VISOKA TEHNI^KA [KOLA

NI[

STUDIJSKI PROGRAM

INDUSTRIJSKO IN@IWERSTVO
NASTAVNI PREDMET

TEHNIKA SPAJAWA DELOVA

ZAVR[NI RAD
SPOJ MA[INSKIH DELOVA OSTVAREN PLASTI^NIM
DEFORMISAWEM

Mentor

Student

mr Slobodan Risti}

Du{an Miti}
Ni{, 2008.

VISOKA TEHNI^KA [KOLA

NI[

STUDIJSKI PROGRAM

INDUSTRIJSKO IN@IWERSTVO
NASTAVNI PREDMET

TEHNIKA SPAJAWA DELOVA

ZAVR[NI RAD
SPOJ MA[INSKIH DELOVA OSTVAREN PLASTI^NIM
DEFORMISAWEM

Mentor

Student

mr Slobodan Risti}

Du{an Miti}

^lanovi komisije
1._______________________
2._______________________

Zahvaqujem se roditeqima na podr{ci

u toku studija.
Zahvaqujem se mentoru na velikoj pomo}i
koju mi je pru`io pri izradi ovog
diplomskog rada.

Du{an Miti}

1
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

SADR@AJ
UVOD 6
ZAKOVANI SPOJ 10
Vrste zakivaka
11
Materijal za izradu zakivaka
12
Proizvodwa zakovanih spojeva 15
Posredno spajawe ma{inskih delova zakovicama
17
Neposredno spajawe ma{inskih delova zakovicama 22
SPOJ OSTVAREN RASKIVAWEM
Spoj ~ivije i ma{inskog dela
Postupak i primena zakivawa
Osigurawe spoja
29

24

24
27

MA[INE I URE\AJI ZAZAKIVAWE

Obrtne glave za zakivawe 31
Glave za stiskawe 31
Alati za stezawe 31
Tehnologija obrtnog zakivawa
Obrtne ma{ine
33
PRAKTI^AN RAD
ZAKQU^AK 51
LITERATURA

52

46

32

30

2
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

UVOD
Osnovni zadatak jednog spoja ma{inskih delova je da vr{i
prenos optere}ewa sa jednog na drugi sastavni deo, a da pri tome
~vrsto}a i krutost spoja ne bude mawa (mo`da ~ak i ve}a) od krutosti
delova koji se me|usobno spajaju.
Podelu spojeva ma{inskih delova je mogu}e izvr{iti i na osnovu nivoa i vrste promena koje se odigravaju pri spajawu, kako elemenata spoja tako i sastavnih elemenata spoja.
U radu bi}e opisani mehani~ki spoj ma{inskih delova plasti~nom deformacijom delova zakivawem i raskivawem.

3
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

Tehnologija plasti~nog
deformisawa
Tehnologija plasti~nog deformisawa metala obuhvata procese kod kojih se pod dejstvom dovoqno velikog optere}ewa ostvaruje plasti~na deformacija, odnosno trajno mewa oblik polaznog
materijala.
Polazni materijal je polufabrikat u obliku: limova, plo~a, cevi, punih profila itd. Po
svojoj prirodi deformacije se
dele na:
elasti~ne (postoje samo pod
odgovaraju}im
optere}ewem, prestankom
optere}ewa nestaju),
plasti~ne (suprotno od elasti~ne, prestankom optere}ewa ostaju trajno).
Vi{e od 80% svih metalnih
materijala u ranijoj ili kasnijoj
fazi prerade biva obra|eno nekim od postupaka tehnologija plasti~nog deformisawa.
Osnovna osobina tehnologija plasti~nog deformisawa jeste o~uvawe neprekidnosti strukture oblikovanop materijala uz
poboq{awe karakteristika ~vrsto}e i nepromenqivost zapremine.
Glavne prednosti tehnologije plasti~nog deformisawa:
izuzetno dobre mehani~ke
karakteristike dobijenih
delova koji se koriste kod
najte`ih optere}ewa i na
najodgovornijim mestima,

4
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

relativno jednostavna i
brza izrada delova ~ak i
kod slo`enih geometrija i
ve}ih dimenzija,
visok stepen iskori{}ewa
materijala,
ni`a cena izrade proizvoda,
relativno ni`i utro{ak
energije po jedinici mase
komada,
veliki broj delova je mogu}e proizvesti iskqu~ivo
postupcima tehnologije plasti~nog deformisawa
Da bi se materijal mogao
prera|ivati, potrebno je primenom optere}ewa dovesti ga u stawe plasti~nog te~ewa. Potrebnu
silu i energiju ostvaruju ma{ine
za plasti~no deformisawe: prese
za obradu lima, kova~ke prese,
ma{ine za savijawe itd. Neposredno oblikovawe izvodi se u alatu
koji se montira u radnom prostoru ma{ine.
Za uspe{nu prakti~nu realizaciju procesa tehnologije plasti~nog deformisawa potrebno je
ovladati:
procesom oblikovawa (osobine materijala komada,
naponsko-deformaciono stawe, brzine, oja~awe, deformabilnost, trewe, parametri procesa itd.),
alatom (konstrukcija, izrada, eksploatacija),
ma{inom (parametri za izbor, ta~nost itd.)
vezom sa okru`ewem (transport, automatizacija, ekolo{ki zahtevi, recikla`a
otpada, itd.).

5
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

ZAKOVANI SPOJ
Zakovani spoj je nepokretna, nerazdvojiva veza limova,
traka, profilskih {tapova i drugih ma{inskih delova ostvarene
posredstvom zakivka
Razvojem tehnoeogija zavarivawa i lepqewa, zakivawe je
gotovo potisnuto iz primene.
Zadr`alo se samo u onim podru~jima gde su ova dva na~ina spajawa nisu pogdna za primenu ili
nisu dovoqno efikasna.
Zakivaju se prvenstveno limovi od lakih metala koji nisu
pogodni za zavarivawe i sli~ni
delovi nose}ih struktura u vazduhoplovnim konstrukcijama. Osim
toga u odre|enoj meri je i zakivawe usavr{eno te je postupak
zakivawa za neke primene postao
jednostavniji i produktivniji.
To je i doprinelo da se
zakivawe zar`i u odre|enoj meri
i u ostalim oblastima primene,
naro~ito za delove vrlo male
debqine.

6
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

poluokrugla d=1036(mm) d=18(mm)

so~ivasta d=1,66 (mm)

Vrste zakivaka
Zakivci pre zakivawa sastoje se
iz glave i trupa zakivka.
Druga glava se oblikuje pri zakivawu.
Najve}a ~vrsto}a i najve}i pritisak na spojene delove posti`e
se pomo}u zakivaka sa poluloptastom glavom.

pqosnata d=1,46 (mm)

polu{upqa d=1,410 (mm)

Mawe ispup~ewe na mestu spoja

posti`e se primenom zakivka sa
pqosnaiom glavom odnosno sa poluupu{tenom glavom.
Zakivci sa upu{tenom glavom ne
doprinose pove}awu debqine spoja, me|utim spojevi ostvareni na
ovaj na~in su mawe nosivosti.
[upqi zakivci obezbe|uju
najmawu nosivost, me|utim jednostavnost u zakivawu ~ini ih vrlo
zastupqenim u poredewu sa ostalim zakivcima kod savremenih konstrukcija.

upu{tena d=1036 (mm) d=18 (mm

za remenice d=1,46 (mm)

{upqa zakovica d=1,56 (mm)

7
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

Materijal za izradu zakivaka

Materijal za izradu zakivaka bi trebalo da bude od istog
ili sli~nog materijala kao i delovi u zakovanom spoju. Ovaj uslov
se postavqa da bi se izbeglo razarawe elektrohemijskom korozijom i labavqewe zakovane veze
zbog razli~itog toplotnog {irewa.
Od materijala za izradu zakivaka se zahteva da je deformabilan zbog obrazovawa zavr{ne glave pri zakivawu i naj~e{}e je mek{i od materijala
delova koji se spajaju zakivawem.
Materijal za izradu zakivaka u ~eli~nim konstrukcijama,
konstrukciji kranova i za aluminijumske konstrukcije propisani
su standardom.
Naj~e{}e se za izradu zakivaka koristi ~elik, bakar, bakar cink legure, aluminijum i wegove legure. Materijal zakivaka
za hladno zakivawe prema JUS
M.B3.011; 012; 013; 014
Materijal zakivaka

Zatezna ~vrsto}a
M (R m ), N / mm 2

Granica te~ewa
T (R eH ), N / mm 2

Smicajna ~vrsto}a
M , N / mm 2

^0245, ^0255,
^0265, ^0275

300...400

210

250...360

^034, ^0355, ^0365

380...470

230

280...390

^0375, ^0445

440...540

260

330...440

Ozna~avawe:

d' x l, SRPS M.B3. ..., ^ ....

8
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

U pogledu na~ina zakivawa

mogu se izdvojiti tri postupka.
Zakivawe udarcima mo`e se
izvesti sa zakivcima u toplom
stawu i sa zakivcima u hladnom
stawu. Osim toga zakivawe {upqih zakivaka vr{i se presovawem. Pri zakivawu u toplom
stawu zakivak se zagreje do temperature usijawa (1220... 1270C),
unese u pripremqeni otvor i
udarcima oblikuje druga glava u
alatu koji je prikazan na slici.
Udarci se mogu ostvariti ru~nim,
pneumatskim ili vibracionim
~eki}em. Po{to je zakivak zagrejan, a spojeni delovi hladni, pri
hla|ewu zakivak ste`e spojene
delove. Sila koja se pri tom
ostvaruje je:
l
Fn = A ; = E; =
l
A-koeficijent linearnog {irewa
zakivka,
-promena temperature od trenutka kada je zavr{eno zakivawe do hla|ewa.
Ovakav na~in zakivawa svojstven je zakivcima ve}ih pre~nika (d >10mm). Primena ove
vrste zakivaka u savremenim konstrukcijama je gotovo potisnuta
zavarivawem.
Zakivci mawih pre~nika
(do 10mm) zakivaju se u hladnom
stawu. Zakivaju se tanki limovi
od ~elika, a naro~ito od obojenih
metala. Zakivci su od istog ili
sli~nog matci ijala kao i spojeni
delovi. Pre zakivawa treba da
budu `areni radi omeks'avawa.

9
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

Glava mo`e biti sa obe

strane ispup~ena ili sa jedne ili
sa obe strane upu{tena. Ravna
povr{ina bez ispup~ewa ne ometa
dodir sa drugim delovima niti
ometa strujawe vazduha, na primer
kod letelica.
Vrlo tanki limovi gde mala debqina onemogu}uje sme{taj
konusne glave, mogu biti udubqeni na mestu zakivawa. Udubqewe se popuwava raskovanom
glavom te ova povr`ina ostaje
ravna.
Druga ispup~ena strana je u
unutra{wosti zatvorenog prostora.
Pri zakivawu udarcima,
pristup mora biti obezbeden sa
obe strane. Postupak presovawa
{upqih zakivaka izvodi se sa
jedne strane lima.
Ru~nim alatom se istovremeno povla~i ~eli~ni {tap sa
glavom i istovremeno potiskuje
glava zakivka.
[upqi zakivak je tako pritisnut sa obe strane. Glava {tapa
pro{iruje slobodni kraj obrazuju}i drugu glavu.
Istovremeno se izmedu dve
glave presuju spojeni delovi (limovi). Pritisak se vr{i sve dok
ne do|e do prekida {tapi}a u
zakivku.
Veli~ina ostvarene sile jednaka je potrebnoj sili za prekid
{tapi}a.

10
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

Proizvodwa zakovanih spojeva

Otvore za zakivke i otvore
za zavrtwe bi u na~elu trebalo
bu{iti i obarati im ivice.
U ~eli~nim, kranskim i mostovskim konstrukcijama otvori
za zakivke i zavrtwe na konstruktivnim delovima koji se pojedina~no bu{e, proizvode se najpre
sa mawim pre~nikom a nakon spajawa se zabu{uju i razvr}u na propisani pre~nik rupe.
Obrazovawe (formirawe)
zavr{ne glave kod punih zakivaka
mo`e biti: udarcima ~eki}em za
zakivke (ru~no, elektri~no, pneumatski), laganim pritiskom u
jednom potezu na presi za zakivke,
vaqawem (sa jednim parom brzohodnih vaqaka) i oscilovawem jednim vertikalnim ure|ajem za
zakivawe.
Najboqe spajawe se posti`e livewem zakivka pod pritiskom. Po{to je u ovom slu~aju potreban ve}i broj ure|aja za livewe pod pritiskom, ovaj postupak
je isplativ tek kod velikog broja
komada.

a) Poluokrugli zakivak; b) spoj ~ivijom

sa zakovanom glavom; c) spoj {upqim
zakivkom (dvodeini, otvoreni); d) spoj
{upqim zakivkom(jednodelni, za
ko~ione obloge)

11
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

Toplo zakivawe
^eli~ni zakivci pre~nika
od 10(mm) se udaraju ili presuju u
svetlocrvenom stawu toplote.
Prilikom hla|ewa stablo se skupqa. Hladni delovi konstrukcije
ometaju skupqawe, tako da se u
stablu zakivka javqa sila skupqawa (sila zatezawa) koja preko
gotove i zavr{ne glave spaja i
ste`e delove konstrukcije.
Prilikom optere}ewa, popre~nog u odnosu na osu zakivka
sile trewa koje se javqaju u dodirnim povr{inama delova spre~avaju pomerawe delova konstrukcije (otpor klizawa). Zakivci
zakovani na toplo }e i kod dinami~kog optere}ewa spoja biti
umereno optere}eni na istezawe.
Hladno zakivawe
^eli~ni zakivci do 8(mm)
pre~nika kao i zakivci od bakra,
aluminijuma i wihovih legura zakivaju se na hladno. Predhodnim
nabijawem stabla zakivka u pravcu ose ono popuwava u potpu- Spojevi zakivcima ve{ta~kih materinosti otvor zakivka i pri tom jala: a) ultrazvu~no zakivawe jedne glave
sa okruglom izbo~inom (sonotrodabiva u odnosu na zidove otvora
prenosilac ultrazvuka); b) zakivak
radijalno pritisnut. Nastaje samo
izliven pod pritiskom (1livewe)
mala sila trewa.

12
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

Posredno spajawe ma{inskih

delova zakovicama
U zavisnosti od vrste, kako
su zakovani delovi spojeni, razlikuju se: zakivawe preklapawem i
zakivawe pomo}u lamela. Za prora~un je va`no da se ta~no odredi
broj redova zakivaka koji prenose
silu.
Pod redom zakivaka se podrazumevaju oni koji stoje vertikalno u odnosu na pravac sile.
Lako i sigurno se mo`e
odrediti ako se sledi tok dejstva
sile.
Broj smi~u}ih povr{ina
(se~nost)

i=1

i=1

i=2

Vrste zakovanih spojeva

Zakovani spojevi mogu biti
jednose~ni i dvose~ni. Zakivci
jednose~nih spojeva izlo`eni su
smicawu u jednoj ravni, a kod dvose~nih u dve.
Za ostvarivawe i jednog i
drugog spoja upotrebqen je isti
broj zakivaka s tim {to su kod
dvose~nog spoja raspore|eni u dva
reda.
Limovi jednose~nog spoja
izlo`eni su jo{ i dopunskom savijawu usled mimoila`ewa zate`u}ih sila.

13
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

Ipak kod savremenih konstrukcija za zakivawe tankih limova, uglavnom se primewuju jednose~ni spojevi.
Dvose~ni su svojstveniji toplom zakivawu koje je gotovo potisnuto iz primene.
Zakovani spojevi mogu biti
jednoredni, dvoredni, troredni
itd.
Redovi mogu biti paralelni ili medusobno pomereni (naizmeni~ni).
Korak izme|u zakivaka mo`e biti isti u svim redovima ili
razli~it.
Raspodela optere}ewa je
povoqnija ako je korak ve}i u
spoqnim redovima.
Zakovani spojevi su izrazito slaba mesta. Nosivost spoja
je znatno mawa u odnosu na nosivost limova i ne mo`e se izborom konstrukcionih parametara
dovesti na nivo nosivosti lima.
Tome doprinosi vrlo lo{a raspodela optere}ewa po {irini lima
i smawewe preseka lima bu{ewem
otvora za zakivke.
Optere}ewe se prenosi
posredstvom otpora trewa izmedu
limova i smicawem trupa zakivka.
Sila trewa se obezbe|uje
stezawem limova usled sile u zakivku. Ova sila se ostvaruje elasti~nim deformisawem zakivka
pri zakivawu.
Ako je pritisak od sile Fn
ve}i i ako je rasporeden po ve}oj
dodirnoj povr{ini, popre~na sila
F se ravnomernije raspore|uje po
{irini zakovanog spoja.

14
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

Glava zakovice se postavqa

tako da bude na strani debqeg
dela (kod metalnih delova), dok
kod delova od plastike na strani
ja~eg dela.
Zakovica se bira tako da
wena glava zadovoqi zahteve za
~vrsto}u, a spoqnim izgledom i
ostale konstruktivne zahteve.
Glava sa najve}om ~vrsto}om je polukru`na glava.
Ona {tr~i polovinu dela.
Zakovica sa upu{tenom glavom
gubi se u materijalu koji spaja.
Pri povezivawu nemetalnih delova ni`e ~vrsto}e npr.
tvrde hartije, potrebno je da glava
zakovice bude ve}a (c). Za ovu
svrhu se mogu koristiti zakovice
sa podmeta~em (d).

Spojevi sa punim zakovicama: a)

upu{tena zakovica (a 3mm); b) sa
poluukopanom zakovicom; c) sa
poluokruglom glavom zakovice; d) upust
sa ravnom glavom zakovice i
podmeta~em; e) upust sa ravnom glavom i
odstojnom ~aurom i podmeta~em; S
zaobqenom glavom; H usadnom glavom

15
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

U slu~aju mekog materijala

upotrebqava se preko zakovice
~aura da se materijal ne deformi{e.
Glave zakovica se mogu "sabiti" tako {to }e se kod debqih i
~vrstih materijala izvr{iti upu{tawe, a tawi materijali se profili{u.
U tehnici ure|aja (aparata), zakovice se ne prora~unavaju
zbog malih optere}ewa.
Nazivni pre~nik zakovica
je d=(l+0,5s)mm a oblasti
s=(2...12)mm.
Za tawe delove s<2mm mo`e se birati mawi pre~nik, kao
{to je dato u pore|ewu.
Du`ina zakovice pre deformacije bira se:
l = 1,2 s + d za zakovice sa
poluokruglom glavom
l = 1,3 s za zakovice sa
upu{tenom glavom

Spojevi sa upu{tenom glavom: a), b)

upusti na debqem delu; c),d) upusti
pomo}u jednog ili oba profilisana materijala; e) upust u debqem, deformisawe u tawem delu; f) zakivawe sa
pe~urkastom glavom

16
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

Ako se zahteva ve}a du`ina

tela zakovice, preporu~uje se
primena ~ivija (zakovica).
Ova zakovica nema glavu,
jer je na obe strane zabu{ena, pa
se deformi se iznutra.
Ako je jedna strana nepristupa~na, koriste se "slepe" zakovice (pop-nitne).

Veze {upqim zakovicama

su u konstruktivnom smislu sli~ne vezama sa punim zakovicama.
[upqe zakovice zahtevaju
mawi rad na deformi sawu i Spajawe jednodelnom {upqom zakovicom:
a) sa upu{tenom glavom b) sa
primewuju se za razli~ite mate- podmeta~em zbog mekog materijala; c) sa
rijale (duroplast, tvrda hartija,
okruglom glavom kod plasti~nih
materijala
termoplast i plastika.
Oblikovawe glave te{ko se
vr{i na nepripremqenoj povr{ini i mo`e se izvesti kao kod
gotove glave.
Kerami~ki delovi se povezuju elektrotermi~kim zakivawem.
Za male popre~ne preseke
se koriste pune zakovice, a za
ve}e pre~nike se koriste polu{upqe zakovice.

Zatvorena veza {upqim zakovicama: a)

sa jednodelnom zakovicom; b) sa dvodelnom {upqom zakovicom

17
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

Neposredno spajawe
ma{inskih delova
zakovicama
Kod neposrednog spoja
zakivawem u oblasti tehnike
ure|aja, koriste se okrugli,
kvadratni ili pravougaoni
profili, u zavisnosti od procesa proizvodwe za odre|ene
delove.

a)

Kod neposrednog spoja,

odnos pre~nika zakovice i
otvora ma{inskog dela treba
da obezbedi puno nalegawe
(npr. h11/D11).

b)

Odnos d:d3 treba da bude

najmawe 3:2 (slika a).
Formirawe glave zakovice se vr{i plasti~nom deformacijom kao kod posrednog zakivawa, kod delova koji su napravqeni za ugradwu
(slika c,d).

c)

d)

Neposredno spajawe ~ivije kao osovinice:

a) mere; b) sa poluokruglom glavom; c) sa istucanom glavom; d) sa duboko ukopanom glavom

18
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

Pri spajawu osovinice

sa delovima niske ~vrsto}e
kao npr. jak papir, mo`e se
glava osovinice pa`qivim
rukovawem delova oblikovati parcijalnom deformacijom.
U tom ciqu se mo`e
smawiti koli~ina rada na
deformaciji upu{tawem ili
bu{ewem osovinice.
Du`ina ovakve osovinice (u neobra|enom stawu)
treba da bude l=S + (l...1,5)mm,
nezavisno od oblika i dubine
rupe u zakovici.
Plasti~na deformacija osovinice vr{i se oblika~em ili seka~em.

Spoj izme|u poluformirane osovinice delova

niske ~vrsto}e: a) formirawe glave oblika~em (kirnerom); b) do d) formirawem
glave seka~em

19
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

SPOJ OSTVAREN
RASKIVAWEM
Spoj ~ivije i ma{inskog dela

Slika a prikazuje ~i-viju

sa koni~nim upustom, pri ~emu
treba da bude ugao =90. Na
slici je prikazana ~ivija sa
ravnim upustom, ~ija je dubina
t = (1...1,2), a debqina zida
(d1d2)/2=0,5(mm).
Spoj ~ivije i ma{inskog
dela vr{i se plasti~nim deformisawem upotrebom oblika~a.

a)

a) Spoj izdubqene ~ivije i cevi sa polubu{enim krajem;;

20
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

b)

c)

Spoj ~ivije i cevi i

spoj {upqe zakovice i ma{inskog dela ostvaren je plasti~nim deformisawem.
Za veze {upqih ili cevastih zakovica, treba da bude
debqina zida (d1-d2)/2=(0,5...1).
Limeni delovi se tako|e vezuju zakovicama.
Slika prikazuje neke
varijante izgleda glave zakovice.

d)
Spoj izdubqene ~ivije i cevi:
b) {upqa zakovica, obra|ena c) sa cevastom
zakovicom; d) sa izdu`enom, izdubqenom
~ivijom

21
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

a)

b)

Spajawe stepenastom zakovicom i ma{inskog dela

ostvaren je raskivawem zakovice:
a) sa koni~nim;
b) sa ravnim;
c) sa prstenastim upustom

c)

22
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

Postupak i primena zakivawa

Udarno zakivawe
Formirawe glave zakivaka
vr{i se udarima oblika~a ru~no
ili ma{inski.
Primewuje se kod sudova
pod pritiskom, kod rezervoara i
u ~eli~nim konstrukcijama.

Zakivawe presovawem
~em.

Glava se formira oblika-

Primewuje se u gradwi ma{ina, i metalnih delova.

Elektro-termi~ko zakivawe
Kerami~ki delovi sa metalnom zakovicom, zakivaju se pomo}u zagrevawa ili mehani~ki
vo|enim oblika~em.

Ultrazvu~no zakivawe
Zakivawe metalnih delova
se obavqa pomo}u oblika~a koji
je spojen sa ultrazvu~nim generatorom.

23
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

Radijalno ili zako{eno

zakivawe
Udarcima iz raznih pravaca u oblika~ vr{i se zakivawe
metalnih delova.

Zakivawe vaqcima
Deformacija stabla zakovice vr{i se profilisanim vaqcima.
Zakivawe ma{ine, aparata
i ma{inskih delova.

Slepo zakivawe
Formirawe glave vr{i se
utiskivawem ili izvla~ewem pomo}u trna kroz uzdu`no probu{eni zakivak ili dejstvo eksplozivnim puwewem u stablu zakivaka.

Toplo zakivawe
termoplastikom
Glava se formira iz termoplasti~nih zakivaka pomo}u
zagrejanih oblika~a koji dobijaju
energiju od greja~a.

24
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

Osigurawe spoja

Osigurawe protiv okretawa malim momentom: a) definisan otvor zakovice;

b),c) otvor zakovice zarezan u koni~nom
upustu;

Ako se ne sme dozvoliti

okretawe delova spojenih zakovicama, koriste se {upqe zakovice, koje se posebnim na~inom ne
deformi{u, tako da mogu prekriti male otvore elemenata
(slika a,b,c).
d) radlovanim odstojnikom; e) radTako|e se to ostvaruje pritiskom po slobodnom pre~niku lovanim spoqnim materijalom zakovice;
f) radlovani krajevi; g) radlovana
ili radlovawem (d...g).
povr{ina

Umetawe pomo}nog elementa, sa radlovanim podmeta~em

izme|u elemenata ili se upotrebqava ekscentri~na ~ivija, spre~ava uvrtawe jednog u odnosu na
drugi u sklopu.
Osigurawe od odvrtawa: a) sa radiovanim podmeta~em

b) do d) sa ~ivijom kao osigura~em

25
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

MA[INE I URE\AJI ZA
ZAKIVAWE

Ostvarivawe spoja ma{inskih delova posredstvom zakovice plastinim deformisawem

trupa zakovice.

26
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

Obrtne glave za zakivawe

Glave za zakivawe sa svojim
izvo|ewem omogu}avaju obrtni
princip zakivawa. Pored glava
standardnih dimenzija izra|uju se
tako|e glave za zakivawe, koje
omogu}avaju zakivawe na te`e dostupnim mestima (ve}a dubina zakivawa) i vi{evretenske glave za
zakivawe, sa kojima se mo`e da zakiva istovremeno dve ili vi{e
zakovica.
Glave za stiskawe
Svuda gde treba da se obezbedi jo{ i posebna ~vrsto}a spoja
zakivawa, na ma{ini se nadogra|uje glava za stiskawe, koja
osigurava fiksni polo`aj materijala koji se obra|uje u trenutku
pre nego alat za zakivawe oblikuje `eqeni spoj zakivawa.
Alati za stezawe
Stezawe (u~vr{}ivawe) materijala koji se obra|uju je kod
obrtnog zakivawa relativno jednostavno, svakako treba da se
obezbedi ta~an polo`aj materijala koji se obra|uje na mestu
zakivawa. U tu svrhu se mo`e da
ponudi izrada jednostavnih i
zahtevnih alata za stezawe sa
ru~nim ili pneumatskim pomakom.

27
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

Tehnologija obrtnog zakivawa

Kod procesa rada se koristi alat za zakivawe, koji pod
stalnim uglom kru`i i pritiska
predmet koji se obra|uje. Obrtna
(taumel) glava za zakivawe sa umetnutim alatom za zakivawe kru`i
oko centra zakovice. Pri tome se
alat za zakivawe, koji je nagnut
prema osi ma{ine, opisuje u prostoru konus. Sa ovim gibawem alat
za zakivawe vaqa glavu zakovice
koja se za to vreme oblikuje. Sila
pritiska alata mora malo da prelazi tvrdo}u materijala, koji se
vaqa. Preoblikovawe se odvija
tako, da se predmet koji se obra|uje pri svakom prelazu alata
neznatno utisne, pri tome wegov
materijal jednakomerno te~e. Kod
takvog postupka na pre-dmetu koji
se obra|uje struktura i tvrdo}a
materijala skoro se ne mewaju.
Obrtni princip dozvoqava
tako|e zakivawe materijala koji
su problemati~ni zbog tvrdo}e. U
slu~aju kada treba da se izradi
zakovani spoj sa porculanom, keramikom, steatitom i sli~no,
treba pritisnu silu vretena za zakivawe podesiti tako, da je uvek
ne{to ni`a od tvrdo}e predmeta
koji se obra|uje. U ovim slu~ajevima je potrebno trajawe vaqawa
na vremenskom regulatoru odgovaraju}e produ`iti.

28
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

Obrtne ma{ine
Obrtne ma{ine za zakivawe su namewene zakivawu zahtevnijih zakovanih spojeva.
Mo`e se zakivati {upqe
ili pune zakovice sa oblikom
glave po `eqi. Ma{ina je namewena isto tako za specijalne
radne operacije kao {ta su: porubqivawe, {irewe te zatvarawe cevi. U preciznoj mehanici koristi se npr. za zakivawe raznih elemenata na osi
mehanizama. Mo`e se tako|e zakivati i neke termoplasti~ne
zakovice.
Prednosti zakivawa po
obrtnom postupku su pre svega:
zakivawe zahtevnih zakovanih spojeva, tako|er
na staklo, plastiku i keramiku
brz i ne~ujan rad
minimalno
o{te}ewe
strukture materijala
jednostavno i precizno
pode{avawe radnih parametara
stalan kvalitet zakovanih spojeva i ponovqivost rada

29
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

PRILOG

30
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

31
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

DIN7340

32
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

33
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

34
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

35
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

36
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

37
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

38
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

39
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

40
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

41
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

PRAKTI^AN RAD
Spoj ma{inskih delova
ostvaren ru~nim raskivawem

42
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

43
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

44
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

45
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

46
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

ZAKQU^AK
U radu je opisan spoj ma{inskih delova plasti~nim deformisawem sa konstrukcijskim izvo|ewima spojeva.
Konstrukcijski oblici se razlikuju za slu~ajeve neposrednih i
posrednih spojeva ma{inskih delova. Posredni spoj vr{i se slagawem
vi{e delova, dok kod neposrdnog spajawa spoj se izvodi preklapawem.
Prakti~ni deo zavr{nog rada je neposredni spoj ma{inskih
delova dobijen raskivawem.
Prakti~ni deo je u obliku makete koju sam samostalno uradio i
prikazao animacijom.

47
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

LITERATURA

1. Savi} Z. i grupa autra

In`iwersko ma{inski priru~nik II
zavod za ud`benike, Beograd, 1987.
2. Hilbedrand S.
Feinmechanische Bauelemente
VEB. Verlag Technik, Berlin, 1967.
3. Decker K. H.
Elementi strojeva
Zagreb, 1980.

4. Risti} S. Stamenkovi} S.
Ma{inski elementi - zbirka Vi{a Tehni~ka [kola Ni{, 1991.
5. Roloff/Matek
Machinenelemente
Wibaden, 1994.

6. Risti} I. Slobodan
Ma{inski elementi - praktikum
Vi{a tehni~ka {kola Ni{, 1996.
7. Krause W.
Konstruktronselemente
der Feinmechanik
Berlin, 1989.

8. Miltenovi} V. Ogwenovi} M.
Ma{inski elementi - spojevi
Gra|evinska kwiga, Beograd, 1993.
9. Risti} Slobodan
Zbirka zadataka iz Ma{inskih elemenata
Vi{a tehni~ka {kola, Ni{, 2001.

48
Zavr{ni rad
Miti} Du{an

Du{an Miti}

Ro|en je 2.10.1975. godine u Ni{u, od majke

Sla|ane, ro|ene Stankovi} i oca Jovice.
Osnovnu {kolu "Branko Moljkovi}" i
Ma{insku tehni~ku {kolu "15 Maj" zavr{io je u
Ni{u.
Diplomski rad iz Ma{inskih elemenata
pod nazivom
"Tehno komercijalni aspekti nerazdvojivih veza
ma{inskih delova",
odbranio je na Vi{oj tehni~koj {koli u Ni{u
17.2.2004. godine.