Слађана М завршни

Регулативе у области ИЕ (Индустријска екологија)
1. Увод
Индустријскa Екологија је релативно новo, интердисциплинарно поље истраживања,
анализирања интеракција између индустријске активности и природе. У оквиру ове
области, развијено је много инструмената, а два најважнија су:
 Оцењивање животног циклуса (Life Cycle Assessment - LCA) и
 Анализа токова материјала (Material Flow Analysis - MFA).
Оцењивање животног циклуса бележи еколошке последице одређеног производа

током целог његовог животног циклуса. Анализа животног циклуса (ЛЦА слика 1.) је
аналитички инструмент који поставља оквир за анализу утицаја производа на животну
средину. Екодизајн је заправо "алат" за практичну апликацију добијених резултата.
Основни циљ оцене утицаја јесте да се идентификују и успоставе везе између животног
циклуса производа и услуга и потенцијалних утицаја на животну средину. ЛЦА проучава
аспекте заштите животне средине и могуће утицаје на животну средину (нпр. коришћење
ресурса и последице емисија загађујућих материја по животну средину), током
целокупног животног века производа од екстракције сировина, преко производње,
употребе и поступања на крају животног циклуса, рециклирања и коначног одлагања.
Слика 1. Оцењивање животног циклуса ЛЦА
1
Потреба за квалитетним и правовременим информацијама о притисцима на животну

средину јесте предуслов за успостављање ефикасног система заштите животне средине.
Поуздани подаци, у смислу њихове транспарентности, тачности, комплетности,
упоредивости, конзистентности и правовремености, омогућавају предузимање
одговарајућих мера у циљу сузбијања штетних ефеката, као и предузимања превентивних
мера заштите.
Анализа токова материјала (МФА) омогућава систематско праћење токова и залиха

материјала, у оквирима дефинисаног система, у простору и времену. Она повезује изворе,
путање, кориснике, процесе и тд. Резултати ове методе се могу контролисати или пратити
упоређивањем улаза са излазом, упоређивањем залиха али и упоређивањем резултата
појединих процеса. Баш ова карактеристика чини ову методу широко примењиво и
популарном, као алатом који се користи при доношењу одлука у управљању отпадом,
ресурсима или животном средином.
Мењајући улазе, излазе, процесе, токови материјала постају лакше уочљиви, па је лако
одредити и њихове изворе. Растур или акумулација материјала се лако виде, на време,
како би се предузеле одговарајуће мере у зависности од потреба или намене. Такође,
утицај незнатних промена у краткорочном периоду постаје јасан, као и евентулане
последице које могу настати у дугорочном периоду.
Слика 2. Анализа токова материјала

2
Све државе чланице Европске уније више од четри деценије хармонизују еколошко
законодавство што је предуслов за осигурање високог квалитета животне средине, не само
за грађане земаља чланица Европске уније, већ и за оне грађане држава које претендују ка
чланству у Европској унији. Законодавсство ЕУ у области екологије је такође имало свој
развојни пут и концептуално се разликовало у почетку, како је било седамдестих година
прошлог века него како изгледа данас, тако да је:
o За период од 1970. До 1980 година у законодавству ЕУ био концепт контроле

загађивања животне средине по сваком чиниоцу животне средине независно, а
чиниоци животне средине су: ваздух, вода, земљиште и биљни и животињски
свет.
o За период од 1980. До 1990. године карактеристичан је концепт интеграције

процеса и праћење загађена животне средине (мониторинг), свеукупно преко
свих чинилаца животне средине: ваздуха, воде, земљишта и биљног и
животињског света.
o У периоду од 1990. до 2000. године спроводио се концепт планирања целог

постројења , поред испуштања загађујућих материја у ваздуху, води, земљишту
и биљном и животињском свету, посматрају се и биланси енергије и отпада.
o Од 2000. па до 2010. године појављује се концепт индустријске екологије,

поред испуштања загађујућих материја у ваздуху, води, земљиштеу и биљном и
животињском свету, и биланса енергије и отпада, посматрају се биланси
материјала сировина-ресурса.
o Од 2010. године земље ЕУ у свом законодавству промовишу коцепт одрживог

развоја који поред концепта индустријске екологије укључује и проток капитала
(укључујуци и природна богатства), радне снаге и социјалну компоненту.
3
2. Индустријска загађења и управљање ризицима
Индустрија и индустријска постојења значајано доприносе загађивању животне

средине тако да је је један део политике и права ЕУ у области животне средине још од
седамдесетих година 20. века оријентисан превасходно на примену различитих мера у
односу на изворе емисија загађујућих супстанци пореком из индустрије, нарочито када су
у питању управљање опасним хемикалијама и безбедност индустријских постројења.
Анализе указују на то да су велика индустријска постројења првенствено доприносе:
- Емисијама штетних материја у ваздуху и атмосферског загађења и то 83% ка да је

у питању угљендиоксид (СО2), и азотоксиди 34% (NOx), итд.. (слика 3.)
- Са значајним утицајем на остале чиниоце животне средине, земљиште, воду,

производећи огромне количине отпада и утичући на потрошњу енергије и стање у
енергетском сектору.
Слика 3. Атмосферско загађење из инустријских постројења
Сигурно је да је на развојни пут политике и регулативе ЕУ у области спречавања и

контроле индустријског загађења и управљања ризиком првенствено и у значајној мери
утицао тзв. Севесо акцидент (слика 4.) из 1976. Године, у Италији у хемијској фабрици
пестицида и хербицида. Од тада па до данас предузето је мноштво различитих активности
и донет већи број докумената и прописа којима се утврђују различити инструменти с
4
циљем стварања услова за спречавање и смањивање негативних утицаја које индустрија

има или може да има на животну средину.
Слика 4. Севесо аксидент у Италији 1976. Год.
Шести акциони програм ЕУ у области животне средине био је на снази од јула 2002.
Године до јула 2012. Године. Обухватао је 4 кључне тематске области и то: климатске
промене; природа и биодиверзитет; животна средина, здравље и квалитет живота и
природни ресурси и отпад. Овај акциони програн се базирао на 7 тематских стратегија:
ваздух; пестициди; превенција отпада и рециклажу; природни извори; земљиште; морску
животну средину и урбани животну средину.
У шестом акционом плану ЕУ на неколико места наглашава место и улогу

индустријског сектора. Пре свега, када се говори о тематским стратегијам у члану 4.
Наглашава се да ови документи треба да буду развијани и спровођени у најужој сарадњи
са релевантним субјектима као што су представници индустрије уз укључење невладиних
организација (НВО), јавности, надлежних органа и држава кандидата, према потреби –
став 3. Затим се у члан 5. Став 2., када се говори о циљевима и приоритетним областима
деловања у области климатских промена, формулишу два посебна циља: у тачки 4. Се
говоти о смањењу емисије гасова стаклене баште у индустријској производњи док у тачки
6. Се говори о употреби инструмената, као што су: подстицање изакључивања споразума у
5
области животне средине са индустријским сектором, о смањењу емисија гасова са

ефектом стаклене баште. У делу у члану 6. cтав 2. тачка д. Који се односи на циљеве у
области заштите природе и биодиверзитета, један од дефинисаних циљева је и унапређење
одрживог управљања прерадом минерала и смањивање утицаја ове гране индустрије на
животну средину. Када се говори о циљевима и приоритетним областима деловања у
области животне средине, здравља и квалитета живота у члану 7. Став 2. Тачка ф., као
једно од приоритетних подручја говори се о квалитету ваздуха, развоју и спровођењу мера
у сектору индустрије, поред сектора транспорта и енергетике.
Европски парламент је 19. Октобра 2013. Године изгласао договор са Саветом

министара о Седмом акционом програму Европске уније (ЕУ) за животну средину и тако
га прогласио обавезујућим. На тај начин је позвао све земље чланице ЕУ да ојачају законе
ЕУ у области животне средине. Овај програм треба да покаже резултате до 2020. Године и
да обликује целокупну политику ЕУ у области животне средине, од управљања водама до
климатских промена. Кандидати за чланство у ЕУ такође ће морати своје законодавство у
областти заштите животне средине да ускладе са овим планом.
Буџет у износу од 53,2 милијарди евра, je највећe издвајање новчаних средства од свих
таквих програма до сада.
3. Основни принципи законодавства ЕУ у заштити животне средине
Законодавство ЕУ у области заштите животне средине заснива се на 4 принципа:
 Принцип предострожности,
 Принцип превентивне акције,
 Принцип да штета у животној средини треба да буде исправљена на

извору загађивања – загађивач плаћа,
 Сарадња и приступ информацијама.
Уградња принципа у прописе, стратегије и политике и њихова доследна примена

довела је до:
6
 смањења емисије отровних супстанци (олово, жива) из индустрије,
 смањење употребе пестицида и хемикалија,
 драматичног смањења емисије СО2 а тиме и ацидификације језера и шума,
 процентуална повећања рециклаже отпадних материја и
 побољшања система за пречишћавање отпадних вода и сл..
Законодавство ЕУ из области заштите животне средине развија се у последњих

четрдесетак година и данас садржи преко 1100 законских аката, укључујући уредбе –
регулативе (regulations), директиве (directives), упуства (Instruction), одлуке – закључци
(decisions), препоруке (recommendations), мишљења (opinions), резолуције (resolutions).
Уредбе – регулативе имају општу применљивост, обавезујуће су за све државе

чланице, директно се примењују и објавњују се у Службеном гласнику ЕУ.
Директиве су обавезујуће за земље чланице и обухватају њихове обавезе да одређене

одредбе интегришу у национално законодавство у одређеном року
Упутства обавезују сваку државу чланицу у погледу циљева које треба постићи,
препуштајући органима на националном нивоу да изаберу погодну форму и средства
извршења.
Одлуке – закључци су у потпуности обавезујуће за све који су у њима именовани.

Намењене појединим државама или организацијама или неким појединцима. Непосредно
обавезујуће са датумом потписа. Имају ограничен обим и употребу, одређују посебне
детаље, административне захтеве или техничке погледе из уредби и / или директива.
Препоруке и мишљења немају обавезујући карактерре, поруке и мишљења су правно

необавезујуће текстови који служе као смернице за институције и чланице ЕУ.
Резолуција је најчешће одлука коју доноси Европски Савет којом се формулишу

захтеви и гледишта. Иако нема карактер правног акта, обавезујућа је за државне органе на
које се односи.
7
Највећи део законодавства ЕУ чине упутства. Највећи значај имају оквирна упутства,
којима се прописују општи принципи, процедуре и захтеви за законодавну власт у
поједином сектору. Десетак процената законске регулативе ЕУ је у форми уредба –
регулатива које се директно примењују у државама чланицама.
4. Директиве и регулативе ЕУ у области заштите животне средине од

индустријског загађења
Главни циљ европског законодавства, по питању заштите животне средине од

индустријског загађења је:смањење емисија штетних материја, максимално повећање
енергетске ефикасности и одговорно понашање пословних субјеката према животној
средини. У том смислу донет је читав низ прописа који се односе на заштиту ваздуха,
вода, земљишта,управљањм отпадом, контролом индустријског загађења, буком и тд..
Треба напоменути је да све ове директиве нису „мртво слово на папиру“. Ради се о живим
документима који су стално подложни константним променама и ревизијама у циљу
унапређивања заштите животне средине, тако да свака од директива, регулатива и одлука
добија нове верзије, тако да државе чланице и канидати морају често да услађују своје
законе. То је један од проблема са којим се данас сусреће српско законодавство поготово у
периоду преговора са ЕУ и усаглашавању националног законодавства са европским, јер ће
се многи законски акти ЕУ у међувремену дограђивати и мењати.
Осим основних питања заштите животне средине, законодавство ЕУ идентификује

специфичне политике које се односе на различита подручја попут заштите ваздуха и воде,
отпада, буке, хемикалија, климатских промена, земљишта, природе и биолошке
разноликости. Међутим, када се ради о индустријском утицају на животну средину, пре
свега се мисли на стања ваздуха, воде, отпада, буке и контрола идустријског загађења која
укључује директиву која се односи на интегрисаном спречавању и контроли загађивања,
тзв. IPPC (Integrated Pollution Prevention and Control), у смислу прилагођавања српских
компанија прописима ЕУ.
8
4.1. Регулативе у области заштите ваздуха
Правна тековина ЕУ из области заштите ваздуха регулисана је са прописима који

покривају процену и управљање квалитетом ваздуха споља, емисије из стационарних
извора, каквоћу производа, размену информација и мобилне изворе.
Неке од најважнијих директива и уредби су:
Директива 2008/50/ЕЦ Европског парламента и Савета од 21. Маја 2008. Године о

чистоћи околног ваздуха и чистијем ваздуху у Европу којом се од 11. Јуна 2010. Године
стављају ван снаге директиве:
- Оквирна директива 96/62/ЕЗ о процени и управљању квалитетом околног ваздуха,
- Директива 2000/69/ЕЗ која се односи на граничне вредности за бензен и угљен

моноксид у спољном ваздуху
Директива 2004/107/ЕЦ која се односи на арсен, кадмијум, живу, никл и

полицикличним и ароматичним угљоводоницима у спољном ваздуху.
Директива 2004/42/ЕЦ о ограничавању емисија испарљивих органских једињења које

произлазе из употребе органских растварача у неким бојама и лаковима и производима за
завршну обраду возила којом се измењује и допуњује Директива 1999/13/ЕС.
Уредба 2037/2000/ЕЦ Европског парламента и Већа од 29.06.2000. године о

материјама које оштећују озонски слој.
Уредба 842/2006/ЕЦ од 17.05.2006. године о одређеним флуорованим гасовима са

егектима стаклене баште.
Одлука 280/2004/ЕЦ, Европског парламента и Савета од 11.02.2004. године о

механизму за мониторинг гасова са ефектом стаклене баште и имплементацију Кјото
протокола.
9
Уредба 1641/2003/ЕЦ , Европског парламента којом се допуњујњ уредба (ЕЕЦ) бр.

1210/90 о оснивању Европске Агенције за животну средину и Европске мреже за
информисање и осматрање.
Одлука 97/101/ЕЦ , Савета од 27.01.1997. године о успостављању и размену података

и информација на бази реципроцитета из мрежа и индивидуалних станица за праћење
загађења ваздуха у земљама чланицама.
Одлука 2004/224/ЕЦ , Европске комисије из фебруара 2004 године којо се уређује

начин достављања информација о плановима или програмима, прописаним Директивом
Савета 96/62/ЕЦ у вези са граничним вредностима одређених загађујућих материја у
околном ваздуху.
Одлука 2004/461/ЕЦ , Европске Комисије од 29.04.2004. године којом се прописује

упитник за подношење годишњег извештаја о квалитету околног ваздуха у оквиру
Директиве Савета 96/62/ЕЦ и 1999/30/ЕЦ и у оквиру Директива 2000/69/ЕЦ и 2002/3/ЕЦ
Европског Парламента и Савета.
Одлука 2007/509/ЕЦ од 18.07.2007. године о смерницама за мониторинг и извештавање

емисије гасова са ефектом стаклене баште сагласно Директиви 2003/87/ЕЦ Европског
Парламента и Савета.
4.2. Директива 2008/1/ЕЦ Европског парламента и Савета
Директива је усвојена 15. Јануара 2008 и односи се на интегрисано спречавање и

контролу загађења. Овом директивом Европска унија (ЕУ) дефинише обавезе које,
индустријска и пољопривредна постројења са високим потенцијалом загађења, морају да
испуне. Она успоставља процедуру за одобравање ових активности и поставља минималне
услове које су укључене у све дозволе. Циљ је да се спречи или смањи загађење атмосфере
(ваздуха), воде и земљишта, као и количине отпада која проистиче из индустријских и
пољопривредних постројења, како би се осигурао висок ниво заштите животне средине.
Пре свега ова директива захтева да, индустријска и пољопривредна производња са

високим ризиком загађења животне средине, имају дозволу. Ова дозвола може се издати
10
само ако се испуне одређени услови животне средине, тако да компаније саме сносе
одговорност за спречавање и смањење загађења које они могу изазвати.
Интегрисаним спречавањем и контролом загађења пре свега треба превентивно да се

делује код нових али постојећих индустријских и пољопривредних делатности са високим
потенцијалом загађења, као што су: енергетске индустрије; производња и прерада метала,
минерала; хемијска индустрија, управљање отпадом, сточарства, итд (анекс II директиве).
Да би одређена индустријска или пољопривредна инвестиција добила дозволу, њена

селатност мора бити у складу са одређеним основним обавезама које проистичу из ове
директиве. Конкретно, она мора да:
 користе све одговарајуће мере за спречавање загађења, и то најбољих доступних

технологија, а које производе најмање отпада, користе мање опасне материје, итд;
 да производи након животног века могу да се рециклирају или одлажу тако да не

загађују животну средину;
 да се енергија користи ефикасно;
 да у случају непредвиђених акцидената обезбеди минимално негативно дејсто на

животну средину и огране оштећења;
Поред тога, одлука да се изда дозвола мора да садржи низ специфичних захтева,
укључујући: граничне вредности емисија загађујућих материја за (са изузетком ако
постоји трговина емисијом – стаклене баште); да се прузму све мере и обезбеди потребна
заштита земљишта, воде и ваздуха; да врше мерења и контрола управљања отпадом; да се
предузимају мере у изузетним околностима (цурења, кварова, привременог или сталног
застоја, итд); да се минимизира евентуално загађење шире околине или прекогранично
загађење; да се врши мониторинг и тд..
У циљу координације процеса дозвола настала на основу директиве и уговора о

куповини емисије штетних гасова стаклене баште, у складу са овом директивом, не треба
да садржи граничне вредности емисије гасова стаклене баште ако су ови гасови предмет
трговине, под условом да не постоји локални проблем загађења. Надлежни органи може
11
да одлучи да се одређене мере емисије могу наметнути, ради енергетске ефикасности када
је у питању постројење за сагоревање (пре свега фосилних горива).
Пре издавање дозволе подноси се пријава надлежном државном органу чланице, која
ће одлучити да ли ће или неће одобри делатност. Пријаве морају да садрже информације о
следећим тачкама:
 Опис инсталације и обим његових делатности, као и опис процеса односно који
материјали, материја и енергиј ће се користи или генерисати;
 Могући звори емисије из инсталације у околину и количине предвиђених емисија у

сваком процесном делу, као и њихов ефекат на животну средину;
 Предложену технологију и друге технике за превенцију или смањење емисије из

инсталације;
 Мере за спречавање и рециклажу отпада;
 Планиране мере за праћење емисије;
 Могућа алтернативна решења.
Без кршења правила и праксе комерцијалне и индустријске тајности, ова информација

мора бити доступна заинтересованим лицима:
 Пре свега јавност чланице, користећи медије укључујући и електронске медије, а

пре свега када су су питању информације у вези процедуре за лиценцирање
делатности, контакт податке о органу надлежном за одобравање или одбијање
пројекта и могућност јавности да учествује у процесу издавања дозвола;
 Остале државе чланице, ако је вероватно да ће пројекат имати прекограничне

ефекте. Свака држава чланица мора да достави ове информације заинтересованим
лицима друге чланице на територији где ће пројекат имати одређене ефекте, тако
да они могу да дају своје мишљење.
12
Између пријаве и издавања дозволе мора да има Довољног времена за све

заинтересоване стране да реагује. Њихови ставови се морају узети у обзир у поступку
издавања дозвола.
Одлука да се лиценцира или одбије пројекат, аргументи на којима се заснива ова

одлука и могућих мера за смањење негативног утицаја пројекта морају бити јавни и
послати другим државама чланица, на које се односи.
4.3. Директива 2010/75/ЕУ
Директива 2010/75/ЕУ Европског парламента и Савета од 24. Новембра 2010. Године,

односи се на индустријским емисијама (интегрисано спречавање и контролу загађења).
Европска унија жели да дефинише обавезе које треба да испуне индустријске

делатности са великим потенцијалом загађења. Он успоставља процедуру дозволе и
прописује услове, посебно у погледу испуштања штетних гасова. Циљ је да се избегне или
да емисија загађивача у атмосфери, води и земљишту буде минимална, као и отпад из
индустријских и пољопривредних постројења, са циљем постизања високог нивоа заштите
животне средине и заштите здравља.
Ова Директива окупља Директиве 2008/1/ЕЦ о којој је било речи у претходном

поглављу и шест других директива у једну директиву о индустријским емисијама.
Ова Директива ће покрити све индустријске делатности са великим потенцијалом

загађења како је то дефинисано у директиви 2008/1/ЕЦ и на начин како је описано у овом
поглављу. Оно што ова директива посебно садржи а претходне нису су одредбе за следеће
инсталације:
 постројења за сагоревање од 50 МW и више (пре свега када су у питању

котлови за сагоревање фосилних горива);
 спаљивање (инсинерација) отпада или ко-инсинерацију, односно термички

третман отпада у стационарном или мобилном постројењу чија је примарна
улога производња енергије или материјалних производа и који користи отпад
13
као основно или додатно гориво или у којем се отпад термички третира ради
одлагања.;
 одређене инсталације и делатности коришћењем органских растварача;
 инсталације за производњу титанијум диоксид.
Ова Директива се не примењује на истраживачке активности, развојне активности или

тестирање нових производа и процеса.
Сваки индустријски капацитет која спроводи активности везане за ову директиву мора
да задовољи одређене основне обавезе:
 превентивне мере које се предузимају против загађења;
 најбоље доступне технике које се примењују у заштити животне средине;
 да се отпад смањује, рециклира или одлаже на начин који ствара најмање

загађења;
 да је енергетска ефикасност увећана;
 спречавати несреће и да њихов утицај буде ограничен;
Државе чланице треба да успоставе систем инспекција постројења када је у питању

заштита животне средине. Све постројења морају бити под сталним назором од стране
инспекције заштите животне средине плана. На основу инспекцијских планова, надлежни
орган ће редовно састављти програме за рутинске инспекције за заштиту животне
средине. Период између две теренске посете треба да се заснива на систематској процени
ризика постројења по питању заштите животне средине. Између две контроле, не може да
буде период већи од једне године, за постројења који представљају највеће ризике и три
године за инсталације који представљају најниже ризике.
Директива 2010/75/ЕУ која важи од 7. Јануара 2014, замењује дефинитивно :
- Директиву 78/176/ЕЕЦ о титанијум диоксид индустријског отпада;
14
- Директиву 82/883/ЕЕЦ о надзору и праћењу титанијум диоксид отпада;
- Директиву 92/112/ЕЕЦ о смањењу титан диоксида индустријског отпада;
- Директиву 1999/13/ЕЦ о смањењу емисије испарљивих органских једињења (VOC);
- Директиву 2000/76/ЕЦ о спаљивању отпада;
- Директив 2008/1/ЕЦ у вези интегрисаног спречавања и контроле загађења;
- Директиву 2001/80/ЕЦ о ограничењу емисија одређених загађујућих материја из

великих ложишта.
5. Регулативе у области заштите животне средине у Србији
У Србији је 2009. Године усвојено више закона тзв „Зелени пакет“ из области заштите
животне средине. Ови закони су у складу са директивама и дгугим прописима Европске
уније. Циљ доношења овог сета закона је заштита свих сегмената животне средине
(ваздуха, воде, земљишта), али и уређивање области правилног коришћења и чувања
опасних хемикалија, складиштење отпада, одржавање депонија и свега што на било који
начин угрожава животну средину и здравље људи, животиња и биљака.
Такође, овим прописима, локалним самоуправама су дата много већа овлашћења и

надлежности у сектору заштите животне средине, а средства која су опредељена за
улагање у заштиту животне средине неће моћи да се користи за друге намене.
5.1. Закон о заштити животне средине
Овим законом уређује се интегрални систем заштите животне средине којим се

обезбеђује остваривање права човека на живот и развој у здравој животној средини и
уравнотежен однос привредног развоја и животне средине у Републици Србији као и
висину и начин плаћања накнаде за загађивање животне средине у овим областима (члан
1. Закона). Законом о заштити животне средине је предвиђено доношење Националне
стратегије одрживог коришћења природних ресурса и добара и Националног програма
заштите животне средине («Службени гласник Р. Србије«, бр. 36/09 од 15.5.2009.).
15
Основна начела заштите животне средине (члан 9. Закона) јесу:
1) Принцип интегралности – државни органи, органи аутономне покрајине и органи

јединице локалне самоуправе обезбеђују интеграцију заштите и унапређивања животне
средине у све секторске политике спровођењем међусобно усаглашених планова и
програма и применом прописа кроз систем дозвола, техничких и других стандарда и
норматива, финансирањем, подстицајним и другим мерама заштите животне средине.
2) Принцип превенције и предострожности – свака активност мора бити планирана

и спроведена на начин да: проузрокује најмању могућу промену у животној средини;
представља најмањи ризик по животну средину и здравље људи; смањи оптерећење
простора и потрошњу сировина и енергије у изградњи, производњи, дистрибуцији и
употреби; укључи могућност рециклаже; спречи или ограничи утицај на животну средину
на самом извору загађивања.
Начело предострожности остварује се проценом утицаја на животну средину и

коришћењем најбољих расположивих и доступних технологија, техника и опреме.
Непостојање пуне научне поузданости не може бити разлог за непредузимање мера

спречавања деградације животне средине у случају могућих или постојећих значајних
утицаја на животну средину.
3) Начело очувања природних вредности – природне вредности користе се под

условима и на начин којима се обезбеђује очување вредности геодиверзитета,
биодиверзитета, заштићених природних добара и предела.
Обновљиви природни ресурси користе се под условима који обезбеђују њихову

трајну и ефикасну обнову и стално унапређивање квалитета.
Необновљиви природни ресурси користе се под условима који обезбеђују њихово

дугорочно економично и разумно коришћење, укључујући ограничавање коришћења
стратешких или ретких природних ресурса и супституцију другим расположивим
ресурсима, композитним или вештачким материјалима.
16
4) Начело одрживог развоја – одрживи развој је усклађени систем техничко-

технолошких, економских и друштвених активности у укупном развоју у којем се на
принципима економичности и разумности користе природне и створене вредности
Републике Србије са циљем да се сачува и унапреди квалитет животне средине за
садашње и будуће генерације.
Одрживи развој остварује се доношењем и спровођењем одлука којима се

обезбеђује усклађеност интереса заштите животне средине и интереса економског развоја.
5) Начело одговорности загађивача и његовог правног следбеника – правно или

физичко лице које својим незаконитим или неисправним активностима доводи до
загађења животне средине одговорно је у складу са законом.
Загађивач је одговоран за загађивање животне средине и у случају ликвидације или

стечаја предузећа или других правних лица, у складу са законом. Загађивач или његов
правни следбеник обавезан је да отклони узрок загађења и последице директног или
индиректног загађења животне средине.
Промене власништва предузећа и других правних лица или други облици промене
својине обавезно укључују процену стања животне средине и одређивање одговорности за
загађење животне средине, као и намирење дугова (терета) претходног власника за
извршено загађивање и / или штету нанету животној средини.
6) Начело „загађивач плаћа“ – загађивач плаћа накнаду за загађивање животне

средине када својим активностима проузрокује или може проузроковати оптерећење
животне средине, односно ако производи, користи или ставља у промет сировину,
полупроизвод или производ који садржи штетне материје по животну средину.
Загађивач, у складу са прописима, сноси укупне трошкове мера за спречавање и

смањивање загађивања који укључују трошкове ризика по животну средину и трошкове
уклањања штете нанете животној средини.
7) Начело „корисник плаћа“ – свако ко користи природне вредности дужан је да

плати реалну цену за њихово коришћење и рекултивацију простора.
17
8) Принцип супсидијарне одговорности – државни органи, у оквиру својих

финансијских могућности, отклањају последице загађивања животне средине и смањења
штете у случајевима када је загађивач непознат, као и када штета потиче услед загађивања
животне средине из извора ван територије Републике Србије.
9) Начело примене подстицајних мера – државни органи, односно органи

аутономне покрајине, односно органи јединице локалне самоуправе предузимају мере
очувања и одрживог управљања капацитетом животне средине, посебно смањењем
коришћења сировина и енергије и спречавањем или смањењем загађивања животне
средине, применом економских инструмената и других мера , избором најбољих
доступних техника, постројења и опреме која не захтева прекомерне трошкове и избором
производа и услуга.
10) Начело информисања и учешћа јавности – у остваривању права на здраву

животну средину свако има право да буде обавештен о стању животне средине и да
учествује у поступку доношења одлука чије би спровођење могло да утиче на животну
средину. Подаци о стању животне средине су јавни.
11) Начело заштите права на здраву животну средину и приступа правосуђу –

грађанин или групе грађана, њихова удружења, професионалне или друге организације,
право на здраву животну средину остварују пред надлежним органом, односно судом, у
складу са законом.
Закон о заштити животне средине је усаглашен са следећим актима ЕУ:
- 75/436 / Euratom, ECSC, EEC: Препоруком од 3. Марта 1975 Савета у вези

расподеле трошкова и деловања од стране државних органа о питањима животне
средине;
- Директивом 2001/42/ЕЦ Европског Парламента и Савета од 27. Јуна 2001. Године,

о процени утицаја одређених планова и програма на животну средину;
18
- Директивом 2003/4 / ЕЦ Европског Парламента и Савета од 28. Јануара 2003.

Године, о јавном приступу информацијама о животној средини и укидања
Директиве Савета 90/313 / ЕЕЦ;
- Директивом 2004/35 / ЦЕ Европског Парламента и Савета од 21 априла 2004.

Године, о одговорности према животној средини у погледу превенције и о
- Директивом 85/337/ЕЦ САВЕТА од 27. Јуна 1985. Године о процени утицаја

одређених јавних и приватних пројеката на животну средину, отклањања штете по
животну средину;
- Директивом 96/82 / ЕЦ САВЕТА од 9. Децембра 1996. Године о контроли

опасности од већих удеса који укључује опасне супстанце;
- Уредбом (ЕЗ) бр 166/2006 Европског Парламента и Савета од 18. Јануара 2006.

Године у вези успостављање и контроле европског испуштања и преноса
загађујућих материја, регистар о изменама и допунама Директива Савета 91/689 /
ЕЕЦ и 96/61 / ЕЦ;
- Уредбом (ЕЗ) бр 761/2001 Европског Парламента и Савета од 19. Марта 2001.

Године којом се омогућаваје добровољно учешће организација у заједници еко-
менаџмента (ЕМАС).
Да би Закон био функционалан и лако спроводљив усвојено је 25. Прописа (стратегија,

одлука, правилника и уредби) и то:
1) Национална стратегија за апроксимацију у области животне средине
2) Национална стратегија одрживог коришћења природних ресурса и добара
3) Одлука о покрајинском буџетском фонду за заштиту животне средине
4) Одлука о утврђивању националног програма заштите животне средине
5) Правилник о висини трошкова за доделу еколошког знака
19
6) Правилник о висини трошкова за достављање информација о заштити животне

средине
7) Правилник о легитимацији инспектора за заштиту животне средине
8) Правилник о листи опасних материја и документима за Севесо постројења
9) Правилник о методологији за израду националног и локалног регистра

загађивања
10) Правилник о националној листи индикатора заштите животне средине
11) Правилник о опреми и ознакама инспектора за заштиту животне средине
12) Правилник о садржини документације за дозволе за увоз, извоз и транзит

отпада
13) Правилник о садржини обавештења о новом Севесо постројењу
14) Правилник о садржини политике превенције удеса
15) Правилник о усклађеним износима накнада за загађивање животне средине
16) Правилник о условима за доделу права на коришћење еколошког знака
17) Правилник о условима за стручне организације за испитивање отпада
18) Правилник о утврђивању накнаде за загађивање животне средине
19) Уредба о информационом систему заштите животне средине
20) Уредба о накнади за загађивање животне средине
21) Уредба о накнади за заштиту животне средине и највишем износу надокнаде
22) Уредба о одређивању активности чије обављање утиче на животну средину
23) Уредба о праћењу квалитета земљишта и ремедијационим програмима
20
24) Уредба о условима за повраћај или ослобађање од плаћања накнаде за заштиту

животне
25) Уредба о утврђивању критеријума за одређивање статуса угрожене животне

средине
5.2. Закон о управљању отпадом
Овим законом уређују се: врсте и класификација отпада; планирање управљања

отпадом; субјекти управљања отпадом; одговорности и обавезе у управљању отпадом;
организовање управљања отпадом; управљање посебним токовима отпада; услови и
поступак издавања дозвола; прекогранично кретање отпада; извештавање о отпаду и база
података; финансирање управљања отпадом; надзор, као и друга питања од значаја за
управљање отпадом. Управљање отпадом је делатност од општег интереса (члан 1.
Закона).
Циљ закона је (члан 2. Закона) да се обезбеде и осигурају услови да се не угрожава

здравље људи и животна средина; превенцију настајања отпада, посебно развојем
чистијих технологија и рационалним коришћењем природних богатстава, као и отклањање
опасности од његовог штетног дејства на здравље људи и животну средину; поновно
искоришћење и рециклажу отпада, издвајање секундарних сировина из отпада и
коришћење отпада као енергента; развој поступака и метода за одлагање отпада; санацију
неуређених одлагалишта отпада; праћење стања постојећих и новоформираних
одлагалишта отпада; развијање свести о управљању отпадом.. Са прописима који ће бити
донети на основу овог закона, стварају се услови и законодавно-правни оквир за
имплементацију међународних обавеза и захтева који произилазе из директива ЕУ о
управљању отпадом. Закон о управљању отпадом треба да спречи стварање нових дивљих
депонија, којих у Србији сада има близу 5.000, а локални инспектори добијају знатно
шира овлашћења од досадашњих, везано за део закона који дефинише казнену политику.
Овај пропис има за циљ да омогући већи обим рециклаже свих врста отпада, како на
републичком, тако и на локалном нивоу(«Службени гласник Р. Србије«, бр. 36/09 од
15.5.2009.).
21
Закон је усклађен са следећим прописима ЕУ:
- Одлуком Комисије 2000/532/ЕЦ, , од 3. Маја 2000. Године, замена Одлука

94/3/ЕЦ, успоставити листу отпада у складу са чланом 1 (а) Директиве Савета
75/442/ЕЕЦ о отпаду и Одлуком Савета 94/904/ЕЗ, успоставити листу опасног
отпада у складу са чланом 1 (4) Директиве Савета 91/689 / ЕЕЦ о опасном отпаду;
- Одлуком Комисије 97/622/ЕЦ од 27. Маја 1997. Године, у вези упитника за државе
чланице, извештај о спровођењу одређених директива у сектору отпада
(имплементација Директиве Савета 91/692 / ЕЕЦ);
- Директивом Савета 1999/31/ЕЦ од 26. Април 1999, која се односи на депоније

отпада;
- Директивом 2000/76/ЕЦ Европског Парламента и Савета од 4. Децембра 2000.

Године о спаљивању отпада;
- Директивом 2006/12/ЕЦ Европског Парламента и Савета од 5 април 2006. Године о

отпаду;
- Директивом 2006/121/ЕЦ Европског Парламента и Савета од 18. Децембра 2006.

Године, о изменама и допунама Директиве Савета 67/548/ЕЕЗ о усклађивању
закона, прописа и административних одредби које се односе на класификацију,
паковање и обележавање опасних материја, како би га прилагодила Уредби (ЕЦ)
бр. 1907/2006 која се односи на регистрацију, евалуацију, ауторизацију и
ограничавање хемикалија (РЕАЦХ) и оснивању Европске агенције за хемикалије.
- Директивом Савета 75/439 / ЕЕЦ од 16. Јуна 1973. Године о одлагању отпадних
уља;
- Директивом Савета 91/689/ЕЕЦ од 12. Децембра 1991. Године о опасном отпаду;
- Директивом Савета 91/692/ЕЕЦ од 23. Децембра 1991. Године, стандардизовање и

рационализација извештаја о спровођењу одређених директива које се односе на
22
- Уредбом (ЕЗ) бр 1013/2006 Европског Парламента и Савета од 14. Јуна 2006.

Године о превозу отпада.
Да би Закон био функционалан и применљив усвојено је више прописа (правилника,

стратегија и уредби) а то су:
1) Правилник о изгледу и садржини дозволе за складиштење, третман и одлагање

отпада
2) Правилник о категоријама, испитивању и класификацији отпада
3) Правилник о методологији за прикупљање података о саставу и количинама

комуналног отпада на територији јединице локалне самоуправе
4) Правилник о начину и поступку управљања отпадним гумама
5) Правилник о обрасцу дневне евиденције и годишњег извештаја
6) Правилник о обрасцу Документа о кретању опасног отпада, као и упутству за

његово попуњавање
7) Правилник о обрасцу Документа о кретању отпада, као и упутству за његово

попуњавање
8) Правилник о обрасцу захтева за издавање дозволе за складиштење, третман и

одлагање отпада
9) Правилник о поступању са отпадом који садржи азбест
10) Правилник о поступку за складиштење, паковање и обележавање опасног отпада
11) Правилник о поступку управљања са ПОПс отпадом Преузимање
12) Правилник о садржини потврде о изузимању од обавезе прибављања дозволе за

складиштење инертног и неопасног отпада
13) Правилник о садржини, начину вођења и изгледу регистра издатих дозвола за

управљање отпадом
23
14) Правилник о сакупљању, транспорту, складиштењу и третману отпада који се

користи као секундарна сировина
15) Правилник о усклађеним износима накнаде за управљање посебним токовима

отпада)
16) Правилник о условима и начину разврставања, паковања и чувања секундарних

сировина
17) Правилник о условима, начину и поступку управљања отпадним уљима
18) Правилник о утврђивању износа накнаде за управљање посебним токовима отпада
19) Стратегија управљања отпадом
20) Уредба о врстама отпада за које се врши термички третман
21) Уредба о листама отпада за прекогранично кретање, садржини и изгледу

докумената који прате прекогранично кретање отпада са упутствима за њихово
попуњавање
22) Уредба о листи неопасног отпада за који се не издаје дозвола
23) Уредба о одређивању појединих врста опасног отпада које се могу увозити као
секундарне сировине
24) Уредба о производима који после употребе постају посебни токови отпада
25) Уредбао одлагању отпада на депоније
5.3. Закон о заштити ваздуха
Овим законом уређује се управљање квалитетом ваздуха и одређују мере, начин

организовања и контрола спровођења заштите и побољшања квалитета ваздуха као
природне вредности од општег интереса која ужива посебну заштиту. Одредбе овог закона
не примењују се на загађења проузрокована радиоактивним материјама, индустријским
удесима и елементарним непогодама (члан 1. Закона).
24
Закон о заштити ваздуха још је један од закона који је припремљен у поступку

усклађивања домаћег законодавства са прописима Европске уније. Заштита ваздуха (члан
2. Закона) остварује се успостављањем, одржавањем и унапређивањем јединственог
система управљања квалитетом ваздуха на територији Републике Србије; очувањем и
побољшањем квалитета ваздуха кроз утврђивање и остваривање мера у области заштите
како би се спречиле или смањиле штетне последице по здравље људи и / или животну
средину; избегавањем, спречавањем и смањењем загађења која утичу на оштећење
озонског омотача и климатске промене; праћењем, прибављањем и процењивање
одговарајућих података о квалитету ваздуха на основу мерења и стандардизованих
метода; обезбеђивањем доступности података о квалитету ваздуха; извршавањем обавеза
у складу са потврђеним међународним уговорима; међународном сарадњом у области
заштите и побољшања квалитета ваздуха и осигурањем доступности тих података
јавности («Службени гласник Р. Србије«, бр. 36/09 од 15.5.2009.).
Закон је усклађен са следећим прописима ЕУ:
- Одлуком Комисије 2004/461/ЕЦ од 29. Априла 2004. Године којом се утврђује

упитник који ће се користити за годишње извештавање о процени квалитета
ваздуха у складу са директивама Савета 96/62/ЕЦ и 1999/30/ЕЦ и у складу са
директивама 2000/69/ЕЦ и 2002/3/ЕЦ Европског парламента и Савета;
- Одлуком Комисије 2001/839/ЕЦ од 8. Новембра 2001. Године којом се уређује

упитник који ће се користити за годишње извештавање о процени квалитета
амбијенталног ваздуха код Директива Савета 96/62/ЕЦ и 1999/30/ЕЦ;
- Одлуком Комисије 2004/224/ЕЦ од 20. Фебруара 2004. Године којом се утврђују

договори за подношење информација о плановима и програмима потребним у
складу са Директивом Савета 96/62/ЕЦ у односу на граничне вредности за поједине
загађујуће материје у ваздуху;
- Одлуком Комисије 2004/461/ЕЦ од 29. Априла 2004 којом се упитник, који ће се

користити за годишње извештавање о процени квалитета ваздуха, у складу са
25
Директивом Савета 96/62/ЕЦ и 1999/30/ЕЦ и Директивом 2000/69/ЕЦ и 2002/3/ЕЦ

Европског парламента и Савета;
- Одлуком Комисије 2007/589/ЕЦ од 18. Јула 2007. Године за успостављање

смерница за праћење и извештавање о емисији гасова стаклене баште у складу са
Директивом 2003/87/ЕЦ Европског парламента и Савета;
- Директивом Савета 1999/32/ЕЦ од 26. Април 1999. Године, у вези са смањењем

садржаја сумпора у одређеним течним горивима и допуњује Директиву 93/12/ЕЕЗ;
- Директивом 2001/80/ ЕЦ Европског парламента и Савета од 23. Октобра 2001.

Године о ограничавању емисија одређених загађивача у ваздух из великих
ложишта;
- Директивом 2001/81/ЕЦ Европског парламента и Савета од 23. Октобра 2001.

Године о националним граничним емисија за одређене атмосферске загађиваче;
- Директива 2004/107/ЕЦ Европског парламента и Савета од 15. Децембра 2004.

Године која се односи на арсен, кадмијум, живу, никл и полицикличних
ароматичних угљоводоника у ваздуху;
- Директивом 2008/50/ЕЦ Европског парламента и Савета од 21. Маја 2008. Године,

о квалитету амбијенталног (околног) ваздуха и чистијем ваздуху за Европу;
- Регулативом (ЕЦ) бр. 2037/2000 Европског парламента и Савета 29. Јуна 2000.
Године, о супстанцама које оштећују озонски омотач;
- Регулативом (ЕЦ) бр. 842/2006 Европског парламента и Савета од 17. Маја 2006.
Године, о одређеним флуорисаних гасова са ефектом стаклене баште.
Да би Закон био функционалан и применљив усвојено је више прописа (правилника,

одлука и уредби) и то су:
1) Бечка конвенција о заштити озонског омотача
26
2) Одлука о оснивању националног тела за спровођење пројеката механизма чистог

развоја
3) Правилник о издавању сагласности оператерима за мерење емисије
4) Правилник о начину размене информација о мерним местима у државној и

локалној мрежи и техникама мерења, као и за размену података добијених
праћењем квалитета ваздуха у државној и локалним мрежама и података о
емисијама за потребе извештавања
5) Правилник о садржају краткорочних акционих планова
6) Правилник о садржају планова квалитета ваздуха
7) Правилник о условима за издавање дозволе за мерење квалитета ваздуха и емисије

из стационарних извора
8) Уредба о ГВЕ (граничних вредности емисије) загађујућих материја у ваздух
9) Уредба о индустријским постројењима и активностима којима се контролише

емисија испарљивих орг једињења
10) Уредба о листи категорија квалитета ваздуха
11) Уредба о методологији прикупљања података за национални инвентар емисије

гасова са ефектом стаклене баште
12) Уредба о одређивању зона и агломерација
13) Уредба о поступању са супстанцама које оштећују озонски омотач
14) Уредба о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха
15) Уредба о утврђивању програма контроле квалитета ваздуха у државној мрежи
27
5.4. Закон о водама
Овим законом уређује се правни статус вода, интегрално управљање водама,

управљање водним објектима и водним земљиштем, извори и начин финансирања
водне делатности, надзор над спровођењем овог закона, као и друга питања значајна за
управљање водама (члан 1. Закона).
Одредбе овог закона односе се на све површинске и подземне воде на територији

Републике Србије, укључујући термалне и минералне воде, осим подземних вода из
којих се могу добити корисне минералне сировине и геотермална енергија. Одредбе
овог закона односе се и на водотоке који чине или пресецају државну границу
Републике Србије, као и њима припадајуће подземне воде, ако посебним законом није
другачије прописано. Одредбе овог закона односе се и на експлоатацију речних наноса
који не садрже примесе других корисних минералних сировина (члан 2. Закона).
Овај закон је такође усклађен са многим европским прописима а да би био лако

применљив донето је више прописа (правилника, одлука и уредби) а то су:
1) Одлука о отварању буџетског фонда за воде
2) Правилник о параметрима еколошког, хемијског и квантитативног статуса

површинских и подземних вода
3) Правилник о референтним условима површинских вода
4) Уредба о висини накнаде за воде у 2013.
5) Уредба о ГВ (граничним вредностима) хазардних супстанци које загађују

површинске воде
6) Уредба о ГВЕ (граничним вредностима емисије) загађујућих материја у воде
7) Уредба о годишњем програму мониторинга статуса вода у 2012.
8) Уредба о утврђивању програма управљања водама у 2014.
28
5.5. Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађења животме

средине
Овим законом уређују се услови и поступак издавања интегрисане дозволе за

постројења и активности која могу имати негативне утицаје на здравље људи, животну
средину или материјална добра, врсте активности и постројења, надзор и друга питања од
значаја за спречавање и контролу загађивања животне средине (члан 1. Закона).
Основна начела интегрисаног спречавања и контроле загађивања (члан3. Закона) су:
1. Начело предострожности - свака активност мора бити спроведена на начин да се:

не проузрокује било какво знатно загађење; спрече или смање емисије на самом
извору загађивања које доводе до загађења ваздуха, воде и земљишта; спречи или
смањи коришћење необновљивих природних ресурса и енергије; спречи или смањи
стварање отпада; сведе на минимум ризик по здравље људи, животну средину и
материјална добра. Начело предострожности остварује се проценом утицаја на
животну средину, проценом опасности од ризика и коришћењем најбоље
доступних техника.
Одсуство научне поузданости не може бити разлог за непредузимање мера

интегрисаног спречавања и контроле загађивања животне средине у случају
могућих значајних утицаја на животну средину.
2. Принцип интегрисаности и координације - интегрисани приступ издавања

дозвола је усклађен поступак издавања дозволе у ком учествује више од једне
надлежног органа који предузимају мере за ефикасан и интегрисан приступ овом
поступку. Потпуна узајамна координација надлежних органа у поступку издавања
дозвола и одређивању услова омогућава постизање највишег практично могућег
нивоа заштите животне средине као целине.
3. Начело одрживог развоја - ради остваривања веће одрживе равнотеже између

људских активности и друштвено-економског развоја с једне стране и ресурса и
способности обнављања природе с друге стране, режим интегрисаног спречавања и
контроле загађивања обезбеђује се издавањем дозвола, утврђивањем услова за
29
одрживо коришћење природних ресурса , сировина и енергије. Необновљиви

природни ресурси користе се под условима који обезбеђују њихово дугорочно и
разумно коришћење. Одрживо управљање отпадом значи ефикасније коришћење
ресурса, смањење количине отпада и поступање са њим на начин који доприноси
циљевима одрживог развоја.
4. Начело хијерархије управљања отпадом - хијерархија управљања отпадом

представља редослед приоритета у пракси управљања отпадом који чине:
спречавање стварања отпада и редукција, односно смањење коришћења ресурса и
смањење количина и / или опасних карактеристика насталог отпада; поновна
употреба, односно коришћење производа за исту или другу намену; рециклажа,
односно третман отпада ради добијања сировине за производњу истог или другог
производа; искоришћење, односно коришћење вредности отпада (компостирање,
повраћај енергије и др).
5. Начело "загађивач плаћа" - загађивач мора да сноси пуне трошкове последица

својих активности, односно трошкове настале угрожавањем животне средине, који
укључују трошкове за угрожавање и ризик по животну средину и трошкове
уклањања штете нанете животној средини, односно враћања локације у
задовољавајуће стање животне средине после затварања постројења или престанка
обављања активности.
6. Начело јавности - у циљу информисања јавности о раду постројења и о њиховом

могућем утицају на животну средину, као и у циљу обезбеђења пуне отворености
поступка издавања дозвола, јавност мора имати приступ информацијама које се
односе на захтев за издавање дозволе за нова постројења или за битне измене у
раду постројења, израду нацрта дозволе, решења о издавању дозволе ио сваком
њеном обнављању, као и на релевантне податке добијене мониторингом.
Закон је усклађен са следећим Директивама ЕУ:
- Директивом 2008/1 ЕЦ Европског парламента и савета од 15. јануара 2008. године,

а у вези са интегрисаном спречавању и контроли загађења о којој је већ било речи;
30
- Директивом Савета 96/61/ЕЦ од 24. септембра 1996. године, а у вези са

интегрисаном спречавању и контроли загађења.
Подзаконски акти (правилници и уредбе) који су усвојени ради успешнијег

спровођења овог закона су:
- Правилник о садржини и начину вођења регистра издатих интегрисаних дозвола;
- Правилник о садржини, изгледу и начину попуњавања захтева за издавање

интегрисане дозволе;
- Правилник о садржини, изгледу и начину попуњавања захтева за издавање

интегрисане дозволе;
- Уредба о врстама активности и постројења за које се издаје инегрисана дозвола;
- Уредба о критеријумима за одређивање најбољих доступних техника, за примену

стандарда квалитета, као и за одређивање граничних вредности емисија у
интегрисаној дозволи;
- Уредба о садржини програма мера прилагођавања рада постојећег постројења или

активности постојећим условима;
- Уредба о утврђивању динамике подношења захтева за издавање интегрисане

дозволе.
5.6. Закон о заштити природе
Закон о заштити природе предвидђа утврђивање и процену стања у природи, заштиту

природних добара, успостављање система праћења природних вредности и заштићених
природних добара, заштиту природе и предела у просторним плановима и пројектној
документацији, доношење програма управљања природним ресурсима и развијање свести
о потреби заштите природе у процесу васпитања и образовања. Овај закон нуди решења
која треба да се ускладе са међународним обавезама које произилазе из ратификованих
међународних уговора у области заштите биодиверзитета: Конвенције о биолошкој
разноврсности, Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и
31
фауне (CITES/Convention on international trade in endagered), Конвенције о заштити

културне и природне баштине, конвенције о мочварама које су од међународног значаја,
посебно као пребивалиште птица мочварица, као и директивама о заштити природе. У
поступку израде закона узете су у обзир и одредбе ратификованих конвенција, и то:
Конвенција о заштити миграторних врста, Конвенција о заштити европске дивље флоре и
фауне, Карпатске конвенције. («Службени гласник Р. Србије«, бр. 36/09 од 15.5.2009.)
5.7. Закон о процени утицаја на животну средину
Овим законом уређује се поступак процене утицаја за пројекте који могу имати
значајне утицаје на животну средину, садржај студије о процени утицаја на животну
средину, учешће заинтересованих органа и организација и јавности, прекогранично
обавештавање за пројекте који могу имати значајне утицаје на животну средину друге
државе, надзор и друга питања од значаја за процену утицаја на животну средину (члан 1.
Закона). Одредбе овог закона не примењују се на пројекте намењене одбрани земље.
Циљ измена Закона о процени утицаја на животну средину је прецизирање везе са

прописима из области урбанизма и грађевине. Предложеним изменама се такође даје
могућност надлежном органу да кроз решење о ослобађању од израде студије о процени
утицаја, одреди минималне мере заштите животне средине. На овај начин би се избегла
могућност да се због 2-3 мере заштите животне средине, налаже израда студије о процени
утицаја и на тај начин повећају трошкови поступка и продужи временски рок до коначног
завршетка процедуре. («Службени гласник Р. Србије«, бр. 36/09 од 15.5.2009.)
5.8. Закон о амбалажи и амбалажном отпаду
Овим законом уређују се услови заштите животне средине које амбалажа мора да
испуњава за стављање у промет, управљање амбалажом и амбалажним отпадом,
извештавање о амбалажи и амбалажном отпаду, економски инструменти, као и друга
питања од значаја за управљање амбалажом и амбалажним отпадом (члан 1. Закона).
Циљеви овог закона су да, у складу са принципом одрживог развоја, обезбеди очување
природних ресурса, заштита животне средине, развој савремених технологија производње
амбалаже, као и успостављање система управљања амбалажом и амбалажним отпадом.
32
Овај закон представља позитиван корак у приближавању националног законодавства

законодавства ЕУ и усаглашеност са Одлуком Комисије 97/129/ЕК, Одлуком 2001/524/ЕЦ
и Одлуком 2005/270/ЕЦ Европског парламента и савета, и Директивом 94/62/ЕЦ.
Прописима (подзаконским актима ) који су донети на основу овог закона, стварају се
услови и законодавно-правни оквир за спровођење међународних обавеза и захтева који
произилазе из Директиве о амбалажи и амбалажном отпаду. («Службени гласник Р.
Србије«, бр. 36/09 од 15.5.2009.)
5.9. Закон о хемикалијама
Овим законом уређује се интегрисано управљање хемикалијама, класификација,

паковање и обележавање хемикалија, интегрални регистар хемикалија и регистар
хемикалија које су стављене у промет, ограничења и забране производње, стављања у
промет и коришћења хемикалија, увоз и извоз одређених опасних хемикалија, дозволе за
обављање делатности промета и дозволе за коришћење нарочито опасних хемикалија,
стављање у промет детергента, систематско праћење хемикалија, доступност података,
надзор и друга питања од значаја за управљање хемикалијама (члан 1. Закона). Основни
циљ овог закона је побољшање безбедности саобраћаја хемикалија. Посебан циљ је
побољшање безбедности саобраћаја хемикалија са другим земљама, као и подстицање
развоја безбедних замена за ризичне хемиијске производе. Применом овог закона прво
побољшање ће осетити радници који рукују опасним хемикалијама, јер је законом
предвиђено да добијају више информација о супстанци коју користе у раду. Ово се не
односи само на раднике у хемијској индустрији, него и на раднике у другим гранама
индустрије у којима се користе хемикалије. Такође, Закон о хемикалијама предвиђа
оснивање агенције за хемикалије и заједничког тела за интегрисано управљања
хемикалијама, која ће се као два независна тела бавити ефикасним и безбедним
управљањем хемикалијама и биоцидним производима. («Службени гласник Р. Србије«,
бр. 36/09 од 15.5.2009.)
5.10. Закон о биоцидним производима
Овим законом успоставља се и унапређује јединствени систем коришћења и стављања

у промет биоцидних производа на територији Републике Србије, и упознавање корисника
33
о начину њихове употребе. Биоцидни производи су хемијске супстанце и смеше

састављене од хемијских супстанци, као и микроорганизми, гљиве и вируси, за које је
заједничко да имају негативно дејство на непожељне организме.
Овим законом се обезбеђује виши ниво заштите здравља људи и животне средине као
и побољшање слободног промета биоцидних производа са земљама чланицама ЕУ и
другим земљама. Обавеза да се на паковању биоцидног производа буде обавештење
(упуство) о њиховом утицају на људе и животну средину, увођење одобрења о стављању
биоцидног производа у промет, као и адекватна контрола ризика основни су елементи
овог закона. Овај закон делује превентивно да би ризик приликом коришћења биоцидних
производа био на најмањем нивоу. («Службени гласник Р. Србије«, бр. 36/09 од
15.5.2009.)
5.11. Закон о заштити од јонизујућег зрачења и о нуклеарној сигурности
Овим законом прописују се мере заштите живота и здравља људи и заштите животне
средине од штетног дејства јонизујућих зрачења и мере нуклеарне сигурности при свим
поступцима у вези са нуклеарним активностима и уређују се услови за обављање
делатности са изворима јонизујућих зрачења и нуклеарним материјалима, као и
управљање радиоактивним отпадом.
Усвајањем овог Закона дошло је до ускађивања прописа са прописима Европске Уније,

и доношења већег броја подзаконских аката (одлука, правилника). Сем тога овим законом
јепотребно створен основ за формирање независног регулаторног тела - Агенције за
заштиту од зрачења и нуклеарну сигурност Србије, чиме се повећава ефикасност контроле
и надзора над безбедном применом извора јонизујућих зрачења. («Службени гласник Р.
Србије«, бр. 36/09 од 15.5.2009.)
5.12. Закон о заштити од нејонизујућих зрачења
Усвајањем овог закона знатно се побољшало стање у овој области. Успостављено је

систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини, јер сумноги
извори нејонизујућих зрачења у животној средини, коришћени у великој мери
неконтролисано.
34
Овај Закон предвиђа децентрализацију у утврђвању мера, услова и надзора од стране

надлежних органа на свим нивоима, приликом коришћења извора нејонизујућих зрачења
од стране различитих оператера. То ће довести до ефикаснијег спровођења мера заштите
од нејонизујућег зрачења и надзора од стране локалне самоуправе, покрајине, односно
министарства.
Дефинисани су и посебни осетљиви случајеви као што су школе, обданишта,

здравствене установе на чијим објектима неће бити могуће постављање извора
нејонизујућег зрачења као што су антенски системи телекомуникационих уређаја.
(«Службени гласник Р. Србије«, бр. 36/09 од 15.5.2009.)
5.13. Закон о забрани развоја, производње, складиштења и употребе

хемијског оружја и његовом уништавању
Конвенцији о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја

и о његовом уништавању, Република Србија је приступила 2000. године. Државе чланице
ове Конвенције обавезале су се да се разоружавају уништавањем свих залиха хемијског
оружја које поседују и свих постројења за њихову производњу, укључујући и напуштено
оружје.
Доношењем овог закона у потпуности се омогућава спровођење Конвенције и тиме би

се испунила обавеза која произилази из приступања Конвенцији. Наиме, овим законом
спровођење Конвенције дато је у надлежност 2 органа. У делу који се односи на
производњу, употребу и коришћење хемијских супстанци у војне сврхе дозвољене
конвенцијом спроводи Министарство одбране, а када се ове супстанце користе у друге
сврхе (индустријске, пољопривредне, медицинске и фармацеутске) надлежно је
Министарство животне средине и просторног планирања. («Службени гласник Р. Србије«,
бр. 36/09 од 15.5.2009.)
5.14. Закон о заштити од буке у животној средини
Законом о заштити од буке уређују се: субјекти заштите од буке у животној средини,
мере и услови заштите животне средине од буке, мерење буке у животној средини,
приступ информацијама о буци, надзор и друга питања која су од значаја за заштиту
35
животне средине и на здравље људи. Овај пропис је, такодје, основ за израду низа
подзаконских аката којима ће се утврдити граничне вредности буке у живонтој средини.
Одредбе овог закона не односе се на буку на радном месту иу радној околини, буку
која настаје у превозном средству, буку која потиче од војних активности на армијским
полигонима и активностима на заштити од елементарних непогода, природних и других
удеса, бука од активности. («Службени гласник Р. Србије«, бр. 36/09 од 15.5.2009.)
5.15. Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљих ресурса
Закон о заштити и одрживом коришћењу риболовних ресурса постижу се следећи

циљеви: (и) управљање рибљим фондом у риболовним водама које обухвата заштиту и
одрживо коришћење, улов, коришћење и промет риба; (ии) одрживо коришћење
риболовних ресурса које доприноси очувању биодиверзитета; (иии) утврђивање услова за
обављање привредног, рекреативног и спортског, као риболова у научно-истраживачке
сврхе и електрориболова; (ив) утврђивање услова за обављање промета риба; (в)
успостављање ефикасног надзора који обухвата права, дужности и овлашћења
инспектора; (ви) пооштрена казнена политика. («Службени гласник Р. Србије«, бр. 36/09
од 15.5.2009.)
5.16. Закон о потврђивању Амандмана на Анекс Б Кјото протокола уз

Оквирну конвенцију Уједињених нација о промени климе
Ратификацијом овог амандмана на Кјото протокол, Република Србија даје допринос

његовом ступању на снагу, односно приступању Белорусије земљама Анекса Б Кјото
протокола, и утврдјивању њене обавезе квантификованог смањења емисија гасова са
ефектом стаклене баште. Приступање Амандману од стране Републике Србије није
условљено плаћањем годишњег доприноса. («Службени гласник Р. Србије - Међународни
уговори«, бр. 38/09 од 25.5.2009.)
36
5.17. Закон о потврђивању Ротердамске конвенције о поступку давања

сагласности на основу претходног обавештења за одређене опасне хемикалије и
пестициде у међународној трговини.
Основни циљ Ротердамске конвенције је подела одговорности и сарадња у

медјународној трговини одредјеним опасним хемикалијама, а све у циљу правилног
руковања опасним хемикалијама тј. У циљу заштите здравља људи и животне средине
(кроз размену информација о својствима тих хемикалија). Ротердамска конвенција штити
земље које увозе опасне хемикалије. С обзиром на чињеницу да Република Србија
већином увози хемикалије, информације о својствима хемикалија које се, за сваку
хемикалију са списка из ове конвенције, припрема у оквиру њених органа, помоћи ће
нашој земљи да адекватно одлучи о даљем увозу тих хемикалија. («Службени гласник Р.
Србије - Међународни уговори «, бр. 38/09 од 25.5.2009.)
5.18. Закон о потврђивању Конвенције о доступности информација, учешћу

јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне
средине (Архуска конвенција)
Архуска конвенција је међународни уговор у области животне средине који на јасан

начин повезује људска права са процедурама и инструментима савремене политике и
права у области животне средине. Конвенција утврдђје посебне обавезе држава чланица у
погледу три групе питања: доступност информација о животној средини, учешће јавности
у доношењу одлука које се тичу животне средине и права на правну заштиту у области
животне средине (три стуба Архуске конвенције). Архуске конвенцијом се дефинише
учешће јавности нарочито у следећим случајевима: (I) у доношењу одлука о томе да ли да
се одобри намерно испуштање генетички модификованих организама у животну средину;
(II) у изради планова, програма и политика у вези са животном средином; (III) у току
припреме извршних прописа и / или опште примењивих правно обавезујућих
нормативних инструмената.
Потврђивање Архуске конвенције и доследна примена њених одредаба у директној су

вези са процесом приближавања Републике Србије Европској унији и показује спремност
Србије на поштовање вредности које су дефинисане као циљ и основа овог и других
37
медјународних уговора. При том треба имати у виду чињеницу да је до сада Архуску
конвенцију ратификовала 41 држава региона медју којима су, осим Босне и Херцеговине,
све државе суседи Републике Србије. («Службени гласник Р. Србије - Медјународни
уговори«, бр. 38/09 од 25.5.2009.)
Србија нема довољно финансијских средстава тако да је питање колко ће сви ови
закони у стварности бити примељени. Србија је 2008. године одвојила свега две милијарде
динара за ове намене, а у 2009, 2010,2011 и 2013 години издвојена средства буџетом су
мањег обима у односу на 2008. годину.
6. Имплементација прописа из области индустријске екологије у АД

„Железнице Србије“
Модерним железнички саобраћај у свету је реалност код нас још увек идеја.
Железнички саобраћај ће у будућности бити на првом месту испред осталих видова
превоза пре свега имајући у виду чињеницу да резерве фосилних горива нестају. Модеран
железнички саобраћај је веома важан у превозу сировинских ресурса и роба у циљу
повезивања сировинске базе са производним и потрошним центрима, већ и превоз
путника у пословне и приватне сврхе. Све саобраћајне гране су потенцијални загађивачи
животне средине. Технологија одвијања саобраћаја подразумева стварање и превоз отпада
свих врста, између осталог и опасног, што се негативноодражава на животну средину и
погоршавање услова живота и рада популације.
АД "Железнице Србије" у погледу заштите животне средине усвојила правилнике и

друге акте, са посебним освртом на План управљања отпадом АД Железнице Србије, а у
складу са Законом о управљању отпадом (Сл. гласник РС бр. 36/09), другим законским и
подзаконским актима, као и законодавством Европске уније у области управљања
отпадом.
6.1. Значај „Железнице Србије“ у међународном железничком саобраћају
На трећој паневропској конференцији о саобраћају у Хелсинкију, јуна 1997 године

донешена је одлука о формирању Коридора X. Сви коридори (осим Дунавског)
38
дефинисани су као сувоземни коридори за железнички и друмски саобраћај. Најзначајнији

правац за међународни саобраћај представља тзв. Коридор X, саставни део 10 пан-
европских коридора који су дефинисани као правци за које су неопходне велике
инвестиције у Централној и Источној Европи.
Стратегијски циљеви коридора X са паневропског аспекта дефинисани су као

политички, економски и еколошки. Еколошки циљеви су следећи:
• контрола и смањење загађења животне средине,
• имплементација стандарда заштите животне средине у железничком и

друмском саобраћају,
• подржавање стратегија ЕУ у области ефикасности енергије и заштите

животне средине,
• укључивање у пројекте повећања ефикасности енергије.
Коридор X пролази преко читаве територије Србије од севера ка југу: улази у Србију
из Мађарске, на северу, из Хрватске на северо-западу и преко ова два огранка пролази
кроз највеће градове у северној Србији, као што су Шид и Суботица, а пре свега кроз Нови
Сад. Ова два огранка се спајају близу Београда и коридор се наставља пругом Београд -
Ниш; после Ниша, почињу два нова огранка, један према Бугарској и други према
Македонији. Поред Коридора X, железничка мрежа Србије представља значајну
међународну везу са Црном Гором и Румунијом. На слици. приказан је положај Србије у
мрежи европских коридора.
У Србији, већ дуги низ година, положај железничког саобраћаја у односу на друге
видове саобраћаја, веома је неповољан. Основни разлог за опадање у превозу путника је
пре свега због лошег управљања, ниског квалитета превоза као последица недовољног
одржавања инфраструктурних капацитета као и недостатком и неодржавањем возних
средстава, пре свега вучних. Железница у превозу путника учествује са 16% а у превозу
роба учествује са свега 23%.
39
Као последица недовољних финансијских средстава за одржавање возних и осталих

капацитета јесте недовољан број исправних возила у саобраћају и редуковани ред вожње.
Последњих година уочљив је пад у броју превезених путника. Разлози су у смањењу броја
планираних возова због недостатка исправних возних средстава; редукција већ
планираних возова због стања инфраструктуре (смањење брзина). Планира се повећање
броја превезених путника и повећење теретног саобраћаја, набавком нових и
модернизацијом постојећих возних средстава.
Мрежа железничких пруга Републике Србије стара је више од једног века, а преко 55%
свих пруга изграђено је у деветнаестог веку. Железничку инфраструктуру чине:
 Железничке пруге и објекти на железничким пругама;
 Електроенергетска и стабилна постројења електричне вуче са припадајућим

објектима;
 Сигнално сигурносна постројења са припадајућим постројењима;
 Телекомуникациона и информатичка постројења у железничком саобраћају са

припадајућим објектима;
 Земљиште у пружном и заштитном појасу, зграде железничких станица, депои и

остали објекти на железничким станицама који су у функцији железничког
саобраћаја.
40
Слика 5. Железнички Паневропски коридор X кроз Србији
41
6.2. Управљање отпадом у АД „Железнице Србије“
План успостављања система управљања отпадом у АД "Железнице Србије" обухвата:

идентификацију и категоризацију врста отпада; процену количине и морфолошког састава
отпада; поступке управљања отпадом, укључујући сакупљање, руковање на месту
настанка, складиштење и транспорт; процену расположивих могућности за привремено
одлагање идентификованих токова отпада, процену трошкова система, чување
документације. Анализа отпада представља интегрални део управљања отпадом, има за
циљ да идентификује просторну дистрибуцију, врсту и количину отпада насталог у оквиру
АД "Железнице Србије".
Као полазна основа у процесу планирања управљања отпадом у АД "Железнице

Србије "који сачињава више различитих секција и организационих јединица, јавља се
потреба за формирањем поуздане базе података о врстама и изворима отпада, постојећим
количинама отпада, постојећем начину управљања, односно начину сакупљања,
разврставања, третмана и коначног одлагања.
У циљу формирања јединствене базе података о отпаду Упитник за план управљања

отпадом прослеђен је шефовима секција и организационих јединица АД "Железнице
Србије" на попуњавање. Упитник је формиран у складу са одредбама Правилника о
методологији за израду интегралног катастра загађивача, (Сл.гласник РС, бр. 94/07). База
података о врстама, количини и саставу отпада који се налази у поседу АД "Железнице
Србије" је формирана на основу података Сектора за набавке, Сектора за стратегију и
развој и података из попуњених Упитника плана управљања отпадом, на нивоу предузећа
и организационих јединица тј.чворова и процењених количина отпада.
6.2.1. Врсте отпада
Врсте отпада у смислу Закона о управљању отпадом су:
• Комунални отпад (кућни отпад) - чини отпад из домаћинстава који настаје у

стамбеним зградама, службеним просторијама, продавницама итд. и отпад са
јавних површина (делом органски стабилне материје "зелени отпад ", отпаци биља,
кутије од цигарета и сл., а делом органски нестабилне материје отпад од хране,
42
животињски остаци). Овај отпад највећим делом представља отпад од прераде и

конзумирања хране, тј. остатке животињског и биљног порекла. Најважнија
карактеристика овог отпада је да лако трули и да се брзо разграђује, нарочито лети,
при високим температурама ваздуха. Настајање и ширење непријатних мириса је
пратећи процес труљења отпада. Остали кућни отпад садржи Запаљиве (картон,
папир, пластика, текстил, гума, кожа, намештај) и несагорљиве компоненте (стакло,
конзерве, бела техника и сл.).
• Комерцијални отпад - јесте отпад који настаје у предузећима, установама и другим

институцијама које се у целини или делимично баве трговином, услугама,
канцеларијским пословима, спортом, рекреацијом или забавом, осим отпада из
домаћинстава и индустријског отпада.
• Индустријски отпад настаје у производним процесима и састоји се од разноврсних

стабилних и нестабилних елемената органског и неорганског порекла. Поједини
индустријски отпади, који настају у процесу производње, могу се поново
користити у истом или неком другом технолошком процесу као секундарне
сировине, уколико задовољавају одређене техничке нормативе неопходне за
њихову примену. Штетни и опасни отпади не могу се одлагати заједно са
комуналним отпадом, већ захтевају специјалне третмане, који се најчешће обављају
у оквиру индустрије.
У зависности од физичко-хемијских, хемијских и биолошких особина тј. утицаја на

здравље људи и животну средину отпад може бити: инертни, неопасан и опасан. Опасан
отпад јесте отпад који по свом пореклу, саставу или концентрацији опасних материја
може проузроковати опасност по животну средину и здравље људи и има најмање једну
од опасних карактеристика утврђених посебним прописима, укључујући и амбалажу у
коју је опасан отпад био или јесте упакован. Опасан отпад се класификује према пореклу,
карактеристикама и саставу које га чине опасним.
На основу анализе података из достављених Упитника може се закључити да

приликом превоза путника и робе, а који је у надлежности Секција за саобраћајне послове,
43
Секција за превоз робе и Секција за превоз путника, долази до стварања комуналног

отпада.
Сектор за електротехничка постројења (ЕТП) бави се одржавањем електротехничких

постројења и уређаја. То су сигнално-сигурносна постројења, телекомуникациона
постројења, енергетска постројења и стабилна постројења електричне вуче. Поред тога,
постоје и службе за одржавање шинских и друмских возила, деонице за одржавање
грађевинских објеката, радионице и лабораторије за поправку и сервисирање сигнално-
сигурносних, телекомуникационих и нергетских уређаја. Одржавање постројења се
обавља преко самосталних организационих целина које се називају секције, које покривају
целу територију Србије: Секција за ЕТП Београд, Секција за ЕТП Ниш, Секција за ЕТП
Нови Сад, Секција за ЕТП Краљево и Секција за ЕТП Косово Поље. Делатност Секција за
електротехничке послове праћена је настајањем следећег отпада: папира, метала, стакла,
гуме, пластике, отпадних уља (трафо и изолациона уља, моторна уља), електронског и
електротехничког отпада и старих акумулатора.
У току редовног одржаважа пруга (делатност Секција ЗОП и Секција за механизовано

одржавање железничких пруга) настаје отпад кога чине: отпадни дрвени и бетонски
прагови, шине, колосечни материјал, туцаник, отпадна уља, акумулатори, гуме,
замашћени памучњак, пепео настао сагоревањем угља у отларницама радних возова и
комунални отпад.
Делатност Секција за вучу и одржавање возних средстава праћена је настајањем

следећих врста отпада: отпадних уља (трафо и изолациона уља, моторна уља), отпада од
гвожђа и других метала, акумулатора, замашћених крпа, електричног и електронског
отпада.
Настајање отпада последица је активности приликом којих материјална средства

долазе у такво стање да су искључена из употребе, те се сакупљају ради одлагања. У
организационим облицима АД "Железнице Србије" генеришу се следеће врсте отпада:
44
o комунални отпад,
o секундарне сировине,
o отпад који има својства опасних материја (опасан отпад).
У складу са европским каталогом отпада (ЕWС) Директива 2000/532 / ЕK и

Правилником о условима и начину разврставања, паковања и чувања секундарних
сировина (Сл. гласник РС, бр 55/01) извршена је категоризација отпада тј. разврставање
отпада према пореклу. Категоризација отпада који настаје у оквиру АД "Железнице
Србије" према Каталогу отпада је дата у табели 1..
Табела 1. Категоризација отпада у АД "Железнице Србије" према Каталогу отпада

Карактер Категоризација према европском Индексни Назив отпада
отпада каталогу отпада (ЕВЦ) Директива број из
2000/532 / ЕЦ и Правилником о Каталога
категоријама, испитивању и отпада
класификацији отпада ("Сл. Гласник РС"
бр. 56/10)
Опасни Метална амбалажа 15 01 04 Буре лимено старо
Опасни Изолациони материјали који садрже азбест 17 06 01 Азбест стари
Неопасни Бетон 17 01 01 Бетон стари ломљен
Праг бетонски - стари
Праг бетонски поломљени
Неопасни Стакло 17 02 02 Стакло - отпаци
Неопасни Мешани отпад ог грађења и рушења 17 09 04 Туцаник стари
другачији од оних наведених у
17 09 01 и 17 09 02 и 17 09 03
Неопасни Ферозни метал 16 01 17 Алат стари од гвожђа
Бандаж - стари
Моноблок - стари
Лим челични - стари до 3 mm
Челик - гвожђе од кола и
локомотива
Делови од кола и локомотива -
IV класа
Челик - гвожђе старо - отпаци од
3 - 6 mm
Челик - гвожђе старо - отпаци од
6 - 10 mm
Челик - гвожђе старо - отпаци
преко 10 mm
Челик - гвожђе стара жица
Челик - стари гибњеви
Осовине и слогови - стари од
кола и локомотива
45
Одбојник чаурасти - стари

Неопасни Гвожђе и челик 17 04 05 Шине - старе
Шина од пробног вара
Шине кратице придобијене
варењем шина
Скретнички делови - стари
разни
Колосеци прибор - стари - разни
Гвожђе мостовско - старо
Опасни Батерије од никл-кадмијума 16 06 02 Акумулатор челични - стари
Оловне батерије 16 06 01 Акумулатор оловни - стари
Неопасни Ферозни метал 16 01 17 Кочионе папуче - старе
Гус - стари
Палета бокс метални - стари
Неопасни Алуминијум 17 04 02 Алуминијум - стари отпаци
Алуминијум - лим отпаци
Алуминијум - стари мотке п.п
браника
Алуминијум уже - старо
Неопасни Бакар, бронза, месинг 17 04 01 Бакар - стари отпаци

Бакар - жица без изолације -
Неопасни Калај 17 04 06 стари
Бакар - жица са изолацијом -
стари
Бакарни лим - отпаци
Бронза - стара отпаци
Силицијум - бронза /жица/
Силицијум - бронза /отпаци/
Месинг - стари отпаци
Месинг струготина - шпон
Месинг лим отпаци
Бела ковина 80% - стара
Бела ковина струготина - шпон
Неопасни Цинк 17 04 04 Цинкани лим отпаци
Цинк 17 04 04 Поцинковане цеви отпаци
Метали 20 01 40 Каблови - стари
Неопасни Олово 17 04 03 Олово - старо
Неопасни Дрво 17 02 01 Даске од старих вагона
Отпаци од тврдог дрвета -
Опасни Абсорбенти, материјали за филтере 15 02 02 ЈМР:33
(укључујући филтере за уља који нису Отпаци од тврдог дрвета -
другачије специфицирани), крпе за брисање, ЈМР:42
заштитна одећа, који су контаминирани Отпаци од меког дрвета - ЈМР:33
опасним супстанцама Отпаци од меког дрвета - ЈМР:42
Грађа скретничка - стара
Грађа мостовска - стара
Праг храстов - стари
46
Праг буков - стари

Праг буков - стари дужине 2,5 m
Праг буков - стари дужине 2,6 m
Крпе - старе вунене
Крпе - старе памучне
Неопасни Текстил 20 01 11
Кожа - стара
Неопасни Пластика 16 01 19 Пластика отпаци
Неопасни Потрошене гуме 16 01 03 Гума - стара
Неопасни Папир и картон 20 01 01 Хартија - стара
Опасни Отпадна моторна уља, уља за мењаче и 13 02 Уље моторно - старо
подмазивање
Опасни Отпадна уља за изолацију и пренос топлоте 13 03 Трафо уље старо
Опасни Флурорисцентне цеви и други отпад који 20 01 21 Еелектрични отпад
садржи живу
Опасни Одбачена електрична и електронска опрема 20 01 35 Електрични и електронски отпад
другачија од оне наведене у 20 01 21 и 20 01
23 која садржи опасне компоненте
Извор: АД „Железнице Србије“
Организациони облици АД "Железнице Србије" су дужне да са отпадом поступају на

начин прописан Законом о управљању отпадом "Сл. Гласник РС", бр.36 / 09 и 88/10. Осим
у организационим облицима АД "Железнице Србије", отпад стварају извођачи радова,
закупци и корисници железничког земљишта. Уколико су извођачи радова, закупци и
корисници железничког земљишта потенцијални генератори отпада, њихове обавезе у
поступању са отпадним материјалом се регулишу посебним чланом Уговора и законском
регулативом из области управљања отпадом.
Извођачи радова који при одржавању инфраструктуре и возних средстава АД
"Железнице Србије" стварају отпад, дужни су да настали отпад разврстају, пакују,
обележе, транспортују и складиште у привремена складишта власника отпада тј. АД
"Железнице Србије".
6.2.2. Сакупљање, разврставање и обележавање отпада на месту настанка
Разврставање отпада према пореклу и карактеру у одговарајуће токове отпада (уз

употребу посуда и контејнера у зависности од врсте отпада) треба вршити одмах по
његовом настанку (табела 2.). Ефикасно раздвајање отпада на месту настајања је веома
значајно јер штити здравље запослених, повећава безбедност при руковању, минимизира
негативне утицаје на животну средину, смањује трошкове и подстиче рециклажу. Настали
47
отпад прати доцумент о разврставању отпада, који је у складу са Правилником о условима

и начину разврставања, паковања и чувања секундарних сировина (Сл. гласник РС, бр
55/01).
Табела 2. Разврставање отпада који настаје у оквиру АД „Железнице Србије“

Категорија отпада Врста отпада Назив отпада
Буре лимено старо
Алат стари од гвожђа
Бандаж - стари
Моноблок - стари
Лим челични - стари до 3 мм
Челик - гвожђе од кола и локомотива
Делови од кола и локомотива - ИВ класа
Челик - гвожђе старо - отпаци од 3 - 6 мм
Челик - гвожђе старо - отпаци 6-10 мм
Челик - гвожђе старо - отпаци преко 10 мм
Челик - гвожђе стара жица
Челик - стари гибњеви

Осовине и слогови - стари од кола и
локомотива
Одбојник чаурасти - стари
Шине – старе
Шина од пробног вара
Шине кратице придобијене варењем шина
Скретнички делови - стари разни
Колосеци прибор - стари - разни
Кочионе папуче - старе
Гус - стари
КУЋНИ, КОМЕРЦИЈАЛНИ И Алуминијум - стари отпаци

НЕОПАСАН ИНДУСТРИЈСКИ
МЕТАЛИ Алуминијум - лим отпаци
ОТПАД
Алуминијум - стари мотке п.п браника
Алуминијум уже - старо
48
Бакар - стари отпаци
Бакар - жица без изолације - стари
Бакар - жица са изолацијом - стари
Бакарни лим - отпаци
Бронза - стара отпаци
Силицијум - бронза / жица /
Силицијум - бронза / отпаци /
Месинг -стари отпаци
Месинг струготина - спона
Месинг лим отпаци
Палета бокс метални - стари
Бела ковина 80% - стара
Бела ковина струготина - спона
Олово - старо
Цинкани лим отпаци
Поцинковане цеви отпаци
Гвожђе мостовском - старо
Крпе - старе вунене

ТЕКСТИЛ
Крпе - старе памучне
КОЖА Кожа - стара
ХАРТИЈА Хартија - стара
СТАКЛО Стакло-отпаци
Графит стари
ОСТАЛО
Графитне четкице - старе
Даске од старих вагона
Отпаци од тврдог дрвета - ЈМР: 33
Отпаци од тврдог дрвета - ЈМР: 42

ДРВО
Отпаци од меког дрвета - ЈМР: 33
Отпаци од меког дрвета - ЈМР: 42
Грађа скретничка - стара
49
Грађа мостовска - стара
Праг храстов - стари
Праг буков - стари
Праг буков - стари дужине 2,5 м
Праг буков - стари дужине 2,6 м
Бетон стари ломљен
БЕТОН Праг бетонски - стари
Праг бетонски поломљени
КАМЕНИ АГРЕГАТ Туцаник стари
КОРИШЋЕНИ Челични - стари

АКУМУЛАТОР
АКУМУЛАТОРИ И БАТЕРИЈЕ Оловни - стари
ОТПАДНА УЉА Уље моторно - старо

ОТПАДНА УЉА ТРАФО И
ИЗОЛАЦИОНА Трафо и изолациона уља
УЉА
Рачунар
Модем
Штампач
Скенер
Фотокопир апарат
Телепринтер
ЕЛЕКТРОНСКА ОПРЕМА
ЕЛЕКТРОНСКИ И Фотоапарат
ЕЛЕКТРИЧНИ ОТПАД
Калкулатор
Терминал
УПС
Телевизор
Разводни орман (свич)
ОПАСАН ОТПАД АЗБЕСТ Азбест стари

Извор: АД „Железнице Србије“
50
Настали отпад се раздваја, идентификује и сакупља на месту настајања у паковање

прилагођено његовим својствима (токсичан, запаљив и др), количини, начину
привременог одлагања, транспорта и коначног третмана. На свим местима настанка
опасног отпада спроводи се примарна селекција. Она подразумева раздвајање у посебне
контејнере или наменску амбалажу и обележавање.
Раздвајање може значајно смањити количину отпада која захтева специјализовани
третман. Мешање опасног и неопасног отпада није дозвољено. Поредани отпад може да
садржи највише 5% нечистоћа.
Опасни отпаци се на месту настанка класификују у зависности од агрегатног стања у
којем се налазе, физичких особина, хемијског састава, међусобне компатибилности и
начина даље обраде. Управљање отпадним уљима која настају у различитим
организационим јединицама ЈП "Железнице Србије" је скуп мера које обухватају
прикупљање уља на самом месту настанка, разврставање и превоз до платоа магацина, где
се врши привремено складиштење до његове предаје овашћеном сакупљачу или
овлашћеном оператеру (правно лице или предузетник који има дозволу за овављање
делатности сакупљања, привременог складиштења, транспорта и / или третмана отпадних
уља).
Приликом управљања отпадним уљима забрањено је:
 испуштање или просипање отпадних уља у или на земљиште, површинске и
подземне воде и у канализацију;
 неконтролисано одлагање отпадних уља и испуштање остатака (зауљени
муљ ...);
 мешање отпадних уља различитих категорија, мешање са другим отпадом,
као и мешање са отпадом који садржи ПЦБ / ПЦТ. Дозвољено је мешање
само уља прве и друге категорије.
 свака врста прераде отпадних уља која загађује ваздух у концентрацијама
изнад прописаних вредности.
 сакупљање отпадних уља у посуде које нису погодне за њихово сакупљање
и / или нису обележене на прописан начин.
За сакупљање отпадних уља морају се користити металне затворене посуде запремине
не мање од 200 литара које носе ознаку индексног броја отпадног уља у складу са
51
Каталогом отпада АД Железнице Србије. Забрањено је мешање мешање отпадних уља

различитих категорија, мешање са другим отпадом. Дозвољено је мешање само уља прве и
друге категорије.
Паковање секундарних сировина врши се посебно према категорији на начин утврђен
прописаним стандардима. Паковање се мора извести тако да запремина и тежина
паковања буде ограничена до минималне адекватне количине, а да се истовремено
обезбеди неопходан ниво безбедности за прихватање паковане секундарне сировине од
стране корисника. Материјали који се користе за паковање секундарних сировина морају
бити произведени и дузајнирани на начин да се омогући минималан негативан утицај на
животну средину приликом њиховог даљег третмана и одлагања. Садржај опасних
материја у материјалу за паковање мора бити сведен на минимум. Спаковане секундарне
сировине обележавају се стављањем натписа који садржи: назив и седиште или
регистровани знак генератор отпада, назив и ознаку секундарне сировине према усвојеној
номенклатури, садржај нечистоћа, количину, контрлни број, датум отпреме и потпис
одговорног лица.
Да би одвојено сакупљање отпада било могуће, запослено особље треба да буду
обучени за раздвајање отпада који настаје у различитим организационим јединицама АД
Железнице Србије.
6.2.3. Начин складиштења отпада
Складиштење отпада мора се спроводити на начин којим се не доводи у опасност

здравље људи и животна средина.
 Кућни, комерцијални и неопасан индустријски отпад (секундарне сировине)
Кућни, комерцијални и неопасан индустријски отпад се складишти у објекту који је
намењен за његово привремено складиштење. Привремено складиште је од бетонске
равне подлоге или насут и утабан чврстим материјалом, ограђено је чврстом металном
оградом висине преко 2 м.
Привремено складиште мора бити обезбеђено прилазним саобраћајницама (друмским
и железничким) погодно за манипулацију са отпадом (утовар / истовар). Прилази
привременом складишту треба да су слободни и проходни. Приступ складишту је
ограничен искључиво за радно особље и овлашћена лица. Простор привременог
52
складишта мора бити закључан и под контролом је физичког обезбеђења, а кључеви се

налазе код главног магационера.
 Коришћени акумулатори и батерије
Акумулатори који се прискладиште у организационим јединицама ЈП Железнице
Србије, су оловни и челични. Складиште се у посебним просторијама или у наменским
контејнерима (слика 6.), пошто су им електролити различитих карактера (електролит
оловног акумулатора је сумпорна киселина, електролит челичног акумулатора је калијум
хидроксид). Складишна просторија мора бити; ограђена, надкривана и са бетонском
подлогом која јепремазана полиестерком заштитом. Због испарења из акумулатора
складишни простор мора имати прописну вентилацију (произвођач акумулатора
дефинише количину испарења која се емитује из акумулатора, на основу чега се
дефинише број измена ваздуха).
Свака складишна просторија мора имати пријемни шахт у којем ће се неутралисати
евентуално проливен електролит пре испуста у реципијент. Акумулатори се складиште на
под односно полице (дрвене полице, антикорозивнозаштићена конструкција).
Слика 6. Складиштење отпадних акумулатора у посебним контејнерима
 Отпадна уља
Управљање отпадним уљима је прописано Законом о управљању отпадом (Сл.гласник

РС, бр.36/09) и Уредбом о управљању отпадним уљима (Сл.гласник РС, бр.60/08).
53
Отпадно мазивно уље је свако минерално или синтетичко мазиво, индустријско,

изолацијско (уље које се употребљава у електроенергетским постројењима) и/или
термичко уље (уље које се употребљава у постројењима за грејање или хлађење) које више
није за употребу којој је првобитно било намењено, посебно употребљена моторна уља,
машинска уља, уља из мењачких кутија, минерална и синтетичка мазивна уља, уља за
пренос топлоте, уља за турбине и хидрауличка уља, осим уља која се додају бензинима
код двотактних мотора са унутрашњим сагоревањем.
У оквиру организационих јединица АД "Железнице Србије" у којима настаје 500 и
више литара отпадних уља годишње, мора се обезбеди место за предају отпадних уља-
трансфер станицу. Трансфер станица мора бити опремљено тако, да се при предаји и
преузимању отпадних уља не проузрокује загађење животне средине. У предметној
трансфер станици прукупљаће се отпадна уља из других организационих јединица АД
"Железнице Србије" у којима настаје мање од 500 литара отпадних уља годишње.
Шефови организационих јединица АД "Железнице Србије" чијом делатношћу настају
отпадна уља воде евиденцију о насталим количинама, саставу, пореклу и предаји
отпадних уља попуњавањем Упитника о настанку отпадних уља. На сваких 200 тона
привремено складиштених отпадних уља у трансфер станици контактира се акредитована
лабораторија за карактеризацију отпада ради узимања узорака отпадног уља. Након
добијања Уверења о карактеру отпада, а затим и Решења о категорији отпада израђује се
документ о разврставањуотпада и приступа се отуђењу отпада. При отуђењу отпада
обавезно се попуњава документ о кретању отпада. Власништво над отпадом престаје када
следећи власник преузме отпад и прими документ о кретању отпада.
Отпадна уља у складишту, односно трансфер станици, морају се складиштити у складу
са прописима којима се уређује поступање са отпадним материјама и процена утицаја на
животну средину. У трансфер станици није дозвољен третман отпадних уља.
Привремено складиште мора да има:
1) танкване са секундарном заштитом од исцуривање;
2) стабилну подлогу отпорну на агресивне материје и непропусну за уље и воду са
опремом за сакупљање просутих течности и средствима за одмашћивање;
54
3) систем за потпуни контролисани прихват зауљене атмосферске воде са свих

површина, њихов предтретман у сепаратору масти и уља пре упуштања у
реципијент и редовно пражњење и одржавање сепаратора;
4) систем за заштиту од пожара у складу са посебним прописима;
Место за складиштење отпадних уља мора да поседује; ограду, надстрешницу и
бетонску подлогу ради одвођења зауљених вода (од прања пода, хлађења бурића) до
сепаратора уља (бетонски шахт са преградом) пре испуштања у реципијент (слика 7.).
Отпадна уља се сакупљају у металним бурићима односно челичним резервоарима и
морају бити непропусни, затворени (са ознаком индексног броја и категорије отпадног
уља). Празни метални бурићи се постављају у хоризонталном положају на металним
палетама (по два бурета у више етажа). Пуни метални бурићи се постављају у
вертикалном положају на дрвеним палетама (по четири бурета у више етажа). Челични
резервоари поседују вентилациони отвор и опрему за претакање уља. Пуни метални
бурићи и челични резервоари се по потреби хладе водом. На складишном месту
коришћена уља се разврставају по категоријама, са називима; моторно, машинско и трафо
уље.
Слика 7. Начин складиштења металних бурића са оградом и настречницом
55
Слика 8. Неправилности код складиштења, запушен сливник излив непречишћене воде
Трафо уља се не мешају (нити међусобно нити са осталим уљима), пошто трафо уља
старијег датума поседују опасне материје ПЦБ / ПЦТ (полихлорованим бифенилима /
полихлорованим терфенилима), док трафо уља новијег датума не садрже исте опасне
материје. Трафо уља која не садрже опасне материје, могу се третирати (регенерацијом, а
у последње време хемијском обрадом-рерафинацијом) у предузећима која производе
трансформаторе, односно поседују већи број трансформатора, чиме се продужује радни
век уља 15-20 година, смањује количина отпадног уља и избегава аерозагађење услед
штетне емисије гасова који настају сагоревањем отпадних уља.
 Електронски и електрични отпад
Доношењем Стратегије управљања отпадом, Закона о заштити животне средине и

других подзаконских аката, одлагање и сакупљање електронског, рачунарског и
електричног отпада је законска обавеза. Овај отпад спада у врсту опасног отпада пошто
поједине компоненте имају канцерогена својства (тонер прах-ситне честице које изазивају
синдром '' цементних плућа '').
Привремено складиштење електронског и електричног отпада се врши у наткривеном

ограђеном простору, као пример. на слици 9. приказано је складиште електромског и
електричног отпада у Нишу, који се предаје овлашћеном предузећу које врши преузимање
и одвожење истог.
56
Слика 9. Складиштење електронског отпада „Ледена Стена“ Ниш
Електронски отпад се се може складиштити и у посебним контејнерима за те намене

(слика 10.) али не сме се одлагати у контејнере заједно са комуналним отпадом. Многе
компоненте овог отпада су секундарне сировине (крертриџ, пластика, метал, итд.), чиме се
у великој мери смањује количина електронског отпада у животној средини.
Слика 10. Контејнер за сакуплљање електронског и електричног отпада
57
6.2.4. Усклађеност са домаћим и прописима ЕУ
Правилник о управљању отпадом у АД „Железнице Србије“ је усвојен у складу са

домаћим законодавством, правилницима, уредбама и другим актима које смо навели у
поглављу 5, и законодавством ЕУ а пре свега:
- Директивом Савета 75/442 / о отпаду ЕЕЦ (Оквирна директива);
- Директивом Савета 99/31 / ЕЦ о депонијама отпада;
- Директивом Савета 94/62 / ЕЦ о амбалажи и амбалажном отпаду;
- Директивом 84/631 / ЕЕЦ о надзору и контроли прекограничног кретања опасног

отпада у ЕУ;
- Директивом 96/61 / ЕЕЦ о интегралној превенцији и контроли загађења;
- Директивом 97/11 / ЕЦ којом се мења и допуњује Директива 87/337 / о ЕЕЦ

процени утицаја одређених јавних и приватних пројеката на животну средину;
- Директивом 2001/42 / ЕЦ о процени утицаја одређених планова и програма на

- Директивом Савета 91/157 / ЕЕЦ о батеријама и акумулаторима који садрже опасне

супстанце;
- Директивом Савета 75/439 / ЕЕЦ о одлагању отпадних уља;
- Директивом Савета 2000/53 / ЕЦ о истрошеним возилима;
- Директивом 2002/96 о отпаду од електричне и електронске опреме;
- Директива 96/59 / ЕЦ о одлагању ПЦБ / ПЦТ;
- Директивом Савета 2000/76 / ЕС о спаљивању отпада;
58
- Директивом 89/369 / ЕЕС о редукцији загађења из нових градских постројења за

спаљивање отпада и 89/429 / ЕЕС о редукцији загађења из постојећих градских
постројења за спаљивање отпада;
- Директива Савета 91/689 / ЕЕС о опасном отпаду.
7. Закључљaк
Може се закључити да је заштита животне средине без сумње једна од најважнијих

области којом се бави ЕУ и да је сарадња и прикључење са овом организацијом тешко
замисливо без еколошког аспекта, укључујући и ту наравно, многобројна питања која се
постављају у вези са правним регулисањем заштите животне средине на међународном и
домећем плану.
Индустријски Екологија као нова научно мултидисциплинарна област има задатак

стварања индустријског екосистема, у циљу одрживости живота на Земљи , као и
максималну продуктивност у производњи са минималним утрошком материјала и
енергије, као и минималну производњу отпада и загађивача.
Постизање крајњег циља је прилично тешко, посебно у окружењу у којем наша

индустрија ради. Међутим, користећи методе "корак по корак", може много да се уради
на регионалном и локалном нивоу, који ће на крају имати глобални ефекат. Ови кораци
код нас могу бити следећи правци развоја:
 Развој нових - зелених технологија (без или са смањеним штетним отпадом).
 Развој метода и поступака за уништавање штетног отпада.
 Развој процеса и поступака за рециклажу отпада како би се отворио пут до

јефтиних сировина и енергената и смањило загадјење околине.
 Развој метода и поступака за сакупљање и сортирање отпада.
 Развој технологија за производњу зелених горива од биомасе издвојене из

отпада.
59
 Решавање проблема отпадних вода.
 Решавање урбанистичких и других сличних проблема градова и регија који су

везани за отпадне материлала из индустрије и из домаћинстава (депоније и сл).
Република Србија је све ближа ЕУ, тако да ће морати законодавство Европске уније из
области индустријске екологије у целости да примени у национално законодавство. До
сада је усвојен велики број закона и подзаконских прописа, међутим мораће још много
тога да се уради да би се прописи ЕУ у потпуности пренели у национално законодавство.
Планира се и предузимање практичних мера ради примене усвојених прописа, што
укључује и израду базе података о Севесо II постројењима, националног плана,
општинских планова поступања и плана поступања у случају удеса (акцидената) са
прекограничним ефектима. Посебно компликованим се сматра примена Закона о
интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине због чега је неопходно
предузети потребне мере ради обезбеђивања услова за поштовање прописаних норми или
њихово прилагођавање реалним могућностима привреде и друштва.
Републици србији ће бити потребно да затражи известан прелазни период да би

испунила услове ЕУ у области животне средине, углавном у подручјима где се очекује да
ће задовољавање услова изискивати доста времена и новца.
8. Литература
- Закон о заштити животне средине и остали закони из области заштите животне

средине
- http://www.ehting.co.rs/pdf/direktive_eu_u_oblasti_voda_petkovic.pdf
- http://www.emins.org/sr/publikacije/knjige/11-vodic-kroz-eu-politike-zivotna-sredina.pdf
- http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0025-8555/2011/0025-85551104567B.pdf
- Industrial Ecology in Policy Making: What is Achievable and what is not?

ftp://ftp.zew.de/pub/zew-docs/dp/dp10067.pdf
60
- Industrialemissions
http://europa.eu/legislation_summaries/environment/soil_protection/ev0027_en.htm
- http://www.ejolt.org/2012/11/material-flow-analysis/
- http://www.solidworks.com/sustainability/design/2722_ENU_HTML.htm
- Еколошла политика Србије
- План управљања отпадом АД "Железнице Србије"
- Севесо Директива-Управљање ризиком у хемијским комплексима
- Уредба о отпадним уљима
- Правилник о начину и поступку управљања истрошеним батеријама и акумулатора
- Правилник о условима, начину и поступку управљања отпадним уљима
61

Слађана М завршни

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Слађана М завршни

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Регулативе у области ИЕ (Индустријска екологија)

 Оцењивање животног циклуса (Life Cycle Assessment - LCA) и

 Анализа токова материјала (Material Flow Analysis - MFA).

Оцењивање животног циклуса бележи еколошке последице одређеног производа

Слика 1. Оцењивање животног циклуса ЛЦА

Потреба за квалитетним и правовременим информацијама о притисцима на животну

Анализа токова материјала (МФА) омогућава систематско праћење токова и залиха

Слика 2. Анализа токова материјала

o За период од 1970. До 1980 година у законодавству ЕУ био концепт контроле

o За период од 1980. До 1990. године карактеристичан је концепт интеграције

o У периоду од 1990. до 2000. године спроводио се концепт планирања целог

o Од 2000. па до 2010. године појављује се концепт индустријске екологије,

o Од 2010. године земље ЕУ у свом законодавству промовишу коцепт одрживог

2. Индустријска загађења и управљање ризицима

Индустрија и индустријска постојења значајано доприносе загађивању животне

- Емисијама штетних материја у ваздуху и атмосферског загађења и то 83% ка да је

- Са значајним утицајем на остале чиниоце животне средине, земљиште, воду,

Слика 3. Атмосферско загађење из инустријских постројења

Сигурно је да је на развојни пут политике и регулативе ЕУ у области спречавања и

циљем стварања услова за спречавање и смањивање негативних утицаја које индустрија

Слика 4. Севесо аксидент у Италији 1976. Год.

У шестом акционом плану ЕУ на неколико места наглашава место и улогу

области животне средине са индустријским сектором, о смањењу емисија гасова са

Европски парламент је 19. Октобра 2013. Године изгласао договор са Саветом

3. Основни принципи законодавства ЕУ у заштити животне средине

Законодавство ЕУ у области заштите животне средине заснива се на 4 принципа:

 Принцип превентивне акције,

 Принцип да штета у животној средини треба да буде исправљена на

 Сарадња и приступ информацијама.

Уградња принципа у прописе, стратегије и политике и њихова доследна примена

 смањења емисије отровних супстанци (олово, жива) из индустрије,

 смањење употребе пестицида и хемикалија,

 драматичног смањења емисије СО2 а тиме и ацидификације језера и шума,

 процентуална повећања рециклаже отпадних материја и

 побољшања система за пречишћавање отпадних вода и сл..

Законодавство ЕУ из области заштите животне средине развија се у последњих

Уредбе – регулативе имају општу применљивост, обавезујуће су за све државе

Директиве су обавезујуће за земље чланице и обухватају њихове обавезе да одређене

Одлуке – закључци су у потпуности обавезујуће за све који су у њима именовани.

Препоруке и мишљења немају обавезујући карактерре, поруке и мишљења су правно

Резолуција је најчешће одлука коју доноси Европски Савет којом се формулишу

4. Директиве и регулативе ЕУ у области заштите животне средине од

Главни циљ европског законодавства, по питању заштите животне средине од

Осим основних питања заштите животне средине, законодавство ЕУ идентификује

4.1. Регулативе у области заштите ваздуха

Правна тековина ЕУ из области заштите ваздуха регулисана је са прописима који

Неке од најважнијих директива и уредби су:

Директива 2008/50/ЕЦ Европског парламента и Савета од 21. Маја 2008. Године о

- Оквирна директива 96/62/ЕЗ о процени и управљању квалитетом околног ваздуха,

- Директива 2000/69/ЕЗ која се односи на граничне вредности за бензен и угљен

Директива 2004/107/ЕЦ која се односи на арсен, кадмијум, живу, никл и

Директива 2004/42/ЕЦ о ограничавању емисија испарљивих органских једињења које

Уредба 2037/2000/ЕЦ Европског парламента и Већа од 29.06.2000. године о

Уредба 842/2006/ЕЦ од 17.05.2006. године о одређеним флуорованим гасовима са

Одлука 280/2004/ЕЦ, Европског парламента и Савета од 11.02.2004. године о

Уредба 1641/2003/ЕЦ , Европског парламента којом се допуњујњ уредба (ЕЕЦ) бр.

Одлука 97/101/ЕЦ , Савета од 27.01.1997. године о успостављању и размену података

Одлука 2004/224/ЕЦ , Европске комисије из фебруара 2004 године којо се уређује

Одлука 2004/461/ЕЦ , Европске Комисије од 29.04.2004. године којом се прописује

Одлука 2007/509/ЕЦ од 18.07.2007. године о смерницама за мониторинг и извештавање

4.2. Директива 2008/1/ЕЦ Европског парламента и Савета

Директива је усвојена 15. Јануара 2008 и односи се на интегрисано спречавање и

Пре свега ова директива захтева да, индустријска и пољопривредна производња са

Интегрисаним спречавањем и контролом загађења пре свега треба превентивно да се