MIZ Prevod: Milica Anti

Dokument XI-929-09

IIW

ELICI ZA CEVI X100 I X120 THE PIPELINE STEEL X100 AND X120
S. Felber, Institute for Building Construction and Technology (E 206), Vienna University of Technology, Karlsplatz 13, A-1040 Vienna, Austria, email: sfelber@mail.zserv.tuwien.ac.at F. Loibnegger, Institute for Materials Research and Testing (TVFA - TU Wien), Vienna University of Technology, Karlsplatz 13, A-1040 Vienna, Austria, email: friedrich.loibnegger@tvfa.tuwien.ac.at
Kljune rei: Cevi, cevovodi, projekti cevovoda, termomehaniki proces valjanja, elici za cevovode X100, X120, razliiti postupci zavarivanja, runo elektroluno zavarivanje obloenom elektrodom, mehanizovano zavarivanje, CAPS, mehanike osobine, napon teenja, zatezna vrstoa, tvrdoa i energija udara. Keywords: Pipes, pipelines, pipeline projects, thermomechanical rolling process, pipeline-steels, X100, X120, different welding processes, manual metal arc welding, mechanized welding, CAPS, mechanical properties, yield strength, tensile strength, hardness, impact energy.

IZVOD Danas postoji nekoliko sekcija cevovoda koji su izraeni od elika za cevovode X100 i X120. O ovim elicima je diskutovano do detalja, tokom faze projektovanja. Kompletna zamena elika X65 i X 70 elicima X80, X100 i X120 za cevovode, jo uvek se nije dogodila. U ovom radu je prikazan razvoj visokovrstih elika za cevovode X100 i X120 kroz razliite pristupe u odnosu na hemijski sastav i parametre termomehanikog procesa valjanja. Diskutovani su odgovarajui postupci zavarivanja, tipovi korienih potronih materijala, unete koliine toplote, predgrevanje i meuslojne temperature itd. kao i osetljivost razliitih postupaka zavarivanja na vodonikom izazvane prsline i termiku obradu. ta vie, ovde se radi sa razliitim hemijskim sastavima ispitivanih materijala i mehanikim osobinama, kao to je napon teenja, zatezna vrstoa, tvrdoa, energija udara kao i metalografska ispitivanja. Veliki potencijal utede je na materijalu i poboljanim metodama konstruisanja i opreme. Smanjenje trokova projekta moe da se postigne razliitim unapreenjima, korienjem elika visoke vrstoe, ak i kada cena po toni raste pri rastu klase materijala. Unapreenja ukljuuju manje trokove transporta cevi, i nie trokove postavljanja cevi. S druge strane, smanjenje proizvodnih trokova po toni cevi za dati kapacitet transporta cevovoda se uveava, ne samo kroz klasu materijala, ve i kroz smanjenje debljine zida cevi. Znaajan uticaj imaju ne samo trokovi izrade cevi, ve i trokovi postavljanja cevi. Due cevi takoe doprinose brem i bezbednijem postavljanju cevi uz smanjenje trokova zavarivanja, ispitivanja i zatitnih obloga. UVOD Ranije su za gasovode za prirodni gas korieni konstrukcioni elici sa malim naponom teenja, zatim normalizovani i mikrolegirani C-Mn elici [1]. Razvoj elika u odnosu na nivoe vrstoe prikazan je na slici 1 [1-4]. Sledei vaan korak je zapoeo 1970, korienjem termomehanike obrade pri proizvodnji elika za cevi [5-6]. Po ovom postupku su proizvedeni kao dominantni tipovi elika za cevovode, oko 1973. elik X60 a tokom 1977. elik X70 [1]. Poboljan nain proizvodnje koji se sastoji od termomehanikog valjanja uz naknadno ubrzano hlaenje, primenjivao se tokom osamdesetih. Ovim nainom je postalo mogue proizvoditi materijale vee vrstoe kao X80, koji ima i smanjeni sadraj ugljenika i time odline zavarivake osobine. Dodaci molibdena, bakra i nikla omoguili su da nivoi vrstoe rastu do klase X 100, kada se elik proizvodi u limovima, termomehanikim valjanjem uz modifikovano ubrzano hlaenje [7]. Nasuprot razvoju i uvoenju klasa elika do X70, uvoenje klase X80 zahteva due vreme i jo uvek je u toku [8, 9]. Danas se neki projekti cevovoda uglavnom izvode korienjem X80. Takoe, kod nekih dugakih linija, kada se ne zahteva poveanje kapaciteta, smanjenje debljine zida (bez promene prenika i pritiska) moe biti ekonomski impuls za korienje cevi od X80. One se sve vie koriste u Australiji korienjem HFI (ERW) cevi i u Kanadi gde se koriste spiralno zavarene cevi klase X80 [10].
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (2/2010), str. 53-68

53

MIZ

IIW

Slika 1: Period razvoja cevi visoke vrstoe [3,4]

Kompletna zamena elika X65 i X70 elicima X80, X100 i X120 za cevovode jo uvek se nije dogodila. Za neke delove cevovoda veih duina u severnoj Kanadi, cevi od X100 su u upotrebi ve od 2002 [11, 12]. Instalacija od elika X100 je izvedena na trans-kanadskom sistemu u Alberti uz istovremeno ocenjivanje konstrukcije i u letnjim i u zimskim uslovima [11-14]. Exxon Mobil i Trans Canada Pipelines Ltd, su uspeno izradili instalacije na terenu od najjaeg elika za cevovode na svetu, X120. Jedna milja (1,6 km) cevovoda od X120 je instalirana, kao deo dueg cevovoda u Northern Alberta u februaru 2004, korienjem CRC-Evans postupka zavarivanja. elik je razvijen uz zajedniku saglasnost izmeu Exxon Mobil, Nippon Steel Corporation (NSC), i Mitsui i Co.Ltd (Mitsui). Napon teenja je skoro 50% vei nego kod X80 i oekivalo se odgovarajue smanjenje trokova projekta cevovoda. Kompanije su pokazale da je X120 kompatibilan sa iskustvima pri standardnim konstrukcijama cevovoda ak i u otrim kanadskim zimskim uslovima. Ocena konstrukcije je bila uporediva sa ocenama koje se oekuju kod zimskih instalacija, a greke u zavarenim spojevima su bile manje nego one koje se uobiajeno javljaju kod glavnih cevovoda [15, 16]. elici za cevovode X80, X100 i X120 su takoe planirani za upotrebu u Sakhalin-Janan Subsea [12, 17]. ELICI ZA CEVOVODE X100 I X120 EUROPIPE je zapoeo razvoj X100 jo 1995.godine. Korienje materijala sa vrlo visokim naponom teenja kao to je X120 je bio naredni izazov. U sadanjim standardima za cevovode klase X100 i X120 nisu specificirane. Hemijski sastav i mehanike osobine ovih elika prikazane su u Dodatku 1, a uporeenje oznaka prema razliitim standardima dato je u Dodatku 2. Za procedure vezane za elik X100 pogledati Dodatak 3. U pogledu daljeg razvoja od X70 i X80 moe se sumirati da je porast osobina vrstoe (zatezna vrstoa i napon teenja) mogu bez potekoa samo uz mali porast dodatnih legirajuih elemenata, to naalost nije sluaj. Na slici 2 je prikazan dostignuti minimum vrednosti napona teenja zavisno od ekvivalenta ugljenika [18]. Prema [19] postoje dva procesa razliitog kapaciteta hlaenja: (I) hlaenje u vodi posle valjanja na meutemperaturama (500 do 600 oC) praeno hlaenjem na vazduhu (DAC I) i (II) u vodi do sobne temperature posle valjanja (DAC II). DAC I se primenjuje za X80 a DAC II za X100. Za druge informacije o termomehanikoj obradi pogledati [20-26]. Kao to se moe uoiti sa slike 3 postoje tri razliita pristupa za razvoj klase X100 u odnosu na hemijski sastav i paramtere procesa termomehnikog valjanja. Pristup A se karakterie relativno visokim sadrajem ugljenika i ekvivalentom ugljenika od 0,49 kao i malim brzinama hlaenja i relativno visokom temperaturom zaustavljanja hlaenja. Pristup B sa ekvivalentom ugljenika od samo 0,43 korien je u kombinaciji sa velikim brzinama hlaenja do vrlo niske temperature zaustavljanja hlaenja. Pristup C omoguava eljeni profil osobina kroz optimizirani dvostepeni proces valjanja u kombinaciji sa srednjim sadrajem ugljenika i optimalnim uslovima hlaenja. Ovim pristupom se obezbeuje odlina ilavost kao i potpuno zadovoljenje mogunosti zavarivanja cevi. Ovim se kombinuje srednji sadraj legirajuih elemenata tano izmeu prva dva pristupa. Za dodatne informacije pogledati [27, 28].

54

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (2/2010), str. 53-68

MIZ

IIW

N V TM BA DQ A WBB

Normalizovano Kaljeno u vodi i otputeno Termomehaniki valjano Ubrzano hlaenje Direktno kaljeno areno Vrue valjane iroke trake

Slika 2: Napon teenja u odnosu na ekvivalent ugljenika za razliite reime TM valjanja

Slika 3: Tri razliita pristupa za dobijanje API klase X100 [28] ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (2/2010), str. 53-68

55

MIZ

IIW

Za razvoj elika klase X120 najvei izazov je bio razvoj mikrostrukture sa visokom vrstoom i ilavou, koja je jo uz to i zavarljiva. Za tu namenu su istraivane sledee tri mogunosti mikrostrukture: - uglavnom donji beinit - dve faze i - otputeni lamelarni martenzit. Hemijski sastav kod tri ispitivane mikrostrukture dat je u tabeli 1.
Tabela 1: Hemijski sastav kod tri ispitivane mikrostrukture [29] Mikrostruktura Donji beinit Dve faze min max min max Otputeni lamelarni martenzit min max C 0,03 0,09 0,05 0,09 0,06 0,09 Mn 1,0 2,5 0,5 2,0 0,2 2,0 Ni 0,0 2,0 0,0 2,0 0,5 2,0 Mo 0,2 0,5 0,2 0,8 0,2 0,8 Cr 0,0 0,5 0,0 0,5 0,0 0,5 Cu 0,0 0,5 0,0 0,5 0,2 2,0 Nb 0,01 0,04 0,01 0,08 0,0 0,12 V 0,02 0,08 0,02 0,1 0,5 0,15

Neki od ispitivanih elika sadri bor a drugi ne. Bor ubrzava ojaavanje elika sa niskim sadrajem ugljenika i malim sadrajem legirajuih elemenata. On takoe potpomae stadijume kod kojih dominira degeneracija zrna, poput stvaranja ferita, zrnastog beinita i gornjeg beinita. Dodatak bora omoguava transformaciju austenita tako da se stvaraju donji beinit i lamelarni martenzit. elici koji sadre bor moraju se paljivo topiti uz tenju da sadre bor u vrstom rastvoru. Bor treba da je zatien od kombinacije kiseonika, azota i ugljenika. Rekristalzaciono arenje proizvodi fino i homogeno austenitno zrno. Limovi se zagrevaju do temperatura izmeu 1000 i 1200C. Mehanike osobine ove tri mikrostrukture elika X120 date su u Tabeli 2.
Tabela 2: Mehaniko tehnoloke osobine tri ispitivaane mikrostrukture X120 mikrostruktura Donji beinit Dve faze Otputeni lamelarni martenzit Napon teenja /N/mm2/ 690-900 620-860 960-1030 Zatezna vrstoa /N/mm2/ 931-1100 960-1140 1000-1070 Re/Rm (-) 0,75-0,85 0,65-0,75 0,94-0,99 DBTT /C/ -60- -90 -80- -90 -90- -105 CVN /J/ na -40C 230-300 250-300 100-240

(DBTT - prelazna temperatura plastino-krto, CVN - apsorbovana energija udara ispitana na arpi V epruvetama), [29]

Proizvodnja cevi od X120 je sada redukovana na debljine zidova od 12 do 20 mm. Ovaj opseg se moe poveati unapreenjem postupaka proizvodnje [29]. Za vie informacija videti [27, 28], i [30-38]. elik za cevovode X100 Ovaj materijal visoke vrstoe ima specificirani napon teenja od 690 N/mm2 minimum i zateznu vrstou od 865 N/mm2 minimum, koje omoguavaju visoke radne pritiske uz malu debljinu zida. Hemijski sastav i mehanike osobine prikazani su u tabeli 3.
Tabela 3: Hemijski sastav ( u masenim %) i vrednosti vrstoe ispitivanog elika X100 [6] i [39-41] C 0,070 Ni 0,300 Si 0,030 Mo Mn 1,900 V P Nb 0,050 Cr Cu 0,200 Al N 0,005 Ti 0,020 Ca S Re 690 N/mm
2

B Rm 865 N/mm2

-... detalji nisu poznati Za X100 nema tehnolokih prepreka pri TM valjanju i ubrzanom hlaenju kada je potrebno, samo kao optimizacija postojee tehnologije. Od 1995.g est malih valjaonica je pokualo da kompletira opseg debljina zida od 12,7 do 25,4 mm i prenike izmeu 30 (768 mm) i 56 (1434 mm) [42]. Kao rezultat toga je da je proizvodni obim postao ui, a termika obrada ovih limova ili cevi nepotrebna. Neka istraivanja su sprovedena na eliku opisanom u [43]. Za vie informacija videti [3], [35], [41-42] i [44-58].

56

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (2/2010), str. 53-68

MIZ elik za cevovode X120

IIW

Ovaj materijal visoke vrstoe ima specificirani minimalni napon teenja od 830 N/mm2 i zateznu vrstou od 931 N/mm2 . Hemijski sastav korienog ispitivanog materijala moe se videti u tabeli 4 gde su takoe date i specificirane mehanike osobine
Tabela 4: Hemijski sastav (u masenim %) i vrednosti vrstoe ispitivanog elika X120 [59] C 0,05 Nb+V+Ti 0,06 Si 0,3 B 0,001 Mn 1,9 N 0,004 P 0,01 Nb 0,050 S 0,0006 Cu 0,200 Al 0,04 N 0,005 o

Cr+Ni+Mo 0,5

Re 690 N/mm2

Rm 865 N/mm2

Re/Rm=86%, Apsorbovana energija udara 280 J na -40 C

Zahtevane osobine elika klase X120 se mogu postii samo preko uglavnom beinitne mikrostrukture koja se preteno sastoji od donjeg beinita. Zavisno od kombinacije velike gustine dislokacija i vrlo fine substrukture, tzv. domena, ta mikrostruktura je razumna opcija za nivo ultravisoke vrstoe uz dovoljne osobine ilavosti. Glavni legirajui sistem sadri Cu, Ni, Cr, Mo i mikrolegirajue elemenete V, Nb, Ti i B. Ovde je proizvodni obim vrlo uzan u zavisnosti od hemijskog sastava i uslova valjanja i hlaenja. Jedan od specijalnih izazova je oblikovanje cevi, posebno kod U oblika zbog efekta opruge. To moe da dovede do toga da se omota ne moe ni da uvede u O presu [42]. Za vie informacija videti [42-44], [58] i [60-63]. ZAVARIVANJE CEVI Postupci koji se uobiajeno koriste za zavarivanje cevi su runo elektroluno zavarivanje obloenom elektrodom, MIG-MAG, TIG i EPP. Vie detalja vezanih za postupke zavarivanja moete videti u [64] i [65]. REL Specifikacija tehnologije zavarivanja za X100 data je u Dodatku 4 a za X120 u Dodatku 5. MIG-MAG U odnosu na ovaj postupak zavarivanja, detaljnije e biti objanjen samo CAPS-postupak zato to je on korien za ispitivanje na montai za X100. POSTUPAK CAPS CAPS - postupak, Cranfield Automated Pipewelding System - postupak je specijalni postupak zavarivanja u zatiti gasa zasnovan na tandem tehnologiji, a koji je razvijen na Cranfield univerzitetu za cevovodni inenjering. CAPS postupak omoguava zavarivanje cevovoda na bri i ekonominiji nain, ak i pod vrlo nepovoljnim spoljanjim uslovima kao to su ekstremna hladnoa [66]. Mada je potencijal vieianog MIG-MAG-a prvi put primenjen jo 1950-te, on nije postigao komercijalni uspeh zato to tehnologija izvora nije omoguavala stabilan rad. Tandem MIG-MAG se razlikuje od konvencionalnog MIG-MAG postupka zato to dve ice prolaze kroz isti pitolj za zavarivanje. Jedan pitolj sa dva kontakta koristi se za kretanje obe ice u jednu zavarivaku kupku. Ovaj tandem MIG-MAG pitolj je posebno razvijen za upotrebu u uskom ljebu kakva je inae priprema za zavarivanje cevovoda. Dalji razvoj je doveo do korienja dva tandem pitolja na jednim kolicima, te se zato naziva duplo tandem zavarivanje. Velika brzina tandem MIG-MAG omoguava odravanje dva prolaza istovremeno [67-70]. Mikrostrukturne i metalurke osobine metala ava su sline konvencionalno mehanizovano zavarenim spojevima na cevovodima. CAPS je zato pogodan za korienje na materijalima za cevovode ukljuujui elike X100. Sistem se moe podesiti na bilo koju glavu za zavarivanje korienjem sposobnosti dvojnog oscilovanja. Vano je da svaki pitolj ima odvojen oscilator kojim se omoguava da poslednji sloj i pokrivni sloj budu izvedeni istovremeno. Zbog velike brzine kretanja, zahteva se da opseg oscilacija bude vie od 400 impulsa u minuti kako bi se spreio efekat zuba testere. Brzina kretanja od 1m/min se moe koristiti za sve slojeve ispune, a brzine od 1,5 m/min se mogu koristiti za poloaj 2G (PC). Ovo odgovara brzinama od priblino 50 cm/min kod mehanizovanog MIG-MAG postupka koji se danas koristi za cevovode. Iznenaujue je to to je ustanovljeno da se pokrivni sloj moe zavariti takoe pri brzini od 1m/min. Pokrivni sloj se normalno izvodi najsporije sa brzinama oko 30 cm/min. Kruni spojevi su zadovoljili zahteve za mehanike osobine elika X80 [67]. Hemijski sastavi ovih ica za zavarivanje dati su Dodatku 6. Za detaljne informacije o korenom prolazu i tehnici izvoenja slojeva ispune videti [71]. Pomenuti cevovod za Aljaska gas napravljen je od X 100 prenika 1321 mm i debljine zida od 22,9 mm. Napon teenja metala ava treba da bude
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (2/2010), str. 53-68

57

MIZ

IIW

810 N/mm2. Ovi zahtevi su simulirani na montanom ispitivanju elika za cevi X80 prenika 1016 mm i debljine zida 19,1 mm od 3. do 13.marta 2003.g postupkom CAPS u Edmontonu, Alberta, Kanada. Priprema spoja je slina onoj kod CRC-Evans postupka, videti sliku 4 [66] i [72].

Slika 4: Priprema spoja za CAPS postupak i makroskopska slika krunog spoja debljine zida 14,9 mm od elika X100 [73]

Pre nego to je zavaren unutranji sloj, cev je bila predgrejana na 100oC. ica za zavarivanje je bila GSNi1Mo (1% Ni, 0,3% Mo). Svi spojevi su u zatiti meavine gasa Ar i 5%He i 12,5% CO2. Unutranji ureaj za zavarivanje ima 4 glave za zavarivanje koje koriste icu ER 480S-6. Posle korenog prolaza, zavarivanje je nastavljeno spoljanjim slojevima postupkom dvojnog CAPS, icom ER 690S. Brzina zavarivanja je dvostruka u odnosu na brzinu zavarivanja korenog prolaza i slojeva ispune kao i da je dvostruko vea duina nego pri uobiajenim postupcima do sada i inenjeringu cevovoda. Za zavrni sloj korien je jednostruki tandem MIG-MAG [66], [68, 69], [71] i [74-88]. Poetkom januara 2002.g poeo je rad u Kanadi sa jednostrukim tandem ureajima na cevi prenika 610mm od X80 i sa dvostrukim-tandem ureajem na preniku 914 mm od X100, a u septembru 2002 je poloen prvi cevovod od X100 na transkanadskom cevovodu [73]. Cevi se mogu polagati samo zimi kada je zemlja zamrznuta toliko da moe da izdri teinu konstrukcione opreme i kada ima dovoljno snega da se zatite vozila od oteenja u tundri. Cev duine 24 m mora se zavarivati u specijalnim zaklonima (atorima). Ovaj zatitni ureaj se transportuje od spoja do spoja posebnim obostranim traktorom. Svaki zatitni ator mora da ima dovoljno dobro odravanu svu opremu i potrone materijale za operacije zavarivanja kao i za napajanje izvora za zavarivanje preko dizel generatora. Radi postizanja najveih brzina zavarivanja, zavarivanje treba da se izvodi vertikalno na dole sa po jednom mainom na svakoj strani cevi. Prolazi se mogu uraditi korienjem RMS maine za unutranje zavarivanje. Ova oprema radi kao unutranja stega za centriranje razmaka cevi i ukljuuje 4 MIG-MAG glava za zavarivanje koje se kreu po unutranjosti cevi brzinom od 762 mm/min. Kada je koren zavren, ovaj ator se ukalanja od ava i onda se izvode spoljanji slojevi dvojnim-tandem CAPS postupkom. Svaka maina za zavarivanje je opremljena sa dva tandem pitolja za zavarivanje na rastoajanju od 70 mm, tako da se slojevi mogu nanositi istovremeno. Tri prolaza treba da se izvedu dvojnim tandem MIG-MAG-om pre zavrnog sloja koji se izvodi jednim tandem MIGMAG-om. Svi slojevi ispune treba da budu zavareni brzinom kretanja od 1300 mm/min, koja je dvostruko vea od sada korienih. Aljaska gasovod je izraen od X100. Meutim, X 100 nikada pre nije korien za dugake cevovode tako da je 690 N/mm2 kod cevi, moralo biti kompezovano veom vrstoom metala ava. Prema BP zahteva se minimalna vrednost napona teenja od 810 N/mm2 za X100 [72]. Kompletirani av ima vrlo slian profil cevovodu koji je konvencionalno mehanizovano zavaren tako da su primenljivi konvencionalna radiografija i automatizovani ultrazvuk koji se koriste za ispitivanje zavarenih spojeva. Metal ava, mikrostruktura i metalurke osobine su vrlo sline avovima izvedenim konvencionalno mehanizovanim postupcima zavarivanja [67]. U Dodatku 7 su dati parametri zavarivanja za CAPS postupak. Preporuke za potrone materijale razliitih klasa elika za cevovode prema Bohleru se mogu nai u Dodatku 8. Na slici 5 je prikazana osetljivost razliitih postupci zavarivanja vezano za vodonikom izazvane prsline. TERMIKA OBRADA CEVI Prema [91] a prema testu sa klinom, identifikovana maksimalna tvrdoa zavisno od vremena hlaenja t8/5 i dve debljine zida data je na slici 6. Ona jasno pokazuje da je uticaj vremena hlaenja i otvrdnjavanje vrlo malo kod ovog elika. Kod Teken probe utvreno je, videti sliku 7, da temperatura predgrevanja mora biti najmanje 125oC. Potrebno je napomenuti da se prsline u metalu ava javljaju ee nego izmeu prolaza kod X100 [91].
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (2/2010), str. 53-68

58

MIZ

IIW

Slika 5: Osetljivosti na vodonikom izazvane prsline u zavisnosti od postupka zavarivanja (111-REL, C... celuloznom, B... bazinom elektrodom, 135 MAG puna ica, 136 MAG punjena ica) [89, 90]

Slika 6: Ispitivanje klinom (zailjeni uzorak) test za X100 [91]

ISPTIVANJA TEHNOLOGIJE ZAVARIVANJA I MEHANIKO TEHNOLOKIH OSOBINA elik za cevi X100 Vrednosti energije udara ispitnog lima elika za cevovode X100 dati su na slici 8. U odnosu na kombinovano zavarivanje ovog elika celulozno i bazino obloenom elektrodom, videti tehnologiju zavarivanja u Dodatku 4, u odnosu na MIG-MAG sa jednim ili dva pitolja, videti [92], u odnosu na REL i EPP videti [90], u odnosu na mehanizovano valjane zavarene spojeve videti [85]. i u odnosu na rezultate razliitih laserom i laser hibridno zavarenih spojeva na X100 videti [93] .
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (2/2010), str. 53-68

59

MIZ

IIW

Slika 7: Teken test na X100 [91]

Slika 8: Vrednosti energije udara zavisno od temperature za elike X100 i X120

elik za cevi X120 Vrednosti energije udara ispitnog lima elika za cevovode X120 dati su na slici 8. U odnosu na REL zavarivanje ovog elika, videti tehnologiju zavarivanja u Dodatku 5. U odnosu na naredne rezultate videti [42]. METALOGRAFSKA ISPITIVANJA Posle vaenja epruvete, oznaavanja i prvog bruenja ili ispravljanja povrina epruveta, povrne se fino bruse do granulacije od 4000m. Posle bruenja, povrina epruvete se polira u koracima do 1 m. Naalost, svi materijali ne reaguju na isti nain pri nagrizanju, koje dovodi do otrog kontrasta i obojenosti na slikama kod optike mikroskopije. Alkoholni rastvor azotne kiseline HNO3 (nital sredstvo za nagrizanje) koristi se kao regens za nagrizanje granica zrna. Nagrizanje azotnom kiselinom je posebno korisno kod nelegiranih i niskolegiranih konstrukcionih elika,

60

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (2/2010), str. 53-68

MIZ

IIW

odnosno za feritno-perlitne i beinitne elike. To omoguava da je dovoljno nagrizanje od par sekundi, zavisno od materijala i koncentracije sredstva za nagrizanje [94, 95]. Sredstvo za nagrizanje: 1 do 5 cm3 azotne kiseline (HNO3) i 100 cm3 etil alkohola (metanol, etanol) [96]. Nagrizanje granica zrna obavlja se nitalom. Perlit i granice zrna ostaju tamne nasuprot feritu. U sluaju ispitivanog feritno-perlitnog elika za cevi X70, vreme nagrizanja je 10 do 15 sekundi. U sluaju ispitivanog beinitnog elika za cevi X80 i X120 vreme nagrizanja treba da je znatno due da bi se postigao dobar kontrast po granicama zrna. Za ispitivanja optikim mikroskopom, videti takoe [97, 98], poduna, poprena i povrinska metalografija je izvedena i data na slici 9.

Slika 9: Struktura elika za cevi X70, X80 i X120

U sluaju elika X 120, aritmetika sredina odreenih mikrotvrdoa je HV 330/0,1 za uzduni popreni presek, HV 338/0,1 za popreni presek i HV 323/0,1 za ravni presek. U poreenju sa normalnim ispitivanjem prema Vikersu rezultati su sa srednjim vrednostima od 320 HV10 za uzduni presek, od 320 HV10 za popreni presek i 325 HV10 za ravni presek. PROJEKTOVANJE, BEZBEDNOST, EKOLOKI I EKONOMSKI ASPEKTI ZA CEVOVODE Za informacije o faktorima za projektovanje, pravilnicima i faktorima sigurnosti videti [99] do [107] u odnosu na projektovanje vezano za zamor i ocenu zamora videti [99-100] i [108-112]. Vie informacija o dobroj radionikoj praksi ili pogodnosti za upotrebu moe se nai u literaturi [99] i [113-120], a na konstrukcijama [121]. Od 1964. je takoe potrebno uzeti u razmataranje i zahteve bezbednosti vezane za zemljotrese u veini zemalja [113], [122-123]. U okviru kvalifikacije tehnologije zavarivanja esto se diskutuje o over ili undermatching. Overmatchiong znai da je napon teenja metala ava vea od naponA teenja osnovnog materijala : RE metal ava > RE osnovni materijal - Proizvoai elika moraju da zadovolje specifikacije - Proizvoai potronih materijala moraju da proizvedu odgovarajue potrone materijale [2] Za vie informacija, posebno za elike ija je vrstoa vea nego kod X70, videti [102] i [124] do [127]. Undermatching znai da je napon teenja osnovnog materijala vei nego kod metala ava . RE metal ava < RE osnovni materijal (2) Za vie detalja videti [102] i [128-131]. Za informacije o mismatching-u videti [132]. Na slici 10 su predstavljeni projektni trokovi izrade cevovoda rasporeeni po procentualnom udelu glavnih trokova. Moe se jasno videti da je glavni troak materijal. Veliki potencijal utede je zapravo samo i mogu u ovim trokovima [133-134] ali treba uzeti u obzir i sledee pri utedi trokova: Cev visoke vrstoe o o o Smanjenje trokova materijala Vei radni pritisci Vei radni pritisci (1) Ako je takav zahtev prihvaen za povrinu konstrukcije cevovoda, moraju se uzeti u obzir sledei efekti:

Vei projektni faktor

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (2/2010), str. 53-68

61

MIZ Vea produktivnost zavarivanja /kontrolisanja Unapreene metode konstruisanja i oprema

IIW

Takoe prema [135] polovina od trokova cevovoda su trokovi izrade i tako nastaje pojam zavareni spojevi po danu. Ova koliina je uglavnom uslovljena brzinom zavarivanja, a specijalno brzinom zavarivanja za izvoenje korenog prolaza.

Slika 10: Tipina raspodela trokova za izradu suvozemnog gasovoda [133] i [134]

Glavni faktor trokova potiu od pogodnosti za upotrebu, na koje posebno utie uestalost reparature. Za evropske cevovode je to 5 od 100 zavarenih spojeva i uestalost isecanja (na pr. zbog prslina) 0,3 od 100 spojeva. Nivo reparatura od 3 do 5% se esto smatra najboljim kompromisnim reenjem izmeu maksimalne brzine zavarivanja i optimalnog kvaliteta, videti takoe [136]. Glavni zapaeni defekti u sluaju suvozemnih cevovoda su ukljuci troske, praeni greakama u korenom prolazu. Trokovi reparature se mogu znaajno smanjiti, ako se kriterijum prihvatljivosti za ukljuke troske i druge zapreminske defekte ublai, a zavarivanje korenog prolaza kontrolie i proverava mnogo paljivije. Mehanizovani postupci zavarivanja se ne mogu esto nai u Evropi, izuzev Rusije. Uestanost reparatura kod ovih postupaka je sigurno manja od onih kojima se raspolae prema starijim ruskim publikacijama [137]. U [138] se saoptava o 50 km dugoj trasi na projektu RUHRGAS izvedenom postupkom CRC gde je samo 4% spojeva tebalo reparirati. Takoe je i postupak CAPS na terenu u Kanadi, a koji su sproveli Cranfield Univerzitet i Fronius pokazao uestalost od 3,9%. Na ovom terenu, cevovod od klase elika X80 duine 3 km ukljuujui 182 zavarena spoja je izveden pod arktikim uslovima na -50C. Ovo je jedan od primarnih delova velikog projekta gasovoda Aljaska koji je planiran da bude od X100, sa ukupnom duinom od oko 5700 km. Budui projekti gde e se koristiti CAPS su planirani u Indoneziji, Koreji i Kanadi [139]. U sluaju postupka TIG sa vruom icom korienom kod cevi pod pritiskom od X100, defekti u iznosu od 0,3% na poetku se mogu smanjiti na ispod 0,1% [140]. Smanjenje projektnih trokova se moe postii i korienjem visokovrstih elika, ak i kada cena po toni cevi raste sa porastom klase elika. Poboljanja obuhvataju: - Smanjenje zahtevane koliine elika - Manji transportni trokovi i - Manji trokovi polaganja cevi Korienje klase X80 u konstrukciji prvog gasovoda RUHRGAS od X80 dovela je do utede od priblino 20 000 tona od ukupno 145 000 tona u poreenju sa klasom X70 preko smanjenja debljine zida od 20,8 mm za X70 na 18,3 mm za X80. Ovo je rezultovalo i u smanjenju trokova polaganja cevi kao i smanjenju trokova transporta i zavarivanja usled smanjenja vremena zavarivanja koje je potrebno za tanje zidove [40]. Prema [113] ukupno smanjenje trokova od priblino 5% se oekuje kroz podizanje klase od X65 do X 80 i priblino 8% kod X100 i prema [141] korienje cevi X80 obezbeuje ukupnu utedu u odnosu na X70 od 8 -12% ukupnih trokova isporuke ili 3 do 5% ukupnih projektnih trokova. Korienje materijala sa jo veom vrstoom kao to su X100 i X120 mogu dovesti do jo veih uteda trokova, kao to je ilustrovano na slici 11. Preliminarna ekonomska procena kao studija izvodljivosti o X100 sprovedena je 1997.g. Trokovi su procenjeni na bazi nekoliko pretpostavki: - Trokovi elika su procenjeni ekstrapolacijom na bazi niih klasa, - Trokovi prirubnica i ventila su smatrani konstantnim udelom u ukupnim trokovima, - Troovi transporta su procenjeni zavisno od teine elika,
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (2/2010), str. 53-68

62

MIZ

IIW

- Trokovi postavljanja su kompletno analizirani : kopanje rovova i savijanja terena su smatrani konstantnim za oba reenja, trokovi zavarivanja su podeljeni u dva dela, jedan konstantan a drugi proporcionalan debljini. Uzeti su u obzir mogui vei trokovi potronog materijala i moguih potekoa za zavarivae, - Drugi trokovi, kao trokovi oblaganja, katodne zatite uzeti su u obzir i smatrani jednakim za oba reenja.

Slika 11: Procenjeni trokovi po metru cevovoda [56]

S druge strane, smanjenje trokova proizvodnje po toni cevi za dati kapacitet transporta, je uveano ne samo za poveanje klase materijala elika ve i za smanjenje debljine zida cevi. Smanjenje prenika cevi sa istom debljinom zida uz istovremeni porast radnog pritiska mogu da budu povoljnije reenje problema [27]. Vaan uticaj ima ne samo troak cevi ve i troak njihovog polaganja. Korienje cevi duine 18m smanjuje broj krunih spojeva za oko 33% u poreenju sa cevima duine 12 m. Due cevi obezbeuju bre i bezbednije postavljanje cevi uz smanjenje trokova zavarivanja, ispitivanja i oblaganja. Naravno, i korienje meuduina izmeu 18 i 12 m dovode do smanjenja trokova postavljanja cevi jer duine cevi mogu biti ograniene transportnim razlozima. Od velikog znaaja su i isti unutranji prenik i tolerancije krunosti. Napraviti cev mnogo stabilniju i zato uprostiti rukovanje, je da odnos prenika i debljine zida cevi bude manji od 100. Dok su tankozidne cevi podeavane unutranjim podeavaima-stegama na montai, spoljana krunost krajeva cevi nije tako znaajna kao isti unutranji prenik. Isti prenik se moe postii delimino proirivanjem cevi. Cevi velikih prenika zahtvaju mnogo vie panje u rukovanju u rovu. Ako postavljanje cevi zahteva veliki broj montano savijenih cevi, ugovarai pre trae EPP zavarene cevi duine 16 do 18 m. [47]. DISKUSIJA I REZULTATI Za X 100 neophodna je tehnoloka osnova u TM valjanju i ubrzanom hlaenju samo kao optimizacija ve postojee tehnologije. Proizvodni okvir postaje sve ui, a termika obrada limova za cevi uglavnom nije potrebna. Zahtevane osobine elika klase X 120 su pogodne samo sa beinitnom mikrostrukturom koja se uglavnom sastoji od donjeg beinita. Zavisno od kombinacije velike gustine dislokacija i vrlo fine substrukture, tzv domena, ova donjobeinitana mikrostruktura je rezonska opcija za nivo ultravisoke vrstoe i odgovarajuih osobina ilavosti. Naalost ovde ne postoje vrednosti istraivanja udarne ilavosti elika za cevi X100 i X120. Naredna istraivanja treba da obuhvate ovu ocenu. Svakako je od koristi izvesti neke laboratorijske eksperimente kao to su: Ispitivnje elika za cevi X100 i X120, o CTOD o Tvrdoa Uestalost reparatura i postupci reparatuire, Visokoproduktivno kontrolisanje, Unapreene metode konstrukcije i oprema.

ZAHVALNOST Autori zahvaljuju osoblju Instituta za ispitivanje i razvoj tehnologije materijala (TVFA GmbH) Univerziteta u Beu, Austrija, OMV-EEB-TS, Bohler Welding, i VOEST Alpine Steel Linz za njihovu pomo.
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (2/2010), str. 53-68

63

MIZ LISTA DODATAKA

IIW

Dodatak 1: Hemijski sastav i mehanike osobine elika za cevi prema EN 10208-2 [142], DIN 17172 [143] i API [144] i za elike X100 i X120 [6], [39-41], [43], [48] i [61]. Dodatak 2: Uporeenje oznaka elika za cevi prema razliitim standardima. Dodatak 3: Isporuioci elika za cevi X100 [148] i [149 ] (DSAWdvostruko EPP zavarivanje, SMLS, beavne, SAW, EPP zavarene). Dodatak 4: Specifikacija tehnologije zavarivanja za X100 (X100SP1) kombinovano zavarivanje bazinom i celuloznom elektrodom (R-koreni prolaz, H-vruci prolaz, F-sloj popune, T-vrsni sloj, SP-epruveta za zavarivanje) [48] i [55]. Dodatak 5: Specifikacija tehnologije zavarivanja za X120 (X120SP1) za runo elektroluno zavarivanje bazinom elektrodom u poloaju vertikalno na dole (SP-epruveta za zavarivanje). Dodatak 6: Hemijski sastav (u masenim %) i mehanike osobine ica za zavarivanje koje se koriste za CAPS postupak [67], [71] i [72] Dodatak 7: Parametri zavarivanja za CAPS-postupak [66]. Dodatak 8: Preporuke za potroni materijal kod razliitih klasa elika za cevi prema Bohler-u (2) (111 runo elektroluno zavarivanje, C-celulozna elektroda, B-bazina elektroda, PG poloaj vertikalno na dole, PF vertikalno na gore, 135 MAG sa punom icom, 136, MAG sa punjenom icom, 12-EPP) [151-153]. Dodatak 9: Uputstvo za termiki ciklus pri zavrivanju elika za cevi (111 runo elektroluno zavarivanje, C-celulozna elektroda, B-bazina elektroda, 114 elektroluno punjenom icom, 135 MAG sa punom icom, 136, MAG sa punjenom icom, 12-EPP, PT-temperatura predgrevanja, IT-medjuslojna temperatutra) [154-158].

Zbog velikog obima materijala, molimo itaoce da DODATKE preuzmu iz originalnog IIW-dokumenta XI-929-09, sa web-prezentacije DUZS, www.duzs.org.rs, u rubrici asopis/Journal.
Redakcija asopisa ZZK

LITERATURA
[1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] Aigmueller, G., Schuetz, H.: Die Entwicklung und das Schweissen hochfester Roehrenstaehle. Schweisstechnik (1985) H. 1, S. 2-7. Perteneder, E., Koenigshofer, H., Mlekusch, J.: On the Present State of Field Welding of Pipelines by Means of Covered Electrodes. Pipeline Technology Conference, Oostende, Belgium, October 15 - 18, 1990. Gray, J.M.: Niobium Bearing Steels in Pipeline Projects. Microalloying International, Inc., Mannesmannroehren-Werke AG, Muehlheim, Deutschland. Andrews, R.M., Batte, A.D.: Developments in Fracture Control Tech. for Gas Pipelines Utilising High Strength Steels. Advantica, Loughborough, UK. Kneissl, A., Ortner, B., Kleemaier, R., Windhager, M., Kuehlein, W.: Thermomechanisch behandelte Staehle. BHM, 135 (1990) H. 5, S. 147-154. Hillenbrand, H.-G., Kalwa, Ch.: Production and service behaviour of high-strength large-diameter pipe. Pipes and Pipelines International (2002) December, pp. 21-24. Hillenbrand, H.G., Kalwa, C.: High-strength line pipe for project cost reduction. Europipe GmbH, Ratingen, 2002. Graef, M.K., Hillenbrand, H.G., Niederhoff, K.A.: Production of large-diameter line pipe and bends for the world's first longe-range pipeline in grade X80 (GRS 550). Europipe GmbH, Ratingen, 1993. Caudhari, C., Ritzmann, H.P., Wellnitz, G., Hillenbrand, H.G., Willings, V.: German gas pipeline first to use new generation line pipe. Europipe GmbH, Ratingen, 1995.

[10] Hillenbrand, H.G., Heckmann, C.J., Niederhoff, K.A.: X80 line pipe for large-diameter high strength pipelines. Europipe GmbH, Ratingen, 2002. [11] N.N.: Lowering Pipeline Costs Through Applied Technology. TransCanada. [12] N.N.: Oil and gas pipelines in 2003: An overview. Pipes & Pipelines International, vol. 48 (2003) no. 6, November / December, pp. 23-27. [13] Palmer, T.: Alaska Gas Pipeline Construction Cost Risks. TransCanada, Anchorage, Canada, June 16 - 17, 2004. [14] Glover, A., Horsley, D., Dorling, D., Takehara, J., Savigny, K.W., Bruce, I.: Construction and Installation of X100 Pipelines. TransCanada Pipelines Ltd. Calgary, JFE Steel Corporation, BGC Engineering Inc.. [15] N.N.: Turkey plans two oil lines. Pipe Line and Gas Technology (2004) June, p. 6. [16] N.N.: CRC-Evans Welding Tech. Puts Final Touch on Major Field Test Of X-120 and X-100 Pipe. TransCanada Pipeline Ltd., Houston, May 18, 2004. [17] Egawa, T.: Outline of Sakhalin Pipeline Project. Norway-Japan Seminar "Milestones in onshore/offshore pipeline research", Tokyo, Japan, May 27, 2003. [18] Wallner, F., Schimboeck, R., Rauch, R.: Verbesserte und neue TM-Staehle fuer geschweisste Konstruktionen. Internationale Schweiss- und Fertigungstechnische Tagung, Wien, Oesterreich, 25. - 26. Mai, 2000.

64

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (2/2010), str. 53-68

MIZ
[19] Komizo, Y., Fukada, Y.: Weldability of large diameter grade X-80 and X-100 line pipe. Sumitomo metal Industries, LTD., Japan, July 1988.

IIW

[20] Engelmann, H., Engel, A., Peters, P.A., Dueren, C., Muesch, H.: First use of large-diameter pipes of the steel GRS 550 TM (X80) in a high-pressure gas pipeline. 3R International, 25 (1986) H. 4, April, S. 182-193. [21] Heckmann, C.J., Ormston, D., Grimpe, F., Hillenbrand, H.G., Jansen, J.P.: Development of low carbon NbTiB micro-alloyed steels for high high-strength large large-diameter linepipe. 2nd International Conference on Thermomechanical Processing of Steels, Liege, Belgium, June 15 - 17, 2004. [22] Honeycombe, R., Bhadeshia, H.K.D.H.: Steels, Microstructure and properties. 2nd Edition, Edward Arnold, London, New York, Sydney, Auckland, 1995. [23] Afaganis, A.J., Barnes, K.R., Hanson, G.E., Lessard, R.G.: Development and Production of Large Diameter, High Toughness Gr. 550 (X80) Line Pipe at Stelco. I&SM (1998) June, pp. 49-56. [24] Mayrhofer, M.: Thermomechanisch behandelte Staehle. EWE-Ergaenzungskurs, SZA, Maerz 1992. [25] Streisselberger, A., Hanus, F., Schuetz, W., Hubo, R.: Erweiterte Nutzungsmoeglichkeiten der thermomechanischen Behandlung von Grobblechen. Stahl und Eisen, 117 (1997) Nr. 4, S. 49-57. [26] Grimpe, F., Meimeth, S., Meuser, H., Liessem, A.: Entwicklung, Produktion und Anwendung thermomechanisch gewalzter hoch- und ultrahochfester Grobbleche. Stahl (2007) 4, S. 2-4. [27] Graef, M.K., Hillenbrand, H.-G., Heckmann, C.J., Niederhoff, K.A.: High-strength large-diameter pipe for longdistance high pressure gas pipelines. ISOPE 2003, Honolulu, USA, May 26 - 30, 2003, Europipe GmbH, Ratingen, 2003. [28] Grimpe, F., Meimeth, St., Heckmann, C.J., Liessem, A., Hehrke, A.: Development, Production and Application of Heavy Plates in Grades up to X120. 1st International Conference Super-High Strength Steels, Rome, Italy, November 2 - 4, 2005. [29] Petersen, C.W., Corbet, K.T., Fairchild, D.P., Papka, S., Macia, M.L.: Improving long-distance gas transmission economics: X120 development overview. 4th International Pipeline Technology Conference, Ostend, Belgium, May 9 - 13, 2004. [30] Kostic, M.M., Gedeon, S.A., Bowker, J.T., Dorling, D.: Development and Production of X80 (550 MPa) Gas Transmission Linepipe. Pipeline Technology Conference, Ostend, Belgium, September 11 - 14, 1995, vol. 2, pp. 399-409. [31] Takeuchi, I., Fujino, J., Yamamoto, A., Okaguchi, S.: The prospects for high-grade steel pipes for gas pipelines. Pipes and Pipelines International, vol. 48 (2003) no. 1, January / February, pp. 33-43. [32] Asahi, H., Tsuru, E., Ohikita, S., Maruyama, N., Koyama, K., Akasaki, H., Murata, M., Miyazaki, H., Hara, T., Morimoto, H., Sugiyama, M., Shinada, K., Terada, Y., Ayukawa, N., Doi, N.: Development of UltraHigh-Strength Linepipe, X120. Nippon Steel Technical Report (2004) no. 90, July, pp. 82-87. [33] Kostic, M.M.: Manufacture, Properties, and Installation of X80 (550 MPa) Gas Transmission Linepipe. 1st ternational Pipeline Conference (IPC), ASME, Calgary, Alberta, Canada, June 9 - 14, 1996, vol. 1, Regulations, Codes, and Standards, Current Issues, Materials, Corrosion and Integrity, pp. 203-207.

[34] Asahi, H., Fujii, H., Sato, N.: Heavy Wall X80 Seamless Linepipe. Pipeline Technology Conference, Ostend, Belgium, September 11 - 14, 1995, vol. 2, pp. 253-262. [35] Hillenbrand, H.-G., Amoris, E., Niederhoff, K.A., Perdrix, C., Streisselberger, A., Zeislmair, U.: Manufacturability of Linepipe in Grades up to X 100 from TM Processed Plate. Pipeline Technology Conference, Ostend, Belgium [36] Torvela, N., Porter, D.: Manufacture and Properties of Spiral-Welded X80 Pipes. Pipeline Technology Conference, Ostend, Belgium, September 11 - 14, 1995, vol. 2, pp. 411-420. [37] Terada, Y., Tamehiro, H., Kojima, A., Ogata, Y., Katayama, K.: Development of X80 UOE Line Pipe for Sour Service. Pipeline Technology Conference, Ostend, Belgium, September 11 - 14, 1995, vol. 2, pp. 421-434. [38] de Vito, A., Heisterkamp, F., Hulka, K., Pagone, N., Rizzi, L.: From standard production X 70 towards the development of X 80. Pipeline Technology Conference, Ostend, Belgium, September 11 - 14, 1995, vol. 2, pp. 565 [39] Hillenbrand, H.-G., Graef, M.K., Kalwa, Ch.: Development and production of high-strength pipeline steels. Niobium 2001, Orlando, Florida, USA, December 2 - 5, 2001, Europipe GmbH, Ratingen, 2001. [40] Kalwa, Ch., Hillenbrand, H.-G., Graef, M.: High Strength Steel Pipes: New Developments and Applications. Onshore Pipeline Conference, Houston, Texas, USA, June 10 - 11, 2002, Europipe GmbH, Ratingen, 2002. [41] Barsanti, L., Pozzoli, G., Hillenbrand, H.G.: Production and field weldability evaluation of X100 line pipe. Europipe GmbH, Ratingen, 2001. [42] Hillenbrand, H.-G., Kalwa, Ch., Liessem, A.: Technological solutions for ultra-high strength gas pipelines. 1st International Conference on Super-High Strength Steels, Rom, Italy, November 2 - 4, 2005. [43] Hillenbrand, H.-G., Liessem, A., Biermann, K., Heckmann, C.J., Schwinn, V.: Development and production of linepipe steels in grade X100 and X120. Seminar of X120 grade high performance pipe steels, Technical Conference, Bejing, China, July 28 - 29, 2005 [44] N.N.: Pipes and Tubes of Nippon Steels. Nippon Steel News (2005) no. 326, February, http://www.nsc.co.jp. [45] Demofonti, G., Mannucci, G., Spinelli, C.M., Barsanti., L., Hillenbrand, H.G.: Large-diameter X100 gas line pipes: Fracture propagation evaluation by fullscale burst test. Europipe GmbH, Ratingen, 2000. [46] Mannucci, G., Demofonti, G., Hillenbrand, H.-G.: Fracture properties of API X100 gas pipeline steels. Europipe GmbH, Ratingen, 2001. [47] Graef, M.K., Hillenbrand, H.-G.: High quality line pipe a prerequisite for project cost reduction. Europipe GmbH, Ratingen, 1999 [48] Demofonti, G., Mannucci, G., Hillenbrand, H.-G., Harris, D.: Evaluation of the suitability of X100 steel pipes for high pressure gas transportation pipelines by full scale tests. International Pipeline Conference, IPC, 2004, Calgary, Alberta, Canada, October 4 - 8, 2004. [49] Hillenbrand, H.-G., Liessem, A., Biermann, K., Heckmann, C.J., Schwinn, V.: Development and production of linepipe steels in grade X100 and X120. Seminar of X120 grade high performance pipe steels, Technical Conference, Bejing, China, July 28 - 29, 2005. [50] Graef, M.K., Hillenbrand, H.G.: Production of large-diameter line pipe - state of the art and future development trends. Europipe GmbH, Ratingen, 1995. ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (2/2010), str. 53-68

65

MIZ

IIW

[51] Murakami, M.: Frontier Technology of Linepipe Production and Application. Norway-Japan Seminar "Milestones in onshore/offshore pipeline research", Tokyo, Japan, May 27, 2003. [52] N.N.: High Strength Large Diameter Pipe Plate from Standard Production to X80 / X100. [53] Streisselberger, A., Bauer, J., Fluess, P., Hillenbrand, H.G., Cordon, P.: High strength steel plates for line pipes in grade up to X100. Europipe GmbH, Ratingen, 1998. [54] Mannucci, G., Demofonti, G., Barsanti., L., Spinelli, C.M., Hillenbrand, H.G.: Fracture behaviour and defect evaluation of large-diameter, HSLA steels, very high-pressure line pipes. Europipe GmbH, Ratingen, 2000. [55] Hillenbrand, H.-G, Liessem, A., Knauf, G., Niederhoff, K., Bauer, J.: Development of large-diameter pipe in grade X100. Europipe GmbH, Ratingen, 2000. [56] Barsanti, L., Hillenbrand, H.G.: Possible use of new material for high pressure line pipe constructions: The experience of SNAM RETE GAS and EUROPIPE on X100 grade steel. Europipe GmbH, Ratingen, 2002. [57] Terada, Y., Tamehiro, H., Yamashity, M., Ayukawa, N., Hara, T.: Development of API X100 UOE Line Pipe. Nippon Steel Technical Report (1997) no. 72, pp. 47-52. [58] N.N.: Research and Development of Class X100 and X120 Ultra-High-Strength, Large-Diameter Welded Steel Pipe. Sumimoto Metal Industries, Ltd., October 20, 2006. [59] voestalpine Grobblech: Test plate out of X120. Material properties of a test plate out of X120 of voestalpine Grobblech GmbH, 5. Maerz 2008. [60] N.N.: Integrated Mass Production of High-Strength X120-Grade Linepipe and other High-Strength Grades with Combined Properties. Nippon Steel Corporation, October 30, 2006. [61] Hillenbrand, H.-G., Liessem, A., Biermann, K., Heckmann, C.J., Schwinn, V.: Development of high strength material and pipe production technology for grade X120 line pipe. International Pipeline Conference, IPC, 2004, Calgary, Alberta, Canada, October 4 - 8, 2004 [62] Hillenbrand, H.-G., Liessem, A., Biermann, K., Heckmann, C.J., Schwinn, V.: Development of grade X120 pipe material for high pressure gas transportation lines. 4th ternational Conference on Pipeline Technology, Ostend, Belgium, May 9 - 12, 2004, Europipe GmbH, Ratingen, 2004. [63] Fujiwara, et al.: High-toughness, high-tensile-strength steel and method of manufacturing the same. United States Patent 6,183,573 (2001) February 6. [64] Felber, S.: Pipeline Engineering. GS, 2009, ISBN 978-3-9501528-2-1. [65] Felber, S.: Development of steels and welding processes for pipelines. 62nd Annual Assembly and International Conference of the International Institute of Welding, Singapore, July 12 - 18, 2009, IIW XI-2009. [66] Howard, R., Kepplinger, M., Schmidt, K.-P.: Automatisiertes Pipeline-Schweissen mit CAPS. DVS-Berichte, Band 235, 2005, S. 61-65 [67] Blackman, S.A., Dorling, D.V., Howard, R.: High-speed tandem GMAW for pipeline welding. 4th Internat. Pipeline Conf., Calgary, Alberta, Canada, September 29 - October 3, 2002, pp. 517-523. [68] N.N.: Schweissen im Doppeltakt. Schweiss- & Prueftechnik (2003) H. 8, S. 121. [69] Hermann, Th.: Doppeltakt mal vier. Schweiss- & Prueftechnik (2004) H. 02, S. 28. [70] Juhn, M.: Fronius Pipeline Edition. ASMET-Vortrag, OMV, Wien, Austria, 5. Dezember, 2005. [71] Yapp, D., Blackman, S.A.: Recent Developments in High Productivity Pipeline Welding. Journal of the Brazil Society of Mechanical Science and Engineering, vol. XXVI (2004) no. 1, January - March, pp. 89-97. [72] N.N.: How to melt a welders heart when the mercury plummets way below zero .... Case Study, C.A.P.S., Cranfield University of Technology, UK, Fronius, Austria. [73] Perteneder, E., Koenigshoffer, H., Bischof, R.: Korszeru hozaganyagok tulajdonsgaia foeldbe fektetett csovezetkek hegesztsnl. Gp, vol. 51 (2000) no. 6, pp. 16-21. [74] Wendelspiess, R.: IIW Subcommission XI-E, Transmission Pipelines. Report of the Meeting in Lausanne, France, June 28, 2006 at the Intermediate Meeting, Vienna, Austria, March 16, 2007. IIW XI-E-1009/05. [75] Yapp, D.: Review of Activities of IIW Subcommission XI-E Transmission Pipelines. IIW XI-847/06. [76] Blackman, S.: Developments forecast to reduce pipeline construction costs. Welding and Metal Fabrication (2001) September, pp. 7-10. [77] Yapp, D.: Review of Activities of Subcommission XI-E Transmission Pipelines 2006/07. IIW XI-873/07. [78] Norrish, N., Blackman, S.: High Integrity Welding Process for Pipeline Girth Welding. International Conference Pipeline Repairs and In-Service Welding, Wollongong, Australia, March 24 - 26, 2003, paper 4. [79] Harwig, D, Blackman, S., Norrish, J.: Proposal for a Joint Industry Project on: Novel Arc Welding Processes for Improved Pipeline Welding. EWI, Welding Engineering Research Centre, October 15, 2002. [80] N.N.: EWI The Materials Joining Experts. EWI. [81] Yapp, D.: Welcome to Cranfield University. Intermediate Meeting der IIW SC XI-A und XI-E, Cranfield, UK, November 29 - 30, 2007 [82] Yapp, D.: Effect of Shielding Gas Mixtures on Bead Geometry and Mechanical Properties of High Strength Pipeline Welds. Intermediate Meeting der IIW SC XI-A und XI-E, Cranfield, UK, November 29 - 30, 2007, IIW XI-E-1028/07. [83] Norrish, J., Blackman, S., Harwig, D.: Novel Girth Welding Developments for Transmission Pipelines. WTIA International Pipeline Integrity Repairs Conference, Sydney, Australia, March 9, 2004, paper 7. [84] Yapp, D.: Application of Tandem Gas Metal Arc Welding to X80 and X100 Pipelines. IIW SC XI-E meeting, Vienna, Austria, March 16, 2007. [85] Gianetto, J.A., Bowker, J.T., Bouchard, R., Dorling, D.V., Horsley, D.: Tensile and Toughness Properties of Pipeline Girth Welds. IIW XI-853/06, IPC 2006, Calgary, Alberta, Canada, September 25 - 29, 2006.

66

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (2/2010), str. 53-68

MIZ
[86] Yapp, D., Liratzis, H.: Mechanical Properties of Pipe Girth Welds in High Strength Pipeline Steels. IIW XI875/07. [87] N.N.: Cold metal transfer digital GMA welding. Australasian Welding Journal, vol. 50 (2005) First Quarter, pp. 14-15. [88] Kepplinger, M., Weigerstorfer, C.: Pipelineschweissen unter arktischen Bedingungen. Schweiss- & Prueftechnik (2004) 12, S. 167-169 [89] Quintana, M.A.: Development of welding consumables: A historical review. Pipeline World (2005) no. 7, February, pp. 20-23, 27.

IIW

[90] Van der Mee, V.J.H.M., Jansen, H., Kalfsbeck, B., van Ettger, P.: Consumables and practices for welding high strength steels. 60th Annual Assembly and International Conference, Proceedings of the IIW International Conference Welding & Materials, Technical, Economical and Ecological Aspects, Dubrovnik & Cavtat, Croatia, July 1 - 8, 2007, pp. 271-281. [91] Krammer, W., Starnberger, R., Ornig, H., Schuetz, H., Dittrich, S., Perteneder, E.: Fertigung und Montage von Druckrohrleitungen aus StE 690 fuer ein 1600-MW-Pumpspeicherwerk in Taiwan. DVS-Berichte, Band 146, 1992, S. 28-34. [92] Gianetto, J.A., Bowker, J.T., Dorling, D.V.: Assessment of properties and microstructure of X100 pipeline girth welds. Welding in the World, vol. 49 (2005) no. 11 - 12, November / December, pp. 77-89. [93] Gordon, R., Holdren, R., Johnson, M., Lozev, M.: Reducing pipeline construction costs: New technologies. Welding in the World, Le Soudage Dans Le Monde, vol. 47 (2003) no. 5 - 6, May / June, pp. 7-12. [94] N.N.: Testing. Heat Treating Progress (2005) November / December, pp. 62-73. [95] Schumann, H.: Metallographie. 12. Auflage, VEB Deutscher Verlag fuer Grundstoffindustrie, Leipzig, 1989. [96] Schumann, H.: Metallographie. 13. Auflage, Deutscher Verlag fuer Grundstoffindustrie, Leipzig, 1990. [97] Liepert, G.: Metallo- und fraktographische Untersuchungen an Pipelinestaehlen. Diplomarbeit, TU-Wien, Oktober 1999. [98] Liepert, G., Felber, S., Varga, T.: Werkstoffphysikalische Untersuchungen an Staehlen fuer Erdgasleitungen. Schriftenreihe der Technischen Universitaet Wien: Schweisstechnik und verwandte Verfahren, Internationale Konferenz Schweisstechnik, Werkstoffe und Werkstoffpruefung, Bruchmechanik und Qualitaetsmanagement, Wien, Oesterreich, 25. - 27. September 2000, S. 169-180. [99] Hopkins, Ph.: Introduction to Basic Pipeline Engineering Principles. Penspen Integrity, UK, 2003. [100] Hopkins, Ph.: Defect Assessment in Pipelines, Course, vol. 1. Penspen Integrity, UK, 2004. [101] Bjornsen, T.: Experiences with new DNV pipeline codes. Milestones of Offshore/Onshore Pipeline Research, Japan-Norwegian Seminar, Tokyo, Japan, 2003, May 27. [102] Hopkins, Ph.: Defect Assessment in Pipelines, Course, vol. 2. Penspen Integrity, UK. [103] Mohr, W.: Strain-Based Design of Pipelines. EWI Report, Project No. 45892GTH, October 8, 2003 [104] Yatabe, H., Masuda, T., Toyoda, M.: Effects of the Design Factor on the Large Deformation Behavior of X80 Straight Pipes Subjected to Bending. JGA Paper Awards for Outstanding Research and Development, 2004. [105] Andrews, R.M., Jandu, C.S., McCallum, M., Bramley, D.N., Cousens, P.S.: Uprating of Pipeline System Beyond 72% Design Factor - an Integrated RiskBased Approach. WTIA International Pipeline Integrity Conference, Wollongong, Australia, March 7 - 9, 2005, paper 5. [106] Hopkins, P.: High Design Factor Pipelines: Integrity Issues. WTIA International Pipeline Integrity Conference, Wollongong, Australia, March 7 - 9, 2005, paper 1. [107] Blackman, S.A.: An economic assessment of mechanized welding of high-strength linepipe for the Australian pipeline industry. Pipes and Pipelines International, vol. 48 (2003) no. 2, March / April, pp. 27-37. [108] Zhang, Y.H., Maddox, S.J., Razmjoo, G.R.: Experimental study and prediction of fatigue crack growth in girth welded pipes. OMAE:2002 Offshore Mechanics and Arctic Engineering Conference, Oslo, Norway, June 23 - 28, 2002. [109] Erdelen-Peppler, M., Knauf, G., Marewski, U., Reepmeyer, O.: Longitudinal welded pipes with enhanced fatigue strength (Hifa pipe). 4th International Conference on Pipeline Technology, Ostend, Belgium, May 9 12, 2004, Europipe GmbH, Ratingen, 2004. [110] Macdonald, K.A., Maddox, S.J.: New guidance for fatigue design of pipeline girth welds. Engineering Failure Analysis, vol. 10 (2003) no. 2, April, pp. 177. [111] Chapetti, M.D., Otegui, J.L., Motylicki, J.: Fatigue assessment of an electrical resistance welded oil pipeline. International Journal of Fatigue, vol. 24 (2002) no. 1, January, pp. 21-28. [112] Bai, Y., Knauf, G., Hillenbrand, H.-G.: Materials and design of high strength pipelines. Europipe GmbH, Ratingen, 2000. [113] Nagahama, Y., Yamamoto, S.: High Performance Steel Pipes and Tubes. NKK Technical Review (2003) no. 88, pp. 81-87. [114] Barbaro, F.J.: Requirements for Welding X80 Grade Linepipe. WTIA International Pipeline Integrity Conference, Wollongong, Australia, March 7 - 9, 2005, paper 17. [115] Bilston, K., Dietsch, A., Fletcher, L.: Performance requirements for onshore pipeline girth welds in Australia a discussion paper. WTIA/APIA Panel 7 Research Seminar, Wollongong, Australia, October 26, 1995, paper 8. [116] Shuanlu, L., Yong, H., Changyi, Q., Pengbin, Y., Xinwei, Z., Jinheng, L.: Crack and fitness-for-service assessment of ERW crude oil pipeline. Engineering Failure Analysis, vol. 13 (2006) no. 4, June 2006, pp. 565-571. [117] Denys, R.M.: Weld-defect acceptance models need more validated inputs, Part 2: Using good mechanical, toughness and defect-size data could reduce unneeded repairs. Pipe Line & Gas Industry (1999) October, pp. 59-64. [118] Hopkins, P.: Limitation of fitness-for-purpose assessments of pipeline girth welds. 7th NG-18/EPRG, Joint Biennial Technical Meeting on Line Pipe Research, Calgary, Alberta, Canada, August 29 - September 1, 1988, paper 22 [119] Roodbergen, A.H., Denys, R.M.: Limitations of fitness for purpose assessments of pipeline girthwelds. Pipe Technology, International Conference, Rome, Italy, November 17 - 19, 1987. ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (2/2010), str. 53-68

67

MIZ

IIW

[120] Fazzini, P.G.,Cisilino, A.P., Otegui, J.L.: Experimental validation of the influence of lamination defects in electrical resistance seam welded pipelines. International Journal of Pressure Vessels and Piping, vol. 82 (2005) no. 12, December, pp. 896-904. [121] Nayyar, M.L.: Piping Handbook. Sixth Edition, McGraw-Hill Inc., New York, St. Louis, San Francisco, Auckland, Bogot, Caracas, Lisbon, London, Madrid, Mexico, Milan, Montreal, New Delhi, Paris, San Juan, So Paulo, Singapore, Sydney, Tokyo, Toronto, 1992. [122] Akiyoshi,T., Fuchida, K., Shirinashihama, S., Tsutsumi, T.: Effectiveness of Anit-Liquefaction Techniques for Buried Pipelines. Transactions of ASME, Journal of Pressure Vessel Technology 116 (1994) August, pp. 261 [123] Ozaki, H.: Gas Industry and Technical Activities of the Japan Gas Association. Norway-Japan Seminar "Milestones in onshore/offshore pipeline research", Tokyo, Japan, May 27, 2003. [124] Denys, R.M.: Methods for the assessment of girth weld strength. WTIA/APIA Panel 7 Research Seminar, Wollongong, Australia, October 26, 1995, pap. 7 [125] Graef, M.K., Niederhoff, K.A.: Overmatching Criterion and Manual Welding of Linepipes in Grades X 70. Pipeline Technology Conference, Ostend, Belgium, September 11 - 14, 1995, vol. 1, pp. 487-504. [126] Schwalbe, K.-H.: Welded joints with non-matching weld metal-crack driving force considerations on the basis of the Engineering Treatment Model (ETM). International Journal of Fracture, 62 (1993) pp. 1-24. [127] Chuanjing, Z.: Study for West-East gas pipeline shows safety benefits of overmatched girth welds. Oil and Gas Journal, vol. 101 (2003) March 10, pp. 62 [128] Boothby, P.J.: Pipeline-Schweissen in der Gasindustrie in Grossbritannien. Schweiss- und Prueftechnik, 53 (1999) H. 12, S. 178-181. [129] Koenigshofer, H., Bischof, R. Perteneder, E.: Schweisszusaetze fuer das Schweissen von Rohrrundnaehten im Pipelinebau. Schweiss- & Prueftechnik (2000) 3, S. 34-40. [130] Denys, R.: Provisional definitive statement on the significance of over and undermatching weld metal strength. IIW X-1222/91. [131] Denys, R.M.: Is the Transverse Weld Tensile Test a Reliable Test? Pipeline Technology Conference, Ostend, Belgium, September 11 - 14, 1995, vol. 2, pp. 581-590. [132] Pisarski, H.G., Tkach, Y., Quintana, M.: Evaluation of weld metal strength mismatch in X100 pipeline girth welds. IPC 2004, International Pipeline Conference, Calgary, Alberta, Canada, October 4 - 8, 2004. [133] Graef, M.K., Hillenbrand, H.G.: High quality line pipe a prerequisite for project cost reduction. Europipe GmbH, Ratingen, 1999. [134] Venton, P.: Pipeline construction costs in Australia. WTIA/APIA Panel 7 Research Seminar, Wollongong, Australia, October 26, 1995, paper 21. [135] Kwiatkowski, J.: Barriers and aids to cost efficient cellulosic MMA welding of pipelines. WTIA/APIA Panel 7 Research Seminar, Wollongong, Australia, October 26, 1995, paper 18. [136] Norrish, J.: Mechanised and automatic girth welding methods current options and future trends in Australia. First International Conference on Weld Metal Hydrogen Cracking in Pipeline Girth Welds, Wollongong, Australia, March 1 - 2, 1999. [137] Prosser, K.: Fitness-For-Purpose Assessments of Pipeline Girth Welds - Economic Considerations. IIW XI-E4/89. [138] Jansen, J.P., Mullie, J.P., Amoris, E., Jalty, P.: Present status, development and qualification of "TSE 550"- grade steel for large-diameter pipelines. 113th Gas Congress, Paris, France, September 10 - 13, 1996, Europipe GmbH, Ratingen, 1997 [139] Woodward, N.: Offshore Hyperbaric Welding. Intermediate Meeting der IIW SC. XI-A und XI-E, Cranfield, UK, November 29 - 30, 2007. [140] Auberger, G., Friedl, H., Klug, P., Rauch, R., Zimmerl, E.: Einfuehrung leistungsfaehiger Schweisstechnologien bei der Montage von Druckrohrleitungen aus hochfesten Feinkornbaustaehlen. Schweiss- & Prueftechnik (2001) 3, S. 38-41. [141] Robinson, R.: Value improvement through the use of X-80 pipe. Version for Pipeliner 161202. [142] OENORM EN 10 208 - 2: Stahlrohre fuer Rohrleitungen fuer brennbare Medien, Technische Lieferbedingungen, Rohre der Anforderungsklasse B (enthaelt auch Berichtigung AC:1996). Ausg. 1. April 1997. [143] DIN 17 172: Stahlrohre fuer Fernleitungen fuer brennbare Fluessigkeiten und Gase, Technische Lieferbedingungen. Ausg. Mai 1978. [144] API Spec 5L: Specification for Line Pipe. Ed. April 1995 [145] Sommer, B., et al.: Stahlrohr Handbuch. 12. Auflage, Vulkan-Verlag, Essen, 1995. [146] Drehsen, H.: Werkstoffschluessel der Schweisstechnik, Grundwerkstoffe - Schweisszusaetze, Erzeugnisformen. DVS-Berichte, Band 3, 1992. [147] Wegst, C.W.: Stahlschluessel. 17. Auflage, Verlag Stahlschluessel, Wegst GMBH, Marbach, 1995. [148] N.N.: Linepipe Plates. http://www.voestalpine.com/grobblech/en/products/heavy_plates/linepipe_plates.html. [149] N.N.: Line Pipe Tables. Pipeline & Gas Journal (2003) September, pipelineandgasjournalonline.com. [150] Widgery, D.: Pipeline welding - back to the future. IIW XI-E-1011/07. [151] N.N.: Pipeline catalogue. Esab. [152] N.N.: Pipelines Welding Handbook. Esab. [153] N.N.: Boehler Welding: Welding Consumables for Pipeline Construction. Boehler Welding. [154] Ornig, H., Starnberger, R.: Schweissen von Druckrohrleitungen aus StE 690. Stahl (1993) H. 3, S. 69-71. [155] N.N.: Pipeline welding consumables. Boehler Schweisstechnik GmbH, Maerz 2000 [156] Mlekusch, J.: Fallnahtschweissen mit basischen Stabelektroden im Rohrleitungsbau. Boehler Schweisstechnik Austria GmbH, Kapfenberg, 1997. [157] Knoche, E.: Selbstschuetzende Fuelldrahtelektroden fuer das Schweissen von Grossrohrleitungen. Der Praktiker (1995) Nr. 2, S. 52-57. [158] Muesch, H., Chaudhari, V., Hess, H., Wellnitz, G.: Feldschweissungen von Pipelines im Sauergaseinsatz. 3R international 29 (1990) H. 6, S. 332-338.

68

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (2/2010), str. 53-68