Artemji Sizov

CNC strugovi
Seminarski rad

JUSSS “Ivan Uskokovic”

Mentor: Prof. Ljiljana Vranes

Obrada struganjem je postupak obrade prvenstveno rotacionih delova (vijaka,

navrtki, osovina, vratila, čaura, remenica, ...). Ostvaruje se tako što predmet
obrade izvodi glavno obrtno kretanje, a alat pomoćno pravolinijsko kretanje.
Relativna kretanja alata i predmeta obrade uslovljavaju i vrstu proizvodne
operacije u obradi struganjem (uzdužna i poprečna obrada, izrada konusa i sl.)

početkom 1950ih u SAD nastao prvi strug sa NU-vođenjem, tj. pola

kompjuterizovani. U 1970ima, takođe u SAD, nastaju takozvani CNC-strugovi,
sad kompletno
kompjuterizovani. To znači da radnik više ne radi klasične radove sa strugom,
nego ih kontroliše sa kompjuterom.

Vrste strugova

Zajedničke osobine svih ovih vrsta strugova leži u tome što se predmet okreće, a
nož vrši samo kretanje pomeranja. Ostaloi uslovi rada kao što su: način
učvršćivanja predmeta i njegovo pomicanje, broj noževa upotrebljenih
itsovremen u radu, njihovo učvršćivanje, način pogona njihovog pomeranja itd.

Vrste strugova mogu biti:

- Paralelni strugovi
- Revolverski strugovi
- Čeoni strugovi
- Karuselni strugovi
- Poluautomati i automati
- Strugovi za zasecanje
- Strugovi za kolenaste osovine.

Numerički upravljana mašina– CNC strug

Računarska numerički upravljana mašina (RNU mašina) ili jednostavno
numerički upravljana mašina (NU mašina), (eng. Computerized numerical control
machine, CNC machine), je vrsta obradne mašine koja koristi računarsku
kontrolu da obavi set operacija.
Uputstva za rad mašine su unesena u numeričkom obliku na optički (kompakt
disk, dvd disk), magnetski (hard disk), fleš (usb disk) ili
papirni (bušena traka, kartica) medijum iako je zadnja vrsta zastarela. Uputstva
uključuju definicije varijabli kao što su pozicija, brzina, smer i brzina operacija.
Program unesen u računar RNU mašine sadrži sve instrukcije potrebne za
oblikovanje određenog objekta. RNU mašine mogu da vrše sledeće operacije:
bušenje, sečenje, glodanje, udaranje, pilanje, okretanje, namotavanje, pletenje,
savijanje, zabijanje zakovica, zavarivanje, i druge.
Proces počinje sa definicijom objekta za izradu - matematička definicija ili
tehnički crtež na računaru. RNU programer koristi mat. definiciju da odredi
redosled operacija potrebnih da se proizvede objekt ili izvede proces. Programer
isto utvrđuje alat koji će se koristiti, brzine rada, i koristi posebni programski jezik
da pripremi simbolički program.
CNC strugovi se brzo zameni starije proizvodnje strugovi (multispindle, itd) zbog
svoje jednostavnosti postavljanja i rada. Oni su dizajnirani da koriste savremene
alate i da u potpunosti koriste savremene procese. Deo može biti dizajnirani i
programirani od strane CAD / CAM softvera, i dobijenu datoteku stavili na
mašinu, a kada podesite UJ mašina će poceti da izraduje delove pod
povremenim nadzorom operatera.
Mašina je elektronski kontrolisana putem računara interfejs menija, program se
može modifikovati i prikazane na mašine, zajedno sa simulirane prikaz ovog
procesa. Seter / operatera treba visok nivo veštine da obavljaju proces,
međutim, baza znanja je širi u odnosu na starije proizvodnje mašina, gde je
intimne znanje o svakoj masini smatra suštinski. Ove mašine se često set i vodi
ista osoba, gde operater će nadgledati mali broj mašina (ćelija).
Dizajn CNC strugove evoluirao opet ali osnovni principi i delovi su i dalje
prepoznatljivi, kupola ima alate i indeksira ih po potrebi. Mašine su često
potpuno zatvorene, zbog u velikoj meri na zaštitu na radu (OH & S) pitanja.
Sa dolaskom jeftinih računara, slobodnih operativnih sistema, kao što su
Linuks , i open source softvera CNC, ulazak cene CNC mašina je pala. Na
primer, Sherline čini desktop CNC strug koji je pristupačan po hobiste.
Glavne i pomoćne funkcije G- kod i M – kod

Glavne funkcije ili funkcije uslova kretanja označavaju se slovom simbolom G i

dvocifrenim brojem. Funkcije su definisane odgovarajućim upustvom za
rukovanje određenom mašinom. Kako postoji razlika između pojedinih
upravljačkih jedinica, tako postoji i razlika u značenju glavnih funkcija. Glavne
funkcije po nameni mogu biti: - Funkcija za definisanje sistema programiranja,
- Funkcija za uspostavljanje načina kretanja, brzi korak, interpolacija, rezanje
navoja i drugo,
- Funkcija za definisanje korekcije alata, korekcije poluprečnika alata, korekcije
dužine alata,
- Funkcija za definisanje standardnih ciklusa pri obradi bušenjam ili obradi
struganjem i drugo.