UNIVERZITET U BEOGRADU

SAOBRAAJNI FAKULTET
ODSEK ZA LOGISTIKU

Predmet:
GRAEVINARSTVO
SEMINARSKI

RAD

ZATITA ELINE KONSTRUKCIJE

OD KOROZIJE I PROTIV POARNA
ZATITA

Nastavnik:
Prof. dr Branislav Pujevi, dipl.in.
Student:
Neboja Perii LO140342

BEOGRAD 2016.

SADRAJ:

Uvod......................................................................................................................................................3

Zatita od korozije.................................................................................................................................3

Zatita od poara..................................................................................................................................10

Zakljuak.............................................................................................................................................13

Literatura.............................................................................................................................................14

Uvod
Savremene graevinske konstrukcije najee se izvode od elika, armiranog betona,
drveta ili cigli (zidane konstrukcije). Koji material e biti korien za neku
konstrukciju, zavisi od vie parametara, a moe biti odreen I naklonou projektanta.
elik, kao graevinski materijal koji se intenzivno koristi u graditeljstvu, raspolae
izuzetnim karakteristikama koje su omoguile premoavanje velikih raspona,
projektovanja konstrukcija koje odgovaraju na kompleksne estetske zahteve,
adaptilnost, funkcionalst I drugo.
Ono to predstavlja problem kad su eline konstrukcije u pitanju, je to to u sluaju
izbijanja poara, za veoma kratko vreme nezatien elik moe dostii kritinu
temperature na kojoj gubi stabilnost I nosivost, to moe uzrokovati ruenje graevine
I katastrofalne socijalne I ekonomske posledice. I kada su izloeni istovremenom
dejstvu vode I vazduha, koroziraju. Korozija je negativna pojava iz prostog razloga to
deo koji je zahvaen korozivnim procesom umanjuje efektivni deo poprenog preseka,
to za posledicu ima smanjenje nosivosti jednog dela, ili cele konstrukcije.

Zatita od korozije
Korozija se moe definisati kao razaranje materijala koje nastaje sloenim fizikohemijskim dejstvom okoline (Slika 1.). Korozija metala je u stvari obrnut proces od
postupka dobijanja metala i ona predstavlja prirodnu pojavu povratka metala u
poetno ravnoteno stanje, pri emu sistem smanjuje slobodnu energiju. Najvee tete
izaziva atmosferska korozija koja napada mainske i graevinske konstrukcije u
zagaenoj atmosferi naroito u industrijskim zonama, gradskim sredinama, u
rudnicima i drugim sredinama sa poveanom vlanou. Poznavanje problema
korozije je vano zbog injenice da su godinji gubici zbog dejstva korozije oko 25
tona materijala.
Da bi dolo do pojave korozije, neophodno je prisustvo kiseonika i vlage. U odsustvu
bilo kog od ovih inilaca do korozije nee ni doi, kao to je sluaj:
U suvim sredinama (odsustvo vlage)
3

 Kod hermetiki zatvorenih upljih profila (odsustvo kiseonika)

U sluaju podvodnih I podzemnih konstukcij, gde stepen korozije zavisi od
dovoda kiseonika

U atmosferi, gde je kiseonik slobodan, stepen korozije zavisi od duine trajanja

prisustva vlage.

Slika 1. Primer dejstva korozije

Po pitanju tete, korozija prouzrokuje moe da prouzrokuje direktnu I indirektnu tetu.

U direktne tete ubrajaju se:
Gubitak teine, odnosno umanjenje debljine elinog elementa
Negativna promena bitnih mehanikih I tehnolokih svojstava elika, kao to
su:
a) Granica razvlaenja
b) Izduenje
c) Otpornost na lom I druge
Nakon dueg perioda, sve nabrojano za posledicu moe imati I naruavanje nosivosti,
stabilnosti I upotrebljivosti eline konstrukcije.
Indirektnu tetu predstavlja:
Prekid proizvodnje
Trokovi popravki
4

 Ugroena sigurnost ljudi I objekata itd

O indirektnim tetama treba posebno voditi rauna pri razmatranju problema korozije,
jer mogu viestruko premaiti direktne tete.
Pri izboru sistema zatite od korozije treba uzeti mnoge faktore, a neki od njih su:
Pristupanost
Vrsta preoptereenja
Vrsta elika
Stanje povrine konstrukcije
Vrsta I nain oblikovanja
Poloaj I stepen izloenosti konstrukcije spoljnim uticajima
Opasnost od skupljanja praine I neistoa
Mogunost pregleda I obnove primenjenog sistema zatite
Spoljnu sredinu I klimatske uslove (temperaturne promene, stepen vlanosti,
vetrove,)
Prema pravilniku o tehnikim merama I uslovima za zatitu elinih konstukcija od
korozije, u cilju utvrivanja merila za izbor sistema zatite od korozije, eline
konstrukcije se dele na tri klase:

I.

Znaajne eline konstrukcije na otvorenom prostoru (mostovi I druge

konstrukcije koje slue javnom saobraaju)

II.

Ostale eline konstrukcije na otvorenom prostoru (zgrade, stubovi, cevovodi,

)

III.

eline konstrukcije u zatvorenom prostoru (krovne konstrukcije, nosee

konstrukcije zgrada,)

Postoje dva osnovna oblika zatite elinih konstrukcija od korozije:

 Aktivna zatita - podrazumeva mere koje utiu na smanjenje agresivnosti

sredine, kao I izbor elinog materijala I povoljno konstrukcijsko oblikovanje
sa stanovita korozione otpornosti.
Pasivna zatita zasniva se na izolovanju elinih povrina od sredine sa
korozionim agensima
Na slici 2. dat je ematski prikaz generalne klasifikacije mera za zatitu od korozije.

Slika 2. ematski prikaz mera za zatitu od korozije

Mere aktivne zatite od korozije:

Mere prema korozionoj sredini Mere aktivne zatite od korozije koje treba
preduzeti jo u fazi izbora lokacije objekta I izrade idejnog projekta usmerene
su ka korozionoj sredini, odnosno nepovoljnim uslovima korienja koje as
stanovita korozije treba izbegavati.
Katodna zatita Predstavlja jo jedan vid aktivne zatite od korozije, koji se
zasniva na katodnoj polarizaciji elinih konstrukcija u prisustvu elektrolita.
Katodna polarizacija se ostvaruje pomou spoljnog izvora jednosmerne struje
ili vezivanjem eline konstrukcije za metal (anodu), iji je elektrohemijski
potencijal negativniji od potencijala eline konstrukcije koja se zatiuje.
Izbor materijala Razliiti delovi konstrukcije esto su izloeni razliitim
korozionim uslovima ili nisu podjednako pristupani, zbog toga je njihova
mogunost obnove zatite nejednaka. Treba izvriti prikladan izbor razliith
materijala I kombinovati ih na pravi nain zarad postizanja iste korozione
otpornosti itave konstrukcije.
Niskolegirani elici sa poveanom otpornou na koroziju Sloj re koji se
formira kod ugljeninog elika je porozan, proputa vodu I na taj nain
omoguava irenje procesa korozije na donje slojeve. Jedna od mera za
spreavanje takvog procesa je primena niskolegiranih elika sa poveanom
otpornou prema koroziji.
Oblikovanje elinih konstrukcija Jo jedan vid aktivne zatite od korozije
predstavlja oblikovanje elinih konstrukcija I njihovih. Uz ostale mere zatite,
primenom ovakvog pristupa korozija eline konstrukcije moe se svesti na
najmanji obim. Time se moe postii ekonominost zbog niskih trokova
obnove zatite I smanjenje trokova pasivne zatite. Tu spadaju:
a)

Nosai (Slika 3.)

b)

Popreni preseci (Slika 4.)

c)

Spojna sredstva

d)

Meuspratne konstrukcije

e)

Stubovi u obimnim zidovima I stope stubova (Slika 5.)

Slika 3. Oblikovanje punih nosaa

Slika 4. Poloaj otvorenih preseka u konstrukciji

Slika 5. Oblikovanje stope stubova

Mere pasivne zatite od korozije:

Premazna sredstva - Primena zatitnih premaza je najee primenjivani nain
zatite elinih konstrukcija od korozije. To su materije koje posle suenja na
vazduhu ostavljaju suvi film kao zatitnu prevlaku. Svi zatitni premazi nisu
trajni, pa ih treba na odreenom vremenskom periodu obnavljati.
Metalne presvlake Zatita od korozije moe se ostvariti i oblaganjem
povrine elika drugim metalom. Najee se koriste cink I aluminijum, a
postupci za nanoenje su:
a) Toplo cinkovanje Postupak toplog cinkovanja sadri sledee operacije (Slika
6.):

Mehaniko uklanjanje neistoa

Hemijsko ienje eline konstrukcije

Ispiranje u kadi sa vodom

Flusovanje

Suenje konstrukcije

Potapanje eline konstrukcije u kadu as rastopljenim cinkom

Hlaenje konstrukcije u kadi sa vodom

b) Metalizacija Pod metalizacijom podrazumeva se vrsta zatite eline

konstrukcije od korozije ostvarena prskanjem rastopljenog metala (cinka,
aluminijuma ili olova) pitoljem.

Slika 6. ema postupka toplog cinkovanja

Zatita od poara
Zatita poara sastoji se od:
Spreavanja nastanka poara
Spreavanje irenja poara
Ugradnje uredjaja za gaenje I najavu poara
Predvianja puteva evakuacije ljudi I dobara

elik ne gori ali samo do 300 C zadrava normalna mehanika svojstva. Preko 300 C
smanjuje se nosivost elika, a oko 700 C potpuno gubi svoju nosivost. Ako
temperatura elika pree gornje granice, treba sprovesti zatitu konstrukcije od vatre.
Mera sposobnosti nosivog elementa da odoli izloenosti standardnoj vatri (Fire
Resistance)i izraava se otpornou na vatri u satima, npr. FR 1 do FR 4. Zavisno od
izolacinog svojstva materijala I njegovoj debljini moe se postii otpornost na
standardnoj vatri od 1/2 do 4 sata.
Cilj zatite od poara nije potpuna zatita od poara, ve se govori o ogranienim
opsegu zatite u odreenom vremenskom intervalu. Drugim reima, mora se raunati
da do poara moe doi, a zatita se ograniava na preduzimanje mera da se
10

zagrevanje konstrukcijskih materijala to vie odugovlai. Na taj nain se dolazi do

pojma zatite od poara prema odreenoj meri koju zahteva I propisuje zajednica kroz
propise.
Projektovanje protiv poarne zatite zahteva da se kvantificira izloenost poaru sa
jedne strane, kao I posledice tog izlaganja na ponaanje konstrukcije sa druge strane.
Prema tome, poarno inenjerstvo ukljuuje:
Kvantifikaciju izloenosti poaru
Posledice izloenosti poaru
Na slici 7. prikazan je klasifikacioni sastav za metode prorauna konstrukcija kod
poarnog inenjerstva.

Slika 7. Klasifikacioni sistem metoda prorauna poarnog inenjerstva

11

Mere opreznosti zatite od poara ukljuuju:

Graevinske mere zatite
a) Predvianje pravca evakuacije
b) Sigurnost objekta pri poaru
c) Podela objekta na poarne delove
Pogonske mere zatite
a) Ureaji za najavu poara
b) Oprema za gaenje poara (Slika 8.)

Slika 8. Oprema za gaenje poara

Razne vrste zatite mogu se svrstati u sledee grupe (Slika 9.):

Specijalni ekspandirajui premazi Imaju izgled obine boje, koji nabubre na
temperaturi od 150-300 C do debljine od nekoliko centimetara I tada deluju kao
toplinska zatita. Na ovaj nain se moe postii zatita od 1/2 do 1 sata.
Prskane zatite Sastavljene su od sadre , koja sadri do 20% vode ili cementa
sa ekspandirajuim perlitom, staklenom ili mineralnom vunom. Ovakvom
zatitom se moe postii do 4 sata otpornosti na vatru.
Pojedinane obloge konstruktivnih elemenata Sastoje se od sadrenih ploa,
zidanih ili betonski obloga. Na ovaj nain se moe postii zatita od 4 ili vie
sati, u zavisnosti od debljine zatite.
12

 Elementi zatieni posebnim pregradama Ovo je jedan od najboljih naina

zatite od vatre. itav konstuktivni sistem se zatiuje protivpoarnim
pregradama, kao to su masivni zidovi, podovi ili oblone konstrukcije. Ove
pregrade moraju spreiti prolaz vatri, pa se posebna panja treba posvetiti
detaljima I vezama pregrada.
Specijalni oblici zatite Jedan specijalni nain zatite od poara sastoji se iz
zatvorenog sistema vode koja moe strujiti kroz nosivu konstrukciju. U poaru
voda odvodi toplinu iz okolnog elika I time smanjuje temperature eline
konstrukciju ispod kritine.

Slika 9. Primer zatite konstrukcije od poara

13

Zakljuak
Danas je najvanija I najzastupljenija metoda zatite elinih konstrukcija od korozije
zatita primenom premaza. Zatita primenom premaza vrlo je zahtevna, a trite nam
prua vrlo velike mogunosti odabira razliitih vrsta premaza. Kod odabira je
potrebno voditi rauna o nameni konstrukcije I uslovima ekspoatacije. Meutim, I
odabirom najskupljeg I najkvalitetnijeg sistema premaza nee se postii oekivani
rezultat zatite ako se priprema povrine dovoljno kvalitetno ne izvede.
Sa porastom temperature dolazi do pada mehanikih svojstava elika. Zadatak
graevinske zatite od poara lei u tome da se zagrevanje elinih elemenata
konstrukcije odgovarajuim merama to vie odugovlai, jer se na taj nain moe
postii da u nekom odreenom vremenskom periodu ne doe do kritine temperature
zbog koje dolazi do otkazivanja nosivosti elementa. Zatita od poara zgrada sa
elinom noseom konstrukcijom moe se primenom savremenog koncepta I mera
zatite ostvariti efikasno I ekonomski povoljnije nego to se to uobiajeno smatra.

Literatura
1) Dr. Dragan Buevac, Mr. Zlatko Markovi, Mr. Dragana Bogavac, Mr.
Dragoslav Toi, Metalne konstrukcije, Graevinski fakultet univerziteta u
Beogradu, 1997
2) Boris Androni, Darko Dujmovi, Ivica Deba, Metalne konstrukcije 1,
Institut graevinarstva hrvatske
3) Emir Maslak, Enis Sadovi, Trajnost elinih konstrukcija sa aspekta
korozije, Meunarodna konferencija-Savremena dostignua u graevinarstvu
24. April 2015. Subotica, Srbija
4) Martinez S. tern I., Korozija I zatita-eksperimentalne metode, Hinus,
Zagreb, 1999.
5) http://www.international-pc.com/products/fire-protection/documents/fireprotection-brochure-eng.pdf
6) https://sr.scribd.com/doc/129937162/GLAVA-12-pdf
14

7) https://www.bca.gov.sg/sustainableconstruction/others/sc_corrosion_book_final
.pdf

15