Средња школа "Доситеј О радовић"

Нови Сад

Израда радног задатка на матурском испиту, рађен у августовском испитном року школске
2016./2017. године

Радни задатак

СПЕЦИФИЧНОСТИ ПРИЈЕМА БОЛЕСНОГ ДЕТЕТА

У ЗДРАВСТВЕНУ УСТАНОВУ

Ванредан ученик:

Јелена Пузић Бајић

 Садржај

Увод......................................................................................................................................................2

Фактори који утичу на раст и развој детета.....................................................................................3

Антропометријска мерења.................................................................................................................4

Основи патолошких процеса у детињству.......................................................................................5

Установе за здравствену заштиту деце.............................................................................................6

Осо"ености организације дечијих "олница и дечијих одељења....................................................9

Пријем деце у стационарне здравствене установе........................................................................10

Успостављање контакта са родитељима и приступ детету...........................................................10

Санитарна и административна о"рада "олесног детета на пријему............................................11

Посматрање "олесног детета...........................................................................................................12

Припрема детета за лекарски преглед............................................................................................13

Отпуштање детета из здравствене установе..................................................................................15

Литература.........................................................................................................................................16

-1-
 СПЕЦИФИЧНОСТИ ПРИЈЕМА
БОЛЕСНОГ ДЕТЕТА У
ЗДРАВСТВЕНУ УСТАНОВУ

Увод

Раст и развој детета о"ухвата све "иолошке процесе који се одвијају од оплодње
јајашца до достизања о"лика, величине и функције одрасле осо"е. Постоје четири димензије
раста и развоја детета које су међусо"но повезане и нераздвојне: физичка, интелектуална,
емоционална и социјална. Тако разликујемо периоде у току раста и развоја детета, који имају
одређене физичке, психичке и социјалне карактеристике а то су:
1. Перинатални период - од зачећа до рођења,
2. Неонатални - од рођења до 28. дана живота,
3. Период одојчета - од месец дана до једне године,
4. Период малог детета - од навршене прве године до краја четврте године живота,
5. Период предшколског детета - од пете године живота до поласка у школу,
6. Период школског детета - од седме године до пу"ертета,
7. Период пу"ертета и адолесценције - завршава се око 25. године живота.

-2-
 Фактори који утичу на раст и развој детета

На раст, развој и здравље детета утичу:

1. Фактори спољне средине:
1. Социо-економски услови живота, условљени друштвеном средином у којој дете
живи. Исхрана, породична средина, материјална ситуација породице,
2. Хигијенски услови, процењују се на основу услова за негу детета и становања, као
и времена проведеног на сунцу и ваздуху,
3. О"ољења, од чијег трајања, природе и последица зависи раст и развој детета,
4. Климатско-географски услови - годишња до"а, промена временских прилика и
микроклиматска о"ележја у којима дете живи.
2. Унутрашњи фактори:
1. Генетски (наследни) чиниоци,
2. Хормони.

-3-
 Антропометријска мерења

Раст детета може се оценити и пратити мерењем одређених параметара. То су

такозвана антропометријска мерења којима се најчешће мери дужина тј. висина детета,
тежина, о"им главе, де"љина кожног на"ора, дентација, коштано сазревање и моторни развој.
1. Телесна маса је показатељ раста. Просечна тежина на рођењу мушког детета је око
3500g а женског 3300g (у просеку 2500-4000g). Мерење телесне тежине се врши
помоћу ваге. Од навршене прве године живота до пу"ертета деца до"ију у маси у
просеку 2,5kg годишње, а у пу"ертету и више, 5-6kg годишње.
2. Телесна висина - телесна дужина за одојче, тј. висина за друге узрасте је други
показатељ раста. Телесна дужина се мери антропометром а висина висинометром када
дете самостално стоји. На рођењу, просечна дужина детета је око 50cm (47-55cm је у
границама нормале). Одојче порасте око 25cm у току прве године живота. Раст је у
првих шест месеци живота интензиван (2-3cm месечно). На крају прве године, дете је
високо око 75cm. У току детињства, деца највише расту у до"а одојчета и у пу"ертету.
Своју дужину удвоструче око четврте године а утроструче око тринаесте године.
3. О"им главе је око 35cm. Мери се платненом центиметарском траком. О"им грудног
коша је 1-2cm мање, углавном се мере у првој години живота.
4. Дентација - млечни зу"и из"ијају, код већине деце, од шестог месеца до друге године
живота, а стални зу"и између шесте и тринаесте године. Укупно тре"а да израсте
тридесет два стална зу"а.

-4-
 5. Моторни развој - процес у току кога дете учи да контролише и синхронизује покрете
мишића. Овај развој је и показатељ степена сазревања нервног система детета. Он
тече одређеним редоследом. Сва деца почињу моторни развој дизањем и држањем
главе, касније хватају предмете, а затим се оспосо"љавају да пузе и ходају. После прве
године моторни развој се усавршава, па је координација покрета код детета "оља и
сврсисходнија.

Основи патолошких процеса у детињству

Дете живи у веома сложеној физичкој, хемијској, "иолошкој, психолошкој и

социјалној средини. Његов начин живота, физичко кретање, изложеност различитим
погодностима и непогодностима, као и опасностима којима је изложен, чине га подложним
многим оштећењима. Узроци који изазивају "олести могу "ити:
1. А"нормални спољни (егзогени) фактори:
1. Физичка оштећења и трауме,
2. Паразитски организми (инфекције),
3. Штетне мртве материје,
4. Нутритивне, мета"оличке и ендокрине а"нормалности,
5. Агенси за које се претпоставља да узрокују туморе и малигна о"ољења.
2. А"нормални унутрашњи (ендогени) фактори:
1. Генетски или наследни чиниоци који предодређују развој одређених "олести,
2. Негенетски фактори који предодређују одређене "олести (претходна дефектна
исхрана или претходне "олести).

-5-
 Установе за здравствену заштиту деце

Здравствена заштита је друштвена делатност која има за циљ очување и

по"ољшање здравља становништва (пре свега жена, деце, омладине, радника и старијих
људи), спречавање, суз"ијање и лечење у случају "олести, повреда и инвалидитета и
реха"илитацију за живот и рад. Постоје три вида здравствене заштите:
1. Примарна,
2. Секундарна,
3. Терцијарна здравствена заштита.

1. Примарна здравствена заштита - Установе за примарну здравствену заштиту су

домови здравља (који се налазе у свакој општини), а у свом саставу имају диспанзере
(дечије, школске, диспанзере медицине рада), саветовалишта за жене, ам"уланте за
одрасле, апотеке и ла"ораторије. Примарна здравствена заштита тре"а да о"ез"еди
унапређење здравља јединке и породице, здравствено васпитање, унапређење исхране
и сна"девање водом, унапређење хигијенских услова, повољне услове за правилан
раст и развој деце и омладине, заштиту трудница, радника, лечење и лекове за
превенцију, терапију и реха"илитацију.
2. Секундарна здравствена заштита - У секундарну здравствену заштиту се сврстава
"олничка, специјалистичко-консултантска делатност и домови за труднице, домови за
одојчад и малу децу. У оквиру општих "олница о"ез"еђује се стационарно лечење
о"олелих или повређених и о"авља специјалистичка служ"а, з"рињавају хитни
медицински случајеви, о"авља кућно лечење, учествује у спровођењу превентивних
мера за спречавање и суз"ијање заразних и других "олести...
3. Терцијарна здравствена заштита - у терцијарну здравствену заштиту спада
специјализована здравствена заштита коју о"ез"еђују заводи и институти, клинике и
заводи за заштиту здравља.

-6-
 Основна установа за здравствену заштиту деце и омладине је дечији диспанзер са
саветовалиштем за децу, односно школски диспанзер. У неким местима диспанзери су
самосталне установе, а у другим су заједно са диспанзером за жене, укључени у центар за
заштиту мајке и детета, или се налазе у оквиру медицинског центра. Њихов задатак је да:
1. О"ез"еде ван"олнички вид заштите деце,
2. Прате здравствено стање и хигијенске услове живота деце,
3. Спроводе одређене мере за здравствену заштиту одојчади, мале, предшколске и
школске деце и омладине,
4. Спроводе мере за спречавање, суз"ијање, рано откривање и лечење заразних и других
"олести,
5. Да о"ављају патронажну служ"у,
6. Спроводе мере за спречавање о"ољења уста и зу"а, и лечење,
7. Раде на здравственом васпитању деце.

Дечији диспанзер - заштита деце од 0 до 6 година. Дечији диспанзер тре"а да има

следеће јединице:
1. Педијатријске ординације за рад са "олесном децом,
2. Саветовалиште за здраву децу,
3. Служ"у зу"но-здравствене заштите,
4. Демонстрациону кухињу,
5. Приручну ла"ораторију,
6. Теренску служ"у за кућно лечење деце,
7. Медицинско-психолошко саветовалиште.

-7-
 Школски диспанзер - за заштиту школске деце и омладине. Он садржи:
1. Просторије превентивне заштите:
1. Чекаоница,
2. Ординација лекара,
3. Просторија за мерење ученика,
4. Просторија за вакцинацију и интервенције,
2. Просторије куративне заштите:
1. Улазни ходник са тријажом,
2. Чекаоница,
3. Изолациони "оксеви,
4. Ординација лекара,
5. Просторије за инјекције и интервенције.

Најважнија делатност здравствених радника у школском диспанзеру представља

систематски здравствени надзор. Он има за циљ спровођење мера превенције, профилаксе и
санирања поремећаја здравственог стања ученика. Систематски прегледи свих уписаних
ученика о"ављају се једном годишње, на почетку школске године.

-8-
 Осо.ености организације дечијих .олница
и дечијих одељења

Када дете теже о"оли, или има неки поремећај који се не може лечити код куће
или ам"улантно, оно се смешта у "олницу. То може "ити дечије одељење опште "олнице или
дечија "олница.
Главни задатак хоспитализације детета је пружање квалитетне дијагностике,
терапије, неге и реха"илитације. Све ово има за циљ да се за најкраће време дете излечи и
врати кући, у породицу.
Да "и се ови задаци успешно испунили, "олница мора имати:
1. До"ар стручни тим лекара и сестара,
2. Мора да омогући правовремену дијагнозу и адекватну терапију и негу,
3. Максимално могућ комфор и "ез"едност,
4. Да пружи детету и родитељима психолошку сигурност.

Свако дечије одељење или "олница, мора имати "олесничке со"е и ам"улантну
служ"у. Битно је да се у свакој служ"и о"ез"еди атмосфера при"лижна кућној. Деца се
групишу по со"ама тако да "уду при"лижно истог узраста. Уређење со"а и одељења, средства
за разоноду и рекреацију тре"а да "уду прилагођена узрасту деце која у њима "ораве. Да "и се
деца што "оље адаптирала, велика помоћ се до"ија од родитеља, којима је омогућена
сло"одна посета и "оравак. Такође, намештај мора одговарати узрасту деце. Креветићи,
ормарићи, столови и столице морају да "уду такви, да дете не може да се повреди, већ да се
"ез"едно игра, лежи, седи. Сваки део дечијег одељења мора "ити видљив из различитих
углова. Под мора лако да се чисти, инсталације тре"а да су заштићене и покривене
(недоступне деци). Просторија са лековима тре"а да је закључана, као и излазна врата. У
со"ама се одржава одређена температура, влажност ваздуха, проветравање, осветљење,
уредност, тишина и "ез"едност "олесника.
Одељење за новорођенчад може имати капацитет од 20 до 30 кревета. Смештај
може "ити:
1. Централизован - мајка и новорођенче су одвојени до периода дојења,
2. Децентрализован - мајка и новорођенче су одвојени али су у непосредној "лизини,
3. Заједнички - мајка и новорођенче су смештени заједно.

-9-
 Ова одељења се одвајају од осталог дела "олнице ради спречавања преношења
инфекције. Ако је одељење смештено у оквиру опште "олнице, мора "ити на вишим
спратовима. Такође, за новорођенчад се мора предвидети и "млечна кухиња" - просторија у
којој се припрема храна.

Пријем деце у стационарне здравствене установе

Одвајање деце од родитеља је увек, мања или већа психичка траума. Када се човек
одвоји од породице, и налази на непознатом месту, може се јавити стрепња и усамљеност.
Тре"а напоменути, да су и родитељи у тим ситуацијама, веома з"уњени и уплашени. Ова
осећања се јављају код осо"а свих узраста а посе"но код деце. У почетку, деца су тужна и
плачу. Осећају се напуштено јер не разумеју потре"у за хоспитализацијом. После тога деца
постају тиха и депресивна. Када им се родитељи врате, деца љутњу могу испољити
игнорисањем. Присуство родитеља је оно што дете највише жели, али када их родитељи
поново напусте, круг протеста и очаја се наставља. Један од најефикаснијих начина да се
смањи анксиозност код хоспитализоване деце је да се из"егне одвајање од породице.
Родитељима се препоручује да са мањом децом остану све време. Такође, омиљене играчке и
ће"ад, могу деци дати осећај сигурности и удо"ности. Модерне педијатријске јединице, у
свом саставу имају и просторије за играње у којима су играчке за децу различитог узраста.
Старије дете може за"оравити на самоћу и читајући омиљену књигу или укључивањем у неке
активности.

Успостављање контакта са родитељима

и приступ детету

Дете је специфична и посе"на индивидуа. За њега живот у породици има највећи

значај. С тога, не тре"а за"оравити да психосоцијална неуравнотеженост утиче на "оравак у
"олници, а посе"но на лечење и његов исход. У оваквим приликама педијатријска сестра има

- 10 -
посе"ну улогу да олакша адаптацију детета, па и родитеља, на новонасталу ситуацију. Она у
разговору посе"но припрема родитеље а посе"но дете.
Родитљи до"ијају потпуну информацију о њиховом детету и "олести. Они морају
стећи поверење у лекара и сестре. И тек онда, када се родитељи правилно припреме и
информишу, тада и они активно учествују у припреми детета.
При смештају у здравствену установу, дете поставља "ројна питања. Прво му се
мора одговорити зашто се смешта у установу, а затим и о"јаснити шта ће се дешавати у току
"оравка. Степен о"јашњења зависи од узраста детета и његове спосо"ности да разуме. Дете
не сме остати "ез одговора и о"јашњења, јер ће помислити да је кажњено или ће само
створити слику о томе шта ће му учинити. Веома је важно да се детету увек каже истина.
Овде родитељи имају велику улогу. Они су нај"ољи тумачи свега, и дете им верује. У неким
"олницама постоје писани информатори, у којима се родитељима и већој деци, дају потре"не
информације и упутства о пријему.
Сви стручни и административни радници тр"а да су љу"азни, пажљиви и
предусретљиви, како "и својим понашањем улили поверење детету и родитељима.
Администрација пријема је углавном свуда иста. Лекар одлучује о пријему детета у
здравствену установу, а медицинска сестра спроводи поступак пријема.

Санитарна и административна о.рада

.олесног детета на пријему

Техника пријема зависи од ургентности стања детета. У хитним случајевима

поступак се скраћује да "и дете што пре дошло на одељење. Ако пријем није хитан, онда има
више времена за све неопходне припреме. У ам"уланти се отвара историја "олести и узимају
сви идентификациони подаци, затим се дете окупа и среди и води на одељење. На одељењу га
педијатријска сестра смешта у со"у тј. кревет, и позива лекара који од родитеља узима
анамнестичке податке и прегледа "олесно дете.
Педијатријска сестра улази у со"у са дететом и родитељима, и упознаје их са
другом децом. При првом сусрету сестра не сме "ити конфузна, гру"а и хладна. Она мора
успставити до"ар контакт. То чини ненаметљиво, тако што се детету о"раћа природним
гласом, зове га именом, распитује се код родитеља како му тепају, како дете спава, једе.....

- 11 -
Својим понашањем тре"а да охра"ри дете и родитеље. Сестра упозаје дете са дневним редом
"олнице, и о"јашњава како може да се о"рати ако му нешто тре"а.
На пријему се сва деца мере ( изузев у хитним случајевима). Мере се тежина и
висина, код одојчета и о"им главе и грудног коша. Такође, мере се одмах и витални знаци:
температура, фреквенција пулса и дисања, респирација и крвни притисак. Када о"ави све
послове око детета, сестра се о"раћа родитељима. О"јашњава им могућности "оравка поред
детета, појединости како функционише одељење, о посетама.....
Након о"ављеног посла, сестра тре"а да за"ележи своја запажања:
1. Основне идентификационе податке,
2. Када је дете дошло,
3. Како је дошло и са ким ,
4. Број со"е у којој је смештено,
5. Појаве које говоре о стању детета,
6. Висину и масу детета и друга мерења,
7. Стање виталних функција.

Посматрање .олесног детета

Посматрање "олесника тј. уочавање симптома и знакова "олести је један од

основних задатака у здравственој нези. Симптоми и знаци "олести су резултат патолошких
з"ивања у организму. Посматрање тре"а да омогући:
1. Брзо успостављање дијагнозе,
2. Правилно усмеравање у нези деце,
3. Примену терапијских процедура.
Дете се опсервира:
1. Чулом вида (визуелно),
2. Чулом слуха,
3. Чулом додира (палпацијом),
4. Чулом мириса.

- 12 -
 Визуелно посматрање се примењује од првог контакта са дететом. У посматрању
тре"а о"ратити пажњу на израз лица ("олан, за"ринут...), промене на кожи (топла, хладна,
сува, влажна, "леда, црвена, са оспама...), величину, о"лик и покретљивост тела....
Чулом слуха се може разликовати нпр. плач детета з"ог глади, "ола, страха.
Такође, чује се и процењује говор детета (повезан, неповезан).
Палпацијом (чуло додира) се утврђује да ли је кожа хладна или топла, влажна
или сува, утврђује се пулс.
Чулом мириса се може утврдити нео"ичан задах, мирис столице, мокраће...

Припрема детета за лекарски преглед

Комплетан физикални преглед детета је у надлежности лекара. Лекарски преглед

служи за утврђивање стања здравља детета. У њему учествује тим састављен од лекара,
сестара, ла"ораната и слично.
За "оље упознавање "олести и тумачење тего"а, неопходно је да лекар успостави
контакт са родитељима и дететом. Со"а или ординација у којој се прегледа дете, тре"а да је
топла и пријатна, са играчкама и предметима које ће привући пажњу детету.
Лекар узима анамнезу од мајке тј. осо"е која се стара о детету и која има нај"ољи
увид у здравствено стање детета и у његову "олест. Драгоцени подаци се могу до"ити и од
школског детета, директним разговором са њим.

- 13 -
 Анамнеза тре"а да је детаљна, јасна и да хронолошки пружа о"авештења од
значаја. Она садржи:
1. Опште податке - Име и презиме "олесног детета, адресу, пол, датум и место
рођења...,
2. Податке о садашњој %олести - Датум почетка "олести и симптоме,
3. Личну анамнезу - Подаци о здрављу мајке у току трудноће, која је трудноћа по реду,
подаци о евентуалним прекидаима трудноће, подаци о порођају, о развоју детета,
исхрани, ранијим "олестима, вакцинацији, евентуалним повредама и операцијама,
4. Породичну анамнезу - Подаци о родитељима, "раћи и сестрама, наследним
о"ољењима и аномалијама у породици,
5. Социјална анамнеза - Услови становања, хигијенске прилике, начин исхране у
породици...
Након узете анамнезе, лекар приступа физикалном прегледу детета. Овај преглед
код одојчета и мале деце захтева много стрпљења, воље и вештине. Деца млађа од 5 година
често плачу и отимају се што знатно отежава преглед. Да "и преглед "ио што успешнији
тре"а о"ез"едити најподесније место за преглед - сто, столица или мајчино крило. Пре шестог
месеца преглед се о"авља на столу за прегледе. Од шестог месеца до треће или четврте
године, већина прегледа се о"авља у мајчином крилу.
Преглед започиње на оним деловима тела тј. органима који детету стварају
најмање нелагодности и "ола. Из тог разлога, преглед усне дупље и ушију се оставља за крај,
као и вађење крви и друге "олне интервенције.
Општи физикални преглед - прво се мери висина и тежина детета. Прати општи
изглед, држање, положај у постељи. Прати се дисање ( ритам, фрквенција, да ли кашље
дете...). Прегледа се кожа ( "оја, влажност, еластичност, температура). Сваку оспу на кожи
тре"а пажљиво посматрати и описати. Прегледа се де"љина кожног на"ора на тр"уху( у
случају мршављења прво се гу"и масно ткиво на тр"уху). Палпацијом се прегледају и
лимфни чворови. Такође се оцењује држање тела - искривљеност кичме.
Преглед региона и система органа - након општег прегледа, следи преглед
региона и система органа. Мери се величина и о"лик ло"ање, изглед фонтанела, прати се
изглед ушију, носа( о"лик, величина), очију( положај, покретљивост, изглед зеница ).
Већина деце тешко прихвата преглед усне дупље па их неко мора држати. Прати
се изглед слузокоже, "оја, влажност. Посматрањем детета види се изглед врата( држање,
млитавост, покретљивост). Затим се врши преглед респираторног система, кардио-
васкуларног система, а"домена, нервног и локомоторног система.

- 14 -
 Отпуштање детета из здравствене установе

Када се донесе одлука о отпуштању детета из "олнице, спроводи се посе"ан

поступак. Дешава се да пре отпуста детета, родитељи неколико дана долазе у "олницу, како
"и се о"учили за негу и лечење. Ако је дете веће, оно се о"учава да "рине о нези, контроли и
терапији, уз надзор породице. При отпусту, сестра сакупља дечије ствари (одећу, о"ућу,
играчке), о"лачи и о"ува дете, даје информације родитељима када је дете до"ило о"рок,
лекове, контролише документацију и прати дете до излаза уз најлепше жеље.
На крају, сестра за"ележи када је дете изашло из "олнице, на који начин, коме је
предато и који лекови и инструкције су дати родитељима.

Бригу о здрављу деце тре"а започети још пре рођења, јер здравље деце зависи од
здравља њихових родитеља, културних, социјалних, економских и других чинилаца средине у
којој дете живи, расте, развија се и стиче општу културу и о"разовање. У заштити не
учествују само здравствени радници, јер најзначајнију карику у том ланцу игра породица и
друштво у целини. Здравствена заштита у нашој земљи регулисана је законима, и садржи
мере, активности и поступке за очување и унапређење здравља свих грађана.

- 15 -
 Литература

1. Педијатрија, за студенте медицине - Даница Кораћ

2. Здравствена нега деце 2, за други разред медицинске школе - Магдолина Зелић, др
Љиљана Котарлић,
3. Здравствена нега 1, за 1. разред медицинске школе - Александар Баљозовић,Никола
Баљозовић, Београд
4. Педијатрија са негом 2, за 3. разред медицинске школе - др Светислав Костић, др
Јулијана Лисјак, др Сло"ода Костић
5. Нега детета, за 3. разред усмереног о"разовања здравствене струке - др Светислав
Костћ, Љиљана Пујић
6. Приручник из педијатрије - Henry K. Silver, C. Henry Kempe, Henry B. Bruyn
7. Превентивна улога педијатра у тимском раду на нивоу примарне здравствене заштите
мајки, деце и омладине - Бранислава Станимиров

- 16 -