повезано са полом или узрастом.
Фракције излагања УВ зрачењу доступне у 6.30 ујутру - 18.30 су била 2 - 10%, УВ фракције на
отвореном 10 - 38% (значи сајт, Табела 1 ). Отворене УВ фракције биле су ниске на
локацијама са високим категоријама животне средине. На местима изложеним сунцу 6 и 7,
УВ фракције на отвореном биле су високе, али апсолутне УВ дозе мале због кратког
боравка на отвореном. Излагање УВ зрачењу на локацијама за образовање на отвореном
(9 - 11) били високи, иако су УВ фракције на отвореном биле ниске ( Табела 1 ).
Дискусија
Открили смо истовремени утицај предшколског спољашњег окружења на број
дечјих корака и изложеност УВ зрачењу. У овој студијској групи, категорија високе
животне средине могла би дати 1500 -
2000 више корака и смањи УВ излагање за 50 - 100 Ј / м 2 / дан код детета које борави 7
сати у предшколској установи и проводи пола времена
29.368
и1
в .8 , енткатегорија 16 13 11 18 14 ( Пре нове ере
с,
као си 5 7 9 6 6 9 н
= ој а
о тес н
Ј / м бсерве 6
1с д
4, 1
4) учесника

(2 ,
сајт д7
бити ,8
сајтови
22 11 14 22 16 13 22 15 25 30 ( н А.
9
10), тв с = лл
ек (Н. 199)
ео 2, Корак
н ри
31,654
гн н
иг
рлс 1. = броји / м
5, сајтови
а6 (16.3 (1
- 1 (14.2 (1
- 1 (1 ( (14.1 (1
- 1 (12.2 (8
- 1 (11. (1 1 (12. (1 14 (1 ( (1 (1 17 (18.0 (1
- 2 (Ц (р ав стр С.
Ј/м н):
д
59 28 6 1 25 1 25 .9.55(16 (1
81 46 1 , 7 1 26 0 2 0 30 И ае ер т е
- 7 .5. . 0 7 2 - ,, 9 - ,,
Корак .5. 7 .46.- .5. 0 .2. 5 .4. 0 )н стр
5. 6 3 7, 9 .8,, 1 - 45 73 ге ар м
- - - - 21.2 -- - - -- - - девојке рачунати
( 2б
тако 1 23.1) 23.5) 22.9) 24,9) 25.5) 30.0) 17.0) 18.4) 19.1) 21 2 21.5) 18,6 17. 20 23 2 21.6))2 21.9) 24.5) ) ге инуте, у
то је ц , 2
е. унци / м
) .9.5 0
, .1,3 ,8 и
2,
9), 9, ан ) 1) ) ) 3) ) 8)
У
29,917 В.
уд (20.0 (1
- 2 ( 13.6 (20.3 (1
- 2 (14.8 (1
- (1 (1 15.6 (1 (1 2 2 (1( 2 1 (2 ( ( (1 (2 (Ц (рап
10 8.
11 7 1 (9 . 8 . 8 - 63 2 0 856111( ,8 аве С.
И) не р
те изложености
17.7, .0. 6 7 - .7. 9 .3 4 3.7. 2- .569 0 . 3.42.- ,,.
8 30,,
9569
0.18, 8 1 0 (22(1- 62 .9,5,528.5.5. 308 стр
- - - - - - - -- - -- --
о) еиц гм не
бодовање 17.5) 17.2) б нпр. ар
Ј/м 23.1) 27.0) 27.5) 27.6) 22.0) 30.0) 17 2 27.6) 27. 30 3 25 3 22 22 29 3
2,9) 2 5 ,5 2 г. уу
надмашити 2 .4.0 4) . .2,
4 .1 .7 7 , .37 . с те н
т
(2 ) 3) 2) ) 9) ))) )0 ) ) 2) , а
сајтови ,
распони
о .6
р, (1689(8
- 1 (1 23 1 (( (1741(1
-2 (5 ( (1 (2 1 (2 ( (174 (3 2 1 (7( 1 ( (1026(2
- 1 (домет) Је
раздобље, Д.
У си /мп
Икс
4.5 9 9 (1 9 2 26 7 12 064 20 32 21 оси
В те 0 8 95 44 91 4 65 6 2 47 28 64 9 7 4 3 8 6 2 7 3 65 7 8 5 8 - - 9 51 1- 74 -75723954(1
1 97
1 4 23 7 36 0 2о
5 - 4 76 0-5 - - - 7-6 - - - , м а
и разломци 3664) - - - 3664) 84 1 - - 41 - 14 2 1880) тс н
с 2281) 2790)3209) 34 2713) 12 26 23 1295)
оу е д
језгри
59 00 85 91 00 74 (Ц. тр
просек
ае те
самопоуздање
8), 76 0 ) 26) 97 0 9 3) 92 15 89 И)
л р
0 56 5) 05 32 )0 )
))) ))) ))) ))) све
и
2.3): корак
24,3% б
29.804

(177 -(119 2 (( (214 -(5 2 (6 (3 8 (( ( (Ц (р Ј/е Д. између

(сирови унтс / м 28 6 1 1 27 4 2 (( 3 8 29 9 86 9 7 5 3 (1 (5 115
(2 4(152 (2
6 3( 40 85 9 0 - - 1 00 8- -240404
1 7 13 (0 6 1 (2 1 9 (6 1 9 560 4 Ја сам кп о
цо 7832-2 - -- 42 -- )н 2о сим
Ј/м - -- - 453) 98 1 -- -- 3 -- 11 1 аг као што
валс,
215) 305) 26 2 34 324) 12 34 3 24 10 12 ле
л) ву етер
е, 54 ) 53) 93 80 9 5) 57 35 ер
89 16 69 88 10 0) 47 ) 7) ре
(2 П. ) 9) ))) ))) ) 1) ))) ))) а/ и
сајтови гд
б е аи
0 ин 95
6 .02
и 01 (9 (8 9 (8 (9 (9 ( (3 (3 (1 ( ( ( (Ц а
1 .5, на отвореном
6 8 7 7 7 2 2 8 95 - 55 22 27 992 3 (2 8( 1 39 42 ((3
7 654 4 (0 5 ( 4 - 1 4 (3 5 45 (5 1 1 2 44 (3 (21 4 992 рацтиутдо самопоуздање
). И в ат (ф О%
прес
-- - - - - - -- - - -- - -- - - -- ) ер
7) 98 1 96 1 98 1 41 5 23 35 3 62 6 57 56 7 46 5 44 5 аа
71 75 лл гец на или
(Е. ) 00) ) 00) ) 00) ) 8) ))) ) 8) ) 6) ))) ) 3) )6 ) ) 6) б хоол,
(домет)
уропејски
% остани
У )
В. интервалима
разломци

Ц.
ом (1 (8 1 (1 (1 1 (1 (8 1 0 - - 0 2 0 3 3 (3 (1 3 (1 (1 2 ( (Ц ав (% УО
-6 498 8 2 0 (2 (2 ( 0 1 43 2 (2 2 3
((1- 12 7(
2
1 - -2 5 1 (1 51 01 7(411- (1
3 (8 1 3-- 4
-- - -- -- - - - -- - И) ер) В ут (Ц.
м
14.6 11 14 1 12 43 6 22 2 27 3 31 3 3 4 20 3 13 12 аа, фд ц И)
иссион'с 16 82 0) 5) 67 50 лл ге ар о
))) ) 6) ))) ) 0) )9 ) ) 4) ) 5) ) 3) ))) ))) цо
тр
(домет) ион
%
,
Џоинт ниско
енвиронмент
Р. (5 ( 3 6 (7 ( 4 8 (6 ( 1 9 (6 ( 1 7 (2 (1 2 (3 ( 1 5 8 (1 (( 2 - 0 6 ( 1 7 4 ((2 5 ( 3 ( 1 4 3 (( 14 просек
6.30 У (% Е
есеарцх - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - В) кп
7) 12) 10 1 11 1 9) 12 3 6)) 9 13 1 9) 14) 6) 10 58 4) 6) рад цо
)) 3 ))) сам с
енткатегорија ) 1) ) 6) ) ) 4) ) од у
и
у а ре
Ц.
.
(домет)
- ВФ
ентре). 6 ио на располагању
ракција
.3н
0
(Ц. стр.
м
сајтови И)
.
све ),ц
306 Ц. Болдеманн и сар. / Превентивна медицина 42 (2006) 301 - 308

Табела 2

Варијабле са значајном биваријантном повезаношћу са бројем корака / мин (ниво значајности 5%), укључујући променљиве са значајном повезаношћу само за један пол

Независна варијабла Број корака / мин; значити ( н, 95% ИЗ) Сва

деца Девојке децаци

Варијабле предшколског нивоа

Ниска категорија животне средине 17,7 (97, 16,8 - 18.6) 16,9 (46, 15,8 - 18.0) 18,4 (51, 17,0 - 19.9)
Категорија високе животне средине 21,6 (100, 20,6 - 22.5) 19,4 (39, 18,0 - 20.7) 23,0 (61, 21,8 - 24.2)
Унутрашња површина, 100 - 175 м 2 а 18,2 (41, 16,8 - 19.5) 16,5 (14,14,1 - 18,9) 19,1 (27, 17,4 - 20.7)
Унутрашња површина, 260 - 300 м 2 а 19,5 (59, 18,1 - 20.8) 17,3 (27, 15,8 - 18.7) 21,4 (32, 19,4 - 23.4)
Унутрашња површина, 450 - 600 м 2 а 20,4 (50, 18,8 - 22.1) 18,4 (25, 16,8 - 19.9) 22,5 (25, 19,7 - 25.3)
Образовање на отвореном 20,4 (47, 19,1 - 21.7) 19,8 (19, 17,8 - 21.8) 20,7 (28, 18,9 - 22.6)
И образовање на отвореном и у затвореном 19,4 (150, 18,6 - 20.3) 17,5 (66, 16,6 - 18.5) 21,0 (84, 19,7 - 22.2)
Пет локација са најнижом стопом посећености броје кораке (60 - 75%) б 17,8 (83, 16,7 - 18.9) 16,8 (40, 15,5 - 18.1) 18,8 (43, 17,1 - 20.5)
Шест локација са највећом стопом посећености броје кораке (76 - 93%) б 21,0 (114, 20,1 - 21.9) 19,1 (45, 18,0 - 20.2) 22,2 (69, 21,0 - 23.4)

Променљиве повезане са појединачним

Пол, девојке 18,0 (85, 17,2 - 18.9)

Пол, момци 20,9 (112, 19,9 - 21.9)
Старост, 4,5 године 18,1 (37, 16,9 - 19.3) 17,0 (16, 15,4 - 18.60) 19,0 (21, 17,2 - 20.7)
Старост, 5,0 година 18,9 (56, 17,8 - 20.1) 18,2 (28, 16,7 - 19.7) 19,7 (28, 17,9 - 21.5)
Старост, 5,5 година 21,3 (51, 19,7 - 22.9) 19,3 (18, 17,0 - 21.6) 22,4 (33, 20,2 - 24.6)
Године, 6,0 - 6,5 година ц 19,9 (53, 18,4 - 21.4) 17,6 (23, 2,76 - 19.4) 21,7 (30, 19,6 - 23.9)
Учествује у слободним активностима које укључују физичку активност 20,5 (80, 19,3 - 21.7) 19,0 (37, 17,7 - 20.3) 21,8 (43, 20,0 - 23.7)
Не учествујте у слободним активностима које укључују физичку активност Боравак на отвореном 18,9 (109, 18,0 - 19.8) 17,2 (46, 16,0 - 18.3) 20,1 (63, 18,9 - 21.4)
(%) б средња вредност (45,88%) б
19,2 (98, 18,2 - 20.2) 17,4 (44, 16,2 - 18.7) 20,6 (54, 19,1 - 22.0)
Боравак на отвореном (%) ≥ средња вредност (45,88%) б 20,2 (99, 19,2 - 21.2) 18,7 (41, 17,4 - 19.9) 21,2 (58, 19,8 - 22.7)
Стопе посећености бројања корака (%) б средња вредност (81,82%) б 18,9 (92, 17,9 - 19.9) 17,6 (38, 16,1 - 19.2) 19,8 (54, 18,4 - 21.2)
Стопе посећености бројања корака (%) ≥ средња вредност (81,82%) б 20,3 (105, 19,4 - 21.3) 18,4 (47, 17,4 - 19.3) 21,9 (58, 20,4 - 23.4)

Просечан број корака / мин, број деце ( н) и 95% интервали поверења (ЦИ) за сву децу и према полу, Стоцкхолм, 2004.
$ Следеће променљиве нису показале значајну биваријантну повезаност са бројем корака / мин: спољна површина (три категорије), унутрашња површина (три категорије укључујући локације 9 - 11), трајање сна, похађање

предшколских дана / недеље, похађање предшколских сати / дан, време проведено на отвореном уобичајеном недељом, боравак на отвореном без друштва одраслих (да / не), индекс телесне масе, индекс телесне масе

категорисан (гојазни / прекомерна тежина у односу на остале), здравље детета према родитељу, пријевремено рођење (да / не), социјално-економски статус из образовања мајки, социо-економски статус са највишим нивоом

образовања у домаћинству.
а Изузимајући локације са образовањем на отвореном, локације 9 - 11.

б Повезивање са бројем корака / мин израчунато је са стопом посећености локације (%), боравком на отвореном (%) и појединачном стопом посећености (%) као континуираним променљивим.

ц Седмеро деце старости 6,5 година је склопљено са шестогодишњацима.

на отвореном. Процена слободног неба показала се обећавајућом за верификацију
заштите животне средине од сунца, иако се нису узимале у обзир фреквенције којима
се користе инсталације за игру. У смислу
уопштавања, удео слободног неба био је једини значајан предиктор животне
средине пронађен за УВ излагање. У овој студији, високи резултати из
окружења увек су укључивали висок степен обрасле површине (дрвеће и
грмље које је директно повезано са делом слободног неба) и због тога би се
очекивало да смањи изложеност УВ-у, под условом да је овај услов испуњен.
Такође се мора нагласити да излагање УВ зрачењу није предиктор броја
корака или обрнуто. Педометрија није претходно тестирана на деци млађој од
4 године - 5 година старости, али број корака у нашој студији одговара ранијим
налазима већег броја дечака него девојчица за сличне нивое ( Рове и други,
2004; Тудор-Лоцке и сар., 2004; Винцент и сар., 2003 ). Повећан број корака
због реактивности ( Оздоба и сар., 2004 ) били мало вероватни током 12 дана
мерења и утицали би на сву децу на исти начин.

У овој студији морају се узети у обзир одређена ограничења. Педометрија

(упркос ваљаности високих критеријума наспрам акцелерометрије) ( Тудор-Лоцке и
сар., 2002 ) не мери интензитет активности у смислу потрошње калорија нити
региструје вожњу бициклом (бицикли су се ретко користили) или љуљање које је
можда имало потцењену физичку активност на местима са замахом (све осим 3 и
6). Случајне варијације у погледу индивидуалне унутрашње покретљивости чине
друге неконтролисане факторе. Неочекиване инциденце (главна компликација која
Слика 2. Средња спољна УВ фракција (%) у предшколским установама наспрам слободног неба (%) у предшколским

установама, округ Стокхолм, 2004. Процењена једначина линеарне регресије: УВ фракција на отвореном (%) = 1,01 + 0,35 се односи на неексперименталне
* слободно небо (%). Р. 2 = 0,69 ( П. вредност б 0,01).
 Ц. Болдеманн и сар. / Превентивна медицина 42 (2006) 301 - 308
студије под теренским условима) ометале су студију, утичући на резултате без
повезаности са физичким окружењем: локација 2 је имала недостатак особља током
3 дана мерења (једна радна снага са пуним радним временом / 12 деце),
ограничавајући активности на песковите сандучиће за надзор најмањих деца. Деци
која су проучавана речено је да остану у видном пољу због чега је број корака опао за
више од трећине. На локацији 6 повољне околности дале су време за честе шетње
(обично предвиђене 1 - 2 седмице) до оближњег гаја, што такође може делимично
објаснити ниску изложеност УВ зрачењу на том месту. Коначно, идентификована су
дневна правила и рутине са особљем које регулишу ниво активности деце који су
можда смањили број корака на локацијама 8 и 10. Обрнуто, либералне рутине у
затвореном са дечијим нивоима активности деце који су више саморегулирани можда
су допринеле великом броју корака на локацији 1 Међутим, ни на једном месту
особље није активно учествовало у играма на отвореном.
Отприлике половина предшколских установа у нашем регрутном подручју
процењује се да имају спољно окружење са богатим могућностима за
побољшање. У архитектонском планирању предшколског окружења на
отвореном, процена слободног неба може као рачунарски алат имати
потенцијал за предвиђање заштите од сунца. Наша мерења била су ограничена
на 12 летњих дана. Претходна запажања указују да ће разлике у физичкој
активности услед спољашњег окружења вероватно бити израженије током
осталих сезона, посебно пролећа и јесени ( Содерстром и сар., 2004 ).
Побољшано спољно окружење би тако могло да подразумева још корисније
ефекте у погледу физичке активности него што је наведено у нашој студији.
Даље, за узорак извучен из подешавања у предшколским срединама са још
мањим површинама, већа диференцијација на доњем крају скале вероватно би
донела још већи утицај у погледу различитог броја корака. Озбиљност
пандемије гојазности код деце захтева било какву акцију за њено сузбијање.
Знатан трошак енергије може се приписати термогенези активности без
вежбања, тј. Физичкој активности на путу ( Левине, 2004 ). Иако би боравак на
отвореном промовисао такву физичку активност код деце ( Содерстром и сар.,
2004; Фјортофт, 2000; Херрингтон и Студтманн, 1998; Мартенссон, 2004 ),
продужени боравак на отвореном често подразумева ризик од опекотина од
сунца. У нашој студији, две предшколске установе са окружењем изложеним
сунцу (и малим бројем корака) често су држале децу у затвореном за сунчаних
дана. Таква окружења би према томе могла да буду обесогена. Наша студија
даје наслутити да су процена и побољшање окружења алат за повећање
физичке активности и пружање додатне заштите од опекотина од сунца и да се
недостаци у животној средини могу лако исправити, што показују два примера
овде: На локацији 3 ( Фиг. 1 , фотографија 3), ограђена површина била је
премала да би изазвала велику физичку активност, упркос окружењима која би
је иначе позивала. Укључивање гаја поред зграде повећало би број корака без
повећања изложености УВ зрачењу. На локацији 5 (слика 5), атрактивне
љуљашке на сунцу биле су очигледни узрок високог излагања УВ зрачењу.
Засјењене љуљачке би по свој прилици нормализовале излагање УВ зрачењу
без смањења физичке активности. На нижим географским ширинама од
Стокхолма, заштита од сунца у окружењу пружила би додатне могућности за
физичке активности на отвореном са мањим ризиком од опекотина, јер креме за
сунчање нису увек поуздане у заштити
307
( Аутиер и сар., 1999 ). Када је модификација природног окружења тешка или
неизводљива, игралишта / површине са уграђеним хладом могу бити
атрактивна опција за заштиту од сунца и промоцију физичке активности.
Будуће студије целог дана којима се мери физичка активност деце пружиће
могућности за даљу процену значаја предшколског окружења у односу на
препоручени ниво физичке активности ( Оздоба и сар., 2004; Риссанен и
сар., 2003; Сарис и сар., 2003 ).
Мерење спољашњег окружења је подручје текућих истраживања, које
до сада указују на то да приступ пространим окружењима са дрвећем,
шикаром и поломљеним тлом (и / или уграђеном сенком, где је то
потребно) треба да буде интегрисан у распоред предшколских установа
кад год могуће. У комбинацији са напретком у планирању заједнице и
саобраћаја и развојем алата за брзу, практичну и јефтину процену
окружења и употребе земљишта, архитектура заједнице би могла снажно
да допринесе промоцији заштите деце од сунца и физичке активности у
облику независне мобилности .
Захвалнице
Студију су финансирали Центар за јавно здравље, Окружно веће
Стокхолма, Шведско веће за животну средину, пољопривредне науке и
просторно планирање и Шведска управа за заштиту од зрачења. Такође
желимо да изразимо захвалност деци, њиховим родитељима и особљу
предшколских установа које су нам пружиле податке високог квалитета.
Референце
Армстронг, БК, 2004. Превенција рака коже. Поглавље 6: како излагање сунцу
узрокује рак коже: епидемиолошка перспектива. Клувер Ацадемиц Публисхерс, стр. 89 - 116.
Армстронг, БК, Крицкер, А., 1993. Колико меланома узрокује сунце
изложеност? Меланома Рес. 3 (6), 395 - 401.
Аутиер, П., Доре, ЈФ, Негриер, С., Лиенард, Д., Паниззон, Р., Лејеуне, ФЈ,
Гуггисберг, Д., Еггермонт, АМ, 1999. Употреба креме за сунчање и трајање излагања сунцу: двоструко
слепо, рандомизирано испитивање. Ј. Натл. Цанцер Инст. 91 (15), 1304 - 1309.
Баилеи, РЦ, Олсон, Ј., Пеппер, СЛ, Порсзасз, Ј., Барстов, ТЈ, Цоопер, ДМ,
1995. Ниво и темпо дечијих физичких активности: опсервациона студија. Мед. Сци. Спортс
Екерц. 27 (7), 1033 - 1041.
Блаир, СН, Броднеи, С., 1999. Ефекти физичке неактивности и гојазности на
морбидитет и морталитет: тренутни докази и питања истраживања. Мед. Сци. Спортс Екерц. 31
(11 допуне), С646 - С662.
Блаир, СН, Воод, ПД, Саллис, ЈФ, 1994. Истраживање превенције болести у НИХ:
дневни ред за све. Радионица Е: физичка активност и здравље. Прев. Мед. 23 (5), 558 - 559.
Болдеман, Ц., 2001. Стратегије превенције. Навике сунчања и рак коже - Ан
акциони план (шведски). Окружно веће Стокхолма, Стокхолм, стр. 71 - 78.
Болдеман, Ц., Дал, Х., Вестер, У., 2004. Шведска предшколска деца УВ-
излагање зрачењу - Поређење између два спољна окружења. Пхотодерматол.
Пхотоиммунол. Фотографисано. 20 (1), 2 - 8.
Цасперсен, ЦЈ, Повелл, КЕ, Цхристенсон, ГМ, 1985. Физичка активност,
вежбање и физичка спремност: дефиниције и разлике за истраживање у вези са здрављем. Реп. О
јавном здравству 100 (2), 126 - 131.
ЦИЕ: „ Референтни акциони спектар еритема и стандардна доза еритема ”,
Међународна комисија за осветљење, Стандард ЦИЕ С 007 / Е-1998. Централни биро ЦИЕ,
Беч, Аустрија ( хттп://ввв.цие.цо.ат ).
Цоле, ТЈ, Беллиззи, МЦ, Флегал, КМ, Диетз, ВХ, 2000. Оснивање
308 Ц. Болдеманн и сар. / Превентивна медицина 42 (2006) 301 - 308
стандардна дефиниција за прекомерну тежину и гојазност деце широм света: међународно
истраживање. БМЈ 320 (7244), 1240 - 1243.
Цроутер, СЕ, Сцхнеидер, ПЛ, Карабулут, М., Бассетт Јр., ДР, 2003. Важност
10 електронских корака за мерење корака, удаљености и трошкова енергије. Мед. Сци. Спортс
Екерц. 35 (8), 1455 - 1460.
Диффеи, Б., 1984. Лична дозиметрија ултраљубичастог зрачења са полисулфоном
филмске значке. Фотодерматологија 1 (3), 151 - 157.
Диффеи, БЛ, Ларко, О., 1984. Цлин. Климатологија фотодерматол. 1 (1), 30 - 37. Фјортофт, И.,
2000. Пејзаж као пејзаж: Ефекти учења од играња у а
природно окружење на моторички развој код деце. Норвешки универзитет за спорт и
физичко васпитање, Осло.
Грахн, П., Мартенссон, Ф., Линдблад, Б., Нилссон, П., Екман, А., 1997. Како
деца користе предшколско двориште? Дизајн предшколског дворишта у функцији игре,
моторичког развоја и способности концентрације (шведски). Алнарп, Шведска: МОВИУМ,
Шведски универзитет за пољопривредне науке, Алнарп, Шведска, стр. 4 - 115.
Гриммонд, ЦСБ, Поттер, СК, Зуттер, ХН, Соуцх, Ц., 2001. Брзе методе
за процену фактора погледа на небо који се примењују на урбана подручја. Инт. Ј. Цлиматол. 21, 903 - 913.
Херлихи, Е., Гиес, ПХ, Рои, ЦР, Јонес, М., 1994. Лична дозиметрија Сунца
УВ зрачење за различите активности на отвореном. Пхотоцхем. Пхотобиол. 60 (3), 288 - 294.
Херрингтон, С., Студтманн, К., 1998. Пејзажне интервенције: нови правци
за дизајн дечијег окружења за игру на отвореном. Ландсц. Урбанистички план.
42, 191 - 205.
Левине, ЈА, 2004. Термогенеза активности без вежбања (НЕАТ). Нутр. Рев. 62
(7 Пт. 2), С82 - С97.
Лиценца, К., 2004. Промовисање и заштита здравља деце и младих
људи. Нега детета Здравље Дев. 30 (6), 623 - 635.
Мартенссон, Ф., 2004. Предео у дечјој игри. Студија игре на отвореном у
предшколске установе. Шведски универзитет за пољопривредне науке, Аграриа, стр. 464. Национална
агенција за образовање, пратећи системи, Стокхолм, Шведска; 2004
( хттп://ввв.сколверкет.се , 15. новембар 2005).
Национални центар за превенцију хроничних болести и промоцију здравља, центри
за контролу и превенцију болести, 1997. Смернице за школске и друштвене програме за
промоцију целоживотних физичких активности међу младима. Ј. Сцх. Здравље 67 (6), 202 - 219.
Отавска повеља за унапређење здравља, 1986. Цан. Ј. Јавно здравље 77 (6), 425 - 430. Оздоба, Р.,
Цорбин, ЦБ, Ле Масуриер, Г., 2004. Да ли реактивност постоји у
деца приликом мерења нивоа активности неотпечаћеним педометрима? Педиатр. Екерц. Сци. 15,
158 - 166.
Парсонс, ПГ, Неале, Р., Волски, П., Греен, А., 1998. Сјеновита страна сунца
заштиту. Мед. Ј. Ауст. 168 (7), 327 - 330.
Риссанен, А., Сцхоеллер, Д., Свинбурн, Б., Тремблаи, А., Вестерп, КР, Виатт,
Х., 2003. Колико је физичка активност довољна да спречи нездраво дебљање? Исход
ИАСО 1. берзанске конференције и изјава о консензусу. Обес. Рев. 4 (2), 101 - 114.
Виие
В. вп пууббллиицца
фуј нан ссттааттсс
аттиио
Рове, Д., Махар, М., Раедеке, Т., Лоре, Ј., 2004. Мерење физичке активности
код деце са педометрима: поузданост и замена података који недостају. Педиатр. Екерц.
Сци. 16, 343 - 354.
Ровландс, АВ, Естон, РГ, Ингледев, ДК, 1997. Мерење физичког
активност код деце са посебним освртом на употребу срчане фреквенције и педометрије.
Спортс Мед. 24 (4), 258 - 272.
Сарис, ВХ, Блаир, СН, ван Баак, МА, Еатон, СБ, Давиес, ПС, Ди Пиетро,
Л., Фогелхолм, М., Сцхоеллер, Д., Свинбурн, Б., Тремблав, А., Вестертерп,
КР, Виатт, Х., 2003. Колико је физичка активност довољна да спречи нездраво дебљање?
Исход ИАСО 1. берзанске конференције и изјава о консензусу. Обес. Рев. 4, 101 - 114.
Сцхнеидер, ПЛ, Цроутер, СЕ, Бассетт, ДР, 2004. Мере корака за слободно-
жива физичка активност: упоређивање 13 модела. Мед. Сци. Спортс Екерц. 36 (2), 331 - 335.
Содерстром, М., Мартенссон, Ф., Грахн, П., Бленнов, М., 2004. Тхе оутдоор
окружење дневних центара. Његов значај за игру и развој. Угескр. лАЕгер 166 (36), 3089 - 3092.
Шведска социјално-економска класификација, 1984. Извештаји о статистичкој координацији
ција. Статистика, Шведска.
Тудор-Лоцке, ЦЕ, Миерс, АМ, 2001. Методолошка разматрања за
истраживачи и практичари који користе педометре за мерење физичке (амбулантне)
активности. Рес. П. Вежба. Спорт 72 (1), 1 - 12.
Тудор-Лоцке, Ц., Аинсвортх, БЕ, Тхомпсон, РВ, Маттхевс, ЦЕ, 2002.
Поређење мера мерача корака и акцелерометра за слободну физичку активност. Мед.
Сци. Спортс Екерц. 34 (12), 2045 - 2051.
Тудор-Лоцке, Ц., Пангрази, РП, Цорбин, ЦБ, Рутхерфорд, ВЈ, Винцент, СД,
Раусторп, А., Томсон, ЛМ, Цуддихи, ТЕ, 2004. БМИ референтни стандарди за препоручене
кораке / дан одређиване педометром код деце. Прев. Мед. 38 (6), 857 - 864.
Америчко Министарство здравља и социјалних услуга, 1996. Физичка активност и
здравље: извештај генералног хирурга. Атланта, ГА: Центар за контролу и превенцију болести,
Национални центар за превенцију хроничних болести и промоцију здравља.
Вердебоут, ДЈ, 2005. Јединица за физичко и хемијско излагање, Институт за
Здравље и заштита потрошача. Европска комисија, Заједнички истраживачки центар, И-21020
Испра, Италија.
Винцент, СД, Сидман, ЦЛ, 2003. Одређивање грешке мерења у дигиталном облику
педометри. Меас. Пхис. Едуц. Екерц. Сци. 7, 19 - 24.
Винцент, СД, Пангрази, РП, Раусторп, А., Томсон, ЛМ, Цуддихи, ТФ, 2003.
Нивои активности и индекс телесне масе деце у Сједињеним Државама, Шведској и
Аустралији. Мед. Сци. Спортс Екерц. 35 (8), 1367 - 1373.
Вестер, У., Болдеманн, Ц., Дал, Х., Јосефссон, В., Ланделиус, Т., Паулссон, Л.-Е.,
Иуен, К., 2002. Дозиметрска студија изложености УВ деце предшколској деци - Процена
мерења. УВ вести 7, 35 - 38 ( хттп://метрологи.хут.фи/увнет/ соурце / увневс , 11. новембар
2005).
Светска здравствена организација, 1995. Заштита од излагања ултраљубичастом зрачењу
зрачење. Женева: ВХО / ЕХЦ / УНЕП.