MIZ Prevod: Milica Anti

IIW

INOVACIJE U ELEKTROLUNOM ZAVARIVANJU INNOVATIONS IN ARC WELDING

Tobias Rosado1, Pedro Almeida1, Ins Pires1,2, Rosa Miranda2,3, Lusa Quintino1,2,
1-IST-UTL Instituto Superior Tcnico, Av. Rovisco Pais, 1200 Lisboa, Portugal 2-IDMEC, Instituto de Engenharia Mecnica, Av. Rovisco Pais, 1200 Lisboa, Portugal 3-FCT-UNL, Faculdade de Cincias e Tecnologia, Universidade Nova de Lisboa, Quinta da Torre, 2829-516 Monte da Caparica, Portugal.

IZVOD Razvoj postupaka zavarivanja je tesno povezan sa potrebom poveanja produktivnosti, bez gubljenja kvaliteta izvedenih zavarenih spojeva. Iako je ovo osnovni cilj, ovi postupci moraju biti takvi da odre svoju konkurentnost na svetskom tritu. Smanjenje trokova i konkurentna cena se sve vie vezuju za tehnoloke inovacije. MIG/MAG zavarivanje je jedan od najee primenjivanih postupaka u industirji i kao runo i kao robotizovano. Konvencionalni TIG postupak je poznat kao vrlo precizan postupak sa lakom kontrolom tokom poslednjih godina unapreivan je u smislu poveanja brzine nanoenja materijala. Ovaj lanak ima za cilj da naglasi inovacije u MIG/MAG i TIG postupcima zavarivanja, koji predstavljaju neke korake u ostvarenju prethodno iznetih ciljeva. UVOD Razvoj postupaka zavarivanja je tesno povezan sa potrebom poveanja produktivnosti, bez gubljenja kvaliteta izvedenih zavarenih spojeva. Iako je ovo osnovni cilj, ovi postupci moraju biti takvi da odre svoju konkurentnost na svetskom tritu. Smanjenje trokova i kokurentna cena se sve vie vezuju za tehnoloke inovacije. Transfer proizvodnih linija iz zemalja gde je cena rada visoka i zakonodavstvo vezano za opasnosti na radu strogo, poznata je praksa u mnotvu industrija. Pri tome, ovo je uvek trenutno reenje za odravanje konkurentnosti. Pre ili kasnije, zarade u ovim zemljama e porasti, a vlade tih drava e kreirati obavezujue zahteve za industriju u vezi primene meunarodnih standarda (IIW, 2005; EN 15011-1, 2003). Nain koji bi mogao da ponudi trajno reenje je inovacija - proizvesti bolje proizvode sa niim cenama, u radnom okruenju koje je u skladu sa zahtevima ivotne sredine; to je izazov koji treba da dostigne svaka kompanija. Zavarivanje je proizvodni proces koji se koristi u vrlo raznolikim industrijskim sektorima i procenjuje se da je u Evropi vie od dva miliona poslova, vezano za tehnologiju zavarivanja. U pogledu ekonomskog uticaja, zavarivanje se koristi u proizvodnom sektoru koji stvara dodatnu vrednost od priblino 1600 milijardi eura godinje u Evropi. Procenjuje se da se oko 5% ove vrednosti odnosi na tehnologije spajanja - 8 milijardi eura. Podaci na koje se ovde poziva, su vrsta osnova za razmiljanje o zavarivanju i spajanju kao tehnologijama gde je inoviranje znaajno. Elektroluno zavarivanje, uglavnom MIG/MAG, je postupak koji se iroko primenjuje i kao runa i kao mehanizovabna verzija. Istraivanje kod ovog postupka je uglavnom fokusirano na dve teme: Vsokoproduktivni postupak za deblje limove i dugake zavarene spojeve Bolja kontrola uvarivanja kod korenih zavara i tankih limova TIG zavarivanje, uobiajeni postupak za visokokvalitetne zavarene spojevei sa malom produktivnou, moe da povea svoj potencijal u produktivnosti. Ovaj rad ima za cilj da naglasi neke od inovacija kod MIG/MAG i TIG zavarivanja, koji su predstavnici onih gde su dostignuta poboljanja.
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 1/2011, str. 23-36

23

MIZ MIG/MAG ZAVARIVANJE Visokoproduktivne varijante Tandem zavarivanje

IIW

Zavarivanje sa korienjem dve elektrodne ice prvi put je primenjeno kod zavarivanja pod prakom. Poetkom devedesetih godina prolog veka, ovo reenje je uspeno primenjeno i kod zavarivanja u zatiti gasa. Delovanje rastopljenog metala u dva zavarivaka luka snabdevena odvojenim dodavaima ice, dovelo je do zajednike zavarivake kupke i primenjeno kao tandem metoda. Obe struje zavarivanja su odvojene elektrino, ak se i parametri mogu podeavati nezavisno i pojedinano za svaku icu za zavarivanje. Ovo rezultuje velikim mogunostima kontrole rastopljene zavarivake kupke i odgovarajueg oblika zavarenog spoja (ava). Tokom procesa zavarivanja tandem metodom, obe elektrodne ice se postavljaju jedna posle druge u odnosu na pravac zavarivanja. Prva elektrodna ica, zvana vodea, obezbeuje zahtevanu dubinu uvarivanja, dok druga, zvana pratea ica, obezbeuje zahtevanu ispunu kupke, produava vreme njene degazacije i obezbeuje odgovarajui oblik lica, bez poroznosti i prokapina. Obino, vodea ica ima vei prenik, to obezbeuje oko 65% ukupne efikasnosti nanoenja u procesu zavarivanja. Druga ica, koja se postavlja sa kontra strane od zavarivake kupke, se obino optereuje niim intenzitetima struje i kontrolie rastopljeni metal u zavarivakoj kupki. Pulzirajua struja zavarivanja se esto koristi kod tandem metode. Kada se kao struja podloge (osnovna) primenjuje ka vodeoj ici, pulzirajua struja se javlja na prateoj (slika 1). Ovaj nain sinhronizacije impulsa omoguava kontrolu unosa toplote, tako da se ova metoda moe primeniti za relativno tankozide elemente, zavarivanje u razliitim poloajima zavarivanja i na materijalima osetljivim na unos toplote (visoko otporni elici, dupleks elici, aluminijumske legure). Zavarivaka stanica za tandem zavarivanje sastoji se obino od dva invertera - izvora snage za zavarivanje, koji omoguavaju optimalno podeavanje pojedinanih maina, kao i dva sistema dodavaa elektrodne ice i pitolja za zavarivanje, opremljenog sa dve kontaktne cevi (slika 2) orijentisanih u zahtevanim pravcima. Pitolj mora da bude projektovan i hlaen na takav nain, da izdri strujno opterenje od 600-1200 A, tokom dugotrajnog ciklusa glavnog gorueg luka (poeljno je 100% radni ciklus). Primena tandem zavarivanja umesto konvencionalnog MIG/MAG zavarivanja, posebno kod automatizovanih i robotizovanih stanica za zavarivanje, omoguava porast brzina kretanja ak i do nekoliko metara po minuti, zavisno od debljine zavarenih elemenata i konfiguracije spoja. Takve brzine zavarivanja je nemogue postii tokom poluautomatskog zavarivanja, mada se tandem zavarivanje obino koristi u mehanizovanim ili robotizovanim procesima. Tandem metoda je jedna od najefektivnijih metoda poveanja produktivnosti zavarivanja. Na slici 3 je prikazana laboratorijska robotska elija za tandem zavarivanje, a na slikama 4-7 makrografski presek razliitih spojeva dobijenih ovim procesom.

Slika 1: Dijagram struje kod tandem pulzirajueg zavarivanja (*delay-kanjenje)

24

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 1/2011, str. 23-36

MIZ

IIW

Slika 2: Pitolj za tandem zavarivanje proizvodnje Lincoln Electric

Slika 3: Uzorkovanje epruveta iz raznorodnih zavarenih spojeva

Slika 4: Tandem zavareni spojevi, T spoj -visina ugaonog spoja 3 mm i 5 mm ica br. 1 2 I [A] 176 165 U [V] 26 27 Vd [m/min] 6,2 6,0 Vs [cm/min] 70 ica br. 1 2 I [A] 230 200 U [V] 27 26 Vd [m/min] 7,6 6,8 Vs [cm/min] 50

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 1/2011, str. 23-36

25

MIZ

IIW

Slika 5: Tandem zavareni spoj, sueoni spoj limova debljine 6 mm ica br. 1 2 I, [A] 167 165 U, [V] 25,8 25.8 Vd, [m/min] 6,1 6,0 Vs, [cm/min] 50

Slika 6: Tandem zavareni spojevi, T spoj sa visinom ugaonog spoja 10mm (elik S690Q, debljina lima 25 mm) ica br. 1 2 I, [A] 300 285 U, [V] 33 32 Vd, [m/min] 12 11 Vs, [cm/min] 25

Slika 7: Tandem zavareni spojevi, sueoni spoj debljine 20 mm na eliku S690Q I [A] 130 125 150 145 150 145 185 180 185 180 U [V] 26,0 26,0 25,0 25,0 25,0 25,0 27,0 27,0 27,0 27,0 Vd [m/min] 4,2 4,0 5,0 4,9 5,0 4,9 6,2 6,0 6,2 6,0 Vs [cm/min] 35 irina amplitude [mm] 16

Prolaz

ica br. 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2

40

40

37

37

26

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 1/2011, str. 23-36

MIZ TIME zavarivanje

IIW

Istraivanja na polju poveanja produktivnosti, kroz primenu veih gustina struje kao i sastava zatitnog gasa, dovela su do novih varijanti zavarivanja u zatiti aktivnog gasa, tzv. T.I.M.E. ( Transferred Ionised Molten Energy) preneta jonizaciona energija rastopa. Faktori koji odreuju veliku produktivnost procesa su: velika gustina struje i etvorokomponentna meavina gasova Ar-He-CO2-O2 precizno izabranog sastava (zavisno od klase materijala koji se zavaruje, na pr. za nelegirane elike je 65%Ar+ 26,6% He+ 8% CO2 + 0,5% O2). Proces se vodi sa velikim gustinama struje i fleksibilnom brzinom zavarivanja, kojima se omoguavaju tri metode prenosa metala kao rezultat promene brzine dodavanja ice:
-

kratkospojeni luk brzina dodavanja do oko 8 m/min (napon luka 16-23,5 V) direktni raspreni luk- brzina dodavanja do oko 25 m/min (napon luka 28-46 V) rotirajui raspreni luk- brzina dodavanja do oko 30-40 m/min (napon luka 47-56 V)

Kod svake metode prenosa metala, razbrizgavanje ne prelazi 2%, a udeo oksidacije metala ava je takoe mali. Rotirajui karakter prenosa metala obezbeuje iroko topljenje i veoma ravan av (slika 8.), to omoguava uniformno uvarivanje po zidovima spoja, posebno kod ugaonih spojeva. Za dodavanje ice u opsegu 20-25m/min, mogue je postii efikasnost nanoenja od 10-15 kg/h, a kod veih vrednosti ak i 26-27 kg/h. Produktivnost T.I.M.E postupka je prikazana u obliku brzina nanoenja i navarivanja za iroki opseg parametara sa izraunatim gubicima usled razbrizgavanja. Ovi gubici su manji nego kod MIG/MAG, to pomae eliminaciji naknadnog ienja posle zavarivanja, kao i znaajnom poveanju produktivnosti zavarivanja. Na slici 9 je prikazan primer izvora energije za T.I.M.E postupak, a na slikamai 10-12 makroizbrusak spojeva izvedenih T.I.M.E postupkom na razliitim spojevima.

Slika 8: Oblik uvarivanja za raspreni prenos metala kod konvencionalnog MIG/MAG i rotirajui prenos kod T.I.M.E postupka

Slika 9: TIME 540 proizvoaa Fronius

a)

b)

c)

Slika 10: TIME zavareni spojevi: a) T-spoj sa ugaonim spojem visine 5 mm, jaine struje 165 i b) 230 A; c) T-spoj sa ugaonim spojem visine 5 mm, jaine struje 300 A ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 1/2011, str. 23-36

27

MIZ
Priprema i redosled zavarivanja Priprema i redosled zavarivanja

IIW

a)

b)

Slika 11: TIME zavareni spojevi: a) sueoni spoj limova, jaina struje 230 A i b) 300 A

Priprema i redosled zavarivanja

Slika 12: TIME zavareni spojevi, 20 mm sueoni spojevi limova

Niskoenergetski MIG/MAG postupak zavarivanja Prenos hladnog metala Proces prenosa hladnog metala (CMT) (Fronius, 2004) je revolucija u tehnologiji zavarivanja kako u odnosu na opremu za zavarivanje, tako i na primenu u zavarivanju. CMT proces nije samo kompletno novi proces, nepoznat do sada, ve takoe otvara novo polje primene, irei granice primene zavarivanja u zatiti gasa, omoguavajui zavarivanje elika sa aluminijumom na ponovljivi nain, kao i prvi put. Postoje materijali i primene kod kojih se ne moe primenjivati konstantno zagrevanje pri zavarivanju. U cilju izbegavanja kretanja kapljica u zavarivakoj kupki, kako ne bi bilo razbrizgavanja, kao i da se na pogodan nain obavi metalurko spajanje, zahtevaju se nie temperature. Sa CMT je sada to mogue. Termin hladan moe biti nerazumljiv kada se govori o procesu zavarivanja, ali kada se uporedi sa konvencionalnim MIG/MAG postupkom, CMT je stvarno hladan proces. CMT se moe opisati kao postupak u zatiti gasa, gde je unos toplote mali u poreenju sa konvencionalnim elektrolunim postupkom sa uronjenim lukom. CMT proces je elektroluni postupak sa uronjenim lukom, sa kompletno novom metodom odvajanja kapi od ice. Kod konvencionalnog postupka sa uronjenim lukom, ica se pomera unapred dok se javlja kratko strujno kolo. U momentu kada struja zavarivanja poraste, uzrokujui kratko strujno kolo da se ponovo otvori, omoguava luku da se ponovo uspostavi. Postoje dve glavne odlike MIG/MAG

28

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 1/2011, str. 23-36

MIZ

IIW

postupka: s jedne strane velika jaina struje kod kratkospojenog kola odgovara velikim unetim toplotama; s druge strane, kratkospojena kola se prvenstveno stvaraju na nekontrolisan nain, to dovodi do znaajnog razbrizgavanja kod konvencionalnog postupka. Kod CMT postupka, ica ne samo da se gura unapred, ve takoe i vraa od radnog komada- koriena je oscilujua ica sa srednjom vrednosti frekvence oscilacija do 70 Hz. Kod CMT procesa postoje tri odlike koje ga razlikuju od konvencionalnog zavarivanja u zatiti gasa.

Slika 13: Princip CMT procesa i pogled na jedan ciklus

Prvo, kretanje ice je direktno ukljueno u proces kontrole zavarivanja. Sve do sada brzina dodavanja ice je bila ili fiksirana ili je imala prethodno utvreno vreme (tj. sinhropuls). Kod CMT procesa, ica se pomera napred ka radnom komadu dok se ne uspostavi kratkospojeno kolo. U tom momentu, brzina ice se ponitava i ica se povlai nazad. Kada se kratkospojeno kolo ponovo uspostavi, brzina ice se ponovo ponitava, ica se ponovo kree napred ka radnom komadu i proces ponovo otpoinje. Ne postoji unapred zadato vremensko pravilo za kretanje ice, ali pojava i uspostavljanje kratkospojenog kola odreuje brzinu ice i pravac. Moe se rei da postoji interakcija izmeu procesa u zavarivakoj kupki i kretanja ice. Ovo je razlog to se ovde moe govoriti samo o srednjoj vrednosti frekvence oscilacija ice, koja direktno zavisi od pojave kratkospojenog kola. Frekvenca oscilacija ice se menja sa vremenomsrednja vrednost oko 70 Hz.

Slika 14: Meusobni odnos izmeu jaine struje, napona i vremena kod CMT procesa

Druga pojava koja karakterie CMT proces je injenica da je prenos metala uglavnom nezavisan od struje, dok kod konvencionalnog procesa sa uronjenim lukom to odgovara kratkospojenom kolu. Kod CMT procesa, struja nije due odgovorna za uspostavljanje kratkospojenog kola. Kada se ica vrati nazad, kretanje potpomae prenos metala zavisno od povrinskog napona rastopljenog metala. Struja tokom kratkospojenog kola treba da se odrava to niom i uneta koliina toplote je takoe veoma mala.
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 1/2011, str. 23-36

29

MIZ

IIW

Konano, CMT proces se karakterie injenicom da pomeranje ice potpomae prenos metala, kako je ranije pomenuto. Na slici 15. je prikazan ureaj za robotizovano zavarivanje, koje se esto koristi u runom modu.

Slika 14: Konfiguracija stanice za robotsko zavarivanje sa CMT ureajem

Tipine oblasti primene CMT procesa su sve tanke i ultra lake merne trake, od oko 0,3 mm debljine; za MIG tvrdo lemljenje galvanski prevuenih traka i za spajanje elika sa aluminijumom. Sem CMT, primene poput ovih pomenutih, su jedino mogue pod tekim i intenzivnim radnim uslovima (na pr. podloka za zavarivaku kupku) ili korisnici treba da presortiraju razliite tehnologije zavarivanja - koje naravno podrazumevaju nedostatak zavarenog spoja. Sa CMT, ono to je smatrano nemoguim, postaje mogue. CMT je postavio i nove standarde u tehnologiji zavarivanja. Ovaj proces je idealan za na pr. automobilsku i pratee industrije, sektor aeronautike i za sve radove na konstrukcijama. Esencijalno je da su svi automatizovani ili robotizovani zadaci, veoma povoljni. Sve uobiajene osnovne i dodatne materijale je mogue koristiti. Prenos povrinskim naponom (STT) Prenos povrinskim naponom - STT zavarivanje (Deruntz, 2003) je zavarivanje u zatiti gasa, sa prenosom kontrolisanim kratkospojenim kolom. Nasuprot standardnim CV GMAW mainama, STT maine nemaju dugme za kontrolu napona (voltae). STT koristi kontrolu struje, da podesi brzinu dotura ice nezavisno od toplote, tako da promena slobodnog kraja elektrodne ice ne utie na toplotu. STT proces ini da se kod zavarenih spojeva kod kojih se zahteva mali unos toplote, to i ostvari mnogo lake bez pregrevanja ili sagorevanja, a distorzija je minimalna. Razbrizgavanje i dimovi se smanjuju zato to se elktrodna ica ne pregreva - ak i sa velikim prenicima ica i u sluaju korienja 100% CO2 gasa. Kombinacija ovog gasa i ice smanjuje trokove potronih materijala.

Slika 15: Princip STT procesa i pogled na jedan ciklus

Kod ovog postupka, rastopljena elektrodna ica je u kontaktu sa zavarivakom kupkom na radnom komadu pre nego to se odvoji, stvarajui periodini kratak spoj. Tipini ciklini periodini oblici talasa su 1/120 s i prikazani su na slici 16. Objanjenje svake faze procesa je sledee: A. STT proizvodi jednoliko rastopljenu lopticu i odrava je dok se loptica skupi i pretvori u baricu

30

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 1/2011, str. 23-36

MIZ

IIW

B. Kada se loptica skupi i pretvori u baricu, struja se smanjuje na nizak nivo i omoguava kvaenje rastopljene loptice i pretvaranje u baricu C. Automatski, oblik talasa je takav da se stvara maksimalna struja koja proizvodi kratak spoj. Tokom ovog vremena, specijalna strujna kola odreuju da li kratak spoj treba da se razbije i smanji jaina struje kako bi se spreile eksplozije pri razbrizgavanju D. STT strujna kola ponovo uspostavljaju zavarivaki luk na niskim nivoima struje. E. STT strujna kola prepoznaju da je luk ponovo uspostavljen i automatski primenjuju maksimalnu struju, koja podeava odgovarajuu duinu luka. Pratei maksimalnu struju, interna strujna kola, automatski ukljuuju struju pozadine (osnovnu) koja omoguava finu kontrolu toplote.

Slika 16: Tipini oblik talasa u STT postupku backgroundcurrentstrujapozadineosnovna;pinchcurrentotrastruja;peaktimemaksimalnovreme;peak currentmaksimalnastruja;tailoutspeedbrzinabezostatka)Tailoutkontrolaomoguavapodeavanjebrzinepri kojojsestrujamenjaodmaksimalne(vrne)dopozadinske(osnovne).Uosnovi,Tiloutjegrubakontrolatoplote

U tabeli 1 su zbirno date prednosti ovog procesa u odnosu na MIG/MAG i TIG postupak zavarivanja
Tabela 1: Prednosti STT postupka

Prednosti STT pri zameni MIG/MAG zavarivanja kratkim lukom Znaajno smanjuje nedostatak stapanja Dobra kontrola barica - Mogunost izvoenja stalno kvalitetnih zavarenih spojeva (provera X-zracima) - Smanjuje se vreme za obuku - Manje nastajanje dima i razbrizgavanje - Mogu se koristiti razliiti sastavi zatitnih gasova - 100% CO2 ( na nelegiranim elicima )
-

Prednosti STT pri zameni TIG zavarivanja etiri puta bri nego TIG Zavarivanje u vertikalnom poloaju na dole - Smanjeno vreme obuke - Mogu se koristiti razliiti sastavi zatitnog gasa - 100 % CO2 ( na nelegiranim elicima) - Zavareni spojevi nerajuih elika, niklovih legura i nelegiranog elika - Stalni kvalitet zavarenih spojeva (provera X-zracima)

Na slici 17 je prikazana oprema za STT zavarivanje. STT je takoe idealan za zavarene spojeve na cevima i limovima sa otvorenim korenom, tanke trakaste materijale u automobilskoj industriji, silicijumske bronze, nerajue elike i legure nikla u petrohemijskim kompleksima i industriji hrane, galvanski prevuenim elicima, za poluautomatsku i robotizovanu primena.
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 1/2011, str. 23-36

31

MIZ

IIW

Slika 17: Ureaj (Power Wave 455) proizvoaa Lincoln

Hladni luk Rad na razvoju iji je cilj postizanje niskoenergetskog procesa bez mehanikih intervencija u procesu dodavanja ice, doveo je do varijante procesa, gde su sve potrebne izmene vezane samo za izvor struje. Ova varijanta MIG/MAG postupka, poznata kao HLADNI LUK, je proces kratkospojenog luka, a naziva se tako zbog ciklinih promena izmeu luka i faze kratkog spoja. Elektrini izlaz tokom ponovnog uspostavljanja luka je kritian kriterijum za uspeno zavarivanje tankih traka, aktivna intervencija se izvodi na izlazu za struju za ceo proces, meutim, drugim reima, tokom faze luka, u fazi kratkog spoja i posebno pri ponovnom uspostavljanju luka, izlazni napon ostaje isti kao kod normalnog procesa kratkospojenim lukom. Ovo se koristi kao osnovna vrednost pri kontroli jaine struje. Meutim, da bi se to postiglo, zahteva se kontinualno merenje napona sa odgovarajuom reakcijom prema svim promenama napona (visoko dinamina brza regulacija vrednosti). Digitalni signal procesor (DSP) se tada moe koristiti da ekstraktuje snagu iz luka odmah posle ponovnog uspostavljanja, u periodu manje od 1s, tako da se ponovno uspostavljanje luka obavlja vrlo neno. Tako se moe stvoriti dovoljna koliina rastopljenog materijala na vrhu elektrodne ice, meutim, to je poveanje udela zahtevane energije.
Faza 1 Gorenje luka Faza 2 Kratki spoj Faza 3 Rezolucija kratkog spoja i obnavljanje faze gorenja

Slika 18: Faze procesa hladnog luka

Odmah po ponovnom uspostavljanju luka, struja opet pone povratno da raste u definisanom kratkom periodu, koji je poznat kao impuls topljenja. Samo tada se jaina struje smanjuje na ekstremno nizak nivo da bi se minimiziralo naredno topljenje, i zapoeo sledei ciklus. Ovaj impuls topljenja posle svakog kratkog spoja stvara rastopljeni konus konstantne veliine na elektrodnoj ici, to zani da proces protie vrlo ravnomerno i glatko. Ovo je jedini nain kojim je mogue raditi pri ekstremno niskim jainama struje u procesu izmeu dva kratka spoja, bez dodatnog topljenja ice ili prekidanja luka. Sve ovo doprinosi da se izvede vrlo niskoenergetski proces hladni luk. Na sledeoj slici je prikazan niz snimaka iz filma dobijenog velikim brzinama snimanja, na kojima je prikazan vrlo fini prenos materijala i neno uspostavljanje luka.

32

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 1/2011, str. 23-36

MIZ

IIW

Slika 19: Faze procesa hladnog luka- film velike brzine

Prikaz prestajanja luka i ponovno uspostavljanje luka prikazani su na slici 20.

Slika 20: Prikaz momenta uspostavljanja luka - uporeenje procesa hladnim lukom i standardnog kratkospojenog luka

Prednosti procesa hladnim lukom, u poreenju sa standardnim kratkim lukom u momentu ponovnog uspostavljanja i odmah posle toga, postaju vrlo jasne. Ovde je izlaz u momentu ponovnog uspostavljanja luka znaajno nii i to ne samo kao apsolutna vrednost. U sutini, odmah posle uspostavljanja luka, izlaz se smanjuje na izuzetno dinamian i kontrolisan nain i tada, posle stabilizacije luka, raste do definisanog topljenja vrha elektrodne ice na pulzirajui nain. Proces ovog tipa se moe koristiti za mnotvo zavarivakih zadataka, posebno na konstrukcijama vozila gde normalni kratki luk nije dugo stabilan. Samo pre nekoliko godina zakljueno je da se MIG/MAG postupak moe koristiti za panele elika, debljina iznad 0,7 mm i za aluminijum preko 3 mm. Debljina panela u konstrukcijama vozila danas postaje sve manja, meutim, ve su te debljine spale na 0,3 mm, a 0,2 mm se ispituje za kompozitne materijale. Potekoe u postizanju ak i kod veih lebova mogu biti premoene. Ovo je tipian zadatak za proces hladnim lukom. Ve neko vreme se koriste razliite tehnike zavarivanja za zavarivanje limova sa prevlakama ili, drugim reima korienje dodatnog materijala za elektroluno tvrdo lemljenje na bazi bakra. Ovo omoguava da se zatiti sloj cinka, ali potekoe mogu biti vee ako postoje vei vazduni zazori. Procesom sa hladnim lukom, s druge strane, ak se i vei zazori mogu premostiti dodatnim materijalom. Glavne oblasti primene su:
-

Spajanje najtanjih traka debljine 0,3 mm Tvrdo lemljenje i zavarivanje pocinkovanih limova Tvrdo lemljenje sa redukovanom toplotom na bazi inoviranih cinanih ica kao alternativa legurama na bazi Cu, kao to je CuSi3 Spajanje meanih spojeva, kao to je elik-aluminijum, elik-magnezijum (e-Al, e-Mg) Zavarivanje legura magnezijuma

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 1/2011, str. 23-36

33

MIZ TIG ZAVARIVANJE

IIW

Konvencionalni TIG postupak (Volfram Inert Gas) je vrlo lak za kontrolu i precizno zavarivanje i koristi se od poetka drugog svetskog rata. Mogue je postii visok kvalitet zavarenih spojeva u irokom opsegu osnovnih materijala (na pr. ugljenini elici, nerajui elici, Ni, Ti, Cu ili Mg legure) gde se zahteva odsustvo defekata, distorzije, dimova, a zahteva nizak sadraj vodonika. Za tanje trake (manje od 3 mm), runi TIG se normalno izvodi u runoj varijanti gde su struje zavarivanja nie. Meutim, zahtevaju se kvalifikovani operateri. Najznaajniji nedostatak ovog procesa je zavarivanje debljih preseka (vie od 3 mm). U tim sluajevima zahteva V ili X leb i dodatni materijal, uz mane brzine nanoenja (manje od 0,5 kg/h), to je glavna mana koja se odnosi na produktivnost zavarivanja. Istovremeno, uz vieslojno zavarivanje i termike cikluse (proporcionalno debljini) ovo doprinosi distorziji i veim nivoima prisustva greaka (zaprljanosti). MIG/MAG (Metal Inert Gas/ Metal Aktiv Gas), PAW (plazma luno zavarivanje), LBW (zavarivanje laserskim snopom) ili EBW (zavarivanje elektronskim snopom) su pogodni postupci za zavarivanje tanjih preseka, mada je kvalitet koji se postie MIG/MAG-om nii pri prenosu kratkospojenim lukom, posebno kod korenih zavara. Svi drugi postupci zahtevaju vee investicione trokove, dok je plazma postupak osetljiv na promenu parametara procesa, uz komplesni dizajn gorionika i gde se normalno zahteva vrlo visok nivo odravanja. Da bi se poveala produktivnost TIG, poslednjih godina su razvijene druge varijante TIG postupka. TIG tehnike vrua ica, uski leb, velika jaina struje su primeri dolazeih tehnologija koje imaju za cilj poveanje brzina nanoenja, a to je inae glavna mana konvencionalnog TIG-a. Varijanta vrua ica koja prolazi kroz vune zastore, kojima treba da se obezbedi dovoljna zatita, moe kasnije da izazove probleme. Sa druge strane, varijanta uski leb je teka za kontrolisanje stapanja po ivici zida i obezebeenje tanog pozicioniranja pitolja da bi se prilo manjem delu zazora. Varijanta velika jaina struja je nain unutranjeg topljenja (skriveni luk ili potopljeni luk) i generalno se automatizuje i ima prednosti zbog udarne sile elektromagnetnog luka (vie od 300 A), koja e uzrokovati znaajno pomeranje zavarivake kupke, to dovodi do veeg uvarivanja. Ova relativno duboka zavarivaka kupka se stvara kombinovanim delovanjem provoenja toplote i konvekcijom tenog metala, kao i ulegnuem povrine kupke usled pritiska luka. U nainu unutranjeg topljenja (nepotpuno uvarivanje) proces moe da postane teak za kontrolu, to se posebno odnosi na stepen uvarivanja. Pri jainama struje iznad 350 A, defekti su uobiajeni (uplji zavari), a za jaine oko 500 A zavar postaje jako nestabilan. Visok pritisak luka e ukljuiti upljinu ispod luka, dok e povrinski napon imati tendenciju da se opire deformaciji, tako da kupka postaje jako nestabilna. TIG sa kljuaonicom Varijanta TIG sa kljuaonicom (K-TIG) (Jarvis, 2000;CSIRO) je prvo razvijena u australijskoj industriji pred kraj 1997. godine, a vezana je za stabilnost zavara, dubinu profila zavarenog spoja i znaajno poveanje produktivnosti. Ovaj postupak zavarivanja su zajedniki razvijali CSIRO (Organizacija za nauku i industrijski razvoj zemalja Komonvelta) i CRC-WS (Kooperativni istraivaki centar za zavarene konstrukcije), koji su uveli jedinstveno i znaajno potencijalno reenje produktivnosti za spajanje eleznih, niklovih i tiatnijumskih legura (limovi i cevi) debljina 3-12 mm. K-TIG zavarivanje je automatizovani proces koji radi sa jaim strujama nego konvencionalni TIG, u cilju probijanja malog otvora na korenoj strani radnog komada, bez potrebe za podlonom ipkom. Elektromagnetna sila (Lorencova sila), koja zavisi od kvadrata jaine struje, e izazvati ulegnue ili upljinu na povrini zavara.

Slika 21: Elektromagnetna sila e imati dve komponente, radijalno ulegnue (R) i aksijano ubrzanje (a)

Ovo pomeranje zavarivake kupke se mora formirati kao deo procesa zavarivanja, doputajui stvaranje energije za zavarivanje koja e se isporuiti u dubinu kroz tenu zavarivaku kupku, kao rezultat kombinovanog delovanja

34

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 1/2011, str. 23-36

MIZ

IIW

visokolokalizovane energije i pritiska (slika 21). Povrinski napon e biti odgovoran za pokretanje otvaranja upljine do vrlo stabilne geometrije kljuaonice koja se stvara od raspuknute povrine korena, da bi se omoguilo nastajanje pritiska unutar upljine. Konano, kao deo dinamikog mehanizma, vano je da se otvaranje povrine korena odrava malim, da bi se spreilo bilo kakvo gubljenje materijala u privremenim delovima kupke. Usled fizikih mehanizama koji potpomau ravnoteu dinamike sile kljuaonice, proces K-TIG zavarivanja je pogodan za osnovne materijale relativno male toplotne provodljivosti, uglavnom nerajue elike, niklove i titanove legure. Postie se pogodna geometrija povrine kljuaonice zato to je av mnogo iri na povrini lica nego u korenu. Ako koreni zavar kljuaonice postane suvie irok, kupka se nee odrati i proces se prekida. Jedna od najznaajnijih prednosti K-TIG tehnologije je jednostavna priprema za zavarivanje sa pravougaonim ivicama. Dodatni materijal se moe koristiti da kompenzuje podeavanje kupke, smanji prokapine, obezbedi dodatno pojaanje, ili modifikuje mikrostrukturu metala ava. Na slici 22 je mogue videti poreenje izgleda i dubina profila zavarenih spojeva izmeu TIG i K-TIG za nerajui elik AISI 304, debljine 10,5 mm.

a) Konvencionalni TIG

b) TIG sa kljuaonicom

SSAISI304debljine10,5mm JednostraniVilileb60 Dodatakmaterijala1000g/m 7prolazapri200mm/min Vremeradaluka35min/m 320A

SSAISI304debljine10,5m Pravougaoni Dodatakmaterijala50g/m 1prolazpri300mm/min Vremeradaluka3mini20sec/m 640A

Slika 22: Uporeenje profila uvarivanja konvencionalnog TIG i K TIG na nerajuem eliku AISI 304 debljine 10,5 mm

ZAKLJUCI 1. Primena Tandem postupka zavarivanja sa istim jainama struje, kao kod konvencionalnog MAG zavarivanja, omoguava poveanje brzine zavarivanja i smanjenje razbrizgavanja kod sueonih spojeva i T spojeva (ugaonih). 2. Primena Tandem postupka zavarivanja omoguava smanjenje trokova zavarivanja po 1m duine spoja ak za 35% u poreenju sa konvencionalnim MAG-om. 3. Tandem zavarivanje omoguava dobre mehanike osobine i osobine plastinosti zavarenih spojeva nelegiranih elika i termo-mehaniki obraenih elika. 4. Primena Tandem postupka zavarivanja omoguava poveanje brzine za 20 do 90% u poreenju sa konvencionalnim MAG tehnikama. Ovo zavisi od tipa spoja i pre svega, od intenziteta struje zavarivanja. Takoe se smanjuje razbrizgavanje. 5. Prednosti postupka TIME su mnogo evidentniji kod veih intenziteta struje i rasprenog luka. 6. Primena TIME postupka zavarivanja omoguava smanjenje trokova po 1 m duine spoja za 20 do 30% u poreenju sa konvencionalnim MAG. 7. Proces TIME obezbeuje dobre mehanike osobine i osobine plastinosti zavarenih spojeva izraenih od nelegiranih elika.

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 1/2011, str. 23-36

35

MIZ 8. STT i Hladni luk su varijante koje su pogodne za spojeve na tankim limovima sa uvarivanjem, tako da nije iznenaenje to to nije dostignuta visoka produktivnost, a sa druge strane je kavlitet (oblik) zavarenih spojeva vrlo dobar; STT i Hladni luk daju sline rezultate. 9. CMT varijanta omoguava vee uvarivanje nego MIG/MAG sa manjim irinama spoja, to stvara oblik ava manje osetljiv na defekte (nedostatak uvarivanja). 10. Produktivnost uz primenu STT, Hladnog luka i CMT ne raste u poreenju sa MIG/MAG, tako da se ni trokovi ne smanjuju. Vei trokovi opreme mogu podrazumevati i ukupno vee trokove. 11. Ono to je primarno vano je kvalitet spoja. Korienje ovih varijanti za avove sa uvarivanjem proizvodi korene zavare sa manje defekata, uz minimalizaciju ponavljanja radova koji su inae skupi. 12. Korektnu ravnoteu velike produktivnosti / visokog kvaliteta treba da utvrde sama preduzea i to od sluaja do sluaja. Kombinacija visokokvalitetnih korenih prolaza (STT, Hladni luk, CMT) sa visokoproduktivnim prolazima ispune (Tandem, TIME) moe biti interesantno reenje u nekim sluajevima, pre svega u metalopreraivakim pogonima kod kojih je zavarivanje glavna proizvodna disciplina. 13. Razvoj K-TIG tehnologije, zasnovane na konvencionalnom TIG postupku, doveo je do spojeva visokog kvaliteta. Kvalitet spoja se moe posmatrati u relaciji sa osobinama visoke produktivnosti, uz relativno nie trokove investiranja u poreenju sa plazmom i laserom. 14. K-TIG je dokazan kao potencijalna tehnologija za poveanje proizvodnje uz nie trokove, ali koja nije uporediva sa standardizovanim kvalitetima, jer su oni namenjeni za tradicionalne postupke zavarivanja. Zahvalnost autora Autori se zahvaljuju POCI 2010 / FCT / Portugal za finansijsku pomo. LITERATURA
[1] [2] [3] [4] [5] [6] CSIRO Manufacturing and Infrastructure Technology and CO-operative Research Centre for Welded structures, High Current Keyhole and Meltin Mode Gas Tungsten Arc Welding Australia B. Deruntz, Assesing the Benefits of Surface Tension Transfer Welding to Industry, Journal of Industrial Technology, Vol. 19, No 4, August 2003 Fronius, CMT: Cold Metal Transfer, Brochure, 2004 IIW; Statement on Manganese, International Institute of Welding, 2005 International Organization of Standardization. EN ISO 15011-1: Health and safety in welding and allied processes- Laboratory method for sampling fume and gases generated by arc welding- Part 1: Determination of emission rates of gases, 2003. L. Jarvis, K. Barton Keyhole GTAW User Guide CSIRO Manufacturing and Infrastructure Technology, Australia 2000

IIW

PANON VAGON d.o.o Majanski put br. 51 24000 Subotica, Srbija Tel: +381 24 577 530 Fax: +381 24 577 525 E-mail: panonvagon@eunet.rs

"PANON VAGON " d.o.o, osnovan 2004 godine, prua kvalitetne usluge obezbeenja proizvodnje, rekonstrukcije, remonta / popravke eleznikih teretnih kola i prodaje rezervnih delova za teretna kola.
36
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 1/2011, str. 23-36