Reciklaza Gradjevinskog Otpada 1

Рециклажа грађевинског отпада
Садржај
1. Увод................................................................................................................................3
2. Грађевински отпад........................................................................................................5
2.1.Састав грађевинског отпада...................................................................................5
2.2.Класификација грађевинског отпада.....................................................................6
2.3.Опасан грађевински отпад......................................................................................8
2.3.1. Азбест као грађевински отпад....................................................................8
3. Законска регулатива у Републици Србији.................................................................10
4. Рециклажа и поновна примена грађевинског отпада..............................................12
4.1.Рециклажа грађевинског отпада..........................................................................15
4.1.1. Рециклажа асфалта....................................................................................19
4.1.2. Рециклажа бетона......................................................................................21
4.1.3. Рециклажа опеке, црепа и керамике........................................................24
4.1.4. Рециклажа дрвета......................................................................................26
4.1.5. Рециклажа осталих врста грађевинског отпада.....................................27
5. Стање грађевинског отпада у ЕУ..............................................................................28
5.1.Извори и квалитет података о грађевинском отпаду.........................................28
5.2.Количина и материјални састав грађевинског отпада.......................................29
5.3.Стопа обнављања и рециклирања отпада...........................................................30
5.4.Политике и подстицаји.........................................................................................31
5.5.Смернице за одрживу стратегију.........................................................................33
6. Стање грађевинског отпада у Републици Србији....................................................35
6.1.Стање грађевинског отпада у Крагујевцу...........................................................37
6.2.Унапређење система за управљање грађевинским отпадом.............................39
6.2.1. Превенција стварања грађевинског отпада............................................39
6.2.2. Сакупљање грађевинског отпада.............................................................39
6.2.3. Поновна употреба, третман, рециклажа и поновно искоришћење и
одлагање отпада, укључујући и капацитете постројења за управљање
грађевинским отпадом..............................................................................40
7. Закључак......................................................................................................................42
8. Литература...................................................................................................................43
2
1. Увод
Термин отпад се користи за материјал или производ који власнику више није
потребан, па из тог разлога намерава да га одложи или чува на одређеном месту, прода
уколико је даља прерада таквог отпада могућа или да га се ослободи на најјефтинији
могући начин. Отпадом се такође сматрају материјали који немају употребну вредност.
Међутим, према Правилнику о категоријама, испитивању и класификацији отпада (,,Сл.
гласник РС'', бр. 56/10), отпад је свака материја или предмет који држалац одбацује,
намерава или је неопходно одбацити, а који је категорисан према утврђеној
класификацији отпада у Каталогу отпада. Према агрегатном стању, сав отпад се може
поделити на гасовити, течан, муљевит и чврст. Зависно од опасних карактеристика које
утичу на здравље људи и животну средину, отпад може бити опасан, неопасан и инертан.
У овом семинарском раду ћемо говорити и о опасном грађевинском отпаду. Према
извору настанка чврсти отпад може бити кућни, комерцијални, институцијални,
грађевински, јавни комунални, индустријски и пољопривредни, а ми ћемо детаљно
обрадити управо грађевински [1].
Повећање броја становника, урбанизација и индустријализација директно утичу

на раст потрошње свих врста, а самим тим на повећање количине чврстог отпада, чије
нагомилавање представља један од проблема наше цивилизације. Решавање овог
проблема препознато је као један од највећих приоритета смањења загађења околине,
очувања здравља људи, биљног и животињског света.
Како би се проблем отпада решио, неопходно је правило управљати њим. Када је

реч о управљању отпадом, може бити дефинисано као дисциплина која обухвата
контролу настајања, чувања, сакупљања, транспорта, трансфера, третмана и одлагања
отпада. Одговорно управљање отпадом је суштински аспект одрживе градње. У том
контексту, управљање отпадом значи уклањање отпада где је то могуће; минимизирање
отпада тамо где је то могуће; и поновна употреба материјала који у противном могу
постати отпад. Пракса управљања чврстим отпадом идентификовала је смањење,
рециклирање и поновну употребу отпада као кључне за одрживо управљање ресурсима.
Неопходно је усагласити ову област са најбољим принципим здравственог стања
друштва, економије, инжењерства, естетике и разматрањима везаним за животну
средину и питања која утичу на приступ јавности. Управљање отпадом такође укључује
све административне, финансијске, законодавне, просторне, инжењерске параметре који
су неопходни за решавање проблема чврстог отпада. Решење најчешће подразумева
сложен мултидисциплинарни однос између области као што су политика, просторно
планирање града или регије, географија, економија, здравство, социологија,
демографија, комуникација, конзервација енергије као и инжењерство и наука о
материјалима [2][3].
Закон о управљању отпадом (,,Сл. гласник РС'', бр. 14/2016) дефинише рециклажу
као сваку операцију поновног искоришћења којом се отпад прерађује у производ,
материјале или супстанце без обзира да ли се користе за првобитну или неку другу
намену, укључујући поновну производњу органских материјала, осим поновног
искоришћења у енергетске сврхе и поновне прераде у материјале који су намењени за
коришћење као гориво или за прекривање депонија.
3
Рециклажа сваке врсте отпада подједнако је важна када се ради о очувању и

заштити животне средине. Такође утиче на смањење количина отпада који се одлаже на
депоније, чиме се и век коришћња депонија значајно подржава. Како с смањује количина
отпада који се депонује, смањује се и потреба за простором за изградњу нових депонија
као и ниво загађења који оне доносе. Са друге стране, коришћење секундарних сировина
у великој мери успорава процес исцрпљивања природних ресурса, утиче на избегавање
дела технолошког процеса који је потребан када се користе природне сировине (нпр.
вађење руде, флотација и добијање метала из руде) чиме смањује загађење животн средне
овим процесима. Поред наведених техничко-технолошких, и економски разлози
понекада могу бити важни за процес рециклаже, поготово у ситуацији када је висока цена
примарних сировина [4].
Дакле, у овом семинарском раду детаљно ћемо се бавити грађевинским отпадом,

његовим настајањем, његовим саставом, врстама, па и опасним грађевинским отпадом,
као и његовим утицајем на средину. Бавићемо се и питањем рециклаже ове врсте отпада,
могућностима које рециклажа пружа, како она доприноси економији и др. Осврнућемо
се на ситуацију у Републици Србији и у ЕУ.
4
2. Грађевински отпад
Отпад који настаје као производ градње и рушења објеката у квантитативном

смислу представља један од највећих извора настајања отпада. Делатности грађења и
рушења производе 40-50% отпада у Европи, а троше готово 50% природних залиха.
Отпад који настаје током градње и реконструкције грађевинских објеката могуће је
планирати, контролисано прикупљати и збрињавати. За ове активности је неопходна
пратећа документација у којој се налазе подаци о количинама и врстама грађевинског
отпада, начину прикупљања, транспорту и избору места и начина његовог збрињавања
Проблем отпада који настаје овим путем је све теже контролисати јер не подлеже
контролама надлежних органа, а грађевински материјал се углавном неконтролисано
истреса уз све друге врсте отпада формирајући дивље депоније и тиме загађујући читав
еко систем [5][6].
Грађевински отпад је највећим делом (око 95%) интерни отпад, што значи да не
подлеже значајнијим физичким, хемијским или биолошким променама. Спада у врсту
отпада који се не раствара, хемијски не реагује, није запаљив ни биоразградив. Пример
интерног грађевинског отпада може бити отпад од керамике, рушења грађевина, малтер,
гипс, ломљени бетон, челик, метали, дрво, пластика, папир и др. Важно је поменути да
грађевински отпад може садржати опасне компоненте као што су азбест или асфалтно
везиво, што га и чини опасним отпадом.
Нажалост, половина грађевинског отпада заврши на депонијама комуналног
отпада, што захтева вишеструко повећање трошкова санације депоније и заузима
корисну количину одлагалишта [7].
2.1. Састав грађевинског отпада

Грађевински отпадни материјал који настаје рушењем грађевинских објеката се
најчешће састоји од следећих материјала [8]:
- отпадци од дрвета,
- метал (алуминијум, бакар, челик, гвожђе...),
- картонске и гипсане плоче,
- отпадна грађевинска опека (бетон, цигла блокови, цреп),
- стакло и
- асфалт.
Дијаграм 1. Састав грађевинског материјала [8]
9%
13%
Материјал за сухозид
12% Кровни материјал
3% 12% Асфалт/Бетон/Цигла/Земља
1%
Дрво
Пластика
Картон/Папир
27% 23% Мешани
Метал
5
Према подацима објављеним од стране Националне асоцијације за истраживачки

центар градитеља кућа, дрво, цигла, малтер и картон запремински чине 60-80% укупног
грађевинског отпада који се користи у грађевинским конструкцијама.
Табела 1. Просечан састав материјала за изградњу кућа у САД [8]

Састав једне тоне
Материјал Маса зграде [%]
грађевинског отпада [%]
Гвожђе (Fe) 1.57 2.73
Бакар (Cu) 0.05 0.02
Олово (Pb) 0.06 0.06
Алуминијум (Al) 0.01 непознато
Бетон 63.33 53.75
Цигла и малтер 15.01 непознато
Цигла непознато 21.21
Дрво 19.64 22.01
Стакло 0.33 0.22
Пластика 0.01 непознато
У грађевинарству је често коришћени материјал бетон, који не заузима велику

запремину, али је масиван, што је изузетно важно код транспорта оваквог отпада – од
места на коме је настао до постројења за његово даље третирање. Према подацима из
1993. године, у САД-у 54% целокупне тежине грађевинског отпада чини бетон. Највећи
трошкови код третирања бетона јесу сакупљање, транспорт и одлагање [8].
2.2. Класификација грађевинског отпада
Врсте материјала који се могу појавити у грађевинском отпаду зависе од врсте

радова, тако да земљани радови или ископ тла као грађевински отпад производе земљу,
песак, шљунак, глину, иловачу и камен. У нискоградњи настају битумен (асфалт) или
цементом везани материјали, песак, шљунак и дробљени камен. Код високоградње се
јављају бетон, цигла, малтер, гипс, плинобетон и природни камен. Мешани грађевински
отпад је отпад који се састоји од дрвета, пластике, папира, картона, метала, каблова, боја,
лакова. Често се назива шут који настаје након рушења или реконструкције објеката и
под њим се подразумевају делови зида, бетона, керамичких плочица, црепова, столарије,
електроделова и др. Чисти шут, то јест шут без кабала, пластике, метала и дрва, могуће
је рециклирати у квалитетан грађевински материјал. Материје попут каблова и метала
треба одвојено прикупљати и проследити предузећима која се баве рециклирањем истих.
Сам шут може бити опасам за људско здравље. Састав грађевинског отпада такође зависи
од тога да ли се руши постојећа грађевина или се гради нова, као и од подручја где се
гради [7].
Како би се идентификација отпада лакше извршила, утврђује се Каталог отпада
где се могу пронаћи категорије, врсте и класификација отпада уз листу опасног отпада.
У поменутом каталогу отпад се разрстава у двадесет група зависно од својства и места
настанка отпада. Групе, подгрупе и врста отпада у Каталогу означене су кључним бројем.
Поједине врсте отпада су означене звездицом (*) што представља да се тај отпад може
сматрати опасним отпадом ако садржи једно или више својства опасног отпада.
Грађевински отпад се налази у 17. групи у каталогу, и материјали од којих се он састоји
налазе се у Табели 2.
6
Табела 2. Каталог грађевинског отпада [7]

Грађевински отпад и отпад од рушења објеката (укључујући ископану земљу с
17
загађених/контаминираних локација)
17 01 Бетон, опека, цреп/плочице и керамика
17 01 01 Бетон
17 01 02 Опека
17 01 03 Цреп/плочице, керамика
17 01 04 Грађевински материјал на бази гипса
Мешавине или одвојене фракције бетона, опеке, црепа/плочица и керамике које садрже
17 01 06*
опасне материје
17 01 07 Мешавине бетона, опеке, црепа/плочица и керамике који нису наведене под 17 01 06
17 02 Дрво, стакло и пластика
17 02 01 Дрво
17 02 02 Стакло
17 02 03 Пластика
17 02 04* Стакло, пластика и дрво који садрже или су загађени опасним материјама
17 03 Мешавине битумена, угљеног катрана и производа који садрже катран
17 03 01* Мешавине битумена које садрже катран из угља
17 03 02 Мешавине битумена које нису наведене под 17 03 01
17 03 03* Катран из угља и производи који садрже катран
17 04 Метали (укључујући њихове легуре)
17 04 01 Бакар, бронза месинг
17 04 02 Алуминијум
17 04 03 Олово
17 04 04 Цинк
17 04 05 Гвожђе и челик
17 04 06 Кала
17 04 07 Мешовити метал
17 04 09* Метални отпад загађен опасним материјама
17 04 10* Кабловски водичикоји садрже уље, катран и друге опасне материје
17 04 11* Кабловски водичи који нису наведени под 17 04 10
Земља (Укљуујући ископану земљу са загађених/контаминираних локација), камење и
17 05
ископ од рада багера
17 05 03* Земља и камење који садрже опасне материје
17 05 04 Земља и камење који нису наведени под 17 05 03
17 05 05* Ископана земља од рада багера која садржи опасне материје
17 05 06 Ископана земља која није наведена под 17 05 05
17 05 07 Шљунак који садржи опасан отпад
17 05 08 Шљунак који није наведен под 17 05 07
17 06 Изолацијски материјали и грађевински материјали који садрже азбест
17 06 01* Изолацијски материјали који садрже азбест
17 06 03* Остали изолацијски материјали којис е састоје од или садрже опасне материје
17 06 04* Изолацијски материјали који нису наведени под 17 06 01 и 17 06 03
17 06 05* Грађевински материјали који садрже азбест
17 08 Грађевински материјали на бази гипса
17 08 01* Грађевински материјал на бази гипса загађен/контаминиран опасним материјама
17 08 02 Грађевински материјал на бази гипса који није наведен под 17 08 01
17 09 Остали грађевински отпад и отпад од рушења
17 09 01* Грађевински отпад и отпад од рушења који садржи живу
17 09 02* Грађевински отпад и отпад од рушења који садржи ПЦБ
17 09 03* Остали грађевински отпад и отпад од рушења (укључујући мешани отпад) који садржи
опасне материје
17 09 04 Мешани грађевински отпад и отпад од рушења који није наведен под 17 09 01, 17 09 02
и 17 09 03
7
2.3. Опасан грађевински отпад
Грађевинским отпадом који садржи опасне материје посебно се сматрају [9]:

- грађевински и изолациони материјали који садрже азбест,
- заптивачи који садрже РСВ,
- глазуре које садрже РСВ,
- отпади од рушења и грађења који садрже живу и
- остали отпади од рушења и грађења који садрже опасне супстанце.
Највећу опасност (када је реч о отпаду од грађења и рушења) можемо приписати
азбесту, али и РСВ-у, амбалажи од изолационих материјала и сл. Велика опасност јавља
се када се не примењују прописане мере опрезности на раду и при контакту с овим
отпадом, радом без прописане заштитне опреме. Такође, последица може бити
необавештеност о овој врсти опасног отпада. Из тих разлога овај отпад је неопходно
одлагати на санитарне депоније уз велику опрезност [9].
2.3.1. Азбест као грађевински отпад
Посебну пажњу треба посветити управљању грађевинским отпадом и отпадом од

рушења, као што је онај који садржи азбест. Производи који могу садржати азбест су
следећи:
- азбестцементни производи:
· покривни материјали,
· цеви (водоводне, канализацијске, димоводне),
· ватроотпорне плоче,
· водоотпорне плоче и
· изолационе плоче;
- подни и зидни материјали за изолацију, као и материјали за изолацију плафона;
- азбест помешан са смолом, каучуком и пластиком за разне намене;
- фрикциони материјали (облоге за кочнице и квачила);
- папир и картон за топлотну заштиту и хидроизолацију;
- заптивке и материјали за паковање;
- пресвлаке и застори;
- тканине за одевне предмете отпорне према ватри и киселинама.
Азбест се може наћи у два основна стања:

- слободни азбест који није везан ни једном другом супстанцом;
- азбест везан у азбест-цементним производима.
Чланице ЕУ су у обавези да осигурају спречавање емисије азбеста у ваздух и воду,

као чврстог азбестног отпада на извору загађења. Такође су постављене вредности
загађења ваздуха. Пропуштене течности из азбестног цемента, папира и картона морају
се рециклирати. Уколико рециклирање азбестног цемента није економски исплативо,
садржај азбеста у отпаду никако не сме прећи 30 g/m3.
8
Збрињавање азбестцементних прерађевина могуће је само на депонијама

интерног отпада. У принципу, прерада азбеста у рециклиране материјале је забрањена у
Европи (нпр. у Немачкој), јер их не би требало даље користити као сировину или
материјал. Производи азбестног цемента се одвајају током одлагања и посебно се трајно
одлажу као инертни материјали. Азбестни цемент и други отпад који садржи азбест
морају се одлагати, у складу са европским смерницама, тако да се на њих не може
таложити никаква прашина из одложеног азбестног отпада [10].
9
3. Законска регулатива у Републици Србији
Са експанзијом грађевинске индустрије крајем 20. века, настаје и грађевински

отпад који временом постаје велики еколошки проблем у великом броју земаља широм
света, па тако и све транспарентнији проблем у нашој земљи. Приликом све интензивније
градње у претходним деценијама није довољно вођено рачуна о последицама на животну
средину које су резултат изградње објеката, њихове експлоатације, рушења, а самим тим
и одлагањем грађевинског отпада. Из тог разглога, све већи број земаља се окренуо
одрживом развоју и рециклажи као одговору на новонастале проблеме.
У нашој земљи је на снази Закон о управљању отпадом („Службени гласник
Републике Србије“, број 36/09, 88/10, 14716), према коме је отпад од грађења и рушења
дефинисан као отпад који настаје током обављања грађевинских радова на
градилиштима или припремним радовима који претходе грађењу објеката, као и отпад
настао услед рушења и реконструкције објеката (члан 5).
Циљ поменутог Закона јесте да се обезбеде и осигурају услови за:
1) управљање отпадом на начин којим се не угрожава здравље људи и животна
средина;
2) превенцију настајања отпада, посебно развојем чистијих технологија и
рационалнијим коришћењем природних богатстава;
3) поновно искоришћење и рециклажу отпада, издвајање секундарних сировина из
отпада и коришћење отпада као енергената;
4) развој поступака и метода за одлагање отпада;
5) санацију неуређених одлагалишта отпада;
6) праћење стања постојећих и новоформираних одлагалишта отпада;
7) развијање свести о управљању отпадом.
Закон о коме говоримо има неколико начела, од којих је веома важно начело
хијерархије и подразумева прво превенцију, а затим припрему за поновну употребу,
рециклажу, остале операције поновног искоришћења, као што је искоришћење у циљу
добијања енергије и др., и као последњу операцију одлагање на депоније.
Слика 1. Депоновање грађевинског отпада за даљу рециклажу [11]
10
У стратегији упррављања отпадом за период од 2010. до 2019. године (,,Службени

гласник Републике Србије'', број 29/10), у Дугорочним циљевима (2015-2019) је
предвиђено успостављање система управљања грађевинским отпадом и отпадом који
садржи азбест.
Чланом 5, у тачки 17а, је прописано значење самог израза отпада од грађења и

рушења, а и шта он обухвата – неопасан и опасан отпад:
- неопасан отпад од грађења и рушења који не садржи опасне материје, а који је по
свом саставу сличан комуналном отпаду (рециклабилан, инертан и др.),
- опасан отпад од грађења и рушења који захтева посебно поступање, односно који
има једну или више опасних карактеристика које га чине опасним отпадом (отпад
који садржи азбест, отпад са високим садржајем тешких метала и др.) на које се
примењују посебни прописи;“.
Уредба о одлагању отпада на депоније („Службени гласник Републике Србије“ бр

92/10), чланом 13 прописује да се на депонију неопасног отпада без испитивања отпада
за одлагање, одлаже грађевински отпад који садржи азбест и други азбестни отпад који
испуњава услове у складу са посебним прописом, а посебно да отпад не садржи друге
опасне материје осим везаног азбеста и да се на депонију ставља завршно прекривање да
би се избегло разношење влакана.
Члан 38 о поновној употреби и поновном искоришћењу, у ставу 5 наводи:

„Отпад се може поново искористити за исту или другу намену, за рециклажу,
односно друге операције поновног искоришћења, ради добијања сировине за
производњу истог или другог производа, као секундарна сировина (папир и картон,
метал, стакло, пластика, отпад од грађења и рушења, пепео и шљака од сагоревања угља
из термоенергетских постројења, гипс и сумпор од одсумпоравања димних гасова,
отпадна уља и др.), или ради искоришћења вредности отпада његовом биоразградњом
или спаљивањем отпада уз искоришћење енергије.“
У члану 13. (став 3) Уредбе о одлагању отпада на депоније је, између осталог, наведено
да се на депонију неопасног отпада одлаже неопасан отпад било ког порекла који
задовољава граничне вредности параметара за одлагање неопасног отпада, док се у ставу
9 наводи да се на депонији инертног отпада одлаже инертни отпад који задовољава
граничне вредности параметара за одлагање инертног отпада.
У складу са Уредбом и прилогом 5, инертни отпад од грађења и рушења се може
користити за свакодневно покривање радне површине инертним материјалом као дневна
прекривка [9][11].
11
4. Рециклажа и поновна примена грађевинског отпада
Када се помене рециклажа, једна од првих асоцијација јесте свакако рециклажа

папира, ПЕТ амбалаже, стакла, пластике, лименки и осталих сировина које користимо
свакодневно у домаћинству, међутим мало коме би прва асоцијација била рециклажа
гређевинског материјала. У последње време, сведоци смо суочавања са све већим
проблемом загађености воде, ваздуха и земљишта – управо овај проблем је настао и све
већим порастом количине отпадног материјала који се неконтролисано гомила. Пораст
броја становника, развој индустрије, производње и потрошње сировина, довели су до
стварања велике количине отпадног материјала који у еколошком смислу доводи до
загађења животне средине.
Ширење свести о очувању животне средине и популаризација, као и исплативост
у економском смислу, крајем прошлог века утицали су на то да се искоришћени
грађевински материјал више не посматра као отпад или шут који је потребно
транспортовати до депоније, већ као значајна сировина у одрживом развоју и зеленој
градњи. У развијеним земљама широм света, инвеститори и извођачи радова почели су
да увиђају економске факторе који су утицали на трошкове изградње. То је било у
директној вези за чињеницом да се грађевински отпад односио на депоније које су због
своје позиције на периферији увек биле поприлично далеко од градилишта. Поскупљење
горива је условило и пораст цена транспорта појединих материјала, па је економска
неисплативост постајала све доминантнија. Све наведено довело је до раста зелене
градње и појаве нових закона и прописа који су грађевински отпад претвориле у
рециклирајући материјал и пружиле подстицај у сфери рециклажне индустрије која је
већ била у замаху. Циљ свих ових мера јесте да се грађевински отпад задржи изван
депонија, а истовремено смањење трошкова изградње. У развијеним земљама Европе,
као што су Холандија и Данска, успева да се рециклира чак и до 90% укупног
грађевинског отпада [12].
Неке од мера које се могу увести како би сам процес управљање отпадом био
унапређен су следеће:
- селективне рестрикције или забране одлагања грађевинског отпада који се може
рециклирати;
- потпуне забране одлагања одређених материјала;
- формирање такозваних ''монодепонија'' за одлагање појединачних материјала које
би се касније могле искористити у поступку рециклаже и поновне употребе;
- оштрије контроле планирања у заштите животне средине на одлагалиштма;
- увођење локација, регионалних и државних такси на одлагање искористивог
грађевинског отпада.
Могуће је, у циљу промовисања поновне употребе грађевинског отпада,
предузети низ активности које нису искључиво рестриктивне природе, али потребно је и
подстицати рециклирање и поновну употребу искористивог грађевинског отпада. Неки
од предлога активности које се предузимају у земљама које су чланице ЕУ јесу:
- рестрикције или забране одлагања грађевинског отпада,
- формирање појединачних депонија за поједине врсте грађевинског отпада
(укључјући складиштење како би се омогућила будућа обрада и обнављање),
- примена других контрола заштите животне средине и планирања,
12
- примена позитивних фискалних мера укључујући и државну помоћ,

- финансијска помоћ пројектима за развој и истраживање, посебно пилот
пројектима,
- подстицање ,,добре воље'' и ,,развијање свести'' код инвеститора, извођача,
пројектаната,
- осигурање финансијске помоћи за едукацију и обуку усмерене циљано за
коришћење грађевинског отпада,
- доступност саветодавних услуга усмерених према искоришћењу грађевинског
отпада,
- постојање техничких смерница, стандарда и норми које се могу применити у
процесу искоришћења грађевинског отпада,
- подршка грађењу постројења за рециклирање грађевинског отпада и осигурање
њихове доступности за широк круг корисника.
Постизање што већег постотка рециклираног грађевинског отпада, као и његова
поновна примена у изградњи где год је то могуће јесте циљ мера унапређења. Како би
се постигао виши степен рециклаже грађевинског отпада неопходно је испунитит
наредна четири услов:
- осигуравање квалитетног управљања депонијама где ,,летеће'' или
неконтролисано одлагање отпада мора бити избегнуто и подвргнуто санкцијама;
- подршку фирме која се бави чувањем отпада на депонији, с тим што ће трошак
бити знатно већи уколико се ради о опасном или мешаном отпаду – потребно је
спречити контаминацију/загађење и обесхрабрити мешање;
- постојање могућности за једноставну обраду, ломљење и сортирање највеће
фракције инертног грађевинског отпада пре поновне употребе или рециклирања;
- подстицање примене агрегата добијених из грађевинског отпада и избећи њихово
,,дискриминисање'' само на основу њиховог порекла.
Испуњење претходно наведених услова је неопходно за даљи развој и примену
комплекснијих технологија рециклирања грађевинског отпада [5].
Првобитни разлози за постојање депонија су били економичност и једноставност,
било је лакше послати грађевински отпад на депонију него уместо тога покушати да се
рециклира, јер тржиште за рециклиране материјале ове врсте отпада једва да је постојало
до пре десет година. Није постојала потражња јер шири спектар производа за које би се
користили рециклиани грађевински материјали није био развијен од стране произвођача,
већ су извођачи радије користили нерециклиране материјале како би били у стању
контролисања квалитета и трошкова. Међутим, како како су сировине временом
постајале све недоступније и скупље за сакупљање, а општине и градови почињали да се
опиру проширењу депонија, економија управљања отпадом окренула се у корист
рециклирања. Произвођачи су почели да гледају у рециклирани отпад као у поузданији
и исплативији извор сировина и да развијају производе у којима ће се боље
искоришћавати рециклирани материјали. У исто време, ове компаније почињу да
схватају везу између маркетинга и њиховог имиџа у јаности са једне стране и њихове
новооткривене филозофије бриге о планети. Економски утицај на рециклирање полако
постаје чврст аргумент за предузетнике да усвоје хијерархијски приступ управљања
отпадом на својим градилиштима.
13
Неки од разлога због којих се рециклажа сматра паметнијим, исплативијим и

одрживијим начином поступања са грађвинским отпадом су:
- Радна места – Истраживања су показала да за свако радно место на депонији, 10
других радних места се могу отворити у процесуирању рециклираних производа,
а још 25 других радних места у производњи производа од рециклираних
материјала.
- Трошкови – Депоније и инсинератори су економска катастрофа. Након престанка
рада, све депоније захтевају дугогодишњи мониторинг како би се пратило њихово
стање и постојање евентуалног цурења токсичних оцедних вода. Инсинератори
захтевају велике капиталне инвестиције и захтевају континуирани прилив отпада
како би остали економични, чак и најекономичнији инсинератори емитују
диоксине, живу, олово и кадијум у животну средину. Сама чињеница да у САД
ниједан инсинератор није изграђен још од 1995. године јесте јак доказ да они нису
економска елтернатива рециклажи.
- Енергија – Рециклирање чува енергију ктоз смањење нето количине енергије
утрошене за сакупљање и коришћење свежих сировина. Пример САД-а нам
показује да на сваких милион тона рециклираног алуминијума, Американци
уштеде еквивалент од 35 милиона барела (5.6 милиона m2) нафте. На сваких
милион тона ПЕТ или ХДПЕ плаастике која се рециклира, САД уштеде
приближно 9 милиона барела (1.4 милиона m2) нафте.
Када је реч о економском моменту, у студији ,,Рециклирање отпада у градњи и
рушењу'' коју је припремила Мрежа институција рециклаже, аутор Марк Ленон је изнео
непобитан аргумент за економску корист рециклирања. У области града Бостона, цена
одлагања мешовитог грађевинског отпада (бетона, опеке и блокова) кретао се приближно
око 136 долара по тони у 2005. години, укључујући и трошкове транспорта. Трошкови
рециклирања истог отпада, укључујући транспорт, били су око 21 долар по тону, што
значи да је уштеда 84% у односу на одлагање истог отпада на депоније. У најгорем
случају, рециклажа прави уштеду најмање 50% у односу на одлагање практично било
које компоненте отпада при неком пројекту. Приликом обимнијих пројеката, са
значајнијом количином чврстог отпада, уштеда од рециклаже у односу на одлагање може
бити значајна па и донети добар профит, што с односи и на пројекте мањег обима.
Упркос драматичном порасту у рециклирању грађвинског отпада у свету, само

20% отпада насталог на градилишту буде рециклирано или поново употребљено.
Рушење чини 53% грађевинског отпада, реновирање 38% а новоградња 9%, што очито
показује да постоји највећа могућност за повећање рециклирања у области рушења
старих грађевина. Највећи проблем се јавља у потрази тржишта за рециклиране
материјале, упркос великом порасту у индустрији рециклаже у последњих 10 година,
потребно је још шире тржиште како би се омогућило инвеститорима да се константно
одлучују за рециклирање грађевинског отпада. Реалност је таква да рециклажа на
градилиштима није само одговорност инвеститора, произвођачи грађевинских
материјала и архите такође морају доприносити стварању грађевина које ће бити
наклоњене рециклажи када им истекне употребни рок [13].
14
4.1. Рециклажа грађевинског отпада
Рушење постојећих зграда и ифраструктура друштву нуди шансу да поврати

заробљену енергију грађевине, ресурсе који су оригинално коришћени за производњу
материјала и конструкције саме грађевине. Експерти сматрају да се у подручјима са
добрим рециклажним тржиштима чак до 95% материјала неке грађевине предвиђене за
рушењ може рециклирати, па чак и у областима са мање развијеним тржиштем се сматра
да се 50% кроз програме управљања отпадом може рециклирати. Ови програми захтевају
марљивост у прецизном процењивању свих производа у грађевини који су доступни за
рециклажу, и напоран рад у проналажењу тржишта за њих.
Рециклирани постпотрошачки отпад се све више користи у новим производима.
Економске и маркетиншке предности коришћења рециклираног садржаја су главни
покретачи ових активности. Куповином ових производа, извођачи промовишу већу
употребу рециклираног садржаја у грађевинским материјалима.
Основни процеси у оквиру рециклаже материјала јесу сортирање, ломљење и
испитивање како би се добили агрегати који се поново могу искористити у различитим
подручјима грађевинарства. Према времену извођења рециклажа обухвата активности
које се могу поделити у две основне групе:
- рециклажа у фази припреме грађевине за рушење – обухвата поступке сортирања
и одагања материјала који и даље имају употребну вредност у затеченом облику
и које треба као такве сачувати у поступк рушења или их је потребно уклонити
ради спречавања трајног загађења животне средине током депоновања (пластика,
стакло, битумен и др.) и
- рециклажа у фази обраде материјала након рушења – обухвата све поступке
дробљења, уситњавања, прочишћавања и просејавања материјала насталог
рушењем (дробилице, уређаји за прочишћавање водом или ваздухом, сита за
просејавање и издавање фракција материјала) и збрињавање секундарних
сировина (метал, пластика, стакло и др.).
Најбољи начин за спречавање формирања великих депонија чврстог отпада
насталог највећим делом рушењем и реконструкцијом грађевина јесте примена
производа добијених након рециклаже грађевинског отпада. С обзиром да је количина
грађевинског отпада који свакодневно настаје јако велика, неопходан је добро
организован систем управљања и збрињавања, што представља и предуслов за
квалитетну рециклажу и поновну примену рециклираног отпада.
Главне количине рециклираног отпада јесу минералног порекла и примарно се
могу користити као рециклирани агрегат за изградњу путева или после додатних
испитивања, и као агрегат за производњу бетонских производа. Неки производи попут
црепова са кровова, врата или прозори, могу се сачувати и ускладиштити у процесу
рушења грађевине, било на самом градилишту или неком одвојеном одлагалишту,
одакле их је могуће редистрибуирати или евентуално продавати као полован производ.
Неки од основних грађевинских материјала као што су дрво и метали, већ дуже
време су предмети процеса рециклирања и поновне употребе. Метали имају значајну
тржишну вредност. Дрво се може сортирати и исећи тако да се користи за производњу
иверице. Пластични производи се могу прикупити одвојено и рециклирати само уколико
се налазе у чистом стању. Поновним топљењем пластике долази до стварања гранула
које могу бити замена за сировину. Пластични производи, као што је експандирана
полистирол пена која се шири а користи за топлотну изолацију и као и ПВЦ цеви могу
се одвојено скупити на градилишту и вратити достављачу. Такође, прозорски оквири од
15
ПВЦ-а се приликом рушења могу извадити или се поновно употребити или рециклирати.
Сви производи који настају рециклажом грађевнског отпада морају задовољавати
одређене стандарде квалитета зависно од њихове намене [5].
Када је реч о обради грађевиског отпада за производњу рециклираних агрегата,
данас су доступни различити технолошки поступци. Ради постизања различитих захтева
квалитета, ове технологије су у употреби у непокретним (слика 2) и у мобилним
постројењима (слика 3). Без обзира на примењену технологију, постројења морају бити
у могућности да одвоје улазни материјал у три основне секције – камене материјале који
се могу поново употребљавати, лагане фракције као што су папир, стакло, дрво,
нечистоће, и металне фракције [14].
Слика 2. Непокретно постројење у Монтекатинију, Италија [14]
Слика 3. Покретно постројење [14]
Главне фазе које обележавају процесе обраде грађевинског отпада се могу

поделити на:
- Дробљење – с циљем добијања уситњених честица повољних за завршну
употребу (слике 4 и 5).
Слика 4. Механизам лома у поступку дробљења са чељусним дробилицама [14]
16
Слика 5. Механизам лома у поступку дробљења са ударном дробилицом [14]
- Просејавање – усмерено на сепарацију фрагмената дробљеног материјала према

величини зрна ради добијања хомогенизованих фракција зрна (слика 6).
Слика 6. Пример двоструког вибрирајућег сита [14]
- Сепарација – са циљем уклањања непотребних материјала. Два основна принципа

су уобичајено у употреби:
· сепарација са магнетским карактеристикама – магнетска сепарација
(слика 7);
· сепарација са разликама у специфичној гравитацији – гравитацијска
сепарација (слике 8 и 9) [14].
Слика 7. Магнетни сепаратор [14]
17
Слика 8. Магнетни сепаратор на непокретном постројењу за рециклирање у Пизи, Италија.

Магнетни отпад је претворен у секундарне металне сировине [14]
Слика 9. Гравитацијска сепарација на постројењу у Пизи, Италија. Непотребна фракција

(пластика, папир, дрво и др.) је одбачена [14]
18
4.1.1. Рециклажа асфалта
Асфалт (слика 10) је црн, вискозан и еластичан материјал направљен од битумена

који се понаша као везиво и мешавина агрегата, песка и бројних адитива. Постоје
основна три типа асфалта који се међусобно разликују на основу производне
температуре: вруће, топло и хладно мешани асфалт. Његова примарна употреба јесте у
изградњи инфраструктуре путева и аеродромских писти што доказује чињеница да је
преко 90% европских путева изграђено баш од овог материјала.
Слика 10. Изглед асфалта [15][16]

Може се рециклирати на градилишту и то на два начина. Први је коришћење
једноставно постојећег асфалта као подлогу за ново асфалтирање, међутим неопходно је
да стручњаци прво утврде да ли је постојећи слој прихватљив као подлога за ново
асфалтирање јер ће често нагиб или дренажни захтеви спречити употребу постојећег
слоја у целости као нову основу.
Рециклирање асфалта је логичан и практичан начин да се очувају ограничене
количине сировина и да се смање трошкови изградње и трошкови очувања постојећих
асфалтираних површина. Индустрија асфалта у САД-у годишње рециклира око 73
милиона тона материјала на годишњем нивоу, што је више него дупло рециклираног
папира, стакла, пластике и алуминијума заједно. Према очекивању, захтеви за асфалтом
ће расти за 2,6 посто сваке године.
У последњих 35 година је развијено неколико техника рециклаже међу којима су
топло мешано рециклирање, топло in-situ рециклирање, хладно мешано рециклирање,
хладно in-situ рециклирање. In-situ топла рециклажа не само да смањује употребу нових
материјала, већ смањује и емисије, саобраћај и енергију која је везана за производњу ових
материјала.
Табела 3. Статистика потрошње материјала за израду путева у ЕУ-15 (хиљада тона) [13]
Hot mix асфалт Хладни
Потрошња битумена
Држава чланица Производња битуменски микс
1997.
1997. 1997.
Немачка 65,000 n/a 2,680
УК 27,500 n/a 1,810
Француска 38,600 1,500 2,900
Италија 39,800 n/a 1,950
Шпанија 23,900 1,450 1,320
Холандија 7,900 26 330
Белгија 4,600 0 220
Аустрија 6,100 50 320
Португал 8,100 240 580
Данска 3,500 24 180
Грчка 5,200 2 370
Шведска 5,300 700 320
Финска 3,800 1,000 250
Ирска 2,400 120 210
ЕУ-15 241,700 5,112 13,440
19
Табела 4. Статистика рециклирања материјала за израдз путева у ЕУ-15 (хиљада тона) [13]
Нове производња која
Материјал доступан Искоришћеност у
Држава чланица садржи рециклиране
за рециклажу врућој рециклажи (%)
материјале (%)
Немачка 15,000 80 18
УК 5,000 n/a 10
Француска >1,000 25 3
Италија 1,200 50 5
Шпанија 700 n/a n/a
Холандија 3,000 50 20
Белгија 1,500 10-40 15
Аустрија 500 25 5
Португал 67 n/a n/a
Данска 160 67 37
Грчка 600 n/a n/a
Шведска 900 8 2
Финска 300 50 5-10
Ирска n/a n/a n/a
ЕУ-15 29,927 n/a n/a
Рециклажа асфалта није нов концепт, већ седамдесетих година прошлог века
интерес за рециклажу асфалта подстакнут је нафтним ембаргом, због ког долази до
пораста цене асфалта. Напредак у развоју тешких машина био је важан део еволуције
рециклаже асфалта. Развијена је моћна опрема за млевење како би извођачи могли
сакупити материјал са истрошених асфалтних подлога и комбиновати га са новим
агрегатима.
Наведене су наредне методе рециклаже асфалта:
1) Вруће мешана рециклажа – најчешћа метода рециклаже асфалта која укључује
коришћење скинутог асфалта са новим или ''девичанским'' материјалом и
везивима у централном врућем миксеру како би се добила рециклирана мешавина.
2) Врућа in-situ рециклажа – састоји се од загревања, стругања, мешања, постављања
и учвршћивања постојећег оштећеног асфалтног слоја.
3) Хладно мешана рециклажа – метод рециклаже којим се скинути асфалт, нови
агрегат и емулзирани асфалт мешају без потребе загревања у централном
постројењу. С обзиром да су компоненте постројења за хладно мешану рециклажу
врло преносиве, могу се сасатавити у близини градилишта. Добијени производ се
обичним камионом преноси на жељено место.
4) Хладна in-situ рециклажа – спада у економски ефикасну и еколошки чисту методу
прављења основног слоја асфалта високог квалитета и при овој методи се
искористи 100% постојећег оштећеног асфалта. Рециклирање је могуће у
случајевима обнове дебљих асфалтних слојева као и мањих асфалтних застора
хладним поступком. Приказ ове методе рециклаже дат је на слици 11.
Највеће предности оваквог начина рециклаже јесу:

- Поновна употреба вредних материјала – уместо да се стари материјал односи на
депоније и довози нови, хладна in-situ рециклажа дозвољава извођачу да користи
асфалт који је већ на путу.
- Смањење укпуних трошкова – смањују се трошкови новог агрегата, трошкови
транспорта, трошкови загревања и др.
- Побољшање квалитета – ако асфалт пропада услед пукотина у дубини,
једноставно наношење новог слоја неће решити овај проблем, in-situ рециклажа
ствара баријеру између дубоких пукотина и новог слоја асфалта.
20
- Мало радне снаге – хладно рециклирање захтева малу оперативну екипу, много
операција обавља само једна машина па су мали трошкови ангажовања радне
снаге [13] [17].
Слика 11. Технологија хладне in-situ рециклажа [13]
4.1.2. Рециклажа бетона
Бетон (слика 12) је други најискоришћенији производ на свету после воде, са

светском производњом између 21 и 31 милијарде тона. Створио га је човек и користи се
у тој мери широм света за све типове грађевина и инфраструктуре због својих физичких
и естетских особина.
У општем случају, под бетоном се подразумева вештачки камени материјал који
је добијен процесом очвршћавања мешавине неког везивног материјала и агрегата
(гранулата). Код бетона не постоје никаква ограничења на горњу границу крупноће зрна
агрегата, за разлику од малтера код ког се искључиво користи ситан агрегат.
Слика 12. Изглед бетона [18][19]
Од везивних материјала за прављење бетона се највише користе гипс, креч,

цемент, асфалт, епокси смоле и други, па зависно од тога се може говорити о гипс-
бетону, креч-бетону, семент-бетону, асфалт-бетону, епокси-бетону итд. Док, када је реч
о агрегатима, користе се агрегати врло сличног порекла, природни или вештачки, где
спадају природни шљунак и песак, дробљени камен, експандирана глина, струготина од
дрвета и многи други.
21
За добијање цемента се користи клинкер који се добија у ротационим пећима на

1450°С и представља смешу кречњака, глине, боксита, гвоздене руде и кварц. Његов
најпознатији представник јесте портландски клинкер који се састоји из алита, белита,
трикалциум-алумината и тетракалциум-алуминоферита. Такође, за добијање цемента се
користи и гипс.
Производња цемента је у сталном порасту. Године 2012. произведено је 3.2 Gt,
имајући у виду удео цемента у бетону који износи од 10 до 15%, значи да је произведено
25-37 Gt бетона, што чини 1.5 m3 бетона по становнику на годишњем нивоу. Водећа
земља по производњи цемента са учешћем од чак 58% јесте Кина, док за њом следи
Индија са 7% за коју се очекује да ће постати један од водећих произвођача у овом
сектору.
Велика већина отпада у виду бетона се до скоро одлагала на депоније, а разлог за
то је тај што је огроман напор неопходан за његову рециклажу и конзервирање.
Теоретски је могуће потпуно и неограничено га рециклирати, што је и случај са челиком
и алуминијумом. Бетон захваљујући свом саставу је у потпуности рециклабилан, јер је
сачињен од цементних материјала и праха који настаје при рециклажи оригиналног
агрегата [13][17].
Пораст потрошње агрегата је све присутнији и отвара питање исцрпљивања
природних ресурса агрегата и потребе проналажења нових извора. Поступак
рециклирања депонованих грађевинских материјала, у првом реду бетона, намеће се као
одрживо решење за проблеме грађевинског отпада и исцрпљивање налазишта природних
агрегата. Рециклирање и очување природних ресурса су прихваћени од стране
грађевинске индустрије, али позитивни ефекати таквог приступа су донекле ограничени
јер нису обезбеђени сви услови за примену. Ови услови обухватају [13]:
- недостатак простора и опреме за сортирање грађевинског шута,
- недостатак искуства у поступцима рециклирања отпадних материјала,
- недостатак обучених радника и контролора,
- недостатак знања о тржишту секундарних материјала,
- недостатак законске регулативе у области заштите животне средине, и др.
Без обзира на ове проблеме, у појединим земљама је остварен рекордни ниво
рециклаже, а неке од њих су Данска која је достигла ниво од 80%, затим Холандија са
75% и Јапан са 65%. Како би овај напредак био остварен, наведене земље су организовале
селективно рушење објеката и сортирање различитих материјала.
Главни утицај на животну средину долази заузимањем простора за складиштење
интерног грађевинског отпада, што је нарочито битно у земљама где постоји дефицит
земљишта и где су таксе за одлагање на депоније високе.
Као што је већ представљено раније, рециклажа бетона укључује прераду у грубе
и фине агрегате, процесом који је сличан оном који се користи са природним агрегатима
(дробљење, просејавање и транспорт). Емисија прашине и честица који настају током
дробљења бетона је вероватно најбитнији утицај на животну средину током третмана
отпадног бетона и може узроковати озбиљне здравствене проблеме радницима на
постројењу. Емисија при процесу сортирања може се контролисати прскањем воде на
дробљени бетон како би дисперзија честиза у ваздух била спречена. Такође, бука која
настаје радом машина током процеса дробљења агрегата може представљати велики
проблем, јер у неким постројењима она може достичи и до 85 dB током процеса
производње тако да је заштита за уши обавезна опрема радницима.
22
Након рециклаже у груби или фини агрегат, отпадни бетон замењује природне
агрегате, као што су дробљени камен, шљунак и песак, који би иначе били ископани из
каменолома и реке. Тиме рециклирање спречава употребу природних ресурса и
заузимање земљишта у природи и тако чува биодиверзитет.
Систем зелене градње (Green building systems) може охрабрити поновну употребу
бетонских елемената и употребу структурног бетона направљеног од већег садржаја
рециклираних агрегата интегрисањем таквих критеријума у своје препоруке, што би
имало велики утицај на јавну перцепцију када би се указало на квалитет рециклираног
бетона и промовисале велике могућности за његову употребу [13].
Постоји неколико технологија рециклаже бетона, а то су [17]:
1) Дробљење уз загревање бетонског отпада – додатним загревањем током процеса
уситњавања бетонског отпада се постиже размекшавање цементне пасте коју
чини мешавина цемента и воде, која чврсто пријања за бетонски отпад. До
размекшавања се долази загревањем на температуре веће од 300°С, а након тога
је постуком млевења могуће одвојити отврдњене делове цементне пасте који су
чврсто везани за агрегат, при чему се као резултат добија чист оригинални агрегат
и цементни отпад. Загревањем се јављају пукотине између агрегата и цементне
пасте, које у каснијој фази омогућавају лакше одвајање ове две фазе. Сам процес
је приказан на слици 13.
Слика 13. Дробљење уз загревање бетонског отпада [17]
2) Вијачни метод дробљења бетонског отпада – ослања се на примену вратила у виду

вијка које се састоји од средњег и излазног дела у коме се налази левак који малтер
од агрегата одстрањује физички. Процес и изглед машина су приказани на
сликама 14 и 15.
Слика 14. Вијачни метод дробљења бетонског отпада [17]
23
Слика 15. Машина за дробљење отпада вијачном методом [17]
3) Метода механичког дробљења – процес приказан на слици 16 користи бубањ за

уситњавање и сепарацију бетонског отпада. Конструкција са бубњем по ободу
може садржати отворе претходно дефинисане величине кроз које пролази само
уситњен бетонски отпад. Бубањ такође може садржати челичне куглице које
додатно уситњавају отпад. Ка излазном крају, бубањ се може сужавати, чиме ће
повећати густину отпадне масе и међусобни контакт бетонских фрактила као и
контакт са зидовима бубња.
Слика 16. Метода механичког дробљења [17]
4) Гравитациони метод – Након обраде чељусним дробилицама, бубњем са куглама,

делови бетонске масе већи од 8 mm се одвајају на агрегатне делове грубих и
оштрих ивица и делове који одговарају цементној пасти. Агрегат чија је величина
мања од 8 mm даље се дели на два типа – мање од 5 mm и оне чија је величина
између 5 и 8 mm. Влажна гравитациона сепарација се користи како би се лакши
делови попут цементне пасте и дрвета издвојили на саму површину, а тежи
агрегати завршили на дну.
4.1.3. Рециклажа опеке, црепа и керамике
Упркос потенцијално дугом животном веку производа базираним на керамици,

који са лакоћом могу надмашити 100 година, зграде од глинене опеке се често униште
доста раније, са изузетком у скандинавским земљама где се грађевине од глинене опеке
обично користе до самог краја свог животног века. Опека или цигла (слика 17) је зидни
грађевински материјал и добија се формирањем, сушењем и печењем пластичне смесе
глиненог материјала, песка и воде, и представља најмасовнији производ керамичке
индустрије. Количине отпада од опеке и плочица, као и степени рециклаже који су везани
24
за то, нису доступни на нивоу ЕУ-27 услед одсуства систематског извештавања у Европи.
Степен постигнуте рециклаже и поновне употребе варира у државама Европе, у
зависности од градитељаких стандарда, животног века грађевине и националног
законодавства упркос огромном рециклажном потенцијалу керамике и опеке. У многим
земљама је поновна употреба опеке и црепа традиционално укорењена, па се тако у
Белгији, Француској и Немачкој на тај начин новим зградам даје старији изглед (ово
важи и за Холандију и Велику Британију, само у мањем обиму него у наведеним
државама). Рециклажа и поновна употреба у осталим земљама чланицама је мање
развијена, па су самим тим и количине отпада од опеке, црепа и керамике знатно
обимније, посебно у јужним европским земљама као што су Шпанија, Италија и Грчка
[13] [17].
Слика 17. Изглед опеке [20][21]
Наведене су следеће опције за употребу ове врсте отпада након његове обраде
[13]:
- За насипање и стабилизацију споредних путева, посебно у влажним подручјима
међу којима су поља и шуме;
- На великим пројектима градње путева се могу користити дробљена глинена
опека, цреп и остали зидарски производи;
- Агрегати за in-situ примену – дробљена глинена опека и цреп се могу употребити
за нивелисање и попуњавање канала за цевовод;
- Дробљена црвена опека и црем се користе за шљаку на тениским теренима или
као супстрат за биљке;
- Глинена опека се може користити као агрегат који се употребљава у производњи
нових бетонских мешавина.
Начин сортирања и примењена технологија су слични као када је у питању
рециклажа бетона. Током рециклаже опеке се врши дробљење и сортирање по величини
зрна, као и металнса сепарација.
Одлагање опеке, црепа и керамике на депонију не причињава озбиљније проблеме
на животну средину у смислу отпуштања полутаната у подземне воде, осим када су ови
материјали контаминирани потенцијално опасним фракцијама као што су изолациона
вуна, малтер, бетон. Главни утицај на животну се огледа у заузимању простора за
одлагање овог отпада, посебно у државама где је земљишта мало [13][17].
25
4.1.4. Рециклажа дрвета
Као што је већ познато, дрво (слика 18) настаје природним процесом раста дрвета,
и по свом саставу суво дрво садржи 50% угљеника, 44% кисеоника и 6% водоника и
трагове неколико минерала. Сви ови елементи се путем сагоревања и пропадања дрвета
враћају у околину.
Слика 18. Изглед дрвета [22][23]
На дрво за огрев и и за производњу ћумура (енергетска употреба) одлази више од

50% светске потрошње дрвета, док је нешто мање од преостале количине расположиво
за индустријску употребу која укључује папир (штампање, паковање, картон и новине),
резану грађу, пиљевину, шперплоче и иверице. У грађевинском сектору се дрво користи
у широком спектру производа, као што су кровна структура, оквирна грађа, дрвени
плодови, дрвени потпорни стубови, врата и прозори.
Део дрвеног отпада се враћа у природу, у процесу landfilling-а са или без
могућности експлоатације природног гаса који настаје том приликом. Уколико се
природни гас настао распадањем дрвеног отпада експлоатише, распадање дрвеног
отпада се убрзава хемијским процесима. Настали гас се користи за сагоревање, док пара
покреће турбину за генерисање електричне енергије [13][17].
Дијаграм 2. Релативна важност подсектора у производњи дрвета 2007. године у ЕУ [13]

4%
5% Намештај
9% Грађевински елементи
48% Сечење, планирање и

13% импрегнација
Панели од дрвета
Паковања
20%
Остало
Постојеће опције третирања отпада у виду дрвета су следеће [13]:

- повраћај енергије,
- рециклажа у производњи производа од дрвних деривата и
- остали облици употребе дрвних остатака као што су пејзаж, компостирање и
други.
26
Неки производи од рециклираног дрвета јесу [13][17]:

- Гориво – најчешћа употреба рециклираног дрва из грађевинског отпада.;
- Плоче – укључујући фибер плоче, осб плоче и иверице;
- Малч – материјал којим се загрћу биљке;
- Простирка за животиње – захваљујући својим капацитетима за апсорпцију влаге
дрво је нашло примену у овом сегменту.
Слика 19. Процес рециклажа дрвета [17]
4.1.5. Рециклажа осталих врста грађевинског отпада
Гипс је минерал налик камену који се обично налази у земљиној кори и који се
производи из површинских или подземних рудника. Постоје два типа гипса а то су
природни гипс, који се директно екстрактује, и синтетички гипс. Углавном се користи у
производњи не-носећих грађевинских елемената, за плафоне и поделу унутрашњег
простора. Индустрија гипса је стога вођена градитељским активностима и захтевима за
новим и реновираним зградама.
Иако је означен као потпуно рециклажан од стране индустрије гипса, једино отпад
који настаје при производњи и уградњи се тренутно рециклира. Стопа рециклаже
приликом рушења грађевина је ниска.
Челик, као најзначајнија метална легура која се користи у грађевинарству, је

присутан у готово свим елементима конструкције једне грађевине, од темеља, где се
уобичајено комбинује са бетоном, до крова. Рециклажом сваке тоне отпадног челика се
уштеди 1,5 тона гвоздене руде, 0,5 тона угља, а ту су и уштеде на рачун транспортних
трошкова. Сем тога, производња челика рециклажом отпадног челика захтева око 90%
мањи утрошак енергије у односу на обраду природних сировина.
Метали који се добијају рециклажом грађевинског отпада се могу директно
одвајати са грађевина, чиме су у зачетку одвојени од осталих материјала. Веће комаде је
могуће сећи и ситнити на лицу места, пре самог транспорта. Када се заједно са бетоном,
циглом, дрветом или пластиком налазе у мешовитом грађевинском отпаду, њихово
одвајање од осталих материјала се мора обавити на јединственим локалитетима за
сортирање и обраду грађевинског отпада [13].
27
5. Стање грађевинског отпада у ЕУ
Отпад од грађења и рушења у последње време добија све већу пажњу након нових
политика кружне економије. Акциони планови првенствено се крећу у правцу смањења
отпада рециклирањем, промовисањем размене нуспроизвода међу компанијама и
подршком платформама за дигиталну технологију у циљу подстицања пословних
прилика. У овој ситуацији, Оквирна директива о отпаду (2008/98/ЕЦ) добија виталну
улогу. Она успоставља хијерархију отпада, дефинише значење нуспроизвода и
последично престанак класификације отпада. Надаље, Оквирна директива о отпаду
поставила је циљ за поновну употребу и рециклирање неопасног грађевинског и рушног
отпада за 70% у односу на масу, у року до 2020. године. Да би се дефинисао главни
критични аспект Директиве, важно је нагласити да чланак 11 изложено, не укључује
камен и тло. Штавише, проценат рециклирања обухвата операције поновног пуњења,
које користе отпад да би заменили други материјал [24].
5.1. Извори и квалитет података о грађевинском отпаду
У земљама ЕУ-28 за управљање рециклажом отпада и његовом поновном

употребом потребно је знати проток грађевинског отпада, али први проблем је то што се
он не прати како би требало. У извештајима које су објавиле Европска комисија и свака
држава чланица и у статистичким подацима (нпр. Eurostat, ISPRA, итд.) Увек се наводи
да су подаци засновани на протоку отпада несигурни и понекад је потребно
прилагођавање и процене. На пример, у Италији је прикупљање података тешко:
национална производња специјалног отпада квантификована је из података садржаних у
изјавама MUD-а (Modello Unico di Dichiarazione ambientale), тачније од података
представљених у извештају ISPRA. Треба напоменути да Законодавна уредба 152/2006
предвиђа неколико изузећа од обвезе пријављивања, према томе, обрада базе података
MUD не може пружити потпуне информације о производњи отпада. Поред тога, не може
се проценити назочна пракса напуштања отпада. Подаци о производњи морају се стога
тачно проценити и то представља велико ограничење анализе.
Додатна препрека расположивих података је да грађевински део и део за рушење

нису раздвојени, чак и ако је ток отпада за рушење по маси већи од струје грађевинског
отпада, они су различити. Грађевински отпад (настао из нове градње) је мање мешан,
мање контаминиран и његов потенцијал за опоравак је већи од отпада који се руши због
ових карактеристика. Ток отпада приликом рушења је више контаминиран (сликањем,
лепковима итд.) И више се помеша због интеграције различитих елемената. Надаље, врло
је мало информација о врсти отпадног материјала. Грађевински отпад чине различите
количине бетона, цемента, цигле, производа од гипса (нпр. гипс картон, грађевински
малтер и блок од гипса), керамичких производа (нпр. плочице и производи широке
потрошње), стакла и асфалта, од којих сваки има различит потенцијал рециклирања.
Коначно, чини се да укључивање ископаног материјала није систематско у националном
извештавању. Како овај проток представља велику количину у односу на укупну
количину отпада за грађевинарство, рушење и ископавање (нпр. 80% у Француској):
неизвесност о њиховом укључивању у националну статистику грађевинског отпада
главни је сумња у податке о овој врсти отпада. Ограничења података отежавају и
комплексно упоређују количину отпада коју чине државе чланице, а то је прва препрека
за препознавање ефикасног управљања отпадом [24].
28
5.2. Количина и материјални састав грађевинског отпада
Најновији подаци о количини производње отпада у ЕУ-28 и свакој држави

чланици представљени су подацима Eurostat-а. Према статистичким подацима у ЕУ-28,
грађевинарство је главна делатност која производи отпад, што доприноси 33,5% укупног
отпада произведеног свим привредним активностима и домаћинствима у 2014. години у
ЕУ-28. Грађевински сектор ствара највећу количину отпада након чега следе рударство
(29,8%), производња (9,8%), домаћинства (8,1%) и енергетика (3,7%) и остале економске
активности (15%), углавном укључујући услуге отпада и воде (дијаграм 3). Важно је
истаћи да вредност која је наведена за грађевински сектор укључује и количину земље.
На европском нивоу, 98% грађевинског отпада је неопасан отпад.
Дијаграм 3. Количина отпада по секторима [24]
5% Грађевинарство
5%
Рударство
13% 33%
Услужни сектор (осим недиференцираног
2% отпада)
Комунални отпад
9% Пољопривреда и шумарство
5% Прерађивачка индустрија
28%
Посматрајући статистичке податке Eurostat-а, постоје велике разлике у укупном

произведеном грађевинском отпаду годишње међу државама чланицама: Француска (224
милиона тона), Немачка (199 милиона тона) и Велика Британија (119 милиона тона) су
главни произвођачи грађевинског отпада, а следе Холандија (88 милиона тона) и Италија
(51 милион тона). Грчка (479 хиљада тона), Летонија (453 хиљаде тона) и Литванија (425
хиљада тона) су мањи произвођачи.
Од укупног насталог грађевинског отпада, 51% је отпад од земље и 32%

минерални отпад. Метални отпад је готово 2%, а дрвени отпад око 1%. Остале врсте
отпада (попут стакла, папира и картона, гумених отпадака) су мање од 1%, а 13% који
недостаје у укупном отпаду представља хетерогене, мешане и недиференциране отпатке.
Упоређивањем са другим подацима истраживања показује се да када се изузме део тла,
60–70% (тежински) грађевински отпад се састоји од бетона и зида, праћеног са мањим
процентима асфалта, дрвета, метала, гипса и пластике. Агрегати су, дакле, највећа
количина отпада ове групе. Асфалт чини још један главни део струје, али се обично
третира одвојено, јер се овај део у великој мери сакупља несмешан са другим
грађевинским отпадом и често се обнавља одмах на лицу места [24].
29
5.3. Стопа обнављања и рециклирања отпада
Стопа опоравка и рециклирања грађевинског отпада важан је податак за

дефинисање тренутног стања држава чланица, с обзиром на циљ од 70% опоравка и стопе
рециклирања које је одредила поменута директива. Ипак, ове информације је врло тешко
пронаћи и придружени подаци још увек нису поуздани. Европски истраживачки програм
о коришћењу мешаног отпада „Resource Efficient Use of Mixed Waste“ покушао је да
попуни празнине и недоследности прикупљањем података из сваке државе чланице, на
основу статистичких података националних агенција.
Могуће је приметити да је циљ директиве већ увелико постигнут у многим
европским земљама и да га многе друге могу лако достићи. У Холандији се око 98%
грађевинског отпада третира (рециклирање, производња енергије и други третмани), од
чега се 95% рециклира. Количина депонираног грађевинског отпада одговара само 2%
укупног грађевинског отпада. У Немачкој се 96% грађевинског отпада опорави или
рециклира, а проценат одлагања отпада је само 4%. Мање напредно је управљање
отпадом од грађевинарства и рушења у Италији, где су у 2012. опорабе износиле 76%
(чак и ако стопа рециклаже непрестано расте од 2010. године, када је износила 68,4%), а
одлагање отпада остаје 24% (међутим, опорављено је је преко 70%). Међутим, према
директиви, стопа рециклирања укључује поновну употребу, рециклирање (и друге
облике обнављања материјала), као и поновно пуњење.
Штавише, још увек постоје разлике у националним прорачунима: проценат неких
земаља и даље садржи тло; други не праве разлику између опасног и неопасног
грађевинског отпада. Друга главна поента је одредиште отпада који се рециклира како
би се разумело да ли пракса примењује мере за промоцију висококвалитетног
рециклирања, које директива промовише.
Важан преглед трговинског тржишта грађевинског отпада и самим тим
одредиште отпада дат је у завршном извештају Европске комисије, који је написао IDEA
Consult. Овај извештај приказује општу ситуацију трговине отпадом у ЕУ, посебно
главног тока минералног отпада, употпуњеног прикупљеним подацима из многих извора
(Eurostat 2010, Koumpanis 2008, EAPA 2010, ANPAR 2011, UEPG 2014). 10% отпада је од
нове градње, 75% од рушења и 15% од изградње путева. Извештај показује да се након
сакупљања око 11% грађевинског отпада шаље на поновно пуњење, а 18% на депонију.
Преосталих 71% раздвојено је на различите материјале. Метал, пластика и дрво, који су
мали проценат у односу на укупну количину, излазе из процеса као материјал који се
може рециклирати или се може користити за производњу енергије. Преостала велика
количина отпада се рециклира (на лицу места, да би се произвели секундарни агрегати
који се поново користе у производњи нових грађевинских материјала, или ван локације
у стационарним постројењима за рециклажу, где се одвајају и дробе) или када отпад није
контаминиран, поново се користи након чишћења или трансформације. 71% обухвата
или поновну употребу, рециклирање, опоравак и поновно пуњење, попут употребе
рециклираног агрегата (секундарног материјала) за обнављање рударских радова.
Све врсте рециклираних агрегата могу се користити као примена слабијих
перформанси у подслојевима на путевима, побољшањима тла и темељима зграде.
Употреба агрегата у производњи бетона захтева високу густину и чистију фракцију, а
употреба рециклираног агрегата у асфалту је ограничена због механичких
карактеристика, што је регулисано стандардима. Уствари, у грађевинарству и
индустријским производима (као што су производња гипса, бетона, керамике и опеке)
само 6% коришћеног материјала је из рециклираног материјала, док 94% потиче од
неоштећених материјала. Овоме погодује и чињеница да у већини земаља доминира
30
производња природних агрегата. У Фламској регији главни производ рециклираног

грађевинског материјача су гранули, који се углавном користе за изградњу путева и
сличне активности. У Италији, ANPAR (Национална асоцијација рециклираних агрегата)
извештава о процентима опоравка у односу на део рециклираног агрегата: ови
секундарни материјали се широко користе у путним радовима за подлоге и залихе (скоро
60% укупног рециклираног агрегата у 2013); преостали део се користи за тротоаре и
прелив. У Италији се употреба рециклираног агрегата у новој производњи бетона не
примењује у великој мери, због прописа (ДМ 14. јануара 2008.). Ова уредба указује на
максимални проценат коришћења рециклираних агрегата у нови бетон, у поређењу са
„класе чврстоће бетона“. На пример, класа бетона Ц30/37 омогућава максимално 30%
инертног отпада из бетона или армираног бетона. Отпад настао рушењем зграда користи
се само за неконструкцијски бетон Ц8/10. Поред тога, уредбом се намећу обавезна
лабораторијска испитивања усклађености агрегата. Кроз добијене интервјуе,
Национално удружење грађевинара наводи да су тестови прескупи и да захтевају
превише времена.
Цена је још једна тачка која омета употребу секундарних материјала у новим
индустријским производима. Одређујући фактор су трошкови превоза. Секундарни
материјали уопште нису много јефтинији од примарних ресурса и могу бити чак и
скупљи. Удаљеност између купаца, добављача, продавача и потрошача природних
агрегата не може бити превелика. Интервјуи доказују да би се трошкови превоза могли
удвостручити за сваких додатних 30 пређених километара. Као резултат ове
карактеристике, тржиште минералног грађевинског отпада је често локално [24].
5.4. Политике и подстицаји
Стратегија спречавања стварања отпада и одрживог опоравка постиже се

дефинисаним законодавним оквиром, који фаворизује услове за одрживо управљање
грађевинским отпадом међу оператерима и потрошачима (пројектанти, надзорници
планирања, јавна управа, грађевинске компаније). Свеукупне политике које подстичу
раст стопе рециклирања и опоравка односе се на одлагање отпада (одлагалишта пореза)
и искоришћење смањења природних ресурса (наплате или таксе). Свака од ових акција
може повећати разлике у ценама између рециклираних материјала и неоштећених
материјала, у правцу економске атрактивности секундарних материјала. Највећа
препрека за рециклирање грађевинског отпада је јефтина доступност сировина са ниским
трошковима. Због тога не постоји велики економски подстицај за пословање. Решење би
могло бити повећање цене пореза (сировина). Сматра се да су порези ефикаснији за
стварање економски повољнијих секундарних материјала. То се односи на директан
однос са ценом необрађених агрегата, а уместо тога порез на депоније може
подразумевати илегалне ризике одлагања. Завршни извештај Bio Intelligence Service-а
пружа преглед између грађевинског отпада пореске стопе и процента рециклираног
рађевинског отпада. Показује да не постоји значајна веза између пореске стопе и
количине рециклираног отпада.
Да би се истражиле остале главне смернице за подстицање процента
рециклирања, занимљиво је анализирати земље које имају највећи проценат
рециклирања, на основу података у истраживању „Употреба мешовитог отпада“.
Анализирајући политику Немачке и Холандије, примећује се да су обе земље имале
регулацију отпада пре Оквирне директиве о отпаду.
31
Немачка је преузела иницијативу 1996. године добровољном обавезом да смањи

половину депонираног грађевинског отпада. Високе стопе рециклирања постигнуте су
иако не постоји национална забрана одлагања грађевинског отпадног материјала.
Иницијатива „Kreislaufwirtschaft Bau“ („Кружна економија у грађевинарству“)
документира настанак и обраду рудних минерала и рушење од 1995. године,
постављајући циљеве смањења отпада. То се може посматрати као један од главних
разлога високих стопа опоравка које примећујемо данас (96%).
Што се тиче Холандије, од 1. јануара 1994. године, холандско законодавство о
отпаду може се наћи пре свега у Закону о управљању животном средином (Wet
Milieubeheer), који већ поставља хијерархију отпада (користила се пре Оквирне
директиве о отпаду). Међутим, велики број питања није био у самом закону, већ је био
регулисан на локалном нивоу: покрајински прописи о животној средини или комунални
прописи (попут депонија и забрана отпада).
Надаље, ове земље имају много законодавних инструмената који следе Оквирну
директиву о отпаду. У Њемачкој Уредба о управљању комуналним отпадом
(Gewerbeabfallverordnung) садржи националне обавезе за селективно рушење. На
националном нивоу дефинише раздвајање и захтеве у вези са предобрадом грађевинског
отпада.
У Холандији је, ради примене Директиве 2008/98, министар животне средине
поднео предлог за 2010. годину да се измене Закон о заштити животне средине, Закон о
порезу на животну средину и Закон о привредним прекршајима.
Главне стратегије присутне у земљама са високим нивоом рециклирања су
незаконодавни инструменти. У Немачкој неколико општина већ укључује интегрисану
предност рециклираног грађевинског материјала у своје позиве (чак и ако то није
стандард). Рушење треба да изврше овлашћене компаније, које морају да буду
сертификоване (регионални ниво). Штавише, постоје различити регионални стандарди
за рециклирани грађевински отпад и они су дефинисани у одговарајућим плановима за
управљање отпадом. У Немачкој је сертификат за одрживу изградњу важан покретач.
Добровољни програм који води Немачко веће за одрживу изградњу (DGNB) подстиче
праксу рециклаже. Поставља посебне критеријуме у погледу грађевинског отпада.
Такође у Холандији, улога незаконодавних инструмената је јака. Што се тиче
ревизије пред рушење, обавезно је имати дозволу за рушење за свако рушење са више од
10 m3 отпада (Model Bouwverordening). Компаније за селективно уништавање
(Kaderrichtlijn Afvalstoffen) морају бити регистроване за превоз, прикупљање или
трговину отпадом. Штавише, развијен је „пасош“ за зграде који садржи које супстанце
се налазе у материјалима зграде. Алати се користе за разумевање шта је могуће урадити
у изградњи и рушењу како би били одрживи. На крају то води до добијања BREEAM
сертификата. Холандија промовише иницијативе усресређене на покушај подизања
квалитета бетона за вишекратну употребу и нудећи одрживо дрво.
У Италији постоји законодавни инструмент Декрет 205/2010. У законодавном
оквиру значај зелене јавне набавке, који подстиче опоравак отпада, има важну улогу.
Употреба рециклираног материјала постаје обавезна и стратешка у додели тендера.
Пројекат мора да садржи друге сировине, најмање 15 масених % на свим коришћеним
материјалима (са 5% у неструктурним материјалима). Овај проценат мора бити
документован. Штавише, захтеви за зелену јавну набавку промовишу примену
Декларације о еколошким производима. Уместо тога, незаконодавни инструменти
(попут ревизије пре рушења, дозвола за рушење итд.) се не промовишу толико.
Све у свему, незаконодавни инструменти се не користе у великој мери, проценат
рециклирања је низак [24].
32
5.5. Смернице за одрживу стратегију
С обзиром на то да Директива 2008/98/ЦЕ показује проценат тежине, а 60–70%

(тежински) грађевинског отпада је састављено од бетона и зида, као резултат тога циљ
директиве је постигнут у већини држава чланица. Заправо, као резултат тога утврђено је
да се у многим земљама циљ постиже рециклажом агрегата за темеље путева, земљаним
радовима и поновним пуњењем, чак и ако ти радови нису „висококвалитетна рециклажа“
како то захтева члан 11 Оквирне директиве о отпаду (и резултује губитком економске
вредности производа).
Да би се постигло одрживо управљање рециклирањем, важно је размотрити
рециклирање материјала приступом управљања животним циклусом, као интегрисани
приступ, заснован на технологији и процесу који је дефинисан узимајући у обзир
резултате ЛЦА и ЛЦЦ. Приступ животном циклусу је важан да би се кренуло ка
искориштавању отпада, како би се побољшала економија и створило ефикасно одрживо
тржиште. Да би управљање рециклажом грађевинског отпада било ефикасније и
одрживије, важно је применити ЛЦТ у незаконодавним инструментима.
Што се тиче законодавних побољшања, важно је предложити:
1) гледање на квалитет, а не на количину: вредновање најбољих материјала који се
рециклирају у смислу ефикасности и одрживости, а не у смислу тежине;
раздвајањем циљева за рециклирање (проценат који је добро дефинисан за сваку
врсту отпадног материјала) који се односе на циљ квалитета;
2) побољшање хијерархије отпада: подржавање одлуке о врсти опорабе уз процену
квалитета опорабе у смислу еколошке и економске одрживости (подршка ЛЦА и
ЛЦЦ);
3) преиспитивање укључивања неких поступака размотрених у проценту (70%)
стопе рециклирања: „поновно пуњење“ (рециклирање лошег квалитета) и
„припрема за поновну употребу“.
У погледу незаконодавног деловања локалних власти, корисног за побољшање

одрживог локалног управљања отпадом, они би требало да следе следеће смернице:
1) побољшати селективно рушење, што помаже у припреми за поступак поновне
употребе;
2) користити рестриктивну ревизију пре рушења како би имали информације о
доследности и квалитету материјала; проценити утицај на животну средину са
ЛЦА и тржишним могућностима са ЛЦЦ приступом пре деконструкције зграде.
Ове информације су важне за доношење одлуке о завршетку животне фазе, за
постизање ефикасности ресурса и ефективности пројеката обнове и рушења. На
тај начин се спречава непотребни отпад и повећава вредност и одржива употреба
грађевинског и рушног отпада;
3) користити обавезни грађевински пасош и материјални пасош (за нову градњу):
подстицање употребе Декларације о еколошким производима ради лакше процене
грађевинских производа и одрживости материјала, промовисање рециклираног
материјала. Један од тренутних проблема је велика примена композитних
материјала (који се не могу рециклирати на крају радног века) који се користе због
високих топлотних карактеристика у енергетски ефикасним зградама или због
рециклираног садржаја.
33
Превладавање препрека насталих услед недостатка свести потрошача и оператера

је основа:
1) да се повећају вештине и знање: да се елиминише недостатак поверења у квалитет
материјала од рециклираног грађевинског и отпада;
2) да подржи стручно оспособљавање оператера у сектору рушења;
3) да се користи еколошко означавање рециклираних (и не-рециклираних)
производа да би се подстакла свест и подстакло одрживо тржиште отпада [24].
34
6. Стање грађевинског отпада у Републици Србији
Процењује се да се у Републици Србији, према појединим истраживањима,

генерише од 1 до 1,5 милиона кубних метара грађевинског отпада годишње. Процењује
се да се у отпаду од грађења и рушења налазе следеће компоненте у наведеним односима:
земља од ископавања 75%, отпад од грађења и рушења (керамика, бетон, гвожђе, челик,
пластика) 15-25%, отпад од асфалта и бетона 5-10% [25].
Табела 5. Подаци Агенције за заштиту животне средине Србије о количинама опасног и

неопасног грађевинског отпада [25]
Табела 6. Количине грађевинског отпада по индексном броју у Србији [25]
Чињеници да је у нашој земљи рециклажна индустрија поприлично неразвијена,

у прилог говори податак да се свега 15 одсто укупног отпада (у који спада и грађевински
отпад) рециклира, што у поређењу са развијеним земљама представља изузетно низак
проценат. Углавном се рециклира асфалт и то у веома малим количинама. Више од две
трећине истог тог отпада заврши на депонијама комуналног отпада где се користи и као
инертан амтеријал за прекривање отпада на депонији. Милиони тона бетона, цигле,
црепа, земље се одвозе на депоније уз огромне трошкове транспорта. У Винчи је 73%
таквог отпада. У ове депоније се не убрајају дивља сметлишта којих има по целој земљи.
Према податку Агенције за заштиту животне средине, на територији Републике

Србије је регистровано 134 депоније грађевинског отпада, што је приказано у табели 7.
У Србији је ситуација таква да углавном не постоје депоније које су стриктно

намењене за одлагање грађевинског отпада, па се на градским и регионалним депонијама
истовремено одлажу комунални, амбалажни, електрични, пољопривредни, метални,
опасни и грађевински отпад истовремено, што је на пример случај на регионалној
депонији у Новом Саду. Такође, велики је број дивљих депонија које настају дуж
саобраћајница, река и на периферијама, па се на њима, између осталог, депонује и
грађевински отпад, као што је шут и отпад настао реновирањем разних објеката.
35
Табела 7. Број депонија на којима се одлажу поједине врсте отпадних материјала [26]
Поприлична неразвијеност у погледу рециклаже грађевинског материјала

резултирана је чињеницом да га не посматрамо као потенцијал. Према наводима Српске
асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу, неопходно је имплементирати
постојеће регулативе европских земаља који су у овој области веома успешне. Такође
један од проблема јесте и збрињавање отпада који садржи азбест, који се може наћи у
грађевинском отпаду и спада у опасан отпад [11][27][28].
Уколико би грађевински отпад у Републици Србији кренуо да се рециклира и
употребљава као ресурс, према проценама стручњака би могао бити остварен добит од
500 милиона евра на годишњем нивоу. Иако до сада није превише пажње било посвећено
овом питању, наша земља ће морати да се убрзано активира како би остварила напредак
током процеса придруживања Европској унији, па је циљ да се до 2035. године у нашој
земљи рециклира 70% насталог грађевинског отпада.
Иако је потреба за одговарајућим третманом грађевинског отпада препозната још
у Стратегији управљања отпадом из 2009. године, од тада се ништа конкретно није
урадило, па као резултат тога, постојеће стање се може окарактерисати као
незадовољавајуће по свим показатељима. Као први проблем који се наводи у извештају
Фискалног савета јесте то што, као што смо раније поменули, не постоје одговарајуће
депоније за грађевински отпад, што за последицу има то да свако одлаже отпад где му се
укаже прилика.
Фискални савет се такође осврће на лошу законску регулативу. Постојећи
прописи не дефиинишу тачан статус рециклираног отпада, што значи да нема прописа
којим се омогућава његова даља употреба, односно да се дефинише као сировина.
Такође, нису усвојени обавезујући таргети за рециклирање грађевинског отпада, као што
је случај са другим отпадом, као што је амбалажни. Коначно, не постоје санкције за лица
која грађевински орпад одлажу на сметлишта и дивље депоније.
Стога је најбоље успоставити ефикасан и еколошки одговоран систем управљања
грађевинским отпадом у наредном периоду. Прво је неопходно усвојити најважније
прописе који би омогућили даљи развој ове области. Друго, неопходно је покренути
рециклажу ове врсте отпада. И на крају, требало би успоставити и депоније грађевинског
отпада на којима би се прописано одлагали остаци које није могуће рециклирати [29].
36
6.1. Стање грађевинског отпада у Крагујевцу
Током 2011. године (као и претходне две) грађевински отпад се јавља у великим
количинама у Крагујевцу, као резултат реконструкције и рушења објеката. Посебно
велике количине су настале приликом реконструкције, односно рушења једног дела
објеката у оквиру некадашње фабрике ''Застава аутомобили'' – данас ФАС (''Фиат
Аутомобили Србија''). За транспорт овог отпада се у данима интензивног рушења
организовало и више од 50 камионских тура дневно. ајвећи део овог отпада је завршио
на новоотвореној депонији за ове потребе з селу Корман, у оквиру предузећа ''Језеро
д.о.о'', као и на градској депонији у Јовановцу.
Табела 8. Количине отпада по врстама у 2011. години (просечно месечно) [30]
*Укупна количина отпада прикупљена током акције (вредност није исказана на месечном нивоу)
Одлуком Министарства животне средине, рударства и просторног планирања из

2009. године све јединице локалне самоуправе су у обавези да обезбеде простор за
одлагање грађевинског отпада. На основу тога Скупштина града донела је Одлуку о
одређивању локације за изградњу и рад постројења за складиштење, третман и одлагање
грађевинског отпада и отпада од рушења објеката на територији града Крагујевца
(''Службени лист града Крагујевца'', број 22/10). Грађевински отпад се до недавно
искључиво одлагао у оквиру депоније у Јовановцу, где се и данас одчаже и користи као
инертни материјал за прекривање отпада (шут и земља). Честе су и дивље депоније
грађевинског отпада. У крагујевачком насељу Шумарице се налази дивља депонија где
се, поред комуналног и животињског, може видети велика количина грађевинског
отпада. Велики проблем јесте што је лоциране веома близу насеља, па поред тога што
има визуелно лош ефекат, може угрозити здравље околног становништва. Ова дивља
депонија приказана је на сликама 20 и 21, а локацију у односу на насеље на слици 22.
Слика 20. Дивља депонија грађевинског отпада у насељу Шумарице
37
Слика 21. Грађевински отпад, шут на дивљој депонији у Шумарицама
Слика 22. Приказ дивље депоније у GogleEarth-u
С обзиром да депонија у Јовановцу није у могућности да прими тако велике

количин ове врсте отпадног материјала које свакодневно настају у граду, указала се
потреба за још једном локацијом на којој ће грађевински материјал и шут бити одлагани.
На основу одлуке Скупштине града о дефинисању локације за грађевински отпад, ЈКП
''Чистоћа'' је потписала уговор о закупу са ЈП за газдовање шумама ''Србија шуме'' на
период од 10 година за утврђену локацију у селу Вињиште код Крагујевца.
У Корман пољу код Крагујевца у власништву предузећа ''Језеро'' д.о.о. послује
први центар за рециклажу неопасног грађевинског отпада у оквиру кога се налази и
привремено одлагалиште грађевинског отпада. Управо на ову локацију се одвози велики
део грађевинског отпада који настаје у фабрици "ФАС". Ово предузеће је добило од
градске управе интегралну дозволу за сакупљање и транспорт, складиштење и третман
неопасног отпада. У оквиру центра врши се и рециклажа отпада као што су: бетон, цигла,
цреп, дрво, пластика и гвожђе. Након обраде, отпад из фабрика и са градилишта се може
поново употребити као подлога за асфалт или као агрегат за насипање локалних путева.
Годишње се прикупи око 1000 t грађевинског отпада који се, по речима одговорних, за
сада никоме не предаје. Неопходан је подстицај предузећа која се баве нискоградњом на
коришћење рециклираних материјала у својим активностима, као и интензивна
промотивно-пропагандна активност о предностима коришћења овог отпада.
Осим овог предузећа дозволу за управљање грађевински отпадом поседује и
оператер "Манес" из Крагујевца [30].
38
6.2. Унапређење система за управљање грађевинским отпадом
6.2.1. Превенција стварања грађевинског отпада
Наредни циљеви који се односе на превенцију стварања отпада од грађења и

рушења морају бити део националног програма превенције стварања отпада:
- Увођење аспекта животног циклуса којим се подстиче превенција отпада од
грађења и рушења и који у обзир узима све фазе животног циклуса, почевши од
планирања, преко изградње и употребе, па све до финалне демонтаже и поновне
употребе. Неопходно је укључење урбаниста, геометара и грађевинских
инжењера, као и оператера система управљања отпадом.
- Како би се промовисала превенција стварања грађевинског отпада, потребно је
размотрити изградњу са што мање отпада, продужење корисног века објеката,
избегавање употребе опасних супстанци, селективну демонтажу (оријентисану ка
поновном коришћењу) и рециклажу отпада од грађења и рушења која не оштећује
животу средину.
- Увођење мера за сакупљање и вођење евиденције о грађевинском материјалу који
се користи у зградарству данас за постојеће, а нарочито за нове зграде, и то у
смислу касније рециклаже и селективне демонтаже, на пример увођењем
информационог система о грађевинском материјалу. Јавни сектор кроз зелене
јавне набавке може одиграти важну улогу да предводи ову активност.
- Увођење и успостављање мере за спровођење одрживог грађевинарства у сектору,
што се може обавити увођењем стандарда за одрживо грађевинарство које даје
смернице за разматрање опптих аспеката животне средине у изградњи нових
зграда.
- Додатне мере такође укључују:
· Увођење аспекта ''изградње са што мање отпада'' у опште образовање,
курсеве на релевантним факултетима као што је архитектура, и у обуке
урбаниста, геометара и грађевинских инжењера;
· Увођење аспекта одрживости као основног захтева у поступку издавања
грађевинских дозвола;
· Стварање предуслова за увођење аспекта одрживости у сектору грађевине
за евентуалне промоције јавних финансија.
Претходно предложене циљеве би требало пропратити одговарајућим
стандардима и смерницама. Радне групе на нивоу министарстава и удружења могле би
да буду одговарајући инструмент за даљи развој и примену описаних циљева [25].
6.2.2. Сакупљање грађевинског отпада
Испитивање присуства опасних супстанци је неопходно пре демонтаже и рушења

зграде. Након извршеног испитивања припрема се план уклањања и/или одвојеног
сакупљања опасних компоненти и контаминираних фракција, на основу кога се врши
уклањање опасних материјала пре демонтаже, уколико је то изводљиво. Опасне
компоненте и контаминиране фракције се одвајају на месту настанка и класификацију
према индексном броју за опасни отпад. Овај план треба да буде обавезујући у поступку
издавања дозволе за демонтажу или рушење.
39
Грађевински отпад се генерално производи на градилишту или приликом рушења

објеката. Лице или компанија задужена за изградњу или рушење је одговорна за
управљање генерисаним отпадом на начин који је безбедан за животну средину.
Уколико су количине генерисаног отпада на градилишту упоредиве са
количинама које генеришу домаћинсва, сакупљање отпада се може припојити општим
јавним шемама управљања отпадом (нпр. јавним сакупљалиштима). Међутим, на
територији Републике Србије до данас није успостављена шема за сакупљање опасног
отпада из домаћинства.
Према члану 35 Закона о управљању отпадом, опасни отпад и потенцијално
контаминирани грађевински отпад се транспортује одвојено од неопасног грађевинског
отпада. Лице или компанија која врши транспорт отпада мора да поседује важећу
дозволу за транспорт отпада коју издаје надлежни орган. Превозници транспортују отпад
у складу са дозволом за транспорт опасног отпада и условима који подразумевају
специјалне одредбе о превозу опасних супстанци. Неки од опасних токова отпада од
грађења и рушења дефинисани су као опасна роба и за те материјале је обавезно
коришћење амбалаже. Паковање и обележавање се мора извршити на месту настанка
[25].
6.2.3. Поновна употреба, третман, рециклажа и поновно искоришћење и

одлагање отпада, укључујући и капацитете постројења за
управљање грађевинским отпадом
Опасан и неопасан отпад одвојено сакупљен на месту настанка неопходно је

третирати на одговарајућим постројећима којима је надлежни орган издао дозволу, која
мора бити важећа. Оператер постројења за третман отпадом врши послове третмана у
складу са дозволом. Пожељна опција третмана за контаминирано дрво је термички
третман са производњом енергије. Постоје капацитети за коинсинерацију у цементарама
за специфичан зауљени отпад и отпадна уља. Капацитете треба развијати даље како ни
укључили и третман контаминираног дрвног отпада, ако је могуће у постојећим
постројењима за коинсинерацију.
Пожељно је да се отпад који садржи ПЦБ третира у постројењима за термички
третман уз одговарајући третман димног гаса. У случају настанка обимнијих количина
нискоконтаминираног минералног отпада, као што је бетон контаминиран ПЦБ-ом, као
пожељна опција за животну средину може се применити трајно одлагање отпада у
подземним касетама, имајући у виду емисије гасова са ефектом стаклене баште које се
генеришу приликом термичког уништавања ПЦБ.
Пожељна опција третмана за земљу контаминирану угљоводоницима или ПАХ
јесте биолошки третман. Како је биолошки третман земље технички лако применљив,
потребни капацитети се могу успоставити у веома гратком временском периоду.
Количине генерисане контаминиране земље на годишњем нивоу могу у великој мери
варирати јер се ова врста отпада јавља на појединачним локацијама и у вези је са
операцијама једнократног чишћења. Уколико због квалитета земље биолошки третман
није погодан, могуће опције укључују физичко-хемијски третман или заједничко
одлагање на санитарне депоније као вид финалног третмана.
Отпадима који садрже азбест се треба посветити посебна пажња. Нацрт Плана
управљања отпадом који садржи азбест садржи информације о функционисању система
за безбедно сакупљање, складиштење, третман и одлагање азбестног отпада и отпада
који садрже азбест.
40
Такође је неопходно поштовати прописе и безбедности радника, као што су

Правилник о преветивним мерама за безбедан и здрав рад приликом излагања азбесту.
Минерални грађевински отпад има висок потенцијал да замени природне ресурсе.
Поломљене цигле, бетон или асфалт из грађевинског отпада су примери материјала који
се могу преадити и вратити у грађевинску индустрију након примене механичкох
третмана, како је већ и доказано у неким европским земљама. Предуслов за рециклажу
минералног грађевинског отпада јесте уклањање потенцијално опасних материјала и
компоненти, па је израда плана рушења и идентификација присуства опасних супстанци
од кључног значаја.
Рециклирани грађевински отпад мора испуњавати дефинисане минималне
техничке услове и критеријуме који се односе на заштиту животне средине како би био
конкурентан са природним ресурсима на тржишту. Нацрт правилника о минералном
грађевинском отпаду дефинише минималне критеријуме заштите животне средине за
рециклирани грађевински отпад које треба утврдити како би се безбедна примена
рециклираних материјала осигурала. Правилник такође омогућава увођење престанка
статуса отпада за одређене фракције грађевинског отпада.
Да би се коришћење и производња рециклираног грађевинског отпада увела,
неопходно је применити мере које такву употребу чине обавезном у грађевинским
радовима, што се може постићи увођењем зелених јавних набавки, односно
обавезивањем извођача учесника на јавним тендерима да користе одређени удео
рециклираних материјала у грађевинским радовима.
Када је у питању мешани неопасни отпад и неопасни битуменски отпад , пожељне
опције третмана укључују рециклажу којом се производе секундарни агрегати и замена
за природне ресурсе, ако је могуће на самом градилишту. Постоји потреба за
проширењем рециклажних капацитета за ове токове отпада и она у великој мери зависи
од брзине имплементације регулативних иструмената и од развоја система за управљање
отпадом на територији Републике Србије. Према процењеним количинама помешаног
минералног грађевинског отпада постоји потреба ѕа 4 до 5 постројења за третман на
територији Србије са капацитетом од 30.000 до 50.000 тона на постројењу годишње.
Поред тога, увешће се у рад и мобилна постројења мањих капацитета на месту настанка
за бетонски и неопасни битуменски отпад.
Отпадна електирчна и електронска опрема, лампи, амбалажни отпад и њихови
делови који се одвајају још у поступку демонтаже, третирају се и припајају шеми
третмана сакупљеног комуналног отпада. Капацитети за третман отпадне електричне и
електронске опреме, батерија, лампи и амбалажног отпада комуналног отпада треба да
покрију генерисане количине из сектора грађења и рушења. Лампе и сијалице из којих
треба издвојити и третирати живу, вероватно ће се извозити на третман у будућности јер
су количине које су у питању веома мале.
Неопходно је забранити одлагање мешаног грађевинског отпада на
нерегистрована сметлишта која немају дозволу. Увођењем система раздвајања на месту
настанка могу се уклонити опасне компоненте на локацији, а преостали минерални
неопасни грађевински отпад се може одлагати на регистровану депонију за неопасан
отпад уколико није могуће рециклирати материјал због његовог квалитета.
Опасни отпад који испуњава граничне вредности параметара за опасни отпад се
одлаже на депоније за опасан отпад. Специфични опасни отпад, где спада и грађевински
отпад који садржи азбест, а који испуњава услове у складу са специјалним прописима
одлаже се без споведеног испитивања на депонију за неопасан отпад, на јасно
обележеном месту, и управо овим је покривен отпад који садржи азбест и који осим
везаног азбеста не садржи друге супстанце које су опасне [25].
41
7. Закључак
Иако је грађевински отпад представљен као инертни отпад, односно отпад који не
угрожава значајно животну средину и здравље људи, таквим отпадом се такође треба
правилно управљати, јер сваки неодговорно одбачени грађевински отпад на дивље
депоније ствара ружну слику животне средине и губи моућност за стварањем профита
његовим рециклирањем, односно поновном употребом. Ова врста отпада је
најзаступљенија у илегалним одлагалиштима, јер се приликом грађевинскиг радова
јавља у великим количинама, а власници таквог отпада његово збрињавање на прописан
начин сматрају компликованим и не увиђају његову вредност. Управо из тог разлога
неопходно је информисати јавност о правилном управљању отпадом, о важности
рециклаже и њеним предностима. Рециклажом грађевинског отпада постиже се
оптимално коришћење земљишта које се иначе користи за одлагање ове врсте отпада,
затим смањење цена одлагања и транспорта отпада, очување природних извора из којих
се добиијају примарне сировине за производњу грађевинског материјала. Технолошки
резултати су показали да се од рециклираног грађевинског отпада могу направити
производу које због задовољавања услова поновне употребе тржиште прихвата, а при
том су јефтинији од примарних производа [7].
Многе земље су донеле законске регулативе којима се ограничавају површине
простора који се може користити за одлагање било каквом отпада – па и грађевинског.
Када је у питању ЕУ, прва препрека за одрживо управљање протоком отпада су
недостаци у бази података за праћење количине грађевинског отпада. Грађевински отпад
је главни ток отпада у ЕУ-28, а скоро 60% масе сачињавају бетон и материјали за зидање.
Може се приметити да су многе земље већ обилно постигле циљ који је поставила
Оквирна директива од 70% рециклираног отпада. Главна пракса рециклаже фокусирана
је на инертни отпад. Користи се као примена подслојних слојева на путевима и заливање,
јер се агрегат користи у новој производњи бетона или асфалта и захтева високе
перформансе. Када је реч о политикама и подстицајима неких држава чланица, анализа
показује да најпризорније земље имају много законодавних инструмената и много
незаконодавних инструмената (нпр. Критеријуми на јавним тендерима). Незаконодавни
инструменти играју кључну улогу у циљу управљања отпадом. Приступ животном
циклусу је потребан како би се поставили ефикаснији, за околиш и економичније циљеве
политике. Требало би подстаћи политике на регионалном нивоу да се крећу ка
управљању животним циклусом, чиме се постиже одрживо управљање отпадом у оквиру
нове дефиниције кружне економије [24].
С обзиром на уочене проблеме у Републици Србији, неопходно је кренути од
успостављања контроле свих количина, састава и токова грађевинског отпада чиме ће се
стећи предуслов за планирање система сакупљања, транспорта, рециклирања, поновне
употребе и одлагања истог. Планирање оваквог система укључује планирање свих
потребних ресурса и њихових трошкова. Како би овакав систем био успешно
успостављен, потребно је донети регулативне мере и дати економске оквира који ће
стимулисати и подржавати успостављени систем управљања грађевинским отпадом [5].
42
8. Литература
[1] Горан Бошковић, 2019, Врсте и карактеристике чврстог отпада, Факултет

инжењерских наука, Универзитет у Крагујевцу, (едукативни материјал)
Интернет адреса:
http://moodle.mfkg.rs/pluginfile.php/106570/mod_resource/content/0/04%20-
%20Vrste%20i%20karakteristike%20cvrstog%20otpada%20-%20tekst.pdf
Приступљено: 21.04.2020.
[2] Горан Бошковић, 2019, Модалитети управљања отпадом, Факултет инжењерских

наука, Универзитет у Крагујевцу, (едукативни материјал)
http://moodle.mfkg.rs/pluginfile.php/116432/mod_resource/content/0/02%20-
%20Modaliteti%20upravljanja%20otpadom%20-%20tekst.pdf
[3] Интернет адреса:

https://www.wbdg.org/resources/construction-waste-management (енглески језик)
[4] Горан Бошковић, 2019, Рециклажа, Факултет инжењерских наука, Универзитет у

Крагујевцу, (едукативни материјал)
http://moodle.mfkg.rs/pluginfile.php/117176/mod_resource/content/0/09%20%20-
%20R%D0%B5cikl%D0%B0%C5%BE%D0%B0%20-%20tekst.pdf
[5] Вељко Ђукић, 2012, Могућности управљања грађевинским отпадом у Републици

Српској, (стручни рад)
http://idk.org.rs/wp-content/uploads/2013/12/15DJUKIC-OTPAD.pdf
[6] Т. Филетин, 2008, Грађевински отпад, Факултет стројарства и бродоградње, Загреб,

(едукативни материјал)
https://www.scribd.com/presentation/344182098/1444238882-0-Rm7-Gradjevinskiotpad
[7] Мартина Марковић, 2015, Збрињавање грађевинског отпада, Међимурје политехника

у Чаковцу, (завршни рад)
https://zir.nsk.hr/en/islandora/object/mev%3A233/datastream/PDF/view
[8] Горан Станковић, Милан Трумић, Рециклирање грађевинског отпадног материјала,

Технички факултет Бор, Универзитет у Београду, (едукативни материјал)
43
[9] Одлагање и рециклажа грађевинског отпада у Републици Србији, Одељење за

управљање отпадом, Министарство заштите животне средине
https://www.rpkpancevo.com/akti/GRADJEVINSKI%20OTPAD%20RS%20EKOFAIR%20
2017.pdf
[10] Шевала Корајчевић, 2013, Грађевински отпад и отпад од рушења објеката,

Сарајево, (радни документ)
http://www.bhas.ba/metodoloskidokumenti/RD_STAT_GRO_2013_001_01_Bos.pdf

https://arhingreen.rs/reciklaza-gradevinskog-otpada-3-3/

https://arhingreen.rs/reciklaza-gradevinskog-otpada-1-3/

https://studenti.rs/skripte/gradjevinski-otpad/
[14] Bressi Giorgio, Volpe Gianpaolo, Pavesi Elisabetta, 2011, Производња камених
агрегата рециклирањем, Милано, (приручник)
http://www.sarmaproject.net/uploads/media/SARMA_Manual_CDW_HR.pdf

https://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/4551/820/samo-lececi-asfalt

https://makrodor.deal.by/p69889040-asfaltobetonnaya-smes-schmbg.html
[17] Драган Џунић, 2020, Рециклажа грађевинског отпада, Гакултет инжењерских

наука, Универзитет у Крагујевцу, (едукативни материјал)

https://www.gradnja.me/clanak/187/Beton-kao-gra%C4%91evinski-materijal

https://artinvesthome.com/product/un-beton-1883-bs-18-2800x2070mm-new/
44

http://www.vanas.rs/proizvodi/opekarski-proizvodi-ytong-zice-ekseri-dimnjaci-
hidroizolacije/puna-opeka/

https://www.arterracotta.rs/proizvod/fasadna-opeka-formback-hellrot-bunt/

https://www.beogradskioglasi.com/vodovod-i-grejanje/ogrev-bukov-otpad-drvo

https://www.emajstor.hr/clanak/154/Prednosti_i_mane_drva_kao_gra_evinskog_materijala

https://link.springer.com/chapter/10.1007/978-3-319-66981-6_24#Sec6 (енглески језик)
[25] Christian Neubauer, Andreas Moser, 2016, План управљања отпадом у Републици
Србији за опасни отпад од грађења и рушења
https://www.hazardouswaste-
serbia.info/fileadmin/inhalte/haz_waste/pdf/Deliverables/SWSP_CandD_SRB.pdf

http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=9&id=6003&akcija=showAll

https://reciklaza.biz/drugi-pisu/u-srbiji-se-godisnje-generise-oko-100-miliona-tona-
gradjevinskog-otpada/

file:///C:/Users/user/Downloads/Strategija-upravljanja-otpadom%20(3).pdf

https://reciklerisrbije.com/nepohodne-investicije-od-15-mil-eur-do-2035-godine-reciklaza-70-
gradjevinskog-otpada/

http://www.sepa.gov.rs/download/UpravOtpad/KragujevacLPUO.pdf
45

Reciklaza Gradjevinskog Otpada 1

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Reciklaza Gradjevinskog Otpada 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Рециклажа грађевинског отпада

Повећање броја становника, урбанизација и индустријализација директно утичу

Како би се проблем отпада решио, неопходно је правило управљати њим. Када је

Рециклажа сваке врсте отпада подједнако је важна када се ради о очувању и

Дакле, у овом семинарском раду детаљно ћемо се бавити грађевинским отпадом,

Отпад који настаје као производ градње и рушења објеката у квантитативном

2.1. Састав грађевинског отпада

Дијаграм 1. Састав грађевинског материјала [8]

Према подацима објављеним од стране Националне асоцијације за истраживачки

Табела 1. Просечан састав материјала за изградњу кућа у САД [8]

У грађевинарству је често коришћени материјал бетон, који не заузима велику

2.2. Класификација грађевинског отпада

Врсте материјала који се могу појавити у грађевинском отпаду зависе од врсте

Табела 2. Каталог грађевинског отпада [7]

2.3. Опасан грађевински отпад

Грађевинским отпадом који садржи опасне материје посебно се сматрају [9]:

2.3.1. Азбест као грађевински отпад

Посебну пажњу треба посветити управљању грађевинским отпадом и отпадом од

Азбест се може наћи у два основна стања:

Чланице ЕУ су у обавези да осигурају спречавање емисије азбеста у ваздух и воду,

Збрињавање азбестцементних прерађевина могуће је само на депонијама

3. Законска регулатива у Републици Србији

Са експанзијом грађевинске индустрије крајем 20. века, настаје и грађевински

Слика 1. Депоновање грађевинског отпада за даљу рециклажу [11]

У стратегији упррављања отпадом за период од 2010. до 2019. године (,,Службени

Чланом 5, у тачки 17а, је прописано значење самог израза отпада од грађења и

Уредба о одлагању отпада на депоније („Службени гласник Републике Србије“ бр

Члан 38 о поновној употреби и поновном искоришћењу, у ставу 5 наводи:

4. Рециклажа и поновна примена грађевинског отпада

Када се помене рециклажа, једна од првих асоцијација јесте свакако рециклажа

- примена позитивних фискалних мера укључујући и државну помоћ,

Неки од разлога због којих се рециклажа сматра паметнијим, исплативијим и

Упркос драматичном порасту у рециклирању грађвинског отпада у свету, само

4.1. Рециклажа грађевинског отпада

Рушење постојећих зграда и ифраструктура друштву нуди шансу да поврати

Слика 2. Непокретно постројење у Монтекатинију, Италија [14]

Слика 3. Покретно постројење [14]

Главне фазе које обележавају процесе обраде грађевинског отпада се могу

Слика 4. Механизам лома у поступку дробљења са чељусним дробилицама [14]

Слика 5. Механизам лома у поступку дробљења са ударном дробилицом [14]

- Просејавање – усмерено на сепарацију фрагмената дробљеног материјала према

Слика 6. Пример двоструког вибрирајућег сита [14]

- Сепарација – са циљем уклањања непотребних материјала. Два основна принципа

Слика 7. Магнетни сепаратор [14]

Слика 8. Магнетни сепаратор на непокретном постројењу за рециклирање у Пизи, Италија.

Слика 9. Гравитацијска сепарација на постројењу у Пизи, Италија. Непотребна фракција

4.1.1. Рециклажа асфалта

Асфалт (слика 10) је црн, вискозан и еластичан материјал направљен од битумена

Слика 10. Изглед асфалта [15][16]

Највеће предности оваквог начина рециклаже јесу:

Слика 11. Технологија хладне in-situ рециклажа [13]

4.1.2. Рециклажа бетона

Бетон (слика 12) је други најискоришћенији производ на свету после воде, са

Слика 12. Изглед бетона [18][19]

Од везивних материјала за прављење бетона се највише користе гипс, креч,

За добијање цемента се користи клинкер који се добија у ротационим пећима на

Слика 13. Дробљење уз загревање бетонског отпада [17]

2) Вијачни метод дробљења бетонског отпада – ослања се на примену вратила у виду

Слика 14. Вијачни метод дробљења бетонског отпада [17]

Слика 15. Машина за дробљење отпада вијачном методом [17]

3) Метода механичког дробљења – процес приказан на слици 16 користи бубањ за

Слика 16. Метода механичког дробљења [17]

4) Гравитациони метод – Након обраде чељусним дробилицама, бубњем са куглама,