Cela Skripta Za Ispit

Ekologija u drvnoj industriji
Uvodno predavanje
Opšte o predmetu
• Naziv predmeta: Ekologija u drvnoj industriji

• Šifra predmeta: TMP 36 A5/B4/C4
• Status predmeta: Izborni
• Semestar: 6
• Broj ESPB kredita: 6
• Fond časova: 2 (predavanja) + 2 (vežbe)
• Nastavnik: Dr. Mlađan Popović, vanredni profesor
• korisničko ime: mladjan.popovic

• šifra: avala262
6/20/2023 2
Cilj predmeta
• Sticanje saznanja o drvetu kao ekološkom materijalu.

• Ovladavanje faktorima tehnološkog uticaja na okolinu, teorijama i
alatima za procenu stanja okoline i analize životnog veka
proizvoda.
• Poznavanje problematike zagađenja okoline u drvnoj industriji i
metodama za identifikaciju štetnih materija i određivanja nivoa
aerozagađenja i hidrozagađenja.
• Ovladavanje postupcima za kontrolu zagađenja.
6/20/2023 3
Ocena znanja
• Predispitne aktivnosti: 60 poena

• aktivnosti - predavanja: 10
• aktivnosti u toku vežbi: 10
• TEST: 20
• seminarski rad: 20
• Pismeni ispit: 40 poena
6/20/2023 4
Plan rada po nedeljama - Predavanja
Nedelja Datum Predavanja
Uvodno predavanje. Drvo kao ekološki materijal i njegove specifičnosti u odnosu na
1 24.02. feb.
druge materijale.
Vrste zagađenja. Prаva iz oblаsti ekologije i zаštite životne sredine. Efekti
2 03.03. mart
industrijskog zagađenja.
3 10.03. Izvori i sastav zagađujućih materija u drvnoj industriji i sistemi za njihovu kontrolu.
4 17.03. Čestične zagađujuće materije.
5 24.03. Sistemi kontrole aerozagađenja - taložne komore, cikloni.
6 31.03. Ispitni rok (ponedeljak 27.03. - subota 01.04.)
7 07.04. april Sistemi kontrole aerozagađenja - ESP, WESP, EFB.
8 14.04. Uskršnji praznici (petak 14.04. – ponedeljak 17.04.)
9 21.04. Sistemi kontrole aerozagađenja - kućišta sa filter vrećama.
10 28.04. Sistemi kontrole aerozagađenja - skruberi, bio-filtracija, RTO, RCO.
11 05.05. maj Kontrola hidrozagađenja (filteri; membrаnski sepаrаtori; neutrаlizаcijа, oksido-red.).
12 12.05. TEST
13 19.05. Emisija orgаnskih ispаrljivih jedinjenjа iz drvnih proizvodа.
14 26.05. Industrijska ekologija. Uticaj životne sredine na tehnološke aktivnosti.
15 02.06. Emisija formaldehida iz ploča na bazi drveta.. Prezentacija seminarskih radova.
6/20/2023 5
Plan rada po nedeljama - Vežbe
Nedelja Datum Predavanja
1 24.02. feb. Stаndаrdne jedinice i pojmovi. Principi merenjа аerozаgаđenjа i procenа emisije.
2 03.03. mart Trаnsport i distribucijа zаgаđivаčа. Modeli koncentrаcije zаgаđivаčа u vаzduhu.
Aerozagađenje i hemijski procesi u atmosferi. Metode za određivanje karakteristika
3 10.03. gasova iz procesa prerade drveta. Određivanje koncentracije VOCa na pojedinim
emisionim tačkama u proizvodnji.
Čestične zagađujuće materije. Pаrаmetri izborа uređаjа i sistemа zа kontrolu
4 17.03.
aerozаgаđenjа. Zаpreminski protok otpаdnog vаzduhа. Efikаsnost prečišćаvаnjа.
5 24.03. Teorija kontrole primаrnih česticа - taloženje i inerciona dispozicija.
6 31.03. Ispitni rok (ponedeljak 27.03. - subota 01.04)
7 07.04. april Teorija kontrole primаrnih česticа - elektrostatička precipitacija.
8 14.04. Uskršnji praznici (petak 22.04. – ponedeljak 25.04.)
9 21.04. Teorija kontrole primаrnih česticа - filter vreće.
Teorija kontrole gasovitih zagađivača. Hemijski principi kontrole emisije zаgаđivаčа
10 28.04.
(SO2, NOx). Skruberi.
11 05.05. maj Karakteristike efluenata iz mokrog postupka proizvodnje vlaknatica.
12 12.05. TEST
13 19.05. Izračunavanje potrebnog kapaciteta sistema konrole. Proračun troškova.
14 26.05. Ocenjivanje životnog ciklusa proizvoda - LCA analiza.
15 02.06. Metode za ispitivanje emisije formaldehida.. Prezentacija seminarskih radova.
6/20/2023 6
DEFINICIJA EKOLOGIJE
• Reč ekologija u prevodu znači izučavanje prirodnog okruženja.

• Ovaj pojam je prvi upotrebio nemački biolog i prirodnjak Ernst Haeckel
1866. godine.
... naučna disciplina koja izučava

odnose bioloških organizama, njihovu
međusobnu interakciju i interakciju sa
prirodnim okruženjem.
6/20/2023 7
• Ekologija izučava ekosisteme koji predstavljaju makrosisteme zasnovane
na interakciji biotičkih i abiotičkih elemenata.
Biotički i abiotički elementi međusobno su

povezani u ciklusima ishrane i protoka energije
6/20/2023 8
• Ekologija je interdisciplinarna nauka.
• Nastala je pre svega iz biologije, ali uključuje i elemente hemije, fizike,
geologije, geografije, matematike...
6/20/2023 9
PODELA EKOLOGIJE
• Ekologija poseduje mnoštvo pod-disciplina, koje se mogu svrstati u

grupe na osnovu sledećih kriterijuma:
• organizmi (ekologija biljaka, životinja, insekata, mikroorganizama...)

• biom (ekologija pustinja, šuma, mora, reka i jezera, urbana ekologija...)
• geografsko ili klimatsko područje (ekologija tropskih područja, arktika...)
• prostorna skala (ekologija predela, makroekologija, molekularna ekologija..)
• ekološki aspekt istraživanja (ekofiziologija, ekotoksikologija, hemijska
ekologija, funkcionalna ekologija, genetička ekologija, ekologija zemljišta...)
• tehnike istraživanja (kvantitativna ekologija, teorijska ekologija...)
• pristup okruženju (primenjena ekologija, ekologija zaštite vrsta, ekologija
obnavljanja...)
• filozofski pristup (eko-filozofija, specizam, tehnocentrizam...)
6/20/2023 10
PODELA EKOLOGIJE
• Prema nivou složenosti (od najmanje ka najvećoj):
• Ekofiziologija - istraživanje prilagodljivosti fiziologije organizma uslovima

okoline.
• Populacijska ekologija - istražuje dinamiku populacija i kako one reaguju sa
okruženjem.
• Ekologija zajednice - istražuje vezu između vrsta u zajednici.
• Ekologija ekosistema - istražuje žive (biotičke) i ne-žive (abiotičke)
komponente ekosistema i njihove interakcije.
• Ekologija sistema - holistički pristup istraživanjima ekoloških sistema.
• Ekologija predela - istražuje odnose između ekoloških procesa u okruženju i
ekosistema.
6/20/2023 11
PODELA EKOLOGIJE
• Interdisciplinarne studije koje uključuju ekologiju:
• Agroekologija - istražuje ekološke procese u poljoprivredi.

• Biogeohemija - istražuje hemijske cikluse zemljišta pod uticajem bioloških
aktivnosti.
• Ekološki dizajn - ističe značaj izrade proizvoda sa minimalnim štetnim
uticajem na okolinu.
• Ekološki inženjering - korišćenje ekologije i inženjerstva za projektovanje,
konstrukciju, obnavljanje i upravljanje ekosistemima - integracija ljudskog
društva i prirodnog okruženja u obostranu dobrobit.
• Ekološka antropologija - istražuje kulturološku prilagodljivost okruženju.
• Društvena ekologija - istražuje odnose ljudi i njihovog okruženja.
• Industrijska ekologija - istraživanje toka materije i energije u industrijskim
sistemima.
6/20/2023 12
EKOLOGIJA SISTEMA
• Početkom XX veka ekologija izučava kretanje energije i hranjivih materija

u ekosistemima.
• U drugoj polovini XX veka stvaraju se nove pod-discipline ekologije, a

jedna od njih se naziva "ekologija sistema".
6/20/2023 13
EKOLOGIJA SISTEMA
• Karakteristike ekologije sistema...
• Kao sistemska nauka, izučava međusobna dejstva unutar i između

bioloških i geoloških sistema na različitim nivoima.
• Ne ograničava se samo na istraživanja prirodnih biofizičkih procesa, već

pridaje jednaku važnost i ljudskom elementu.
6/20/2023 14
EKOLOGIJA SISTEMA
1. Svetske privrede imaju značajan uticaj na funkcionisanje bilo kog
ekosistema.
2. Industrijske aktivnosti su bitan činilac ekosistema.
• U pokušaju da razume veoma složene globalne/zemaljske aktivnosti,
ekologija sistema zalazi u skoro sva područja nauke, od fizike i biologije
do ekonomije i sociologije.
6/20/2023 15
6/20/2023 16
ANTROPOCEN
“novo doba čoveka”

6/20/2023 17
Društveno-
ekonomski
pokazatelji
6/20/2023 18
Prirodni,
globalni
pokazatelji
6/20/2023 19
6/20/2023 20
INDUSTRIJSKA EKOLOGIJA
• Industrijska ekologija je naučna disciplina koja izučava vezu između

industrijskih i prirodnih sistema,
• odnosno pruža sistematičan pristup za modelovanje, projektovanje i
upravljanje industrijskim sistemima u odnosu na prirodno okruženje;
• takođe je karakteriše interdisciplinarni i holistički pristup, te predstavlja

veoma široko polje koje uključuje elemente inženjerstva, ekonomije,
sociologije, zaštite okoline i prirodnih nauka.
6/20/2023 21
• Ne postoji standardna definicija!
sredstvo za postizanje održivosti
disciplina koja izučava protok materijala i energije

kroz industrijske sisteme
skup mera za postizanje visoke energetske efikasnosti i ekoloških standarda

korišćenjem procene životnog veka, proračuna toka materijala, kao i
korišćenjem drugih alata uobičajenih u ovoj oblasti
6/20/2023 22
• Industrijska ekologija sagledava industrijski sistem kao celinu.

• Ne ograničava se samo na pitanja zagađenja i zaštite okoline.
• Podjednako važnim posmatra tehnologije, procesnu ekonomiju,
povezanost poslovanja, finansija, državnih politika i čitavog spektra
pitanja koja su uključena u upravljanje preduzećima.
• U širem kontekstu pruža okvire za planiranje ekonomskog razvoja.
• Nudi rešenja koja su efektivna ne samo u pogledu zaštite okoline, već i

za optimizaciju korišćenja resursa, naročito onih kojih nema u dovoljnim
količinama.
6/20/2023 23
• Osnovne pretpostavke industrijske ekologije jesu:

• razumevanje industrijskih ekonomija kao produžetka prirodnih ekosistema;
• saznanje da su oba ekosistema, industrijski i prirodni, sačinjeni od istih

osnovnih materijala i da podležu istim termodinamičkim principima koji
upravljaju njihovim strukturama i dinamikom;
• razumevanje da su industrijske ekonomije duboko ugrađene u globalnu

ekosferu i da postoji potreba za pronalaženjem rešenja za integrisanje ova
dva sistema u cilju obezbeđenja održive koegzistencije.
6/20/2023 24
• Jedna od ideja jeste biomimikrija -

• imitacija modela, sistema i struktura svojstvenih ekosistemima u cilju
projektovanja i upravljanja industrijskim sistemima.
• simulacija prirodnih obrazaca/pojava u pokušaju usvajanja prirodnih

rešenja iz ekosistema koja su već dokazana tokom dugog vremenskog
perioda kao održiva i efektivna.
6/20/2023 25
Prirodni sistemi Industrijski sistemi
Velika količina otpada - mali broj materijala

Nema otpada - zatvoreno kruženje materijala.
ima zatvoren tok.
Otpad jednog procesa predstavlja hranu za
Veliki broj resursa uzima se iz prirode, a vraća
sledeću aktivnost.
se u prirodu u degradiranom obliku.
Materija se podvrgava metabolizmu. Materija se podvrgava transformaciji.
Korišćenje energije pri niskim temperaturama; Energije se koristi pri visokim temperaturama;
procesi blizu termodinamičke reverzibilnosti; daleko od termodinamičke reverzibilnosti;
efikasno korišćenje energije. neefikasno korišćenje energije.
Nema centralne kontrole. Određeni nivo centralne kontrole - slobodno

tržište ograničeno regulativama.
Velika raznolikost vrsta i velika zamenljivost.

Umerena raznolikost u aktivnostima i
obezbeđenje adaptibilnosti i umerena zamenljivost (konkurentnost).
izdržljivosti sistema
6/20/2023 26
DRVO KAO EKOLOŠKI MATERIJAL
• U svetlu klimatskih promena

• Rezervoar ugljenika
• Obnovljivost
• Primena u enterijeru - uticaj na zdravlje i raspoloženje
• Opšte karakteritike drveta
• Dugovečnost građevina od drveta
6/20/2023 27
Drvo u svetlu klimatskih promena
• Klimatske promene su primetne

• Glavni uzrok je emisija CO2
• Upotreba drveta (umesto drugih
materijala) smanjuje emisiju CO2
• Drvo je rezervoar CO2
Svaki 1 m3 drveta koje se upotrebi za zamenu drugih vrsta

materijala (aluminijum, čelik, beton, plastika) smanjuje emisiju
CO2 u atmosferi u proseku za 1,1 t CO2. Ukoliko se na to doda
oko 1 t CO2 uskladišten u drvetu, tada svaki 1 m3 drveta uštedi
ukupno oko 2,1 t CO2.
(International Conference on Carbon Storage in Wood Products,

Brussels, 2009)
6/20/2023 28
Utrošak fosilnog goriva neophodan za proizvodnju četiri osnovna građevinska
materijala
Materijal Utrošak energije fosilnih goriva Utrošak energije fosilnih goriva
(MJ/t) (MJ/m3)
Rezana drvna građa 1.500 750
Čelik 35.000 266.000
Beton 2.000 4.800
Aluminijum 435.000 1.100.000
Emisija CO2 i skladištenje ugljenika za četiri osnovna građevinska materijala

Materijal Emisija CO2 Emisija CO2 Skladištenje ugljenika
(kg/t) (kg/m3) (kg/m3)
Rezana drvna građa 30 15 250
Čelik 700 5320 0
Beton 50 120 0
Aluminijum 8700 22000 0
6/20/2023 29
Ciklus ugljenika
• Ugljenik, u svojim mnogim oblicima, kruži prirodom između živih bića,

atmosfere, vode i zemlje.
• Ima tendenciju za vezivanje sa kiseonikom stvarajući gasovita jedinjenja kao
što su CO2 i CO.
• Drveće uklanja CO2 iz vazduha u procesu fotosinteze i skladišti ga u vidu
šećera u stablu, granama, listovima i korenu, što doprinosi rastu drveta.
• Istovremeno, kiseonik se otpušta u vazduh.
6 CO2 + 12 H2O + γ ➔ C6H12O6 + 6 O2 + 6 H2O
ugljen dioksid + voda + sunčeva svetlost ➔ glukoza + kiseonik + voda
6/20/2023 30
• Ciklus ugljenika je u ravnoteži ako je količina koja se otpušta jednaka količini
koja se uzima iz atmosphere.
• Problem današnjice je taj što se smatra da je ravnoteža u kruženju ugljenika
narušena dejstvom čoveka.
6/20/2023 31
Rezervoar ugljenika
6/20/2023 32
Rezervoar ugljenika
• Ugljenik čini oko 50% mase suvog drveta.

• Kada se od drveta naprave proizvodi, ugljenik i dalje biva uskladišten u
njima: oko 100 godina u kućama, oko 30 godina u nameštaju i stolariji,
oko 6 godina u ambalaži i papirima.
• Ugljenik se iz proizvoda otpušta samo u slučaju njihovog sagorevanja ili
raspadanja.
6/20/2023 33
Rezervoar ugljenika
Westminsterska dvorana u Londonu.
Krovna konstrukcija od hrastovog drveta skladišti ugljenik preko 700 godina.
Egipatska stolica skladišti ugljenik

preko 4500 godina.
6/20/2023 34
Drvo kao obnovljiv materijal
• Odgovorno gazdovanje šumama:

• obnavljanje šumskih plantaža i stvaranje
novih šumskih staništa,
• obnovljiva sirovina za drvnu industriju,
• uskladištenje ugljenika.
U periodu od 1990. do 2010. godine, u Evropi je zabeležen

stalni rast šumskih područja po prosečnoj stopi od 0,8
miliona hektara godišnje.
(State of the World’s Forests. FAO, 2011)
6/20/2023 35
6/20/2023 36
Upotreba drveta u enterijeru -
efekti na zdravlje i opšte raspoloženje
• U velikim gradovima oko 90 % vremena provodi se u zatvorenim
prostorijama, što se dovodi u vezu sa povećanim brojem gojaznih
ljudi.
• Svaki drugi stanovnik razvijenih urbanih područja susreo se sa
nekim vidom psiholoških problema.
6/20/2023 37
• Uticaj drveta na fiziolologiju čoveka.
• Japan. Praćeno je fiziološko stanje ljudi koji su boravili u entrijerima
sa drvenim, a potom u enterijerima sa metalnim zidovima.
• Australija. Istraživanje nad ljudima koji su spavali u krevetima od
drveta ili od imitacije drveta.
• Austrija. Istraživanje nad srednjoškolcima koji su učili u prostorijama
potpuno opremljenim masivnim drvetom ili u prostorijama sa
podom od linoleuma, gipsanim zidovima i sl.
• Enterijer i nameštaj od drveta imaju sledeće efekte:
• smanjuju otkucaje srca,
• regulišu krvni pritisak i
• smanjuju stresno ponašanje.
6/20/2023 38
• Uticaj drveta na psihologiju čoveka.
• Studija u Japanu pokazala je da drveni nameštaj, u odnosu na
plastični, pojačava interakciju među ljudima, poboljšava
emocionalno stanje i kreativnost.
• Kanada. Enterijer od drveta skraćuje vreme oporavka u bolnicama;
efekat sličan muzici ili terapeutskim tretmanima.
• Novi Zeland. Istraživanje vezano za radne prostorije pokazalo je da
enterijeri od drveta pobuđuju inovativnost, energiju i opuštenost
kod zaposlenih u odnosu na prostorije bez drveta.
6/20/2023 39
• Uticaj drveta na kvalitet vazduha.
• Do određenog stepena drvo ima sposobnost da kontroliše vlažnost
vazduha u prostoriji.
• Usled svojih higroskopnih svojstava drvo teži da stvori ravnotežno
stanje sa okolnim vazduhom absorbujući vlagu u vlažnim uslovima,
odnosno otpuštajući vlagu u suvim uslovima.
• Istraživanja su pokazala da produktivnost na radnim mestima opada
za 10-15 % usled neodgovarajućeg kvaliteta vazduha.
6/20/2023 40
• Direktni efekti upotrebe drveta u enterijeru:
• smanjenje krvnog pritiska i nivoa stresa,
• poboljšanje emocionalnog stanja osobe,
• poboljšanje kvaliteta vazduha usled urevnoteženja vlažnosti
vazduha.
6/20/2023 41
• Istraživanja su pokazala da:
• drvo pobuđuje osećaje topline,
udobnosti i opuštenosti, te stvara
vezu sa prirodom;
• ... krajnji korisnici nisu dovoljno
upoznati sa brojnim prednostima
drveta kao ekološkog materijala.
9 od 10 osoba je svesno estetske vrednosti i

performansi drvnog materijala.
6 od 10 osoba prepoznaje prednosti drveta u

pogledu zaštite okoline i uticaja na zdravlje.
[Planet Ark]
6/20/2023 42
Opšte karakteristike drvnog materijala
• Drvo je organski, higroskopan i anizotropni materijal.

• Povoljna toplotna, akustična, električna, mehanička i estetska
svojstva, kao i upotrebna svojstva (obradljivost).
• Kuće i zgrade mogu biti izgrađeni i opremljeni isključivo
korišćenjem drvnog materijala.
• To nije moguće ni sa jednim drugim materijalom.
6/20/2023 43
Toplotna svojstva
• Drvo je stabilno u uslovima promene temperature. Pod uticajem

toplote drvo se suši i postaje čvršće.
• Koeficijent toplotne provodljivosti je veoma nizak. Specifična
toplota drveta je visoka.
• Okvirno, drvo je 400 puta bolji toplotni izolator od čelika i 14 puta
bolji od betona.
• Masivno drvo ima značajan toplotni kapacitet – toplotu
sakupljenu tokom dana zadržava i otpušta tokom noći.
• Takođe deluje i kao regulator vlažnosti – absorbuje vlagu u
vlažnim uslovima i otpušta je u uslovima suvog vazduha.
6/20/2023 44
Akustična svojstva
• Pošto zvučna izolacija zavisi od gustine materijala, drvo kao

relativno lak material nije pogodan za zvučnu izolaciju.
• Drvo, međutim, predstavlja odličan materijal za absorpciju zvuka.
6/20/2023 45
Električna svojstva
• Drvo u suvom i donekle u prosušenom stanju deluje kao električni

isolator.
• Električna otpornost drveta u suvom stanju slična je kao kod nekih
plastičnih materijala (na pr. fenol formaldehid).
• Sa povećanjem sadržaja vlage do tačke zasićenosti vlakanaca
smanjuje se električna otpornost.
• Kod drvnih materijala nije karakteristična pojava statičkog

naelektrisanja.
• Statički elektricitet je štetan po zdravlje, a karakterističan je za
metale i plastiku.
6/20/2023 46
Mehanička svojstva
6/20/2023 47
Mehanička svojstva
• Iako drvo ima relativno nisku zapreminsku masu (gustinu),

njegova čvrstoća je relativno visoka.
• Zatezna čvrstoća drveta, gustine 600 kg/m3, iznosi okvirno oko 100
N/mm2; dok za metal gustine približno 8000 kg/m3, zatezna
čvrstoća iznosi oko 500 N/mm2.
• Kada se zatezna čvrstoća podeli sa gustinom dobija se "dužina
loma". Ova karakteristika označava dužinu obešenog materijala pri
kojoj dolazi do loma usled sopstvene težine.
• Dužina loma čelika za građevinske konstrukcije iznosi 5,4 km; dok za
drvnu građu smrče iznosi 19,8 km, a za laminirano drvo bukve je
28,3 km.
6/20/2023 48
Ostala svojstva
• Estetika. Drvo je dekorativni, estetski materijal. Svako drvo ima

jedinstvenu boju, miris i teksturu koja se menja u zavisnosti od
ravni rezanja.
• Oksidacija. Iako je površina drveta sklona oksidaciji, ona nema isti
efekat kao kod metala. Metal rđa, a drvo ne.
• Obradljivost. Drvo se veoma lako obrađuje i održava. Dok se staro
drvo može restaurirati specijalnim tehnikama, druge materijale je
veoma teško održavati i popravljati.
• Varijabilnost. Na svetu postoji preko 5000 vrsta drveća. Imajući u
vidu različita svojstva drveta, uvek je moguće naći vrstu drveta
odgovarajućih karakteristika za datu primenu.
6/20/2023 49
Opšte karakteristike drvnog materijala
• Nedostaci:
• Utezanje i bubrenje drveta.
• Degradacija:
• Biotička: gljive, insekti, bakterije.
• Abiotička: sunce, vetar, voda, neke hemikalije, vatra
6/20/2023 50
Dugovečnost građevina od drveta
• Pretpostavka da drvo, kao građevinski materijal, nije u

mogućnosti da pruži izdržljivost poput čelika ili betona dovodi ga
u nezavidan položaj pri izboru materjala za izgradnju objekata kod
kojih je dugovečnost od bitnog značaja.
• Ovakva slika o drvetu, kao materijalu sa relativno kraćim vekom
upotrebe, nepovoljno utiče na njegov ekološki profil.
• Naime, kratak upotrebni vek imaće negativan uticaj na rezultate
analiza životnog ciklusa, pošto bi u tom slučaju cena izgradnje nove
zgrade bila uključena u dati proračun.
6/20/2023 51
• Sa druge strane može se postaviti pitanje - da li će objekat biti

srušen znatno ranije u odnosu na trajnost njegove konstrukcije.
• U vezi sa tim, verovanja koja postoje u građevinskoj industriji, da
neki građevinski materijali traju duže od nekih drugih, mogu biti
zbunjujuća...
• Istraživanja ukazuju na to da je vek upotrebe većine zgrada znatno
kraći od njihovog teoretskog trajanja (životnog veka).
• Velika Britanija: 46 % zgrada biva srušeno u opsegu starosti između
11 i 32 godine.
• Japan: uobičajeni životni vek poslovnih zgrada iznosi 23 do 41
godine.
6/20/2023 52
• Pretpostavljeni vek trajanja objekata u odnosu na materijal

korišćen za konstrukciju:
• Beton: 87 godina
• Čelik: 77 godina
• Drvo: 51 godina
6/20/2023 53
• Istraživanje "starosti" porušenih zgrada u Mineapolisu, SAD, u

periodu od 2000. do 2003. godine:
• Ispitivane su zgrade i poslovni objekti; izuzete su kuće.
• Uočena neslaganja sa pretpostavljenim životnim vekom zgrada za
dati korišćeni materijal.
• Učešće broja zgrada koje su trajale duže od 50 godina (prema
materijalu od koga su izgrađene):
• Betonske zgrade: 33 %
• Čelične zgrade: 20 %
• Zgrade od drveta: 63 %
6/20/2023 54
1714
1132
1056
~ 1000
Građevine svrstane u UNESCO svetsku baštinu

6/20/2023 55
Najstarija građevina od drveta
hram Horyuji, Japan
(oko 700. godine)
6/20/2023 56
Najstariji brod u službi
USS Constitution
- izgrađen 1797 godine
- rekonstruisan 1993 godine
Najstariji most u Evropi

Kapellbrücke, Lucern, Švajcarska
(1333 godina)
6/20/2023 57
Uvod u problem aerozagađenja
Šta je to zagađenje?
• Zagađenje predstavlja emisiju zagađujućih materija u prirodno

okruženje i sa štetnim posledicama, pri čemu ove materije mogu
biti prirodnog ili stranog porekla.
6/20/2023 Aerozagađenje iz procesa prerade drveta 59

Oblici zagađenja
Hidrozagađenje
Buka
Aerozagađenje
ZAGAĐENJE
Svetlosno
Radioaktivno zagađenje
zagađenje
Toplotno
zagađenje

• Do 70-tih godina prošlog veka važilo je geslo: "Rešenje za
zagađenje je razblaženje".
• Danas se kao rešenje zagađenja preporučuje ili propisuje njegovo

potpuno uklanjanje.

Šta je to aerozagađenje?
• Uslovi atmosfere u kojima su određene supstance prisutne u takvim

koncentracijama koje mogu da uzrokuju neželjene efekte na čoveka i
njegovu okolinu.

Aerozagađenje kroz istoriju
• Aerozagađenje izazvano
delovanjem čoveka prisutno je
već i u praistoriji.

• Prvi zapis: 61. AD - Rimski filozof Seneka pominje "teški vazduh

Rima".
• Prvi akt: 1272. - Engleski Kralj Edvard I zabranjuje loženje uglja u
Londonu.

• 1780-1850. - Industrijska revolucija.

• 1905. - Dr. Henry Antoine Des Voeux u svom članku "Magla i dim"
uvodi novi izraz - smog.

Faktori koji su uticali na razvoj programa
kontrole aerozagađenja
• Incidenti aerozagađenja
• Razvoj nauke
• Društvene i ekonomske promene
• Jačanje javne svesti i aktivnosti na polju zaštite životne sredine

Incidenti aerozagađenja u XX veku
• 1930, industrijska oblast u dolini reke Meze, Belgija.

• 1948, industrijska oblast u dolini reke Monongel, Donor, Pensilvanija.
• 1952, dolina reke Temze, London, Engleska (parlament aktivira presedan
Kralja Edvarda iz XIII veka)
• 1953, Njujork, istočna obala SAD.
Donor, Pensilvanija, 1948 London, 1952

Industrijski incidenti !
• 1950, Poza Rika, Meksiko.

• Tokom jutra 24. novembra došlo je do ispuštanja otrovnog vodonik
sulfida (H2S) u atmosferu iz obližnje rafinerije prirodnog gasa.
• 1984, Bopal, Indija.
• Ispuštanje visoko-toksičnog metil-izocijanata
iz fabrike pesticida, u vlasništvu kompanije
Union Carbide.

Industrijski incidenti !

Incidenti aerozagađenja ukazuju na:
• krhku prirodu ljudskog zdravlja i životne sredine,

• razarajuće efekte aerozagađenja,
• potrebu za usvajanjem propisa i sprovođenjem mera u cilju
sprečavanja sličnih incidenata.

Ostali faktori od uticaja na razvoj kontrole
aerozagađenja
• Razvoj nauke
• 1950-te - istraživanja problema nastajanja smoga
• 1960-te - istraživanje uticaja zagađivača na ljudsko zdravlje
• 1970-te - rađanje nauke o životnoj sredini
• 1980-te - formirana grana meterologije koja se bavi
aerozagađenjem
• Društvene i ekonomske promene
• Rast stanovništva, industrijalizacija, uvećanje bogatstva i novi
modeli društvenog ponašanja.
• Produžen životni vek. Uzročnici smrti pretežno postaju bolesti
povezane sa uslovima životne sredine.
• Jačanje svesti i aktivnosti na polju zaštite životne sredine
• Briga za životnu sredinu postaje intenzivnija tek nakon 1969-1970.

Ekologija vs Zaštita životne sredine
• Ekologija je nauka o izučavanju odnosa između živih bića, kao i

njihovog odnosa prema prirodnom okruženju.
• Zaštita životne sredine predstavlja skup mera i akcija za zaštitu

prirodnih resursa, očuvanje stanja prirodnog okruženja i gde je to
moguće da obezbedi njen oporavak.

Propisi
• Propisi o zaštiti životne sredine u Evropskoj Uniji

• Izvori prava Evropske unije u oblasti zaštite čovekove okoline i prava
čoveka na zdravu životnu sredinu dele se na dve osnovne grupe:
• Primarni (osnovni) izvori i
• Sekundarni (izvedeni) izvori.
• Primarne izvore čine osnivački ugovori evropskih organizacija.
• Jedinstveni evropski akt (1986) sadrži poglavlje o zaštiti životne
sredine i zdravlja ljudi, kao i o racionalnom korišćenju prirodnih
resursa.
• Mastrihtski sporazum (1992) daje Evropskoj Uniji visoka ovlašćenja u
pogledu zaštite okoline, racionalnog korišcenja i zaštite prirodnih
resursa, zaštitu zdravlja ljudi, potrebu za udruživanjem članica u cilju
rešavanja lokalnih, regionalnih i planetarnih problema.
Aerozagađenje iz procesa
73
prerade drveta
Propisi
• Sekundarne izvore prava Evropske Unije iz oblasti zaštite čovekove

okoline čine dve grupe dokumenata:
• I grupa: direktive, uredbe i uputstva (obavezujuća dokumenta)
• II grupa: rezolucije, preporuke i mišljenja (neobavezujuća dokumenta)
• Primeri I grupe dokumenata:
• Direktiva 96/62/EC - Procena kvaliteta vazduha
• Direktiva 2000/60/EC - Zajednički okvir akcije u oblasti politike voda.
• Uredba 338/97/EC - Zaštita vrsta divlje flore i faune putem regulisanja
njihove trgovine.
• Direktiva 2002/49/EC - Procena i upravljanje bukom u životnoj sredini.
74
prerade drveta
Propisi
• Propisi o zaštiti životne sredine u Republici Srbiji

• Prve zakonske odredbe o zaštiti čovekove okoline kod nas stupaju
na snagu tokom 70-tih godina sa usvajanjem Zakona o udruženom
radu, koji je sadržao član o Zaštiti i unapređenju čovekove sredine.
• Zvaničnom regulativom Republike Srbije, ova oblast definisana je
Zakonom o zaštiti životne sedine iz 2004 godine ("Službeni glasnik
RS", br. 135/04).
Ovim zakonom "uređuje se integralni sistem zaštite životne sredine
kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u
zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i
životne sredine u Republici".
75
prerade drveta
Propisi

• Osim Zakona o zaštiti životne sredine, kao osnovni dokumenti iz ove
oblasti mogu se izdvojiti:
• Zakon o zaštiti vazduha i
• Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini.
76
prerade drveta
Propisi

• Iz zakona iz oblasti životne sredine proističu odgovarajuće uredbe
kojima se propisuju specifični kriterijumi za datu oblast, na primer:
• Uredba o kriterijumima za određivanje najboljih dostupnih tehnika, za
primenu standarda kvaliteta, kao i za određivanje graničnih vrednosti,
• Uredba o listi industrijskih postrojenja i aktivnosti u kojima se
kontroliše emisija isparljivih organskih jedinjenja,
• Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u
vazduhu,
• Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha,
• Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vodi i
rokovima za njihovo dostizanje,
• Uredba o indikatorima buke i dr.
77
prerade drveta
Materije koje zagađuju vazduh
i hemijski procesi u atmosferi
Meteorologija aerozagađenja
• Meteorologija aerozagađenja bavi se meteorološkim procesima

koji se javljaju na površini Zemlje, uključujući meteorološke efekte
na zagađujuće materije u vazduhu, kao i efekte zagađivača na
metorologiju.
6/20/2023 79
• Vazduh
• Neposredna fizička okolina svih živih bića na kopnu.
• Sastoji se od azota, kiseonika, ugljen dioksida i veoma malog

procenta drugih gasova. Takođe, prisutni su i vodena para (vlažnost
vazduha) i suspendovane materije u vidu čestica.

• Sastav vazduha
Stalni Promenljivi
(permanentni) (%) (varijabilni) (%)
atmosferski gas atmosferski gas
Azot N2 78,08 Vodena para H2O 0,0 - 4,0
Kiseonik O2 20,95 Ugljen dioksid CO2 0,0351
Argon Ar 0,93 Metan CH4 0,00017
Neon Ne 0,0018 Ugljen monoksid CO 0,00002
Helijum He 0,00052 Ozon O3 0,000004
Vodonik H2 0,00005 Sumor dioksid SO2 0,000001
Ksenon Xe 0,000009 Azot dioksid NO2 0,000001

• Sastav vazduha
• Sastav vazduha se ne menja značajno sa promenom visine.
• Azot i kiseonik su najzastupljeniji atmosferski gasovi - 99,03%.
• Svi ostali gasovi čine oko 0.9324%.

• Sastav vazduha
• Koncentracija promenljivih atmosferskih gasova može da se menja u

zavisnosti od prirodnih ciklusa:
• koncentracija vodene pare zavisi od prirodnih hidroloških ciklusa;
• koncentracija CO2 i CH4 pokazuje ciklične oscilacije, vezane za godišnje
vegetativne cikluse;
• vulkanske erupcije izazivaju povećanje količina SO2 u vazduhu.

• Sastav vazduha
• Na koncentracija promenljivih atmosferskih gasova utiču i

antropogene industrijske aktivnosti:
• Gasove NO2, CO i O3 emituju u donju atmosferu motorna vozila, usled
sagorevanja goriva.
• Ozon se takođe formira usled fotohemijskih reakcija.
• Gasovi CO2 i SO2 nastaju sagorevanjem drveta i uglja.
• SO2 se uglavnom oksidiše u SO3 nakon čega u reakciji sa vodom iz vazduha
formira sumpornu kiselinu (H2SO4).
• Sumporna kiselina se može transportovati oblacima stotinama kilometara,
nakon čega padavine rezultuju u kiselim kišama.

• Atmosfera
• Slojevi vazduha podeljeni u četiri različite zone, sa svojstvenim

temperaturnim karakteristikama u zavisnosti od nivoa apsorpcije
sunčeve energije.
• Troposfera, Stratosfera, Mezosfera, Termosfera.

• Troposfera - Sloj atmosfere neposre-
dno u kontaktu sa površinom Zemlje.
Visine do 16 km na ekvatoru i do 8 km
na polovima. Usled gravitacije i stišlji-
vosti vazduha sadrži ≈ 80% od ukupne
mase atmosfere.
• Temperatura naglo opada sa porastom
visine, sve do oko -60oC, kada nastupa
reverzibilan temperaturni gradijent
koji stvara tropopauzu.
• Sav život odvija se u ovoj zoni.

• Sadrži gasove, vodenu paru i čestice.
• Vreme zadržavanje čestica je kratko
usled padavina, gravitacije i vetra.
• Velika brzina mešanja usled vetra.

• Stratosfera - Počinje od tropopauze i
dostiže visinu od oko 50 km.
• Temperatura se povećava sa porastom
visine, usled apsorpcije sunčevog
zračenja od strane ozonskog omotača.
• Iako je znatno razređenija, ima sličan

sastav kao i troposfera, osim dve bitne
komponente: oko 1000 puta veći
frakcioni sadržaj ozona i oko 100 puta
manji sadržaj vodene pare.
• Praktično bez vodene pare i čestica.

• Varijabilna koncentracija ozona.
• Sporo mešanje gasova.
• Zagađivači koji ulaze u ovu zonu
zadžavaju se duže vreme usled male
brzine mešanja.

• Mezosfera - Zona iznad stratosfere, u
kojoj se temperatura ponovo snižava,
sve do oko -80oC.
• Termosfera - Predstavlja zonu od 80 pa
do 1600 km, koju karakteriše prisustvo
jonizovanih gasova, kao i veoma visoke
temperature nastale usled dejstva
energetski jake sunčeve radijacije na
molekule u ovoj zoni.
• Niži slojevi termosfere nazivaju se
jonosfera i predstavljaju mesto pojave
polarne svetlosti.
• Ne postoji jasna gornja granica atmo-
sfere; pritisak i gustina polako opadaju
i sastav poprima karakteristike
međuzvezdanog prostora, sačinjenog
od helijuma i molekula vodonika.

Anemometar
• Brzina vetra
Pokazivač pravca
• Pravac vetra
• Atmosferska stabilnost
6/20/2023 89
• Horizontalno atmosfersko kretanje

• Ekvatorijalno zagrevanje , polarno hlađenje.
• Uticaj Zemljine rotacije.
• Uticaj kopna i mora.
6/20/2023 90
• Vertikalno atmosfersko kretanje

• Vazduh koji se penje u više slojeve atmosfere...
• ulazi u zonu nižeg pritiska i širi se...
• ... svojim širenjem vazduh se hladi
• Brzina pri kojoj se suvi vazduh hladi tokom kretanja na gore naziva
se adijabatski stepen opadanja temperature.
• nezavisno od spoljne temperature i
• ne podrazumeva promenu toplote sa okolinom.
• Adijabatski stepen opadanja temperature iznosi oko 10oC/1000m
6/20/2023 91
Temperaturna inverzija
• U normalnim uslovima temperatura vazduha u troposferi se

smanjuje sa visinom.
• Temperaturna inverzija je obrnuta promena temperature u
troposferi, pri čemu sloj hladnog vazduha na površini biva
prekriven slojem toplog vazduha.
6/20/2023 92
Temperaturna inverzija
• Atmosferska temperaturna inverzija utiče na disperziju polutanata

tako što sprečava ili smanjuje njihovo vertikalno mešanje.
6/20/2023 93
Temperaturna inverzija - tipovi
• Površinska (radijacijska, noćna) temperaturna inverzija

• Nastaje kada se vazduh hladi u kontaktu sa hladnom površinom, sve
dok ne postane hladniji od sloja koji ga prekriva.
• Ovo se obično dešava u toku vedrih zimskih noći, kada se zemlja
veoma brzo hladi usled zračenja.
• Ukoliko je temperatura površine ispod tačke rose, dolazi i do
formiranja magle.
6/20/2023 94
• Temperaturna inverzija nastala spuštanjem vazdušnog sloja

(subsidencija)
• Do ove inverzije dolazi kada se široki sloj vazduha spušta.
• Ovaj sloj se sabija i zagreva usled porasta atmosferskog pritiska
(adijabatsko zagrevanje).
• Ukoliko vazdušna masa potone
dovoljno nisko, predstavljaće
topliji sloj u odnosu na slojeve
vazduha na nižim visinama,
stvarajući tako temperaturnu
inverziju.
6/20/2023 95
• Frontalna temperaturna inverzija

• Do ove pojave dolazi kada se hladna vazdušna masa useče ispod
mase toplog vazduha. Novonastali front čini gornji sloj od toplog
vazduha i donji, hladan sloj.
• Ovaj vid inverzije takoše karakteriše značajan nagib, dok su ostali
vidovi inverzija horizontalni.
6/20/2023 96
Temperaturna inverzija - efekti
• Odsustvo konvekcije:
• Inverzija sprečava mešanje vazduha između slojeva na dnu
troposfere. Vazdušne struje se ne kreću prema gore.
6/20/2023 97
• Oblaci i magla:
• Vodena para u vazduhu takođe biva zadržana, stvarajući tako oblake
i maglu na površini.
6/20/2023 98
• Inverzija u dolinima:
• Hladan vazduh je gušći i teži - i kao takav tone u doline okružene
planinama.
6/20/2023 99
• Inverzija na obalama:
• Slučaj sličan prethodnom...
6/20/2023 100
• Troposferno provođenje:
• Ponekad u maglovitoj noći može se čuti zvuk radija sa veoma
udaljene stanice.
• Razlog tome je što se radio signal savija i vraća sa granice inverzionog
sloja (nailazi na topli, umesto na uobičajeno hladniji sloj vazduha).
6/20/2023 101
• Ledena kiša:
• Pahulje koje nailaze na inverzioni sloj tope se, a odmah zatim se
hlade usled hladnijeg vazduha iznad površine.
6/20/2023 102
• Pospeživanje aerozagađenja:
• Ovo je najopasniji efekat inverzije. Topao vazduh inverzionog sloja
ne dopušta drugom vazduhu da uđe u njegovu zonu.
• Industrijske zagađujuće materije i izduvni gasovi kruže unutar
površinskog sloja. Koncentracija ovih gasova raste do štetnog nivoa
u vazduhu koji dišemo, stvarajući braonkastu izmaglicu.
6/20/2023 103
Koje su to materije koje zagađuju vazduh?
• Materije koje zagađuju vazduh (aerozagađivači, polutanti):

• Gasovi (SOx, NOx, CO, ugljovodonici i dr.),
• Čestične materije (dim, prašina, aerosol),
• Radioaktivni materijali i dr.
• Većina ovih materija prisutna je u atmosferi u niskim (prirodnim)

koncentracijama i kao takve uobičajeno se karakterišu kao bezopasne.
• Određena materija smatra se zagađujućom samo u slučajevima kada je

njena koncentracija relativno visoka u odnosu na prirodne vrednosti i
kada može da uzrokuje neželjene efekte.
6/20/2023 104
Podela zagađujućih materija
• Primarne zagađujuće materije - nalaze se u atmosferi u vidu u

kome su emitovane iz izvora (direktno se emituju u atmosferu).
• Sekundarne zagađujuće materije - formiraju se u atmosferi putem

hemijskih i foto-hemijskih reakcija koje uključuju i primarne
zagađujuće materije.
6/20/2023 105
Izvori i podela zagađujućih materija
6/20/2023 106
Procentualno učešće primarnih izvora
zagađenja
6/20/2023 107
Procentualno učešće primarnih
zagađujućih materija
6/20/2023 108
Primarne zagađujuće materije
• Ugljen monoksid (CO)

• Otrovan gas bez boje i mirisa; nusprodukt sagorevanja fosilnih
goriva.
• Vezuje se za hemglobin gradeći karboksi-hemoglobin (COHb), čime
se smanjuje sposobnost hemoglobina da prenosi O2.
• CO i CO2 - gasovi "staklene bašte".
• Oksidi azota (NOx)
• Azot monoksid (NO) emituje se direktno iz vozila i industrijskih
izvora.
• Reakcijom sa kiseonikom iz vazduha NO stvara azot dioksid (NO2).
• Uzrokuju problem kiselih kiša i efekat "staklene bašte".
6/20/2023 109
• Oksidi sumpora (SOx)

• Sumpor dioksid (SO2) je bezbojan gas sa jakim neprijatnim mirisom.
• Oksidi sumpora uglavnom nastaju sagorevanjem uglja.
• Odgovorni su za problem kiselih kiša.
• Organska isparljiva jedinjenja (volatile organic compounds - VOC)
• Ugljovodonici: široka grupa organskih jedinjenja (na pr. CH4 - metan)
• Nastaju usled nepotpunog sagorevanja i kao lako isparljive materije
iz rafinacije nafte, bojenja, sušenja i drugih industrijskih procesa.
• Neka od ovih jedinjenja vezuju se za nastanak fotohemijskog smoga
i gasova "staklene bašte"; mogu biti kancerogena i otrovna.
6/20/2023 110
• Čestične materije (prašina, pepeo, dim, soli)

• Sagorevanjem u manjku kiseonika dolazi do stvaranja čađi (na
primer emisija iz dizel motora); sagorevanjem uglja stvara se pepeo.
• Prirodnim putem: polen, prašina, šumski požari, erupcije vulkana i
dr.
• ČM10 (veličine do 10 μm) - zadržavaju se u plućima; ČM2,5 (veličine
do 2,5 μm) - mogu da uđu u krvotok.
• Teški metali i dioksini
• Ukoliko reaktanti u procesima (gorionici, sušare, hemijski reaktori)
sadrže metale, može doći do njihovog emitovanja u atmosferu.
• Ukoliko goriva sadrže hlor, može doći do stvaranja visoko toksičnih i
kancerogenih dioksina (aromatska jedinjenja hlora).
6/20/2023 111
Sekundarne zagađujuće materije
• Sumporna kiselina (H2SO4)

• Osnovni uzročnik kiselih kiša.
• Azot dioksid (NO2)
• Otrovan crvenkasto-smeđi gas. Uglavnom kao sekundarni polutant
(iako NO veoma brzo reaguje sa vazduhom i stvara NO2).
• Ozon (O3)
• Bezbojan do svetlo plavi gas, rezak i slatkog mirisa. Uzrokuje iritaciju
sluzokože nosa i grla. Oksidativni agens.
• Troposferni ozon: veštački polutant, komponenta fotohemijskog smoga
u donjim slojevima atmosfere.
• Stratosferni ozon: osnovna komponenta koja upija UV zračenje u
gornjim slojevima atmosfere.
6/20/2023 112
SMOG
• Predstavlja vid aerozagađenja sa najopasnijim uticajem po ljudsko

zdravlje
• Dva osnovna tipa:
Sumporni Fotohemijski
6/20/2023 113
SMOG - tipovi
NOx
SOx
Sumporni Fotohemijski
Londonski smog Los Anđeleski smog
Izvori
Sagorevanje fosilnih goriva koja u sebi Industrija i saobraćaj.
sadrže sumpor (na pr. loženje uglja). U urbanim sredinama javlja se pretežno
Drugi izvori: proces dobijanja sirovog usled visokog nivoa putničkog i
ulja i prerada metalnih ruda. teretnog saobraćaja.
Period max. koncentracije

Zimi u jutarnjim časovima Leti u ranim popodnevnm časovima
Izgled
zeleno-crna izmaglica braon-bež izmaglica
6/20/2023 114
Sumporni smog
• Potiče od visoke koncentracije oksida sumpora (SOx) u vazduhu.
• Štetni efekti se povećavaju pri povećanoj vlažnosti vazduha i pri visokim
koncentracijama čestičnih materija.
London 1952 Londonski smog - Paul Mitchell
• Istorijski je vezan za pojavu Industrijske revolucije i za velike industrijske

centre (poput Londona), gde se ugalj koristio za zagrevanje, ali i za
topljenje ruda gvožđa. Samim tim zagađenje se nagomilavalo u
gradovima.
6/20/2023 115
Sumporni smog
• Formiranje sumpor dioksida

• sagorevanjem materijala koji sadrže sumpor:
S + O2 → SO2
• preradom metalnih ruda:
4 FeS2 + 11 O2 → 2 Fe2O3 + 8 SO2
2 ZnS + 3 O2 → 2 ZnO + 2 SO2
HgS + O2 → Hg + SO2
• sagorevanjem vodonik sulfida (i organsko sumpornih jedinjenja):
2 H2S + 3 O2 → 2 H2O + 2 SO2
6/20/2023 116
Sumporni smog
• Dva osnovna sastojka, sumpor dioksid i vodena para, postaju

izuzetno štetni nakon niza hemijskih reakcija koje dovode do
stvaranja sumporne kiseline (H2SO4).
• Samim tim, ima slične efekte kao i "kisela kiša" (šteti vegetaciji,
erodira građevine i sl.).
Kamena statua iz 1702. godine

iznad ulaza u Zamak Harten
Vestfalija, Nemačka 1908 1969
6/20/2023 117
Kisele kiše
• Tokom sagorevanja uglja dolazi do oksidacije sumpora i

emitovanja SO2, koji potom u atmosferi reaguje i stvara sumpornu
kiselinu:
SO2 + OH → HSO3
HSO3 + O2 → SO3 + HO2
SO3 + H2O → H2SO4
• Sumporna kiselina se abzorbuje na vodene kapi i u vidu aerosola
biva deponovana na zemlju - kisele kiše...
• ... takođe podrazumevaju i formiranje azotne kiseline:
OH + NO2 → HNO3
6/20/2023 118
Fotohemijski smog
• Danas je znatno učestaliji i opasniji.

• Potiče uglavnom od emisije primarnih
polutanata iz motora sa unutrašnjim
sagorevanjem:
• oksida azota
• para ugljovodonika
• ugljeničnih čestica
• Sunčevi zraci u donjim slojevima atmosfere uzrokuju fotohemijske
reakcije, te se od primarnih polutanata formiraju sekundarni
polutanti (ozon, peroksiacetil nitrat - PAN, azotni i sumporni
aerosoli, ugljovodonični aerosoli i dr.)
6/20/2023 119
Fotohemijski smog - formiranje
• Oksidacija NO u NO2
2NO + O2 → 2NO2
NO + O3 → NO2 + O2
• Fotolitičke reakcije
• ... sunčeva svetlost uzrokuje fotolizu različitih jedinjenja u manje fragmente:
NO2 + hv → O + NO izloženost sunčevoj svetlosti (290-320 nm)
O + O2 + M → O3 + M M (N2, O2, Ar itd.)
O + H2O → 2OH
i
NO + NO2 + H2O → 2HNO2
HNO2 + hv → NO + OH izloženost sunčevoj svetlosti (290-320 nm)
6/20/2023 120
PAN (Peroxyacetyl nitrate) - C2H3O5N
• Sastojak fotohemijskog smoga. Iritira oči i štetan je za pluća.

Takođe oštećuje biljke.
• Nastaje reakcijom azot dioksida (NO2) sa isparljivim organskim
jedinjenjima (VOC) u vazduhu i pod dejstvom sunčevog zračenja.
donji desni ugao strukturne formule PAN

molekula predstavlja azot dioksid (NO2)
6/20/2023 121
Uticaj aerozagađenja na vidljivost
• Većina gasovitih zagaćujućih materija su potpuno prozirne.

• Jedini izuzetak je NO2 (braon gas)...
• ... fluor, hlor, brom, jod i neka organska isparenja takođe su
obojena, ali se retko emituju u atmosferu u značajnoj količini.
• Najveći uticaj na vidljivost izazivaju čestice suspendovane u
vazduhu čiji je prečnik približno jednak talasnoj dužini vidljivog
dela spektra (≈ 0,3 do 0,6 μm).
6/20/2023 122
Uticaj aerozagađenja na vidljivost
• Međudejstvo svetlosnih fotona i atmosferskih čestica

odbijeni
povratni
fotoni
neometeni
apsorbvani
fotoni fotoni
neometeni
direktno
odbijeni
6/20/2023 odbijeni (ili apsorbovani) 123
Izvor, transport, receptor
IZVORI TRANSPORT RECEPTORI

merenje transformacija ljudi, materijali,
kontrola razređenje globalna klima
Uklanjanje zagađujućih materija

pomoću prirodnih mehanizama
6/20/2023 124
6/20/2023 125
6/20/2023 126
6/20/2023 127
6/20/2023 128
Određivanje emisije zagađujućih materija

Principi određivanje emisije...
• Šta predstavlja osnovni zadatak u kontroli aerozagađenja?
... zaštita ljudi i njhove okoline (životne sredine) od

prekomernog izlaganja zagađujućim materijiama.
6/20/2023 130
• Faktori koji utiču na ponašanje zagađivača:

• topografija,
• meteorološke pojave,
• raznolikost izvora emisije.
6/20/2023 131
• Početna tačka u kontroli zagađenja...
Kvantifikovanje emisije
materija koje zagađuju vazduh
Pravljenje
inventara zagađivača
6/20/2023 132
• Šta je to inventar zagađujućih materija?
• Detaljna lista zagađivača koji se emituju iz određenih izvora u definisanom

prostoru i definisanom vremenskom period.
• Svaka država je u obavezi da ustanovi inventare zagađujućih materija.
• http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=2017307&id=240&akcija=showAll
• https://rhmzrs.com/zivotna-sredina/inventari-emisija-u-vazduhu/inventar-
zagadjujucih-materija/
6/20/2023 133
• Planiranje inventarnih postupaka

• Polazna tačka... definisanje predmeta i područja predloženog inventara
• tipovi zagađivača
• izvori emisije
• kategorija izvora
• državne granice
• granice geografskog područja • gradska područja
• regioni
• ... uključujući podatke koji mogu da se koriste za procenu sadašnjeg i

projektovanog efekta zagađivača na kvalitet vazduha u posmatranom
području.
6/20/2023 134
6/20/2023 Nivoi koncentracije NO2 u Evropi 135
• Tipovi izvora emisije

• Stacionarni
• individualni i
• zonski
• Pokretni (mobilni)
• Prirodni (biogenski)
6/20/2023 136
• Metode za procenu emisije zagađujućih materija
• Postoji nekoliko metoda za procenu emisije iz stacionarnih izvora, od kojih

su u primeni uobičajene sledeće:
• Kontinualno praćenje emisije (KPE),

• Periodično merenje emisije na izvoru,
• Bilans materijala,
• Emisioni faktori.
6/20/2023 137
• Kontinualno praćenje emisije (KPE)

• Kontinualni proces merenja sa veoma kratkim intervalima proračuna.
• Koristi se takođe za procenu emisije pri različitim vremenima rada i pri
dužim intervalima između proračuna.
6/20/2023 138
• Kontinualno praćenje emisije (KPE)
6/20/2023 139
• Periodično merenje emisije na izvoru

• Merenja u struji gasa
(dimnljaci, ventialcioni odvodi, izduvne cevi)
• Stepen emisije izračunava se putem periodičnih merenja emisije i direktnim
uzorkovanjem.
• Podaci o emisiji mogu se putem ekstrapolacije koristiti za procenu
dugotrajne emisije iz istog ili sličnih izvora.
6/20/2023 140
• Bilans materijala
• Koristi se kada je način formiranja i emisije zagađivača dobro poznat i u
značajnoj meri nepromenljiv.
• Emisija se određuje na osnovu
• količine materijala koja ulazi u proces,
• količine materijala koja izlazi iz procesa i
• količine definisane kao sastavni deo samog proizvoda.
• Primer:
• VOC iz površinske obrade
• CO2 iz stacionarnih i pokretnih izvora
• halogenizovani ugljovodonici
6/20/2023 141
• Emisioni faktori
• Emisioni faktor je reprezentativna vrednost kojom se pokušava staviti u
odnos količina zagađivača emitovanog u atosferu sa aktivnošću vezanom za
emitovanje datog zagađivača.
• Posmatrana aktivnost treba da bude lako merljiva...
količina prerađenog materijala ili količina utrošenog goriva
• Primer određivanja emisije (E) ukoliko je za dati emisioni faktor (EF) poznat
intenzitet aktivnosti (A):
1 − ER
E = A  EF 
100
• Pojam ER je efikasnost smanjenja emisije – uglavnom je to efikasnosti

datog uređaja ili sistema za kontrolu zagađenja.
6/20/2023 142
• Rizik osetljivosti pristupa za procenu emisije

Kontinualno
praćenje emisije
6/20/2023 143
Merenje emisije zagađujućih materija
• Postoje dve vrste merenja aerozagađenja:

• Ambijentalno merenje ili ambijentalni monitoring - merenje koncentracije
polutanata u prostoru koji nas okružuje.
• Ispitivanje emisije iz stacionarnih izvora - merenje emisije polutanata na
mestu njihovog nastajanja/emitovanja.
6/20/2023 144
• Ambijentalnim merenjem utvrđuje se da li je vazduh bezbedan za

udisanje.
• Kako da se koncentracija polutanata zadrži u dozvoljenim granicama?

• Kontrola količine emisije, sa datog mesta tokom datog vremena.
• Samim tim, neophodno je merenje emisije polutanata iz različitih izvora

zagađenja (fabrike, toplane, motorna vozila i dr.).
6/20/2023 145
• Određivanje tipa i količine zagađujućih materija daje neophodne

informacije za izbor odgovarajućeg programa kontrole.
• Praktičan značaj ispitivanja emisije iz stacionarnih izvora.
• Provera efikasnosti sistema kontrole aerozagađenja.
Culaz uređaj za Cizlaz

prečišćavanje
• Analiza emisije iz postrojenja poput kotlarnica i gorionika omogućava

njihovo fino „podešavanje“ u cilju:
• povećanja efikasnosti
• smanjenja potrošnje goriva ili materijala
• smanjenja emisija zagađujućih materija.
6/20/2023 146
• Efekat ispitivanja izvora zagađenja
dobijanje pouzdanih i reprezentativnih podataka o sastavu i nivou

emisije zagađujućih materija u atmosferu.
6/20/2023 147
• Svako uzorkovanje ili ispitivanje emisije zagađujućih materija zavisi od

sledećih faktora:
• Gas koji se uzorkuje treba da predstavlja ukupnu emisiju ili poznati deo
emisije zagađujućih materija.
• Uzorci emisije za analizu treba da reprezentuju struju gasa koja se emituje
iz izvora.
• Zapremina sakupljenog uzorka gasa za analizu treba da bude precizno
izmerena u cilju izračunavanja koncentracije konstituenata u struji
uzorkovanog gasa.
• Brzina protoka gasa u izvoru treba da bude tačno određena u cilju
proračuna nivoa emisije za različite konstituente.
6/20/2023 148
• Zagađujuće materije iz stacionarnih izvora:

• Čestične materije
• Gasovi
• Ne postoji jedinstvena metoda kojom može da se analziraju svi vidovi
polutanata koji napuštaju datu ekshaustorsku jedinicu.
• Neophodno je:
• poznavanje karakteristika polutanata
• poznavanje metoda za njihovo merenje
6/20/2023 149
• Opšti zahtevi za metode merenja polutanata iz stacionarnih izvora:

• uzorkovanje u što kraćem vremenskom periodu,
• prihvatljiva cena,
• zadovoljavajuća tehnička podrška.
6/20/2023 150
• Metodologija uzorkovanja i merenja emisije

• Određivanje distribucije tačaka uzorokovanja
• Interval uzorkovanja
• Merenje brzine protoka gasa
• Izokinetičko uzorkovanje
• Separacija konstituenata iz otpadnog gasa
• Analiza uzoraka
• Beleženje podataka i izračunavanje rezultata
6/20/2023 151
Određivanje distribucije tačaka uzorokovanja
• Merenje brzine protoka otpadnog gasa/efluenta.

• Uzimanje uzoraka iz niza mernih tačaka pravilno raspoređenih po
površini poprečnog preseka dimnjaka ili cevi.
• Gasoviti polutanti zahtevaju manji broj mernih tačaka u odnosu na
emisiju čestičnih materija (usled intenzivnijeg mešanja).
6/20/2023 152
Interval uzorkovanja
• Interval uzorkovanja
• Uzorkovanje se obavlja u istim vremenskim intervalima.
• Vreme trajanja uzorkovanja uobičajeno ne prelazi 1 h.
• Minimum tri merenja.
6/20/2023 153
Merenje brzine protoka gasa
• Protok gasa izražava se u jedinicama...

... kg/h ili tona/god ili m3/h
• Protok otpadnog gasa je u funkciji:

• koncentracije zagađivača u emitovanom gasu
• veličine i oblika cevi dimnjaka
• brzine protoka gasa (efluenta)
6/20/2023 154
• Metode i uređaji...
• Ultrazvučni merni uređaji
• Toplotno disperzioni merni uređaji
• Pitotove cevi
6/20/2023 155
6/20/2023 156
6/20/2023 157
• Ultrazvučni merni uređaji... prednosti i mane ...

kontinualni monitoring uz dugoročnu stabilnost merenja
nema uticaja na materiju koja se meri (gas/tečnost)
niska potrošnja energije i niska cena ugradnje
visoka rezolucija merenja usled širokog talasnog opsega
osetljivost na temperaturu i svojstva fluida
neophodna veća obučenost operatera
mogućnost pojave lokalne turbulencije
6/20/2023 158
... Poznat i kao "Toplotno maseni merač protoka"
6/20/2023 159
Ako su gustina i specifična toplota fluida konstantni, tada instrument obezbeđuje direktno
očitavanje masenog protoka, bez potrebe za dodatnim korekcijama pritiska i temperature.
6/20/2023 160
• Pitotove cevi
• najčešće u upotrebi
• jednostavne
• ekonomične
6/20/2023 161
• Pitotove cevi
• Pitotova cev tipa "S"
6/20/2023 162
• Pitotove cevi
• Izračunavanje brzine gasa
TE + 273
v = K  C  P 
M P
v - brzina gasa (m/s)

K - konstanta brzine za pitotovu cev
C - koeficijent pritiska
ΔP - razlika pritiska efluenta u cevi (mm H2O)
TE - temperatura gasa (oC)
M - molska masa efluenta (g/g mola)
P - apsolutni pritisak efluenta (mm Hg)
6/20/2023 163
Izokinetičko uzorkovanje
• ... podrazumeva sakupljanje/ekstrakovanje efluenta pri brzini jednakoj

brzini efluenta na svakoj tački uzorkovanja.
• Cilj izokinetičkog uzorkovanja...

... uzimanje reprezentativnog
uzorka, jednake koncentracije
kao u dimnjaku.
6/20/2023 164
Izokinetičko uzorokovanje
• Uslov: distribucija veličine čestica koje

ulaze u otvor sonde jednaka je distribuciji
čestica u otpadnom gasu.
• Uzorkovanje nije izokinetičko kada je

brzina uzorkovanja (brzina gasa u sondi)
vN veća ili manja od brzine emitovanog
gasa u dimnjaku vE - dolazi do greške pri
merenju koncentracije čestica.
6/20/2023 165
Izokinetičko uzorkovanje
Izokinetički uslovi
Anizokinetički uslovi
6/20/2023 166
Separacija konstituenata gasa
• Poznata količina uzorkovanog gasa odvodi se iz dimnjaka ili pneumatskih

cevi kroz aparatru za uzorkovanje.
• Hvatanje čestičnih polutanata
• Hvatanje gasovitih polutanata
• kondenzacijom - provođenjem gasa kroz hladne ispiralice (zatvorene
staklene posude);
• ispiralice mogu da sadrže i tečni reagens za absorbovanje pojedinih gasova.
6/20/2023 167
Separacija konstituenata gasa
Hvatanje čestica
Hvatanje
konstituenata gasa
6/20/2023 168
Uzorkovanje (hvatanje) čestica
• Dve osnovne metode za uzorkovanje čestica čine:

• filtracija i
• inerciono sabiranje.
• Obe navedene metode često se primenjuju u tandemu,
• kako bi se prikupio selektovani uzorak čestica koji verno prikazuje izloženost
ljudskog respiratornog trakta.
• Pored navedenih postoje i druge metode uzorkovanja, kao što su:
elektrostatička i toplotna precipitacija, ispiralice, cikloni itd.
6/20/2023 169
• Filtracija
• Vazduh (gas) sa suspendovanim česticama filtrira se prolaskom kroz
filtracioni medijum.
• Dok gas prolazi kroz složene putanje između gusto isprepletenih vlakana ili
poroznih membrane, dolazi do sakupljanja čestica na površini datog
filtracionog medijuma.
• Osnovni principi: presretanje, udar, difuzija, sedimentacija.
• Opseg prečnika čestica: 0,01 – 100 µm
• Nedostaci: efikasnost se menja sa zapunjenošću filtera, filteri su skloni
oštećenjima, može doći do curenja ili ne-izokinetičkog uzorkovanja, može
doći do degradacije sakupljenih čestica.
6/20/2023 170
• Filtracija
• Svojstva nekih od filtracionih medijuma:
Filter-medijum Svojstva Primena

Celuloza Vlaknast; hidrofoban; ekonomičan Analiza metalnih čestica
Staklena vlakna Vlaknast; hidrofoban; izdržava Gravimetrijska analiza prašine i
visoku temp.; efikasan čestica
Polivinil hlorid Membranski filter; hidrofoban; Gravimetrijska analiza prašine i
ekonomičan čestica
Politetrafloroetilen Membranski filter; hidrofoban; Gravimetrijska analiza korozivnih
(PTFE) hemijski visoko inertan aerosola (kiselih i baznih)
Kvarc Vlaknast; hidrofoban; izdržava Gravimetrijska analiza prašine i
visoku temp.; efikasan čestica (na pr. ČM10)
6/20/2023 171
• Inerciono sabiranje
• Inerciono sabiranje (inerciona depozicija) zavisi od:
• svojstava čestice: veličine, oblika i mase čestice
• karakteristika protoka vazduha (gasa): brzine i promene pravca
• udaljenosti od sabirne površine
• Princip inercionog sabiranja zasniva se na kontroli brzine i pravca kretanja
vazduha u okoline neke prepreke, pri čemu vazduh zaobilazi prepreku, dok
se veće čestice sabiraju na njenoj površini, usled dejstva inercionih sila.
• "Prepreke", tj. sabirne površine mogu mogu biti obložene slojem ulja ili
masti u cilju boljeg zadržavanja čestica po kontaktu.
6/20/2023 172
Analiza gasa
• Uzorkovanje gasa – tri osnovna pristupa:

• Kriogeno uzorkovanje – koristi veoma niske temperature za kondenzaciju,
sabiranje i koncentrovanje isparljivih susptanci;
• Gasne absorpcione metode – koriste principe fizičke ili hemijske absorpcije
za sakupljanje gasovitih jedinjenja u tečnoj ili čvrstoj matrici;
• Gasne adsorpcione metode – koriste principe fizičke ili hemijske adsorpcije.
6/20/2023 173
Analiza gasa
• Ispitivanje hemijskog sastava gasa:

• Ne-disperzivna infracrvena gasna analiza (NDIR)
• UV Analiza
• Detekcija putem plamene jonizacije
• Gasna hromatografija
• Masena spektroskopija
• Infracrvena spektroskopija (FTIR)
6/20/2023 174
UNIVERZITET U BEOGRADU - ŠUMARSKI FAKULTET
Odsek za Tehnologije, menadžment i projektovanje
nameštaja i proizvoda od drveta
Aerozagađenje
iz procesa prerade drveta
Izvori aerozagađenja u industriji ploča na bazi
drveta i njihova kontrola
Problem aerozagađenja u drvnoj industriji
▪ Fabrike za proizvodnju ploča na bazi drveta pripadaju grupi

procesnih tehnologija koje sa sobom nose i određeni uticaj
po okolinu.
▪ Dobri odnosi i saradnja sa društvenom zajednicom od

vitalnog su interesa u ranim fazama projekta jedne fabrike.

Oprema za prečišćavanje štetnih produkata iz
proizvodnje postaje jednako važna kao i bilo koja
druga procesna oprema

Problem aerozagađenja u drvnoj industriji
▪ Veoma je važno da se u početnim fazama planiranja fabrike,

uoče i procene faktori ukupnog uticaja po okolinu.
Izbor lokacije
Saobraćaj
Buka
Drvna prašina
Neprijatni mirisi
Emisija štetnih gasova

Izbor lokacije
▪ ... ključni faktor u pravovremenom sprečavanju ili smanjenju budućih

problema.
▪ Fabrike smeštene u neposrednoj blizini stambenih naselja postaju laka
meta mogućih pritužbi.
▪ Iz praktičnih razloga nemoguće je poptuno izbeći uticaj fabrike po
okolinu, bez obzira na primenjeni sistem ekološke zaštite.

Saobraćaj
▪ Stanje ključnih transportnih puteva do fabrike.

▪ Učestalost teretnog saobraćaja.

Buka
... i do 110 dB
▪ Proizvodne mašine sa visokim nivoom buke:

▪ okoravači,
▪ tračne testere,
▪ sekačice i iverači,
▪ defibratori i dr.
▪ Nivo buke:
▪ Područje fizičkog uticaja: do 65 dB
▪ Područje uticaja na životne funkcije: 65 – 90 dB
(81 % radnika u drvnoj industriji izloženo je nivou buke od 85 - 90 dB)
▪ Područje oštećenja sluha: 90 – 120 dB
▪ Kritično područje: preko 120 dB
▪ Predvideti odgovarajuće sisteme za smanjenje buke ili zvučnu izolaciju

(rešava se merama zaštite na radu)

Drvna prašina
▪ Redovno se javlja u industriji prerade drveta.

▪ Lako se javlja – Lako se eliminiše:
▪ pravilnim sakupljanjem i skladištenjem
▪ iskorišćavanjem u okviru fabrike

Neprijatni mirisi
▪ Ustajali i plesnivi mirisi od:

▪ okoranog drvnog otpada,
▪ bazena za čuvanje trupaca,
▪ stovarišta trupaca.
▪ ... prirodne prateće pojave koje je teško kontrolisati.

Emisija štetnih materija
▪ Neprijatelj broj 1!

Izvori emisije i njihov sastav
▪ U procesu prerade drveta mogu se izdvojiti sledeći

izvori emisije zagađivača:
▪ Manipulacija drvetom, sečkom i drvnim otpadom
▪ Sušenje
▪ Presovanje
▪ Završna obrada
▪ Proizvodnja toplotne energije

Izvori aerozagađenja iz proizvodnje MDF-a
Aerozagađenje iz
186
procesa prerade drveta
Rukovanje drvnom sirovinom i izrada
sečke
drvna prašina
instalacija usisnih tačaka

zatvaranje procesne opreme
pravilno projektovanje i održavanje
Aerozagađenje iz
187
Direktno sušenje vlakana
čestične materije
VOC
RTO
RCO
Biofitracija
Skruberi
WESP
EFB
Aerozagađenje iz
188
Proizvodnja toplotne energije
sumpor dioksid (SO2),

oksidi azota (NOx),
čestične materije (uglavnom pepeo) i
ugljen monoksid (CO).
multi-cikloni
ESP
sistem filter vreća
skruberi (u pojedinim slučajevima)
gorionici za NOx.
Aerozagađenje iz
189
Prosejavanje vlakana
drvna prašina

Aerozagađenje iz
190
Vrelo presovanje
VOC (uglavnom formaldehid i

fenoli)
NOx
CO
čestične materije
RTO
WESP
bio-filtracija
Aerozagađenje iz
191
Završna obrada
(formatno obrezivanje, brušenje,
oplemenjavanje, zaštite ivica,
obeležavanje i dr.)
čestične materije
VOC

Aerozagađenje iz
192
Manipulacija drvetom, sečkom i drvnim
otpadom
▪ Izvori zagađenja: manipulativne i transportne operacije na
stovarištima drvne sirovine.
▪ Zagađivače čine čestične materije u vidu drvne prašine.
▪ Drvna prašina se javlja i u drugim operacijama poput:

okoravanja, iveranja, prosejavanja i brušenja.
Sušenje
▪ Bez obzira na predmet sušenja (furnir, iverje, strendovi,

vlakna) ili na tip sušara (mehaničke ili pneumatske); ova
operacija koristi zagrejani vazduh za uklanjanje vlage iz
drvnog materijala.

Sušenje
▪ Vrste zagađivača:
▪ čestične materije (drvna prašina)
▪ organska isparljiva jedinjenja (volatile organic compounds - VOC)
i to uglavnom formaldehid (HCHO) i jedinjenja na bazi fenola
▪ oksidi azota (NOx)
▪ ugljen monoksid (CO)

Sušenje
▪ Faktori koji utiču na nivo zagađivača:

▪ vrsta drveta - razlike u fizičko-hemijskoj građi drveta utiču na
različite karaktristike termalne razgradnje;
▪ tip drvnog materijala - uglavnom utiče na količinu emitovanog
čestičnog materijala, drvne prašine, a zavisi od procesa proizvodnje
(furnirske ploče, iverice, vlaknatice, OSB i dr.);
▪ temperatura sušenja - više temperature sušenja pospešuju nivo
emitovanih organskih jedinjenja (VOC);
▪ kapacitet proizvodnje.

Sušenje
Uklanjanje:
▪ Čestične materije (drvna prašina i pepeo)
▪ Jednostavno uklanjanje pomoću ciklona ili filter-vreća.
▪ Isparljiva organska jedinjenja (VOC)
▪ Uklanjanje VOC-a predstavlja veći problem usled njihove gasovite
prirode.
▪ Uslovi sušenja dovode do kondenzovanja većine VOC-a, što dovodi
do formiranja veoma finog aerosola. Ove sub-mikronske čestice
veoma se teško uklanjaju mehaničkim putem.

Sušenje
▪ Tehnologije za smanjenje emisije zagađivača iz sušara:

▪ Regenerativna toplotna oksidacija (RTO)
▪ Regenerativna katalitička oksidacija (RCO)
▪ Biofitracija
▪ Skruberi
▪ Vlažni elektrostatički precipitatori (WESP)
▪ Elektrostatički filter tepih (EFB)

Vrelo presovanje
▪ U zavisnosti od tipa primenjene prese, emisija zagađivača iz

vrelih presa može se klasifikovati kao:
▪ kontinualna ili
▪ diskontinualna.
▪ Vrste zagađivača:
▪ oksidi azota (NOx),
▪ ugljen monoksid (CO),
▪ čestične materije i
▪ organska isparljiva jedinjenja (VOC),
uglavnom formaldehid i jedinjenja na bazi fenola

Vrelo presovanje
▪ Faktori koji utiču na nivo zagađivača:

▪ drvna vrsta,
▪ tip i količina veziva,
▪ temperatura presovanja i
▪ kapacitet proizvodnje.
▪ Najzastupljeniji zagađivači:
▪ organska jedinjenja, a prevashodno formaldehid.

Vrelo presovanje
▪ Savremene prese - delimično ili potpuno zatvorene

▪ Sistemi za prečišćavanje emisije iz vrele prese:
▪ regenerativni toplotni oksidator (RTO),
▪ vlažni elektrostatički precipitator (WESP) ili
▪ biofiltracija
▪ Jedno od novih tehnoloških rešenja zasniva se na upotrebi
izlaznog gasa iz prese u cilju povraćaja toplotne energije.
▪ VOC jedinjenja bivaju sagorena u gorionicima energetskog
postrojenja. Tako dobijeni vreli gasovi mešaju se sa svežim
vazduhom za potrebe sušenja, a tek nakon sušare odvode se na
prečišćavanje. Ovakav sistem veoma je pogodan za moderne
kontinualne prese.

Završna obrada
▪ Obuhvata sve one faze kroz koje prolazi proizvod od

trenutka kada napusti vrelu presu:
▪ formatno obrezivanje,
▪ brušenje,
▪ oplemenjavanje,
▪ zaštite ivica,
▪ obeležavanje i dr
▪ Najčešći zagaćivači:
▪ Čestične materije i
▪ VOC

Završna obrada
▪ Čestične materije u vidu drvne prašine:

▪ Stvaranje drvne prašine najvećim delom je ograničeno na faze
rezanja i brušenja.
▪ Uklanjaja se putem konvencionalne opreme za prikupljanje i
prečišćavanje prašine.
▪ VOC
▪ Uglavnom nastaje tokom faza premazivanja ivica i farbanja, a u
određenom stepenu i tokom brušenja gotovih ploča.
▪ Uklanjanje VOC-a u fazama završne obrade je veoma otežano i
zahteva kvalitetan dizajn procesa, zatvaranje opreme i dobru
ventilaciju.

▪ Postrojenja za toplotnu energiju

(toplane) proizvode:
▪ vrelo termo-ulje za presu,
▪ vrelu paru za rafinere i
▪ vreli gas za sušare.
▪ Sirovine za proizvodnju toplotne
energije:
▪ Primarno gorivo - drvni otpad.
▪ Sekundarno, pomoćno gorivo -
- prirodni gas ili nafta.

▪ Emisija zagađivača predsavlja produkte sagorevanja

uobičajene za fosilna goriva:
▪ sumpor dioksid (SO2)
▪ oksidi azota (NOx)
▪ čestične materije (uglavnom pepeo)
▪ ugljen monoksid (CO).
▪ Sistemi za prečišćavanje zagađivača iz toplana:

▪ multi-cikloni
▪ elektrostatički precipitator (ESP)
▪ sistem filter vreća
▪ skruberi (u pojedinim slučajevima)
▪ gorionici za NOx.

Sistemi kontrole aerozagađenja

▪ Najbolje dostupne tehnologije kontrole
najefektivnije i najnaprednije faze u razvoju određenih aktivnosti i

način njihovog obavljanja koji omogućava pogodniju primenu
određenih tehnika za zadovoljavanje graničnih vrednosti emisija koje
su projektovane tako da spreče ili gde to nije izvodljivo, smanje
emisije i uticaj na životnu sredinu u celini
(Zakon o zaštiti životne sredine Republike Srbije)

▪ Danas se u drvnoj industriji primenjuju različita tehnološka

rešenja za kontrolu emisije zagađivača.
▪ Izbor odgovarajuće opreme za zaštitu životne sredine treba

da:
▪ odgovara svakom pojedinom izvoru i
▪ omogući postizanja maksimalne moguće efikasnosti uklanjanja
zagađenja.

▪ Osnovni izvori zagađivača u fabrikama ploča na bazi drveta.
Priprema iverja

▪ Osnovni predstavnici zagađivača

▪ Konvencionalni sistemi kontrole zagađivača

▪ Primarni i sekundarni cikloni,
▪ Vlažni elektrostatički precipitatori (WESP),
▪ Elektrostatički filter tepih (EFB),
▪ Regenerativna toplotna oksidacija (RTO),
▪ Regenerativna katalitička oksidacija (RCO),
▪ Biofitracija,
▪ Suvi elektrostatički precipitatori (ESP),
▪ Filter vreće,
▪ Tračno sušenje,
▪ Gasifikacija zatvorenog toka,
▪ Skruberi.

Pregled tehnologija za kontolu emisije zagađivača u industriji ploča na bazi drveta
Zagađivači1
Invest. Operat.
Sistem
ČM ČM10 VOC FA Fenoli SO2 NOx CO troškovi2 troškovi2
Cikloni B - - - - - - - A A
Vlažni cikloni B D D D D - - - A A
Suvi ESP A D D D D - - - B-C B
Filter vreće B D D D D - - - B A
WESP B B B B B - - - B-C B
EFB B B B B B - - - C B
RTO C D A A A - - B C C
RCO C D A A A - - B C C
Biofiltracija B B B B B - - - C A
Skruberi C C C C C A D D B B
1 Sposobnost sistema za prečišćavanje: A - odlična, B - dobra, C - zadovoljavajuća, D - slaba;

2 Nivo troškova: A - niski, B - srednji, C - visoki.

Taložne komore
▪ U osnovi predstavljaju velike kutije kroz koje prolazi otpadni

gas, pri čemu se suspendovane čestice talože pod dejstvom
gravitacije.
▪ Brzina protoka je veoma niska - da ne bi došlo do povlačenja
i ponovnog unošenja nataloženih čestica u glavni tok.

Taložne komore
▪ Gravitaciono taloženje čestica - najjednostavniji način

uklanjanaj čestica iz toka otpadnog vazduha
▪ Prednosti: 1) jednostavna konstrukcija i niska cena, 2) nizak pad
pritiska, 3) sakupljanje čestica bez upotrebe vode.
▪ Nedostaci: 1) zahtevaju veliki prostor, 2) uklanjanje čestica veličine
preko 50 mikrona i 3) nemaju sposobnost smanjenja emisije NOx,
SO2, CO ili VOC-a.
Često se kombinuju sa drugom opremom za smanjenje emisije

Cikloni
▪ Najčešće se postavljaju na izlazu iz sušara

▪ Uloga ciklona:
▪ separacija usitnjenog drvnog materijala (za
proizvodnju) iz vazdušnog toka.
▪ prečišćavanje izlaznog vazduha putem uklanjanja
zaostalih otpadnih čestica.
▪ Predstavljaju sistemime za sakupljanje prašine,
tamo gde su čestične materije jedini oblik emisije
zagađivača.
▪ Prednost: efikasni za sakupljanje čestičnog materijala,
▪ Nedostatak: nemaju sposobnost smanjenja emisije NOx, SO2, CO ili
VOC-a.
▪ Često se kombinuju sa drugom opremom za smanjenje
emisije
Cikloni
▪ Princip rada:
Unutar svakog ciklona stvara se

kontrolisano turbulentno kretanje
gasova (spoljnji padajući vrtlog i
unutrašnji uspinjujući vrtlog).
Ovo dovodi do izdvajanja lebdećih

čestica koje padaju u komoru za
prikupljanje ispod ciklona.

Multi-cikloni
▪ ... predstavlja sistem za uklanjanje čađi

i pepela iz gasova nastalih sagorevanjem.
▪ U drvnoj industriji koristi se uglavnom kod
kotlova i postrojenja za sagorevanje drvne
biomase.
▪ Sastoji se od većeg broja manjih paralelnih ciklona, što zavisi
od količine gasa.
▪ Čađ i pepeo transportuju se dalje u odgovarajući uređaj za
njihovo uklanjanje.

Vlažni cikloni
▪ ... ili vlažni sakupljači prašine - veoma slični suvim ciklonima,

osim što koriste vodu u cilju hvatanja čestica prašine.
▪ Centrifugalno dejstvo sakupljača odvaja vodu i sitne čestice.
▪ Prednosti:
▪ efikasni za uklanjanje čestičnog materijala,
▪ sposobnost uklanjanja i određene količine kondenzovanog VOC-a.
▪ Nedostaci:
▪ otežana primena u hladnim klimatskim zonama i
▪ potrebna dodatna oprema za prečišćavanje otpadne vode.

Elektrostatički precipitator - EPS
▪ Elektrostatički precipitator (ili suvi elektrostatički

precipitator) koristi se za kontrolu emisije čestica.
▪ Sadrži naelektrisanu žičanu mrežu kojom se stvara električni naboj u
česticama.
▪ Naelektrisane čestice bivaju privučene od strane suprotno
naelektrisanih sabirnih ploča.

▪ Prednost:
▪ visoka efikasnost sakupljanja čestica, a takoće i VOC-a u njihovom
aerosolnom obliku.
▪ Nedostatak:
▪ nepodesna primena kod sušara: usled smolaste prirode drvnih
čestica i VOC-a koji se nalaze u izlaznom vazduhu sušara, sabirne
ploče zahtevaju česta čišćenja, a samim tim i prekidanje rada
sistema.
▪ Uglavnom se koristi za kontrolu emisije iz kotlarnica, gde
nema VOC-a i gde su gasovi i čestični materijal u suvom
stanju.


Skruberi
▪ Skruberi su u upotrebi u brojnim industrijskim oblastima sa

ciljem kontrole emisije:
▪ SO2,
▪ isparljivih ugljovodonika (VOC) i
▪ čestične materije.
▪ U slučaju emisije SO2 dodatno je nephodana
upotreba odgovarajućeg reagensa u procesu
prečišćavanja.
▪ U industriji ploča na bazi drveta ovi sistemi se
uglavnom koriste za prečišćavanje izlaznog
vazduha iz sušara.

Skruberi
▪ Vazduh iz sušare odvodi se

u toranj skrubera u kome
se voda raspršava u finu
maglu.
▪ Vazduh se hladi do adija-
batske zasićenosti, što
dovodi do kondenzovanja
ugljovodoničnih jedinjenja.
Molekuli vode takođe
hvataju i uklanjaju čestične
materije iz otpadnog gasa.

Skruberi
▪ Voda pada u slivnik na dnu

skrubera odakle se ponovo
recirkulira u sistem i raspršava.
Deo vode iz povratnog toka
odvaja se u cilju uklanjaja
ugljovodonika i čestica.
▪ Zavese za uklanjanje magle
sprečavaju napuštanje vodene
pare iz skrubera.
▪ U zavisnosti od lokacije fabrike,
izlazni gasovi se mogu
dogrevati u cilju smanjenja
gustine izlaznog dima.

Skruberi
▪ Prednost:
▪ efikasno uklanjanje drvne prašine,
▪ Nedostatak:
▪ otežano uklanjanje lako isparljivih organskih jedinjenja (čestice
VOC-a javljaju se u obliku veoma finog aerosola, što otežava njihovo
izdvajanje iz otpadnog vazduha),
▪ zahtevaju dodatno prečišćavanje otpadne vode,
▪ otežana primena u hladnim klimatskim zonama.
▪ U novije vreme skruberi se zamenjuju WESP ili EFB

sistemima koji efikasnije prečišćavaju isparljiva organska
jedinjenja.

Kućišta sa filter vrećama
▪ Koriste se kao alternativa ESP uređajima.
▪ Uklanjaju isključivo čestične materije u

slučajevima gde nema emisije VOC-a.
▪ Otpadni vazduh prolazi kroz seriju vreća

koje sakupljaju čestice preašine.
▪ Povratni ili pulsirajući vazduh koristi se za

skidanje čestica sa same vreće.

▪ Impulsno dejstvo: pulsirajući protivstrujni vazduh (pritiska 1

- 6 bara) protresa filter vreće sa čijih površina otresa
formiranih tepih čestica prašine.
▪ Prašina pada u sabirni karter na dnu, odakle se otklanja

putem pužnog transportera.

▪ Prednost:
▪ niži operativni troškove u odnosu na ESP
▪ Nedostatak:
▪ manje efikasan pri uklanjanju veoma sitnih čestica (uslovljeno

veličinom otvora na tkanini vreće),
▪ filter vreće zahtevaju periodičnu zamenu,
▪ ne koriste se za prečišćavanje vlažnih i smolastih gasova (isto kao i

ESP)

Mokri elektrostatički precipitatori - WESP
▪ ... veoma se uspešno koriste za prečišćavanje

izlaznog vazduha iz sušara.
▪ Koriste intenzivno jonizujuće elektrode u cilju
privlačenja naelektrisanih čestica.
▪ Voda se koristi za zasićenje vazduha unutar
uređaja i zadržavanje VOC-a, a takođe i za
ispiranje sabirne zone.

▪ Prednost:
▪ efikasno sakuplja čestica i VOC jedinjenja (većina VOC-a se
kondenzuje u fine čestice aerosola, kada je moguće njihovo
elektrostatičko sakupljanje).
▪ Nedostatak:
▪ zahteva dodatni tretman otpadne vode i
▪ otežana primena u hladnijim klimatskim zonama.

▪ Jedno od skorijih poboljšanja WESP

tehnologije predstavlja uvođenje E-cevi.
▪ Konfiguracija jonizujućih elektroda u
vidu stuba sa disk elektrodama
unutar sabirne cevi.
▪ Ovo doprinosi stvaranju elektrostatičkog
polja i do dva puta većeg intenziteta u
odnosu na konvencionalne cevi sa
žičanom instalacijom.
▪ Omogućena je znatno veća efikasnost sakupljanja uz manju
veličinu uređaja.

Elektrostatički filter tepih - EFB
▪ ... ili elektrostatički peščani filter – uglavnom se koristi za

prečišćavanje izlaznih gasova iz sušara, kao i u postrojenjima
termo ulja u fabrikama ploča.
▪ EFB koristi elektrostatički naboj u
tepihu od krupnog peska ili šljunka,
u cilju sakupljanja čestica i VOC-a.
▪ Šljunak se kontinualno ukljanja, čisti
od zagađivača i potom vraća u tepih,
dok se zagađivači sakupljaju i uklanjaju
u suvom stanju.

Elektrostatički filter tepih - EFB
▪ Prednost:
▪ visoka efikasnost prečišćavanja (ogromna sabirna površina
šljunkovitog tepiha).
▪ retko dolazi do oštećenja uređaja,
▪ nesmetani rad i u hladnim uslovima (za razliku od WESP sistema)

Regenerativni toplotni oksidator - RTO
▪ RTO ima dugogodišnju primenu, ali je tek u skorije vreme

prilagođen za upotrebu u drvnoj industriji (na izlazu iz
sušara ili kod vrelih presa).
▪ Princip rada ovog sistema zasniva se na toplotnoj oksidaciji u
cilju uklanjanja emisije VOC-a, CO i organskih čestičnih
materija.
▪ Vazduh iz sušnice ili prese šalje se
u RTO gde se zagađivači spaljuju na
temperaturi od oko 800 oC.
▪ U cilju povećanja toplotne efikasnosti,
pre samog spaljivanja, ulazni vazduh
se predgreva pomoću serija keramičkih
ploča.
Regenerativni toplotni oksidator - RTO
▪ Prednost:
▪ veoma efikasno uklanjanje VOC-a i CO.
▪ Nedostatak:
▪ visoki troškovi održavanja i potreba za stalnim izvorom prirodnog
gasa.
▪ neefikasno uklanjanje neorganskih jedinjenja, kao i dodatna emisija
oksida azota (NOx) nastalog sagorevanjem prirodnog gasa za
potrebe toplotne energije samog sistema.
▪ radna temperatura uređaja ujedno predstavlja i temperaturu
topljenja određenih neorganskih jedinjenja (trajno prijanjaju za
keramičke ploče i dovode do njihovog preradnog oštećenja).

Regenerativni katalitički oksidator - RCO
▪ Veoma je sličan RTO sistemu i poseduje skoro identičnu

efikasnost uklanjanja zagađivača.
▪ RCO koristi katalizatore u cilju oksidacije VOC-a i radi pri
nižim temperaturama (300-400 oC) u odnosu na RTO.

Regenerativni katalitički oksidator - RCO
▪ Prednost:
▪ manja potrošnje prirodnog gasa i manja emisija NOx u odnosu na
RTO.
▪ Nedostaci:
▪ katalizator gubi efikasnost tokom vremena što utiče na veće
troškove održavanja u odnosu na konvencionalne RTO sisteme.
▪ moguća je potreba za ugradnjom ulaznog uređaja u cilju
prečišćavanje neorganskih čestica i sprečavanja oštećenja
keramičkih ploča.
▪ relativno mali broj u upotrebi.

Selektivna katalitička redukcija
▪ Sistem selektivne katalitičke redukcije (SCR) namenjen je za

uklanjanje NOx u različitim procesnim tokovima.
▪ Veoma je efikasan i u stanju je da ukloni do 95% prisutnih
NOx.
▪ Katalizator koji služi da pretvori NOx u azot i vodu posebno
je dizajniran za rad pri temperaturama između 290 i 500 oC.

Biofiltracija
▪ Biofiltracija je relativno nova tehnologija koja se koristi za

hvatanje i uklanjanje čestičnog materijala i VOC-a, uglavnom
sa postrojenja vrelih presa
▪ Predstavlja alternativnu za RTO i RCO sisteme.
▪ Mezofilni mikroorganizmi pokazali su se pogodnim za
uklanjanje lako razgradljivih organskih jedinjenja poput
formaldehida, fenola, uree, metanola, etanola, kao i pinena,
limonena, kamfena, MDI i ketona.
▪ Prednost:
▪ ne zahteva potrošnju prirodnog gasa u cilju pirolitičke razgradnje
VOC-a, čime omogućuje značajne uštede u odnosu na RTO. Pošto
nema sagorevanja prirodnog gasa, nema ni emisije NOx jedinjenja.

Biofiltracija
Izlazni gas iz prese šalje se

u uređaj za bio-filtraciju gde
prolazi kroz vodenu maglu
koja hladi gas i odvaja čestice.
Gas se dalje odvodi na filter
tepihe u kojima se nalaze
mikroorganizmi.
Ovde se VOC i zaostale
čestice hvataju i razgrađuju,
pri čemu je proces razgradnje
aerobnog karaktera i potpun,
a krajnji produkti su ugljen
dioksid, voda, mineralne soli
i biomasa.

Biofiltracija
▪ U svrhu izbora najpogodnijeg materijala za izradu filter

tepiha ispitivane su: drvna kora, opiljci i sečka i dr.
▪ Najbolje rezultate pokazao je filter tepih sa aktivnim
ugljenikom.
▪ ... iako je znatno skuplji, ovakav filter pokazao je najduži vek trajanja
i bez pojave efekta sabijanja.
▪ Temperatura tepiha treba da bude ustaljena i odgovarajuća
za razvoj mikroorganizama kako bi se postigla što veća
efikasnost rada.
▪ Ovakav sistem zahteva prilično veliku površinu za ugradnju
filter tepiha.

Gasifikacija zatvorenog toka
▪ Ovi sistemi uglavnom su usmereni na smanjenje emisije iz

procesa sušenja, recirkulirajući izlazni vazduh iz sušare
nazad u energetski postrojenje (toplanu), gde se on koristi
kao dopunski gas za sagorevanje (sagorevanjem VOC-a i
čestičnih materija smanjuje se emisija zagađivača).

Gasifikacija zatvorenog toka

Izražavanje emisije
Standardne jedinice i pojmovi
• SI - međunarodni sistem mernih jedinica ili "metrički sistem"

• Engleski (imperijalni) sistem
• Preporuka je da se emisije zagađujućih materija izražavaju u

jedinicama SI sistema.
6/20/2023 245
Standardne jedinice i pojmovi
• Konverzioni faktori
• Dužina:
• 1 m = 103 mm = 106 µm = 3,281 stopa = 39,37 in
• Masa:
• 1 kg = 103 g = 10-3 t = 2,2046 lbs (libra, funta)
• Sila:
• 1 N = 1 kg∙m/s2 = 1/9,81 kg = 0,2248 lbf
• Pritisak:
• 1 Pa = 1 N/m2 = 10-5 bar
• 1 MPa = 1 N/mm2 = 10 bar = 145,04 psi (lbf/in2)
• 1 bar = 0,987 atm
6/20/2023 246
Kako se izražava emisija?
• Preporučeno izražavanje jedinica za određene tipove emisije:
• gasovi i isparljiva organska jedinjenja: ppm, ppb
• aerosol i druge čestične materije: µg/m3, mg/m3
6/20/2023 247
Šta je to ppm?
• ppm (parts per million) = milioniti deo = 10-6
6/20/2023 248
Šta je to ppm?
• Izraz parts per million (ppm) predstavlja bezdimenzionu jedinicu:

x _ delova
1.000 .000 _ delova
• "Delovi" nisu definisani. Ako se koriste kubni centimetri imaćemo:
x _ cm3
1.000 .000 _ cm3
• Bilo koje jedinice (masene ili zapreminske) uvek će se potirati i kao

rezultat davaće bezdimenzionu jedinicu.
6/20/2023 249
Šta je to ppm?
• Zapreminski ppm (ppmv) uglavnom se koristi za iskazivanje

koncentracija u gasovitim fazama.
• Primer - koncentracija CO2 u 1 m3 vazduha:
380  10 −6 m3 _ CO2 380 m _ CO 2

3
3
= 3
= 380 ppm CO2
1m 1.000 .000 m
6/20/2023 250
Preračunavanje: ppm u mg/m3
• Koncentracije u gasnoj fazi mogu da se prikažu i u jedinicama

mg/m3 ili u μg/m3.
6/20/2023 251
• Da bi smo preračunali ppm (zapreminski) u mg/m3 na standardnoj

tempreaturi od 25°C i standardnom pritisku od 1 bar (100 kPa),
potrebno je da znamo:
• molsku masu (Mm) zagađujuće materije i
• molsku zapreminu (Vm) na datoj temperaturi i pritisku.
Mm
c=  c ppm
Vm
mg mol
mg m = 3
3
 ppm
m mol
6/20/2023 252
• Zadatak 1
• Izračunati koncentraciju CO2 u mg/m3, ukoliko zapreminska
koncentracija iznosi 380 ppm, pri standardnim uslovima
atmosphere (temperature = 25°C i pritisak = 1 bar).
Mm
c=  c ppm
Vm
6/20/2023 253
• Molska masa CO2 ?
• ... predstavlja masu jednog mola date supstance... (g/mol)
• Šta je mol ?
• Mera za količinu supstance. Zapravo, to je količina date supstance
koja sadrži onoliko čestica (atoma, molekula, jona, elektrona ili
fotona) koliko ima atoma u 12 grama ugljenikovog izotpopa C-12.
• 12 grama ugljenika sadrži 6,02214 x 1023 C atoma
6/20/2023 254
6/20/2023 255
• Molska masa CO2
M m = 12 ,01 + 16  2 = 44 ,01 g mol
Mm
c=  c ppm
Vm
6/20/2023 256
• Molska zapremina CO2 ?
• ... prostor koji zauzima jedan mol date supstance, na datoj

temperaturi i pritisku... (m3/mol).
• ... računa se iz jednačine idealnog gasa i za sve gasove ima istu

vrednost pri datom pritisku i temperaturi.
• Molska zapremina idealnog gasa pri pritisku od 1 bar (100kPa):

• za temperaturu od 0°C: Vm = 22,7 dm3/mol
• za temperaturu od 25°C: Vm = 24,8 dm3/mol
6/20/2023 257
• Kako se dolazi do vrednosti molske zapremine?
• Proračun polazi od zakona idealnog gasa:
V R T
P V = n  R  T  =
n P
gde je: n - broj molova

R = 8,314 [J/(mol∙K)] - gasna konstanta
6/20/2023 258
• Izračunavanje molske zapremine:
V R T Mm
Vm = = Vm =
n P 
• Za standardnu temperature biće:
Vm =
8,314  298
100  10 3
= 0, 
0248 m 3

mol = 24 ,8 
dm3
mol 
6/20/2023 259
• Koncentracija CO2 u mg/m3:
44,01 g mol
c=
Mm
Vm
 c ppm =
  
380
24,78 dm3 mol 1000 000
= 0, 
000675 g dm
3
= 675mg m 3

6/20/2023 260
• Zadatak 2
• Iz prethodnog primera izračunati koncentraciju CO2 u mg/m3 u
slučaju promene temerature sa 25 na 35 °C i pritiska sa 1 na 0,95
bara.
T P
c1 = 1 0  c0
T 0P1
• c0 = 675 mg/m3 (iz prethodnog zadatka 1)
• Vrednosti za temperaturu unose se u kelvinima:
• T0 = 25 + 273,15 = 298,15 K; T1 = 35 + 273,15 = 308,15 K
• Vrednosti za pritisak unose se u paskalima:
• P0 = 1 bar = 100 kPa = 100∙103 Pa
• P1 = 0,95 bar = 95 kPa = 95 ∙103 Pa
6/20/2023 261
• Rešenje:
308,15 ∙ 100 ∙ 103

𝑐1 = 3 ∙ 675 = 734,36 𝑚𝑔/𝑚3
298,15 ∙ 95 ∙ 10
6/20/2023 262
• Zadatak 3
• Izračunati koncentraciju NO2 u mg/m3, ukoliko je zapreminska
koncentracija ovog gasa u vazduhu 4,9 ppm, pri standardnim
uslovima atmosfere (T = 25°C i P = 1 bar).
6/20/2023 263

Cela Skripta Za Ispit

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Cela Skripta Za Ispit

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ekologija u drvnoj industriji

• Naziv predmeta: Ekologija u drvnoj industriji

• korisničko ime: mladjan.popovic

• Sticanje saznanja o drvetu kao ekološkom materijalu.

• Predispitne aktivnosti: 60 poena

• Pismeni ispit: 40 poena

• Reč ekologija u prevodu znači izučavanje prirodnog okruženja.

... naučna disciplina koja izučava

Biotički i abiotički elementi međusobno su

• Ekologija poseduje mnoštvo pod-disciplina, koje se mogu svrstati u

• organizmi (ekologija biljaka, životinja, insekata, mikroorganizama...)

• Prema nivou složenosti (od najmanje ka najvećoj):

• Ekofiziologija - istraživanje prilagodljivosti fiziologije organizma uslovima

• Interdisciplinarne studije koje uključuju ekologiju:

• Agroekologija - istražuje ekološke procese u poljoprivredi.

• Početkom XX veka ekologija izučava kretanje energije i hranjivih materija

• U drugoj polovini XX veka stvaraju se nove pod-discipline ekologije, a

• Karakteristike ekologije sistema...

• Kao sistemska nauka, izučava međusobna dejstva unutar i između

• Ne ograničava se samo na istraživanja prirodnih biofizičkih procesa, već

“novo doba čoveka”

• Industrijska ekologija je naučna disciplina koja izučava vezu između

• takođe je karakteriše interdisciplinarni i holistički pristup, te predstavlja

• Ne postoji standardna definicija!

sredstvo za postizanje održivosti

disciplina koja izučava protok materijala i energije

skup mera za postizanje visoke energetske efikasnosti i ekoloških standarda

• Industrijska ekologija sagledava industrijski sistem kao celinu.

• U širem kontekstu pruža okvire za planiranje ekonomskog razvoja.

• Nudi rešenja koja su efektivna ne samo u pogledu zaštite okoline, već i

• Osnovne pretpostavke industrijske ekologije jesu:

• saznanje da su oba ekosistema, industrijski i prirodni, sačinjeni od istih

• razumevanje da su industrijske ekonomije duboko ugrađene u globalnu

• Jedna od ideja jeste biomimikrija -

• simulacija prirodnih obrazaca/pojava u pokušaju usvajanja prirodnih

Velika količina otpada - mali broj materijala

Materija se podvrgava metabolizmu. Materija se podvrgava transformaciji.

Nema centralne kontrole. Određeni nivo centralne kontrole - slobodno

Velika raznolikost vrsta i velika zamenljivost.

• U svetlu klimatskih promena

• Klimatske promene su primetne

Svaki 1 m3 drveta koje se upotrebi za zamenu drugih vrsta

(International Conference on Carbon Storage in Wood Products,

Emisija CO2 i skladištenje ugljenika za četiri osnovna građevinska materijala

• Ugljenik, u svojim mnogim oblicima, kruži prirodom između živih bića,

6 CO2 + 12 H2O + γ ➔ C6H12O6 + 6 O2 + 6 H2O

ugljen dioksid + voda + sunčeva svetlost ➔ glukoza + kiseonik + voda

• Ugljenik čini oko 50% mase suvog drveta.

Egipatska stolica skladišti ugljenik

• Odgovorno gazdovanje šumama:

U periodu od 1990. do 2010. godine, u Evropi je zabeležen

(State of the World’s Forests. FAO, 2011)

9 od 10 osoba je svesno estetske vrednosti i

6 od 10 osoba prepoznaje prednosti drveta u

• Drvo je organski, higroskopan i anizotropni materijal.

• Drvo je stabilno u uslovima promene temperature. Pod uticajem

• Pošto zvučna izolacija zavisi od gustine materijala, drvo kao

• Drvo u suvom i donekle u prosušenom stanju deluje kao električni

• Kod drvnih materijala nije karakteristična pojava statičkog

• Iako drvo ima relativno nisku zapreminsku masu (gustinu),

• Estetika. Drvo je dekorativni, estetski materijal. Svako drvo ima

• Pretpostavka da drvo, kao građevinski materijal, nije u

• Sa druge strane može se postaviti pitanje - da li će objekat biti