Proizvodne tehnologije - Rezanje Laboratorijska vežba 2 i 3

Koncept programiranja numeri ki upravljanih mašina alatki (strug, glodalica)

Numeri ki upravljane mašine alatke (NUMA) u najve em broju slu ajeva koriste se za proizvodnju delova (od
kojih se zahteva visoka ta nost i kvalitet izrade) u maloserijskoj i srednjeserijskoj proizvodnji. Delovi su,
uglavnom, složene geometrijske konfiguracije.

Tehnološko prilago avanje tehni kog crteža

U fazi razrade ideje i pri projektovanju proizvoda
ne pridaje se prevelika važnost na kojoj mašini e
se izvršiti obrada. Stoga, konstruktor na in
kotiranja na crtežu ne prilago ava tehnološkim
potrebama, ve koristi konvencionalno kotiranje.
Primer konvencionalnog kotiranja dat je na slici 1.
Jedan od zadataka programera NUMA je da
definiše projekcije prema položaju radnog
komada na radnom stolu mašine u procesu
obrade i da na in kotiranja prilagodi što
jednostavnoj izradi programa. Slika 1. Primer konvencionalnog kotiranja
Ukoliko bi se izrada programa vršila na osnovu konvencionalnog na ina kotiranja bilo bi neophodno izvršiti
prera unavanja dimenzija što, dalje, može dovesti do grešaka u izradi dela.Kako bi se izbegle ove greške, a
zavisno od toga da li se mere u sistem upravljanja unose apsolutno ili inkrementalno, u upotrebi su slede i
na ini kotiranja (Sl.2):
kotiranje u odnosu na zajedni ku osnovu (mernu, steznu,...),
redno kotiranje, i
tabelarno kotiranje složenih delova.

a) b)
Slika 2. Prilago eni tehni ki crteži: a) Kotiranje u odnosu na zajedni ku osnovu, i b) Redno kotiranje

Predmetni nastavnik: Dr Bogdan Nedi , red. prof.

Saradnici u nastavi: Stefan uri , Branislav Trifunovi , Suzana Petrovi Savi , Miloš Mijailovi (student saradnik)
Proizvodne tehnologije - Rezanje Laboratorijska vežba 2 i 3

Izbor pripremka
Izbor pripremaka za NUMA bira se prema istim
kriterijimumima kao i za konvencionalne mašine alatke.
Kako NUMA obezbe uju višu ta nost obrade u odnosu na
konvencionalne mašine, dodatak za obradu može biti
manjih dimenzija.

Projektovanje obradnog procesa

Razrada obradnog procesa za NUMA sastoji se iz niza

aktivnosti, odnosno:

izrada plana obrade (operacije i zahvata),

izrada plana stezanja,
izrada plana alata,
prora un režima rezanja,
projektovanje putanje alata,
pisanje programa (NC kôda).
Slika 3. Primer plana obrade

Formiranje plana obrade (plana operacija i zahvata)

Plan obrade (Sl. 3) zapo inje detaljnom analizom
radioni kog crteža i obuhvata: opis radnog mesta
(mašine), spisak operacija, spisak zahvata, brojeve
obrataja, korak, i sl. Ovi podaci se unose u plan operacija i
zahvata redosledom izvršavanja obrade na mašini ime se
olakšava ispisivanje programskog lista.
Izrada plana stezanja
Pouzdano kreiranje upravlja kog programa za NUMA
podrazumeva analizu kretanja alata u razli itim
koordinatnim sistemima. Drugim re ima, posebnu pažnju
treba posvetiti (Sl. 4):
postavljanju koordinatnog sistema predmeta
obrade,
izboru karakteristi nih ta aka (W, B, R),
unosu svih potrebnih kota,
prikazu oslonih površina pribora i ure aja za
stezanje, i sl.
Slika 4. Primer plana stezanja

Predmetni nastavnik: Dr Bogdan Nedi , red. prof.

Saradnici u nastavi: Stefan uri , Branislav Trifunovi , Suzana Petrovi Savi , Miloš Mijailovi (student saradnik)
 Proizvodne tehnologije - Rezanje Laboratorijska vežba 2 i 3

Koordinatni sistemi
Kako bi se ispravno unele geometrijske informacije, na mašini i predmetu obrade potrebno je pravilno
postaviti koordinatni sistem i odrediti karakteristi ne ta ke. U tehnološkoj primeni je Dekartov (pravougli)
koordinatni sistem desne orijentacije. Položaj, orijentacija i oznaka osa Dekarovog koordinatnog sistema
mašine alatke propisan je standardom ISO/R841. Glavne ose ovog koordinatnog sistema su X, Y i Z. U okviru
ovog sistema mogu e je definisati 6 kretanja (tri translacije – duž x,y,z – osa i tri rotacije – oko x,y,z – osa,
odnosno A, B, C) (Sl. 5).

a) b) c)
Slika 5. Orijentacija osa NUMA: a) Strug, b) Troosna mašina, i c) Petoosna mašina

Pri postavljanju i definisanju koordinatnog sistema obrade, uvek se polazi od koordinatne ose Z. Ova osa je
naj eš e podudarna ili paralelna sa osom glavnog vretena. Me utim, postoje i izuzeci, a oni se odnose na
slede e slu ajeve kada:
Glavno vreteno menja svoj ugao u prostoru. Tada je z- osa normalna na radni sto mašine;
Mašina ima više glavnih vretena. Tada je glavno vreteno koje definiše položaj z-ose normalno na radni
sto mašine; i
Mašina nema radno vreteno. Tada je z – osa normalna na radni sto mašine.
X – osa je paralelna sa radim stolom mašine i normalna je na z – osu, a smer joj se odre uje na slede e na ine:
Kada rotira predmet obrade – x – osa je usmerena od predmeta obrade prema nosa u alata,
Kada rotira alat – x – osa ima pravac ve e dužine stola, i
Kada je mašina bez glavnog vretena – x – osa se podudara sa glavnim smerom obrade.
Y – osa polazi iz koordinatnog po etka i odre ena je smerovima x – ose i z –ose.
Položaj koordinatnih osa mogu e je odrediti pravilom desne ruke (Sl.5b), i to:
Srednji prst desne ruke prikazuje pravac glavnog vretena (Z – osa),
Kažiprst desne ruke usmeren je u pravcu Y – ose, i
Palac desne ruke usmeren je u pravcu X – ose.
Kada treba odrediti ose primenom gore navedenog pravila, potrebno je stati ispred mašine i Z – osu (srednji
prst) postaviti u pravcu glavnog vretena tako da pozitivan smer bude na onoj strani na kojoj se smanjuje
rastojanje izme u alata i predmeta obrade. Palac treba usmeriti tako da pokazuje dužu – X – osu koja je uvek
horizontalna.

Predmetni nastavnik: Dr Bogdan Nedi , red. prof.

Saradnici u nastavi: Stefan uri , Branislav Trifunovi , Suzana Petrovi Savi , Miloš Mijailovi (student saradnik)
 Proizvodne tehnologije - Rezanje Laboratorijska vežba 2 i 3

Karakteristi ne ta ke obradnog sistema

Za definisanje programa NUMA potrebno je definisati karakteristi ne, odnosno nulte ta ke. Postoje slede e
nulte ta ke:
M – nulta ta ka mašine – ta ka po etka koordinatnog sistema mašine
koja je odre ena u fazi konstrukcije mašine.
R – referentna ta ka mašine - odre uje se pomo u mernog sistema
mašine i naj eš e je zadaje programmer. Definiše se kao lokacija koja je
tehnološki i geometrijski predvi ena kao fiksna ta ka.
W – nulta ta ka radnog predmeta – po etak koordinatnog sistema
predmeta obrade koju odre uje programmer. Jedan predmet obrade
može imati više nultih ta aka. U svakom slu aju njen odabir je intuitivan Slika 6. Nulte ta ke predmeta
i logi an kako bi se što jednostavnije i brže pozicionirao alat. obrade

B – startna ta ka (prvog alata u nizu alata koji vrše obradu) – teoretski vrh alat (ta ka ije se koordinate
naj eš e prate u procesu obrade.
A – ta ka stezanja ili grani na ta ka (postoji samo pri obradi struganjem) – povezuje geometriju steznog
pribora i geometriju predmeta obrade.
Na slikama 7 i 8 prikazani su primeri postavljanja karakteristi nih ta aka na NU strugu i glodalici.

Slika 7. Karakteristi ne ta ke pri obradi struganjem

Legenda:
M – nulta ta ka mašine,
W – nulta ta ka radnog
predmeta
R - referentna ta ka,
XMW,YMW, ZMW - koordinate nulte
ta ke predmeta obrade,
XMR, YMR, ZMR - koordinate
mašinske refrentne ta ke

a) b)
Slika 8. Karakteristi ne ta ke pri obradi glodanjem

Predmetni nastavnik: Dr Bogdan Nedi , red. prof.

Saradnici u nastavi: Stefan uri , Branislav Trifunovi , Suzana Petrovi Savi , Miloš Mijailovi (student saradnik)
Proizvodne tehnologije - Rezanje Laboratorijska vežba 2 i 3

Izrada plana alata

Za obradu na NU strugovima i glodalicama koriste se standardni
alati sa mehani ki pri vrš enim plo icama od tvrdog metala,
rezne keramike i veoma tvrdih metala (npr. elbor, borozan, i sl.).
Na NUMA, alati se smeštaju u brzoizmenljive nosa e alata,
revolver glave, karusel magacine alata, i sl.
Dimenziono definisanje alata predstavlja preduslov za dobijanje
crtežom definisani oblik i dimenzije radnog komada. Dimenziono
definisanje alata je precizno odre ivanje teoretske ta ke alata
(naj eš e vrh alata) u odnosu na referentnu ta ku drža a alata.
Položaj alata pri obradi meri se u odnosu na nultu ta ku
predmeta obrade jer se koordinate odnose na radni komad.
Merni sistem za pozicioniranje alata duž putanje kretanja u
koordinatnom sistemu može da bude:
apsolutni – referentna ta ka je uvek vezana za nultu
ta ku i sve se meri u odnosu na nultu ta ku,
inkrementalni – koristi poslednju definisanu ta ku za
referentnu, i
kombinovani – podrazumeva primenu apsolutnog i
inkrementalnog mernog sistema za izradu jednog dela. Slika 9. Primer plana alata

Izrada plana rezanja

Plan rezanja podrazumeva izradu putanje odabrane ta ke alata
po konturi predmeta obrade. Kod strugarskog noža ta ta ka
predstavlja vrh noža ili radijus vrha noža, dok je kod vretenastog
glodala i burgije presek eone površine i ose rotacije.
Konturu radnog predmeta ine prave linije, lukovi, krive drugog i
višeg reda. U njihovom preseku nalaze se se vorne ta ke
predmeta obrade.
U cilju dobijanja ta nih dimenzija predmeta obrade mora se
uzeti u obzir injenica da strugarski nož poseduje radijus
zaobljenja vrha. Stoga, ta ka dodira alata i predmeta obrade se
premešta na izmeštenu konturu centra radijusa vrha. Drugim
re ima, neophodno je izvršiti korekciju profila alata.
Pri projektovanju putanje alata neophodno je uzeti u obzir i
na in primicanja i odmicanja alata od radnog komada.
Primicanje alata površini predmeta obrade vrši se brzim hodom
do udaljenosti od 2 do 10 mm. Kada alat do e u dodir sa
predmetom obrade prelazi se u radni režim.
Slika 10. Primer plana rezanja

Predmetni nastavnik: Dr Bogdan Nedi , red. prof.

Saradnici u nastavi: Stefan uri , Branislav Trifunovi , Suzana Petrovi Savi , Miloš Mijailovi (student saradnik)
 Proizvodne tehnologije - Rezanje Laboratorijska vežba 2 i 3

Na sli an na in se vrši i odmicanje alata, sa tom razlikom što brzi hod nastupa kada alat napusti kontakt sa
predmetom obrade na minimalnoj udaljenosti od 2mm.
Na slici 11 prikazani su primeri kretanja alata u apsolutnim i inkrementalnim koordinatama.

Apsolutne koordinate Inkrementalne koordinate

Ta ka P1 P2 P3 P4 P5 P6 Ta ka P1 P2 P3 P4 P5 P6
X 20 70 70 45 20 20 X 0 50 50 -25 -25 0
Y 15 15 30 45 45 15 Y 0 0 30 15 0 -30

Slika 11. Primer putanje alata u apsolutnim i inkrementalnim koordinatama

Izrada NC programa
Instrukcije koje se prosle uju NUMA treba da se formiraju na pravi
na in kako bi ih ista razumela i pravilno izvršila. Ovo je omogu eno
primenom G – kôdova i M – kôdova. G – re i pripremaju upravlja ku
jedinicu za izvršenje instrukcija u programskom bloku gde može da
se nalazi više G – re i. M – re i se koriste za ozna avanje pomo nih
funkcija vezanih za mašinu alatku (pokretanje/zaustavljanje glavnog
vretena, smer okretanja glavnog vretena, i sl).
M00 - Obavezan prekid programa
M01 - Opcioni stop
M02 - Kraj programa i zaustavljanje mašine
M03 - Negativan smer glavnog vretena
M04 - Pozitivan smer glavnog vretena
M05 - Zaustavljanje vretena
M08 - Uklju ivanje SHP
M09 - Isklju ivanje SHP
M30 - Kraj programa i resetovanje na po etak
M98 - Poziv potprograma
M99 - Kraj potprograma
G00 - Brzi hod od ta ke do ta ke
G01 - Linearna interpolacija
G50 - najve a brzina okretanja
G94 - Pomo no kretanje,mm/min
G95 - Pomo no kretanje,mm/o
G96 - Konstantna površinska brzina
G97 - Konstantna brzina okretanja alata
F - Korak
S - Brzina Slika 12. Primer programskog lista
X Y Z A B C U V W - Koordinate smera

Predmetni nastavnik: Dr Bogdan Nedi , red. prof.

Saradnici u nastavi: Stefan uri , Branislav Trifunovi , Suzana Petrovi Savi , Miloš Mijailovi (student saradnik)
 Proizvodne tehnologije - Rezanje Laboratorijska vežba 2 i 3

Priprema NUMA za rad

Pre unošenja programa u upravlja ku jedinicu neophodno je izvršiti pripremne aktivnosti koje podrazumevaju:
pripremu alata,
priprema steznog pribora radnog komada, i
postavljanje koordinatnog sistema predmeta obrade.
Pre pušta programa u rad neophodno je proveriti njegovu ispravnost kako ne bi došlo do kolizije predmeta
obrade i alata.

CNC Simens SINUMERIK 808D strug

Obrada struganjem je izvršena na dvoosnom numeri ki upravljanom CNC strugu Simens (SINUMERK 808D) sa
revolver glavom (Sl.13). Revolver glava se nalazi iza ose struganja i ima etiri pozicije. Ovi strugovi obezbe uju
bolju preglednost struktura svake funkcije, visoku ta nost i pouzdanost pri izradi delova.

Slika 13. CNC strug Simens SINUMERK 808D

Rotacioni nosa i alata imaju širi zahvat i dublje se enje u odnosu na konvencionalne strugove, kao i bolju
preciznost i krutost. Pove anjem krutosti izme u vretena i alata, vibracije alata su svedene na minimum što
uti e na kvalitet izrade dela.
Upravlja ka jedinica SINUMERK 808D omogu ava linearnu i kružnu interpolaciju. Operateru mašine na
raspolaganju je velika pomo u vidu fiksnih ciklusa, pojednostavljenog programiranja konture, grafi ke
simulacije alata, i sl. Omogu eno je i programiranje makroa.
Korisni ka CNC memorija iznosi 1,25MB. Rotacija glavnog vretena je ograni ena na 2000o/min.

Predmetni nastavnik: Dr Bogdan Nedi , red. prof.

Saradnici u nastavi: Stefan uri , Branislav Trifunovi , Suzana Petrovi Savi , Miloš Mijailovi (student saradnik)
 Proizvodne tehnologije - Rezanje Laboratorijska vežba 2 i 3

CNC HAAS TM-1 glodalica

Obrada glodanjem je izvršena na 21/2D numeri ki upravljanoj glodalici HAAS TM-1 (Sl.14). Istovremeno
kretanje je omogu eno duž x-ose i y-ose, dok kretanje po z-osi se vrši nezavisno od prethedne dve.

Slika 14. CNC HAAS TM-1 glodalica

Upravlja ka jedinica obezbe uje intuitvno i log no okruženje, što operateru uveliko olakšava rad.
Kretanje duž osa ograni eno je na 762 x 305 x 406mm. Radno vreteno podržava broj obrtaja do 4000o/min, a
radna memorija unutar upravlja ke jedinice 1GB. Brzi hodovi se odvijaju pri 5,1m/min.

Predmetni nastavnik: Dr Bogdan Nedi , red. prof.

Saradnici u nastavi: Stefan uri , Branislav Trifunovi , Suzana Petrovi Savi , Miloš Mijailovi (student saradnik)