Грађевинско-архитектонски факултет

Универзитет у Нишу

семинарски рад из предмета:

Еколошки материјали

тема:
Самочистеће фасаде у архитектури

Студент: Богдан Живковић РА-2639

Професор: др Гордана Топличић-Ћурчић

1
Садржај
1.Увод ........................................................................................................................................................... 3
2.Уопштено о самочистећим фасадама .................................................................................................... 4
3. Фотокаталитичке самочистеће фасаде ................................................................................................. 6
4. Закључак ................................................................................................................................................ 14
5. Литература ............................................................................................................................................. 15

2
1.Увод
Двадесет први век закорачио је у своју трећу деценију. Сведоци смо убрзаног развоја
технологије, технике и науке. Оно што је за нас нормалност, за људе пре само педесетак
година било је непојмљиво, скоро нестварно. У свему успешни велики људски род, показао
се не тако успешним на пољу екологије. Еколошка свест је на велику жалост и даље
минимална.
Еколошки материјали све чешће постају реалност у свету, но у Србији је та реалност ипак
мало даља. Јако важну улогу у очувању животне средине и околине, као и у повећању
енергетске ефикасности игра употреба и примена одрживих и исплативих технологија и
материјала. Главни непријатељ животне средине и околине представља глобално загађење.
Све врсте отпада, укључујући хемијске и разне индустријске отпаде, вишегодишњим
неадекватним начином складиштења и одлагања, природним кружењем воде и распадом
нашли су место у нашем земљишту, нашој води, па тако и у самом ваздуху. Управо је то
загађење главни кривац за презагађен ваздух како у нашем граду и држави, тако и у свету.
Штетни издувни гасови прекомерног броја аутомобила и других превозних средстава из
дана у дан се повећавају и све чешће превазилазе подношљиве и дозвољене границе
концентрације у атмосфери.
У великим градовима ваздух је највише загађен гасовима попут угљен-моноксида, угљен-
диоксида и азот-диоксида (Слика 1.1). Сви ови гасови, настали на било који начин, било
индустријом или саобраћајем, као последицу остављају заједничку ствар. У смогом
испуњеном граду, људи пате од респираторних проблема, малигних обољења и тровања
микрочестицама. Осим људских жртви, страдају и нама најближа окружења, природа око
нас и грађевине у којима живимо. Грађевине око нас обасипане су прљавштином и
резидуама бактеријске, органске и неорганске природе. Вишегодишњом употребом
неадекватних нееколошких материјала, у нашој средини налази се огроман постотак
контаминираних грађевина.
У предстојећем тексту покушаћу да читаоцу подигнем свест о загађењу животне средине
пратећи актуелну тему о самочистећим фасадама. Објаснићу начин функционисања и
примене самочистећих фасада, основне идеје и методе, кроз примере добре праксе и
употребу различитих врста материјала.

Слика 1.1. Приказ прекомерног загађења ваздуха

3
2.Уопштено о самочистећим фасадама

Фасаде објеката у којима живимо и боравимо годинама су крашене нама свима

познатим материјалима попут бетона, опеке, малтера и стакла. Иако су ти материјали
доказано добри у погледу конструкције, естетике и исплативости, основни проблем истих
представља њихово одржавање и чишћење, поготово у веома загађеним срединама.
Чишћење истих захтева коришћење радне снаге, механизације, јаких хемикалија, што
доводи до зачараног круга кружења штетних материја у природи. Традиционалне методе
чишћења фасада, можемо се сложити, представљају краткотрајно решење и често воде до
поновне реконструкције претходно оштећених фасада.(слика 2.1)
Не би ли изашли из зоне комфора, морамо схватити да је време за промену сада. Употреба
модерних одрживих и зелених технологија не представља актуелни тренд, већ је постала
потреба према којој сви морамо осећати одговорност. Уколико сада реагујемо, будућим
генерацијама ћемо оставити здравију животну средину као аманет.
У архитектури и грађевинарству се релативно скоро појавило решење
вишегодишњег проблема прљавих фасада. (Слика 2.2) Свежом реализацијом старе идеје о
пасивним методама чишћења и деконтаминације фасада, на светску сцену ступила је
употреба фотокаталитичких материјала. Принцип фотокатализе се показао као досад
најефикаснији пасивни метод чишћења фасада без штетних отпадних материја који уједно
и пречишћава ваздух. Уједно, овим принципом чишћења решен је и проблем
економичности, како директно у производњи материјала, тако и у каснијем одсуству
механизације и људства потребном за чишћење.

Слика 2.1. Традиционалне методе Слика 2.2. Прљава бетонска фасада

чишћења фасаде.

4
 У основи сви фотокаталитички самочистећи материјали функционишу на истом
принципу- горе наведеној фотокатализи. Фотокатализа је процес у којем одређено хемијско
једињење, уз помоћ сунчеве светлости као катализатора, ступа у хемијске реакције са
другим органским и неорганским једињењима. Конкретно на примеру самочистећих фасада
користи се једињење титанијум-диоксида (TiO2). О овом једињењу и његовим
фотокаталитичким својствима се знало још давне 1902. године, али на жалост је тек у
скорије време почело да се користи у сврхе самочистећих фасада. Напредак технологије и
комуникације у свету омогућио је и настанак јединствене организације која се бави
документовањем истраживања у вези фотокаталитичких материјала и једињења- PICADA
(Photocatalytic Innovative Coverings Applications for Depollution Assessment).
Процес фотокатализе креће од самог присуства фотокатализатора. Фотокатализатор,
у овом случају титанијум-диоксид, убрзава процес оксидације у атмосфери и ефективно
разлаже све токсичне органске микрочестице које се налазе у ваздуху. Процес разлагања
оксидацијом значи да ће, уколико било која честица ступи у контакт са површином на којој
се налази фотокатализатор, а која је осветљена, супстанца бити разложена на друге
супстанце, које су у случају оксидације титанијум-диоксида, угљен диоксид и вода. (слика
2.3)

Слика 2.3 Механизам фотокаталитичке реакције титанијум-диоксида, са производом угљен-

диоксида и воде.

Још једна добра страна титанијум-диоксида је та што се сматра апсолутно безопасним и

сигурним за коришћење од стране људи. Користећи се енергијом из светлости, титанијум-
диоксид разлаже се на два реактанта- хидроксилне радикале и супероксид, који даље
разлажу токсичне и штетне материје просецом оксидације. Овај процес доводи до
елиминације непријатних мириса, убијања бактерија и вируса, самим тим се ваздух и
површина стерилишу. Управо ова својства дезинфекције и деодоризације представљају
крилатицу употребе титанијум-диоксида у сврхе чишћења, јер су остале методе сведене на
само физичко скидање прљавштине, тиме задржавајући своју штетност.

5
Дакле, у сажетој форми- уколико је титанијум диоксид изложен светлости, органске
супстанце на његовој површини биће разложене на угљен диоксид и воду. (слика 2.4.)

Слика 2.4. Илустративни приказ спирања прљавштине са слоја титанијум-диоксида.

3. Фотокаталитичке самочистеће фасаде

Из претходно наведених разлога могуће је закључити да се употребом

фотокаталитичких материјала постиже еконосмки исплативо и дуготрајно решење за
одржавање фасада. Једном употребљени, материјали ће се пасивно постарати да фасада
остане чиста и дезинфикована кроз процес самочишћења. Знајући да титанијум диоксид
разлаже органска једињења, сва прљавштина органског порекла укључујући прашину, али
и све чешће и опасније деривате нафтне индустрије, биће спрана са фасада и претворена у
безопасни угљен-диоксид и воду.
За све фотокаталитичке фасаде заједничка су следећа својства:
1. Хидрофилна својства површине
2. Ефективно разлагање и декомпозиција органских резидуа
3. Антистатичко својство површине
Овим скупом добрих особина обезбеђује се да фасаде објеката мање привлаче честице
прашине (антистатичко својство), а уколико оне заврше на фасади, биће разложене
(декомпозиција) и потом лако спране са површине (хидрофилно својство).
Сва ова својства обећавају да ће фасаде бити чисте током целе године, јер за активацију
титанијум диоксида је потребно врло мало светлости, а падавине су колико-толико
константе у току године. Једино је у периоду летњих суша потребно вештачким путем само
спрати разложене резидуе са фасада.
Значај употребе огледа се у разноврсности примене над различитим материјалима.

6
 3.1. Самочистеће фасаде од бетона

Бетон се као материјал у модерној историји градитељства доказао као одличан и исплатив
материјал. Експанзију је доживео са доласком двадесетог века. Његови квалитети су
неоспориви, попут конструктивне носивости, лакоће обликовања, могућности лаке
комбинације са другим материјалима, па и лакоће естетског украшавања. Оно што бетону
недостаје одувек јесте његов начин одржавања на фасади. Сведоци смо да су грађевине око
нас изграђене од бетона, након само пар година излагања елементима природе потпуне
изгубиле свој првобитни сјај. Порозна структура површине бетона идеална је за таложење
честица прљавштине.
Са развитком технологија фотокатализе, бетон је еволуирао у нову еру. Коришћењем
нових фотокаталитичких малтера и боја, прљав и нездрав бетон на који смо навикли полако
одлази у прошлост. Додатком фотокаталитичких супстанци попут титанијум-диоксида,
савремене бетонске фасаде омогућавају нам да уживамо у њиховој естетици, уједно
обезбеђујући нам здравију животну средину. Податак добијен емпиријским истраживањем
PICADA-е, даје нам податак да бетонске фасаде које у себи садрже фотокатализаторе
смањују ниво азотових оксида од 20 до 80 процената.
Као пионир и предњак на пољу самочистећих бетонских фасада налази се италијанска
фирма Italcementi. У свом асортиману производа, ваљано је издвојити три бренда.
Први је TX Aria, додатак бетонима који своја пречишћавачка својства доказује на више
поља. Наиме, TX Aria ће се постарати да фасада остане готово без свих загађивача средине,
а неки од њих су амонијак, угљен моноксид, азотови оксиди, сумпорови оксиди као и
алдехиде.
Други у асортиману производа је TX Arca, производ дизајниран да одржава фасаде
престижних и скупоцених објеката. Своју моћ показује на нивоу успешног чишћења наслага
и спречавања дисколорације фасаде.
Трећи, али не и најмање битан проивод фирме Italcementi јесте TX Active. То је производ
који, када се користи са бојама, префабрикованим елементима и елементима поплочања
знанто регулише ниво неорганских и органских азотних једињења на површини. Тиме се
добија елемент градње који је у бити еколошки и исплатив.
Као добар репрезентативни пример примене самочистећих бетона у архитектури
јесте црква Chiesa di Dio Padre Misericordioso, или Jubilee Church, у Риму (слике 3.1.1. ,
3.1.2.). Ова црква уједно представља и један од првих објеката (2003.) изграђених од
фотокаталитичких бетона горе наведене фирме Italcementi. Дизајном цркве позабавила се
интернационално награђивана компанија Richard Meier & Partners Architects LLP. Директор
фирме Italcementi тврди да цемент коришћен овде „уништава“ загађење. Поред своје
еколошке вредности, естетски ова црква никако не заостаје.

7
Слике 3.1.1. и 3.1.2. Беле бетонске фасаде цркве у Риму. Бетон са фотокатализаторима
одржава белину и свежину фасаде.

Вредно помена јесте и архитектонско дело, такође у Италији, овог пута у Милану. Павиљон
(слике 3.1.3. и 3.1.4.) направљен за италијанску изложбу Italy Expo 2015. Објекат очувању
животне средине и екологији доприноси не само употребом невероватне количине
фотокаталитичког бетона (9000m2), већ и употребом фотоволтаичких стаклених панела на
крову објекта. Фасада објекта настала је сарадњом двеју фирми, већ поменуте Italcementi и
фирме Biodynamic, која је за потребе овог објекта произвела преко 700 панела са наведеном
TX Active технологијом.

Слика 3.1.3. Изложбени павиљон у Милану. Слика 3.1.4. Приказ фасаде изблиза-панели

8
 3.2. Самочистеће фасаде од синтетичког камена

Употреба камена и камених плоча добијених синтетичким путем сама по себи се показала
као врло успешна и исплатива метода замене природног камена. Природне врсте камена
попут гранита (слика 3.2.1.), мермера и пешчара у апсолутно хомогеном стању немају све
квалитете који се од истих очекују. Напредак технологије омогућио је прављење
композитних камених материјала, синтетичким спајањем више врста камена у једну
масу.(слика 3.2.2.)

Слика 3.2.2. Поређење синтетичког и

Слика 3.2.1. Окрњени природни гранит. природног камена

На тржишту се од осталих издвајају пар доказаних произвођача. И у овој сфери

самочистећих фасада Италијани имају своје произвођаче, што нам додатно потврђује
њихову ангажованост за очувањем животне средине. Компанија Lapitec са седиштем у
Италији нуди широк асортиман производа од синтетичког камена намењених архитектури
и дизајну. Поред осталих, издвајају се и панели од синтетичког камена разних дебљина, од
10mm до преко 30mm. Поред изузетно лепе естетике, ове панеле краси присуство
титанијум-диоксида, који им даје самочистеће својство. Компанија тврди да су њихови
панели отпорни на временске услове, поседују антибактеријска својства, а чак тврде да
одбијају фарбу, чинећи их анти-графити панелима. Панели су синтетичким путем изграђени
од 100% чистих камених материјала, тиме гарантујући квалитет и природно порекло. С
друге стране, употребом технологије израде, камене плоче могу достићи велике димензије
са релативно малом дебљином. Поред ових својства, технологија је омогућила стварање
различитих текстура на самој површини панела, као разноврсност у бојама.

9
Вила CA' GIOIA у италијанској области Венето на својој фасади и крову поседује панеле
који уједно чине и вентилирајућу фасаду (сликa 3.2.3.). Израђени су у прљаво белој боји у
моделима Bianco Crema са Arena, Dune и Vesuvio текстурама. Панели су величине
1500x3365mm, што естетици виле даје одређени ритам на фасади(сликa 3.2.4.). Ови панели
су отпорни на ултраљубичасто зрачење, непорозни су и поседују самочистећа својства због
употребе титанијум-диоксида у производном процесу.

Слика 3.2.4. Ритам створен димензијама

Слика 3.2.3. Самочистећи панели на
самочистећих панела на фасади објекта.
фасади и крову виле.

На примеру још једне куће у италијанској области Венето, приказана је употреба панела
фирме Lapitec. Употребом система зид завесе, на постојећој основи додата је вентилирајућа
фасада од панела дебљине само 12mm (слика 3.2.5). Панели, поред изврсне термоизолације,
пружају естетски комфор (слика 3.2.6.), придржавајући се идеје о очувању животне средине
кроз коришћење фотокатализатора.

Слика 3.2.5. Панели мале дебљине Слика 3.2.6. Естетски квалитет панела

10
 3.3. Самочистеће фасаде од керамике
Керамика се као материјал у архитектури задржао у употреби још од давних времена. У
данашњем познатом облику плочица, са керамиком се најчешће сусрећемо у ентеријерама,
но употреба на фасадама није искључена као опција. Фирме које се баве производњом
материјала нашле су паметан начин имплементирања фотокаталитичких једињења у
њихове производе.
Још једном, пример савремених компанија пронађен је у Италији. Компанија
CASALGRANDE PADANA бави се производњом керамичких и порцеланских зидних и
подних облога. У свом асортиману, поред осталих регуларних, нуде и керамичке плочице
са фотокатализатором. На плочицама се у виду танког филма налази премаз са додатком
титанијум-диоксида који плочицама даје способност самочишћења. Bios Self-Cleaning® је
регистрована марка компаније CASALGRANDE PADANA, а заједно са новом технологијом
званом Hydrotect® гарантује самочишћућа својства материјала. Плочице произведене овом
технологијом својим фотокаталитичким способностима успешно разграђују честице
прљавштине које се нађу на њиховој површини(слика 3.3.1.). Овакав начин пасивног
чишћења, тврди произвођач, поред антибактеријских својства пречишћава ваздух од
загађивача. Bios Self-Cleaning® технологија, поред способности самочишћења, поседује
способност лаког прања фасаде било кишницом или механичким путем, све захваљујући
суперхидрофилном својству керамичког материјала.
Hydrotect® технологију под лиценцом користи преко 100 компанија широм света и нашла
је употребу, поред грађевинарства и архитектуре, у аутомобилској индустрији.
Патентираном технологијом влада јапанска фирма ТОТО, која је светски лидер на пољу
фотокаталитичких технологија. Премаз Hydrotect® успешно комбинује способност
титанијум-диоксида да дезинтегрише прљавштину и загађиваче и суперхидрофилност
површине да исту спере са себе. Употребом премаза смањује се контактна површина
водених капи (слика 3.3.2.), чиме се обезбеђује константо спирање са површине без
формирања групи капљица.

Слика 3.3.1. Принцип функционисања

Слика 3.3.2. Микроскопски приказ капи воде и
технологије Bios Self-Cleaning®
макроскопске разлике на панелу.

11
 3.4. Самочистеће стаклене фасаде
Савремена архитектура је незамислива без великих стаклених површина на фасади. Да би
се велике стаклене површине очистиле од прљавштине, пре открића фотокаталитичких
материјала, користила се механизација у виду покретних скели, људске интервенције и
мноштво хемијских агенса који су загађивали средину и отпадне воде. Поред радника,
постоје и аутоматски системи прања стакла, али се тиме не елиминише присуство штетних
материја из хемијских агенса и прљавштине са стакла, већ се то просто спере.
Самочистеће стаклене површине садрже премаз титанијум-диоксидом нанометарске
размере (око 25 нанометара) који се решава прљавштине фотокаталитичком
декомпозицијом. Чишћење стаклених површина врши се у две фазе. Прва фаза јесте
фотокаталитичко разлагање прљавштине на самој површини, док се суперхидрофилно
својство премаза стара за лако спирање са површине без остављања резидуа.
Суперхидрофилно дејство се огледа у томе да на површини стакла једнако рашири воду без
формирања капљица воде, као код горе наведених керамичких плоча.
Учинковитост самочистећих стаклених површина зависи од неколико фактора:
1. Врсте прљавштине
2. Количине прљавштине
3. Укупној изложености светлости и води
4. Углом под којим је постављена стаклена површина

Најбоља учинковитост показала се код стаклених површина које су постављене вертикално

у односу на површину. Тиме су површине највише изложене директној сунчевој светлости
и киши, што омогућава константо деловање фотокаталитичког премаза.

Од предности фотокаталитичких стакала над обичним стаклима, вреди издвојити следећа:

1. Чишћење и прање мање учесталости- тиме је омогућено да фасада остаје чиста дужи
временски период.
2. Лакше чишћење- мање прљавштине се задржава на самој површини стакла.
3. Економска исплативост- новац намењен за прање фасади се штеди.
4. Добра видљивост и прозирност стакла, чак и док пада киша.
5. Знатно мања употреба детерџената- мање загађивање животне средине.

Као важног актера у свету самочистећих стаклених панела потребно је поменути гиганта из
француске, компанију Saint-Gobain. На њиховој листи производа налази се производ под
именом BIOCLEAN® (слика 3.4.1.) . Ради се о самочистећем стаклу које функционише по
горе наведеним принципима.

12
 Слика 3.4.1. Разлика обичног и BIOCLEAN стакла

Један од објеката које краси фасада од самочистећег стакла компаније Saint-Gobain јесте
канцеларијска зграда немачке компаније Infoscore у Бадену (слике 3.4.2. и 3.4.3.) . На својој
фасади објекат поседује велику стаклену површину од 200m2 . Стакло је постављено на
најударнијој фасади што се кише тиче. Инвеститори су одлучили да ту поставе стакло
BIOCLEAN због његових својства и загађености околног земљишта. Применом овог стакла,
загађеност се смањила, а естетски квалитет је повећан.

Слике 3.4.2 и 3.4.3. Фрагменти на фасади Infoscore зграде у Бадену од самочистећег стакла.

13
4. Закључак

Свет у коме живимо, а посебно градске области, се убрзано шире и повећавају.

Заједно са ширењем градова, иза људи остаје мноштво штетних материја које нам
уништавају атмосферу и животну средину. Улога архитекте се последњих деценија
променила од устаљеног мишљења које је владало вековима. Данас архитекта мора
размишљати о очувању животне средине која је годинама уништавана. Радећи по начелима
биоклиматске архитектуре и примењујући еколошке материјале у својим креацијама,
архитекта ће својим залагањем помоћи у борби са еколошком катастрофом. Решења која су
приказана у семинарском раду само су фрагмент те борбе. Приказани су принципи на
којима почива технологија иза самочистећих фасада. Пажња је усмерена и на примену
иновативних решења и материјала који су и у архитектури и грађевинарству нашли место.
У области грађевинарства, као и у многим другим областима, примена еколошких
материјала је опште позната. Међутим, могућности примене многих еколошких материјала
у области грађевинарства и архитектуре постају све веће. Примена нових технологија
производње и материјала у грађевинарству имају све већу економску оправданост, али и
оправданост са аспекта доприноса очувању животне средине.
У нади да ће принципи и употреба материјала приказаних у раду заживети и у нашој земљи,
са великим ентузијазмом ишчекујемо време када ће наши градови бити попут развијених
светских градова у којима је нашироко примењена употреба еколошких материјала.

14
5. Литература

➢ Nishimoto S. , & Bhushan B. (2013). Bioinspired self-cleaning surfaces with strong

hydrophobicity, superoleophobicity, and superhydrophilicity. RSC Advances, 3, 671–
690.
➢ Chen J. , & Poon C. S. (2009). Photocatalytic construction and building materials: From
fundamentals to applications. Building and Environment, 44(9), 1899–1906.
➢ https://content.iospress.com/download/journal-of-facade-design-and-
engineering/fde0054?id=journal-of-facade-design-and-engineering%2Ffde0054
➢ https://www.casalgrandepadana.com/en/technology/self-cleaning/
➢ https://www.saint-gobain-facade-glass.com/products/sgg-bioclean%C2%AE
➢ https://theconstructor.org/concrete/photocatalytic-concrete-properties-applications/21116/
➢ https://www.glazette.com/Glass-Knowledge-Bank-64/Self-Cleaning-Glass.html
➢ https://www.italcementi.it/it/txactive-principio-attivo

15