УДРУЖЕЊЕ ЗА ХЕМИЈСКУ, ГУМАРСКУ ИНДУСТРИЈУ И ИНДУСТРИЈУ НЕМЕТАЛА

ГРУПАЦИЈA ПРОЗВОЂАЧА ПЛАСТИЧНИХ ПРОИЗВОДА

ЦЕНТАР ЗА ЦИРКУЛАРНУ ЕКОНОМИЈУ

НАЦРТ
СТРАТЕГИЈЕ УПРАВЉАЊА ПЛАСТИКОМ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
ДО 2030. ГОДИНЕ У ПАКЕТУ ЦИРКУЛАРНЕ ЕКОНОМИЈЕ

Радни документ

Београд, 31. јул 2019. године

1
2
 1. УВОД
Пластика је функционалан, свеприсутан и важан материјал за привреду Србије и
живот становништва, с применама у амбалажи, грађевинарству, транспорту, електроници,
медицини, роби широке потрошње, пољопривреди и другим областима. Због своје високе
функционалности и релативно ниског трошка, пластика је све присутнија у свакодневном
животу. Посебно због њене све веће употребе у производима кратког животног циклуса,
као што су амбалажа и производи који нису осмишљени за поновну употребу или
економичну рециклажу, производња и начини потрошње везани с пластиком постали су све
више линеарни и недовољно ефикасни.
Садашњим коришћењем пластике и одлагањем пластичног отпада не остварују се
привредне користи које би донео кружнији приступ, па пластика завршава на депонијама
или се одбацује у животну средину. Истовремено се пластика као вредан материјал, који би
се могао вратити у привреду, губи након што је постала отпад. Циркуларни приступ
омогућио би да пластика уместо отпада постане вредна сировина за израду нових
производа.
Стога се проблем сталног пораста стварања пластичног отпада и његовог
испуштања у животну средину мора решити како би се остварио истински циркуларни
животни циклус пластике и смањио утицај на животну средину.
Пластика је глобални проблем, али и глобална могућност 1. Када се размишљање о
циркуларној економији примени на пластику, може се доћи до тога да пластика постане
сопствено решење. Укупан економски раст везан је са ограниченим природним ресурсима.
Ако би пластични производи који постоје били поново искоришћени, након што постану
отпад, сами би постали сировина. Када би законске мере условиле рециклажу или поновну
употребу, уз одрживе иновације и технолошки напредак, потражња изворне пластике
драстично би се смањила. Затварањем круга пластика више не би била класификована као
отпад, већ би постала кључни извор вредности улазећи у ланац вредности.
Европска комисија је још 2015. године донела Акциони план ЕУ за циркуларну
економију. У плану је идентификована пластика као кључни приоритет и неопходност да се
изради стратегија за суочавање са изазовима које пластика представља у целом
вредносном ланцу и узимајући у обзир њен цели животни циклус. Европска стратегија за
пластику у циркуларној економији 2 уз пратећи документ 3 донета је 16. јануара 2018.
године.
Један од највидљивијих и алармантних знакова проблема пластичног отпада јесу
милиони тона који сваке године завршавају у морима и океанима. Република Србија нема
излаз на море, али је проблем морског отпада прекограничне природе, јер отпад стиже
водотоковима, и признат је од стране ЕУ и Уједињених нација као глобални проблем.
У Републици Србији постоји опредељење за стратешку транзицију ка циркуларној
економији као шансе за развој Србије, имајући у виду све предности и изазове који стоје
пред Републиком Србијом у остварењу тог циља.

1 Извор: Светски економски форум, Давос, 2019, https://www.weforum.org/agenda/2019/01/plastic-might-just-be-

the-solution-to-its-own-problem/
2 A European Strategy for Plastics in a Circular Economy („Европска стратегија за пластику у циркуларној

економији“) {SWD(2018) 16 final}, 2018, https://eur-lex.europa.eu/resource.html?uri=cellar:2df5d1d2-fac7-11e7-

b8f5-01aa75ed71a1.0001.02/DOC_1&format=PDF
3 Commission Staff Working Document, Accompanying the document, Communication from the Commission to the

European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions
– A European Strategy for Plastics in a Circular Economy („Пратећи документ – Европска стратегија за пластику
у циркуларној економији“) {COM(2018) 28 final}, https://eur-lex.europa.eu/legal-
content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:52018SC0016&from=EN
3
 Циркуларна економија 4 је антитеза досадашњем линеарном моделу привреде који
подразумева неконтролисану експлоатацију природних ресурса и проток материјала од
фабрике преко корисника до депоније. Циркуларна економија мења пословне моделе,
навике и начин размишљања, како произвођача тако и потрошача, јер се новим еко-
дизајном производа продужава његов животни век кроз оправку, преправку и рециклажу.
Национална стратегија одрживог развоја за Републику Србију усвојена је 2008.
године и обухватила је период до 2017. године и престала је да се примењује истеком
времена за које је усвојена.
Стратешки плански документи везани са управљањем пластиком у циркуларној
економији не постоје у Републици Србији.
Стратегија управљања пластиком у Републици Србији до 2030. године у пакету
циркуларне економије (у даљем тексту: Стратегија) јесте основни документ који обезбеђује
услове за рационално и одрживо управљање пластиком у систему циркуларне економије,
кроз дефинисање на националном нивоу: визије управљања пластиком у Републици
Србији до 2030. године; стратешких циљева који ће довести до остварења визије и
уклапања пластике у концепт циркуларне економије.
Стратегија садржи следеће кључне елементе:
- анализу стања у погледу управљања пластиком у Републици Србији, са
аспекта кључних изазова, идентификовања проблема у смислу узрока и
последица и дефинисања визије;
- специфичне стратешке циљеве у складу са идентификованим потребама, уз
опис планираних промена које доприносе остварењу визије;
- релевантне квантитативне показатеље, као и приоритете и мере у циљу
реализације сваког специфичног циља.

Стратегија је по просторном обухвату национална јер покрива целу територију

Републике Србије.
Републици Србији потребна је стратешка визија којом се утврђује како би циркуларна
економија у подручју пластике могла изгледати до 2030. године с промовисањем улагања у
иновативна решења и претварањем данашњих изазова у прилике с циљем успешније и
одрживије економије Републике Србије.
Стратегијом треба осигурати да начин управљања пластиком омогући заштиту
животне средине и функционисање унутрашњег тржишта Републике Србије како би се
избегле препреке у трговини и ометања и ограничења тржишног такмичења у Европској
унији и трећим земљама.
С обзиром на то да је придруживање Републике Србије Европској унији циљ коме се
тежи на националном нивоу, Стратегија обухвата мере и активности које ће подстаћи
јачање конкурентности сектора пластике и његово оспособљавање за укључивање и
суочавање са снажном привредом ЕУ.
На бази оцена из Стратегије о проширењу ЕУ из 2018. године 5, у којој се као
индикативни датум за придруживање Републике Србије помиње 2025. година, ова
Стратегија узима у обзир усклађивање са Европском стратегијом за пластику у циркуларној
економији 6, као и с другом законодавном регулативом ЕУ у овој области.

4 Циркуларна економија као шанса за развој Србије, https://www.osce.org/sr/serbia/292311?download=true

5 Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social
Committee and the Committee of the Regions. A credible enlargement perspective for and enhanced EU
engagement with the Western Balkans („Комуникација Комисије Европском парламенту, Савету, Европском
економском и социјалном одбору и Одбору регија. Веродостојна перспектива проширења и јачање
ангажмана ЕУ на Западном Балкану“). Strasbourg, 6. 2. 2018 COM(2018) 65 final.
6 Ibid., 2.

4
 2. АНАЛИЗА СТАЊА У ПОГЛЕДУ УПРАВЉАЊА ПЛАСТИКОМ У
РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ: КЉУЧНИ ИЗАЗОВИ
Након кратког прегледа стања у ЕУ, дата је анализа стања у Републици Србији у
погледу производње и потрошње, генерисања отпада и управљања пластиком 7 са аспекта
кључних изазова и идентификовања проблема у смислу узрока и последица.

2.1. Кратак преглед стања у Европској унији

Глобална производња полимера (пластике, еластомера, адхезива и премаза)
износила је 2017. године 348 милиона тона, од чега се у 28 држава чланица Европске
уније, укључујући Норвешку и Швајцарску (EU-28+NO/CH – у даљем тексту: ЕУ) произвело
64,4 милиона тона 8, што чини 18,5% светске производње. Укупна потражња пластике у
ЕУ износила је 51,2 милиона тона. Амбалажа је највећи сектор потрошње пластике у ЕУ
са уделом од 39,7%, након чега следе грађевинарство, аутомобилска индустрија,
електроника и електро-индустрија, роба широке потрошње и производи за спорт и
рекреацију, пољопривреда и остало.

АМБАЛАЖА 39,7% ГРАЂЕВИНАРСТВО 19,8% АУТО-ИНДУСТРИЈА 10,1%

РОБА ШИРОКЕ
ЕЛЕКТРОНИКА И ЕЛЕКТРО- ПОТРОШЊЕ, СПОРТ
ИНДУСТРИЈА 6,2% ПОЉОПРИВРЕДА 3,4% ОСТАЛО 16,7%
И РЕКРЕАЦИЈА 4,1%

Слика 2.1. Структура укупне потражње пластике (51,2 милиона тона)

у Европској унији у 2017. години. Извор: PlasticsEurope

Неки пластични производи имају употребни век краћи од једне године, неки до 15
година, док су неки у употреби 50 година или више (нпр. цеви). Тако, од производње
пластичних производа до настанка пластичног отпада, различити пластични производи
имају различит употребни век. Зато се подаци о количини генерисаног пластичног
отпада не могу извести из података о производњи и потрошњи у једној години.
Пластични производ постаје отпад на крају свог употребног века.

7 Пластика је материјал на бази полимера, у смислу Уредбе ЕУ бр. 1907/2006 Европског парламента и Савета
(2006) о регистрацији, евалуацији, ауторизацији и ограничавању хемикалија (REACH) и оснивању Европске
агенције за хемикалије, којем могу бити додати адитиви или друге супстанце, и која има функцију главне
структурне компоненте у финалним производима, са изузетком природних полимера који нису хемијски
модификовани.
8 Извор: PlasticsEurope, Plastics – the Facts 2018. An analysis of European plastics production, demand and waste

data („Пластика – чињенице 2018. Анализа европске производње пластике, подаци о потражњи и отпаду“),
2018.
5
 У Европској унији је 2016. године сакупљен
27,1 милион тона комуналног пластичног отпада.
Пољоприв- Остало
Од тога је за рециклажу сакупљено 31,1% отпада, реда 5% 14%
енергетски је искоришћено спаљивањем 41,6%, док је
на депоније одложено 27,3%. Ауто-инд.
5%
Укупно сакупљен комунални пластични Амбалажа
амбалажни отпад износио је 2016. године 16,7 ЕЕ 8% 59%
милиона тона . За рециклажу у ЕУ или изван ЕУ
9
Грађевинар-
(извозом отпада) сакупљено је 40,8%, спаљено је ство 5%
38,8%, а на депоније је одложено 20,4%. Тиме је Домаћин-
ства 4%
далеко премашен циљ од 22,5% рециклаже
амбалажног пластичног отпада из ЕУ Директиве о Слика 2.2. Стварање пластичног
пластичном амбалажном отпаду 10. У периоду 2006– отпада у ЕУ 2015. Извор: ЕУ Стратегија
2016. године одлагање на депоније пластичног
амбалажног отпада (комуналног, комерцијалног и
индустријског) у ЕУ смањило се за 53%, спаљивање се повећало за 71%, а рециклажа је
порасла за 74% 11.
У европским земљама у којима је одлагање отпада на депоније забрањено, као што
су: Швајцарска, Аустрија, Холандија, Немачка, Шведска, Луксембург, Данска, Белгија,
Норвешка и одскора Финска, степен искоришћења у енергетске сврхе износи 60–70%, док
се 30–40% прикупља за рециклажу у ЕУ или изван ЕУ (слика 2.3).

Слика 2.3. Поновно искоришћење пластичног отпада у EУ-28 + 2 у 2014. години.

У првих 9 земаља забрањено је одлагање на депоније. Извор: PlasticsEurope

9 Ibid., 8.
10 European Parliament and Council Directive 94/62/EC on packaging and packaging waste („Директива Европског
парламента и Савета 94/62/EЗ о амбалажи и амбалажном отпаду),
https://www.compostnetwork.info/wordpress/wp-content/uploads/CELEX_01994L0062-20180704_EN_TXT.pdf
11 Ibid., 8.

6
 Према подацима ЕУ, потражња рециклиране пластике чини тек око 6% укупне
потражње за пластиком у Европи 12. Протеклих година је сектор рециклаже пластике у ЕУ
био погођен ниским ценама рециклата и неизвесношћу тржишног пласмана. Због
предвиђене ниске профитабилности у сектору рециклаже није било нових улагања у развој
рециклажних капацитета.
Такође, ЕУ је деценијама извозила пластични отпад, посебно у Кину, чиме је дошло
до стагнације у развоју рециклажних капацитета у ЕУ јер нису имали приступ сировинама.
Ситуација се нагло изменила почетком 2018. године када је Кина увела потпуну забрану
увоза за више категорија пластичног отпада. Реакција ЕУ био је покушај да милионе тона
свог отпада пласира на друга тржишта Југоисточне Азије, али су ускоро и друге земље овог
региона, попут Малезије, Вијетнама, Тајланда итд., увеле забране увоза пластичног
отпада. Тиме се у ЕУ појавио велики проблем збрињавања новонасталог отпада, а прва
последица било је доношење ЕУ Стратегије за пластику у циркуларној економији и снажно
пропагирање рециклаже пластичног отпада у наредном периоду.
Рециклажа се у ЕУ види и као начин смањења зависности од фосилних горива
потребних за производњу изворне пластике, имајући у виду да се у ЕУ годишње производи
преко 64 милиона тона полимерних материјала. Већом рециклажом, уместо производњом
изворне пластике, дошло би и до смањења емисија угљен-диоксида.
Велике количине пластичног отпада сваке године уносе се у мора и океане. Процена
је да се из ЕУ годишње у мора испусти 150.000 до 500.000 тона пластичног отпада 13. То је
релативно мали удео у односу на глобални пластични отпад који завршава у морима и
океанима у количини од 5 до 13 милиона тона годишње 14.
Присутан је и проблем микропластике у морима и океанима. Микропластику чине
веома мали фрагменти пластике величине до 5 мм. Укупно се процењује 15 да се годишње
испусти између 75.000 и 300.000 тона микропластике из ЕУ у животну средину. Највећи део
микропластике потиче од деградације макропластике, тј. крупнијих комада пластике, али и
од активности на копну (хабање пнеуматика, прање синтетског рубља), укључујући и
намерно додату микропластику у козметичким препаратима, детерџентима итд.
Проблеми с пластичним отпадом могу потицати и од коришћења компостабилне
пластике која се означава „биоразградивом“ иако се може разградити само у посебним
индустријским постројењима за компостирање. Међутим, у недостатку јасног означавања,
потрошачи сматрају да је оваква пластика биоразградива у природи, што може довести до
неконтролисаног одбацивања у животну средину. Исто тако, компостабилна се пластика не
сме помешати са струјом конвенционалне пластике, јер би то онемогућило ефикасну
рециклажу стандардних пластичних производа 16.
Према подацима Eurostata, године 2016, у ЕУ-28 генерисано је 169,7 кг по становнику
укупног амбалажног отпада. Те количине варирају од 54,9 кг по становнику у Хрватској до
220,6 кг по становнику у Немачкој. Највеће учешће у структури амбалажног отпада у ЕУ у
2016. години имали су папир и картон (41%), док је пластика била заступљена са 18,9%
(слика 2.4).
На слици 2.5. приказано је кретање генерисаног амбалажног отпада у ЕУ у периоду
од 2007. до 2016. године. Укупна количина генерисаних амбалажних материјала повећала
се са 81,5 милиона тона у 2007. години на 86,7 милиона тона у 2016. години.
Пластични амбалажни материјали досегли су у 2016. години ниво од 16,3
милиона тона.

12 Ibid., 2.
13 Ibid., 2.
14 Jambeck et al., Plastic waste inputs from land into the ocean („Уноси пластичног отпада с копна у океан”),

Science, 2015.
15 Извор: Eunomia.
16 Ibid., 2.

7
 Метал
Дрво 5,3%
16,1%
Папир и
картон
41,0%

Стакло
18,8%
Пластика
18,9%
Слика 2.4. Структура укупно генерисаног амбалажног отпада
по материјалима у ЕУ у 2016. години 17

100
Папир и картон Стакло Пластика Дрво Метал
80

60

40

20

0
2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Слика 2.5. Генерисани укупни амбалажни отпад по материјалима, ЕУ, 2007–2016,

у милионима тона 18
Генерисани пластични амбалажни отпад у ЕУ у 2016. години износио је 31,8 кг
по становнику.

Табела 2.1. Генерисани укупни амбалажни отпад по материјалима у ЕУ, 2007–2016. године,
у милионима тона. Извор: Eurostat
Материјал/године 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
Папир и картон 31,67 31,33 29,86 31,30 31,85 31,53 32,33 34,08 34,86 35,41
Стакло 16,54 16,76 16,06 15,94 16,22 15,73 15,68 15,74 15,87 16,26
Пластика 15,03 15,02 14,64 14,83 15,00 15,10 15,00 15,41 15,93 16,30
Дрво 13,23 13,43 11,42 11,88 12,14 11,77 11,85 12,83 13,39 13,94
Метал 4,79 4,94 4,55 4,56 4,62 4,56 4,52 4,53 4,56 4,55
Остало : : : : : : : : : :
Укупно 81,5 81,7 76,8 78,7 80,1 78,9 79,6 82,8 84,8 86,7
* Нису приказане вредности за „остало“ јер имају мали удео.

17 https://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/pdfscache/10547.pdf
18 Ibid. 17.
8
 2.2. Преглед и анализа постојећег стања у Републици Србији
2.2.1. Производња и потрошња пластичних маса и производа

У Републици Србији постоји производња пластичних маса у ХИП-Петрохемији а.д.

Панчево, где се производе полиетилен ниске густине (ПЕНГ, PE-LD) и полиетилен високе
густине (ПЕВГ, PE-HD). Постоји и производња у фабрици Хипол а.д. из Оџака у којој се
производи полипропилен (ПП) с капацитетом од око 32.000 тона годишње. Ова је фабрика
сада у стечају. Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), у 2017. години
произведена је 191.000 тона пластичних маса у примарним облицима, што износи
0,3% европске производње. Инсталисани капацитети у ХИП-Петрохемији износе 150.000
тона полиетилена годишње. Извоз од 214 милиона евра у 2018. години омогућио је ХИП-
Петрохемији заузимање 6. места на листи водећих извозника Србије.
У табели 2.2. и на слици 2.6. приказани су подаци о кретању производње, увоза,
извоза и изведене потрошње пластичних маса у Републици Србији за период од 2010. до
2016. године. Види се да је потрошња пластичних маса 2016. године износила око 385.000
тона. Имајући у виду процену РЗС, средином 2016. године број становника у Републици
Србији био је 7.058.322. То значи да је 2016. године просечна потрошња пластике износила
54,5 кг по становнику (потрошња подељена с популацијом), што износи 54,5% европске
потрошње по становнику (просечно 100 кг по становнику). Треба имати у виду да су неки
пластични материјали уграђени у производе, као што су аутомобили, електро-уређаји,
цеви, профили за врата и прозоре и сл., који имају дуг век трајања, тако да ове количине
нису нужно постале отпад.

Табела 2.2. Производња, увоз, извоз и изведена потрошња* пластичних маса 2010–2016.
Индекс
Године 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
2016/2010
Производња, тоне 162.285 168.485 74.515 203.324 139.300 153.485 181.120 111,6
Увоз, тоне 266.780 284.676 319.152 314.614 321.572 353.553 371.710 139,3
Извоз, тоне 125.056 139.688 69.633 167.166 123.086 127.997 167.730 134,1
Потрошња, тоне 304.010 313.473 324.035 350.771 337.787 379.041 385.100 126,7
* Изведена потрошња = производња + увоз – извоз, не рачунајући залихе. Извор података: РЗС

450000
379 041 385 100
400000 350 771
324 035 337 787
350000 304 010 313 473
300000
250000
200000
150000
100000
50000
0
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Производња пластичних маса, тоне Увоз, тоне

Извоз, тоне Потрошња, тоне

Слика 2.6. Кретање производње, увоза, извоза и потрошње пластичних маса

у периоду 2010–2016. године у тонама. Извор података: РЗС

9
 300000

250000 232 714 238 367

202 198
194 404 174 918
200000

150000 110 842

99 692 107.986
100000
78.733
50000 35.792

0 15.856
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
Укупно пластични производи
Плоче, цеви и профили
Амбалажа
Грађевинарство
Остали пласт. производи

Слика 2.7. Кретање производње пластичних производа

у периоду 2010–2016. године у тонама. Извор података: РЗС

У периоду 2010–2016. године производња пластичних производа бележи раст.

Највише је заступљена производња амбалаже која је флуктуирала, а потом следе плоче,
цеви и профили с релативно уједначеним растом. У 2016. години производња амбалаже
имала је удео од 45,3% укупно произведених пластичних производа.

Табела 2.3. Производња пластичних производа у периоду 2010–2016. године, у тонама

Производња пластичних
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
производа, тоне
(1) Плоче, цеви и профили 39.391 42.366 40.426 49.082 45.836 53.249 78.733
(2) Амбалажа 40.456 55.880 130.918 80.269 80.390 100.714 107.986
(3) Грађевинарство 18.045 10.873 59.589 60.899 44.953 36.794 35.792
(4) Остали пластични производи 1.800 1.723 1.781 4.154 3.739 11.441 15.856
(5) 1Укупно (1) до (4) 99.692 110.842 232.714 194.404 174.918 202.198 238.367
(6) 2Потрошња пластичних маса 304.009 313.473 324.034 350.771 337.786 379.041 385.100
(7) 3Полупроизводи, непоменути,
204.317 202.631 91.320 156.367 162.868 176.843 146.733
(6) – (5)
Укупно прерађено пластике (5) + (7) 304.009 313.473 324.034 350.771 337.786 379.041 385.100
Извор података: РЗС, 1Индустријска производња по производима; 2Потрошња пластичних маса = производња
+ увоз – извоз, према подацима РЗС (Индустријска производња и Статистика спољне трговине) без
термореактивних смола; 3Прерађена пластика = полупроизводи од пластике, а воде се у другим категоријама.

10
 Остали
пласт. Плоче, цеви
производи и профили
6,7% 33,0%
Грађевина-
рство
15%

Амбалажа
45,3%

Слика 2.8. Структура производње пластичних производа 2016. године

Табела 2.4. Производња у тонама и индекси раста производње производа од пластике у 2018. години у
односу на годишњи просек 2017. године. Извор: ПКС према подацима РЗС
Индекси
Остварена
Шифра производње
производа
Назив производња
I – XII 2018
2018
12 Ø2017
20161003 Полиетилен високе густине – гранулат 83.071 93,6
20162003 Полистирол експандирајући 15.365 102,6
20165102 Остали полимери пропилена и осталих олефина, у примарним облицима 432 88,8
22212101 Вештачка црева од очврснутих беланчевина или целулозних материјала 5.505 112,8
22212102 Цеви и црева од полиетилена 17.761 90,1
22212103 Цеви и црева од полипропилена 5.423 94,9
22212104 Цеви и црева од ПВЦ-а 20.228 105,6
22212105 Цеви и црева од осталих пластичних маса 3.435 72,1
22212901 Остале цеви, црева и прибор за њих, од пластичних маса 36.963 106,0
22213001 Плоче, листови, филмови и траке од полиетилена 11.819 107,9
22213010 Фолије од полиетилена 2.914 83,9
22214201 Остале плоче, листови, филмови, фолије и траке, од пластичних маса, 9.620 96,3
нећелијасте структуре
22221101 Вреће од полиетилена 3.118 88,6
22221102 Кесе од полиетилена 4.793 55,2
22221201 Вреће и кесе, од осталих пластичних маса 5.302 99,4
22221301 Кутије, сандуци, гајбе и сл. производи, од пластичних маса 6.207 106,4
22221401 Балони, флаше и сл. производи од пластичних маса до 2 л 54.763 107,2
22221402 Балони, флаше и сл. производи од пластичних маса преко 2 л 1.706 76,2
22221901 Поклопци и затварачи за боце од пластичних маса 2.345 67,8
22221902 Бачве, бурад и остала амбалажа за транспорт од пластичних маса 736 64,8
22221904 Остала амбалажа од пластичних маса 36.368 104,2
22231301 Резервоари, цистерне, каце и сл. судови, запремине преко 300 л, од плас. маса 220 56,6
22231401 Врата и прагови за врата од пластичних маса 798 113,4
22231402 Прозори и оквири за прозоре од пластичних маса 1.038 107,0
22231403 Капци, ролетне и сл. производи и њихови делови од пластичних маса 401 141,7
22231902 Остали производи за грађевинарство од пластичних маса 68 89,4
Самолепљиве плоче, листови, фолије, траке и сл. у ролнама и сл. равним
22292104 облицима, ширине до 20 cm, од осталих пластичних маса 7.879 114,7
22292304 Остали предмети за домаћинство и тоалетни производи од пласт. маса 6.743 222,5
Делови и прибор за електричне апарате за укључивање, искључивање,
22299104 заштиту електричних струјних кола и сл., од пластичних маса 880 99,8
22299106 Делови и прибор за копнена возила, од пластичних маса 4.706 87,1
* Производња полиетилена ниске густине – гранулат, износила је 50.770 тона.
Извор податка: ХИП-Петрохемија а.д. Панчево

11
 Према подацима Привредне коморе Србије (ПКС), позивајући се на Републички
завод за статистику, у 2018. години је произведено укупно 246,2 хиљаде тона пластичних
производа (табела 2.4), почев од шифре производа 22212102 до 22299106, од чега
производи за транспорт и паковање имају удео од 48%, што износи око 118 хиљада тона
(слика 2.9).

Производња производа за транспорт - кесе, фолије, бурад,

гајбице и слично у тонама у 2018. год.

Остала амбалажа од пластичних маса 36 368

Бачве, бурад и остала амбалажа за транспорт… 736
Поклопци и затварачи за боце од пластичних… 2 345
Балони, флаше и сл. производи од пластичних… 1 706
Балони, флаше и сл. производи од пластичних… 54 763
Кутије, сандуци, гајбе и сл. производи, од… 6 207
Вреће и кесе, од осталих пластичних маса 5 302
Кесе од полиетилена 4 793
Вреће од полиетилена 3 118
Фолије од полиетилена 2 914

Слика 2.9. Производња пластичних производа за транспорт и паковање

(укупно 118.252 тоне). Извор: ПКС

У наредним табелама приказан је извоз и увоз производа за транспорт и паковање

робе од пластике у 2018. години. Забележен је спољнотрговински суфицит у вредности од
50,8 милиона евра. Извезено је укупно 63.609 тона у вредности од 149 милиона евра, а
увезено 34.183 тоне у вредности од 98 милиона евра. Највише извозимо кутије, сандуке,
гајбе и сл., као и балоне, боце и бочице запремине до 2 литра.

Табела 2.5. Извоз производа за паковање и транспорт од пластике у 2018. години у хиљадама евра
2018 /
ИЗВОЗ 2018
2017
ЦТ12 Нето
Производ ЦТ тежина Износ Индекс
у тонама
ИЗВОЗ Територија: РЕПУБЛИКА СРБИЈА
3923 ПРОИЗВОДИ ЗА ТРАНСПОРТ И ПАКОВАЊЕ РОБЕ ОД ПЛАСТИКЕ 63.609,3 149.119,1 104,5
392310100000 Контејнери, од пластике, за полупроводничке плочице 1.913,6 4.439,9 37,8
392310900000 Кутије, сандуци, гајбе и сл. производи, остало 14.196,9 33.771,2 93,9
392321000000 Вреће и кесе (укључ. купасте), од полимера етилена 6.865,2 12.746,0 99,1
392329100000 Вреће, кесе за паковање робе, од поли(винил-хлорида) 57,2 142,2 26,5
392329900000 Вреће и кесе, од осталих пластичних маса, остало 1.765,3 9.719,7 125,1
392330100000 Балони, боце, бочице и слично, од пластичних маса, до 2 л 17.502,3 32.704,9 123,2
392330900000 Балони, боце, бочице и слично, од пластичних маса, више
734,3 1.775,6 125,0
од 2 л
392340900000 Калемови, копсови, цевчице и слично, од пластике, остало 2.521,5 4.995,0 106,5
392350100000 Заклопци и заштитне капице за боце од пластике 401,3 996,4 89,7
392350900000 Запушачи, поклопци и остали затварачи, од пластике 5.718,0 19.409,1 123,2
392390000000 Производи за превоз, паковање робе, пластични, остало 11.933,8 28.418,9 117,2
* Извор: ПКС на бази података РЗС.

12
 Табела 2.6. Увоз производа за паковање и транспорт од пластике у 2018. години у хиљадама евра
2018 /
УВОЗ 2018
2017
ЦТ12 Нето
Производ ЦТ тежина Износ Индекс
у тонама
Територија: РЕПУБЛИКА СРБИЈА
3923 ПРОИЗВОДИ ЗА ТРАНСПОРТ И ПАКОВАЊЕ РОБЕ ОД ПЛАСТИКЕ 34.182,9 98.316,2 119,7
392310100000 Контејнери, од пластике, за полупроводничке плочице 839,3 1.393,0 42,5
392310900000 Кутије, сандуци, гајбе и сл. производи, остало 12.512,0 29.043,1 128,4
392321000000 Вреће и кесе (укључ. купасте), од полимера етилена 4.860,5 12.524,5 123,9
392329100000 Вреће, кесе за паковање робе, од поли(винил-хлорида) 185,2 835,8 133,5
392329900000 Вреће и кесе, од осталих пластичних маса, остало 1.250,6 6.393,3 113,9
392330100000 Балони, боце, бочице и слично, од пластичних маса, до 2 л 2.718,7 6.020,9 112,2
392330900000 Балони, боце, бочице и слично, од пластичних маса, више
657,7 1.845,0 108,4
од 2 л
392340100000 Калемови и сл. за филмове и траке из тар. бр. 8523 0,0 0,3 719,1
392340900000 Калемови, копсови, цевчице и слично, од пластике, остало 1.530,8 5.542,3 130,4
392350100000 Заклопци и заштитне капице за боце од пластике 255,9 1.181,5 194,7
392350900000 Запушачи, поклопци и остали затварачи, од пластике 8.392,9 29.135,6 115,6
392390000000 Производи за превоз, паковање робе, пластични, остало 979,3 4.400,8 159,2
* Извор: ПКС на бази података РЗС.

На бази података о производњи (слика 2.9), увозу (табела 2.6) и извозу (табела 2.5)
пластичних производа за паковање и транспорт, у 2018. години реализована је потрошња
од 88.826 тона, или око 12,7 кг по становнику.

2.2.2. Генерисање пластичног отпада

Амбалажа најбрже постаје отпад, те се подаци о амбалажи пласираној на тржиште

могу узети као генерисани отпад у једној години.
Наиме, према ЕУ Директиви о амбалажном отпаду, амбалажа се специфицира на
посебан начин. Насупрот осталим статистикама о отпаду, термин „генерисани
амбалажни отпад“ не значи количину сакупљене амбалаже, већ сву амбалажу
пласирану на тржиште.
Управљање амбалажом и амбалажним отпадом дефинисано је Законом о амбалажи
и амбалажном отпаду.
На основу Закона о амбалажи и амбалажном отпаду 19 и Правилника о обрасцима
извештаја о управљању амбалажом и амбалажним отпадом 20, у Агенцији за заштиту
животне средине (у даљем тексту: Агенција) почело је 2010. године прикупљање и обрада
података о амбалажи и амбалажном отпаду 21.

19 „Службени гласник РС“, бр. 36/09.

20 „Службени гласник РС“, бр. 21/10, 10/13.
21 Амбалажни отпад јесте свака амбалажа или амбалажни материјал који не може да се искористи у

првобитне сврхе, осим остатака насталих у процесу производње.

13
 Метал
4,0%
Дрво
21,4%
Папир и
картон
31,7%

Стакло
16,9% Пластика
26,0%

Слика 2.10. Генерисани амбалажни отпад по материјалима, удели у %, Република Србија,

2016 22. Код пластике, учешће ПЕТ-а износи 13,2%, а остале пластике 12,8%

У табели 2.7. приказани су збирни подаци за амбалажу пласирану на тржиште према

подацима Агенције за заштиту животне средине. Године 2010. и 2011. приказани су подаци
и за оператере и за предузећа која су сама извршавала законску обавезу. Број предузећа
ван система управљања отпадом 23 кретао се у периоду 2011–2017. године од 23% до 12%.
Почев од 2013. приказани су подаци о пласираној амбалажи на тржиште од стране
правних лица и предузетника који су своје обавезе пренели на оператере, јер су количине
за предузећа ван система занемарљиве.
У периоду 2010–2017. године биле су флуктуације у погледу генерисаног пластичног
амбалажног отпада (слика 2.11).
Генерисани амбалажни отпад у кг по становнику повећао се за папир и картон у
периоду од 2010. до 2017. године. Истовремено је генерисани пластични амбалажни отпад
флуктуирао у опсегу од 11,8 до 13,4 кг по становнику (табела 2.8).

Табела 2.7. Амбалажа пласирана на тржиште Републике Србије,

у хиљадама тона за период од 2010. до 2017. године 24
Удео
Материјали/године 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
2017
Папир и картон 95,79 104,34 105,22 102,15 105,50 108,80 109,20 112,70 31,7%
Стакло 66,21 85,93 77,98 61,50 55,20 57,10 58,20 56,60 15,9%
Пластика 97,22 85,14 88,40 84,57 86,90 90,80 89,50 93,6 26,3%
Дрво 54,23 53,95 57,57 55,06 63,00 68,50 73,50 77,60 21,8%
Метал 11,69 11,74 12,39 12,61 12,50 13,60 13,70 14,60 4,1%
Остало 2,69 2,57 2,68 1,44 1,23 0,91 0,75 0,75 0,2%
Укупно 327,83 343,67 344,24 317,33 324,33 339,71 344,85 355,85 100%
* Подаци о амбалажним материјалима су заокружени.

22 Према подацима Агенције за заштиту животне средине, Извештај о управљању амбалажом и амбалажним

отпадом у 2016. години. Напомена: укупно пласирана амбалажа на тржиште класификује се као генерисани
амбалажни отпад.
23 Управљање отпадом у Републици Србији у периоду 2011-2017. године, Београд, октобар 2018.
24 Извор: Агенција за заштиту животне средине. Извештаји о управљању амбалажом и амбалажним

отпадом, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017.

14
 Папир и картон Стакло Пластика Дрво Метал
400

350

300

250

200

150

100

50

0
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Слика 2.11. Генерисани амбалажни отпад по материјалима

у периоду 2010–2017. у хиљадама тона, према подацима Агенције за заштиту животне
средине од 2010. до 2017. године о укупно пласираној амбалажи на тржиште РС

У табели 2.8. приказани су подаци о генерисаном амбалажном отпаду по

материјалима изражени у кг по становнику.

Табела 2.8. Генерисани амбалажни отпад,

кг по становнику 25 у Републици Србији у периоду од 2010. до 2017. године
Године 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
Материјали
Папир и картон 13,24 14,42 14,60 14,25 14,79 15,33 15,47 16,05
Стакло 9,15 11,87 10,83 8,58 7,74 8,05 8,25 8,06
Пластика 13,43 11,77 12,28 11,80 12,18 12,80 12,68 13,33
Дрво 7,49 7,46 7,99 7,68 8,83 9,65 10,41 11,05
Метал 1,62 1,62 1,72 1,76 1,75 1,92 1,94 2,08
Остало : : : : : : : :
Укупно* 44,9 47,5 47,8 44,3 45,5 47,9 48,8 50,7
ПЕТ 6,5
Остала пластика 6,2
* Садржи и „остало“ које због ниских вредности није приказано у табели.

Подаци из табеле 2.8. графички су приказани на слици 2.12.

25Подаци су израчунати дељењем количина амбалаже пласиране на тржиште РС (табела 2.7, без
заокруживања) с подацима о процени броја становништва – извор: Статистика становништва – Процена
становништва 2017, РЗС.
15
 20

Папир и картон Стакло Дрво Метал Пластика

15

10

0
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Слика 2.12. Генерисани амбалажни отпад,

кг по становнику у Србији у периоду од 2010. до 2017. године

На бази података из табеле 2.8. произилази да је генерисање амбалажног отпада

начињеног од свих материјала у 2016. години у Републици Србији износило 48,8 кг по
становнику. То је знатно мање од европског просека који је износио 169,7 кг по
становнику (28,8% од европског просека) 26. Генерисани амбалажни отпад од пластике у
2016. години износио је 12,7 кг по становнику, што је 40% од просека ЕУ (табела 2.9).

Табела 2.9. Генерисани пластични амбалажни отпад,

кг по становнику у 2016. години у појединим земљама ЕУ 27
Земља кг/стан.
Ирска 57,9
Луксембург 53,1
Велика Британија 34,4
Грчка 17,3
Бугарска 15,1
Хрватска 13,1
Просек ЕУ 31,8
* Република Србија 12,7
39,9% европског просека
* Подаци за Републику Србију израчунати су дељењем пластичне амбалаже пласиране на тржиште у 2016.
години у количини од 89.500 тона (према Извештају Агенције за заштиту животне средине) с процењеним
бројем становника у 2016. од 7.058.322 (према подацима РЗС).

26 Извор: Eurostat.
27 Извор: Eurostat.
16
 Управљање амбалажом и амбалажним отпадом регулисано је Законом о амбалажи
и амбалажном отпаду. Национални циљеви управљања амбалажом и амбалажним
отпадом дати су у Уредби о утврђивању плана смањења амбалажног отпада за период од
2010. до 2014 28. Општи циљеви су за 2014. предвидели 30,0% поновног искоришћења, од
чега 25,0% рециклирањем. За пластику је за 2014. било предвиђено поновно искоришћење
од 10,5%. Просечна испуњеност специфичних циљева за пластику је у 2014. години била
17,3 одсто.
Влада Републике Србије је крајем 2014. донела Уредбу о утврђивању Плана
смањења амбалажног отпада за период од 2015. до 2019. године 29. Утврђени су
национални циљеви управљања амбалажом и амбалажним отпадом, који се односе на
поновно искоришћење и рециклажу30 (табела 2.10).

Табела 2.10. Општи и специфични циљеви управљања

амбалажом и отпадом
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019
ОПШТИ ЦИЉЕВИ
Поновно искоришћење, % 16 23 30 38 44 50 55 60
Рециклажа, % 13 19 25 31 36 42 48 55
СПЕЦИФИЧНИ ЦИЉЕВИ 31
Папир и картон, % 14 23 28 38 42 47 53 60
Пластика, % 7,5 9 10,5 14 17 19 21 22,5
Стакло, % 7 10 15 19 25 31 37 43
Метал, % 9,5 13,5 18,5 23 29 34 39 44
Дрво, % 2 4,5 7 11 12 13 14 15

Табела 2.11. Пластична амбалажа пласирана на тржиште, преузета и рециклирана, у

тонама, у Републици Србији у периоду од 2010. до 2017. године
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
Пласирана пластична амбалажа 97.224 85.136 88.404 84.568 86.879 90.811 89.493 93.582
Преузета пластична амбалажа 9.787 13.319 13.630 13.641 16.733 20.394 26.913 35.856
Рециклирана пластична
амбалажа
9.787 11.797 13.630 13.641 15.022 15.212 18.190 25.578
% у односу на претходну
годину
Пласирана пластична амбалажа* -12,4% 3,8% -4,3% 2,7% 4,5% -1,5% 4,6%
Преузета пластична амбалажа* 36,1% 2,3% 0,1% 22,7% 21,9% 32,0% 33,2%
Рециклирана пластична
20,5% 15,5% 0,1% 10,1% 1,3% 19,6% 40,6%
амбалажа*
* Повећање или смањење у % у односу на претходну годину израчунато је за потребе ове Стратегије.
Извор података: Агенција за заштиту животне средине.

Количине преузете, поново искоришћене 32 и рециклиране пластичне амбалаже

константно су се повећавале у периоду од 2010. до 2017. године (табела 2.11).
Такође, последњих година присутан је тренд већег искоришћења спаљивањем 33,
иако се и даље највеће количине рециклирају.

28 „Службени гласник РС”, бр. 88/09.

29 „Службени гласник РС”, бр. 144/14.
30 Рециклажа амбалажног отпада је, према Закону о амбалажи и амбалажном отпаду, поновна прерада

амбалажног отпада у оквиру производног процеса за првобитну намену или за остале намене, укључујући
органску рециклажу, а искључујући искоришћење у енергетске сврхе.
31 Амбалажа мора бити пројектована и произведена тако да када постане амбалажни отпад омогући

рециклажу материјала употребљених у производњи те амбалаже у одређеном масеном проценту. Вредности

масених процената зависе од амбалажног материјала.
32 Поновно искоришћење је било који поступак или метода искоришћења у смислу прописа којима се уређује

управљање отпадом.
17
 120000

100000

80000

60000

40000

20000

0
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Пласирана пластична амбалажа Преузета Рециклажа

Слика 2.13. Укупна пластична амбалажа пласирана на тржиште, преузета и

рециклирана, у тонама, у Републици Србији у периоду од 2010. до 2017. године

Према подацима 34 Агенције за заштиту животне средине из 2018. године, укупне

количине преузетог пластичног амбалажног отпада предате су на поновно искоришћење.
Правилником о класификацији отпада одређују се поступци поновног искоришћења
(R) и депоновања (D) отпада. У Упутству 35 Агенције за заштиту животне средине
дефинисани су, међу осталим, и поступци: R1 – Коришћење отпада првенствено као горива
или другог средства за производњу енергије; R3 – Рециклажа/прерада органских материја
који се не користе као растварачи.
60000

45 571 47 661
50000

40000

30000

20000 13 315
7 772
10000 13 315
7 772 7 772 13 315
0
2016 2017

ПЕТ пласирано ПЕТ преузето ПЕТ поново искоришћено ПЕТ рециклажа

Слика 2.14. Приказ 36 ПЕТ амбалаже у тонама – укупно пласирано на тржиште РС,
преузето од оператера, поново искоришћено и рециклирано у 2016. и 2017. години

У 2016. години удео преузетог, поново искоришћеног и рециклираног ПЕТ-а износио

је 17% од укупне ПЕТ амбалаже пласиране на тржиште, а у 2017. години удео је био 27,9%.

33 Искоришћење амбалажног отпада у енергетске сврхе је коришћење амбалажног отпада у директном

спаљивању са или без присуства друге врсте отпада са примарним циљем искоришћења топлоте.
34 Ibid., 23.
35 Упутство за одређивање ознака поступака поновног искоришћења (R) и депоновања отпада (D).
36 Ibid., 24. Извор података: Агенција за заштиту животне средине.

18
 50000 45 921
43 992

40000

30000
22 541
19 141
20000 22 541
19 141
10000
10 418 12 264

0
2016 2017
Остала пластика, пласирано Остала пластика, преузето
Остала пластика, поново искоришћено Остала пластика, рециклажа

Слика 2.15. Приказ 37 остале пластичне амбалаже у тонама – укупно пласирано на тржиште
РС, преузето од оператера, поново искоришћено и рециклирано у 2016. и 2017. години

100000 89 493 93 582

90000
80000
70000
60000
50000
35 856
40000
26 913
30000 35 855
20000 26 913
25 579
10000 18 190
0
2016 2017

Укупно пластика, пласирано Укупно пластика, преузето

Укупно пластика, поново искор. Укупно пластика, рециклажа

Слика 2.16. Приказ 38 укупне пластичне амбалаже у тонама – укупно пласирано на тржиште
РС, преузето од оператера, поново искоришћено и рециклирано у 2016. и 2017. години

Табела 2.12. Управљање пластичним амбалажним отпадом у 2017. години 39

ПЕТ Остала пластика Укупно пластика
47.661 т 45.921 т 93.582 т
Пласирано на тржиште, тоне 50,9% од укупне 49,1% од укупне
100%
пластике пластике
13.315 т 22.541 т 35.856 т
Преузето од стране оператера, тоне 37,1% од укупне 62,9% од укупне
100%
пластике пластике
13.315 т 22.541 т 35.856 т
Поново искоришћено, тоне
28% од пласираног 49% од пласираног 38,3% од пласираног
10.277 т (R1) 10.277 т (R1)
Искоришћено у енергет. сврхе (R1), тоне 0 тона
22,4% од пласираног 11% од пласираног
13.315 т 12.264 т (R3) 25.579 т (R3)
Рециклирано (R3), тоне
28% од пласираног 26,7% од пласираног 27,3% од пласираног

37 Ibid., 24.
38 Ibid., 24.
39 Израчунато на бази података Агенције за заштиту животне средине.

19
 Табела 2.13. Структура поновног искоришћења пластичног амбалажног отпада у 2017.
Структура поновног искоришћења укупне пластике: спаљено 28,7%, рециклирано 71,3%
Структура поновног искоришћења ПЕТ-а: спаљено 0%, рециклирано 100%
Структура поновног искоришћења остале пластике: спаљено 45,6%, рециклирано 54,4%
Удели искоришћења у енергетске сврхе: ПЕТ – 0%; остала пластика – 100%
Удели поновног искоришћења рециклажом: ПЕТ – 52%; остала пластика – 48%
* Израчунато на бази података из табеле 2.12.

НЕСАКУПЉЕН ПЛАСТИЧНИ АМБАЛАЖНИ

ОТПАД 57,8 ХИЉАДА ТОНА

ГЕНЕРИСАНИ ПЛАСТИЧНИ
АМБАЛАЖНИ ОТПАД У ПЛАСТИЧНА АМБАЛАЖА ПОСТАЈЕ
2017 ОТПАД НА КРАЈУ УПОТРЕБНОГ ВЕКА
93,6 ХИЉАДА ТОНА
САКУПЉЕН ПЛАСТИЧНИ АМБАЛАЖНИ
ОТПАД 35,8 ХИЉАДА ТОНА

РЕЦИКЛАЖА, 27% СПАЉИВАЊЕ, 11% ДЕПОНИЈЕ, 62%

У ЕУ* 2016: 41% У ЕУ* 2016: 39% У ЕУ* 2016: 20%
Слика 2.17. Структура третмана пластичног амбалажног отпада у РС у 2017. години
* Према подацима PlasticsEurope за ЕУ

Табела 2.14. РЕЗИМЕ ПОРЕЂЕЊА ЕУ И РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ЕВРОПСКА УНИЈА, 2016
Производња полимера: 64,4 милиона тона
Потрошња пластике: 51,2 милиона тона
Удео амбалаже на тржишту: 39,7%
Потражња рециклиране пластике: 6%
Генерисан пластични амбалажни отпад: 16,3 милиона
тона
Процена броја становника: ≈ 511 милиона
Генерисан пластични амбалажни отпад: 31,8 кг по
становнику
Стопа рециклаже пластичног амбалажног отпада: 42,4%
Рециклирано (у ЕУ или изван ЕУ): 6,9 милиона тона
Прикупљено за рециклажу по становнику: 13,5 кг
РЕПУБЛИКА СРБИЈА, 2016
Производња пластике: 180 хиљада тона
(удео 0,3% од европског)
Потрошња пластике: 385 хиљада тона (удео
0,8% од европског)
Удео амбалаже на тржишту: 45%
Непознато
Генерисан пластични амбалажни отпад:
89,5 хиљада тона (удео 0,5% од европског)
Процена броја становника: ≈ 7,1 милион
(удео 1,4% од европског)
Генерисан пластични амбалажни отпад:
12,7 кг по становнику (40% од просека ЕУ)
Стопа рециклаже пластичног амбалажног
отпада: 20,3% (без спаљивања)
Рециклирано: 18 хиљада тона
Прикупљено за рециклажу по становнику:
2,6 кг

20
 2.2.3. Кључни изазови у управљању пластиком у Републици Србији

У производњи пластичних производа у Републици Србији неке сировине се могу

набавити на домаћем тржишту, али не могу задовољити целокупну тражњу, те се највећи
део пластичних маса увози. Према подацима 40 Привредне коморе Србије, око 40%
пластичних производа се извози, док се око 60% пласира на домаће тржиште. Прерадом
пластике бави се преко 2.000 привредних друштава.
Реализовани извоз 41 пластичних производа у 2016. години износио је око 535
милиона долара, док је увоз 42 износио око 513 милиона долара. Тиме је реализован
суфицит од 22 милиона долара. У 2018. години суфицит 43 код прерађивача пластике био је
20,5 милиона евра. Пластични производи пласирају се у 80 земаља.
Први корак ка циркуларној економији представљају мере које су подршка начелу
хијерархије управљања отпадом, а посебно настанка отпада. Тежња је да се продужи
животни век производа и врати отпадни материјал у процес производње.

ПРЕВЕНЦИЈА
дизајн, производња, транспорт

ПРИПРЕМА ЗА ПОНОВНУ УПОТРЕБУ

подстицање репарације
ј
РЕЦИКЛАЖА
подстицање одвојеног сакупљања

ПОНОВНО ИСКОРИШЋЕЊЕ
одвојено сакупљање

СМАЊЕЊЕ
ОДЛАГАЊА
ОТПАДА

Слика 2.18. Начело хијерархије управљања отпадом 44

Политика ЕУ у управљању отпадом заснива се на следећим начелима: начело

избора најоптималније опције за животну средину; начело близине и регионалног приступа
управљању отпадом; начело хијерархије управљања отпадом; начело одговорности;
начело „загађивач плаћа“. Управљање отпадом у ЕУ регулисано је Директивом 2018/851 45.
У Републици Србији отпадом се управља у складу са Законом о управљању отпадом 46.
Амбалажом и амбалажним отпадом управља се у складу са Законом о амбалажи и
амбалажном отпаду.
Треба нагласити нужност постојања флексибилности при поштовању редоследа
хијерархије управљања отпадом. Крајњи циљ је подстицање оне опције третмана која ће

40 Подаци се односе на 2017. годину.

41 Извор: РЗС.
42 Извор: РЗС.
43 Извор: ПКС.
44 Циркуларна економија као шанса за развој Србије, https://www.osce.org/sr/serbia/292311?download=true.
45 Directive (EU) 2018/851 of the European Parliament and of the Council of 30 May 2018 amending Directive

2008/98/EC on waste („Директива (ЕУ) 2018/851 Eвропског парламента и Савета о измени Директиве
2008/98/EZ о отпаду“), https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32018L0851&from=EN
46 „Службени гласник РС“, бр. 36/09, 88/10, 14/16.

21
допринети најбољем укупном утицају на животну средину. Одступање од хијерархије
заснива се и на разматрању целог животног циклуса (енгл. Life Cycle Assessment – LCA),
што је подржано ЕУ Директивом о отпаду47. На пример, у неким посебним и оправданим
случајевима (нпр. материјал који садржи високу концентрацију контаминаната), пожељнија
опција од рециклаже било би енергетско искоришћење.
Рециклажа и третирање отпада, након превенције стварања отпада и поновне
употребе репарацијом, представљају важан корак у промени начина размишљања и
транзицији ка циркуларној економији. Потенцијал за рециклажу пластичног отпада веома је
неискоришћен. Према подацима ПКС, рециклажа пластичних производа у Републици
Србији на веома ниском је нивоу (око 15%).
У погледу рециклаже пластичне амбалаже, у ЕУ се прикупља за рециклажу (у ЕУ или
изван ЕУ) 13,5 кг по становнику (42% генерисаног пластичног амбалажног отпада), а у
Републици Србији 2,6 кг по становнику, што износи 20,5% генерисаног пластичног
амбалажног отпада (табела 2.14).

Кретање ка циркуларној економији подразумева промену начина на који се

пластични производи конструишу, производе, употребљавају и рециклирају.

Ова Стратегија има за циљ:

- максимизирање вредности употребе ресурса у коришћењу пластичних
производа и смањење пластичног отпада и његовог утицаја на животну
средину.

У овој Стратегији главни фокус је на пластичној амбалажи из два разлога.

Пластична амбалажа највећи је појединачни сектор потрошње пластике у Републици
Србији, што је случај и у ЕУ. Стога је и у Европској стратегији за пластику у циркуларној
економији главна пажња посвећена пластичној амбалажи. Посебним ЕУ директивама
регулисано је смањење потрошње лаганих пластичних кеса за ношење и смањење утицаја
одређених пластичних производа на животну средину, што чини саставни део ове
Стратегије (поглавља 4.2.1. и 4.2.2). С друге стране, амбалажа је област примене где
пластични производи најбрже постају отпад који треба збрињавати.
Један од кључних предуслова за побољшање економичности и квалитета рециклaже
пластике, као основног начина уклапања пластике у пакет циркуларне економије у
Републици Србији, јесте управљање комуналним отпадом. Према извештају Агенције за
заштиту животне средине, у 2017. години укупно је генерисано 2,15 милиона тона отпада,
од чега су општинска јавно-комунална предузећа (ЈКП) прикупила 1,80 милиона тона, или
83,7%. Ови подаци не обухватају око 20% генерисаног комуналног отпада који завршава на
дивљим сметлиштима, што значи да су остали незбринути и пластични производи, посебно
амбалажа.
Према подацима Агенције, у 2017. години укупна количина преузетог амбалажног
отпада од стране оператера система управљања амбалажним отпадом износила је
182.400 тона 48. Преузета је 51 хиљада тона укупног амбалажног отпада (папир и картон,
пластика, стакло, метал, дрво итд.) из комуналног отпада (28%). Преостала 131 хиљада
преузетог амбалажног отпада потиче из некомуналног отпада (72%).
При томе је преузето око 36 хиљада тона пластичног амбалажног отпада, и то 24,4
хиљаде тона из комуналног отпада (68%) и 11,5 хиљада тона из некомуналног отпада
(32%), што је приказано на слици 2.19.

47 Directive 2008/98/EC of the European Parliament and of the Council on waste and repealing certain Directives

(„Директива 2008/98/EЗ Eвропског парламента и Савета о отпаду и измени одређених директива“), 2008,
https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32008L0098&from=EN
48 Агенција за заштиту животне средине, Извештај о управљању амбалажом и амбалажним отпадом у 2017.

години, 2018.
22
 40000

30000 11 483

20000
9 923
1 560 24 373
10000
11 755 12 618
0
ПЕТ Остала пластика Укупно пластика
Комунални отпад Некомунални отпад
Слика 2.19. Преузет пластични амбалажни отпад у тонама из комуналног и некомуналног
отпада и поново искоришћен у 2017. години 49

Укупно посматрано, постојећи уочени изазови везани са управљањем пластиком у

пакету циркуларне економије комплексни су услед великог броја фактора и учесника у
вредносном ланцу. Ту спадају: доносиоци одлука на државном и локалном нивоу,
произвођачи пластике, произвођачи пластичних производа, конструктори и дизајнери
производа, робне марке, дистрибутери, увозници, извозници, трговци, оператери
управљања отпадом, јавно-комунална предузећа, рециклери и, коначно, потрошачи.
Кључни изазови у погледу управљања пластиком могу се поделити на неколико
најважнијих група:

1. Побољшање економичности и квалитета рециклаже пластике, посебно са

аспекта смањења утицаја пластичне амбалаже и амбалажног отпада на
животну средину:
- Конструкција и дизајн производа;
- Квалитет и коришћење рециклата;
- Систем сакупљања пластичног отпада.
2. Смањење пластичног отпада и одбацивања отпада у животну средину:
- Лагане пластичне кесе;
- Одређени пластични производи за једнократну употребу;
- Могућности и ризици у вези с коришћењем компостабилне пластике;
- Микропластика.
3. Подстицање улагања у иновације у вези решења везаних за циркуларну
економију.

У погледу побољшања рециклаже, главни фокус је на пластичном амбалажном

отпаду. Европском стратегијом за пластику 50 предвиђено је да више од половине
пластичног отпада насталог у Европи до 2030. године треба рециклирати, као и да
сва пластична амбалажа стављена на тржиште ЕУ до 2030. године мора бити поновно
употребљива или се може рециклирати на економичан начин.
Осим конструкције пластичних производа где се погодност за рециклажу обично не
узима у обзир, проблем је и у томе што одлагање на депоније доминира као начин
збрињавања отпада. Постоји и негативна перцепција становништва, али и произвођача,
везана са употребом рециклиране пластике у новим производима.

49 Ibid., 48.
50 Ibid., 2.
23
 PET PE-HD PVC PE-LD PP PS ОСТАЛО

Слика 2.20. Рециклажне ознаке за пластичне материјале 51

Табела 2.15. Најчешће примене појединих пластичних материјала

Поли(етилен-терефталат) – PET (ПЕТ)
Полиетилен високе густине – PE-HD (ПЕВГ)
Поли(винил-хлорид) – PVC (ПВЦ)
Полиетилен ниске густине – PE-LD (ПЕНГ)
Полипропилен – PP (ПП)
Полистирен – PS (ПС)
Остало: АБС – ABS, ЕВАЛ – EVOH, ПБТ –
PBT, ПЦ – PC, ПММА – PMMA, ПА – PA итд.
Боце за: воду, освежавајуће напитке, сокове, уље, јогурт, средства за
чишћење у домаћинству; тацне за суву храну и колаче, влакна за
текстилну индустрију, фолије
Боце за прехрамбене течности, боце за хемикалије, трговачке кесе,
бурад, резервоари, гајбе, водоводне и гасне цеви, играчке, боце за
козметичке производе
Профили за врата и прозоре, покривачи подова, тапете,
канализационе цеви, изолација и плаштирање каблова, баштенска
црева, врећице за чување крви и плазме, блистер амбалажа за
лекове
Кесе за замрзиваче, смеће, вишекратне кесе, пољопривредни филм,
амбалажа за храну (унутрашњи слој код комбиноване амбалаже),
фолија за грађевинарство, кесе за инфузију, делови за вештачке
зглобове у ортопедији
Прехрамбена амбалажа, чаше за кисело млеко, паковање млечних
производа, омотачи за слаткише, посуде за микроталасну пећницу,
цеви, аутомобилски делови, теписи, инјекције, мрежице у хирургији
Пластичне чаше, амбалажа за храну, грађевинска топлотна
изолација, заштита електро-опреме и електронике при транспорту
(стиропор)
У свим областима индустрије, роба широке потрошње,
грађевинарство, ауто-индустрија, медицина, влакна, електроника и
електро-индустрија, спорт и рекреација, војна индустрија

Рециклажа
Термини „рециклирано“ и „рециклабилно“ често изазивају конфузију код потрошача.
Ако, на пример, амбалажа садржи рециклат, то значи да је произведена делимично или у
потпуности од рециклираног материјала (рециклата), док рециклабилност значи да се
материјал/производ може рециклирати ради добијања новог производа (истог или другог).
Рециклат се може добити рециклажом комуналног или некомуналног отпада (кућног,
индустријског, комерцијалног). Сви ови рециклати имају важну улогу у промовисању
одрживог развоја. Коришћење рециклата има важне еколошке повољности, као што су
смањење потрошње енергије и коришћење ограничених природних ресурса. Међутим,
треба разумети да ако је производ добијен из рециклата – то не значи аутоматски да је тај
производ рециклабилан. Такође, садржај рециклата не гарантује побољшање укупних
еколошких утицаја (на пример, у рециклажи пластике троше се велике количине воде).
Важно је вршити процену трошкова и повољности за сваку одлуку о рециклажи која се
доноси, без обзира на врсту материјала. Овде се мисли на механичку рециклажу која се
састоји од: млевења, прања, сепарације, сушења и регранулације. Постоји и хемијска
рециклажа (враћање пластике у основне сировине деполимеризацијом) и тзв. „органска
рециклажа“ (компостирање).

51Симболи и скраћенице дефинисани су стандардом SRPS EN ISO 1043-1:2014 – Пластичне масе – Симболи
и скраћенице – Део 1: Основни полимери и њихове посебне карактеристике.
24
 А) Побољшање економичности и квалитета рециклаже пластике
ИДЕНТИФИКОВАЊЕ ПРОБЛЕМА У СМИСЛУ УЗРОКА И ПОСЛЕДИЦА

Када се говори о конструкцији и дизајну за побољшање рециклаже пластичних

производа, пластична амбалажа (било флексибилна или крута) јесте приоритетно
подручје 52.

• Конструкција и дизајн пластичних производа не одговарају већим

могућностима рециклаже јер недостаје стандардизација у конструкцији и дизајну
пластичних производа (чак и на нивоу ЕУ). Наиме, висок ниво комплексности и
разноврсности пластике која долази на тржиште ствара високохетерогене струје
отпада након истека употребне вредности. Последица је отежана могућност или
чак немогућност рециклаже многих пластичних производа, посебно у области
амбалаже када се користе вишеслојне структуре, као нпр. у случају паковања у
комбиновану амбалажу састављену од више различитих материјала, паковања
дуготрајног млека, сира, меса, кафе и сл. У случају ПЕТ боца за паковање воде и
напитака присутне су боце различитих боја итд. Такође, у струји рециклата могу
се појавити боце од ПЕТ-а, али и боце од гликолом модификованог ПЕТ-а (ПЕТ-Г)
које се не могу заједно рециклирати, иако имају исту рециклажну ознаку „1“. Може
бити тешко рецикловати прозирне ПЕТ боце заједно с прозирним ПЕТ
подметачима због присуства различитих адитива 53 итд.
Недостају финансијски подстицаји за еко-дизајн, као и таксе у супротном случају.
Крајњу одлуку о конструкцији пластичних производа, па тиме и амбалаже, имају
робне марке. Они одлучују и наручују како ће и од чега амбалажа за њихове
производе бити израђена. С обзиром да је главна функција амбалаже заштита
упакованог садржаја и продужење рока трајања на полицама продавница, робне
марке желе да амбалажа обезбеди сва неопходна функционална својства,
посебно механичка и највише баријерна, ради обезбеђења здравствене
исправности и безбедности за потрошаче. С једне стране потребно је обезбедити
заштиту од кисеоника који је главни узрочник кварења хране (зашта се обично
користи пластика етилен/винил-алкохол – ЕВАЛ, EVOH), али и баријеру за водену
пару и гасове (зашта се обично користе полиетилени), као и баријеру за масноће
(зашта се обично користи полиамид – ПА, познат и као „најлон“). Посебно код
флексибилне амбалаже (кесице, вакуумска паковања и сл.), али и код круте
амбалаже (поготово комбиноване која се састоји од картона, алуминијума и
пластике) користе се вишеслојне структуре. Директна последица је врло тешка
или чак немогућа рециклажа овакве амбалаже.
Проблем могу бити и етикете и налепнице које се израђују од материјала који се
разликују од материјала од којих је израђена амбалажа. Примери су ПЕТ боце са
етикетама од папира, припијајућим етикетама од ПВЦ-а итд. То такође за
последицу има отежану рециклажу, додатну операцију раздвајања материјала и
добијање мање квалитетног рециклата.
Мале формате и вишеслојну амбалажу тешко је сортирати и економски се не
исплати рециклажа, те ова амбалажа обично завршава на депонијама.
До губитка материјала за рециклажу долази и услед коришћења црних или
тамних боја које оптички уређаји за сортирање не могу детектовати.

52Ibid., 2.
53Адитиви су додаци полимерима који служе за: стабилизацију пластике и против старења (топлотни и
светлосни стабилизатори, антиоксиданти, биоциди); олакшање прераде (средства за подмазивање);
модификовање својстава (пластификатори, пунила, пигменти и боје, антистатици, успоривачи горења итд.).
25
 Имплементација нових технологија захтева знатне инвестиције, што евентуално
може повисити трошкове рециклаже и утицати на цели рециклажни ланац.
Данашњи флексибилни баријерни филмови за паковање хране не могу се
рециклирати због вишеслојне структуре различитих материјала. Слојеви
структуре су нпр.: спољни слој од ПЕТ-а, баријерни слој од алуминијума, слој од
оријентисаног ПП-а и полиетиленски слој за контакт с храном и заваривање. Да
би се филм рециклирао, треба уклонити алуминијум и заменити га адитивима који
апсорбују кисеоник. Засад власници робних марки, ни у ЕУ, не желе да плаћају
повећане трошкове.
У Републици Србији постоји више произвођача флексибилне амбалаже који у
вишеслојним структурама користе осим полиетилена, ПЕТ-а, ПП-а и полиамид и
ЕВАЛ. Ова је амбалажа тешка за рециклажу. Та амбалажа може служити за
паковање житарица, замрзнутог поврћа, сира у листићима, сира у кришкама,
виршли, зачина итд. Један од нових праваца развоја вишеслојних баријерних
филмова за паковање хране јесте коришћење слојева од различитих врста
полиетилена (ПЕВГ, ПЕНГ, линеарни ПЕНГ – PE-LLD итд.) уз, кад год је то
могуће, избегавање других материјала.

Пример 1. Флексибилна амбалажа која је тешка за рециклажу због тога што је начињена од више
слојева различитих пластичних и/или других материјала: кесице за чипс, крекере, кафу и сл.
обично се састоје од више слојева укључујући метализирани слој и полиетилен, а често и ЕВАЛ,
ПЕТ и сл. Амбалажа за месо и сир састоји се обично од 5 до 7 слојева различитих пластичних
материјала, од којиx сваки има своју специфичну улогу у погледу очувања хране.
Пример 2. Крута амбалажа (тацне, подметачи) која је неподесна за рециклажу због тога што као
црни пигмент садржи чађ 54. Чађ апсорбује и не рефлектује инфрацрвено (NIR) зрачење у блиском
подручју које се користи за сортирање пластике при рециклажи. Зато се не могу детектовати и
сортирати црни или тамни пластични производи. Тренутно на европском и светском тржишту већ
постоје црна обојења која су видљива за NIR, али су скупља од чађи, те их произвођачи
пластичних производа не користе.
Пример 3. Крута амбалажа начињена од полипропилена (ПП) са етикетама од истог материјала и
боце за уље од ПЕТ-а, подесне су за рециклажу са аспекта дизајна, али не и са аспекта
контаминације остацима хране.

Конструкција и дизајн могу подразумевати израду вишеслојне амбалаже

састављене од пластичних материјала који су компатибилни за рециклажу. На
пример, биоријентисани стреч филм од ПП-а и 100% рециклабилни ПЕТ
подметач за храну могу бити начињени као једнослојни. Међутим, морају бити
дебљи да би испунили техничке захтеве, али су много подеснији за механичку
рециклажу. Проблем је вишеслојна амбалажа која садржи метализирани слој. У
Холандији се дискутује о могућој забрани 55 овакве амбалаже до 2050. године.
Дизајнирање које узима у обзир нпр. погодност за рециклажу или компостирање
неће имати смисла ако не постоје услови и инфраструктура да се то и реализује.
Докле год не постоје могућности за рециклажу или компостирање, није важно то
што је производ дизајниран да буде рециклабилан или компостабилан.
У Фландрији су, на пример, дозвољене само сертификоване компостабилне кесе за сакупљање
органског отпада. Сва амбалажа и производи – забрањени су за одлагање у ове кесе. Разлог за
ову забрану јесте да се спречи контаминација струја органског отпада 56. То значи да се у те кесе
не смеју стављати пластични производи нити било шта друго осим органског отпада.

54 WRAP, Recyclability of black plastic packaging („WRAP, Рециклабилност црне пластичне амбалаже“),
http://www.wrap.org.uk/content/recyclability-black-plastic-packaging-2
55 Crippa, M. et al., A circular economy for plastics – Insights from research and innovation to inform policy and

funding decisions, 2019 (M. De Smet & M. Linder, Eds.). („Циркуларна економија за пластику – Увиди из
истраживања и иновација за информисање о одлукама о политици и финансирању“), European Commission,
Brussels, Belgium, https://www.hbm4eu.eu/wp-content/uploads/2019/03/2019_RI_Report_A-circular-economy-for-
plastics.pdf
56 Ibid., 55.

26
 Компостабилне пластичне кесе за смеће у којима је органски (био) отпад упућују се на
компостирање.
Врло често се у Европи производи означавају као „компостабилни“ или
„рециклабилни“, чак и ако нема организованог система да сакупи тај отпад и
обради га компостирањем или рециклажом. Такве праксе повећавају конфузију
потрошача око тога како с тим производима поступати након употребног века.
Не постоји сагласност око дефиниције дизајна за рециклабилност 57.
Оптимизовани дизајн могао би обезбедити трајније производе, производе који се
могу поправити, поново користити, расклопити и рециклирати.
Проблем су навике и недостатак дијалога кроз вредносни ланац. Постоје
пластични производи, као нпр. изолације, који јесу рециклабилни, али нису
подесни за рециклажу ако се не сакупе у довољним количинама или се сакупљају
заједно с другим, некомпатибилним пластичним материјалима. Често је
рециклажа технички могућа, али економски није исплатива. Међутим, изгледа
очигледно да је за остварење циркуларне економије потребно да материјали буду
рециклабилни.
Производи се обично дизајнирају и конструишу узимајући у обзир техничке,
економске и маркетиншке аспекте. Међутим, аспекти који се односе на крај
употребног века производа обично се не узимају у обзир у фази дизајнирања,
нити су у то укључени стручњаци за ту област. Недостаје сарадња између
произвођача пластичних производа и рециклера.
Поготово се у обзир не узимају аспекти рециклабилности или поновне употребе у
аутомобилском сектору, грађевинарству и електроници. Разлози су што је удео
пластичног отпада од тих производа мали (производи имају дуг век трајања), као
и због тога што у ЕУ не постоје квантитативни циљеви за рециклирање оваквог
пластичног отпада.
Грађевинарство: Грађевински производи који садрже пластику имају дуг рок
трајања, обично 25 година или више. Зато су од кључне важности
функционалност, трајност и енергетска ефикасност. Разматрање пластичног
отпада није приоритет, поготово што ови пластични производи временом
деградирају услед изложености УВ-зрачењу итд.
Аутомобилски сектор и електроника: У овим се секторима такође генерише
пластични отпад који би се могао рециклирати. Међутим, у пластичним
производима за ове намене често су присутне хемикалије (адитиви), као нпр.
успоривачи горења. Ови адитиви су препрека за постизање виших стопа
рециклаже. Циљ је промовисање рециклаже пластичног отпада и из ових сектора
и то у затвореном кругу, како рециклат не би доспео у друге производе, нпр. у
амбалажу или дечје играчке.
Могуће дефиниције еко-дизајна укључују: дизајнирање производа ради
минимизирања еколошког утицаја у целом животном циклусу; интеграцију
еколошких аспеката у дизајн и конструкцију производа с циљем побољшања
еколошких перформанси производа у целом животном циклусу 58. Финални
производи, као што су амбалажа, производи за грађевинарство или за
аутомобилску индустрију, често садрже различите типове материјала, укључујући
пластику, како би се постигла захтевана функционалност. Зато је потребно

57 Commission Staff Working Document, Accompanying the document, Communication from the Commission to the
European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions
– A European Strategy for Plastics in a Circular Economy („Пратећи документ – Европска стратегија за пластику
у циркуларној економији“) {COM(2018) 28 final}, https://eur-lex.europa.eu/legal-
content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:52018SC0016&from=EN
58 PlasticsEurope’s Views on Eco-design with Plastics within the Circular Economy 2017 („Ставови PlasticsEurope о

еко-дизајну с пластиком унутар циркуларне економије 2017“).

27
 дефинисати еко-дизајн са пластиком, а не еко-дизајн пластике. Разлог је тај
што се ради о животном циклусу функционалне јединице (нпр. животни циклус
аутомобила), а не о животном циклусу пластике као материјала. Животни циклус
производа, који су у потпуности или делимично израђени од пластике, састоји се
од више фаза од екстракције природних ресурса до завршетка употребног века
финалног производа. Због тога се не треба фокусирати само на једну фазу, већ
на све. Примери фокусирања само на једну фазу или аспект јесу: дизајн за
рециклирање, за биоразградњу, за трајност, за садржај рециклата итд. То може
бити добро, али може бити и лоше јер се не сагледавају сви аспекти „од колевке
до гроба“ финалног производа.

• У Европској унији, одлагање на депоније (осим у земљама где је то забрањено),

као и спаљивање са енергетским искоришћењем или без њега, представљају
најјефтинији начин третмана отпада, укључујући и пластични. Додатно,
економичност висококвалитетне рециклаже онемогућена је високом
фрагментацијом система за сакупљање и разврставање отпада 59. Како се у ЕУ
пооштравају мере у погледу одлагања на депоније, отпад ниског квалитета
упућује се на спаљивање уз енергетско искоришћење, и капацитети се константно
повећавају. Такође, до увођења забране увоза пластичног отпада у Кину почев од
1. јануара 2018. године, европским земљама је било јефтиније да прикупљен
пластични отпад извозе него да га рециклирају.
На економичност и квалитет рециклаже утиче и сакупљање пластичног отпада,
односно сакупљање комуналног отпада. Проблеми управљања разликују се по
локалним самоуправама. У Републици Србији не постоји системски организовано
одвојено сакупљање, сортирање и рециклажа отпада. Шеме сакупљања
пластичног отпада имају велики утицај на све следеће кораке у ланцу рециклаже
и/или поновног искоришћења нпр. спаљивањем ради добијања енергије.
Недостатак шеме одвојеног сакупљања и мешање с комуналним отпадом
умањује количине за рециклажу. Велики део пластичног отпада завршава на
депонијама (санитарним или дивљим) или се испушта у животну средину,
укључујући улазак у водотокове. Примера ради, у Републици Србији је 2017. од
укупне пластичне амбалаже пласиране на тржиште, од стране оператера
преузето нешто више од 38%, док је остатак завршио на депонијама или у
животној средини. Још лошија ситуација у односу на укупни пластични
амбалажни отпад забележена је код ПЕТ боца. Иако оне имају највећи потенцијал
за сакупљање (боце за паковање воде и напитака) и ефикасну рециклажу, 2017.
године је преузето мање од 28%, а 2016. године само 17%. За разлику од
пластике, у 2017. години је преузето више од 57% отпадне амбалаже од папира и
картона. То за последицу има недовољно коришћење постојећих капацитета,
посебно за рециклажу ПЕТ-а. Ови се капацитети процењују на око 35.000 тона
годишње. Имајући у виду податке о рециклажи ПЕТ-а у 2017. години, рециклери
ПЕТ-а су имали на располагању теоријски 38% домаће сировине (осим ако део
прикупљеног ПЕТ-а није завршио у извозу, па су количине биле мање), а у 2016.
години само 22% ПЕТ-а преузетог за рециклажу са домаћег тржишта. Додатна
последица може бити и да су рециклери принуђени да увозе отпадни ПЕТ како би
повећали искоришћење својих капацитета 60.
Према подацима Агенције за заштиту животне средине 61, увоз пластичног отпада

59 Ellen MacArthur Foundation (2017), The new plastics economy – Catalysing action („Нова економија пластике –
Катализирајуће акције“).
60 При томе се мора напоменути да су сви оператери система управљања амбалажним отпадом испунили

опште националне циљеве у свим годинама (2011–2017), као и да су остварени специфични циљеви за све
године за које су специфични циљеви прописани Уредбом о утврђивању плана смањења амбалажног отпада
за период од 2015. до 2019. године („Службени гласник РС“, бр. 88/09).
61 Ibid., 23.

28
 у Републици Србији износио је око 11.000 тона у 2017. години, док је извоз био
око 5.500 тона. То значи да су домаћим рециклерима недостајале сировине за
прераду ради већег искоришћења капацитета, а истовремено се пластични отпад
извозио. Неопходно је задржати вредан пластични отпад у земљи како би се
подстакла домаћа привреда и обезбедили принципи циркуларне економије.
Европска искуства 62 показују да врста шеме сакупљања има важан утицај на укупне перформансе
рециклаже. Немачка, која је увела депозитни систем за ПЕТ боце и одвојено сакупљање пластике,
има најбоље перформансе. У Италији су постигнуте добре перформансе за рециклажу услед
развијеног система сакупљања. Француска и Шпанија такође су развиле шеме одвојеног
сакупљања, али је степен рециклаже низак. То се може објаснити чињеницом да у Француској
одвојено сакупљање још увек није довољно развијено, док је у Шпанији висок удео пластике из
комуналног отпада који контаминира струју за рециклажу. Најлошији су резултати у Великој
Британији, углавном услед чињенице да се пластични отпад донедавно у великим количинама
извозио у земље ван ЕУ.
Табела 2.16. Стопе сакупљања и рециклаже ПЕТ, ПЕ и ПП амбалажног отпада 63
Земља Шема сакупљања Степен Степен
сакупљања рециклаже
Француска Одвојено сакупљање боца, уз проширење на сву амбалажу 44% 21%
Немачка Шема депозита за ПЕТ боце, жуте канте за све друго и 76% 36%
раздвајање по боји
Велика Британија Знатна несакупљена количина у кућним контејнерима 38% 22%
Шпанија Шема одвојеног сакупљања, али се велика количина 41% 31%
пластичног отпада сакупља из комуналног отпада
Италија Добар ниво одвојеног сакупљања је у функцији 55% 42%

Предуслов за инвестиције у рециклажни сектор јесте постојање тражње која ће апсорбовати излаз
из постројења за рециклажу, а услов за то је квалитет рециклата. У земљама где је лоша шема
управљања комуналним отпадом (нпр. Пољска), где постоје нехармонизоване шеме (нпр. Велика
Британија) или где се разврставање отпада врши из мешовитог отпада (нпр. Шпанија), органски
отпад може бити важан извор контаминације, што снижава квалитет рециклата. Последица су
повећани трошкови опреме за разврставање итд. Супротно, у земљама где се врши примарно
разврставање на извору (нпр. постојање посебних канти/контејнера за пластику, разврставање по
облицима и/или боји, постојање система депозита итд.), ризик од контаминације се смањује.

Одвојено сакупљање је кључан предуслов за постизање циљева

циркуларне економије за пластику. Отпад из индустријског и комерцијалног
сектора има виши квалитет од амбалажног отпада из домаћинстава јер није
контаминиран.

• За ефикасно управљање пластиком потребно је имати добар систем третмана,

тј. поновног искоришћења отпада. Без обзира на примењене шеме сакупљања
и разврставања пластичног отпада, у једном моменту се тај отпад у мањој или
већој мери мора збринути. Последње на листи хијерархије управљања отпадом
јесте одлагање на депоније. Осим рециклаже, постоји и могућност енергетског
искоришћења где се пластични отпад користи као гориво због високе калоричне
моћи. Овај метод енергетског искоришћења 64 високо је заступљен у европским
земљама које се сматрају најчистијим (нпр. Швајцарска, скандинавске земље,
Аустрија итд.). Треба имати у виду да је ЕУ још 2004. године Директивом 65

62 Deloitte (2017), Deloitte Sustainability Blueprint for plastics packaging waste: Quality sorting & recycling Final

report („План одрживости за пластични амбалажни отпад: Квалитетно разврставање и рециклирање –

Завршни извештај“),
https://www.plasticsrecyclers.eu/sites/default/files/PRE_blueprint%20packaging%20waste_Final%20report%202017.
pdf
63 Ibid., 62.
64 Поступак обухвата спаљивање (инсинерацију) и суспаљивање (коинсинерацију) отпада као горива у

електранама и индустријским спалионицама у циљу искоришћења енергије за производњу топлоте, паре,

топле воде или електричне енергије.
65 Directive 2004/12/EC of the European Parliament and of the Council of 11 February 2004 amending Directive

94/62/EC on packaging and packaging waste („Директива 2004/12/EЗ Европског парламента и Савета од 2004. о
измени Директиве 94/62/EЗ о амбалажи и амбалажном отпаду“).
29
 прописала обавезу да се најкасније до краја 2008. године прикупи или спали у
спалионицама отпада с искоришћењем енергије најмање 60 масених %
амбалажног отпада. Енергетско искоришћење се подстиче када је то због
еколошких разлога и због односа трошкова и користи боље од рециклирања
материјала 66.
Међутим, постоји врло озбиљна претпоставка да би јавност и еколошка удружења
у Републици Србији била против таквих мера, тј. нико не би желео спалионицу
отпада у близини својих домова 67. Спаљивање је важан и користан начин
редукције отпада, а дугорочно се могу избећи проблеми који прате одлагање
отпада на депоније.
У Стратегији управљања отпадом за период 2010–2019. године 68 наглашено је да
је потребно створити осећај одговорности за поступање са отпадом (па тиме и
пластичним) на свим нивоима, осигурати препознавање проблема, обезбедити
тачне и потпуне информације, промовисати принципе, подстицајне мере и
партнерство јавног и приватног сектора у управљању отпадом. Иницијативе имају
за циљ да подстакну становништво на одговорнији однос према отпаду и на
поступање са отпадом на одржив начин, као што је смањење отпада на извору,
поновна употреба отпада, рециклажа, енергетско искоришћење отпада итд., и
одлагање отпада на безбедан начин.
Према постојећој Стратегији у Републици Србији предвиђена је планирана мрежа
од 26 регионалних центара за управљање комуналним отпадом 69, а у току је
израда нове стратегије. У Републици Србији засад нема ниједног регионалног
центра за управљање комуналним отпадом. Међутим, реализује се изградња
регионалног центра у Суботици, а и град Београд је потписао јавно-приватно
партнерство за изградњу регионалног центра. У овим регионалним центрима
биле би предвиђене и регионалне депоније, постројења за сепарацију
рециклабилног отпада, постројења за биолошки третман отпада и трансфер
станице.
Спаљивање са искоришћењем енергије треба да буде интегрисани део решења
које треба развијати у наредном периоду, како би се смањило одлагање
нерециклабилног отпада, укључујући и нерециклабилни пластични, на депоније.
Стратешки прилаз управљању комуналним отпадом требало би да се састоји у
раздвајању специфичног отпада из мешовите струје и увођења одвојеног
сакупљања, како би се постигли циљеви рециклаже и одлагања на санитарне
депоније. Када се ради о управљању пластичним отпадом из комуналног отпада,
за почетак би било довољно одвојено сакупљање ПЕТ боца за воду и напитке и
заједничко сакупљање све остале пластичне амбалаже.

• Негативан имиџ пластике одражава се на још лошији имиџ коришћења

рециклата. С једне стране, грађани у анкетама исказују позитивно мишљење о
значају рециклаже за спречавање онечишћења животне средине и смањење
отпада, али је питање како би се у пракси понашали, тј. да ли би сумњали у
квалитет пластичног производа који садржи у мањој или већој мери рециклат. То
је посебно случај са амбалажом за храну. Пример су и дечје играчке које су пре
извесног времена увезене у Србију и у којима су пронађени штетни успоривачи
горења. Ови адитиви очито потичу од рециклата који је добијен третманом
електронских уређаја код којих је присуство успоривача горења обавезно из
безбедносних разлога заштите од пожара, али који немају дозволу за контакт с
храном, што значи да се не смеју употребљавати ни у дечјим играчкама.

66 Ibid., 65.
67 Истовремено, постоји спалионица у центру Беча.
68 Стратегија управљања отпадом за период 2010–2019. године („Службени гласник РС“, бр. 29/2010).
69 Ibid., 68.

30
 Негативан став према рециклираној пластици имају и произвођачи пластичних
производа јер сматрају да је рециклат лошег (или чак непознатог) квалитета, те
га, иако је јефтинији, не желе уграђивати у своје производе. С обзиром да ни на
нивоу ЕУ не постоје јасна правила о контроли квалитета и означавању рециклата,
није изненађујуће да је потражња за рециклатом веома мала. У ЕУ она износи
само око 6%, а за Републику Србију подаци о тржишту рециклата нису доступни.
Перцепција јавног мњења и потрошача, услед непрестаног пласирања
неодговорних и често нетачних информација, јесте да је „пластика лоша“. То
може бити велики проблем за прелазак на циркуларну економију. У комуналном
отпаду има доста амбалажног отпада: пластичног, стакленог, папира и картона,
лименки итд. За разградњу пластике и лименки зна се да ће трајати јако дуго, а
стаклена се амбалажа неће никада разградити. Све то у већој или мањој мери
завршава на депонијама (осим оног што преузму оператери система управљања
амбалажним отпадом). Тај комунални отпад зависи од потрошње становништва,
мада може потицати и из комерцијалног или индустријског сектора.
Становништво углавном не спознаје у правој мери значај управљања отпадом,
већ то доживљава као одношење смећа и одлагање на депоније, врло често и на
дивља сметлишта. Генерисање пластичног амбалажног отпада (али и осталог
амбалажног отпада) зависи од животног стандарда. Тако је, на пример, просек у
ЕУ 31,8 кг по становнику пластичног амбалажног отпада у 2016. години, а у
Републици Србији 12,7 кг по становнику.
Адекватан и функционални систем управљања отпадом није могуће успоставити
без едукације становништва и/или регулаторних мера (нпр. накнаде за одношење
смећа према стварној количини смећа итд.). Често грађани не желе депоније у
својој близини, а поготово не спалионице отпада. Постројења за рециклажу и
компостирање такође подразумевају доношење отпада на третман. Кључни
фактор управљања пластиком у циркуларној економији јесте очување ресурса
рециклажом пластичног отпада. Међутим, перцепција јавности јесте да је
пластика лоша. Ако је пластика лоша, питање је како ће се становништво убедити
да је рециклирана пластика добра. Проблем је и како ће се јавности објаснити
значај рециклаже. Рециклажом ће се смањити пластични отпад, јер ће се поново
вратити у сировину, али треба убедити потрошаче да пластична амбалажа која
садржи рециклат „није лоша“. Зато су потребне едукативне кампање с циљем
истицања позитивних техничких, еколошких и економских ефеката које имају
управљање отпадом и поновно искоришћење, посебно рециклажа.
• Није довољно само прикупити пластични отпад и рециклирати га. Потребно је да
он буде уграђен у нове производе, јер у противном рециклажа нема смисла.
Пластични отпад може бити 100% рециклабилан и 100% се рециклирати. Али је
потребно 100% рециклата инкорпорирати у нове производе, јер је то једини начин
за постизање циљева циркуларне економије.
У Републици Србији готово да не постоји тржиште (потрошња) рециклата 70.
Већина произвођача пластичних производа (осим можда у медицини и
фармацији) користи отпад из сопствене производње (у млиновима самлевени
отпадни материјал из производње, тзв. регенерат 71) који користе за нове
производе из разлога снижења трошкова сировина. Тај се регенерат додаје до
70 Рециклат се добија у постројењима за рециклажу. Отпадни пластични производи допремају се у ова
постројења, сортирају, одвајају нпр. од етикета и сл., мељу, перу и суше, уз могуће додатне операције (нпр.
одвајање ПЕТ-а од кога су биле израђене боце од ПЕВГ-а или ПП-а од којих су затварачи). Тиме се добијају
чисте љуспице. Оне се као такве могу користити за одређене намене, али се најчешће гранулишу у форме
погодне за даљу прераду. Гранулат има већу тржишну вредност од љуспица. ПЕТ се у Републици Србији не
гранулише. Полиетиленске фолије се рециклирају и гранулишу, а добијени рециклат се продаје као р-ПЕ.
71 Регенерат је материјал из производног погона прераде пластике који прерађивачи самељу у млиновима у

сопственом или услужном погону. Потиче из нужног отпада у производњи или производа који не прођу
финалну контролу квалитета у фабрици (шкарт).
31
 максималних 20–30%, јер би веће количине могле угрозити квалитет финалних
производа, ма од ког се пластичног материјала израђивали. Рециклат се по
потреби увози и додаје углавном за мање захтевне примене где технички прописи
то дозвољавају.
ПЕТ је пример пластике која се може одлично рециклирати. Па ипак, у Републици
Србији, према подацима домаћих рециклера 72, ПЕТ се прерађује само до топло
опраних љуспица које се скоро 100% извозе. Овај се рециклат може врло
успешно користити за израду влакана за текстилну индустрију и израду трака и
фолија. Текстилна индустрија Кине развила се управо захваљујући огромном
увозу отпадног ПЕТ-а који је рециклирала и потом користила за израду текстила.
У Републици Србији, међутим, не постоји систем рециклаже ПЕТ-а познат као
систем „од боце до боце“ где би се ПЕТ рециклирао у „затвореној петљи“ и
поново користио за израду боца (од ПЕТ љуспица до ПЕТ гранула).

Године 2005. израђени су Претходна студија оправданости и Генерални пројекат изградње

постројења за производњу ПЕТ р-гранулата по принципу „од боце до боце“. Тиме би се
рециклажом отпадних ПЕТ боца најпре добиле ПЕТ љуспице од којих би се потом добио
висококвалитетан ПЕТ регранулат са употребом у изради нових ПЕТ боца. Наручилац посла била
је ХИП-Петрохемија а.д. Панчево, а извођач Технолошко-металуршки факултет Универзитета у
Београду за потребе тадашње Агенције за рециклажу Републике Србије. Пројектовани капацитет
износио је 5.000 тона годишње безбојног ПЕТ р-гранулата, али до реализације пројекта није
дошло.
У Европи 73 је у 2017. години рециклирано преко 58% ПЕТ боца. У неким земљама те су стопе
више (и до 95% у Немачкој и Финској). Неке медитеранске земље труде се да достигну циљ од
40%. Неки произвођачи минералних вода, нпр. у Аустрији, планирају да за паковање користе боце
од 100% рециклираног ПЕТ-а. Ефикасан систем сакупљања и поновног искоришћења у ЕУ постоји
већ неко време и за ПВЦ прозорске профиле. Немачки произвођачи уграђују рециклирани ПВЦ из
старих прозора, ролетни и врата назад у производни процес. Постоје функционални системи
рециклаже и за полиетиленске гајбе за боце. Постоје поступци рециклаже мешовитог пластичног
отпада где се годишње око 50 хиљада тона мешовите фракције претвори у нове производе, као
што су: клупе, баријере против буке, саксије за цвеће, контејнери за отпад итд.

Табела 2.17. Уграђивање рециклата у производе у ЕУ 74

Удео рециклата Удео рециклата
Индустрија Пластика 2014 2025
Амбалажа ПЕТ 9,5% 47,0%
ПЕВГ 3,7% 35,3%
ПЕНГ 3,0% 24,2%
ПП 1,7% 27,2%
Укупно 4,1% 31,8%
Грађевинарство Укупно 16,5% 35,5%
Ауто-индустрија Укупно 5,5% 11,6%
Електроника и електро-индустрија Укупно 4,9% 13,5%
Остало Укупно 11,8% 39,3%
Влакна Укупно 13,2% 10,1%
Свега 7,1% 30,2%
* На бази процене да ће се морати рециклирати и уградити у нове производе 11,9 милиона тона
пластичног рециклата за (ранији) циљ од 55% у 2025. години, од чега 7,1 милион тона поново у
пластичну амбалажу (60% укупно рециклираног). Нови циљ у ЕУ за 2025. годину је 50%.

На нивоу ЕУ, највећа тражња пластичног рециклата 75 може бити у следећим секторима:

72 Чланице Српске асоцијације рециклера амбалажног отпада, https://reciklerisrbije.com/

73 https://www.k-online.com/en/Press/Press_material/Press_releases/K_2019_in_D%C3%BCsseldorf:_Recycling_-
_An_essential_measure_for_the_circular_economy
74 Ibid., 62.
75 Ibid., 62.

32
 - р-ПЕТ: амбалажа (61%), влакна и остало;
- р-ПЕВГ: грађевинарство (56%), амбалажа и остало;
- р-ПП: аутомобилска индустрија (32%), амбалажа, грађевинарство, ЕЕ и остало;
- р-ПЕНГ: амбалажа (28%), грађевинарство и остало (49%).
Напомена: „остало“ укључује мање секторе, као што су намештај и роба широке потрошње.

Услед специфичности пластичне амбалаже, трошкови третмана овог отпада

знатно су виши од трошкова третмана других материјала. Ниску економску
вредност пластичног рециклата у вези с трошковима сакупљања и рециклаже
треба узети у обзир. Релативна цена рециклата у односу на цену изворне
пластике кључни је покретач за повећање перформанси у рециклажном ланцу.
Генерално, у ЕУ су цене рециклата у 2017. години биле у опсегу од 10% до 75%
цене изворне пластике. Међутим, овај се однос може и променити. У сваком
случају, већа тражња за рециклатом може се постићи уколико квалитет
рециклата буде одговарао захтевима прерађивача.
У 2017. години према подацима Агенције за заштиту животне средине,
рециклирано је 25,5 хиљада тона пластичног амбалажног отпада (слика 2.16), али
се не зна колико је уграђено у нове производе или је извезено као рециклат.
Процена је да су се све рециклиране ПЕТ љуспице извезле, а да се један део
рециклираних ПЕ фолија употребио за производњу нових фолија, нпр. за израду
врећа за смеће.
Највеће изгледе за већу употребу рециклата имају следећи сектори:
- Амбалажа. Примене р-ПЕТ гранулата „од боце до боце“ с дозволом за
контакт с храном, ПЕТ фолије за термоформирање, полиетиленске вреће
за смеће;
- Грађевинарство. Углавном у производњи фолија, изолација и подних
облога;
- Аутомобилска индустрија. За бранике и делове у ентеријеру.

Код р-ПЕТ-а, у ЕУ је садашњи удео р-ПЕТ гранулата у новим боцама 20% до 30%
и могао би се, потенцијално, повисити на 50%, а код фолија за термоформирање
са 50% на бар 75% 76. То се може остварити једино ако је у питању одличан
квалитет р-ПЕТ-а.

У Европи се ради и на побољшању дизајна ПЕТ боца за напитке. Тако Coca-Cola у Великој
Британији намерава да традиционалну зелену ПЕТ боцу за један свој напитак израђује у
прозирној варијанти ради лакше рециклаже. Планира се све већа примена рециклираног ПЕТ-а за
све брендове од најмање 50% почевши од 2020. године.
Компанија PepsiCo 77 најавила је да ће тежити да 100% њихове амбалаже буде рециклабилно,
компостабилно или биоразградиво. Тежиће да, у сарадњи са својим добављачима, угради 25%
рециклата у своју пластичну амбалажу. Процењују да је приближно 90% њихове амбалаже за
напитке широм света потпуно рециклабилно, на бази података из 2017. године. Ако се посматрају
збирно амбалажа за храну и боце за напитке, 85% амбалаже је рециклабилно. У 2018. години
постављен је нови циљ да се на глобалном нивоу у укупној пластичној амбалажи користи 25%
рециклата, у 2025. години 45% рециклата у ПЕТ боцама на тржишту ЕУ и 50% рециклата до 2030.
године. Ова компанија истиче да тренутно уграђује око 16% рециклираног ПЕТ-а (р-ПЕТ-а) у своје
боце за напитке у Европи.
Пример вишеслојне 78 комбиноване амбалаже: Компанија Tetra Pak 79 поставила је 2010. године
циљ да до 2020. године удвостручи стопу рециклаже своје амбалаже до нивоа од 40%. У 2018.
години рециклирано је 26% ове амбалаже на глобалном нивоу, а у Европи 47%. Искоришћени
картон од амбалаже за течну храну и напитке сакупља се са 77 тржишта, а алуминијум и пластика

76 Ibid., 55.
77 https://www.pepsico.com/sustainability/packaging, приступљено 29. 6. 2019.
78 Вишеслојна амбалажа је амбалажа сачињена од различитих материјала који се не могу одвојити ручно.
79 https://www.tetrapak.com/sustainability/recycling, приступљено 29. 6. 2019.

33
 са 48 тржишта. За постизање циљева рециклаже потребни су одговорност потрошача и
колективна инфраструктура. Подизање стопе рециклаже захтева ангажовање свих у друштву –
законодавства, потрошача и индустрије, а највећа препрека за постизање овог циља данас је у
Европи сакупљање отпада 80. Како ће од 2020. године произвођачи морати да плаћају различите
накнаде за третман на крају животног циклуса амбалаже, у зависности од тога колико је њихова
амбалажа прилагођена рециклажи, у овој компанији истичу да треба бити опрезан са
критеријумима који се користе за одређивање накнада. Досад је речено да ће се ове накнаде
заснивати на рециклабилности. Tetra Pak сматра 81 да су право питање климатске промене,
анализа утицаја животног циклуса сваке амбалаже, а ова је амбалажа међу најбољима. Зато се
слажу са накнадама, али по правим критеријумима.
Британска влада је 2018. донела стратегију под називом „Наш отпад – наши ресурси: Стратегија за
Енглеску“ 82. Стратегија се односи на нове таксе и строжа правила за произвођаче пластичне
амбалаже, а с циљем кретања ка циркуларној економији. Нови план предвиђа да трошкове
рециклирања сносе произвођачи пластичних производа. Њихов досадашњи удео у трошковима
процењује се на око 10%, а намера је да покрију 100% трошкова. Влада сматра да се тиме
подстичу произвођачи да пажљивије размишљају о смањењу количине амбалаже и да пређу на
паковања која се лакше рециклирају. Такође најављују да ће од 2025. године увести нове таксе за
сву произведену или увезену пластичну амбалажу која садржи мање од 30% рециклираног
садржаја. Фирме поздрављају план за повећање количине рециклата у амбалажи до 30% почев
од 2025. године. Међутим, наводе да је претходно неопходно дефинисати шта тачно значи
садржај рециклата. Наиме, питање је да ли се под рециклатом сматра регранулисани пластични
отпад или производни регенерат, тј. самлевени материјал који се већ додаје у производњи.

• Рециклажа пластике у Републици Србији. Према доступним подацима 83, у

Републици Србији постоји неколико већих капацитета за рециклажу пластике.
Основне сировине за прераду јесу претежно отпадна ПЕТ амбалажа и отпадна
полиетиленска амбалажа (фолије).
Сакупљачи прикупљају ПЕТ боце и пресују их у бале како би се лакше
транспортовале, а у постројењу за рециклажу се дебалирају, сортирају по бојама,
мељу, перу и суше. У сакупљање су укључена и ЈКП и приватна предузећа.
Рециклажом ПЕТ отпада добијају се топло опране ПЕТ љуспице које су
намењене производњи полиестарских влакана, трака за везивање терета, фолија
и ПЕТ регранулата (р-ПЕТ). Ова се финализација, међутим, не реализује у
земљи, већ се ПЕТ љуспице извозе. Топло опране ПЕТ љуспице се скоро 100%
извозе у Европу (Румунија, Италија, Аустрија, Немачка). Полиестарско влакно је
намењено аутомобилској индустрији, текстилној, индустрији намештаја итд. Од
њега се израђују одећа, намештај, теписи, пуњење душека и јастука, а може се
користити и као геотекстилна подлога за путеве и депоније или за изолацију у
грађевинарству. Важна примена ПЕТ љуспица је и за добијање р-ПЕТ-а за
прехрамбену индустрију (за израду нових ПЕТ боца). Просечна попуњеност
капацитета варира, али је на нивоу од око 50%. Рециклери, због недостатка
сировина на територији Републике Србије, увозе сировине из суседних држава.
Проблеми у сектору рециклаже у Републици Србији настају услед недовољно
развијеног система сакупљања амбалажног отпада за рециклажу, флуктуације
потрошње и пораста извоза непрерађеног отпада у земље у окружењу.
Последица је да је индустрија рециклаже амбалажног отпада суочена са
перманентним недостатком сировина за прераду, што озбиљно угрожава не само
даљи развој рециклажне индустрије, већ и сам њен опстанак. Према подацима
рециклера, у 2016. години постројења за рециклажу прерадила су 12 хиљада тона
ПЕТ отпада.

80 https://www.linkedin.com/pulse/key-boosting-recycling-rates-mix-consumer-awareness-charles-heaulme
81 Ibid., 79.
82 Our Waste, our Resources: A Strategy for England, 2018,

https://assets.publishing.service.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/765914/resources-
waste-strategy-dec-2018.pdf
83 Ibid., 72, http://www.greentech.rs/; https://www.alwag.rs/sr/; https://www.petreciklaza.com

34
 Више фирми 84 у Републици Србији бави се прерадом отпадног полиетилена.
Прерађују се све врсте полиетиленских фолија, као што су стреч фолија за
обмотавање палета, термоскупљајућа (тзв. шринк) фолија итд. Рециклажом се
добија регранулат полиетилена (р-ПЕ) који се може користити у индустрији
паковања, грађевинарству, прехрамбеној индустрији итд. Основни извор
сировине за рециклажу јесу индустријски и комерцијални отпад.
У мањој мери рециклира се и полипропилен (од браника аутомобила из фабрике
у Крагујевцу) и друге врсте пластике, као на пример полиамид (такође из
аутомобилског сектора). Добијени регранулати се углавном извозе.
Производња вишеслојне амбалаже за паковање течне хране и напитака
(комбинација картон/Ал фолија/пластика) износи годишње око 12 хиљада тона 85.
Ова се амбалажа до пре неколико година одлагала на депоније или спаљивала у
цементарама где је коришћена као алтернативно гориво. Извоз за рециклажу је
био веома скуп, јер су се најближа постројења налазила у Чешкој, Немачкој и
Холандији. Од ове амбалаже у Републици Србији израђују се водоотпорне плоче
за грађевинарство 86.
Може се закључити да рециклажа у Републици Србији постоји, али само за
неколико категорија пластичног амбалажног отпада. Не само да капацитети нису
довољно искоришћени (услед недостатка сировина), већ се већина рециклата
извози. Узрок је што у Републици Србији не постоји тражња за рециклираном
пластиком, осим у малим количинама. Последица је да се рециклат не уграђује у
нове производе, што је услов за транзицију ка циркуларној економији. Друга
последица је да ће се, ако се настави тренд извоза рециклата, тешко испунити
циљеви које је прописала ЕУ у погледу уградње рециклата у нове производе, чак
и са одлагањем рокова за имплементацију ЕУ мера.

• Флуктуације у количинама и квалитету рециклата у ланцу снабдевања, када

се успостави тржиште, могу довести до поремећаја понуде на тржишту, а самим
тим и тражње за рециклатом, јер ће купци рециклата, а то су произвођачи
пластичних производа, губити поверење у домаће добављаче и проналазити
нове, тј. увозити рециклат уколико им је потребан. Искуства из ЕУ показују да
квалитет и стабилност тржишта понуде јесу кључна баријера за коришћење
рециклиране пластике 87. Те флуктуације могу довести и до знатних промена цена
рециклата и поремећаја на тржишту. Пад тражње последично доводи до пада
продуктивности рециклажних постројења или може утицати на квалитет
финалних производа. Домаћа рециклажа пластике своди се уствари на
рециклажу ПЕТ-а и рециклажу полиетиленских фолија. Остали капацитети се не
развијају због недостатка сировина за рециклажу, али и непостојања тражње.

• Изазови у међународној трговини могу бити узроковани и недовољном

применом сертификације рециклата и рециклажних постројења. ЕУ је анексима
Стратегије за пластику у циркуларној економији предвидела подупирање
развоја система сертификације за постројења за рециклажу у ЕУ 88.

84 Интерни подаци.
85 Ibid., 4.
86 Ibid., 4.
87 EuPC (2019), The Usage of Recycled Plastics Materials by Plastics Converters in Europe – A qualitative European

industry survey, Second Edition („Коришћење рециклираних пластичних материјала од стране европских
прерађивача пластике“), https://polymercomplyeurope.eu/system/files/generated/files/PCE%20Report%20%20-
%202nd%20EuPC%20Survey%20on%20the%20Use%20of%20rPM%20by%20European%20Plastics%20Converter
s%20v.1.pdf
88 Анекси Европске стратегије за пластику у циркуларној економији, http://ec.europa.eu/environment/circular-

economy/pdf/plastics-strategy-annex.pdf
35
 Тренутно у ЕУ постоји неколико сертификационих система за: (1) рециклате,
производе који садрже рециклат или (2) компаније које производе и/или тргују
овим производима (рециклатом или финалним производом)89.
Сертификација производа фокусирана је на процену и евалуацију специфичног
производа у погледу испуњавања захтева (стандарди, спецификације,
законодавство).
Сертификацијом система процењује се и евалуира да ли је компанија
компетентна да обезбеди потребне гаранције или да ли је рециклирани производ,
који је произведен у тој компанији, усаглашен са захтевима.
Постоје различите сертификационе организације које не морају користити исту
методологију и понекад се фокусирају на циљне групе компанија, нпр. на
рециклере. У погледу праћења, већина организација ослања се на стандард ISO
EN 15343.
Једна од организација је Eucertplast 90 која је фокусирана на рециклирање
пластике. Намера је да се подстакне транспарентност у погледу рециклата и
обезбеђења гарантованог квалитета за прерађиваче пластике. Процена
усаглашености произведеног рециклата базира се на EN стандардима. За
процену пластичних рециклата користе се стандарди: EN 15343 (рециклирана
пластика) 91, 15347 (карактеризација ПЕТ рециклата)92, 15342 (карактеризација
полистиренских рециклата)93, 15344 (карактеризација полиетиленских
рециклата) , 15345 (карактеризација полипропиленских рециклата) 95 и 15346
94

(карактеризација ПВЦ рециклата) 96.

Постоје и друге сертификационе организације и шеме у вези с пластичним
рециклатом, као нпр. TUV Rheinland DIN CERTCO 97, UL 98, QA-CER 99 итд.
Сертификација рециклата (производа) или компаније која се бави
рециклажом пластике може бити од кључног значаја када се у Републици
Србији успостави тржиште рециклата. Ово из разлога како би домаћи
произвођачи пластичних производа могли бити сигурни у квалитет рециклата који
купују и уграђују у своје производе.

Садржај рециклата и стандарди квалитета

Кључна премиса на којој се заснива циркуларна економија за пластику јесте

да се рециклирана пластика у потпуности мора уградити у исте/нове
производе. Наиме, пластични рециклат може се користити у затвореном кругу
(за исти производ) или у отвореном кругу (други производи). Рециклирани садржај
у производу може се описати као масени удео (%) рециклата који је коришћен у
овом производу. Дефинише се на бази стандарда SRPS ISO 14021:2017 – Ознаке
и декларације које се односе на животну средину – Самодекларишуће тврдње у
вези са животном средином.

89 Centexbel-VKC (Bob Vander Beke et al.) UGent, CPMT (Kim Ragaert et al.), Final report – Research into the use
of recyclate, Study conducted on behalf of the Federal Public Service Public Health, Food Chain Safety and
Environment, Directorate-General Environment („Завршни извештај – Истраживање коришћења рециклата“)
https://www.health.belgium.be/sites/default/files/uploads/fields/fpshealth_theme_file/en_use_of_recyclate.pdf
90 https://www.eucertplast.eu/
91 Усвојен је SRPS EN 15343:2011.
92 Усвојен је SRPS EN 15347:2011.
93 Усвојен је SRPS EN 15342:2011.
94 Усвојен је SRPS EN 15344:2011.
95 Усвојен је SRPS EN 15345:2011.
96 Усвојен је SRPS EN 15346:2016.
97 https://www.dincertco.de/de/dincertco/home.jsp
98 https://www.ul.com/
99 https://www.bqa.be/

36
 Није могуће проценити садржај рециклата у производу путем хемијске
анализе 100. Како би се осигурало да купац и потрошач имају поверење у
производ с рециклатом, ова информација мора бити обезбеђена од стране
произвођача као коректна и гарантована унапред. Производ који садржи рециклат
треба да има гарантовани минимални садржај рециклата на бази удела у
полимеру, укључујући адитиве и пунила. Мора бити уклопљен у техничку
спецификацију и остале захтеве квалитета и прописа. Производ не сме бити
штетан за људско здравље и животну средину, тј. мора бити усклађен са
одредбама REACH 101. Успех производа који садрже рециклат највише зависи од:
политике фокусиране на примену модела циркуларне економије; квалитета,
расположивости и цене рециклата, као и поверења о подацима који су дати на
производу који садржи рециклат.
Стандардом SRPS EN 15343:2011 утврђују се поступци који су потребни за
остваривање следљивости рециклиране пластике. Стандард даје основу за
поступак израчунавања рециклираног садржаја у производу. Стандард се
примењује без обзира на постојеће законодавство.
Стандард који дефинише карактеризацију ПЕТ рециклата SRPS EN 15347:2011 102
даје шему за карактеризацију отпада од пластике, истичући оне особине за које
испоручилац отпада мора да обезбеди информацију купцу и да идентификује
методе испитивања, ако их има. Шема испитивања даје информације о
захтеваним подацима за које се захтева исказ, чак и ако је отпад
некласификован; дају се и додатни опциони подаци које испоручилац може да
обезбеди ако су од значаја за отпад.

• Још један важан фактор јесте недостатак системског интердисциплинарног

приступа који покрива цео ланац пластике. Акције једних нису праћене
активностима других или обрнуто, те долази до једностраних дисонантних
решења. На пример, иновације су често фокусиране на побољшање једног
проблема (нпр. боља баријерна својства амбалаже) и не узима се у обзир цели
систем, тј. како ће се та иновација одразити на неке друге ситуације у ланцу (нпр.
на рециклабилност производа). Може постојати и обрнут случај. На пример,
пластична амбалажа може се неадекватно поједноставити у смислу смањења
броја слојева, ради лакше рециклаже, али неће испуњавати захтеве брендова у
погледу очувања упакованог садржаја од кисеоника, влаге итд. Тиме ће се
скратити употребни рок нпр. прехрамбеног производа и доћи ће до бацања хране
којој је истекао рок трајања.

• Недостаје комуникација кроз цели вредносни ланац. Произвођачи и робне

марке избегавају давање информација корисницима о уделу регенерата и/или
рециклата у својим производима јер корисницима то може изгледати као
производ нижег квалитета. Сарадња међу произвођачима из различитих сектора
ограничена је, те се не проналазе могућности и повољности стандардизовања
пластике код међусекторског коришћења рециклата. Осим тога, и поред све веће
јавне бриге, потрошачи имају веома ограничена знања о свим аспектима везаним
с пластиком.

100 Centexbel-VKC (Bob Vander Beke et al.) UGent, CPMT (Kim Ragaert et al.), Final report – Research into the use
of recyclate, Study conducted on behalf of the Federal Public Service Public Health, Food Chain Safety and
Environment, Directorate-General Environment („Завршни извештај – Истраживање коришћења рециклата“)
https://www.health.belgium.be/sites/default/files/uploads/fields/fpshealth_theme_file/en_use_of_recyclate.pdf
101 REACH је Европска уредба (EC 1907/2006) о регистрацији, евалуацији, ауторизацији и ограничењима

хемикалија. Ступила је на снагу 2007. године.

102 Пластичне масе – Рециклирана пластика – Карактеризација поли(етилен-терефталат) (ПЕТ) рециклата.

37
 Према истраживању, које је урадила ирска консултантска фирма Accenture Strategy јуна 2019.
године, на узорку од 6.000 испитаника из 11 земаља 103, 83% испитаних верује да је веома важно
да произвођачи дизајнирају производе на начин да могу бити поново употребљени или
рециклирани. Скоро 3/4 испитаних наводи да тренутно купују много више еколошких производа
него пре 5 година. Иако преко половине испитаника каже да су спремни да плате више за одрживе
рециклабилне производе, није изненађење да цена и квалитет остају примарни при избору за
куповину. Тако 84% сматра да је цена најважнија. Цена и квалитет значајнији су и од здравствених
и безбедносних аспеката за 49% корисника, а о еколошком утицају у суштини брине само 37%. Из
ове статистике проистиче да корисници уствари не разумеју еколошки утицај различитих
амбалажних материјала, као што је пластика у односу на папир и друге алтернативе. Незнање и
обиље негативних непроверених информација доводе до тога да 77% сматра да је пластика
еколошки неповољна, а да је папир еколошки погодан.

• Произвођачи пластичних производа кључни су за постизање циљева за

уклапање пластике у пакет циркуларне економије 104. У Европској унији
дефинисан је циљ уградње 10 милиона тона рециклираних пластичних
материјала у нове производе у 2025. години. Одрживост и циркуларност пластике
и пластичних производа постају важнији него икад, и европска индустрија
проналази начине да прилагоди своје пословне моделе како би достигла ове
амбициозне циљеве, који ће се постићи кроз регулативу ЕУ и путем добровољно
преузетих обавеза. У том погледу постоје бројни изазови.
При садашњим условима, није могуће повећати садржај рециклата у новим
производима у ЕУ, јер су само 2 од 10 рециклираних пластика на располагању у
довољним количинама, тј. недостаје понуда. Ситуација је још лошија у погледу
квалитета расположивих рециклата. Само је рециклирани ПЕТ расположив у ЕУ
у довољним количинама и доброг је квалитета. Да би се испунио циљ од 10
милиона тона, потребно је да се, осим расположивости, и квалитет рециклата
драстично побољша. Мера би била боље сакупљање и разврставање пластичног
отпада, као што је пример ПЕТ-а.
У Републици Србији ситуација је знатно лошија. Регранулисани ПЕТ (р-ПЕТ) који
би се уграђивао у нове боце уопште се не производи у земљи, јер се ПЕТ
рециклира само до топло опраних ПЕТ љуспица које се извозе. Године 2025, у ЕУ
ће бити 10 милиона тона пластичног рециклата, највише ПЕТ-а. Државе чланице
имаће обавезу да тај рециклат уграђују у нове производе или, ако то не могу,
извозиће рециклат у друге земље. То је дозвољено ЕУ регулативом. Наиме,
Директивом 2018/852 предвиђено је да амбалажни отпад који се шаље у друге
државе чланице ради рециклирања у тој другој држави, чланици се сме рачунати
као напредак према остваривању циљева утврђених само за ону државу чланицу
у којој је тај амбалажни отпад сакупљен. То ће за последицу имати да ће земље
ЕУ сав вишак отпада и/или рециклата који неће моћи уградити у нове производе –
извозити. Тиме ће се могућност да српски рециклери пласирају свој рециклат у ЕУ
драстично смањити, или ће то чак бити немогуће. У сваком случају, након
забране увоза пластичног отпада у Кину почев од 2018. године, у ЕУ се
константно повећава количина несортираног или лоше сортираног пластичног
отпада што неће моћи, ако се ствари не промене, допринети висококвалитетној,
економичној и сигурној рециклажи.
Многи произвођачи пластичних производа не користе рециклат јер његов
квалитет не задовољава спецификације или зато што у производима није
дозвољено коришћење рециклата. Рециклат обично има недовољну
репродуктивност својстава од лота до лота (квалитет сувише варира по
шаржама). Постоје и други проблеми, као што су: неодговарајућа боја утиче на

103 https://newsroom.accenture.com/news/more-than-half-of-consumers-would-pay-more-for-sustainable-products-
designed-to-be-reused-or-recycled-accenture-survey-finds.htm
104 Ibid., 87.

38
 естетски изглед финалних производа; незадовољавајућа механичка својства;
непријатан мирис рециклата и, тиме, и финалних производа итд.
Потребно је и да брендови редефинишу своје спецификације како би се рециклат
могао уграђивати у нове производе, чак и по цену могућих естетских импликација.
Изазови за побољшање квалитета рециклата јесу: побољшање сакупљања и
разврставања пластичног отпада; инвестирање у боље технологије за рециклажу
и бољи дизајн за рециклажу; економски подстицај за веће коришћење рециклата;
боља сарадња између произвођача пластичних производа и рециклера; развој
нових примена где ће пластични производи моћи садржавати више рециклата;
развој стандарда за квалитет и сл.
За побољшање квалитета и количина рециклата на тржишту кључан је начин
сакупљања и разврставања пластичног отпада. Без довољне понуде
висококвалитетних рециклата супституција изворне пластике биће немогућа.
У Републици Србији би у 2030. години, узимајући у обзир Директиву ЕУ 105,
требало рециклирати и уградити у нове производе 35% укупно пласиране
пластичне амбалаже. Да би се то и остварило, домаћи произвођачи пластичне
амбалаже морају имати стабилно тржиште понуде рециклата који мора бити
одличног квалитета. Уколико не буду испуњени ти услови, циљ се неће моћи
остварити.

• Контакт с храном. Потребна је и снажна подршка регулаторних тела, посебно у

коришћењу рециклата за прехрамбену индустрију, тј. за израду амбалаже за
храну и напитке. Ту су важна питања: да ли су контаминанти из пост-
потрошачког материјала можда присутни у финалном производу који је
произведен уз коришћење рециклата; да ли се рециклирани пост-потрошачки
материјал, који нема дозволу за контакт с храном, користи за израду нове
прехрамбене амбалаже; да ли додаци (адитиви) у рециклираној пластици можда
не одговарају регулативи за контакт с храном. Примена рециклата код амбалаже
у контакту с храном требало би да подлеже претходном алгоритму евалуације
који се, скраћено, своди на 3 корака 106: (1) комплетан опис поступка рециклаже
који је коришћен; (2) резултати обављених испитивања која указују на присуство
контаминаната; (3) опис предложених услова примене рециклата. Већ је
потврђено да терцијарно рецикловани ПЕТ испуњава услове за примене у
контакту с храном.
Материјали који се користе за прехрамбену амбалажу, без обзира да ли су од
изворног или рециклираног материјала, морају бити у складу са захтевима у
погледу осигурања сигурности хране. Из разлога сигурности, произвођачи
пластичне амбалаже (али и брендови) могу бити неодлучни у погледу коришћења
рециклата за амбалажу из разлога лошег естетског изгледа финалног производа,
непријатног мириса рециклата (који углавном потиче од контаминаната који нису
уклоњени током рециклаже) итд. Осим тога, често је непознато одакле потиче
рециклат, тј. из којих је отпадних пластичних производа добијен рециклат. У
рециклату се могу наћи токсични тешки метали, успоривачи горења и друге
нежељене хемикалије. То може бити последица унакрсне контаминације или ако
рециклери игноришу те супстанце или нису у стању да утврде да ли се оне
налазе у отпадној пластици.

105 Directive (EU) 2018/852 of the European Parliament and of the Council of 30 May 2018 amending Directive
94/62/EC on packaging and packaging waste („Директива ЕУ 2018/852 Европског парламента и Савета о измени
Директиве 94/62/ЕЗ о амбалажи и амбалажном отпаду“), https://eur-lex.europa.eu/legal-
content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32018L0852&from=EN
106 https://www.fda.gov/food/recycled-plastics-food-packaging/recently-published-submissions-recycled-plastics-food-

packaging
39
 Пластични материјали који се у ЕУ користе у контакту с храном морају да
испуњавају услове из регулатива ЕУ 107, 108, 109. Законски оквир 110 за материјале у
контакту с храном штити људско здравље. Ови материјали не смеју ослобађати
конституенте у храну у количинама које могу имати последице по здравље
потрошача.
Са законске тачке гледишта, постоје разлике између материјала начињених од
изворне пластике и рециклираних пластичних материјала 111. Рециклирани
пластични материјали и производи смеју се пласирати на тржиште само ако
садрже рециклирану пластику добијену из ауторизованих процеса рециклаже.
Квалитет рециклиране пластике која се користи за прехрамбену индустрију мора
се карактерисати и контролисати. Мора потицати из пластичних материјала и
производа који су били произведени у складу са регулативом за материјале за
контакт с храном, тј. морају бити добијени у затвореном кругу 112.

• Побољшање система управљања амбалажним отпадом и питање депозита.

Резултати Студије о амбалажном отпаду 113 (2019) коју је израдио Deloitte
Advisory, показују да систем управљања амбалажним отпадом у Републици
Србији захтева значајне измене. Иако постојећи систем достиже националне
циљеве за сакупљање и рециклажу амбалажног отпада у Републици Србији, у
студији је предложен низ мера од којих су најважније: увођење функционалног
система инспекцијског надзора, обезбеђивање једнаких права за све актере,
обавеза домаћинстава да разврставају свој отпад и укључивање тзв.
неформалног сектора у постојећи систем. Сматра се да постојећи систем у
Републици Србији захтева додатна улагања и подизање накнаде за одлагање
отпада, док је истовремено неопходно ојачати системе за спровођење
сакупљања и рециклаже амбалажног отпада у локалним самоуправама. Трошак
унапређења постојећег система, пројектован на око 200 милиона евра у наредних
10 година, требало би да обезбеди сакупљање и рециклажу око 64% амбалажног
отпада 114. Евентуално увођење алтернативних система, као што је систем
депозита знатно би повисио трошкове за исти временски период и то на око 1,1
милијарду евра. Евентуално увођење таквог система резултирало би са око 75%
сакупљеног и рециклираног амбалажног отпада. Сматра се да је потребно што
ефикасније унапређење постојећег система проширене одговорности
произвођача, у оквиру кога је обвезничка индустрија у Републици Србији
последњих година премашила задате националне циљеве. Удео амбалажног
отпада у укупном отпаду је око 14%, од чега је само један део амбалаже која би
била обухваћена системом сакупљања кроз депозит. У Републици Србији систем
проширене одговорности произвођача (ЕПР) функционише од 2010. године.
Према подацима Агенције за заштиту животне средине, сви специфични циљеви
за управљање амбалажом и отпадом испуњени су за пластику у периоду до 2018.
107 Regulation (EC) No 1935/2004 of the European Parliament and of the Council of 27 October 2004 on materials
and articles intended to come into contact with food and repealing Directives 80/590/EEC and 89/109/EEC,
https://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2004:338:0004:0017:en:PDF
108 Commission Regulation (EU) No 10/2011 of 14 January 2011 on plastic materials and articles intended to come

into contact with food („Уредба Kомисије (ЕУ) бр. 10/2011 од 14. јануара 2011. о пластичним материјалима и
предметима који долазе у контакт с храном”), https://eur-lex.europa.eu/legal-
content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32011R0010&from=EN
109 Commission Directive 2002/72/EC of 6 August 2002 relating to plastic materials and articles intended to come into

contact with foodstuffs, https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/ALL/?uri=CELEX%3A32002L0072

110 https://ec.europa.eu/food/safety/chemical_safety/food_contact_materials/legislation_en
111 http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/ALL/?uri=CELEX:32008R0282
112 Ibid., 57.
113 Извор: Удружење за амбалажу и заштиту животне средине – SEPEN. SEPEN је организација која окупља

индустрије из ланца снабдевања у области амбалаже у Србији и бави се темама које се тичу паковања и
заштите животне средине без фаворизовања било ког специфичног материјала за паковање или система
управљања амбалажним отпадом, http://www.sepen.org.rs/
114 Напомена: укупног амбалажног отпада, не само пластичног.

40
 године. Из тога произилази да систем ЕПР даје добре резултате. Мишљење 115 је
да депозитни систем није адекватно решење за унапређење постојећег система
сакупљања и рециклаже амбалажног отпада, јер захтева велика улагања (преко
130 милиона евра годишње), а тај трошак би сносили привреда и највише
грађани. Такође се сматра да би депозитни систем решио само око 15% укупног
отпада, док би трошкови одржавања овог система порасли за више од 200 пута у
односу на постојећи ЕПР систем.

У Европи су депозитни систем увеле следеће земље 116: Финска (2014), Данска
(2014), Хрватска (2015), Немачка (2014), Литванија (2016), Холандија (2014),
Шведска (2014), Естонија (2014) 117.
Дебата око увођења депозитног система за посуде за напитке води се ове године и у Великој
Британији. Питања која се постављају у ланцу (од робних марки – брендова до оних који
управљају отпадом), између осталог, јесу: да ли ће систем обухватити све материјале и све
величине посуда за напитке; како ће то функционисати на јавним местима и у трговинама; ко ће
платити систем; да ли ће то заиста бити подстицај за потрошаче итд.
Европска федерација флашираних вода (EFBW) 118 позвала је средином 2019. године европске
законодавце да побољшају перформансе система сакупљања и разврставања за посуде за воду и
напитке, како би се осигурала расположивост висококвалитетног рециклираног ПЕТ-а у ЕУ.
Прошле године, чланице EFBW сагласиле су се да ће сакупити 90% свих ПЕТ боца до 2025.
године као просек на нивоу ЕУ, осигуравајући да се одбачене пластичне боце могу конвертовати у
р-ПЕТ. Европска унија је усвајањем Директиве (2019/904) о смањењу утицаја одређених
пластичних производа на животну средину, поставила циљ од 90% одвојено сакупљених
пластичних боца за напитке до 2029. године. Међутим, EFBW сматра да садашњи ниво
сакупљања ПЕТ боца за напитке варира у ЕУ, упркос напорима да се то учини. Ако се постојећи
систем не побољша, произвођачи флашираних вода неће моћи да уграде р-ПЕТ у нове боце. Како
би се укључио р-ПЕТ у нову амбалажу, произвођачи флашираних вода захтевају конзистентно
снабдевање висококвалитетног рециклираног ПЕТ-а с дозволом за контакт с храном, те је зато
сакупљање ПЕТ боца високи приоритет. EFBW прихвата депозитни систем као начин да се
повећају стопе рециклаже ПЕТ-а и то из чистих струја отпадне амбалаже. Други начин је и да се
побољша постојећи систем сакупљања из посебних канти „с тротоара“, за који тврде да такође
може знатно допринети подизању стопе рециклаже ПЕТ-а. Федерација истиче да најбоље
решење није одбацити флаширану воду, већ да треба одбацити лоше резултате у сакупљању.
Зато што боце нису добро сакупљене, они их не могу рециклирати, а отпад се гомила. У сваком
случају, воде се велике дебате како побољшати сакупљање.

Напомена 119.

Б) Смањење пластичног отпада и одбацивања отпада у животну средину

ИДЕНТИФИКОВАЊЕ ПРОБЛЕМА У СМИСЛУ УЗРОКА И ПОСЛЕДИЦА

До одбацивања пластичног отпада у животну средину долази услед више фактора:

недостатка довољне инфраструктуре за управљање отпадом; непостојања економских
интереса да се пластични материјали задрже у систему; навика потрошача итд.
Превенција настајања отпада налази се на врху хијерархије управљања
отпадом. Остваривање позитивних резултата у превенцији одразиће се на све остале
фазе управљања отпадом. Управљање било којом количином и врстом отпада захтева
одређене трошкове.
Превенција настајања отпада дефинисана је Директивом (ЕУ) 2018/851, као мере
које се предузимају за спречавање настанка отпада. То укључује: подстицање и

115 Извор: http://www.sepen.org.rs/

116 Ibid., 57.
117 Ситуација на терену се мења, те је списак тренутно дужи.
118 https://www.foodbev.com/news/efbw-calls-for-improvements-in-plastic-recycling-infrastructure/
119 У време израде ове Стратегије, у Републици Србији у току је израда Студије о депозитном систему која се

спроводи у Министарству заштите животне средине.

41
подржавање одрживих модела производње и потрошње; подстицање дизајна, производње
и употребе производа који су ефикасни у искоришћавању ресурса, трајни и који се могу
поправљати, поново употребљавати и надограђивати; подстицање поновне употребе 120
итд.
Мере 121 укључују и развој информативне кампање за подизање нивоа свести о
спречавању настанка отпада и одбацивања смећа.
У Републици Србији Законом о управљању отпадом 122 дефинисан је циљ превенције
настајања отпада посебно развојем чистијих технологија и рационалним коришћењем
природних богатстава, као и отклањање опасности од његовог штетног дејства на здравље
људи и животну средину.
У Републици Србији годишње настаје око 100 хиљада тона пластичног
амбалажног отпада, од чега се рециклира 27%. Стопа спаљивања са енергетским
искоришћењем веома је ниска и износи 11%, док се на депоније одлаже или испушта у
животну средину 62% (слика 2.21. на бази података из табеле 2.12).

11%

27%

62%

Одложено и/или несакупљено

Рециклирано
Спаљено

Слика 2.21. Пластични амбалажни отпад након завршетка употребног века производа у
2017. години
Поређења ради, европске земље 123 у којима је проценат одлагања пластичног отпада (укупног, не
само амбалажног) на депоније у 2016. години био изнад 60% јесу: Мађарска, Румунија, Летонија,
Хрватска, Бугарска, Кипар, Грчка и Малта. У Словенији се на депоније одлаже мање од 30%, 40% се
спаљује, а 30% се рециклира. На пример, у Швајцарској се спаљује 75% пластичног отпада.

Велике количине пластичног отпада настају коришћењем пластичних производа

који имају краткотрајну примену, а то је првенствено амбалажа. Потрошачи немају
подстицаја да стварају мање отпада, а ни произвођачи пластичних производа или
брендови (нпр. путем увођења модуларног пореза на додату вредност – ПДВ за производе
који садрже рециклат и сл.) како би прешли на одрживија решења.
У Републици Србији оператери система управљања отпадом и рециклажни сектор
доприносе смањењу пластичног отпада, у складу са специфичним циљем за пластични
амбалажни отпад.
Ипак, многи производи углавном завршавају на депонијама. Чак и да се спроведе
организовано примарно разврставање пластичног отпада на месту настанка, то не би дало
резултате (осим ПЕТ боца за воду и напитке) све док не постоје организовани системи за
третман тог прикупљеног отпада. Овде се пре свега мисли на прехрамбену амбалажу која
је висококонтаминирана и тиме неподесна за рециклажу. С обзиром да се оваква
амбалажа усмерава на депоније са осталим комуналним отпадом, нема сврхе раздвајати је

120 Ibid., 45.

121 Ibid., 120.
122 „Службени гласник РС“, бр. 36/09, 88/10, 14/10.
123 Ibid., 8.

42
нпр. од биолошког или нерециклабилног отпада. Наравно, изградњом регионалних центара
за управљање отпадом, ситуација ће се променити.
У сваком случају, највећи проблем у погледу одбацивања пластике чине пластични
производи за једнократну употребу, тзв. „једнократна пластика“. Ту спадају: флексибилна и
крута амбалажа за прехрамбене артикле (нпр. боце за воду, сокове, пиво, уље, сирће,
кутије од сладоледа, маргарина), али и за козметичке и тоалетне производе, за паковање
средстава за чишћење у домаћинству, затварачи, прибор за јело (нпр. тањири и есцајг у
кетерингу), чаше, кесе и вреће (трговачке, за смеће), кесице (за чипс, замрзнуто поврће,
омоти од кекса), стреч и термоскупљајући (шринк) филмови и фолије за обмотавање
палета и за збирна паковања 124, пољопривредни филм за застирање (малч филм) итд.
Перформансе сакупљања и разврставања, с циљем збрињавања пластичног отпада
и спречавања одбацивања, зависе од комплексних и непрекидно развијајућих производа
начињених од пластике. Постоје хиљаде формулација различитих пластичних материјала и
адитива, што повећава комплексност посебно у области амбалаже и отежава ефикасно
разврставање. Становништво на светском нивоу у потпуној је конфузији у погледу врсте
материјала и формата амбалаже. Уз то, материјали и амбалажа стално се развијају услед
постојећих и све ширих социо-економских и иновативних трендова.
Фактори који утичу на композицију пластичних производа, посебно амбалаже која
генерише највеће количине пластичног отпада јесу:
- Стално смањење тежине амбалаже из економских и еколошких разлога. На
пример, за израду ПЕТ боца тањих зидова потребно је мање материјала и
смањује се емисија гасова са ефектом стаклене баште. То, међутим, доводи и
до мање атрактивности за рециклажу оваквих боца;
- Лакши или нови пластични материјали често су резултат нових производних
технологија. Иновације у овој области непрекидне су и укључују активну и
паметну 125 амбалажу, као и пластику из биолошких извора;
- Нови пословни модели и социјални трендови условљени су променом начина
производње хране, променом животног стила у припреми хране и
конзумирању, е-трговином, што све уводи нове потребе за пластичну
амбалажу. Додатно, све старија популација, миграције, урбанизација и
усвајање глобалних потрошачких вредности утичу на врсте пластике које се
користе и одлажу након употребе;
- Повећање глобалне трговине и увоза уводи све веће изазове везане с
контролом токова отпадног материјала.

О смањењу пластичног отпада треба размишљати увек када се доноси одлука

о коришћењу ресурса. То укључује цели животни циклус пластичног производа, почев од
конструкције и дизајна, преко израде до транспорта и пласмана, закључно са завршетком
употребног века производа.
Потрошачи такође могу активно да учествују у смањењу отпада, куповином
производа с мање амбалаже (нпр. куповином производа у ринфузи, ако је то доступно).
Важна мера је и спречавање отпада од хране, као допринос циљу одрживог развоја
Уједињених нација да се глобални отпад од хране по становнику на малопродајном и
потрошачком нивоу смањи за 50% и да се смањи губитак хране у производњи и
124 Ови филмови и фолије за збирна паковања генеришу велике количине пластичног отпада у трговинским
ланцима и код прерађивача пластике којима пластика стиже у врећама на палетама обмотаним стреч
фолијом. Међутим, ове фолије нису у фокусу јавности (као нпр. трговачке пластичне кесе) јер их људи не
виде.
125 Активна и паметна амбалажа растући су сектор у области пластике. Активна амбалажа садржи апсорбере

кисеоника, подешавање пропустљивости гасова и сл. Кључне функције паметне амбалаже јесу регистровање
и мерење карактеристика производа и окружења. Прати се интеракција између упакованог садржаја и
амбалаже и контролишу стање и рок трајања.
43
снабдевачким ланцима до 2030. године. А спречавање отпада од хране захтева све веће
коришћење амбалаже, тиме и пластичне.
Када се ради о храни, први и најважнији циљ треба да је спречавање настанка
отпадне хране. Зато је приоритет заштитити храну коришћењем ресурса на најефикаснији
начин, чак и ако би то било по цену данашњих ограничених могућности да се таква
амбалажа рециклира. Овде иновације имају најважнију улогу.
Преко 50% амбалаже на светском тржишту, према броју продатих јединица, чини
пластична амбалажа 126 (слика 2.22).
Друго Основни изазови јесу: спречавање настајања
5%
Папир амбалажног отпада, поновна употреба амбалаже,
5% рециклажа и други поступци поновног искоришћења
Стакло амбалажног отпада, те смањење коначног одлагања
8% Флексибилна
пластика 33%
амбалажног отпада. Мере које би се предузеле односе се на
Метал 9% сву амбалажу пласирану на тржиште и на сав пластични
амбалажни отпад који се користи или је настао у индустрији,
Картон трговини, услужним делатностима, домаћинствима или из
10%
Крута било код другог извора.
Фолија пластика 19%
11% Примењене мере не смеју довести у питање важеће
захтеве за квалитет пластичне амбалаже који се односе на
сигурност заштите здравља и хигијену производа у амбалажи.
Слика 2.22. Глобално
У Европској унији је прописан циљ да се до 2025.
тржиште амбалаже према
године мора рециклирати 50% укупног пластичног
броју продатих јединица
амбалажног отпада, без обзира на врсту пластичног
производа
материјала или њено порекло.
У укупном пластичном амбалажном отпаду, ПЕТ, полиетилени (ПЕ) и полипропилен
(ПП) учествују са уделом од 84%. Процењено 127 је да ће се у 2025. години у ЕУ генерисати
око 22 милиона тона пластичне амбалаже, од чега ПЕТ, ПЕ и ПП у количини од око 18,5
милиона тона. Циљ од 50% рециклаже уствари значи да ће се у 2025. години морати
рециклирати 11 милиона тона 128 и да ће то морати апсорбовати крајње тржиште.
Европском Стратегијом за пластику у циркуларној економији (Анекси), та се цифра
процењује на 10 милиона тона 129.
Према постојећим прописима о депонијама у ЕУ, одлагање на депоније мора да се
смањи на ниво испод 10% до 2030. године, што значи да ће се 2 милиона тона пластичне
амбалаже која је одбачена током разврставања упутити на спаљивање.
Проблеми повезани са смањењем пластичног отпада и одбацивањем пластичног
отпада у животну средину могу бити и прекомерно паковање, пластични производи за
пољопривреду (и као посебан случај микропластика) итд. Сви ови производи, посебно
амбалажа, једном када се одбаце у животну средину, имају негативан еколошки утицај, чак
и ако су били намењени за вишекратну употребу. Једнократни пластични производи имају
кратак животни циклус, што значи да се ресурси не користе ефикасно. Проблеми
ефикасног управљања отпадом умножавају се недостатком инфраструктуре,
контаминацијом пластичних производа храном и другим органским материјама.
Прекомерно паковање нема званичну дефиницију 130, али се може сматрати да је то
амбалажа која није неопходна нпр. за заштиту упакованог садржаја од спољних утицаја и
за очување својстава. Примери, међу осталим, могу бити: превише дебели слојеви

126 Rethinking Single-use Plastics, Citi GPS, 2018 („Поновно промишљање о једнократној пластици“),
https://www.citibank.com/commercialbank/insights/assets/docs/2018/rethinking-single-use-plastics.pdf
127 Ibid., 62.
128 Ibid., 126.
129 Ibid., 88.
130 Ibid., 57.

44
амбалажног материјала или употреба различитих слојева за обмотавање производа.
Вишеструко паковање је уобичајено у промотивним кампањама (тзв. „акције“), типа „купи 3
– плати 2“ ради осигурања да ће потрошачи купити неколико јединица производа. То се
примењује јер је трошак амбалаже низак у поређењу са скупим производима који се
продају (нпр. луксузни козметички производи). Овај се проблем може решити шемом
проширене одговорности произвођача.
Пластика се у пољопривреди користи за многе примене, као што су: малч филмови
за застирање усева, тунели, пластеници, цеви и системи за наводњавање, фолије за
силажу, мреже итд. Вреће за пестициде и ђубрива и различите посуде спадају у амбалажу.
У ЕУ се само 28% пољопривредних пластичних производа рециклира, 30% се спаљује, а
42% се одлаже на депоније 131. Подаци за Републику Србију нису на располагању.
Поновна употреба пластичних производа из пољопривреде непрактична је, јер
пластични производи деградирају током времена, а такође су и контаминирани патогенима
и земљом. Само неколико земаља у ЕУ (Ирска, Француска, Шпанија, Немачка) установило
је системе за сакупљање пластике из пољопривреде. Због контаминације водом, земљом,
органским материјама и сл., маса отпадне фолије из пољопривреде повећава се 4 пута, те
су транспорт и третман скупи и захтевају чишћење пре рециклаже. Зато се ови производи
одлажу на депоније, спаљују или одбацују у животну средину.
Круцијални за поновну употребу или рециклажу пластике, са аспекта смањења
одбацивања пластике, јесу одвојено сакупљање и разврставање пластичног отпада, али и
постојање постројења за третман сакупљеног отпада. Капацитети за сакупљање
пластичног отпада, разврставање и рециклажу различити су у регионима Србије и
недовољни за прелаз ка циркуларној економији за пластику.

3. ВИЗИЈА УПРАВЉАЊА ПЛАСТИКОМ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ДО

2030. ГОДИНЕ У ПАКЕТУ ЦИРКУЛАРНЕ ЕКОНОМИЈЕ

Визија је жељено стање чијем достизању доприноси постизање општег циља и

посебних циљева. Тиме се постиже ефикасно коришћење ресурса, смањење загађења
животне средине, уз остваривање финансијских уштеда и креирање нових пословних
могућности да би пластични отпад постао сировина.
Економски и социјални развој немогућ је без одрживог снабдевања сировинама.
Међутим, важно је узети у обзир коначност свих ових ресурса и истовремено ограничити
садашње трошење природних ресурса због последица на животну средину и друштво.
Прелаз на економију која промовише ефикасно коришћење ресурса повлачи бројне
изазове. То је неопходан елемент за обезбеђивање висококвалитетне животне средине и
могућност да се ојача конкурентност домаћих фирми, запослених и куповна моћ
становништва.
Стратегија, као кохерентна целина визије, циљева, политика и главних акција, која
води развој система ка жељеном стању, треба да омогући да у крајњој години истека
Стратегије визија постане стварност. Стратегија ствара синергију између економских и
еколошких циљева.
Потребан је прелазни период да би се постигло потпуно прилагођавање са свим
аспектима управљања пластиком и пластичним отпадом у ЕУ и то се види као дугорочни
циљ.

131 Ibid., 57.

45
 „Визија управљања пластиком у Републици Србији до 2030. године“
Иновативно, одрживо и ефикасно управљање пластиком које се уклапа у пакет
циркуларне економије на начин да се уважава потреба да се пластични производи
поново употребљавају, поправљају и рециклирају.

• Република Србија је 2030. године држава у којој је пластика део укупне

циркуларне економије са ефикасним управљањем ресурсима. Пластиком се
управља на одржив начин дуж целог вредносног ланца. Пластика има безброј
примена и уместо универзалног решења спроводи се прилагођен приступ, који
је често чак прилагођен конкретном производу.
• Мерама за спречавање настанка пластичног отпада и подстицањем поновне
употребе, рециклирања и других начина поновног искоришћења пластичног
отпада, уместо његовог коначног одлагања, дат је допринос прелазу на
циркуларну економију.
• Развијена је одговарајућа инфраструктура за управљање комуналним отпадом
компатибилна са стандардима ЕУ, уз хармонизоване шеме сакупљања и
разврставања отпада, имајући у виду услове и ограничења у којима се
остварују развојни циљеви.
• Развијен је систем поновног искоришћења пластичних производа, укључујући
поновну употребу и поправку, као и механичку рециклажу и искоришћење у
енергетске сврхе. Где је то могуће и економски и еколошки погодно, примењује
се органска рециклажа, тј. компостирање.
• Тежи се да се пластични производи, посебно пластична амбалажа,
конструишу тако да се могу поново употребљавати или рециклирати неком од
метода, а удео од 35% рециклиране пластичне амбалаже успешно се уграђује
у нове производе. Вредна сировина је уместо у отпад преведена у сировину
која ће се користити у Републици Србији за исте или друге намене.
• У Републици Србији дошло је до побољшања у технологији рециклаже,
коришћењу најновијих знања из науке о полимерним материјалима,
конструкцији производа, као и промена у навикама потрошача.
• Коришћена пластика има довољну вредност, тако да локалне самоуправе
инвестирају у инфраструктуру за њено сакупљање и рециклирање или
подстичу ова улагања путем јавно-приватног партнерства.
• Капацитети за економичну рециклажу знатно су се повећали, што је уз добар
квалитет рециклата омогућило развој стабилног тржишта за рециклирану
пластику која се уграђује у нове производе.
• Поштују се заједничке обавезе и деловање свих учесника у ланцу вредности,
укључујући међусекторску сарадњу.
• Као лидер у региону, Република Србија улаже у иновације у конструкцији и
дизајну пластичних производа, како би се произвели на што економичнији
начин, били практичнији и омогућили прелаз у нови облик након истека
употребног века.
• Подстичу се раст и иновације, чиме се стварају могућности за улагања и
отварање нових радних места, посебно у сектору управљања комуналним
отпадом и у рециклажном сектору.

46
 Становништво Републике Србије и индустрија уз снажну подршку на свим
нивоима власти у Републици Србији, подупиру циљеве који доприносе одрживом
управљању пластиком, чиме је јавна забринутост у погледу пластичних производа
претворена у јавну одговорност и нове пословне могућности.

• Као чланица Европске уније, Република Србија поштује заједничке циљеве.

Становништво Републике Србије детаљно је упознато с бројним предностима
пластике и рециклаже пластике ради очувања ресурса, али и могућом штетом
уколико се пластика нађе изван система управљања отпадом или ако се с
њом неодговорно поступа. Тиме се остварују циљеви одрживог развоја
засновани на потребама грађана Републике Србије. Смањено је онечишћење
животне средине пластичним производима и смањена је или ограничена
потрошња одређених пластичних производа за једнократну употребу, те
одбацивање у животну средину. Смањено је настајање микропластике,
посебно намерно додате у одређене производе.
• Индустрија подупире циљеве Стратегије и постојеће изазове претвара у
прилике, прилагођавајући своје пословне моделе циркуларнијим приступом у
производњи пластичних производа. Тиме ојачава и своју конкурентност у
суочавању са снажном привредом Европске уније.
• Постигнут је допринос у побољшању квалитета животне средине, заштити
здравља људи, заштити ресурса и функционисању унутрашњег тржишта
Републике Србије као чланице ЕУ, уз осигурање јединственог тржишта ЕУ на
којем вреде високи стандарди заштите животне средине и правна сигурност за
предузећа.

Ова Стратегија део је шире агенде која има за циљ модернизацију економије
Републике Србије, доприносећи конкурентној, циркуларној и одрживој економији која
креира радна места и раст, побољшава квалитет живота становништва и квалитет животне
средине.

4. СТРАТЕШКИ ЦИЉЕВИ КОЈИ ЋЕ ДОВЕСТИ ДО ОСТВАРЕЊА

ВИЗИЈЕ

Општи циљ
Развијање одрживог система управљања пластиком у циљу максимизирања
вредности употребе ресурса у коришћењу пластичних производа и смањење пластичног
отпада и његовог утицаја на животну средину.

Посебни циљеви
- Побољшање економичности и квалитета рециклаже пластике;
- Смањење пластичног отпада и одбацивања отпада у животну средину;
- Подстицање улагања у иновације и уклапање пластике у пакет циркуларне
економије;
- Усклађивање националних прописа са законодавством ЕУ;
- Функционисање тржишта у Републици Србији.

Ова Стратегија може бити допуњена Акционим планом који би обухватио конкретне
мере уз оне приказане у Стратегији које ће се предузети ради обезбеђивања услова да се

47
циљеви Стратегије реализују, уз одређивање носилаца спровођења тих мера као и рокова
за њихово спровођење.
За праћење спровођења Стратегије требало би дефинисати и индикаторе који су
важни за успешну оцену предузетих мера и активности.
Ради остварења општег циља и посебних циљева ове Стратегије потребно је:
усклађивање националних прописа са законодавством ЕУ; повећање броја становника
обухваћених системом сакупљања отпада; развијање система примарне селекције отпада
у локалним самоуправама; изградња регионалних центара за управљање отпадом.
- Нови Закон о амбалажи и амбалажном отпаду и подзаконска акта у Републици
Србији требало би да се ускладе са прописима 132 Европске уније (Директива о
амбалажи и амбалажном отпаду133) као и с новим усклађеним правилима
Европске комисије како би се осигурало да се до 2030. године пластична
амбалажа пласирана на тржиште може поново искористити или рециклирати
на економичан начин у проценту који би одговарао изградњи инфраструктуре
за управљање отпадом у Републици Србији;
- С тим у вези је и потребна ревизија националне стратегије управљања
отпадом и планова за управљање комуналним отпадом ради обезбеђења
законских мера за минимизирање отпада и сепарацију отпада на месту
настанка, као и укључивање квантитативних циљева за поновно искоришћење
отпада и рециклажу 134. Потребна су улагања за смањење отпада, сепарацију и
рециклажу;
- У Републици Србији најважнија мера је успостављање адекватног
система управљања отпадом, примарно разврставање (селекција) и
изградња рециклажних дворишта и регионалних центара где би се
пластични амбалажни отпад доиста збрињавао. Тада би и конструкција и
дизајн за рециклажу добили свој пуни смисао и стварну могућност реализације
циљева.

Да би се постигао општи циљ потребна је фазна и временски дефинисана

интеграција пластике у пакет циркуларне економије. Тиме ће се створити услови за
планиране промене, и то: заштита животне средине; боље коришћење ресурса; раст
запослености радно способног становништва, посебно у сектору управљања отпадом и у
рециклажној индустрији; развој и искоришћење капацитета и раст друштвеног производа.

Мере за спровођење циљева ове Стратегије и усклађивање са мерама

Европске стратегије за пластику у циркуларној економији 135 и директивама 136

- Мере за побољшање економичности и квалитета рециклаже пластике;

- Мере за смањење пластичног отпада и одбацивања отпада у животну
средину:
o Мере за смањење потрошње лаганих пластичних кеса за ношење;

132 Узимајући у обзир специфичности у Републици Србији, тј. недовољно изграђену инфраструктуру за
управљање комуналним отпадом.
133 Ibid., 105.
134 Commission Staff Working Document – Serbia 2019 Report – Accompanying the document Communication from

the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the
Committee of the Regions 2019 Communication on EU Enlargement Policy {COM(2019) 260 final}.
135 Ibid., 2.
136 Директива 2018/851; Директива 2018/852; Директива 2015/720; Directive (EU) 2019/904 of the European

Parliament and of the Council of 5 June 2019 on the reduction of the impact of certain plastic products on the
environment („Директива о смањењу утицаја одређених пластичних производа на животну средину“),
https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32019L0904&from=EN
48
 o Мере за смањење утицаја одређених пластичних производа на
животну средину;
o Мере за компостабилну и биоразградиву пластику;
o Мере за микропластику.

Циљеви и мере у регулативи ЕУ

- Више од половине пластичног отпада насталог у Европи до 2030. године

рециклира се 137.

Амбалажа 138
Државе чланице ЕУ требале би увести одговарајуће подстицаје за примену
хијерархије отпада, укључујући економске инструменте и друге мере. Циљ таквих
мера требао би бити смањење утицаја амбалаже и амбалажног отпада на
животну средину из перспективе животног циклуса 139.
Мере за јачање свести јавности о предностима амбалаже произведене од
рециклираних материјала могу допринети ширењу сектора рециклираног
амбалажног отпада. У случајевима када је једнократна амбалажа неопходна да
би се осигурала хигијена хране, те здравље и сигурност потрошача, државе
чланице требало би да предузму мере како би се осигурало рециклирање такве
амбалаже.
- Најкасније до 31. децембра 2025. године постићи ће се следећи минимални
циљеви према масеном уделу за рециклирање за материјале садржане у
амбалажном отпаду: 50% пластике.
- Најкасније до 31. децембра 2030. године постићи ће се следећи минимални
циљеви према масеном уделу за рециклирање за материјале садржане у
амбалажном отпаду: 55% пластике.
- Државе чланице могу одгодити рокове за остварење циљева до 5 година под
следећим условима:
o одступање је ограничено на максималних 15%;
o стопа рециклирања не сме се смањити на ниво испод 30% као
последица тог одступања.

Правила за израчунавање остварења циљева 140

- Државе чланице израчунавају масу амбалажног отпада насталог и
рециклираног у одређеној календарској години. Количина амбалажног отпада
насталог у држави чланици може се сматрати једнаком количини амбалаже
пласиране на тржиште у истој години.
- Амбалажа се дизајнира, производи и комерцијализује на начин који допушта
њену поновну употребу или искоришћење, укључујући рециклирање, у складу
с хијерархијом отпада и који у највећој могућој мери смањује утицај на животну
средину при збрињавању амбалажног отпада или остатака преосталих након
спровођења привредних мера управљања амбалажним отпадом.

137 Ibid., 2.
138 Directive (EU) 2018/852 of the European Parliament and of the Council of 30 May 2018 amending Directive
94/62/EC on packaging and packaging waste („Директива ЕУ 2018/852 Европског парламента и Савета о измени
Директиве 94/62/ЕЗ о амбалажи и амбалажном отпаду“), https://eur-lex.europa.eu/legal-
content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32018L0852&from=EN
139 Ibid., 138.
140 Ibid., 138.

49
 - Земље ЕУ морају предузети мере, као што су национални програми,
подстицаји путем програма проширене одговорности произвођача и друге
економске инструменте, како би се спречило стварање амбалажног отпада и
како би се смањио утицај амбалаже на животну средину.
- Земље ЕУ требале би подстицати повећање удела поново употребљиве
амбалаже која се пласира на тржиште и система који омогућавају поновну
употребу амбалаже не угрожавајући хигијену хране. Оне могу укључити:
o примену депозитног система;
o циљеве;
o економске подстицаје;
o минимални удео (у %) амбалаже пласиране на тржиште која се
може поново употребити итд.

- Основни захтеви 141. Земље ЕУ морају осигурати да амбалажа која се

пласира на тржиште испуњава основне захтеве садржане у ЕУ Директиви
2018/852, а то су:
o ограничење масе и количине амбалаже на минимум како би се
задовољио потребан ниво сигурности, хигијене и прихватљивости
за потрошача;
o смањење садржаја опасних супстанци и материјала у
амбалажном материјалу и његовим деловима;
o дизајн амбалаже која се може поново искористити или обновити.

- До 2025. године земље ЕУ требале би осигурати да су програми одговорности

произвођача успостављени за сву амбалажу. Програми одговорности
произвођача омогућавају враћање и/или сакупљање употребљене амбалаже
и/или амбалажног отпада, те његово усмеравање на најприкладнију опцију
управљања отпадом, као и поновну употребу или рециклирање. Ти ће
програми морати бити у складу с минималним захтевима утврђеним
Директивом о отпаду (2018/851).

Специфични стратешки циљеви у Републици Србији

У Републици Србији се циљеви ЕУ не могу остварити у планираном року,

због недостатка инфраструктуре за управљање отпадом, те се мора
предвидети прелазни рок.
- Усклађивање законодавства у Републици Србији са регулативом Европске
уније уз уважавање специфичности реалног стања и померање рокова за
имплементацију регулативе ЕУ.
- Најкасније до 31. децембра 2025. године постићи ће се следећи минимални
циљеви према масеном уделу за рециклирање за материјале садржане у
амбалажном отпаду: 35% пластике.
- Најкасније до 31. децембра 2030. године постићи ће се следећи минимални
циљеви према масеном уделу за рециклирање за материјале садржане у
амбалажном отпаду: 40% пластике.

4.1. Побољшање економичности и квалитета рециклаже пластике

Услед широког опсега физичких, механичких и хемијских својстава, пластика се
користи у огромном броју формулација и примена. Резултат тога је да се пластика у

141 Ibid., 138.

50
Републици Србији користи у различитим секторима. Производња пластичних производа
износила је у 2016. години око 238 хиљада тона 142. Пластична амбалажа чини највећи
сегмент примене пластике у Републици Србији са уделом од преко 45% и, по природи
ствари, најбрже постаје отпад. Стога је пластична амбалажа у фокусу побољшања
рециклаже пластичног отпада. Укупно посматрано, третман пластике на крају употребног
века недовољан је са аспекта испуњења нових захтева ЕУ, посебно у поређењу с
хомогеним амбалажним материјалима, као што су метал и стакло.
Интензивнија рециклажа пластичног отпада доноси знатне користи за привреду и
животну средину. Да би се ово постигло, потребно је остварити следеће циљеве чија би
имплементација донела резултате и планиране промене. То су:
• Побољшање конструкције и дизајна производа и подстицање иновација како
би се олакшала рециклажа (стандардизација дизајна производа усклађена са
ЕУ, финансијски подстицаји за еко-дизајниране производе);
• Стварање одрживог тржишта рециклата (веће коришћење рециклата у
новим производима и стандардно обележавање удела рециклата усклађено
са ЕУ);
• Побољшање система сакупљања и разврставања пластичног отпада ради
добијања квалитетног материјала за рециклажу (повећање одвојеног
сакупљања и, могуће, шеме депозита, праћење извоза отпада у треће земље);
• Побољшање система сортирања у рециклажи и побољшање рециклаже
(савремене технологије и бољи капацитети сортирања и рециклаже).

За остварење визије и реализацију циљева потребна је комуникација и сарадња у

целом вредносном ланцу од законодавних власти, произвођача и прерађивача пластике до
јавних и приватних предузећа за управљање отпадом.

МЕРЕ ЗА ОСТВАРЕЊЕ СПЕЦИФИЧНИХ СТРАТЕШКИХ ЦИЉЕВА

У погледу управљања отпадом потребно је ускладити законодавство са

законодавством ЕУ у смислу одвојеног сакупљања пластичног амбалажног отпада, циљева
за подстицање улагања у капацитете за рециклажу и правила за примену проширене
одговорности произвођача.

Будуће мере ЕУ 143

- Мере за побољшање дизајна производа;
- Мере за повећање рециклираног садржаја;
- Мере за побољшање одвојеног сакупљања пластичног отпада.

Mере у Републици Србији

- Усклађивање с будућим мерама ЕУ;
- Примена мера које ЕУ препоручује националним телима 144;
- Подстицање индустрије да предузме конкретне кораке како би се побољшао
дијалог и сарадња кроз цели вредносни ланац, посебно у погледу аспекта
дизајна материјала и производа;
- Подстицање индустрије да добровољно преузме обавезе подупирања циљева
Стратегије, посебно у погледу коришћења рециклиране пластике.

142 Извор: РЗС.

143 Анекси Европске стратегије за пластику у циркуларној економији, http://ec.europa.eu/environment/circular-
economy/pdf/plastics-strategy-annex.pdf
144 Ibid., 143.

51
 Требало би посебно узети у обзир раније (али и нове) предлоге рециклера 145 који се
односе на потребу доношења мера за смањење извоза непрерађеног амбалажног отпада,
подстицање технолошког и економског напретка индустрије рециклаже амбалажног отпада
у Републици Србији, унапређење инспекцијског надзора свих учесника у ланцу управљања
амбалажним отпадом, расподелу средстава од прихода од наплаћених накнада које
оператери система улажу у одређене сврхе итд.

4.1.1. Побољшање конструкције и дизајна производа

Конструкција и дизајн пластичних производа кључан су корак у постизању

висококвалитетног сакупљања, разврставања и рециклаже. Садашњи висок ниво
комплексности и разноврсности пластичних производа на тржишту доводи до веома
хетерогених струја отпада. Могуће су две ефикасне групе мера 146. Прва се односи на
специфични дизајн за стандарде рециклаже, а друга на финансијске подстицаје за
еко-дизајн и друге економске инструменте.
Специфичност дизајна усклађена са стандардима рециклаже треба да је заснована
на следећем: избегавање малих формата амбалаже; проналажење алтернатива за
амбалажу од више материјала која се не може рециклирати или је тешка за рециклажу;
преферирање прозирних или светло обојених производа уместо тамно обојених или
непрозирних; имплементација ЕУ стандарда о вишекратној амбалажи, посебно у
комерцијалном или индустријском сектору.
Произвођачи пластичних производа и амбалаже тренутно немају уопште подстицаја
да при конструкцији и дизајну производа узму у обзир погодност за рециклажу или поновну
употребу. Побољшањем шеме проширене одговорности произвођача (енгл. Extended
Producer Responsibility – ЕПР) могао би се установити систем финансијских подстицаја како
би се обезбедило ниже учешће у трошковима по јединици тежине по јединици производа
који се уклапа у стандарде. То би подстакло робне марке (брендове) да дизајнирају своје
производе са идејом о целокупном животном циклусу њихових производа, у замену за
смањење накнаде за амбалажу коју пласирају на тржиште. Супротно томе, могу се
установити и таксе којима би се повећали трошкови за производе који се не уклапају у
стандарде.
Такође, Европска комисија (ЕК) уводи нова правила о проширеној одговорности
произвођача и награђивање најодрживијих избора са аспекта дизајна производа 147, тј.
разматра захтеве за подстицање могућности рециклирања пластике 148.

МЕРЕ ЗА ОСТВАРЕЊЕ СПЕЦИФИЧНИХ СТРАТЕШКИХ ЦИЉЕВА

Будуће мере ЕУ 149

- Мере за побољшање повезаности законодавства о хемикалијама,
производима и отпаду, како би се побољшало праћење хемикалија и решило
питање супстанци које су преостале у рециклираним токовима;
- Мере за еко-дизајн.

Mере у Републици Србији

- Усклађивање с будућим мерама ЕУ;

145 Извор: https://reciklerisrbije.com/

146 Ibid., 62.
147 Ibid., 55.
148 Анекси Европске стратегије за пластику у циркуларној економији, http://ec.europa.eu/environment/circular-

economy/pdf/plastics-strategy-annex.pdf
149 Ibid., 148.

52
 - Размотрити доношење мера за еко-дизајн и размотрити захтеве за подстицај
могућности рециклаже пластике (у смислу подстицања рециклабилности
пластике).

4.1.2. Стварање одрживог тржишта рециклата

Једна од препрека у трансформацији вредносног ланца пластике јесте слаба

потражња рециклиране пластике. Најчешће је коришћење рециклата у новим производима
ограничено на примене ниске вредности или у посебне сврхе. Последично, несигурност
пласмана и ниска профитабилност спречавају улагања у нова постројења и модернизацију
старих.

МЕРЕ ЗА ОСТВАРЕЊЕ СПЕЦИФИЧНИХ СТРАТЕШКИХ ЦИЉЕВА

Будуће мере ЕУ 150

- Покретање кампање о преузимању обавеза широм ЕУ усмерене на индустрију
и јавна тела;
- У погледу материјала који долазе у контакт с храном, мере за одобрење
поступака за рециклирање пластике, боља карактеризација контаминирајућих
супстанци и бољи систем праћења;
- Развој стандарда квалитета за разврставање пластичног отпада и
рециклирану пластику;
- Мере за додатно подстицање употребе рециклиране пластике, међу осталим и
развојем одговарајућих начина провере;
- Европска унија предлаже мере за повећање рециклираног садржаја, и то 151:

У Анексу III 152 Стратегије за пластику у циркуларној економији, позивају се

заинтересоване стране да преузму добровољне обавезе у погледу коришћења
рециклиране пластике. Циљ је осигурати да се до 2025. године 10 милиона тона
рециклиране пластике угради у нове производе на тржишту ЕУ. Те обавезе могу преузети
заинтересована предузећа и/или секторска удружења. Обавезно је навођење података
како ће њихова обавеза допринети циљу постизања квантитативног циља од 10 милиона
тона у 2025. години. У обавезе се могу укључити и други аспекти релевантни за стратегију,
као што је дизајн с могућношћу рециклаже.

Mере у Републици Србији

- Усклађивање с будућим мерама ЕУ;
- Промовисање већег коришћења рециклата у јавном сектору (нпр. давањем
предности при јавним набавкама) и путем добровољно преузетих обавеза у
приватном сектору, с циљем да се у Републици Србији у 2030. години
рециклира и угради 35% пластичног амбалажног отпада у нове производе;
- Мере подршке изградњи постројења за рециклирање ПЕТ боца поступком „од
боце до боце“, чиме би се добио ПЕТ регранулат с дозволом за контакт с
храном и који би се уграђивао у нове ПЕТ боце са уделом који неће нарушити
функционална својства нових ПЕТ боца.

150 Ibid., 148.

151 Annexes to the Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European
Economic and Social Committee and the Committee of the Regions – A European Strategy for Plastics in a Circular
Economy {SWD(2018) 16 final} („Европска стратегија за пластику у циркуларној економији – Анекси I до III“).
152 Ibid., 151.

53
 4.1.3. Побољшање система сакупљања и разврставања пластичног
отпада

На квалитет сакупљеног пластичног отпада веома утиче шема сакупљања која се

примењује. Шеме сакупљања ниских перформанси доводе до деградације пластичног
отпада услед присуства других материјала, као што су органски отпад или стакло. Укупно
посматрано, сакупљање има изузетно важан утицај на све следеће кораке у ланцу
рециклаже. Ако се укупан отпад сакупља у једној струји, излаз ће имати висок степен
контаминације, што доводи до нижег квалитета рециклата или скупље опреме за
разврставање.

МЕРЕ ЗА ОСТВАРЕЊЕ СПЕЦИФИЧНИХ СТРАТЕШКИХ ЦИЉЕВА

Будуће мере ЕУ 153

- Нове смернице о одвојеном сакупљању и разврставању отпада;
- Осигуравање бољег спровођења постојећих обавеза у вези са одвојеним
сакупљањем.

Mере у Републици Србији

- Усклађивање с будућим мерама ЕУ;
- Две мере налазе се у фокусу побољшања шема сакупљања и задржавања
сакупљеног пластичног отпада у земљи ради обезбеђења циркуларности.
Неопходна је примена шеме одвојеног сакупљања која се у одређеним
случајевима може допунити системом депозита 154;
- Смањење одлагања на депоније и усмеравање нерециклабилног пластичног
или тешко контаминираног пластичног отпада или остатака при разврставању
и рециклажи на директно спаљивање у енергетске сврхе;
- Смањењем фрагментација и разлика у системима сакупљања и разврставања
могла би се побољшати економичност рециклаже пластике. Домаће
законодавство треба ускладити с регулативом ЕУ у погледу подстицања
стандардизованијих и делотворнијих пракси кроз нове смернице 155 о
одвојеном сакупљању и разврставању отпада;
- У шеми сакупљања пластичног отпада треба се фокусирати на ПЕТ и
полиолефине (полиетилен и полипропилен), јер сви други пластични
материјали генеришу само око 16% пластичног амбалажног отпада 156;
- Подстицање развојно-истраживачких активности, нарочито у области
сортирања и рециклаже у следећим применама:
o ПЕНГ филмови и фолије, ПЕВГ и ПП за контакт с храном, вишеслојна
амбалажа;
o сортирање мешовитог отпада и отпада који је високо контаминиран;
- Развој потребних капацитета за сортирање и рециклажу.

153 Ibid., 151.

154 Ibid., 62, 55.
155 Ibid., 2.
156 Ibid., 62.

54
 4.2. Смањење пластичног отпада и одбацивања отпада у животну
средину
Важност пластике за економију и друштво не сме се потценити, али је такође важно
имати у виду и еколошке аспекте. Порастом коришћења пластичних производа који имају
кратак употребни век, тзв. производа за једнократну употребу, повећавају се количине
одбаченог пластичног отпада. Ови су производи јефтини, тешко се могу рециклирати и
неекономични су за сакупљање и рециклажу. Зато и завршавају на депонијама или се
одбацују у животну средину.
Европска унија подстиче успостављање бољих система сакупљања и третмана
отпада, те рециклажу, који су важни за спречавање испуштања отпада у животну средину.
Посебан проблем представљају велике количине пластичног отпада у морима и
океанима које се процењују на око 150 милиона тона. Сваке године у мора и океане улази
нових 4,8–12,7 милиона тона 157, од чега из ЕУ 0,15–0,5 милиона тона. Овај отпад углавном
потиче од пластичних производа за једнократну употребу и рибарског алата (мрежа).
Република Србија нема излаз на море, али пластични отпад, као и друге врсте
отпада, стиже водотоковима. Морски отпад прекограничне је природе и признат је као
растући глобални проблем. Из тог разлога битан је допринос сваке државе за спречавање
испуштања пластичног отпада у животну средину, посебно у реке, како ради заштите своје
животне средине тако и ради заштите животне средине других земаља. Ако управљање
отпадом није оптимално, чак и сакупљени пластични отпад може завршити у животној
средини.
Спречавање настанка пластичног отпада најефикаснији је начин побољшања
искоришћења ресурса и смањења утицаја пластичног отпада на животну средину. Из тог
разлога је важно да се предузму одговарајуће мере како би се подстакло повећање удела
поновне употребе и поправке пластичних производа, где је то могуће, и поновног
искоришћења, што се посебно односи на пластичну амбалажу.
Потребно је смањење масе и количина амбалаже на минимум, не угрожавајући
сигурност, хигијену и прихватљивост за потрошаче. Програми проширене одговорности 158
произвођача и други економски инструменти допринели би спречавању стварања
пластичног отпада, посебно амбалажног.
Главни покретачи повећања количине пластичног отпада и његове распршености у
животној средини, посебно у морима, повезани су не само с вредносним ланцем и
тржиштем пластике, него и с понашањем појединаца и друштвеним трендовима. Пластични
производи су широко доступни, присутан је тренд све веће потрошње због практичности,
недостају подстицаји за осигуравање правилног сакупљања и третмана отпада, уз слабо
управљање и недостатак инфраструктуре.
Регулатива ЕУ којом се подстичу више стопе рециклирања и бољи системи
сакупљања отпада важна је и са аспекта спречавања испуштања отпада у животну
средину.
Европска унија је донела директиве које се односе на смањење потрошње лаганих
пластичних кеса за ношење (Директива 2015/720) и на смањење утицаја одређених
пластичнх производа на животну средину (Директива 2019/904).
Циљ је спречавање непотребног стварања пластичног отпада, посебно отпада од
предмета за једнократну употребу или прекомерне амбалаже. Могућности које стоје на

157 Jambeck, J. et al., Plastic waste inputs from land into the ocean („Уноси пластичног отпада са копна у океан“),
https://www.iswa.org/fileadmin/user_upload/Calendar_2011_03_AMERICANA/Science-2015-Jambeck-768-
71__2_.pdf
158 Ibid., 47.

55
располагању јесу мере за смањење потрошње, ограничења за пласман на тржиште,
проширена одговорност произвођача, одвојено сакупљање, одређивање циљева
рециклирања, системи депозита, подизање јавне свести итд.
Међутим, када државе чланице предузимају неусклађене мере које се разликују у
свом подручју деловања, усмерености и нивоу амбициозности, постоји ризик од
фрагментације тржишта. То може довести до читавог низа ограничења приступа тржишту
међу државама чланицама ЕУ, те препрека слободном кретању робе и равноправним
условима за произвођаче у различитим земљама 159. Стога је потребно успоставити
усклађен законодавни оквир на нивоу ЕУ, што је већ учињено за лагане пластичне кесе и
одређене пластичне производе за једнократну употребу.
Осим циљева заштите животне средине, циљ директива јесте и очување
унутрашњег тржишта од додатне фрагментације, што је један од главних циљева Европске
уније.
Постоји и проблем пластике која је означена као биоразградива. Европска унија у
Стратегији за пластику у циркуларној економији 160 истиче да је важно да се осигура да се
биоразградива пластика не представља као решење за проблем одбацивања пластичног
отпада у животну средину.
Kоначно, у Стратегији је истакнуто да је Европска комисија, у складу са процедурама
према Уредби REACH да ограничи супстанце које представљају опасност за животну
средину или здравље, покренула процедуре за ограничавање употребе оксопластике и
намерно додане микропластике и затражила је од Европске агенције за хемикалије да
преиспита научне основе за доношење регулаторних мера у ЕУ 161.
REACH 162 је Европска уредба (EC 1907/2006) о регистрацији, евалуацији,
ауторизацији и ограничењима хемикалија. Ступила је на снагу 2007. године, замењујући
претходни законодавни оквир за хемикалије у ЕУ. Један од главних разлога за доношење
REACH Уредбе било је то што се велики број супстанци производио и стављао у промет у
Европи годинама, понекад у веома великим количинама, а да при томе није било
расположиво довољно информација о опасностима ових супстанци за људе и животну
средину. Европска агенција за хемикалије 163 (ЕСНА) као извршно тело, има централно
место у REACH систему. ЕСНА управља базама података које су неопходне да би REACH
функционисао, координира детаљну евалуацију „сумњивих“ супстанци и израђује јавно
доступне базе података о хемикалијама у којима потрошачи и професионални корисници
хемикалија могу наћи информације о опасностима.

Имајући напред наведено у виду, у поглављу 4.2. биће обрађени следећи аспекти:
• Смањење потрошње лаганих пластичних кеса за ношење;
• Смањење утицаја одређених пластичних производа на животну средину;
• Компостабилна и биоразградива пластика;
• Микропластика.

Специфични циљеви, квантитативни показатељи и мере које треба предузети у

Републици Србији биће приказани за напред наведене аспекте смањења пластичног
отпада и одбацивања отпада у животну средину.
159 Proposal for a Directive of the European Parliament and of the Council on the reduction of the impact of certain
plastic products on the environment COM(2018) 340 final 2018/0172 (COD) („Предлог Директиве Eвропског
парламента и Савета о смањењу утицаја одређених пластичних производа на животну средину“), https://eur-
lex.europa.eu/resource.html?uri=cellar:fc5c74e0-6255-11e8-ab9c-01aa75ed71a1.0002.02/DOC_1&format=PDF
160 Европска стратегија за пластику у циркуларној економији, https://eur-

lex.europa.eu/resource.html?uri=cellar:2df5d1d2-fac7-11e7-b8f5-01aa75ed71a1.0001.02/DOC_1&format=PDF
161 Ibid., 160.
162 https://www.ekologija.gov.rs/organizacija/sektori/sektor-za-upravljanje-zivotnom-sredinom/odeljenje-za-

hemikalije/reach/
163 Ibid., 162.

56
 4.2.1. Смањење потрошње лаганих пластичних кеса за ношење

На тржишту Србије у продавницама се налазе пластичне кесе за једнократну

употребу с ручком (тзв. трегер-кесе) које служе за пуњење робе или производа на месту
продаје. Оне су се доскора широм Републике Србије делиле бесплатно, а од средине 2018.
године почеле су да се наплаћују у већини трговина, нпр. у Београду. Врло лагане
пластичне кесе на располагању су за паковање воћа и поврћа. Све ове пластичне кесе
израђују се од полиетилена високе густине (ПЕВГ) 164.
Према подацима ПКС, производња полиетиленских кеса износила је у 2018. години
око 4.800 тона, што чини 4% производње пластичних производа за паковање и транспорт
(слика 2.9), односно 1,9% укупне производње пластичних производа у Републици Србији.

120000

100000 88 404 90 811 89 493 93 582

84 568 86 879
80000

60000

40000

20000
5 642 7 226 4 080 7 060 7 142 6 438
0
2012 2013 2014 2015 2016 2017

Укупна пласт. амбалажа, тоне Укупно пластичне кесе, тоне

Свега, тоне

Слика 4.1. Пластична амбалажа и пластичне кесе пласиране на тржиште Републике

Србије, у тонама, за период 2012–2017. године (кесе чине просечно 6,6%)
Извор података: Агенција за заштиту животне средине

Регулатива ЕУ

Директива 94/62/ЕЗ165 Европског парламента и Савета донесена је како би се

спречио или смањио утицај амбалаже и амбалажног отпада на животну средину. Иако
пластичне кесе представљају амбалажу у смислу те Директиве, она не садржи специфичне
мере у вези потрошње таквих кеса. Ниво потрошње 166 пластичних кеса за ношење
(трговачких кеса) у Европској унији узроковао је висок ниво отпада који је доспевао у
животну средину и нерационално коришћење ресурса, што је довело до њиховог све већег
коришћења.
Пластичне кесе за ношење с дебљином зида мањом од 50 микрона („лагане
пластичне кесе“), које чине велику већину укупног броја пластичних кеса, ређе се поново
употребљавају од дебљих пластичних кеса. Лагане пластичне кесе због тога брже постају
отпад, те се њима због мале масе чешће онечишћује животна средина.

164 Јавност и медији често користе термине „најлон кесе“ и „ПВЦ кесе“ што је погрешно, јер се ни у Србији
нити било где у свету ове кесе не израђују од ПВЦ-а или најлона.
165 European Parliament and Council Directive 94/62/EC of 20 December 1994 on packaging and packaging waste

(„Директива Европског парламента и Савета 94/62/ЕЗ о амбалажи и амбалажном отпаду“), 1994.

166 Подаци се односе на 2014. годину. Приближно је коришћено 200 кеса годишње по становнику ЕУ.

57
 Из ових разлога, донета је Директива (ЕУ) 167 2015/720 о измени Директиве
94/62/ЕЗ. У овој се Директиви дефинише следеће:
- „пластичне кесе за ношење“ значе кесе за ношење с ручком или без ручке,
израђене од пластике које се дају потрошачима на продајном месту робе или
производа;
- „лагане пластичне кесе за ношење“ значе пластичне кесе за ношење с
дебљином зида мањом од 50 микрона;
- „врло лагане пластичне кесе за ношење“ значе пластичне кесе за ношење с
дебљином зида мањом од 15 микрона које су потребне због хигијенских
разлога или које служе као примарна амбалажа за расуту храну када то
помаже спречавању бацања хране;
- „оксоразградиве пластичне кесе за ношење“ значе пластичне кесе за
ношење израђене од пластичних материјала којима су додати адитиви који
катализују фрагментацију пластичног материјала у микрофрагменте.

Директивом је предвиђено да треба предузети мере за постизање одрживог

смањења потрошње лаганих пластичних кеса за ношење. Мере које се предузимају
укључују једно или обоје од следећег:
а) доношење мера којима се осигурава да ниво годишње потрошње од 31. 12.
2019. године не премаши 90 лаганих пластичних кеса за ношење по становнику и од
31. 12. 2025. године 40 лаганих пластичних кеса за ношење по становнику или
истоветне циљеве одређене у маси. Врло лагане пластичне кесе за ношење могу се
искључити из националних циљева потрошње;
б) доношење инструмената којима се осигурава да се лагане пластичне кесе за
ношење од 31. 12. 2018. године не дају бесплатно на продајном месту робе или
производа, осим ако се спроведу једнако делотворни инструменти. Врло лагане пластичне
кесе за ношење могу се искључити из наведених мера.

Слика 4.2. Слева надесно: лагана пластична кеса, врло лагана кеса у ролни, вишекратна
пластична кеса – све су израђене од полиетилена

Пластичне кесе за ношење дебљине преко 50 микрона сматрају се

вишекратним и не подлежу ограничењу потрошње у ЕУ. Оне се у наведеној
Директиви не помињу.

167Directive (EU) 2015/720 of the European Parliament and of the Council of 29 April 2015 amending Directive
94/62/EC as regards reducing the consumption of lightweight plastic carrier bags („Директива (ЕУ) 2015/720
Европског парламента и Савета од 29. априла 2015. о измени Директиве 94/62/ЕЗ у погледу смањења
потрошње лаганих пластичних кеса за ношење“), https://eur-lex.europa.eu/legal-
content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32015L0720&from=EN
58
 Треба напоменути да се у Директиви не прави разлика у погледу материјала од
којих су израђене пластичне кесе. Једини критеријум је дебљина пластичних кеса. То
значи да се мере смањења потрошње, према ЕУ Директиви, подједнако односе на
полиетиленске пластичне кесе (добијене из фосилних или биолошких извора, тз. „зелени
полиетилен“), као и на компостабилне кесе добијене делимично из биолошких извора (нпр.
бленде скроба с фосилном пластиком) или потпуно из биолошких извора (нпр. полилактид
– ПЛА).
На нивоу ЕУ, државе чланице донеле су мере за спровођење ове Директиве,
углавном у смислу наплате лаганих пластичних кеса на бази законске обавезе или
добровољног споразума надлежног државног органа и заинтересованих страна.
Примера ради, у Енглеској 168 се од 2015. године кесе продају по цени од 5 пенија, али су од тога
изузете пијаце, као и трговински ланци с мање од 250 запослених. Најновија намера је да се наплата повиси
на 10 пенија и да обухвати све продавнице.

Анализа стања у Републици Србији

Уредбом 169 о изменама и допунама Уредбе о врстама загађивања, критеријумима за

обрачун накнаде за загађивање животне средине и обвезницима, висини и начину
обрачунавања и плаћања накнаде прописана је висина накнаде за пластичне кесе као и
обавеза извештавања Агенције. У Агенцији за заштиту животне средине подаци о
количинама пластичних кеса пласираних на тржиште Републике Србије прикупљају се од
2010. године. У Републици Србији успешно је успостављен систем извештавања о кесама.
У анализи података пластичних кеса пласираних на тржиште Републике Србије
коришћени су подаци достављени у информациони систем Агенције за заштиту животне
средине: за пластичне кесе са адитивима и за пластичне кесе без адитива, у складу са
Уредбом, од стране обвезника извештавања.
Пластичне кесе са адитивима су амбалажа израђена од пластичног материјала
(амбалажног материјала) којима је у току производње додат адитив за оксидациону
разградњу и биоразградњу. На Технолошком факултету у Новом Саду је отворена
Лабораторија за амбалажу и паковање која утврђује присуство адитива за разградњу.
Године 2014. Лабораторија је добила Решење о именовању тела за оцењивање
усаглашености за пластичне кесе са критеријумима за оксидациону разградњу и
биоразградњу у складу с Правилником 170 и српским стандардима.
Пластичне кесе без адитива су амбалажа израђена од пластичног материјала
(амбалажног материјала) коме у току производње није додат адитив за оксидациону
разградњу и биоразградњу.
Треба напоменути да обвезници извештавања Агенцији достављају податке о
укупној количини пластичних кеса (трговачких трегер-кеса) пласираних на тржиште, без
обзира на њихову дебљину. Ту су садржане:
- „лагане пластичне кесе“ дебљине између 15 и 50 микрона, чија је просечна
дебљина 17 микрона, а тежина 7 грама (2/3 укупног пласмана, посматрано
тежински);
- „врло лагане пластичне кесе“ дебљине мање од 15 микрона, с просечном
дебљином од 10 микрона и тежином од 2,5 грама (1/3 укупног пласмана,
посматрано тежински).

168 https://www.gov.uk/guidance/carrier-bag-charges-retailers-responsibilities, приступљено 25. 6. 2019.

169 „Службени гласник РС“, бр. 8/2010.
170 Правилник о техничким и другим захтевима за пластичне кесе са адитивом за оксидациону разградњу и

биоразградњу, о оцењивању усаглашености и условима које мора да испуни именовано тело („Службени
гласник РС“, бр. 3/2012).
59
 8000 7 226 7 060 7 142
6 438
7000
5 642
6000
5000 4 080
4000
3000
2000
1000
0
2012 2013 2014 2015 2016 2017

Слика 4.3. Кретање количина пластичних кеса пласираних на тржиште у тонама

Извор: Агенција за заштиту животне средине

На бази података Агенције, за потребе ове Стратегије израчуната је укупна

просечна потрошња лаганих и врло лаганих пластичних кеса за ношење (укупна
количина кеса пласираних на тржиште Републике Србије) од око 6.300 тона годишње у
периоду 2012–2017. године на бази података са слике 4.3.
Потрошња лаганих пластичних кеса (дебљине од 15 до 50 микрона) износила је у
периоду 2012–2017. године просечно око 4.200 тона (2/3 од 6.300 тона), а потрошња врло
лаганих пластичних кеса просечно око 2.100 тона (1/3 од 6.300 тона).

8000 7 226 7 060 7 142

7000 6 438
6000 5 642
4 841 4 730 4 785 4 793
5000 4 313
4 080
3 780
4000
2 734 2 668
3000
2000
1000
0
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Лагане пластичне кесе, тоне Врло лагане пластичне кесе, тоне

Укупно пластичне кесе, тоне Linear (Лагане пластичне кесе, тоне)

Слика 4.4. Пластичне кесе пласиране на тржиште Републике Србије

* Подаци Агенције односе се на укупну количину пластичних кеса (са адитивом и без њега) пласираних на
тржиште Републике Србије 171, без структуре у погледу дебљине кеса (на бази критеријума из ЕУ Директиве
2015/720) која је израчуната за потребе ове Стратегије.
** Подаци за 2018. годину су процењени на бази података ПКС, јер у време израде нацрта ове Стратегије (јун
2019. године) Агенција за заштиту животне средине није објавила извештај Пластичне кесе у РС за 2018.
годину. Извештај за 2018. годину објављен је на сајту Агенције крајем јуна 2019. Укупна количина пласираних
пластичних кеса износи 4.303 тоне, што је за 10% мање од 4.800 тона процењених на бази податка ПКС.

Агенција за заштиту животне средине, извештаји Пластичне кесе у Републици Србији, за 2012, 2013, 2014,
171

2015, 2016. и 2017. годину.

60
 Табела 4.1. Прорачун потрошње лаганих пластичних кеса изражен преко броја комада по
становнику у Републици Србији за период 2012–2018. године
Године 2012 2013 2014 2015 2016 2017 20185
Лагане плас. кесе дебљине15–50 µм, тоне 1 3.780 4.841 2.734 4.730 4.785 4.313 2.668
Број лаганих кеса, милиони комада 2 540 692 391 676 684 616 381
Број становника, милиони 3 7,20 7,17 7,13 7,10 7,06 7,02 7,00
Потрошња, број кеса по становнику 4 75 96 55 95 97 88 54
1Процена 2/3 од укупних трговачких кеса за ношење 172 (изражено тежински) и укључује кесе које су се давале
бесплатно на каси. Процена је да се 1/3 кеса (изражено тежински) пријављених Агенцији односи на кесе тање
од 15 микрона, које не подлежу ограничењу ЕУ у погледу смањења потрошње.
2Просечна тежина кесе дебљине између 15 и 50 микрона износи 7 грама. Број кеса добијен је дељењем
количине лаганих пластичних кеса с њиховом тежином.
3 Према подацима РЗС.
4 Добијено дељењем броја кеса с бројем становника.
5Процена на бази податка ПКС о производњи 4.793 тона пластичних кеса од полиетилена и податка да је
производња смањена за око 40%.

120
96 95 97
100 88
80 75

60 55 54

40

20

0
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Потрошња, број лаганих пласт. кеса по становнику

Linear (Потрошња, број лаганих пласт. кеса по становнику)

Слика 4.5. Потрошња лаганих пластичних кеса дебљине између 15 и 50 микрона по

становнику у РС за период 2012–2018. године

Иако Република Србија није чланица ЕУ, из података са слике 4.5. види се да је
Република Србија испунила обавезу из Директиве 2015/720 о потрошњи лаганих
пластичних кеса мањој од 90 кеса по становнику годишње већ у 2017. години, чак и
пре него што је почела наплата кеса средином 2018. године.
У периоду од 2012. до 2017. године просечна потрошња лаганих пластичних кеса
износила је 84 кесе по становнику годишње, што је такође мање од 90 кеса по становнику.
Ове кесе, иако су једнократне (у смислу да се користе само једном за намену
преношења робе из продавнице до куће), уствари се користе више пута. Према
истраживању 173 спроведеном у Србији 2019. године, на питање: „За које све намене
користите пластичне кесе из продавнице?“, добијени су следећи одговори: „за избацивање
смећа (80%), одлагање ствари у домаћинству (25%), носим их у следећу куповину (14%),

172 Ibid., 171.

173 Агенција Фактор плус, Колико су нам потребне пластичне кесе, дневни лист „Политика“, 17. мај 2019.
61
бацам кесе (9%), користим их приликом шетње са псима (8%) и друго (3%)“. Посебно је
индикативан проценат одговора на питање: “Шта користите за избацивање смећа у
домаћинству?“, где је 91% испитаника одговорило „кесу коју добијем или купим у радњи“, а
9% је одговорило да „купује џакове за смеће“.
То је у корелацији са чувеним примером Ирске када је увела наплату трговачких
кеса. Иако се увек истиче податак да је потрошња ових кеса пала за више од 90%, ретко се
наводи податак да је истовремено потрошња кеса за смеће порасла за 400%. Имајући у
виду да су кесе за смеће дебље и теже, количина отпада од пластичних кеса у Ирској
уствари се повећала.

Анализа животног циклуса кеса и торби

Сви типови трговачких кеса (једнократних или вишекратних) и вишекратних торби
захтевају ресурсе за израду и имају потенцијално негативан еколошки утицај када се
производе и одлажу као отпад. Начин како се користе, поново користе и одлажу одразиће
се на њихов релативни еколошки утицај током целог животног циклуса. Ако се због губитка
функционалности или понашања купаца, вишекратне кесе и торбе бацају пре жељеног
броја употребе, њихов негативан утицај на околину може надмашити утицај пластичних
кеса за једнократну примену.
Неке земље су процењивале цели животни циклус (или га узимале у обзир) кеса и
торби од различитих материјала, као нпр. Велика Британија, Данска, САД, Нови Зеланд.

ИСТРАЖИВАЊЕ У ВЕЛИКОЈ БРИТАНИЈИ

Агенција за животну средину Енглеске и Велса публиковала је извештај „Life cycle

assessment of supermarket carrier bags: a review of the bags available in 2006“ („Процена
животног циклуса трговачких кеса у супермаркетима: преглед кеса расположивих 2006.
године“) 174.
Анализирани су следећи фактори утицаја појединих кеса и торби на животну
средину: потенцијал глобалног загревања (климатске промене); абиотско исцрпљивање
ресурса – фосилних, минералних и других; закишељавање земљишта; загађење копна,
мора и слатководних вода минералима и отпацима хране; отровност за људе;
екотоксичност за свежу воду; екотоксичност за морску воду; екотоксичност за земљиште;
фотохемијско стварање озона (укупно 9 категорија еколошког утицаја).
У студији су испитивани утицаји следећих кеса и торби које су се могле наћи у
супермаркетима у Великој Британији:
- стандардна пластична кеса од ПЕВГ-а (7,5–12,6 г)
- пластична кеса од ПЕВГ-а са оксо-адитивом (5,9–8,2 г)
- пластична тешка вишекратна кеса од ПЕНГ-а (27,5–
42,5 г)
- пластична торба од нетканог ПП-а (107,6–124,1 г)
- папирна кеса (55,2 г)
- пластична кеса од биополимера (15,8 г)
- памучна торба (78,7–229,1 г).

Поређење је извршено на бази референтне ПЕВГ кесе која се у 40% случајева

користи као кеса за облагање канти за смеће. Закључено је следеће:

174 Environment Agency, Life cycle assessment of supermarket carrier bags: a review of the bags available in 2006

(„Агенција за заштиту животне средине, Процена животног циклуса трговачких кеса у супермаркетима:
преглед кеса расположивих 2006. године“),
https://assets.publishing.service.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/291023/scho0711
buan-e-e.pdf
62
 - стандардна пластична ПЕВГ кеса има најмањи еколошки утицај од свих
лаганих кеса у 8 од укупно 9 категорија фактора утицаја на животну средину;
- пластична кеса на бази бленде скроба и полиестра (биопластична) има
највећи еколошки утицај у 7 од 9 категорија из разлога веће масе, већег
утицаја током производње сировина, транспорта и стварања метана на
депонијама;
- пластична ПЕНГ кеса треба да буде коришћена најмање 5 пута да би се њен
потенцијал утицаја на глобално загревање (GWP) спустио испод ПЕВГ кесе;
тада је њен утицај мањи у 8 од 9 категорија;
- пластична торба од нетканог ПП-а треба да се искористи 14 пута да би се
GWP довео испод нивоа стандардне ПЕВГ кесе;
- папирна кеса треба да се користи најмање 4 или више пута да би се смањио
GWP; међутим, знатно је гора од стандардне ПЕВГ кесе у погледу отровности
за људе и екотоксичности за земљиште услед ефеката у производњи папира;
- памучна торба има већи еколошки утицај од стандардне ПЕВГ кесе у 7 од 9
категорија, чак и ако се користи 173 пута; утицај је знатно већи у категоријама
као што су закишељавање земљишта и екотоксичност воде и земљишта услед
потребне енергије и ђубрива током узгајања памука.

Један од генералних закључака је да све кесе и торбе треба користити поново што је
више могуће. У случају лаганих трговачких кеса, на крају животног века, поновно
коришћење као кесе за смеће даје веће еколошке повољности него рециклажа, јер се
избегава производња кеса за смеће које оне замењују.

ИСТРАЖИВАЊЕ У ДАНСКОЈ

Највећи број критеријума за процену еколошког утицаја обрађен је у Студији „Life

Cycle Assessment of grocery carrier bags“ 175 („Процена животног циклуса трговачких
кеса за ношење“) коју је наручило Министарство за екологију и храну Данске – Данска
Агенција за заштиту животне средине. Студију је израдио DTU Environment фебруара 2018.
године према међународним стандардима DS/EN ISO 14040 и 14044. Ова студија је
најрелевантнија, јер обухвата највећи број критеријума за процену (укупно 14), и највише
цитирана на глобалном нивоу. Циљ Студије је био да се препозна кеса и торба с најбољим
еколошким својствима, као и да се утврди препоручени број поновне употребе за сваку
кесу и торбу на основу њиховог утицаја на околину током животног циклуса.
Еколошка процена алтернативних кеса и торби урађена је стандардизованом
методологијом LCA – „Life Cycle Assessment“ која узима у обзир могуће утицаје на околину
повезане с ресурсима потребним за производњу, употребу и збрињавање производа, као и
могуће емисије током одлагања. За анализу су коришћене све оне кесе и торбе које су се
могле купити у данским супермаркетима крајем 2017. године. Према истраживању се
показало да су пластичне полиетиленске кесе од ПЕНГ-а увек доступне у свим
супермаркетима, док су остале врсте на располагању као њихова замена. Стога су као
референтне вредности узете просечне одлике кесе од ПЕНГ-а уз носивост 12 кг.
Процењени су они утицаји на животну средину које је препоручила Европска
комисија 2010. године: климатске промене; оштећење озонског омотача; отровност за
људе; канцерогени и неканцерогени утицаји; фотохемијско стварање озона; јонизујуће

175Ministry of Environment and Food of Denmark, The Danish Environmental Protection Agency, Life Cycle
Assessment of grocery carrier bags, February 2018 („Министарство за екологију и храну, Данска Агенција за
заштиту животне средине, Процена животног циклуса трговачких кеса за ношење, фебруар 2018“).
https://www2.mst.dk/udgiv/publications/2018/02/978-87-93614-73-4.pdf

63
зрачење; честице прашине; закишељавање земљишта; загађење: копна, мора и
слатководних вода минералима и отпацима хране; отровност за животну средину;
исцрпљивање ресурса – фосилних, минералних; и исцрпљивање водених ресурса.

Слева надесно: пластична кеса од полиетилена ниске густине – ПЕНГ с меком ручком, пластична кеса од
полиетилена ниске густине – ПЕНГ с крутом ручком, пластична торба од нетканог полипропилена – ПП, пластична
торба од тканог полипропилена – ПП, пластична торба од тканих влакана од рециклираног поли(етилен-
терефталата) – ПЕТ

Слева надесно: пластична торба од тканог полиестра (ПЕТ), пластична кеса од биополимера (ПЛА или бленда
полиестра и скроба), папирна кеса, торба од памука или јуте, торба од комбинације јуте, ПП и памука

Слика 4.6. Снимци кеса и торби које се могу наћи у супермаркетима у Данској176

За све кесе и торбе веома је препоручљиво да се поново користе што је могуће више
пута пре него што се одбаце. У наредној табели је приказано колико пута треба да се
поново употребе друге кесе и торбе да би се смањио њихов утицај на животну средину до
нивоа утицаја референтне ПЕНГ кесе.
На бази података из табеле 4.2. може се закључити да најмањи еколошки утицај има
пластична ПЕНГ кеса с крутом ручком која се одмах може употребити као кеса за смеће.
Једну исту папирну кесу или компостабилну кесу (од биополимера на бази скроба)
треба користити најмање 42 или 43 пута како би имале еколошку предност над
свакодневним једнократним коришћењем нове просечне пластичне кесе од ПЕНГ-а.
Међутим, папирна кеса се не може толико пута користити.
Вишекратну торбу од обичног памука треба користити најмање 7.100 пута, а торбу од
органског памука 20.000 пута, да би се достигла еколошка предност у односу на
референтну просечну ПЕНГ кесу.

176 Ibid., 175.

64
Табела 4.2. Израчунат потребан број поновне употребе кеса и торби за примарну намену и
најпожељнији начин одлагања да би се постигла иста еколошка својства као код просечне
једнократне ПЕНГ кесе с крутом ручком која се користи за смеће пре спаљивања 177
Просечна ПЕНГ кеса, поново коришћена за смеће
Материјал кесе, поновна употреба или Промена Свих 14
најпожељнији начин збрињавања климе показатеља
ПЕНГ с меком ручком, за смеће 0 1
ПЕНГ с крутом ручком, за смеће 0 0
Рециклирани ПЕНГ, за смеће 1 2
ПП неткани, рециклажа 6 52
ПП ткани, рециклажа 5 45
Рециклирани ПЕТ, рециклажа 8 84
Полиестар ПЕТ, рециклажа 2 35
Биополимер, за смеће или спаљивање 0 42
Небељени папир, за смеће или спаљивање 0 43
Избељени папир, за смеће или спаљивање 1 43
Органски памук, за смеће или спаљивање 149 20.000
Обичан памук, за смеће или спаљивање 52 7.100
Комбиновани, за смеће или спаљивање 23 870

ИСТРАЖИВАЊЕ У САД

У америчкој студији „Life Cycle Assessment for Three Types of Grocery Bags –
Recyclable Plastic; Compostable, Biodegradable Plastic; and Recycled, Recyclable Paper
– Final Report“ 178 („Процена животног циклуса за три врсте трговачких кеса за ношење
– пластика која се може рециклирати; компостабилна, биоразградива пластика и
рециклирани, рециклабилни папир – Завршни извештај“) анализиран је еколошки утицај 3
врсте једнократних кеса: стандардне полиетиленске кесе, компостабилне кесе и папирне
кесе са 30% садржаја рециклираног папира. Резултати студије подржавају закључак да ће
било каква одлука о забрани традиционалних полиетиленских трговачких кеса у корист
кеса израђених од алтернативних материјала (компостабилна пластика или папирне кесе)
бити контрапродуктивна и резултат ће бити знатан пораст утицаја на животну средину кроз
велики број категорија утицаја, почев од ефекта глобалног загревања (климатске промене,
што се у анализама целог животног циклуса сматра најважнијим фактором утицаја) до
коришћења потребних извора пијаће воде. Студија подржава закључак да стандардне
полиетиленске трговачке кесе имају знатно мањи утицај на животну средину од папирних
кеса са 30% рециклираног садржаја.

Закључак
Иако све три наведене студије недвосмислено показују упоредни преглед укупног
утицаја појединих кеса и торби на животну средину, у складу с међународним стандардима
и по утврђеној методологији, чињеница је да све више земаља, посебно земаља у развоју
уводи забрану полиетиленских кеса. Главни разлог је слаб систем управљања отпадом и
недостатак инфраструктуре, па ове земље дају предност решавању проблема комуналног
отпада без узимања у обзир осталих фактора утицаја. У појединим градовима у САД када
се забрањују једнократне пластичне кесе 179, истовремено се забрањују и папирне кесе.

177 Ibid., 175.

178 https://plastics.americanchemistry.com/Life-Cycle-Assessment-for-Three-Types-of-Grocery-Bags.pdf
179 Међутим, градске одлуке о забрани пластичних кеса поништили су Врховни судови следећих држава:

Тексас: https://www.governing.com/topics/transportation-infrastructure/tns-plastic-bag-ban-texas-supreme-
court.html, www.txcourts.gov/supreme, Мичиген, Ајдахо, Аризона, Мисури, Висконсин, Флорида, Индијана, Ајова
и Минесота, јер савезни закони о одлагању отпада не дозвољавају градовима да регулишу питања
амбалаже.
65
 СПЕЦИФИЧНИ ЦИЉЕВИ, КВАНТИТАТИВНИ ПОКАЗАТЕЉИ И МЕРЕ КОЈЕ ТРЕБА
ПРЕДУЗЕТИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Општи специфични циљ

Развијање одрживог система смањења потрошње пластичних трговачких кеса за
ношење у циљу смањења њиховог утицаја на животну средину.

Посебни специфични циљеви

- Специфични циљеви за смањење потрошње лаганих пластичних кеса,
рационално коришћење врло лаганих пластичних кеса и коришћење
вишекратних кеса и вишекратних торби за ношење;
- Усклађивање националних прописа са законодавством ЕУ;
- Обезбеђивање да се у спровођењу општег циља не намећу алтернативни
материјали који су, у погледу анализе целог животног циклуса, неповољнији за
животну средину, већ да буду само опција.

Специфични циљеви јесу: даље смањење потрошње лаганих пластичних кеса

дебљине између 15 и 50 микрона; рационално и штедљиво коришћење врло лаганих
пластичних кеса тањих од 15 микрона које служе као примарна амбалажа за расуту
храну када то помаже спречавању бацања хране и за ношење неупакованих намирница
(нпр. воће, поврће, хлеб, пекарски производи, риба, месо, производи од меса, влажна и
замрзнута роба, ринфузна роба на мерење и сл.) када се кесе користе из хигијенских
разлога; стављање потрошачима на располагање пластичне полиетиленске кесе
дебље од 50 микрона за вишекратну употребу које ће увек бити на располагању, као
и кесе и торбе од других материјала као њихова евентуална замена.
Чланом 58. став 2. Закона о управљању отпадом 180 дефинисано је да се амбалажом
и амбалажним отпадом управља у складу са посебним законом.
Из одредаба Закона о амбалажи и амбалажном отпаду и Правилника 181 о
критеријумима за одређивање шта може бити амбалажа са примерима за примену
критеријума и листи српских стандарда који се односе на основне захтеве које амбалажа
мора да испуњава за стављање у промет, произилази да се пластичне кесе, тј. пластичне
врећице за ношење сматрају амбалажом која испуњава функцију амбалаже. Из тог разлога
потребно је усагласити домаће законодавство (Закон о амбалажи и амбалажном отпаду 182
и подзаконска акта) с прописима Европске уније, тј. Директивом 2015/720, односно,
потребно је на националном нивоу дефинисати циљеве и мере којима ће се постићи
дефинисани циљеви.
Имајући у виду искуства више земаља у ЕУ, једна од могућности јесте склапање
Добровољног споразума који би закључили надлежни орган Републике Србије (Влада) и
заинтересоване стране у складу са Законом о амбалажи и амбалажном отпаду ради
постизања националних циљева. Добровољни споразум би се примењивао на целој
територији Републике Србије. Тиме би се избегла фрагментација тржишта и нарушавање
јединственог тржишта Републике Србије, имајући у виду одредбу из члана 6. Закона о
трговини по коме је тржиште Републике Србије јединствено и целовито.
Споразум би садржао специфични циљ потрошње лаганих полиетиленских
пластичних кеса дебљине између 15 и 50 микрона од 40 кеса по становнику до 31. 12.
2025. године. Мера за спровођење циља била би да трговац мора све лагане
пластичне кесе за ношење дебљине између 15 и 50 микрона наплатити потрошачу на

180 „Службени гласник РС“, бр. 36/09, 88/10, 14/16.

181 „Службени гласник РС“, бр. 36/09.
182 „Службени гласник РС“ бр. 36/09.

66
продајном месту робе или производа, без увођења забране 183 пласмана и продаје
ових кеса на месту продаје.
За врло лагане полиетиленске пластичне кесе за ношење с дебљином зида
мањом од 15 микрона не прописује се специфични циљ потрошње (јер не постоји ни
у ЕУ Директиви 2015/720) и оне се изузимају од обавезе трговца да их наплати
потрошачу. Ове кесе делиле би се и даље бесплатно, уз едукацију потрошача о
рационалном и штедљивом коришћењу.
Продајну цену лагане пластичне кесе може на нивоу Републике Србије одредити
надлежни државни орган (Влада или Министарство надлежно за послове заштите животне
средине: у даљем тексту Министарство), као што је случај нпр. у Енглеској, Грчкој итд.
Могуће је и да трговци самостално одређују цену лаганих пластичних кеса кроз
дефинисање најмање и највише цене или да се Добровољним споразумом дефинише цена
лагане пластичне кесе. Такође, Добровољним споразумом треба дефинисати и коришћење
средстава добијених наплатом пластичних кеса.
Ако се циљ за 2025. годину од 40 лаганих пластичних полиетиленских кеса
(дебљине од 15 до 50 микрона) по становнику годишње не постигне, Министарство
ће припремити предлог измена за период од 2025. године до 2030. године, пратећи
прописе ЕУ.
Како би се вршила стална анализа резултата, нарочито у погледу постигнутог
напретка у реализацији циља из Добровољног споразума (али и ради обрачунавања
накнада), неопходно је извршити измену начина извештавања из Уредбе 184 којом је
прописана обавеза извештавања Агенције за заштиту животне средине – дневне
евиденције о количини и врсти произведених, увезених и извезених трговачких пластичних
кеса (тзв. трегер-кеса) и папирних кеса за исте намене за пуњење на месту продаје и
годишњег извештаја, и то:
- количина лаганих пластичних полиетиленских кеса дебљине између 15 и 50
микрона пласираних на тржиште у броју комада (ради праћења потрошње)
и у тонама (ради обрачуна накнаде);
- количина врло лаганих пластичних полиетиленских кеса дебљине мање од 15
микрона пласираних на тржиште у тонама (ради обрачуна накнаде);
- количина папирних кеса и, евентуално, компостабилних пластичних кеса
пласираних на тржиште у тонама (ради обрачуна накнада).

Извештаје о потрошњи лаганих пластичних кеса дебљине између 15 и 50 микрона

могу подносити и трговци кроз податке о продаји оваквих кеса.
На тржиште Републике Србије не би требало пласирати трговачке
компостабилне 185 пластичне кесе као обавезу, већ као могућност уколико постоји
заинтересованост појединих трговинских ланаца да их имају у својој понуди. Ове кесе би се
такође наплаћивале потрошачима. Компостабилне кесе су теже, скупље и нису подесне за
паковање влажног садржаја. Посебно су на влагу осетљиве тзв. „скробне“ кесе. Осим тога,
у Републици Србији не постоје капацитети за производњу компостабилне пластике, што
значи да би се ове сировине морале увозити.

183 Увођењем високих накнада или чак забране, просечни потрошач ће користити више других кеса, нпр.
папирних, чији је укупни утицај на животну средину лошији од утицаја пластичних кеса. Папирне кесе се не би
могле сакупити, чиме би се повећала потрошња папирне амбалаже, а смањио проценат њене рециклаже.
184 Уредба о изменама и допунама Уредбе о врстама загађивања, критеријумима за обрачун накнаде за

загађивање животне средине и обвезницима, висини и начину обрачунавања и плаћања накнаде („Службени
гласник РС“, бр. 8/2010). Ова Уредба је имала измене и допуне („Службени гласник РС“, бр. 102/2010,
15/2012, 91/2012).
185 У медијима и јавности често се могу прочитати и чути изјаве „да би решење за пластичне кесе могла бити

и адекватна замена кесама које су 'биоразградиве' и добијене из шећера и кукуруза“. Због одсуства
информација и едукације, потрошачи погрешно мисле да ове кесе нису пластичне.
67
 Делимично увођење на тржиште компостабилних кеса, нпр. за смеће, имало би
пуни смисао и оправдање само када се у Републици Србији испуне следећи услови:
- постојање система одвојеног сакупљања и разврставања комуналног отпада,
конкретно одвојено сакупљање биоразградивог отпада;
- изгради регионални центар/центри за управљање отпадом који би имао и
центар за компостирање (индустријско постројење за биолошки третман, тј. за
индустријско компостирање комуналног биоотпада).

У том случају било би оправдано производити компостабилне кесе 186 за смеће за

биоразградиви отпад у којима би се сакупљао и транспортовао до центра за
компостирање компостабилни биоотпад, тј. баштенски отпад, храна, папир и картон итд.
Остале кесе за смеће морале би бити полиетиленске пластичне кесе, јер нема никаквог
резона да се у компостабилне кесе за смеће одлаже некомпостабилни отпад (стакло,
пластика, метал, текстил итд.) који би се упућивао на депоније, рециклажу или спаљивање.
Међутим, и овде се могу јавити проблеми на које упозоравају 187 Немачка асоцијација произвођача
хумуса и компоста, Немачки савет за компост и Агенција за животну средину Немачке. Наиме,
неприхватљиво је да само 10% пластике током компостирања пређе у компост (остало се разгради у угљен-
диоксид и воду) у складу са EN ISO 13432. Такође, и само 0,25% заостале пластике у компосту видљиво је, а
многе пластике су компостабилне само у теорији. Укупна компостабилна пластика која улази у постројење за
компостирање чини 1–2% укупног улаза, а представља 50% проблема квалитета добијеног компоста 188.
У напорима да реше проблем потрошње пластичних кеса, неке државе одлучиле су
да дозволе коришћење само „биоразградивих“ кеса (нпр. Италија, Француска, део Белгије).
Према наводима Програма за заштиту животне средине Уједињених нација (УНЕП) 189,
термин „биоразградиво“ није одговарајући за компостабилне материјале јер се ради о
материјалима који се не разграђују у животној средини, посебно не у води, већ само ако су
дуже време изложени температури (58оЦ) у индустријским постројењима.

Нека примењена решења у Европи у вези с пластичним кесама: 190, 191

- Грчка. До увођења наплате потрошња пластичних кеса за ношење била је 300 по становнику
(у 2017). Од 2018. уведен је систем наплате кеса по цени од 0,04 евра по кеси. Ако мера не
донесе жељене резултате, кесе ће поскупети на 0,08 до 0,09 евра. Изузеци су киосци и пијаце.
- У Норвешкој, Финској, Аустрији и Мађарској федералне владе су постигле формалне
споразуме са индустријом и трговци су дужни да наплаћују трговачке кесе.
- Аустрија. Добровољни споразум примењује се од 2017. године о смањењу потрошње
пластичних кеса на максималних 25 по становнику годишње (амбициознији циљ од ЕУ
Директиве од 40), као и смањење потрошње једнократних кеса од других материјала, као што
је папир. Све једнократне трговачке кесе од било ког материјала наплаћују се од потрошача.
Врло лагане пластичне кесе се не наплаћују.
- Финска. Добровољни споразум о потрошњи лаганих пластичних кеса у складу са ЕУ
Директивом до нивоа потрошње од 40 кеса по становнику до краја 2025. године. Трговци су у
обавези да наплаћују кесе. Споразумом је остављено трговцима да сами одреде цену и
одлуче о мерама и њиховој примени. Споразум ће остати на снази до 2025. године и пратиће
се напредак.
- Немачка. Добровољни споразум је на снази од јула 2016. Циљ је потрошња 90 лаганих
пластичних кеса по становнику до краја 2019. године и 40 до краја 2025. Трговци наплаћују

186 Амбалажа која је поновно искористива компостирањем мора да буде произведена тако да када постане
амбалажни отпад тај отпад обрађен за потребе компостирања има таква биоразградива природна својства да
не спречава одвојени процес сакупљања, компостирања или активност која је тим процесом започела.
187 https://woodsend.com/2014/03/european-soil-industry-visits-controversy-biodegradable-plastics/
188 Ibid., 187.
189 UNEP (2018). Single-use plastics: A Roadmap for Sustainability („Једнократна пластика: Путоказ за

одрживост“).
190 Ministry for the Environment. 2018. Proposed mandatory phase out of single-use plastic shopping

bags: Consultation document, https://www.mfe.govt.nz/sites/default/files/media/Waste/plastic-bags-consultation-

doc.pdf
191 Различити извори, међу којима и http://www.epgencms.europarl.europa.eu/cmsdata/upload/8109834a-5869-

4e05-b65c-9976ef7e7904/N_17_Consumption_of_plastic_bags.pdf, приступљено 20. 6. 2019.

68
 потрошачима кесе од 0,05 евра до 0,50 евра по кеси или врећи, зависно од величине.
- Велика Британија. Пластичне кесе се наплаћују у Велсу по цени од 5 пенија, у Северној
Ирској 10 пенија, у Шкотској 5 пенија и у Енглеској 5 пенија. Компостабилне пластичне кесе
нису изузете од наплате. Изузеци су аеродроми, бродови и трговински ланци с мање од 250
запослених где се лагане пластичне кесе не наплаћују. Врло лагане пластичне кесе које се
користе из хигијенских разлога не наплаћују се.
- Италија. Дозвољене су само компостабилне 192 пластичне кесе од 2011. године. То је и
логично јер у Италији постоји производња компостабилне пластике у компанији „Новамонт“
(бленда скробне и фосилне пластике), па тиме обезбеђују тржиште за своју сировину. Нови
прописи се примењују од 1. јануара 2018. године. Кесе треба да садрже све већи минимални
садржај из биооснове. Врло лагане пластичне кесе такође су компостабилне.
- Хрватска. Потрошња кеса просечне тежине 8,5 г износила је у 2018. години 212 по
становнику. Од 2019. године уведена је обавезна наплата пластичних кеса, која је раније
постојала према слободној одлуци трговаца. Није дефинисан специфични циљ смањења
потрошње. Врло лагане пластичне кесе испод 15 микрона изузете су из мера.
- Словенија. Донета је уредба о обавезној наплати лаганих пластичних кеса почев од јануара
2019. године. Изузеци су врло лагане пластичне кесе за ношење непрепакованих намирница
(воће, поврће, месо и сл.). Минималну цену одређују трговци.
- Француска. Дозвољене су вишекратне пластичне кесе дебљине преко 50 микрона које се
могу делити бесплатно или наплаћивати. Од 1. јануара 2017. године кесе за: свеже производе
(воће и поврће, риба, месо итд.) или производе у расутом стању или било које друге
производе који се пакују на месту продаје, могу се користити ако су из биооснове с
минималним прописаним садржајем из биооснове и погодне за кућно компостирање.
- Чешка. Од почетка 2018. године лагане трговачке пластичне кесе наплаћују се. Врло лагане
пластичне кесе испод 15 микрона изузете су из мера.
- Белгија. Валонија – дозвољене су пластичне кесе дебљине веће од 50 микрона и врло лагане
пластичне кесе тање од 15 микрона за течну и мокру храну ако имају најмање 40% садржаја из
биооснове (2018. године), односно 60% (у 2025. години), и ако су подесне за кућно
компостирање. Фландрија – нису предузете никакве мере.
- Шпанија. Добровољни споразум о смањењу потрошње пластичних кеса. Иако формална
обавеза није постојала 2017. године, трговински ланци наплаћују пластичне кесе по цени од
0,05 до 0,30 евра по кеси, зависно од дебљине и материјала.
- Швајцарска. Највећи супермаркети увели су наплату за пластичне кесе на бази добровољног
споразума, као алтернативног решења.
- Луксембург. Уведена је наплата од 31. децембра 2018. године за кесе.
- Пољска. Трговци су у обавези да од 1. јануара 2018. године наплаћују лагане пластичне кесе
по приближној цени од 0,24 евра по кеси.
- Словачка. У потпуности је усвојена ЕУ Директива и лагане пластичне кесе наплаћују се од 1.
јануара 2018. године.

Резиме стања у ЕУ:

- Директивом ЕУ 2015/720 не прописује се забрана, већ смањење потрошње лаганих
пластичних кеса дебљине између 15 и 50 микрона. Врло лагане пластичне кесе
дебљине мање од 15 микрона могу се изузети од мера ограничења потрошње.
Вишекратне пластичне кесе дебљине веће од 50 микрона нису предмет ове
Директиве;
- Већина земаља увела је меру наплате лаганих пластичних кеса дебљине између
15 и 50 микрона, путем добровољних споразума или регулаторних мера;
- За врло лагане пластичне кесе дебљине мање од 15 микрона (за воће, поврће,
месо, влажну храну итд.) ни у једној земљи ЕУ није уведено ограничење потрошње
нити забрана, јер не постоји регулаторна мера у ЕУ Директиви и јер се користе из
хигијенских разлога. Ове пластичне кесе се не наплаћују ни у једној земљи ЕУ,
осим у Италији од 2018. године;
- Вишекратне пластичне кесе дебљине веће од 50 микрона користе се у свим
земљама ЕУ без ограничења.

192 Према стандарду EN 13432.

69
 4.2.2. Смањење утицаја одређених пластичних производа на животну
средину

Контекст

Европска комисија (ЕК) донела је у мају 2018. године Предлог Директиве Европског
парламента и Савета о смањењу утицаја одређених пластичних производа на животну
средину 193. Разлози за доношење Предлога Директиве јесу што је у океанима и морима све
већа количина пластичног отпада која угрожава екосистеме и биолошку разноврсност, а
потенцијално и здравље људи, те изазива општу забринутост.
Морски отпад на европским плажама већ неколико година прати се усклађеним
методама које се заснивају на бројању пронађених предмета. На бази мерења
спроведених методом бројања на плажама, утврђено је да пластика чини 80–85% укупног
броја предмета у морском отпаду, при чему пластични производи за једнократну употребу
чине 50%, а предмети повезани с риболовом чине 27% укупне количине. Пластични
предмети за једнократну употребу укључују читав спектар уобичајених производа за
широку потрошњу који се брзо конзумирају и одбацују када се искористе, ретко се
рециклирају и углавном одбацују у животну средину као смеће. Ефикасно управљање
отпадом кључно је за спречавање настанка свих врста отпада. Десет најчешће пронађених
пластичних предмета за једнократну употребу чини 86% свих пластичних предмета за
једнократну употребу, тј. око 43% укупног броја свих предмета у морском отпаду. Стога је
Директива усмерена на 10 најчешће пронађених пластичних производа за једнократну
употребу и рибарски алат, који заједно чине 70% укупног броја предмета у морском отпаду.
Резултати су објављени у Техничком извештају Европске комисије 194.
Европска стратегија за пластику, из јануара 2018, већ садржи посебне мере за
микропластику, те је у Директиви нагласак на макропластици. Европска комисија покренула
је процедуру за ограничење на бази Уредбе REACH за намерно додату микропластику у
производе, као и мере за микропластику из других извора (гумени пнеуматици, тканине,
пластичне грануле).
Пластични отпад који се могао сакупити на копну, ЕУ је донедавно углавном
извозила. Према проценама 195, до 2018. године половина пластичног отпада која је била
сакупљена у ЕУ ради рециклаже, извозила се у треће земље (посебно у Кину). Разлози су
недовољни капацитети за рециклажу у ЕУ, високи трошкови рециклаже и
незадовољавајући квалитет разврставања пластичног отпада. Кина има на свету највеће
капацитете за рециклажу, и увозила је до 1. јануара 2018. године више од 50% светског
пластичног отпада и 85% европског извоза отпадне пластике 196.

193 Proposal for a Directive of the European Parliament and of the Council on the reduction of the impact of certain
plastic products on the environment COM(2018) 340 final 2018/0172 (COD) („Предлог Директиве Eвропског
парламента и Савета о смањењу утицаја одређених пластичних производа на животну средину“), https://eur-
lex.europa.eu/resource.html?uri=cellar:fc5c74e0-6255-11e8-ab9c-01aa75ed71a1.0002.02/DOC_1&format=PDF;
Европска стратегија за пластику у циркуларној економији, https://eur-
lex.europa.eu/resource.html?uri=cellar:2df5d1d2-fac7-11e7-b8f5-01aa75ed71a1.0001.02/DOC_1&format=PDF
194 European Commission, JRC Technical Reports, Top Marine Beach Litter Items in Europe, A review and synthesis

based on beach litter data, 2017 („Најбројнији отпадни предмети на плажама у Европи, Преглед и синтеза на
бази података о отпаду на плажама, 2017“),
http://publications.jrc.ec.europa.eu/repository/bitstream/JRC108181/technical_report_top_marine_litter_items_eur_2
9249_en_pdf.pdf
195 Commission Staff Working Document, Accompanying the document, Communication from the Commission to the

European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions
– A European Strategy for Plastics in a Circular Economy („Пратећи документ – Европска стратегија за пластику
у циркуларној економији“) {COM(2018) 28 final}, https://eur-lex.europa.eu/legal-
content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:52018SC0016&from=EN
196 Ibid., 195.

70
 Eвропска стратегија за пластику у циркуларној економији 197 корак је према
успостављању циркуларне економије. Међутим, негативан утицај одређених пластичних
производа за једнократну употребу на животну средину и привреду захтевао је
успостављање посебног правног оквира с циљем ефикаснијег смањења тих негативних
утицаја.
Из тог разлога донета је Директива (EУ) 2019/904 Eвропског парламента и Савета од
5. јуна 2019. о смањењу утицаја одређених пластичних производа на животну средину (у
даљем тексту: Директива)198. Главни разлог за доношење Директиве јесте да се
елиминише отпад који се налази на европским плажама и у морима.

Регулатива ЕУ 199
Ова Директива промовише кружне приступе у којима се преферирају одрживи и
нетоксични производи који се могу поново користити и системи за поновну употребу уместо
производа за једнократну употребу, првенствено ради смањења количина насталог отпада.
Спречавање стварања отпада налази се на врху хијерархије управљања отпадом.
Директива доприноси и постизању циља одрживог развоја Уједињених нација, односно
обезбеђује одрживе моделе потрошње и производње који су део Програма одрживог
развоја до 2030. године. Што је дуже очување вредности производа и материјала уз
стварање мање отпада, економија Европске уније може постати конкурентнија и отпорнија,
а истовремено се смањује коришћење ресурса и штити животна средина.
У случају сукоба ове Директиве и Директива 94/62/ЕЗ или 2008/98/ЕЗ, предност има
ова Директива.
У овој се Директиви дефинише, између осталог, следеће:
- „пластика“ значи материјал који се састоји од полимера како је дефинисано
Уредбом (ЕЗ) бр. 1907/2006, коме се могу додати адитиви или друге супстанце
и који може функционисати као главна структурна компонента финалних
производа, уз изузетак природних полимера који нису хемијски модификовани;
- „пластични производ за једнократну употребу“ значи производ који је у
целости или делимично израђен од пластике те није осмишљен, дизајниран
или пласиран на тржиште тако да током свог животног века поднесе
вишекратна кружења или вишекратне циклусе употребе на начин да се врати
произвођачу на поновно пуњење или да се поново употреби у исту сврху за
коју је осмишљен;
- „оксоразградива пластика“ значи пластични материјал коме су додани
адитиви који оксидацијом доводе до фрагментације пластичног материјала у
микрофрагменте или до хемијске разградње;
- „биоразградива пластика“ значи пластика која се може физички и биолошки
распасти, тако да се на крају разгради на угљен-диоксид, биомасу и воду и да
се, у складу са европским стандардима за амбалажу, може поново
искористити компостирањем и анаеробном дигестијом;
- „програм проширене одговорности произвођача” значи програм
проширене одговорности произвођача како је дефинисан у Директиви
2008/98/ЕЗ.

197 Европска стратегија за пластику у циркуларној економији, https://eur-

lex.europa.eu/resource.html?uri=cellar:2df5d1d2-fac7-11e7-b8f5-01aa75ed71a1.0001.02/DOC_1&format=PDF
198 Directive (EU) 2019/904 of the European Parliament and of the Council of 5 June 2019 on the reduction of the

impact of certain plastic products on the environment („Директива о смањењу утицаја одређених пластичних
производа на животну средину“ 2019/904), https://eur-lex.europa.eu/legal-
content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32019L0904&from=EN
199 Ibid., 198.

71
 Пластични производи за једнократну употребу могу се производити од различитих
врста пластике. За потребе ове Директиве дефиниција полимера прилагођена је у смислу
да се пластика која је произведена од модификованих природних полимера или пластика
произведена од биолошких, фосилних или синтетичких почетних супстанци не појављује
природно, те је предмет ове Директиве. Стога је дефиницијом обухваћена пластика на
биолошкој основи и биоразградива пластика, независно од тога да ли је добијена из
биомасе или ће се биолошки разградити током времена.
Директивом су обухваћени пластични производи за једнократну употребу који су
обично намењени да се користе само једном или краће време пре збрињавања. За ове
производе треба примењивати једну или више мера, у зависности од различитих фактора,
као што су: доступност одговарајућих и одрживијих алтернатива, изведивост промене
образаца потрошње и степен до којег су већ обухваћени постојећим законодавством ЕУ.
Производе од пластике требало би производити узимајући у обзир њихов цели
животни век. Дизајном пластичних производа увек треба узимати у обзир фазу производње
и употребе, као и могућност поновне употребе и рециклирања производа. Посебно би се
требало посветити питањима спречавања настанка отпада и дизајна за циркуларност.
Ради остваривања циљева ове Директиве, предвиђене су следеће мере: смањење
потрошње, ограничења у вези са пласирањем на тржиште, захтеви у погледу
производа, захтеви у погледу означавања, проширена одговорност произвођача,
одвојено сакупљање, мере за подизање свести.
Како би се осигурала циркуларност употребе пластике, потребно је увести обавезе
потребног минималног садржаја рециклиране пластике у боцама за пиће.

Директивом је предвиђено да се унутар ЕУ закони и прописи који су потребни ради

усклађивања с Директивом стављају на снагу до јула 2021. године.
Међутим, постоје различити рокови за примену одредаба ради усклађивања, и то:
o јул 2021. године за мере ограничења у вези са пласманом на тржиште;
o јул 2024. године за мере у погледу захтева за производе (чепови
причвршћени за боце);
o јул 2021. године за захтеве у погледу означавања;
o најкасније до 31. 12. 2024. године мере за програме проширене одговорности
произвођача.

Анализа стања у Републици Србији

У Републици Србији на тржишту се налазе сви пластични производи за једнократну
употребу који су обухваћени Директивом, било да се производе у земљи и/или увозе.
Међутим, не прати се њихова потрошња, односно, пласман на тржиште, јер не постоји
законска обавеза за такву врсту праћења.
Изузетак су ПЕТ боце и пластичне кесе за које се подаци о пласираним количинама
на тржиште Републике Србије у календарској години достављају Агенцији за заштиту
животне средине. Подаци о осталој пластичној амбалажи у извештајима Агенције налазе
се приказани збирно као „друге врсте пластике“.
Осим тога, многи једнократни пластични производи који су предмет Директиве не
спадају у категорију амбалаже. Стога се не може проценити количина ових производа на
домаћем тржишту.
У сваком случају, ти се производи користе кратко време и потом збрињавају с
комуналним отпадом, јер су ниске вредности и неподесни за сакупљање и третман, или се
одбацују у животну средину.

72
 Примена Директиве, тј. њена имплементација одразиће се на домаће произвођаче,
али и на неке постојеће навике у начинима коришћења оваквих производа. На пример,
кетеринг је у већој или мањој мери заступљен у школама које не желе да се баве
припремом хране за ученике (или немају услове) из разлога заштите здравља и сигурности
и безбедности хране која се дели ученицима, а коју испоручују фирме с којима школе имају
склопљене уговоре. Ова могућност организовања исхране ученика дозвољена је
Правилником о ближим условима за организовање, остваривање и праћење исхране
ученика у основној школи 200, где је предвиђено да школа може организовати исхрану
ученика на више начина, међу осталим, и коришћењем услуга понуђача који се баве
производњом и дистрибуцијом оброка.
Применом одредаба ове Директиве, биће забрањено стављање на тржиште нпр.
пластичног прибора за јело и сл. Поскупеће и достава хране из разлога примене
проширене одговорности произвођача која се односи и на омоте, посуде, кесице и сл. у
којима се испоручује храна спремна за конзумацију. Осим тога, Директивом је предвиђено
да се посуде у којима се испоручује храна спремна за конзумацију морају наплаћивати
потрошачу, значи ученицима. За производе за које је предвиђена забрана пласмана на
тржиште, треба пронаћи одрживије алтернативе које подразумевају поновну употребу 201
или замену материјала.
С једне стране, Република Србија би требало да се усклади с прописима Европске
уније, али треба имати у виду разлоге за доношење наведене Директиве. А то је
онечишћење европских плажа пластичним производима, при чему је највише нађено
рибарских мрежа од пластике („најлона“) и опушака цигарета с филтерима од пластике
(целулозног ацетата), а не пластичног прибора за јело или тањира. Потребан је
рационалан и неисхитрен приступ у разматрању увођења појединачних мера, како нова
решења не би била лошија од постојећих. На пример, пластични прибор за конзумацију
хране у школама сигурно је безбеднији од металног прибора (нпр. ножева). Решење није ни
у коришћењу компостабилне пластике за ове намене, јер се све мере предвиђене
Директивом 2019/904 ЕУ односе подједнако и на производе од фосилне пластике и на
производе од компостабилне биопластике.
Финансијски сектор треба да помогне предузећима да више улажу у одржива
решења, пре него што влада почне да предузима политичке мере. Потребно је подстицати
истраживање и развој, као и иновације, како би се развили производи који би се могли
економичније рециклирати. Треба узети у обзир разумне рокове како би се осигурало да
мала и средња предузећа могу прилагодити своје пословне моделе, с обзиром на то да
мала и средња предузећа чине велику већину предузећа која послују у сектору прераде
пластике у Републици Србији.
Треба имати у виду и процену трошкова спровођења система проширене
одговорности произвођача који би се у целости пренели на крајње потрошаче.
Иницијатива за ограничење неких пластичних производа за једнократну употребу
доприноси смањењу отпада, али је потребан уравнотежен приступ како би се осигурала
пропорционалност, у смислу да се мере забране уведу само тамо где су заиста неопходне
и где знатно доприносе смањењу отпада, без увођења алтернатива које су неподесније из
било ког разлога.
У погледу смањења потрошње одређених пластичних производа за једнократну
употребу (посуде за храну), не би се смели довести у питање хигијена или здравствена
исправност хране, добре хигијенске праксе, добре производне праксе, обавештење
потрошача или захтеви у погледу следљивости који су утврђени законодавством о храни.
Проблем је и недостатак информација, али и недостатак ефикасне инфраструктуре
за управљање отпадом.

„Службени гласник РС“, бр. 68/2018 од 7. 9. 2018. године.

200

Замена за пластични прибор за јело, који ће бити забрањен, биле би металне виљушке, ножеви и кашике,
201

што може бити проблематично са аспекта пораста вршњачког насиља у школама.

73
 Како би се спречило одбацивање отпада у животну средину и други непримерени
облици одлагања отпада, потрошаче је потребно правилно информисати о
најпримеренијим начинима одлагања отпада који су на располагању и/или начинима
одлагања отпада које треба избегавати, о најбољим праксама у погледу одлагања отпада
и утицајима на животну средину који настају због лоших пракси одлагања отпада.

СПЕЦИФИЧНИ ЦИЉЕВИ, КВАНТИТАТИВНИ ПОКАЗАТЕЉИ И МЕРЕ КОЈЕ ТРЕБА

ПРЕДУЗЕТИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Општи специфични циљ

Спречавање и смањење утицаја одређених пластичних производа на животну
средину, посебно водене системе, и на здравље људи, као и подстицање преласка на
циркуларну економију са иновативним и одрживим пословним моделима, производима и
материјалима те тиме уједно давање доприноса ефикаснијем функционисању унутрашњег
тржишта Републике Србије.

Циљеви у регулативи ЕУ
- Смањење потрошње одређених пластичних производа за једнократну
употребу где нису на располагању одговарајуће и одрживије алтернативе, уз
подстицање употребе вишекратних производа или оних који су подесни за
рециклажу, посебно ради спречавања настанка отпада. При томе се не смеју
довести у питање хигијена хране, сигурност хране, добре хигијенске праксе,
добре производне праксе и обавештавање потрошача;
- Забрана пласирања на тржиште пластичних производа за једнократну
употребу за које постоје одговарајуће, одрживије и трошковно прихватљиве
алтернативе;
- Смањење одбацивања у животну средину отпада насталог након потрошње
дуванских производа с филтерима који садрже пластику;
- Пласирање на тржиште боца и посуда за напитке, који су пластични производи
за једнократну употребу, само ако испуњавају посебне захтеве у погледу
дизајна производа којима се знатно смањује одбацивање у животну средину
чепова и поклопаца израђених од пластике;
- Означавање пластичних производа за једнократну употребу који се често
збрињавају путем канализационог система или на неки други неодговарајући
начин, према усклађеној спецификацији за ту ознаку коју ће донети Европска
комисија;
- Спровођење програма проширене одговорности произвођача, у складу с
начелом „загађивач плаћа“, за покривање потребних трошкова управљања
отпадом и чишћења смећа, те трошкова мера за подизање свести, ради
спречавања настанка и смањења количине таквог отпада. Ови циљеви се
односе на пластичне производе за једнократну употребу за које нису на
располагању одговарајуће и одрживије алтернативе;
- Одвојено сакупљање боца за напитке и подстицање потрошача да учествују
у системима за одвојено сакупљање, уз одређивање минималног циља за
одвојено сакупљање. Одређене врсте отпада могу се сакупљати заједно под
условом да се тиме не омета висококвалитетно рециклирање.

74
 Будуће мере ЕУ 202
- Доношење извршног акта којим ће Европска комисија до јануара 2021. године
утврдити методологију за израчунавање и проверу годишње потрошње
пластичних производа за једнократну употребу за које је утврђен циљ
смањења потрошње и успостављање обавезујућих квантитативних циљева за
смањење потрошње;
- Доношење извршног акта којим ће Европска комисија утврдити правила:
o за израчунавање и проверу постизања циља у вези с минималним
садржајем рециклираног материјала за пластичне боце за напитке до
јануара 2022. године;
o спецификације за ознаке које треба причврстити на одређене пластичне
производе до јула 2020. године;
o методологију за израчунавање и проверу циљева за одвојено
сакупљање пластичних производа за које је утврђен циљ одвојеног
сакупљања до јула 2020. године;
- Развој усклађених стандарда у погледу циља да чепови и поклопци остану
причвршћени на боцама, којима се одговара на потребу да се осигура
потребна чврстоћа, поузданост и сигурност затварача посуда за напитке,
укључујући оне за газирана пића;
- Објављивање до јула 2020. године смерница са примерима онога што треба
сматрати пластичним производима за једнократну употребу за потребе ове
Директиве;
- Подизање свести потрошача ради спречавања одбацивања отпада у животну
средину и других неодговарајућих начина збрињавања отпада;
- Доношење извршних аката Европске комисије за формате за достављање
података и информација.

Mере у Републици Србији*

* У случају да се усвоји потпуно прилагођавање Директиви 2019/904, без

измена у погледу специфичности Републике Србије и без одлагања рокова.
** Требало би размотрити да ли ће се мере предвиђене Директивом 2019/904
почети примењивати у роковима који су предвиђени у Директиви или са
одлагањем, имајући у виду да се као индикативни датум за придруживање
Републике Србије Европској унији помиње 2025. година.

- Усклађивање законских прописа са регулативом ЕУ, тј. Директивом 2019/904;

- Усклађивање с будућим мерама ЕУ;
- Мере за смањење потрошње следећих пластичних производа за једнократну
употребу: чаше за напитке, укључујући њихове чепове и поклопце; посуде за
храну, као што су кутије с поклопцем или без њега, које се употребљавају за
држање хране која је намењена непосредној конзумацији на лицу места или
касније, која се обично конзумира из посуде и која је спремна за конзумацију
без икакве даље припреме печењем, кувањем или загревањем. То укључује
посуде за брзу храну или кутије за јело, сендвиче, обмотане сендвиче и
салате, с хладном или врућом храном, или посуде за свежу или прерађену
храну, попут воћа, поврћа или колача, осим посуда за напитке, тањира и кеса
и омота који садрже храну;

202 У складу с Директивом 2019/904.

75
 o Мере које би се примениле могу бити утврђивање националних циљева
за смањење потрошње, економски инструменти којима се осигурава да
се ти пластични производи не дају бесплатно крајњем потрошачу на
месту продаје. Мере се могу разликовати зависно од утицаја који
пластични производи имају на животну средину током целог животног
циклуса;
o Припрема описа мера за смањење потрошње до јула 2021. године које
би се уградиле у постојеће планове или програме, или у било које друге
програме израђене посебно за ту сврху. Опис мера ставља се на
располагање јавности. Мере морају бити пропорционалне и
недискриминаторске;
o Увођење система праћења потрошње ових производа почев од 2022.
године, како би се до 2026. године постигло мерљиво квантитативно
смањење потрошње;

- Мере за забрану пласирања на тржиште следећих пластичних производа за

једнократну употребу: штапићи за уши; прибор за јело (кашике, ножеви,
виљушке, штапићи за јело); тањири; сламчице; штапићи за мешање напитака;
штапићи за причвршћивање балона; амбалажа израђена од експандираног
полистирена (ПС-Е) – посуде за храну која се конзумира из посуде и без даље
припреме (нпр. посуде за брзу храну), посуде за напитке (укључујући њихове
чепове и поклопце) и чаше за напитке (укључујући њихове чепове и поклопце);
- Мере којима се осигурава да се производи који имају чепове и поклопце
израђене од пластике могу пласирати на тржиште само ако ти чепови и
поклопци остају причвршћени за посуде током фазе употребе производа;
o Мере се односе на посуде за напитке запремине до 3 литра, тј. посуде
за течности, као што су: боце за напитке, укључујући њихове чепове и
поклопце, и вишеслојна (композитна) амбалажа за напитке, укључујући
њихове чепове и поклопце. То су посуде које се користе за воду, пиво,
вино, освежавајућа пића, сокове и нектаре, инстант напитке, млеко итд.;

- Од 2025. године боце за напитке које су произведене од поли(етилен-

терефталата), као главне компоненте (ПЕТ боце) морају садржати
најмање 25% рециклиране пластике, израчунато као просек за све ПЕТ
боце пласиране на тржиште;
o Од 2030. године ПЕТ боце за напитке морају садржати најмање 30%
рециклиране пластике, израчунато као просек за све такве боце за
напитке пласиране на тржиште;

- Мере за обезбеђење захтева за означавање односе се на: хигијенске

улошке, тампоне и апликаторе за тампоне; влажне марамице за личну негу и у
домаћинству; дуванске производе с филтером; чаше за напитке;
o Ови производи морају бити означени видљивом, читљивом и
неизбрисивом ознаком која може бити на амбалажи или на самом
производу;
o Ознаке имају за циљ обавештавање потрошача о одговарајућим
могућностима у погледу управљања отпадом или начином збрињавања;

- Мере проширене одговорности произвођача морају се успоставити за све

пластичне производе за једнократну употребу који се пласирају на тржиште;
o Мере у вези с проширеном одговорношћу произвођача односе се на
следеће производе: посуде за храну, као што су кутије за држање хране;

76
 кесице и омоти израђени од савитљивог материјала који садрже храну
намењену конзумирању директно из кесице или омота без даљне
припреме; посуде за напитке запремине до 3 литра, као што су боце за
напитке и вишеслојна (композитна) амбалажа за напитке, укључујући
њихове чепове и поклопце; чаше за напитке укључујући њихове чепове
и поклопце; лагане пластичне кесе за ношење како су дефинисане у
члану 3. тачка 1.ц Директиве 94/62/ЕЗ. За ове производе произвођачи
пластичних производа покривају следеће трошкове: трошкове мера за
подизање свести; трошкове сакупљања отпада од тих производа,
укључујући превоз и обраду тог отпада; трошкове чишћења смећа од
тих производа, накнадног превоза и обраде тог смећа;
o Мере у вези с проширеном одговорношћу за следеће производе:
влажне марамице; балони; дувански производи с филтерима. За ове
производе произвођачи пластичних производа покривају бар следеће
трошкове: трошкове мера за подизање свести; трошкове чишћења
смећа и накнадног превоза и обраде тог смећа;
o Мере треба да буду усклађене са смерницама Европске комисије за
критеријуме у вези с трошковима чишћења смећа;

- Мере за одвојено сакупљање ради рециклирања односе се на боце за

напитке запремине до 3 литра, укључујући и њихове чепове и поклопце:
o До 2025. године 77% изражено у маси отпадних пластичних
производа за једнократну употребу, који су у одређеној години
пласирани на тржиште;
o До 2029. године 90% изражено у маси отпадних пластичних
производа за једнократну употребу који су у одређеној години
пласирани на тржиште;
o Пластични производи из ове групе који су пласирани на тржиште у
Републици Србији могу се сматрати једнаким количини отпада који
настаје од тих производа;
o За остварење циља могу се, међу осталим, предузимати мере
успостављања депозитног система; утврђивање циљева за одвојено
сакупљање за релевантне програме проширене одговорности
произвођача;

- Мере за подизање свести обухватају обавештавање потрошача и

подстицање одговорног понашања потрошача како би се постигло смањено
одбацивање смећа од производа за једнократну употребу у животну средину;
o Мере се примењују на посуде за храну; кесице и омоте израђене од
савитљивих материјала; посуде за напитке запремине до 3 литра; чаше
за напитке; дуванске производе; влажне марамице; балоне; лагане
пластичне кесе за ношење; хигијенске улошке, тампоне и апликаторе за
тампоне;

- Мере за прикупљање података и информација за:

o пластичне производе за које је утврђен циљ смањења потрошње, како
би се доказало смањење потрошње;
o пластичне производе за које је предвиђено одвојено сакупљање, како би
се доказало постизање циљева за одвојено сакупљање;
o садржаје рециклираног материјала у боцама за напитке, како би се
доказало постизање циљева у погледу уграђивања рециклата у ПЕТ
боце;

77
 o први извештајни рок је календарска година 2022, осим за одвојено
сакупљање где је то календарска година 2023.

Оксопластика

Европски комитет за стандардизацију (European Committee for Standardization – CEN)

утврдио је следеће дефиниције у CEN/TR 15351:2011 203:
• Оксоразградња је разградња која је резултат „оксидационог цепања
макромолекула“;
• Оксо-биоразградња је „разградња која је резултат оксидационих и ћелијски-
посредованих феномена, било симултано или сукцесивно“.

- Пластична амбалажа која се може компостирати тестира се у складу са ASTM

D 6400 или EN 13432 у погледу њене способности биоразградње у условима
који се налазе у индустријским постројењима за компостирање или за
добијање биогаса;
- Оксо-биоразградива пластика начињена је од полимера као што су
полиетилен (ПЕ) и полипропилен (ПП) и садржи продеградантни катализатор –
често со мангана (адитив за оксидациону разградњу и биоразградњу) са
уделима додавања концентрата адитива (мастербача) 1–3%, у зависности од
употребног века финалног производа. Тестира се у складу са ASTM D 6954 204
или британским BS 8472 у погледу њене способности деградације и потом
биоразградње у отвореном окружењу. Оксо-биоразградива пластика
деградира у присуству кисеоника много брже од обичне пластике.

У Републици Србији се користе адитиви за оксидациону разградњу и биоразградњу

(оксо-био адитиви) за производњу трговачких пластичних кеса за ношење (тзв. трегер-
кеса), на бази Правилника о техничким и другим захтевима за пластичне кесе са
адитивом за оксидациону разградњу и биоразградњу, о оцењивању усаглашености и
условима које мора да испуни именовано тело 205.
Агенција за заштиту животне средине води податке о пластичним кесама
пласираним на тржиште Републике Србије од 2010. године.
У извештајима Агенције, у складу са подзаконским актима и техничким прописом,
дата је следећа дефиниција: „Пластичне кесе са адитивима су амбалажа израђена од
пластичног материјала (амбалажног материјала) којима је у току производње додат адитив
за оксидациону разградњу и биоразградњу“.

203 Усвојен је SRPS CEN/TR 15351:2011 – Пластичне масе – Упутство за терминолошки речник у области
разградљивих и биоразградљивих полимера и пластичних производа. Апстракт: „Ово упутство даје
терминолошки речник који се користи у области полимера и пластичних материјала и производа. Предложени
термини и дефиниције су произашли директно из научне и техничке анализе различитих фаза и механизама
промене пластичних маса, као што су минерализација, биоасимилација и биорециклажа макромолекуларних
једињења и полимерних производа“.
204 Усвојен је у Републици Србији као G.Z2.011:2011 („Службени гласник РС“, бр. 40/11). Апстракт: „Овај

стандард даје основне смернице за поређење и класификацију контролисаних лабораторијских степена

разградње и степена губитка физичких особина полимера, подвргавањем термичком процесу и
фотооксидацији. У стандарду се разматрају утицаји овакве биоразградње на животну средину, првенствено
као последица разградње приликом одлагања пластичних материјала у разне елементе животне средине.
Под елементима животне средине се сматрају земљиште, депоније и компост“. Стандард прописује
испитивања која треба да се изврше у смислу процене могућности материјала да се разгради, биоразгради и
да се процени еко-токсичност. Намена је поређење и добијање података у циљу пројектовања и развоја, као
и смањења еколошког утицаја полимера који не захтевају више од 24 месеца за оксидацију и биоразградњу у
намераваној примени.
205 „Службени гласник РС“, бр. 3/12.

78
 Лабораторија за амбалажу и паковање на Технолошком факултету у Новом Саду
марта 2013. године акредитовала је код Акредитационог тела Србије следеће методе
испитивања које се односе на амбалажу (пластичне масе) 206:
• Одређивање структурних карактеристика инфрацрвеном спектрометријом (FTIR) – SPRS
G.S1.511:2011 (преузет ASTM D 5576-00);
• Испитивање затезних својстава пластичне фолије 0-800% – SRPS G.S2.737:2011 (преузет
ASTM D 882-10);
• Одређивање завршне тачке разградње испитивањем затезања 0-800% – SRPS G.Z2.010:2011
(преузет ASTM D 3826-95);
• Испитивање масеног протока растопа полимера помоћу екструзиониог пластомера 0,15-50
g/10 мин – SRPS G.S2.521:2011 (преузет ASTM D 1238-10);
• Излагање полимера флуоресцентном УВ-зрачењу у уређају за убрзано старење – SRPS
G.S2.519:2011; SRPS G.S2.520:2011; SRPS G.S2.664:2011 (преузети ASTM G 154-06, ASTM D
5208-09 i ASTM G 151-10).

Сви напред наведени стандарди проистекли су из кровног стандарда SRPS

G.Z2.011:2011 – Стандардно упутство за испитивање пластичних материјала који се
разграђују у животној средини комбинацијом оксидације и биоразградње 207, који је
идентичан са ASTM D 6954-04 – Standard guide for testing plastics that degrade in the
environment by a combination of oxidation and biodegradation.
Дана 13. марта 2014. године Лабораторија је од стране надлежног Министарства
добила Решење о именовању тела за оцењивање усаглашености за пластичне кесе
са критеријумима за оксидациону разградњу и биоразградњу 208.

Контекст

- У ЕУ постоји добро успостављена процедура одлучивања о томе да ли

супстанце треба ограничити или забранити. То је договорено са свим
заинтересованим странама у периоду 2001–2006. године и дефинисано у
члановима 68–73. Уредбе REACH 2006/1907, која је ступила на снагу 2007.
године;
- У Европској стратегији за пластику у циркуларној економији од 16. јануара
2018. године 209 наведено је да се „за неке алтернативне материјале за које
се тврди да имају биоразградива својства, као што је 'оксоразградива
пластика', показало да немају доказане предности за животну средину у
односу на стандардну пластику, а њихова брза фрагментација у
микропластику изазива забринутост“. У Стратегији је наведено да је
Комисија у складу с поступцима на бази Уредбе REACH 210 за ограничавање
супстанци које представљају ризик за животну средину или здравље
затражила од Европске агенције за хемикалије (ECHA) да преиспита научну
основу за доношење регулаторних мера на нивоу ЕУ;
- Европска комисија је 16. јануара 2018. године, истог дана када је донета
Европска стратегија за пластику у циркуларној економији, објавила Извештај
Комисије Европском парламенту и Савету о утицају употребе оксоразградиве
пластике, укључујући оксоразградиве пластичне кесе за ношење на животну

206 http://www.tf.uns.ac.rs/laboratorije/lab-dokumenta/obim%20akreditacije%20mart%202013.pdf
207 „Службени гласник РС“, бр. 40/11, https://www.iss.rs/rs/standard/?natstandard_document_id=37593
208 http://www.tf.uns.ac.rs/laboratorije/resenje-o-imenovanju-2014.pdf
209 Европска стратегија за пластику у циркуларној економији, https://eur-

lex.europa.eu/resource.html?uri=cellar:2df5d1d2-fac7-11e7-b8f5-01aa75ed71a1.0001.02/DOC_1&format=PDF
210 Одредбама Уредбе REACH предвиђене су забране и ограничења у случају да супстанце представљају

неприхватљив ризик на људско здравље и животну средину. Производња, промет и употреба тих супстанци
је забрањена или је ограничена за одређене начине употребе. Нове забране могу бити предложене од стране
Европске комисије или земаља чланица ЕУ.
79
 средину 211. Наводи се „да је неспорно да се оксоразградива пластика,
укључујући пластичне кесе за ношење, у отвореном окружењу може
разградити брже од конвенционалне пластике. Међутим, не постоје докази
о томе да ће се 'оксоразградива пластика' касније потпуно биолошки
разградити у разумном року у отвореном окружењу, депонијама отпада или
морском окружењу“. Такође се наводи да „оксоразградива пластика није
решење за животну средину и није погодна за дуготрајну употребу,
рециклирање и компостирање“;
- У децембру 2017. године и потом у јануару 2018. године Европска комисија је
изјавила да ће започети процес забране употребе оксопластике у ЕУ. Комисија
је затражила од Европске агенције за хемикалије (ECHA) да започне
истраживање, у складу са чл. 69. Уредбе REACH, наводећи као разлог да
оксопластика доводи до настајања микропластике;
- Европска комисија је 17. јануара 2018. године ECHA 212 доставила следеће:
o Детаље о обиму ограничења: Ограничавање пласирања на тржиште и
употребе оксоразградиве пластике у различитим производима за
потрошаче и професионалну употребу;
o Разлог ограничења: Комисија захтева од ECHA да припреми
ограничење из Анекса XV у вези с пласманом на тржиште и употребом
оксоразградиве пластике јер потенцијални ризик за животну средину
може настати услед употребе оксоразградиве пластике у различитим
производима за потрошаче и професионалне употребе, због њиховог
потенцијала за покретање генерисања микропластике;

- Асоцијација оксо-биоразградиве пластике Oxo-Bio Association (OPA) објавила

је 19. јануара 2018. године Извештај у коме открива грешке у Извештају
Европске комисије о оксо-биоразградивој пластици 213. Главни аргумент јесте
„да процес разградње није само фрагментација, већ потпуна промена
материјала од полимера високе молекулске масе, тј. од молекула
угљоводоника до молекула који садрже кисеоник и који може бити
биоасимилиран“. OPA наводи да је тумачење Европске комисије „темељно
неразумевање принципа оксо-биоразградње које поништава читав Извештај
Европске комисије од 16. јануара 2018. године“. Даље наводе „... да је оксо-
биоразградива пластика дизајнирана тако да се на крају њеног корисног
века претвори у биоразградиве материјале који се биоразграђују под било
којим условима у отвореном окружењу. Прва фаза разградње је смањење
молекулске масе оксо-биоразградиве пластике до тачке где би је могли
конзумирати биолошки организми. Када је материјал фрагментиран, он није
микропластика. Оксо-биолошка технологија најчешће се користи када је
рециклажа неекономична и није намењена компостирању, већ се разградња
одвија у отвореном окружењу, зашта је потребан само кисеоник“. На крају

211 Report from the Commission to the European Parliament and the Council on the impact of the use of oxo-
degradable plastic, including oxo-degradable plastic carrier bags, on the environment („Извештај Комисије
Европском парламенту и Савету о утицају употребе оксоразградиве пластике, укључујући оксоразградиве
пластичне кесе за ношење, на животну средину“), https://eur-lex.europa.eu/legal-
content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:52018DC0035&from=EN
212 https://echa.europa.eu/view-article/-/journal_content/title/echa-weekly-8-may-2019 Intention to restrict oxo-

degradable plastics withdrawn.

213 OPA Responds to European Commission A European Strategy for Plastics in a Circular Economy 16th January

2018 (“The Strategy”) – and Report from the Commission to the European Parliament and the Council on the impact
of the use of oxo-degradable plastic, including oxo-degradable plastic carrier bags, on the environment 16th January
2018 (“the Report”), („Одговор ОPA на Европску стратегију за пластику у циркуларној економији и на Извештај
Комисије“), 19. јануар 2018,
http://www.biodeg.org/OPA%20responds%20to%20European%20Commission%20%20-
%20%20%2019%20January%202018.pdf
80
 OPA истиче да никакво ограничење продаје оксо-биоразградиве пластике не
би било подржано од стране Европског суда правде ако није у потпуности
засновано на закону и доказима;
- У Предлогу Директиве Европског парламента и Савета о смањењу утицаја
одређених пластичних производа на животну средину 214, коју је донела у мају
2018. године Европска комисија, „оксоразградива пластика“ се не спомиње;
- У јулу 2018. године је Асоцијација оксо-биоразградиве пластике (ОPА)
доставила детаљне научне податке Агенцији ECHA;
- Одбор за животну средину, јавно здравље и сигурност хране (ENVI) при
Европском парламенту 10. октобра 2018. године увео је одређене допуне у
Предлог Директиве који је дала Европска комисија. Међу осталим, затражили
су „забрану оксоразградиве пластике за амбалажу“;
- Дана 30. октобра 2018. ECHA је обавестила да још увек није убеђена да се
микропластика формира;
- Да је ECHA предложила ограничење, то би требало да размотре два одбора у
ЕУ у складу са одредбама Уредбе REACH, након чега би Европска комисија
припремила нацрт предлога за стављање на листу REACH о чему би гласао
Европски парламент;
- У документу Циркуларна економија за пластику из јануара 2019. године 215
наведено је да је „за ограничавање пластичног отпада и одбацивања
предвиђена мера забране коришћења 'оксопластике' путем REACH“;
- ECHA је на основу захтева Европске комисије намеравала да поднесе
извештај до 19. јула 2019. године;
- Међутим, дана 8. маја 2019. године објављено је да је Европска комисија
наложила Европској агенцији за хемикалије да обустави истраживања у
вези са оксоразградивом пластиком, при чему је то истраживање захтевала
управо Европска комисија. С тим у вези, нису утврђени научни докази од
стране научних експерата Европске уније који би подржали забрану пласмана
ове пластике у ЕУ;
- ECHA је 8. маја 2019. године повукла намеру 216 да даље истражује потребу за
ограничењем „оксоразградиве пластике“ из разлога што је забрана већ ушла у
Директиву;
- Савет Европске уније усвојио је 21. маја 2019. године Директиву о смањењу
утицаја одређених пластичних производа на животну средину која укључује и
забрану „оксоразградиве пластике“;
- У Директиви 2019/904 чланом 5. предвиђено је и да државе чланице ЕУ
забрањују пласирање на тржиште производа од „оксоразградиве пластике“.
Ови се производи, међутим, не налазе у Прилогу Б: „Пластични производи за
једнократну употребу обухваћени чланом 5. о ограничењима у вези са

214 Proposal for a Directive of the European Parliament and of the Council on the reduction of the impact of certain
plastic products on the environment COM(2018) 340 final 2018/0172 (COD) („Предлог Директиве Eвропског
парламента и Савета о смањењу утицаја одређених пластичних производа на животну средину“), https://eur-
lex.europa.eu/resource.html?uri=cellar:fc5c74e0-6255-11e8-ab9c-01aa75ed71a1.0002.02/DOC_1&format=PDF
215 Crippa, M. et al., A circular economy for plastics – Insights from research and innovation to inform policy and

funding decisions, 2019 (M. De Smet & M. Linder, Eds.). („Циркуларна економија за пластику – Увиди из
истраживања и иновација за информисање о одлукама о политици и финансирању“), European Commission,
Brussels, Belgium, https://www.hbm4eu.eu/wp-content/uploads/2019/03/2019_RI_Report_A-circular-economy-for-
plastics.pdf
216 https://echa.europa.eu/view-article/-/journal_content/title/echa-weekly-8-may-2019

81
 пласирањем на тржиште“ 217, нити су забрањени путем oдредаба Уредбе
REACH, како је предвиђено правилима Европске уније;
- У коначно усвојеној Директиви 2019/904 у дефиницијама 218 више се
„оксоразградива пластика“ не доводи у везу с микропластиком, већ се
дефинише као „пластични материјали којима су додати адитиви који
оксидацијом доводе до фрагментације пластичног материјала у
микрофрагменте или до хемијске разградње“;
- Законске одредбе ради усклађивања с Директивом примењују се у Европској
унији од јула 2021. године.

Mере у Републици Србији

* Усвајање потпуног прилагођавања Директиви 2019/904, без узимања у обзир

реалног стања у Републици Србији (постојеће законодавство) почев од 2021.
године, без одлагања рокова – или
** Разматрање могућности да се у вези са оксопластиком мера предвиђена
Директивом 2019/904 почне примењивати са одлагањем, имајући у виду да се као
индикативни датум за придруживање Републике Србије Европској унији помиње
2025. година.

4.2.3. Компостабилна и биоразградива пластика

Пластика се традиционално добија из фосилних извора – фосилна пластика,

углавном из нафте и природног гаса. Може се добити и из тзв. обновљивих извора, као што
су: производи пољопривреде (биомаса – шећерна трска, кукуруз, пшеница, шећерна репа),
органског отпада, понекад из генетски модификованих усева 219, посебно кукуруза, итд. –
пластика из биолошке основе (биооснове).
Полимери из биооснове могу се поделити у три категорије на бази порекла сировина
и производње 220:
- Полимери који се директно екстрахују или добијају из биомасе (нпр.
немодификовани скроб, целулоза, протеини);
- Полимери добијени класичном хемијском синтезом из мономера из тзв.
обновљивих сировина на биолошкој основи (нпр. скробне пластике добијене
мешањем модификоване скробне пластике и пластике добијене делимично из
биљних извора и делимично из фосилних извора; полилактид – ПЛА добијен
из млечне киселине и сл.);
- Полимери добијени дејством микроорганизама или генетски модификованих
бактерија (нпр. ПХА).

Пластику из биооснове не треба поистовећивати с биоразградивом пластиком,

јер то нису синоними.

217 Directive (EU) 2019/904 of the European Parliament and of the Council of 5 June 2019 on the reduction of the
impact of certain plastic products on the environment („Директива о смањењу утицаја одређених пластичних
производа на животну средину“ 2019/904), https://eur-lex.europa.eu/legal-
content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32019L0904&from=EN
218 Ibid., 217, чл. 3, став 1, тачка 3.
219 Bio-based and biodegradable plastics – Facts and Figures, Wageningen, 2017 („Пластика из биооснове и

биоразградива пластика – Чињенице“).

220 Biоbased Packaging Materials for the Food Industry, Status and perspectives, 2000 („Амбалажни материјали из

биооснове за прехрамбену индустрију, Статус и перспективе, 2000“),

http://www.biodeg.net/fichiers/Book%20on%20biopolymers%20(Eng).pdf
82
 Стандардом EN 16575 221 дефинисани су производи на биооснови. Термин „из
биооснове“ значи добијено из биомасе.

Префикс „био“ се често појављује у свакодневном језику у терминима као што је

„биопроизвод“, углавном из маркетиншких разлога. Производи од пластике су пример
широкораспрострањеног коришћења „био“ префикса. Без позивања на јасне и договорене
дефиниције, постоји много неутемељених тврдњи које могу бити обмањујуће. Термин „на
бази биомасе“ или „био-базиран“ односи се на порекло сировине. Префикс „био“ може се
односити и на различиту функционалност (биоразградивост, биокомпатибилност итд.) или
на прераду (биолошки или биотехнолошки процеси). Да би се осигурали транспарентни и
поуздани подаци за потрошаче, префикс „био“ треба заменити тачнијим и
информативнијим еквивалентима у складу са европским и међународним стандардима.
Тако, на пример, ако се каже „биопластика“ или чак „биополимер“ или
„биоматеријал“ – није јасно да ли је то пластика из биооснове или биоразградива пластика
или и једно и друго. Понекад потрошачи чак мисле да „биоматеријал“ није пластика.
Пластика из биооснове може имати иста својства као конвенционална фосилна
пластика (нпр. „зелени“ био-ПЕ 222 или био-ПЕТ), а једина разлика јесте да је у
потпуности (био-ПЕ) или делимично добијена из биомасе (био-ПЕТ) 223. Био-ПЕТ је на
свету највише коришћена пластика из биооснове (удео већи од 26%) и користи се углавном
за производњу ПЕТ боца за воду и напитке.
Биоразградиве пластике су материјали који се могу биотрансформисати и
разградити дејством микроорганизама у воду, угљен-диоксид или метан и биомасу.

Својства биоразградивости пластике не зависе од порекла сировине (фосилни

извори или биомаса), већ од хемијске структуре пластике.
Биоразградиве пластике могу бити фосилног порекла или из биооснове.
Небиоразградиве пластике такође могу бити фосилног порекла (ПЕТ, ПЕ, ПП итд.)
или из биооснове (нпр. био-ПЕТ или био-ПЕ).

То значи да нису све пластике из биооснове биоразградиве, и нису све

биоразградиве (компостабилне) пластике пореклом из биооснове (табела 4.3).

Табела 4.3. Пластике из различитих сировина и њихова биоразградивост 224

Делимично из Потпуно из
Фосилна пластика
биооснове биооснове
Небиоразградива пластика ПЕ, ПП, ПЕТ, ПС,
Био-ПЕТ, ПТТ Био-ПЕ
(поновно искоришћење рециклажом) ПВЦ
Биоразградива пластика ПБАТ, ПБС(А), ПЛА, ПХА,
Бленде скроба 225
(поновно искоришћење компостирањем) ПЦЛ целофан

Потребно је користити јасну терминологију, јер садашња ситуација изазива

конфузију код потрошача који мисле да је сва пластика означена као „биоразградива“ или

221 Усвојен је SRPS EN 16575:2016 – Производи на биооснови – Речник.

222 Био-полиетилен (био-ПЕ) производи бразилска компанија „Браскем“ из шећерне трске. Није
компостабилна нити биоразградива пластика. Може се механички рециклирати.
223 Једна компонента био-ПЕТ-а добија се из шећерне трске, а друга из нафте. Био-ПЕТ, као ни стандардни

ПЕТ, није компостабилна нити биоразградива пластика. Може се механички рециклирати.

224 Ibid., 219.
225 Скробна пластика никада није само на бази скроба, већ је то бленда с другим пластикама, често из

фосилних извора. Садржај скроба у овим блендама обично је нижи од 50%, а укупан садржај из биооснове
зависи од природе других компонената у бленди. Ове бленде јесу компостабилне, али немају све дозволу за
контакт с храном. Не могу се механички рециклирати и намењене су компостирању.
83
„био“ способна да се биоразгради у природи без људске интервенције, попут органских
материјала (нпр. лишћа).
Биоразградивост пластике јако зависи од окружења: температуре, присуства
микроорганизама, присуства кисеоника и влаге. Зато се биоразградивост и брзина
биоразградње пластике могу разликовати у зависности од услова, нпр. у земљишту, на тлу,
у условима влажне или суве климе, на површини воде, у морским екосистемима или у
системима попут кућног компостирања, индустријског компостирања или анаеробне
дигестије 226.
Постоји разлика између индустријског и кућног компостирања. Услови у
индустријском постројењу за компостирање захтевају температуру 55–60оЦ, уз високу
релативну влажност и присуство кисеоника. Индустријско компостирање се одвија под
задатим и контролисаним условима.
Кућно компостирање се одвија под неконтролисаним условима. Потребно је много
дуже време да се материјал разгради, јер је температура нижа, а и други услови
неконтролисано варирају (нпр. влага), што зависи од географске и климатске ситуације.
Као што је речено, биоразградивост и брзина биоразградње јако зависе од услова
окружења. Иако ће се свака пластика евентуално биоразградити у неком периоду, чак и у
отвореном окружењу, то може трајати и стотину/стотине година. Зато се мора говорити о
биоразградњи у специфичном окружењу (нпр. вода, морски екосистеми, земљиште,
индустријско или кућно компостирање) и у одређеном временском року227.

Терминологија
За потребе Европске стратегије за пластику у циркуларној економији утврђена је
следећа терминологија 228:
- „биоразградива пластика“ значи пластика која се може биотрансформисати
и разградити дејством микроорганизама у воду, гасове (попут угљен-диоксида
и метана) и биомасу;
- „компостабилна пластика“ значи пластика с биоразградивим својствима која
је намењена да се разгради у индустријском постројењу за компостирање;
- „пластика за кућно компостирање“ значи биоразградива пластика која се
може биоразградити при нижим температурама и при мање константним и
мање контролисаним условима него што су услови у индустријском постројењу
за компостирање (нпр. нижа влажност) и који су обично присутни у гомили
компоста или кантама или у малим затвореним системима за кућно
компостирање у домаћинству;
- „пластика из биооснове“ значи пластика која је делимично или у целости
добијена из биомасе;
- „биоразградива пластика из биооснове“ значи пластика која је делимично
или у целости добијена из биомасе и има биоразградива својства.

Стандарди
Генерални стандард за биоразградњу пластике у отвореном и неконтролисаном
окружењу није донесен, јер биоразградња зависи од специфичних и сувише различитих
услова.

226 Ibid., 219.

227 Commission Staff Working Document, Accompanying the document, Communication from the Commission to the
European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions
– A European Strategy for Plastics in a Circular Economy („Пратећи документ – Европска стратегија за пластику
у циркуларној економији“) {COM(2018) 28 final}, https://eur-lex.europa.eu/legal-
content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:52018SC0016&from=EN
228 Ibid., 227.

84
 Хармонизовани европски стандард EN 14995 дефинише захтеве за поновно
искоришћење пластике компостирањем 229.
Постоји хармонизовани стандард EN 13432 230 који дефинише захтеве за амбалажу
која је поново искористива компостирањем и биоразградњом под условима индустријског
компостирања.
Не постоји европски хармонизовани стандард за пластику за кућно компостирање.
Стандард EN 13432 односи се само на амбалажу која ће се биоразградити и компостирати
у индустријском постројењу и не односи се на биоразградивост у отвореном окружењу или
при неконтролисаним условима као што је кућно компостирање.
У неким земљама развијени су национални стандарди за кућно компостирање, као
нпр. у Италији (UNI 11183:2006); Аустралији (AS 5810–2010) и у Француској (NF T51-800 из
2015. године). Иако не постоји европски стандард, постоје сертификационе шеме које су
често базиране на аустралијском стандарду (сертификација Vinçotte „OK Home
Compost“) 231.
У Предлогу 232 Директиве о смањењу утицаја одређених пластичних производа на
животну средину наведено је да би било важно доношење стандарда за испитивање
чињенице да ли би се, због физичког и биолошког распадања у морском окружењу,
биоразградива пластика у потпуности разградила у угљен-диоксид, воду и биомасу у
довољно кратком времену да не буде штетна за морске организме и да не дође до њеног
нагомилавања у животној средини. Иако је Европском стратегијом за пластику већ
предвиђено деловање у том подручју, чињеница је да постоје проблеми у погледу
одређивања регулаторног оквира за пластику с биоразградивим својствима због
различитих услова у морима (нпр. топла мора или хладна мора на северу).

Еколошки и други утицаји од значаја

Означавање пластике као биоразградиве без навођења услова под којима ће се
биоразградити (индустријско компостирање или кућно компостирање) може довести до
пласирања погрешних порука у погледу збрињавања отпада од пластике.
Биоразградива и компостабилна пластика може бити добра за неке примене, али
треба имати у виду да је генерално пожељније рециклирање пластике, јер се материјал
задржава у економији (што је темељни принцип циркуларне економије), а ризици по
животну средину се ограничавају.
Начелно, што је могуће чистије струје конвенционалног пластичног отпада треба
механички рециклирати. Према мишљењу европских рециклера 233, присуство и малих
количина (2–5%) биоразградиве или компостабилне пластике (било да је намењена за
индустријско или кућно компостирање) има негативан утицај на квалитет рециклиране
стандардне пластике која је сакупљена за рециклажу.
Већина пластике која је означена као биоразградива и која је доступна на тржишту
ЕУ углавном се разграђује под посебним условима који нису увек присутни у природи, те
стога штете екосистемима. Биоразградња у морском окружењу посебно је захтевна. У

229 Усвојен је SRPS EN 14995:2011 – Пластичне масе – Вредновање способности за компостирање – Шема
испитивања и спецификације.
230 Усвојен је SRPS EN 13432:2005/AC:2017 – Амбалажа – Захтеви за амбалажу која је поново искористива

компостирањем и биоразградњом – Шема испитивања и критеријум за процену прихватљивости амбалаже –

Исправка.
231 Ibid., 227.
232 Proposal for a Directive of the European Parliament and of the Council on the reduction of the impact of certain

plastic products on the environment COM(2018) 340 final 2018/0172 (COD) („Предлог Директиве Eвропског
парламента и Савета о смањењу утицаја одређених пластичних производа на животну средину“), https://eur-
lex.europa.eu/resource.html?uri=cellar:fc5c74e0-6255-11e8-ab9c-01aa75ed71a1.0002.02/DOC_1&format=PDF
233 https://www.plasticsrecyclers.eu/news/biodegradable-plastic-bags-are-myth

85
студији UNEP-a 234 наведено је, да на бази постојећих научних доказа, увођење пластичних
производа који су означени као „биоразградиви“ неће довести до знатнијег смањења
количина уноса пластике у океане нити до смањења ризика од физичких и хемијских
утицаја на морску животну средину.
Додатно, ако се током поступка рециклаже стандардна пластика помеша с
компостабилном пластиком, то може утицати на квалитет добијених рециклата. Зато је
важно да постоји систем за одвојено сакупљање органског отпада (и компостабилног
пластичног отпада) који добро функционише 235.
Већина биоразградивих и компостабилних пластичних производа вероватно ће се
компостирати у индустријским постројењима за компостирање ако се помеша с великим
количинама органских материјала под специфичним и контролисаним условима, као што
су: константно висока температура; висока влажност ваздуха; УВ-зрачење; присуство
кисеоника или присуство специфичних микроорганизама у довољној мери.
Постоје, међутим, и проблеми у погледу постизања стварне биоразградње
компостабилне пластике, чак и у индустријским постројењима 236.
Удео биопластике 237 у Европи на нивоу је од 0,5% до 1% укупне годишње потрошње
пластике 238. Данас око 57% биопластике није биоразградива пластика 239 (компостабилна).
Процењује се да ће до 2021. године некомпостабилна пластика чинити чак 80% укупне
биопластике. Укупни светски капацитети за производњу биопластике износе око 2 милиона
тона 240, а фосилне пластике око 320 милиона тона (само пластике, без еластомера,
адхезива и сл.). Тренд није постизање својства биоразградивости пластике, већ смањење
зависности од фосилних извора производњом пластике из биомасе.
Јасно је да је посматрано у дужем временском периоду рециклирање пластике
из биооснове много важније од биоразградивости 241, имајући у виду принципе
циркуларне економије. Биоразградивост је пожељна само уколико је функционална
или ако постоје додатне погодности 242.
У Европској стратегији за пластику у циркуларној економији истиче се да пластика на
бази алтернативних врста сировина (нпр. пластика из биооснове или пластика произведена
из угљен-диоксида или метана), која има иста својства као традиционална пластика с
потенцијално мањим утицајем на животну средину, тренутно има мали удео на тржишту, те
да повећање искоришћења алтернативних материјала, који су на бази чврстих доказа
одрживији, може помоћи у смањењу зависности Европске уније од фосилних горива, што је
један од разлога за доношење Европске стратегије за пластику у циркуларној економији 243.

234 UNEP: Biodegradable Plastics and Marine Litter: Misconceptions, concerns, and impacts on marine
environments, 2015 („UNEP: Биоразградива пластика и морски отпад: Заблуде, забринутост и утицаји на
морску средину“), https://wedocs.unep.org/bitstream/handle/20.500.11822/7468/-
Biodegradable_Plastics_and_Marine_Litter_Misconceptions,_concerns_and_impacts_on_marine_environments-
2015BiodegradablePlasticsAndMarineLitter.pdf.pdf?sequence=3
235 Европска стратегија за пластику у циркуларној економији, https://eur-

lex.europa.eu/resource.html?uri=cellar:2df5d1d2-fac7-11e7-b8f5-01aa75ed71a1.0001.02/DOC_1&format=PDF
236 Ibid., 227.
237 Овде термин „биопластика“ обухвата пластику из биооснове (биоразградиву и небиоразградиву) и

биоразградиву фосилну пластику.

238 Ibid., 227.
239 https://www.european-bioplastics.org/market/
240 Rеport European Bioplastics, Bioplastics market data 2017, Global production capacities of bioplastics 2017-

2022, https://docs.european-
bioplastics.org/publications/market_data/2017/Report_Bioplastics_Market_Data_2017.pdf
241 Biobased Plastics in a Circular Economy („Пластика из биооснове у циркуларној економији“),

https://www.ce.nl/publicaties/download/2405
242 Ibid., 241.
243 Европска стратегија за пластику у циркуларној економији, https://eur-

lex.europa.eu/resource.html?uri=cellar:2df5d1d2-fac7-11e7-b8f5-01aa75ed71a1.0001.02/DOC_1&format=PDF
86
 Повећање тржишног удела пластике с биоразградивим (компостабилним) својствима
доноси са собом и нове могућности и ризике. У недостатку јасног означавања или
обележавања за потрошаче, и без одговарајућег сакупљања и обраде отпада, то би могло
довести до погоршања у одлагању отпада у животну средину и настанка проблема за
механичко рециклирање 244.
Важно је да потрошачи добију јасне и тачне информације, као и да се осигура да се
биоразградива компостабилна пластика не представља као решење за проблем
одбацивања отпада у животну средину. Потрошачи често верују да ће се биоразградива
(компостабилна) пластика биоразградити у природи без људске интервенције, као што је
случај са органским материјалима. Зато је изузетно важно да потрошачи буду јасно
информисани путем одговарајућег означавања компостабилне пластике и путем упутстава
за правилно руковање с таквим пластичним производима када постану отпад на крају
животног века. Компостабилна пластика може имати улогу у неким применама, те су
настојања за иновације у том подручју добродошла.
Пластика из биооснове има своје повољности, као нпр. коришћење обновљивих
сировина и нижи угљеников траг 245, али укључује и неке нежељене аспекте 246, као нпр.:
коришћење земљишта (коришћење усева који би могли служити за исхрану људи, а
користе се за производњу пластике), потрошњу воде, еутрофикацију (загађење земљишта
и воде) и потенцијално токсични утицај коришћених пестицида. Стога је за процену
еколошких аспеката потребно узети у обзир цели животни циклус, ради евалуације да ли
биопластика има виши или нижи еколошки утицај у поређењу с фосилном пластиком за
специфичне примене 247.
Недостаци компостабилне пластике укључују и високу цену, лошу механичку
стабилност, уз велику кртост, и високу пропустљивост влаге, што доводи до скраћења рока
трајања упакованог садржаја (ако се користи за амбалажу), посебно хране под условима
високе влаге и температуре.
Удружење европских биопластичара (EUBP) 248 сматра да биопластика има своје
место у циркуларној економији и залаже се за одвојено сакупљање органског отпада и
раздвајање од рециклабилне пластике. Истичу, међутим, да промовисање механичког
рециклирања пластике, што је кључна мера у Европској стратегији за пластику у
циркуларној економији, неће допринети остваривању циљева све док се из комуналног
отпада у ЕУ не буде издвајао органски отпад, јер ће отпадна пластична амбалажа бити
контаминирана и тиме неподесна за економичну механичку рециклажу. Зато сматрају да је
потребно повећати тржишни удео компостабилне пластике за неке примене у амбалажи.
Европски биопластичари сматрају 249 и да је биоразградива (компостабилна)
пластика потребна у затвореним системима са интегрисаним шемама управљања отпадом,
као што су авиони, спортски стадиони или догађаји на отвореном простору. Тада
компостабилни производи за једнократну употребу имају потпун смисао и потребни су из
безбедносних и хигијенских захтева, те сматрају да забрана ових производа, прописана
Директивом 2019/904, доноси више штете него користи.
За разлику од биоразградње у контролисаним условима, биоразградња у
неконтролисаним условима непожељна је, али може бити веома погодна у специфичним

244 Ibid., 243.

245 Мање стварање гасова са ефектом „стаклене баште“.
246 Ibid., 227.
247 Ibid., 227.
248 EUBP, Bioplastic and the Circular Economy („Биопластика и циркуларна економија“), https://docs.european-

bioplastics.org/publications/pp/EUBP_PP_Circular_economy_package.pdf
249 Biodegradable Plastics in the Single-use Context („Биоразградива пластика у контексту једнократних

производа“), https://docs.european-
bioplastics.org/publications/pp/EUBP_PP_Biodegradable_plastics_&_single_use_plastics_June2018.pdf
87
условима примена 250. Неки примери јесу пољопривредни филм за застирање (малч филм)
и кесице за детерџенте за машинско прање рубља или посуђа.
Од недавно су нетехнички проблеми повезани с биоразградивом и компостабилном
пластиком постали важни. Информације које се пружају потрошачима ограничене су,
контрадикторне и доводе до недоумица или нетачних закључака. Недостатак
правилних информација ствара неразумевање, јер не постоји довољна едукација.
Проблеми настају услед погрешног веровања у неке наметнуте тврдње, које
нису тачне, и то 251:
- Нетачно је да биоразградива пластика представља решење за проблем
одбацивања отпада;
- Нетачно је да је пластика из биооснове структурно биоразградива;
- Нетачно је да биоразградива пластика по дефиницији доприноси проблему
стварања микропластике у животној средини.

Анализа стања у Републици Србији

У Републици Србији није развијено тржиште производа од компостабилне пластике.
Треба, међутим, имати у виду да ће се временом неки производи почети израђивати од ове
врсте пластике, као нпр. вреће за смеће за сакупљање органског (био) отпада; посуде за
храну у затвореним системима (кетеринг и сл.) где ће се моћи одвојено сакупљати, ради
упућивања на компостирање, и где ће се избећи мешање са струјом рециклабилног
пластичног отпада који би се упућивао на механичку рециклажу.
Развој тржишта у Републици Србији десиће се тек када компостабилна пластика
досегне својства која има конвенционална пластика (механичка, баријерна) и када буде
трошковно конкурентна фосилној пластици, имајући у виду да је сада неколико пута
скупља. То је случај и на глобалном нивоу где тржиште биопластике не прелази 1%, а само
43% од тога је компостабилна биопластика 252. Значи, удео компостабилне биопластике не
прелази 0,5% укупне потрошње пластике.
Поједини материјали могу се одлично компостирати, али то не значи да сви
производи од таквог материјала могу бити сматрани компостабилним. На пример, код
отпадне амбалаже за индустријско компостирање, и заостали садржај у амбалажи треба да
је компостабилан 253.
Нема сврхе да се компостабилни пластични производ пласира на тржиште ако не
постоји систем за његово сакупљање и третман отпада компостирањем. Опште речено,
компостабилни пластични производи треба да се уклопе у локалне струје органског отпада
и заврше у постројењу за компостирање. Такође, компостабилни пластични производи који
су помешани с мокрим органским отпадом, као што су остаци хране, могу да врате
хранљиве састојке у биосферу. Додатно, сви такви производи обично су влажни када се
одбаце, те би код механичког рециклирања отпадне амбалаже било потребно додатно
прање и чишћење, што би повећало техничке и економске проблеме.
Неки производи, као што су посуде или подметачи за храну који садрже остатке
хране, стварају повољан ефекат повећањем сакупљања органског отпада када се користе
компостабилне вреће за смеће. Тиме се побољшава поступак компостирања додавањем
извора угљеника из остатака хране и унапређује се квалитет компоста.

250 Crippa, M. et al., A circular economy for plastics – Insights from research and innovation to inform policy and
funding decisions, 2019 (M. De Smet & M. Linder, Eds.). („Циркуларна економија за пластику – Увиди из
истраживања и иновација за информисање о одлукама о политици и финансирању“), European Commission,
Brussels, Belgium, https://www.hbm4eu.eu/wp-content/uploads/2019/03/2019_RI_Report_A-circular-economy-for-
plastics.pdf
251 Ibid., 250.
252 Ibid., 240.
253 Ibid., 250.

88
 С друге стране, компостабилна пластика може да створи проблеме код специфичних
примена, а то су губитак вредности материјала и проблеми при компостирању. У појединим
земљама ЕУ, компостабилна пластика није прихватљива у струји органског отпада услед
законских прописа.
Непотребно је користити компостабилне материјале нпр. за производњу пластичних
боца за воду и напитке, јер се ПЕТ боце одлично рециклирају и материјал се задржава у
вредносном ланцу.
У принципу, у целој Европи нема довољно капацитета за третман биолошког отпада,
осим у Холандији, Немачкој и Белгији 254. Не постоји довољна разлика између стварно
компостабилне пластике и нетачних тврдњи, као и примена где компостабилна пластика
доноси повољности и где их не доноси. У ЕУ се улажу велики напори у техничка
побољшања и унапређења економских и еколошких аспеката производње компостабилне
пластике. С друге стране, нема довољно напора у развоју едукације, комуникације и
развоја прописа.
У Републици Србији тек започињу активности у области компостирања органског
отпада, које ће бити реализоване изградњом регионалних центара за управљање отпадом.

Општи специфични циљ

Развијање одрживог система коришћења биоразградиве компостабилне пластике у
применама где је корисна, на бази процене животног циклуса, у складу с критеријумима
Европске уније, уз избегавање коришћења у применама где предност имају пластични
производи који се могу рециклирати, испуњавајући принципе циркуларне економије, или у
применама где ће пластични производи завршити на депонијама, па компостабилност није
од значаја.

Када се на тржишту Републике Србије буду пласирали производи од компостабилне

биопластике, што ће бити најпре амбалажа, мораће бити испуњени следећи услови:
- Амбалажа која се може искористити компостирањем 255 – амбалажни отпад
обрађен ради компостирања мора бити такве биоразградиве природе да не
смета одвојеном сакупљању и поступку компостирања или активности у коју је
уведен;
- Биоразградива амбалажа 256 – биоразградиви амбалажни отпад мора бити
такве природе да може поднети физичку, хемијску, топлотну или биолошку
разградњу, тако да се највећи део готовог компоста разграђује на угљен-
диоксид, биомасу и воду;
- Амбалажа од компостабилних пластичних материјала мора да испуњава
захтеве за стављање амбалаже у промет у складу са српским стандардима,
утврђеним посебним техничким прописом, а нарочито у складу са српским
стандардима који се односе на следеће захтеве:
o SRPS ISO 14021:2004 – Ознаке и декларације о заштити животне
средине – Самодекларишуће тврдње о заштити животне средине
(Означавање о заштити животне средине типа II);
o SRPS EN 13432:2005 – Амбалажа – Захтеви за амбалажу која је
поновно искористива компостирањем и биоразградњом, шема
испитивања и критеријум за процену прихватљивости амбалаже.

254 Ibid., 250.

255 Directive (EU) 2018/852 of the European Parliament and of the Council of 30 May 2018 amending Directive
94/62/EC on packaging and packaging waste („Директива ЕУ 2018/852 Европског парламента и Савета о измени
Директиве 94/62/ЕЗ о амбалажи и амбалажном отпаду“), https://eur-lex.europa.eu/legal-
content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32018L0852&from=EN
256 Ibid., 255.

89
 Будуће мере ЕУ

Пластика са биоразградивим својствима може се посматрати као решење за неке

специфичне примене где њихове користи превазилазе њихове могуће недостатке. Због
тога је предвиђено следеће 257:
- Европска комисија ће предложити усклађена правила за утврђивање и
означавање пластике која се може компостирати и за биоразградиву пластику;
- Европска комисија ће развити процену животног циклуса, како би се утврдили
услови у којима је употреба биоразградиве пластике или пластике која се
може компостирати корисна, као и критеријуме за те примене;
- Идентификовати апликације које испуњавају ове критеријуме (нпр.
успостављање позитивне / негативне листе), или које спадају под ове
критеријуме ако су јасно дефинисане предузете мере (нпр. одвојено
сакупљање биоразградиве пластике и раздвајање од небиоразградиве
пластике);
- Утврдити које је стандарде потребно донети, нпр. за биоразградиву пластику и
пластику погодну за кућно компостирање;
- Развити алате за комуникацију с потрошачима и професионалцима ради
појачане заштите од нетачних „зелених“ тврдњи и спречавања конфузије.
Такви алати ће на јасан, приступачан и свеобухватан начин обезбедити
информације о томе на чему се темеље тврдње о биоразградивости.

Mере у Републици Србији 258

- Усклађивање с будућим мерама ЕУ;

- Доношење одговарајућих техничких прописа и уграђивање у подзаконска акта
компостабилне пластичне амбалаже, уз обавезу праћења потрошње овакве
пластичне амбалаже, уз осталу пластичну амбалажу и достављање података
Агенцији за заштиту животне средине 259;
- Мере за одвојено сакупљање биопластичног отпада када се развију тржиште и
инфраструктура за одвојено сакупљање и компостирање органског отпада
(заједно с биоразградивим пластичним отпадом);
- Коришћење компостабилне биопластике у применама у којима су очите њене
предности, као што су нпр. вреће за смеће за сакупљање органског (био)
отпада који би се упућивао у постројење за компостирање и друге примене
према критеријумима Европске комисије;
- С тим у вези је подстицање коришћења пластичних производа који се могу
рециклирати, посебно амбалаже, у складу с принципима циркуларне
економије, а компостабилну пластику користити само тамо где су очите њене
предности;
- Економски подстицаји и/или накнаде (нпр. ниже накнаде по принципу
„загађивач плаћа“) за компостабилне пластичне производе који ће се
компостирати (нпр. вреће за органски отпад) и одсуство подстицаја (или више
накнаде) за компостабилне пластичне производе који се неће компостирати,
као што су нпр. амбалажа и слични производи који се упућују на депоније, те
од компостабилности оваквих производа нема користи;
- Едукација јавности да су „биоматеријали из скроба, шећера и кукуруза“ такође

257 Ibid., 227.

258 Када се развије тржиште у Републици Србији.
259 Када на тржишту Републике Србије почне пласман компостабилне пластичне амбалаже.

90
 пластика која не сме завршити одбачена у животној средини, јер се у њој неће
разградити и само ће се повећати количине пластичног отпада и штета за
животну средину.

4.2.4. Микропластика

Пластика је важан материјал који је веома распрострањен у нашој економији. На

многе начине пластика је корисна за живот људи и најчешће је практичнија или јефтинија
од алтернативних материјала. Међутим, ако се правилно не одложи или рециклира након
употребе, често се нађе у животној средини где се задржава дуго време и деградира у
мање делиће, назване „микропластика“ који се временом све више фрагментирају,
теоријски до „нанопластике“ (10-9 м).
Микропластика је изузетно постојана у животној средини и тешко се уклања ако се
тамо једном нађе. Процес акумулирања је неповратан, а настављање испуштања нових
количина у животну средину доводи до ефекта нагомилавања.
Микропластика се појављује у две форме, и то као примарна и секундарна.
Примарну микропластику чине честице које се директно испуштају у животну
средину, на тло или у воду, и оне чине око 16% укупне микропластике. Могу потицати од
намерно додатих адитива за ђубрива, средства за заштиту биља, козметику, детерџенте и
сл. Највећи део потиче од хабања гумених пнеуматика (28%) и од прања синтетичке одеће
и текстила (35%)260.
Секундарна микропластика чини 84% укупне микропластике и потиче од разградње
макропластике у мале фрагменте када је изложена УВ-зрачењу и, посебно, окружењу
морске воде.
Микропластика се генерално дефинише 261 као синтетска водонерастворна
пластика мања од 5 мм која се или намерно додаје одређеним производима или је
резултат фоторазградње и механичке абразије макропластике (укључујући гумене и
текстилне производе) која је испуштена у животну средину и врло је отпорна на
(био)разградњу.
Степен до кога пластика деградира зависи од својстава пластике и окружења коме је
изложена. Фрагментација и биоразградња настају комбинацијом фотооксидације и
термичке оксидације, као и активностима микроорганизама 262.
Онечишћење копна и контаминација земљишта већим пластичним производима и
њиховим фрагментима или микропластиком може бити знатно, а таква пластика може
доспети и у водене системе.
Директивом ЕУ 2019/904 прописане су мере за смањење утицаја одређених
пластичних производа на животну средину, који представљају макропластику која
фрагментацијом може довести до настајања секундарне микропластике. Предмет
деловања Европске уније усмерен је и на примарну микропластику.
Микропластика није обухваћена Директивом 2019/904, али микропластика доприноси
настанку морског отпада. Европска унија подстиче све произвођаче на строго
ограничавање микропластике у њиховим формулацијама.

260 Boucher, J., Friot, D.: Primary Microplastics in the Oceans: a Global Evaluation of Sources, International Union for
Conservation of Nature and Natural Resources, 2017.
261 Commission Staff Working Document, Accompanying the document, Communication from the Commission to the

European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions
– A European Strategy for Plastics in a Circular Economy („Пратећи документ – Европска стратегија за пластику
у циркуларној економији“) {COM(2018) 28 final}, https://eur-lex.europa.eu/legal-
content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:52018SC0016&from=EN
262 Ibid., 234.

91
 Примарна микропластика

У Европској унији су покренути бројни научни пројекти 263 у којима се изучава, засад
недовољно проучен, утицај микропластике на животну средину, као што су SOPHIE,
TOPIOS, CLAIM итд.
Процењује се да се у Европској унији годишње испусти у животну средину око 200
хиљада тона примарне микропластике 264, односно од 75 хиљада до 300 хиљада тона 265.
У Европској стратегији за пластику у циркуларној економији напоменуто је да се у
неколико држава чланица разматрају или планирају забране микропластике која се
намерно додаје одређеним производима. То би могло довести до расцепканости
јединственог тржишта Европске уније. Зато је Европска комисија, у складу с поступцима на
бази Уредбе REACH за ограничавање супстанци које представљају ризик за животну
средину или здравље, започела поступак за ограничавање употребе намерно додате
микропластике.
У Европској унији ради се 266 и на припреми мера за микропластику која није
намерно додата производима, већ настаје њиховом употребом, као што је случај код
гумених пнеуматика и текстила, као и на доношењу мера за смањење испуштања
пластичних гранула током производње и прераде пластике.
Код микропластике која настаје као последица хабања пнеуматика, ради се на
развоју хармонизованих стандарда испитивања абразије пнеуматика, како би се одредила
брзина по којој се микропластика формира током употребног века пнеуматика 267.
На сличан начин, планира се и развој испитивања ослобађања синтетских
текстилних влакана из рубља током прања и сушења 268. Након добијених резултата из
ове анализе, могу се развити системи означавања за ослобађање влакана са одеће.
Планира се и даљи развој система проширене одговорности произвођача за
покривање трошкова предузетих акција.

Mере које су у току и будуће мере ЕУ 269

- Поступак за ограничавање намерног додавања микропластике у производе
путем Уредбе REACH;
- Разматрање могућности политике у погледу смањења случајног испуштања
микропластике из пнеуматика, текстила и боја, између осталог, укључујући
минималне захтеве за обликовање пнеуматика (абразија гума и трајање,
према потреби) и/или захтев за информисање (укључујући према потреби
означавање); методе за процену губитака микропластике из текстила и гума, у
комбинацији с минималним захтевима за информисање (по могућству
укључујући означавање); циљано истраживање и финансирање развоја
одрживијих решења;

263 SAM (2018). ‘Microplastic Pollution: The Policy Context – Background Paper’, The Scientific Advice Mechanism
Unit of the European Commission, 68 p. web version,
https://ec.europa.eu/research/sam/pdf/topics/microplastic_pollution_policy-context.pdf
264 Ibid., 261.
265 „Европска стратегија за пластику у циркуларној економији“, 2018.
266 Proposal for a Directive of the European Parliament and of the Council on the reduction of the impact of certain

plastic products on the environment COM(2018) 340 final 2018/0172 (COD) („Предлог Директиве Eвропског
парламента и Савета о смањењу утицаја одређених пластичних производа на животну средину“), https://eur-
lex.europa.eu/resource.html?uri=cellar:fc5c74e0-6255-11e8-ab9c-01aa75ed71a1.0002.02/DOC_1&format=PDF
267 Ibid., 261.
268 Ibid., 261.
269 Annexes to the Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European

Economic and Social Committee and the Committee of the Regions – A European Strategy for Plastics in a Circular
Economy {SWD(2018) 16 final} („Европска стратегија за пластику у циркуларној економији – Анекси I до III“).
92
 - Развој мера за смањење „цурења“ гранулата пластике током производње
пластике (нпр. систем сертификовања у ланцу снабдевања пластиком и/или
референтни документ о најбољим расположивим техникама у оквиру
Директиве о индустријским емисијама 270);
- Оцена Директиве о пречишћавању комуналних отпадних вода: процена
ефикасности хватања и уклањања микропластике.

Активности Европске агенције за хемикалије у вези са

микропластиком 271

У складу с процедурама Уредбе REACH за ограничавање супстанци које

представљају ризик за здравље и животну средину, Европска комисија затражила је у
јануару 2018. године од Европске агенције за хемикалије ECHA да изврши процену научних
доказа ради предузимања законских мера у вези намерног додавања микропластике у
било које производе на нивоу Европске уније.
Намерно додате честице микропластике налазе се у великом броју производа, као
што су: ђубрива, средства за заштиту биља, козметички производи, кућни и индустријски
детерџенти и средства за чишћење, боје итд. Код робе широке потрошње, честице
микропластике најпознатије су као абразиви (микрокуглице у козметици), али могу имати и
друге функције, као што су: контрола течљивости, изглед и стабилност производа.
Микропластика се користи и као средство за постизање ефекта светлуцања (нпр. у
козметици или бојама).
Први резултати истраживања ECHA 272 представљени су у јануару 2019. године, када
је предложено ограничење/забрана намерне употребе микропластике у производима на
тржишту ЕУ. Тиме ће се спречити испуштање у животну средину око 400 хиљада тона
микропластике у наредних 20 година. ECHA процењује да се намерно додата
микропластика највероватније акумулира у копненом окружењу, јер се честице
нагомилавају у канализационом муљу који се често користи као ђубриво. Много мањи део
микропластике испушта се директно у воду.
Дана 20. марта 2019. године ECHA је припремила званичан документ о предлогу
забране под називом „Annex XV Restriction Report – Proposal for a Restriction for
Substances – Name(s): intentionally added microplastics 273 („Анекс XV Извештај о
ограничењу – Предлог за ограничење за супстанце: намерно додата микропластика“) 274.

Дефиниције у Анексу XV
- „микропластика“ значи материјал који се састоји од чврстих делића
полимера, којима могу бити додати адитиви или друге супстанце и где ≥ 1%
масених честица има (а) све димензије у опсегу 1 нм ≤ x ≤ 5 мм или (б) за
влакна, дужину у опсегу 3 нм ≤ x ≤ 15 мм и однос дужине и пречника >3;
- „микрокуглице“ значи микропластика која се користи у смеши као абразив,
нпр. за полирање, чишћење итд.

270 Directive 2010/75/EU of the European Parliament and of the Council of 24 November 2010 on industrial
emissions (integrated pollution prevention and control) („Директива 2010/75/EУ Eвропског парламента и Савета
od 24. новембра 2010. о индустријским емисијама (интегрисано спречавање и контрола онечишћења)“,
https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32010L0075&from=EN
271 https://echa.europa.eu/hot-topics/microplastics
272 ECHA proposes to restrict intentionally added microplastics ECHA/PR/19/03,

https://echa.europa.eu/-/echa-proposes-to-restrict-intentionally-added-microplastics
273 Annex XV Restriction Report – Proposal for a Restriction for Substances Name(s): intentionally added

microplastics („Анекс XV Извештај о ограничењу – Предлог за ограничење за супстанце: намерно додата

микропластика“), https://echa.europa.eu/documents/10162/0724031f-e356-ed1d-2c7c-346ab7adb59b
274 Јавне консултације завршавају се 20. септембра 2019. године, након чега следи усвајање Анекса XV по

процедури ЕУ.
93
 Анекс XV прописује следећа ограничења намерно додате пластике у ЕУ 275:

- Козметички производи: забрањује се пласман на тржиште супстанци које

садрже микропластику у концентрацији већој од 0,01% масених;
o козметички производи и друге смеше за пилинг и чишћење који садрже
микрокуглице – одмах након ступања на снагу регулаторних мера;
o други козметички производи за пилинг и чишћење који се уклањају
прањем с коже, косе или слузокоже након наношења – 4 године након
ступања на снагу регулаторних мера;
o козметички производи који остају у продуженом контакту с кожом, косом
или слузокожом – 6 година након ступања на снагу регулаторних мера;
- Ђубрива с контролисаним ослобађањем састојака: предвиђен је
релативно дуг прелазни период (5–10 година) за ђубрива с контролисаним
ослобађањем састојака, како би произвођачи имали довољно времена да
измене формулације својих производа тако да постигну одговарајућу
(био)разградивост у околини (и да предности технологије енкапсулације могу
задржати у прелазном периоду). Производи обично захтевају минимални ниво
постојаности у окружењу да би се постигла намеравана функционалност (12–
18 месеци). Адитиви за ђубрива (нпр. средства против згрудњавања) могу
бити ограничени краћим прелазним периодом;
- Детерџенти и средства за одржавање у којима се користе микрокуглице:
не предвиђа се прелазни рок јер се очекује да ће европска индустрија укинути
ову врсту абразива до 2020. године;
- Детерџенти, воскови и средства за полирање који садрже
микропластику, различиту од микрокуглица: предвиђен је прелазни период
од 5 година, како би индустрија имала довољно времена да пронађе замену за
микропластику (и да користи погодности енкапсулације у прелазном периоду);
- Средства за заштиту биља са енкапсулираном суспензијом и биоциди:
планиран је прелазни период од 5 година, како би индустрија извршила
прилагођавање и нашла алтернативу за микропластику;
- Предвиђена су и одређена ограничења за медицинске и дијагностичке
примене, боје и индустрију нафте и гаса.

Анализа стања у Републици Србији

У Републици Србији постоји производња и/или увоз различитих производа који се

пласирају на тржиште и који садрже или би могли садржати микропластику као саставни
део формулација производа, као што су на пример: вештачка ђубрива, средства за
заштиту биља, козметички препарати, детерџенти итд., који су обухваћени мерама
забране пласирања на тржиште Европске уније према одредбама Уредбе REACH276, 277.

Пољопривреда и хортикултура. Полимери се користе у пољопривредним

производима и производима за хортикултуру за заштиту семена током клијања, за
контролисање и одложено ослобађање ђубрива и заштиту биља, нпр. у виду
енкапсулираних гранула вештачких ђубрива (у којима је концентрација полимера 1–12%).

275 Усвајањем мера ограничења у складу са одредбама Уредбе REACH.

276 Annex XV Restriction Report – Proposal for a Restriction for Substances Name(s): intentionally added
microplastics („Анекс XV Извештај о ограничењу – Предлог за ограничење за супстанце: намерно додата
микропластика“), https://echa.europa.eu/documents/10162/0724031f-e356-ed1d-2c7c-346ab7adb59b
277 Annex to the Annex XV Restriction Report – Proposal for a Restriction („Анекс Анекса XV Извештај о

ограничењу – Предлог за ограничење за супстанце: намерно додата микропластика“),

https://echa.europa.eu/documents/10162/1cae7c3c-4aa5-db3f-0a11-75ee2a8338e7
94
Користе се и као адитиви за ђубрива, као што су нпр. средства против згрудњавања итд.
Сви ови полимерни материјали, након испуњавања функције, остају у третираном тлу, што
је директан пут емисије микропластике у животну средину. Међутим, у свету се повећава
доступност и прикладност алтернативних материјала на бази биоразградивих полимера за
ове производе, те се очекује да ће регулаторне мере поспешити примену одрживијих
решења.
Козметички производи. Микропластика се користи у козметици за различите
намене ради постизања специфичних функција, од прања и чишћења коже и косе до
шминкања. Неки од ових производа уклањају се одмах након примене на кожи, коси или
слузокожи, као што су нпр.: средства за пилинг, средства за скидање шминке, шампони,
гелови за туширање, пасте за зубе, пасте за избељивање зуба, сапуни итд. Након
употребе, уклањају се обично водом.
Неки производи намењени су да остану у продуженом контакту с кожом или косом,
као што су: дезодоранси, лосиони и креме за заштиту од сунца, средства за негу коже и
лица, пудери, маскаре, ружеви за усне, сенке за очи, суви шампони и сл. Уклањају се
марамицом или сличним средством и одбацују у канализациони систем или у кућни отпад,
зависно од навика потрошача.
Микропластика која је садржана у козметичким производима улази у систем
комуналних отпадних вода из којих се не може издвојити. Услед веома споре разградње,
ова микропластика остаје у животној средини деценијама. Посебан изазов јесу козметички
производи за пилинг и чишћење лица и коже у којима се налазе пластичне микрокуглице.
Преко 90% микрокуглица на бази је полиетилена. Чак и у Европској унији где постоје
системи за третман отпадних вода, постројења нису пројектована да задрже
микропластику и била би потребна велика финансијска средства да се опреме
микрофилтерима. С друге стране, тамо где не постоји систем третмана отпадних вода,
микропластика улази директно у површинске воде, тј. у реке.
Детерџенти и средства за одржавање. Полимери се користе у овим производима
како би обезбедили бројне техничке функције, у зависности од коришћеног полимера и
категорије производа у којима се користе.
Детерџенти који садрже микрокуглице користе се за постизање абразивности и
ефеката чишћења. Користе се у средствима за чишћење тврдих површина, за чишћење
тоалета, као и предмета од нерђајућег челика.
Детерџенти који садрже енкапсулирана миришљава средства користе се нпр. за
прање рубља и за омекшавање рубља.
Остали детерџенти који садрже микропластику могу служити за спречавање пењења
итд. Примери су детерџенти за прање рубља и ручно прање посуђа течним детерџентима.
Сва ова средства директно се испуштају у канализациони систем, а са њима и
садржана микропластика која директно улази у реке.

Количина микропластике која се из ових и других производа испушта у

Републици Србији у животну средину не може се проценити за потребе ове
Стратегије. Међутим, мерама које је ЕУ предвидела смањиће се, у сваком случају,
испуштање ових пластичних микрочестица, при чему је за одређене производе предвиђен
рок од 4 до 6 година за усклађивање.

Mере у Републици Србији

* Могуће је усвајање потпуног прилагођавања мерама Европске уније, без

одлагања рокова – или

95
 ** Разматрање могућности да се мере примењују са одлагањем, имајући у виду
да се као индикативни датум за придруживање Републике Србије Европској унији
помиње 2025. година.
- Усклађивање с текућим и будућим мерама ЕУ;
- Усклађивање са одредбама Уредбе REACH којима се забрањује намерно
додавање микропластике у одређене производе, тј. пласман на тржиште
Републике Србије без обзира да ли се производе у земљи или увозе.

4.3. Уклапање пластике у концепт циркуларне економије

Циркуларна економија своди на најмању могућу меру унос ресурса, отпад, емисије и
испуштање енергије. Може се постићи кроз дуготрајну употребу производа, конструкцију и
дизајн, одржавање, поправку, поновну употребу и рециклирање. То је у супротности с
линеарном економијом која вади ресурсе, употребљава их, а затим их одбацује.
Пластика је један од пет приоритета 278 у Акционом плану Европске комисије за
циркуларну економију из 2015. године. Разлози укључују: високу зависност од фосилних
извора; ниске стопе рециклаже и поновне употребе пластике и знатан ниво испуштања
пластике у животну средину 279.
„Затварање круга – акциони план EУ за циркуларну економију 280 са Анексом I 281
донет је 2015. године како би се убрзао прелазак Европске уније на циркуларну економију,
стимулисала глобална конкурентност, промовисао одржив економски раст и створила нова
радна места. Акционим планом утврђене су мере за „затварање круга“ животног века
производа: од производње и потрошње до управљања отпадом и поновног коришћења
сировина. Идентификовано је пет приоритетних сектора за убрзање транзиције кроз
вредносни ланац производа (пластика, отпадна храна, критичне сировине, грађевински
отпад, биомаса и материјали из биооснове). Велики нагласак ставља се на изградњу
чврстих темеља који могу омогућити успешан развој инвестиција и иновација. Акциони
план такође промовише блиску сарадњу међу државама чланицама ЕУ, регионима и
општинама, компанијама, истраживачима, грађанима и другим актерима укљученим у
циркуларну економију.
Томе је претходила „Зелена књига о европској стратегији о пластичном отпаду у
животној средини“ 282.

278 Commission Staff Working Document, Accompanying the document, Communication from the Commission to the
European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions
– A European Strategy for Plastics in a Circular Economy („Пратећи документ – Европска стратегија за пластику
у циркуларној економији“) {COM(2018) 28 final}, https://eur-lex.europa.eu/legal-
content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:52018SC0016&from=EN
279 Roadmap „Strategy on Plastics in a Circular Economy“, 26 January 2017 („Смернице за стратегију за пластику

у циркуларној економији“), http://ec.europa.eu/smart-

regulation/roadmaps/docs/plan_2016_39_plastic_strategy_en.pdf
280 Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and

Social Committee and the Committee of the Regions – Closing the loop – An EU action plan for the Circular
Economy COM(2015) 614 final, („Kомуникација Kомисије Eвропском парламенту, Савету, Европском
економском и социјалном одбору и Одбору регија – Затварање круга – акциони план EУ за циркуларну
економију“), https://eur-lex.europa.eu/resource.html?uri=cellar:8a8ef5e8-99a0-11e5-b3b7-
01aa75ed71a1.0012.02/DOC_1&format=PDF
281 https://eur-lex.europa.eu/resource.html?uri=cellar:8a8ef5e8-99a0-11e5-b3b7-

01aa75ed71a1.0012.02/DOC_2&format=PDF
282 Green Paper on a European Strategy on Plastic Waste in the Environment COM(2013) 123 final („Зелена књига

о европској стратегији о пластичном отпаду у животној средини“), https://eur-lex.europa.eu/legal-

content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:52013DC0123&from=en
96
 У Акционом плану се Европска унија обавезала да ће „израдити стратегију за
суочавање са изазовима које пластика представља у целом вредносном ланцу и узимајући
у обзир њен цели животни циклус“.
Европска унија је израдила Стратегију за пластику у циркуларној економији 2018.
године и уз њу је донела Акциони план за имплементацију циркуларне економије. Овај
план успоставља конкретне мере и амбициозни програм деловања, с мерама које треба
предузети.
Повећање циркуларности пластике може се постићи повећањем поновне
употребе и већим стопама рециклаже.
Поновна употреба пластичне амбалаже није уобичајена. Поновно пуњење
пластичних посуда, нпр. боца за детерџенте и неких средстава за хигијену, примењује се
само ако је на неки начин прописано (нпр. у Немачкој) 283. За спровођење таквих мера
потребно је имати довољан број места за пуњење. Осим тога, брендовима то не одговара,
јер је амбалажа један од главних начина да истакну своје производе у односу на
конкуренцију. Поновна употреба терцијарне и секундарне амбалаже релативно је
једноставна (нпр. гајбе) и примењује се у индустријском сектору и трговинским ланцима.
Чак и пластичне фолије које се користе за обмотавање палета могу се сакупити и
балирати, те рециклирати на економичан начин.
Могуће стратегије 284 за трансформацију тржишта пластичне амбалаже у пакет
циркуларне економије обухватају:
- Фундаментални редизајн и иновације;
- Вишекратну амбалажу;
- Рециклажу с радикалним побољшањем економичности и квалитета.

Процена је да око 30% 285 пластичне амбалаже на глобалном нивоу захтева

фундаментални редизајн и иновације у погледу поновне употребе или рециклаже. Другим
речима, та се амбалажа након завршетка употребног века одлаже на депоније, спаљује
или одбацује у животну средину.

Еко-дизајн пластичних производа у циркуларној економији

С обзиром да дизајн производа повезује различите учеснике у вредносном ланцу

пластике, од кључног је значаја успешно „затварање круга“. Дизајн производа захтева
сарадњу свих заинтересованих страна ради креирања циркуларнијег система. То укључује:
произвођаче пластике, компаундере, дизајнере производа, прерађиваче, брендове,
организације које сакупљају и разврставају отпад и рециклере.
Како се они који раде на развоју производа могу повезати у различитим фазама
употребног века производа кроз дизајн, они имају кључну улогу у сарадњи. Дизајнери могу
проверити нпр. да ли ће одређени рециклабилни материјал/производ реално бити
прихваћен од локалних рециклера. Потребна је много већа сарадња и транспарентна
комуникација између свих учесника, како би циркуларност постала реална.
Начин на који се сада пластични производи дизајнирају, производе, троше и одлажу
– неодржив је и неефикасан. Зато је потребан системски приступ у погледу еко-дизајна 286 у
свим појединачним секторима где се користе пластични производи, као што су амбалажа,
грађевинарство, електроника, аутомобилска индустрија, индустрија намештаја итд.

283 Ibid., 278.

284 Ellen MacArthur Foundation, The new plastics economy („Нова економија пластике”), 2016.
285 Ellen MаcArthur Foundation, The new Plastic Economy, Catalysing Action, 2017 („Нова економија пластике”,

Катализирајуће акције“, 2017).

286 For better not worse: Applying ecodesign principles to plastics in the circular economy („За боље, а не лошије:

Примена принципа еко-дизајна на пластику у циркуларној економији“), https://ecostandard.org/wp-

content/uploads/2019/06/APPLYING-ECODESIGN-PRINCIPLES-TO-PLASTICS.pdf
97
 Постоје проблеми и ризици у свакој фази животног циклуса пластичних производа.
Зато је неопходно размислити о улози пластике у нашем друштву и развијати потребне
алате и консолидовати постојеће иницијативе ради обезбеђивања решења за одговорније
управљање пластиком.
Основни принципи еко-дизајна из перспективе животног циклуса који утичу на
различите фазе животног циклуса пластике јесу 287:
- Дизајн за одрживе изворе ресурса;
- Дизајн за оптимизацију коришћења ресурса (нпр. праћењем рециклата као
сировине);
- Дизајн за еколошку и сигурну употребу производа (минимизирање излагања
супстанцама које изазивају забринутост, минимизирање емисија током
употребе, минимизирање одбацивања у животну средину);
- Дизајн за продужење употребе производа (нпр. израда издржљивијих и
трајнијих производа и производа који се могу поправити);
- Дизајн за рециклирање (нпр. производи који се могу сакупити и разврстати;
лако расклапање производа; прерада рециклабилних материјала у постројењу
за рециклирање; елиминисање супстанци које изазивају забринутост итд.).

О употреби пластике из биооснове треба размишљати узимајући у обзир да се

биолошки ресурси могу користити за производњу хране, материјала и енергије. Тзв.
каскадни принцип коришћења биомасе подразумева да је производња хране приоритет над
материјалом, а на трећем месту је конверзија у био-енергију. Такође, ни ови ресурси нису
неограничени. Пре доношења одлуке о потенцијалној примени биомасе за пластику, треба
узети у обзир и ове чињенице.
Спречавање примене опасних супстанци у пластичним производима важно је ради
повећања потенцијала за рециклабилност пластичног производа и његову поновну
употребу.
Стопе рециклирања пластичног отпада у грађевинарству ниске су. У ЕУ се највећи
део овог пластичног отпада спаљује.
У аутомобилском сектору фокус је на рециклажи метала. Сектор електронике и
електро-индустрија генеришу велике количине пластичног отпада. Процена је да се у ЕУ у
овом отпаду годишње налази 1,2 милиона тона пластичног отпада, од чега се рециклира
око 0,5 милиона тона.
Европско удружење прерађивача пластике European Plastics Converters (EuPC) 288, уз
подршку Европске комисије, покренуло је пројекат „MORE 289 – Monitoring Recyclates for
Europe“ („Мониторинг рециклата у Европи“) којим се може пратити уграђивање рециклата и
о томе извештавати Европска комисија.
За Европску унију 290 је приоритет учинити пластику циркуларнијом, чиме ће се
смањити онечишћење отпадним пластичним производима. Најважније је постићи веће
стопе рециклирања. Алијансу циркуларне пластике 291 основала је Европска комисија у
децембру 2018. године. Алијанса окупља јавне и приватне заинтересоване стране у
вредносном ланцу пластике, како би се промовисале добровољне акције и обавезе за више
стопе рециклирања пластике. Алијанса циркуларне пластике жели да осигура да се 10
милиона тона рециклиране пластике угради у нове производе у Европској унији до 2025.
287 Ibid., 286.
288 https://polymercomplyeurope.eu/system/files/generated/files/PCE%20Report%20%20-
%202nd%20EuPC%20Survey%20on%20the%20Use%20of%20rPM%20by%20European%20Plastics%20Converter
s%20v.1.pdf
289 https://www.plasticsconverters.eu/more
290 https://ec.europa.eu/growth/industry/policy/circular-plastics-alliance_en
291 https://data.consilium.europa.eu/doc/document/ST-9660-2019-INIT/en/pdf

98
године. Дана 20. септембра 2019. године Алијанса ће усвојити Декларацију292 у којој је
фокусирана на следеће циљеве: сакупљање и сортирање пластичног отпада; дизајн
производа за рециклирање; садржај рециклиране пластике у производима; развојно-
истраживачке активности и инвестиције, укључујући хемијску рециклажу; мониторинг
рециклиране пластике која се продаје у ЕУ. Ова активност предвиђена је мерама ЕУ из
Стратегије за пластику у циркуларној економији. Европска комисија известила је о напретку
у постизању добровољно преузетих обавеза, од стране заинтересованих страна у
вредносном ланцу пластике, да се подупру циљеви Стратегије и до 2025. године угради 10
милиона тона рециклиране пластике у нове производе 293.
Европска комисија је 2019. године објавила извештај 294 о спровођењу акционог
плана за пластику у циркуларној економији у ЕУ.

Mере које су у току и будуће мере ЕУ за подстицање улагања и иновација у

погледу решења повезаних с циркуларном економијом: 295, 296
- Смернице Европске комисије о екомодулацији накнада у систему проширене
одговорности произвођача;
- Препоруке Платформе за подршку финансирања циркуларне економије;
- Директна финансијска подршка за инфраструктуру и иновације путем
Европског фонда за стратешка улагања и других ЕУ инструмената
финансирања (нпр. структурни фондови и стратегије за паметну
специјализацију);
- Развој програма за стратешко истраживање и иновације у подручју пластике
као темељ будућих одлука о финансирању.

Стратегија управљања пластиком у Републици Србији до 2030. године у пакету

циркуларне економије дефинише како сачувати материјалне ресурсе минимизирањем
отпада, промовисањем ефикасности коришћења ресурса и кретањем ка циркуларној
економији. Истовремено, минимизира се штета која се наноси животној средини,
смањењем пластичног отпада и управљањем отпадом.
Циљ је ефикасно коришћење ресурса и смањење количина пластичног отпада. То се
може постићи продужењем животног века материјала и производа и напуштањем
неефикасног линеарног економског модела који се заснива на принципу „узми – направи/
искористи – одбаци“ (енгл. take – make/use – dispose).
Циркуларна економија ће одржати ресурсе у употреби што је дуже могуће, чиме ће
се максимизирати њихова вредност. Производе треба поправљати када год је то могуће,
продужујући им животни век.

292 Declaration of the Circular Plastics Alliance.

293 Commission Staff Working Document – Assessment report of the voluntary pledges under Annex III of the
European Strategy for Plastics in a Circular Economy {SWD(2019) 91 final}, http://ec.europa.eu/environment/circular-
economy/pdf/assessment_voluntary_pledges.PDF
294 Report from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social

Committee and the Committee of the Regions on the implementation of the Circular Economy Action Plan
{SWD(2019) 90 final} („Извештај Комисије Европском парламенту, Савету, Европском економском и
социјалном одбору и Одбору регија о спровођењу Акционог плана за циркуларну економију, 2019, финал“),
http://ec.europa.eu/environment/circular-economy/pdf/report_implementation_circular_economy_action_plan.pdf
295 Annexes to the Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European

Economic and Social Committee and the Committee of the Regions – A European Strategy for Plastics in a Circular
Economy {SWD(2018) 16 final} („Европска стратегија за пластику у циркуларној економији – Анекси I до III“).
296 Crippa, M. et al., A circular economy for plastics – Insights from research and innovation to inform policy and

funding decisions, 2019 (M. De Smet & M. Linder, Eds.). („Циркуларна економија за пластику – Увиди из
истраживања и иновација за информисање о одлукама о политици и финансирању“), European Commission,
Brussels, Belgium, https://www.hbm4eu.eu/wp-content/uploads/2019/03/2019_RI_Report_A-circular-economy-for-
plastics.pdf
99
 Мерама Републике Србије за постизање циркуларне економије треба подстакнути
транзицију према циркуларној економији с циљем: подстицања конкурентности српских
предузећа; подстицања одрживог економског раста; стварања нових радних места, уз
очување животне средине и њених ресурса. Главни извор економског раста јесте што већа
поновна употреба материјала из пластичних производа који су завршили свој животни
циклус и што мање коришћење нових ресурса.
Иновације су веома важне за трансформисање вредносног ланца пластике, почев од
еко-дизајна, преко изналажења нових решења за материјале и производе, напредних
техничко-технолошких решења разврставања, рециклирања итд.
Потенцијал у области науке евидентно постоји, али мера његове искоришћености
превасходно зависи од више фактора. Потребан је услов за бољи трансфер квалитетних
резултата научних истраживања у домаћу привреду. С друге стране, та промена би свакако
била снажан подстицај за додатно подизање нивоа квалитета научних истраживања, јер би
онда њихов смисао добио и другу димензију и постао много јаснији.

Производња Производња
пластике производа

Енергија

Сировине Употреба
Механичка
рециклажа Поновна употреба
и поправка
Хемијска
рециклажа

Спаљивање

Искоришћење

Слика 4.7. Управљање пластиком у циркуларној економији 297

На крају употребног века пластика је још увек вредан материјал
и може се претворити у нову сировину или у енергију

У Републици Србији треба тежити ка одрживом управљању пластиком, посебно

пластичном амбалажом, што може бити дефинисано кроз следеће карактеристике 298
прилагођене специфичностима у Републици Србији:
- Елиминисање проблематичне или непотребне пластичне амбалаже кроз
редизајн, иновације и нове моделе испоруке као приоритет;
- Модели поновне употребе примењују се где је могуће, чиме се смањује
потреба за једнократном амбалажом;

297 Извор: PlasticsEurope, Plastics – the Facts 2018. An analysis of European plastics production, demand and

waste data („Пластика – чињенице 2018. Анализа европске производње пластике, подаци о потражњи и
отпаду“), 2018.
298 Ellen MacArthur Foundation, New Plastics Economy, Global Commitment, Spring 2019 Report („Нова економија

пластике, Глобално опредељење“), https://www.ellenmacarthurfoundation.org/news/spring-2019-report

100
 - Тежи се да се што већи проценат пластичне амбалаже може поново
користити, рециклирати или компостирати (компостабилну пластичну
амбалажу треба користити само за специфичне циљане примене);
- Сва пластична амбалажа се у пракси поново користи, рециклира, компостира
или, ако то није могуће, поновно искоришћава на неки други начин и/или
одлаже на депоније у Републици Србији;
- Пластици није место у животној средини. Одлагање на депоније и спаљивање
не сматрају се делом циркуларне економије. Међутим, земље које су постигле
високе стопе енергетског искоришћења (60% до 70%) могу себи дозволити да
више не повећавају капацитете за спаљивање. Република Србија мора проћи
пут којим су прошле европске земље, и тек након достизања задовољавајућег
нивоа искоришћења пластичног (као и другог нерециклабилног или
контаминираног) отпада у енергетске сврхе може се фокусирати на веће стопе
рециклаже и поштовање хијерархије управљања отпадом;
- Употреба пластике, колико је могуће, одваја се од потрошње коначних ресурса
– односи се на смањење потрошње изворне пластике (дематеријализацијом,
поновном употребом или рециклажом), коришћење већег садржаја рециклата
где је то технички могуће итд.;
- Пластична амбалажа не садржи опасне хемикалије и потпуно се поштују
здравље, безбедност и права свих људи који је користе.

Ова Стратегија даје основу за управљање пластиком и будуће пословање

индустрије пластике у Републици Србији. Потребна је сарадња свих учесника у ланцу
вредности, како би се испунили циљеви и остварила визија.
Прецизно дефинисање вредносног ланца пластике није једноставно, из разлога
великог броја примена пластике у веома различитим производима. Циклус започиње са
производњом пластике, након чега се израђују пластични производи који се испоручују
потрошачима. На крају се пластика може сакупити и рециклирати. У циркуларној економији
то није крај животног циклуса, јер ако се пластични производи адекватно сакупе, разврстају
и рециклирају, пластични отпад може послужити као сировина за нове примене. Пример су
ПЕТ боце које се одлично уклапају у циркуларни приступ. Тај се пример може применити и
на друге пластичне материјале и друге производе.
Произвођачи пластичних производа имају најважнију улогу у испуњавању
предвиђених циљева и преласка са линеарне на циркуларну економију. Кључан аспект
јесте рециклажа пластичног отпада и уграђивање рециклата у нове производе. За
пластичну амбалажу постављен је циљ да се у Републици Србији до 2030. године
рециклира и угради у нове производе 35% отпадне пластичне амбалаже.
То подразумева успостављање система одвојеног сакупљања, развој
инфраструктуре и капацитета за економично и квалитетно рециклирање пластике, као и
побољшање система проширене одговорности произвођача. Очекује се да шеме
проширене одговорности произвођача могу подстакнути бољи дизајн пластичних
производа на начин да буду прикладнији за рециклирање, путем екомодулације накнада.
Међутим, треба имати у виду да је инвестирање у нове технологије, производе или
производне процесе – ризично и захтева финансијска средства, те је потребно обезбедити
подршку за инвестиције и иновације.
Препреке које ометају прелаз ка циркуларнијој пластици повезане су са:
техничким ограничењима; економским факторима; навикама поступања и законским
баријерама.
У фази производње пластичних производа постоји неизвесност повезана с
квалитетом рециклиране пластике и испуњавања сигурносних аспеката (могући

101
контаминанти и сл.). Недостаје дијалог дуж вредносног ланца пластике, нпр. у погледу
дизајна за рециклабилност. Недостаје инфраструктура за системско одвојено сакупљање и
разврставање пластичног отпада, коју треба постепено развијати у складу с могућностима.
Потребно је праћење рециклиране пластике у смислу њеног порекла, евентуалног
присуства опасних супстанци итд.
Економски фактори укључују инвестиције које су потребне за прелаз са линеарног ка
циркуларнијем моделу, а недостају и алтернативни материјали. Недостају реални
подстицаји да се циркуларност пластике узме у обзир. Законске баријере подразумевају
одговорност за коришћење безбедних материјала, посебно у контакту с храном.
У фази употребе пластичних производа цена је кључни фактор како за бизнис,
тако и за потрошаче. Избор производа често је базиран на цени, естетици производа или
функционалним перформансама, пре него на циркуларности. Осим тога, недостаје
инфраструктура за управљање пластичним отпадом, те се ови производи често одбацују у
животну средину или непрописно одлажу.
У фази завршетка животног циклуса, количине и вредност неких пластичних
отпадних струја сувише су ниске, те рециклирање не би било економично. При конструкцији
и дизајну пластичних производа не узима се у обзир завршетак животног циклуса
пластичног производа. Квантитативни циљеви за рециклирање пластичног отпада нису
довољно високи, нпр. за пластичну амбалажу актуелни специфични циљ у Републици
Србији износи 22,5%. Интеракција између здравствене, сигурносне, трговачке и еколошке
регулативе сувише је комплексна. Не постоје шеме сакупљања одређених пластичних
производа.
Треба имати посебну методологију 299 за поређење различитих опција управљања
пластиком на завршетку употребног века са аспекта изводљивости, као и еколошког,
економског и социјалног утицаја.

Уклапање пластике у пакет циркуларне економије умногоме ће зависити од мера

донесених на нивоу Европске уније, као што су 300:
- Развој регулаторног оквира за хармонизоване системе сакупљања пластичног
отпада, уз одређен степен локалног прилагођавања социо-економским
условима у појединим земљама;
- Развој регулаторних мера, као што су захтеви за еко-дизајн и финансијски
подстицаји;
- Развој и имплементација хармонизованих стандарда за квалитет механички и
хемијски рециклиране пластике, као и за верификацију садржаја уграђеног
рециклата (у случају механичког рециклирања), узимајући у обзир сигурносне
аспекте за одређене примене;
- Обезбеђење регулаторних и фискалних подстицаја за стимулисање тражње
рециклиране пластике, нпр. путем јавних набавки.

За постизање циљева утврђених у овој Стратегији биће потребна велика улагања у

инфраструктуру и иновације.
Потребно је изградити постројења за рециклирање на бази савремених технологија,
посебно за добијање висококвалитетног ПЕТ регранулата по систему „од боце до боце“, јер
су на нивоу Европске уније утврђени следећи квантитативни циљеви: да се до 2025. године
мора уградити 25% рециклираног ПЕТ-а у боце за напитке, односно 30% до 2030. године.

299 Ibid., 296.

300 Ibid., 296.
102
 Финансијска средства за улагања у систем одвојеног сакупљања могу се обезбедити,
између осталог, и добро осмишљеним системом проширене одговорности произвођача,
што је случај и у Европској унији.
Предузећима треба пружити и економске подстицаје за развој пластичних
производа који су одрживији и циркуларнији.

Кључни услови за постизање циљева из ове Стратегије и остваривање визије

јесу: адекватни системи за сакупљање и разврставање пластичног отпада, боља
рециклабилност пластичних материјала и пластичних производа, економично и
квалитетно рециклирање, уграђивање рециклата у нове производе и сарадња свих
учесника у вредносном ланцу пластике, како би циркуларност у управљању
пластиком постала реалност.

Циркуларна економија захтева и пратећу циркуларну инфраструктуру која ће

обезбедити да поправка, поновна употреба и поновна израда буду лакше, приступачније и
економичније.
Пред Републиком Србијом стоје бројни изазови, али и прилике у процесу стратешке
транзиције ка управљању пластиком у циркуларној економији – која се може реализовати
само уз снажну подршку власти на свим нивоима и свих учесника у вредносном ланцу
пластике подупирањем циљева из ове Стратегије.

103