Univerzitet Singidunum Fakultet za primenjenu ekologiju Futura Beograd

Menadment otpada Seminarski rad

OPASAN OTPAD U POLJOPRIVREDI

Profesor:

Doc.dr Dragan kobalj

Student:

Petar Kuzmi, 82/2007

Beograd, Jun, 2009. godine

Sadraj

Uvod...................................................................................................................................3 1. Otpad od poljoprivedne mehanizacije...........................................................................5 1.1. Otpadne materije poljoprivredne mehanizacije.....................................................6 2. Reciklaza otpada od poljoprivredne mehanizacije........................................................8 3. Zagaivanje hemikalijama...........................................................................................10 4. Generisanje i tretman opasnog otpada u Republici Srbiji...........................................11 Zakljuak..........................................................................................................................12 Predlog mera za dalje delovanje......................................................................................14 Literatura..........................................................................................................................15

Opasan otpad u poljoprivredi

Uvod

Prelaskom u novi milenijum oveanstvo se nalo pred velikim brojem izazova. Svedoci smo svakodnevnih upozorenja koja ukazuju na velike probleme koji se javljaju u svim oblastima ovekovog ivota i rada, bilo kao pojedinca, bilo kao lana ue sredine ili ljudske zajednice u celini. Porazna je injenica da su u najveoj meri ovek i njegova tenja za napretkom u svakom smislu rezultirala pojavom najveeg broja problema koji su naa stvarnost, a problemi e se u velikoj meri odraziti i na ivot buduih generacija. Ve nekoliko decenija strunjaci ukazuju na realne opasnosti od zloupotrebe prirode i njenih resursa u cilju zadovoljenja narastajuih potreba stanovnitva nae planete. Praistorijski ovek je iveo u savrenom skladu sa prirodom. Broj stanovnika je bio izuzetno mali, prirodni resursi praktino neogranieni a potrebe pojedinca minimalne i svedne samo na potrebe obezbeivanja golog opstanka. Svoje potrebe za ishranom ovek je zadovoljavao lovom i sakupljanjem plodova u neposrednom okruenju, voda za pie je bila obilato na raspolaganju, stanita su bila prirodni zakloni. U takvoj zajednici, priroda i ovek su proiveli sreno desetine hiljada godina. Prelaskom na poljoprivrednu proizvodnju i pripitomljavanjem ivotinja u odreenoj meri se naruava dotadanji sklad. U stalnoj potrazi za hranom, ovek poinje da kri i pali ume, sprovodi prve primitivne pokuaje ukrtanja domaih ivotinja, prestaje sa dotadanjim nomadskim nainom ivota i stvara prve manje i vee naseobine. Sve navedeno rezultira pojavom prvih problema koje je sa sobom nosio ivot u veim zajednicama na relativno ogranienom prostoru. Sadanje stanje je izuzetno alarmantno. Decenije nemilosrdnog krenja velikih uma ostavile su za sobom pusto. Urbanizacijom i izgradnjom potrebne infrastrukture ogromne povrine obradivog zemljita su nepovratno degradirane. Eksploatacija rudnog bogatstva, nafte i gasa ostavlja za sobom pustinje. Industrijska postrojenja svih vrsta stvaraju profit ne
Strana 3 od 15

Opasan otpad u poljoprivredi vodei rauna o tome da svakodnevno zagauju vodu, vazduh i zemljite. Intenzivan saobraaj zagauje vazduh ak i vie nego industrija. Otpad je zakrio planetu. Sa lica zemlje nestale su brojne biljne i ivotinjske vrste, a neke su pred izumiranjem. Polovina svetskog stanovnitva nema dovoljno kvalitetne vode za pie i pati od neuhranjenosti i gladi. Treina oveanstva nema nikakvo mesto za stanovanje. Ve nekoliko godina unazad stiu alarmantna upozorenja zdravstvenih radnika o bolestima iji je glavni i jedini krivac zagaenje svega oko nas.1 U novi milenijum ulazimo sa ogromnim demografskim, energetskim i drugim problemima, dok priroda vie nije u stanju da prui mogunosti da se nagomilani problemi ree.2

Zagaenje prirode i nepotovanje njenih zakona su uzronik pojave tzv. bolesti ludih krava, genetskih poremeaja, odreenih vrsta trovanja, steriliteta, poveanja broja kanceroznih oboljenja, kao i smrti ili trajnog invaliditeta u sluajevima ekolokih katastrofa 2 ire o tome: ukanovi, M.: Ekoloki izazov, Nolit, Beograd, 1991. Strana 4 od 15

Opasan otpad u poljoprivredi

1. Otpad od poljoprivedne mehanizacije

Proces savremene poljoprivredne proizvodnje za sobom ostavlja i posledice u vidu odreenih koliina otpadnih materija koje potiu od poljoprivredne mehanizacije. U navedene materije spadaju rabljena maziva, rabljeni antifriz, potroeni delovi (pneumatici, akumulatori, preistai i si.) otpadne vode od odravanja mehanizacije i ostalo. Odreene otpadne materije spadaju i u opasne materije. Ukoliko takve materije i njihovi nusprodukti dospeju u tlo, vodu i vazduh, one predstavljaju potencijalnu opasnost po oveka i njegovo okruenje. Rezultat zagadenja je poremeaj ivotne sredine lokalne flore i faune koji se i ne mora odmah ispoljiti, all dejstvo moe trajati veoma dugo, pa i godinama u sluaju nekih supstanci. Mnoge otpadne materije u sebi nose i sirovinski i energetski potencijal. Pravilnim razvrstavanjem, sakupljanjem i ponovnim korienjem (reciklaom) smanjuje se koliina otpada i tede sirovine i energija. Medutim, bez obzira na postojeu zakonsku regulativu u oblasti manipulacije otpadnim materijama, kao i na apele vezane za pravilno odlaganje i mogunost recikliranja mnogih otpadnih materija, eksploatacija poljoprivredne mehanizacije je identifikovana kao potencijalni izvor zagadenja i iz njega proisteklih opasnosti. Sa ekolokog aspekta, proces savremene poljoprivredne proizvodnje, pored utroka energenata, na prvom mestu fosilnog porekla, te emitovanja tetnih gasova iz motora SUS poljoprivredne mehanizacije, takoe ima tetne posledice u vidu generisanja odreenih koliina vrstih i tenih otpadnih materija koje potiu od eksploatacije i odravanja mehanizacije. Bez obzira na nain odravanja mehanizacije i na njenu tehnoloku razvijenost, ak i kod najsavremenijih i najnaprednijih mobilnih sistema primenjenih u poljoprivrednoj proizvodnji, zamena potronih elemenata i radnih fluida je neizbena. Mnoge otpadne materije mogu imati vrednost kao sekundarne sirovine velikog energetskog ili sirovinskog potencijala, ali odreene materije se mogu smatrati i opasnim. Da bi se te materije mogle kvalitetno iskoristiti na odgovarajui nain, neophodni su postupci u smislu njenog sakupljanja, razvrstavanja, pravilnog skladitenja i distribucije do odgovarajuih centara za dalje procesiranje. Meutim, bez obzira na postojeu zakonsku regulativu u oblasti manipulacije otpadnim materijama, kao i na apele vezane za pravilno odlaganje i mogunost recikliranja mnogih otpadnih materija, eksploatacija poljoprivredne mehanizacije je identifikovana kao potencijalni izvor zagaenja i iz njega proisteklih opasnosti.

Strana 5 od 15

Opasan otpad u poljoprivredi

Slika 1: Divlja deponija proljoprivredne mehanizacije

1.1. Otpadne materije poljoprivredne mehanizacije

Otpadne materije od eksplatacije i odravanja poljoprivredne mehanizacije mogu se podeliti na: otpadne tenosti (rabljeno ulje, antifriz), delovi (pneumatici, akumulatori, metalni i nemetalni delovi...) i pratee otpadne materije (otpadna voda od pranja mehanizacije, radioniki otpad, ambalaa...) Ulja, maziva i druge materije koje se koriste pri reparaciji mehanizacije (ulja za mainsku obradu i si.) i tenosti za druge procese u okviru poljoprivredne proizvodnje nisu uzeta u razmatranje. Rabljena ulja su otpadne materije koje nastaju prilikom redovnog odravanja poljoprivredne mehanizacije. Ulja se koriste za podmazivanje motora i transmisije ili kao radni medijum u hidraulikom sistemu. U njima je sadran velik procenat veoma toksinih i kancerogenih supstanci to ih ini opasnim otpadom, tim pre to zbog toga to su u tenom stanju i lako mogu prodreti u tlo i vodu. Preistai za ulje, ukoliko su sa metalnim kuitem (tzv. "spin-on"), nakon skidanja mogu u sebi sadrati i do pola litre ulja, pa da bi se mogli tretirati kao obian vrst otpad, potrebno je ocediti zaostalo ulje iz njih. Upotrebljeni antifriz (na bazi etilen-glikola) je produkt redovnog odravanja motora mobilnih sistema u poljoprivredi. U zavisnosti od vrste i proizvoaa antifriza i od fabrikih preporuka, intervali zamene se kreu od jedne do pet godina. Antifriz je otrovan ako se proguta (utie na centralni nervni sistem), a zbog slatkog ukusa moe biti privlaan deci ili ivotinjama. Nekorieni antifriz je ipak biorazgradiv i vremenom e se etilen-glikol, ako dospe u tlo, razloiti na ugljenik i vodu. Meutim, u korienom antifrizu se, osim etilenStrana 6 od 15

Opasan otpad u poljoprivredi glikola, mogu nalaziti i tragovi tekih metala i drugih supstanci (npr. olovo, kadmijum, bakar, hrom, benzen i antikorozivni aditivi) koje ga ine opasnim otpadom. Ako dospe u kanalizaciju, zemlju ili vodu, antifriz moe biti smrtonosan za biljni i ivotinjski svet. Zamena pneumatika se vri prema stanju, a kriterijumi zamene poljoprivrednih pneumatika su pohabanost rebara ili mehanika oteenja. Iako se ne tretiraju kao opasan otpad, dimenzije i oblik pneumatika su takvi da za njihovo skladitenje treba veoma mnogo prostora. Skladitenje isluenih pneumatika mora biti takvo da se izbegnu potencijalne opasnosti od poara, kao i mogunost da doe do zadravanje vode u njima, jer bi to moglo predstavljati podlogu za razvoj neeljenih insekata (komaraca npr.). Akumulatori se menjaju prema stanju, tj. smatraju se neispravnim kada vise ne mogu pouzdano pokrenuti motor poljoprivredne maine ili vozila. Olovni akumulatori u sebi imaju rastvor sumporne kiseline to ih svrstava u opasan otpad.

Slika 2: Deponija istrosenih akumulatora Plastini otpad po pravilu potie od ambalae (pakovanja eksploatacionih tenosti i tenih hemijskih poljoprivrednih sredstava, od jedne, pet ili deset litara) i brzo se nagomilava na deponijama, zbog slabe razgradljivosti plastinih materijala. Sa druge strane, nerazgradljivost plastinih masa je prednost u smislu da zbog toga plastika direktno ne zagauje zemljite i vodu. U poljoprivrednoj mehanizaciji preovladuju metali na bazi gvoa (sivi liv, elik i elini limovi), a njihova reciklaa postaje aktuelna na kraju radnog veka elemenata i sistema maina ili orua. U nemetalne otpatke koji spadaju u opasni otpad spadaju elementi koji sadre azbest, kao to su zaptivni materijali i frikcione obloge konica i spojnica. Iako je upotreba azbesta za navedenu svrhu smanjena u poslednjim godinama, u postojeim agregatima, a i na tritu se jo uvek mogu nai kompozitni vlaknasti materijali sa azbestnim vlaknima.
Strana 7 od 15

Opasan otpad u poljoprivredi

Slika 3: Otpad sa farmi i istroseni kanisteri pesticida Otpadne vode nastaju na lokacijama na kojima se vri odravanje i reparacija poljoprivredne mehanizacije. Ovde se takode mogu ubrojati i otpadne vode koje nastaju pranjem sredstava mehanizacije korienim za manipulaciju sredstvima za zatitu bilja. Izlivanjem u prirodne vodene resurse (direktno ili preko kanalizacije) ili u zemljite, bez prethodnog tretmana, predstavljaju opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i koliine vode, te umanjuje mogunost njihovog vienamenskog korienja.

Slika 4: Otpadne vode u prirodnom vodotoku

2. Reciklaza otpada od poljoprivredne mehanizacije

Strana 8 od 15

Opasan otpad u poljoprivredi

Sagledavajui mogunosti i sadanje stanje deponovanja odreenih vrsta materija, staro gvoe i elik, obojeni i laki metali i akumulatori spadaju u najtraenije sekundarne sirovine, te se za njih moe rei da se na teritoriji AP Vojvodine recikliraju gotovo u celini. Kritian otpad u oblasti odravanja i eksploatacije poljoprivredne mehanizacije predstavljaju koriena ulja i pneumatici, iz razloga koliina, njihovih karakteristike u smislu uticaja na okolinu i uslova deponovanja. Skladitenje otpadnih ulja mora biti tako izvedeno da ono ne moe curiti iz posuda niti da u posude moe dospeti atmosferska voda. Da bi se mineralno motorno, hidrauliko i transmisiono ulje moglo predati na reciklau, ne sme se meati sa sintetikim uljima, sa gorivima niti sa bilo kakvim drugim otpadnim tenostima. Staro mineralno ulje se pravilno moe iskoristiti na dva osnovna naina: Kao sirovina za izradu novog ulja (najvei procenat predaje rabljenog ulja na rerafinaciju od ukupne koliine sakupljenog ulja imaju Italija - 83%, Nemaka - 61%, Danska - 42% i Francuska - 35%), to je preporuljiv nain rada zbog mogunosti viekratne reciklae. Efikasnost postupka rerafinacije moe biti i do 7080%, to znai da bi se od sakupljenog otpadnog ulja u AP Vojvodini godinje moglo dobiti od 1200 do 1500t rerafinisanog baznog ulja. Kao izvor toplotne energije, kontrolisanim sagorevanjem u namenskim gorionicima koji omoguavaju potpuno sagorevanje i imaju zadovoljavajuu emisiju produkata sagorevanja. Sagoreva se samo staro ulje ili njegova meavina sa gorivima (koinsineracija), ali se time sirovina trajno unitava. Reciklaa antifriza ili njegovo posebno odlaganje kao potencijalno opasnog otpada se ni u AP Vojvodini, a ni sire, ne primenjuje. Recikliranje antifriza se zasniva na filtriranju i/ili destilaciji, zajedno sa ostalim postupcima za odstanjivanje kiselih jedinjenja, metala, kamenca i korozije (neutralizacija, jonizacija). Nakon odstranjivanja kontaminanata, bazni antifriz se oplemenjuje dodavanjem aditiva kojim e mu se obezbediti potrebne karakteristike za ponovnu upotrebu (antikorozivnost, spreavanje penuanja, spreavanje formiranja kamenca...). Pravilnim sakupljanjem i reciklaom antifriza mogue je povratiti ak i do 90% koliine H T 3 . Uslov za to je da se antifriz isputen iz motora skladiti u hermetiki zatvorenim i oznaenim posudama, bez meanja sa drugim otpadnim tenostima. Najvea koliina pneumatika pripada tekim vanputnim vozilima poljoprivredne mehanizacije. Kako je udeo pneumatika prenika preko 20" vei od 50%, to dodatno oteava skladitenje i transport ove vrste otpada. Osnovni naini iskoriavanja pneumatika kao sekundarne sirovine su: Kontrolisano spaljivanje na visokim temperaturama, npr. u cementarama gde se moe dobiti odreena koliina toplotne energije (priblino treina od energije uloene za izradu pneumatika). Korienje celih pneumatika u razne svrhe (ne za mobilnu mehanizaciju): niskogradnja, eleznica i si. Seenje na manje komade, nakon ega se izdvaja metal. Tako dobijen materijal moe se koristiti u razliite svrhe (putevi, razliiti proizvodi, ispune i si.) Devulkanizacija, nakon ega se guma ponovo moe vulkanizovati za upotrebu u razliitim proizvodima. Cena i nii kvalitet proizvoda razlog su za malu primenu ovog postupka
Strana 9 od 15

Opasan otpad u poljoprivredi Protektiranje pneumatika drumskih vozila, ali ne i pneumatika poljoprivredne mehanizacije, jer se se takav postupak obnove ne primenjuje. Sva tri osnovna sastojka akumulatora (olovo, kiselina i kuite) po pravilu se recikliraju u celini. Olovo se koristi u fabrici akumulatora za izradu novih ploa u akumulatorima, kuite se lomi i drobi radi izrade granulata za izradu novih kuita. Kiselina se neutralise u odgovarajuem pogonu, takode u fabrici akumulatora. Ostaju jedino relativno male koliine nusprodukta prerade olova. Plastina ambalaa se posle upotrebe moe iskorititi na sledea dva osnovna naina: u energetske svrhe (kontrolisanim spaljivanjem), u svrhu smanjivanja koliine i obima ambalanog otpada i deliminog ili potpunog odstranjivanja opasnih karakteristika, i za reciklau, kao prerada plastinog otpada za prvobitnu namenu (topljenjem ili hemijskom obradom). Na plastinoj ambalai uglavnom postoji znak da je materijal namenjen reciklai, kao i oznaka o kojoj vrsti plastike je znak. Recikliranjem plastinih masa moglo bi se utedeti do 90% energije u odnosu na onu potroenu na njenu proizvodnju. Meutim, formulacije plastinih masa su razliite, i one esto nisu meusobno kompatibilne. Zato je pravilno razvrstavanje prema vrstama plastike od velikog znaaja za kvalitet reciklae. Drugi problem je zaprljanost plastine ambalae razliitim supstancama, koja dodatno uslonjava i poskupljuje postupke prerade plastinog otpada. Ti razlozi ine odlaganje plastine ambalae postaje rastui problem u sferi manipulacije otpadom. Ostale otpadne materije koje potiu od odravanja poljoprivredne mehanizacije (stari preistai, ambalaa, otpaci koji sadre azbest i si.), ako se ne mogu iskoristiti u drugu svrhu (npr. opet kao ambalaa), deponuju se sa ostalim vrstim otpadom na deponije ili spaljuju. Mnoge od tih materija predstavljaju iskoristive sekundarne sirovine (plastina i metalna ambalaa), ili opasan otpad (prazna ambalaa opasnih materija, azbestni materijali, neoceeni preistai za ulje...). Iako je zakonom odreeno da se sa takvim materijama postupa na poseban nain, moe se rei da uslovi za primenu zakonskih odredbi nisu stvoreni.3

3. Zagaivanje hemikalijama

Rui D., Muzikravi V., Poznanovi N. Otpadne materije poljoprivredne mehanizacije na teritoriji AP Vojvodine, 2008 Strana 10 od 15

Opasan otpad u poljoprivredi Zagaivanje hemikalijama dobija svake godine sve vee razmere. Zemljite se zasipa svakojakim hemikalijama, veoma esto nekontrolisano, a veliki broj jedinjenja ostaje nepromenjen i dospeva preko ishrane u oveiji organizam gde pokazuje razliito dejstvo. Neke od njih su izrazito toksine, dejstvo pojedinih jo nije sasvim ispitano, ali je za veliki broj njih karakteristino da se nagomilavaju u oveijem organizmu i mogu da izazovu razliite posledice. Danas se korienje poljoprivrednog zemljita gotovo ne moe zamisliti bez upotrebe pesticida, herbicida i fungicida. Alternative kojima bi se u irokoj praksi zamenili pesticidi gotovo nema i treba raunati na njihovom primenom i u budunosti. Pesticidi koji se danas koriste su najee male perzistentnosti (postojanosti) i njihova degradacija se obavlja relativno brzo u zemljitu. Meutim, masovnost njihove primene, dozacije, uestalost primene, irok spektar delovanja, a esto i visoka otrovnost primenjenih supstanci mogu u kraem vremenskom intervalu da izazovu drastine promene u kvalitetu i plodnosti zemljita. U naoj zemlji se ve dugo godina uzastopno vre sistematska istraivanja ostataka pesticida u zemljitu. U svim analiziranim uzorcima naeni su ostaci jedinjenja iz grupe hlorovanih ugljovodonika, lindana, aldrina, dialdrina, DDT-a i drugih jedinjenja, s tim to su po pravilu vee koncentracije zabeleene u zemljitu drutvenog sektora i to najvie u zemljitu zasaenom vinogradima. Osim pesticida, zemljite se masovno zasipa fertilnim sredstvima (mineralnim ubrivima), to je dovelo do zagaenja zemljita i drenanih voda sa tekim metalima, nitratima i fosfatima. Ovde naroito treba spomenuti kadmijum i olovo koji u posebnim uslovima, u zemljitu sa velikim pH vrednostima putem lanca ishrane dospevaju u biljke (koje imaju sposobnost njihovog nagomilavanja) i preko njih direktno (sluaj sa salatom i rotkvicama) ili indirektno (preko ovsa, odnosno mleka i mesa) prodiru u ljudski organizam. U ljudskom organizmu olovo i kadmijum se nagomilavaju i ine velike zdravstvene probleme. Mere zastite, ukratko, podrazumevaju smanjenje upotrebe zagaujuih materija u poljoprivredi, dobro organizovanje deponija, zasaivanje biljaka koje su u stanju da upijaju zagaujue materije, pa i otrovne. Na primer, ljubiica moe da ivi u zemljitu bogatim arsenom. I sline druge akcije koje imaju za cilj ouvanje zemljita. Za sve ovo je potrebna dobra volja drave, koja u naem sluaju jo uvek nije spremna na takve poduhvate, a nema ni osnovne zakone vezane za zatitu ivotne sredine.

4. Generisanje i tretman opasnog otpada u Republici Srbiji

Strana 11 od 15

Opasan otpad u poljoprivredi Jedan od najveih problema u Republici Srbiji je odlaganje i tretman opasnog otpada. U grupu opasnog otpada moemo svrstati i industrijski, elektronski, elektrini i medicinski opasan otpad. Kod nas nisu razvijena postrojenja za tretman i odlaganje opasnog otpada, niti odgovarajui prostor za skladitenje istog. Tako da velike koliine opasnog otpada na kraju zavre na komunalnim ili divljim deponijama, a male koliine se izvezu.

Zakljuak
Strana 12 od 15

Opasan otpad u poljoprivredi Zagaenje predstavlja znaajan ekloki problem u Srbiji, koji je nastao kao posledica slabih okvira ekoloke politike i njenog sprovoenja i desavanja u zemlji i regionu u proteklih 15 20 godina. Ekonomski instrumenti su usmereni samo na ubiranje taksi, a ne na svoju osnovnu funkciju, a to je da omogue podrku za ekoloki odgovorno ponaanje. U Srbiji je prisutan i problem degradacije standarda i kvaliteta ivota, koja kod stanovnitva umanjuje motivaciju, da se uopte brine o ivotnoj sredini. Takoe, zastarela tehnologija i uopte loi uslovi u privredi, nisu stvorili uslove za uvoenje postrojenja, koja e doprineti zatiti ivotne sredine. Zagaenju u Srbiji posebno doprinosi nedostatak zakona, uopte o ivotnoj sredini, koji ukljuuje kljune zahteve Evropske unije za zatitu ivotne sredine.

Strana 13 od 15

Opasan otpad u poljoprivredi

Predlog mera za dalje delovanje

Treba se zalagati za usvajanje zakonskog okvira koji e jasno definisati upravljanje otpadom i odgovornost za odlaganje otpada kao i kaznene mere za nepravilno odlaganje otpada. Zalagati se za izgradnju Reciklanog centra koji e prvenstveno sluiti za reciklau opasnog otpada, ali i za reciklau drugih vrsta otpada. Razliitim merama, bilo podsticajnim ili kaznenim primorati proizvoae da stvaraju proizvode koji je reciklabilni. Zalagati se da uvoenje standarda iz oblasti zatite ivotne sredine bude i zakonska obaveza privrednika, jer primena standarda, kao to je to ISO14001 naim privrednicima moe pomoi da budu konkurentniji na svetskom tritu.

Strana 14 od 15

Opasan otpad u poljoprivredi

Literatura
Rui D., Muzikravi V., Poznanovi N. Otpadne materije poljoprivredne mehanizacije na teritoriji AP Vojvodine, 2008 ukanovi, M.: Ekoloki izazov, Nolit, Beograd, 1991. www.poljoprivreda.info www.ekoforum.org.yu

Strana 15 od 15