-1-

SEMINARSKI RAD
(VODOSNADBJEVANJE I ODVOENJE VODA)
-REZERVOARI-

Prof: Mehmed Sari

Student:Ugur Polat

Travnik, maj 2016.god.

-2-

SADRAJ
1. UVOD.............................................................................................................................................3
2. REZERVOARI...............................................................................................................................4
2.2. Kapacitet, masa i dimenzije rezervoara...............................................................................6
2.3. Mjesto ugradnje....................................................................................................................7
2.3.1. Nadzemni rezervoari.................................................................................................7
2.3.2. Podzemni rezervoari.................................................................................................8
2.3.3. Podvodni rezervoari..................................................................................................9
2.3.4. Polu-ukopani rezervoari (rezervoari natkriveni zemljom).....................................10
2.3.5. Prenosivi rezervoari................................................................................................10
2.4. Materijali od kojih se izrauju rezervoari i izgradnja/ugradnja rezervoara......................11
2.5. Konstruktivni elementi rezervoara.....................................................................................13
ZAKLJUAK...............................................................................................................................14
3.
4. Literatura.......................................................................................................................................15

1. UVOD
Skladitenje tene i gasovite robe moe se posmatrati kao skladitenje: -ambalairane tene ili gasovite robe prevedene u teno stanje, koja se
onda posmatra kao komadna roba,
- masovne robe, koja zahtjeva specifine skladine objekte i pretovarna
sredstva (sisteme cjevovoda, ventile, pumpe).
Skladita za tenu i gasovitu robu karakterie:
- posjedovanje odgovarajuih mehanikih i konstruktivnih osobina, koje

-3-

obezbjeuju sigurnost suda u razliitim reimima rada,

- obezbjeenje adekvatnog zaptivanja, kako se ne bi pojavio gubitak
sadraja (ekonomske i ekoloke posljedice),
- postizanje eljenih temperaturnih uslova.
Ovakvi skladini objekti obino se lociraju u grupama, to je naroito
znaajno uzeti u obzir kada se radi o skladitenju opasnih materija.
Skladita za masovnu tenu i gasovitu robu imaju oblik rezervoara.

2. REZERVOARI
Rezervoari predstavljaju hermetiki zatvorena skladita, u kojima se
obavlja skladitenje tenosti (vode, hemikalija ili ostalih opasnih materija
u tenom stanju) ili plinova. Postoji vie razliitih tipova rezervoara u
zavisnosti od:
geometrijskih i konstruktivnih karakteristika,
kapaciteta,
materijala od koga su napravljeni,
karakteristika robe koja se skladiti,

-4-

mesta i naina ugradnje, naina postavljanja,

primjene i drugo.
Karakteristike primjene izgradnje pojedinih tipova regulisani su razvijenom
zakonskom regulativom koja definie sve relevantne aspekte problema
uvanja tenih i gasovitih roba.

2.1.Primjena rezervoara i vrsta robe koja se skladiti

Osnovna namjena rezervoara je skladitenje tenosti i plinova, ali se
njihova primjena definie u odnosu na mjesto i ulogu u logistikom
sistemu i vrsti robe koja se skladiti. U rezervoarima se moe skladititi
voda (za pie, tehnika/industrijska, otpadna), mlijeko, hemikalije, ulja,
nafta i naftvni derivati, plin itd. Veina navedene robe spada u kategoriju
opasnih materija, tako da se pri lociranju, izgradnji i eksploataciji
rezervoara moraju respektovati relevantne karakateristike robe (na
primer,

temperature

na

kojima

dolazi

do

zapaljivosti,

eksplozija,

smrzavanja, korozivna dejstva materije i slino) i potovati odgovarajui

propisi i preporuke o transportu, rukovanju i skladitenju vezani za datu
klasu opasnih materija. U odnosu na mjesto i ulogu takvih skladita u
logistikom sistemu, rezervoari mogu spadati u razliite kategorije. Na
primjer, u sluaju skladitenja pogonskih materijala ili sirovina (razne
vrste hemikalija) rezervoari spadaju u grupu proizvodno prijemnih
skladita, ija je tehnoloka funkcija obezbjeenje rezervi (primjer,
kompleks fabrike siretne kiseline MSK u Kikindi, Slika 1).

-5-

U sluaju skladitenja vode za pie rezervoari spadaju u proizvodno

otpremna skladita (rezervoari kod izvorita vode, bunara i sl.), ili kod
skladitenja naftnih derivata u rafinerijskom kompleksu ije su tehnoloke
funkcije distributivne (primjer rafinerija u Panevu i Novom Sadu, Slika 2).

Takoe, rezervoari za skladitenje naftnih derivata se mogu nai i u

terminalima (na primjer, naftni terminali u lukama i slino), pri emu je
njihova funkcija sabirno distributivna (primer terminala Jugopetrola na
ukarici, Beograd).

-6-

2.2. Kapacitet, masa i dimenzije rezervoara

Kapacitet je odreen unutranjim obimom i visinom rezervoara. Kapacitet
se obino izraava i moe izraavati u m ili litrima. U odnosu na
kapacitet, grade se razliiti rezervoari, to zavisi od vrste industrije gdje
se primjenjuju, njihovoj ulozi i funkciji, vrste robe, ugradnje (nadzemni,
podzemni), materijala od koga su napravljeni i slino. Na primjer: - U
naftnoj i petrohemijskoj industiji kapacitet rezervoara se kree u opsegu
od 1000 do 150000 m3 . Tipini kapaciteti rezervoara za skladitenje
manjih koliina tenosti i plinova kreu se u rasponu od 1000-5000 m3 , a
za vee koliine od 10000 - 20000 m . Kapacitet velikih rezervoara moe
zavisiti od konstrukcije rezervoara (na primjer, rezervoari sa fiksnim
krovom se grade do 80000 m3 , a rezervoari sa plivajuim krovom i do
150000 m3 zapremine). Jedan od najveih rezervoara je izgraen u
Japanu, polu-ukopanog je tipa, kapaciteta od 200000m3 . - U industriji
mleka kapacitet rezervoara od rostfraja se kree u opsegu od 300 litara
(rezervoari u samoj proizvodnji, sa specijalnim dodatnim elementima) pa
do 75000 litara. - Rezervoari za vodu se kreu u rasponu od stotinak litara
(prenosni rezervoari) pa do 20000000 litara (nadzemni rezervoari od
stakla i elika). Masa i dimenzije rezervoara su ograniene tehnolokim
svojstvima tla na/u koje se postavljaju.

-7-

2.3. Mjesto ugradnje

Prema mjestu ugradnje, rezervoari se klasifikuju kao:
Nadzemni rezervoari
Nadzemni rezervoari izdignuti na posebnu konstrukciju (vodo tornjevi)
Podzemni rezervoari
Podvodni rezervoari
Polu-ukopani rezervoari (rezervoari natkriveni zemljom)
Prenosivi rezervoari.

2.3.1. Nadzemni rezervoari

Nadzemni rezervoari predstavljaju najea reenja ugradnje (Slika 3).

Nadzemni
rezervoara
izdignuti

na

posebnu
konstrukciju

se

najee primjenjuju za skladitenje vode. Danas se uglavnom izrauju od

elika, dok su se ranije gradili i od drveta. Sreu se u velikom broju oblika
okrugli, elipsoidni, pravougaoni itd (Slika 4).

2.3.2. Podzemni rezervoari

Podzemni rezervoari se esto ugrauju u proizvodnim kompleksima za

-8-

skladitenje

pogonskih

materija

(vode,

benzina,

hemikalija)

na

benzinskim stanicama. Usljed este potrebe da se u okviru jednog

rezervoara skladite razliite materije (kao to je sluaj na benzinskim
pumpama), ovakvi rezervoari se proizvode sa vie komora, pri emu
njihova konstrukcija i opremanje podlee posebnim propisima (Slika 5).

2.3.3. Podvodni rezervoari

-9-

Podvodni rezervoari se koriste kod naftnih platformi i buotina (Slika 6).

2.3.4. Polu-ukopani rezervoari (rezervoari natkriveni zemljom)

Usljed ekolokih i bezbednosnih pogodnosti, za skladitenje opasnih
materija se koriste i polu-ukopani rezervoari, betonske konstrukcije (Slika
7).

2.3.5. Prenosivi rezervoari

Prenosivi rezervoari se grade u razliitim varijantama i veliinama.
Rezervoari ovog tipa za skladitenje vode se uglavnom prave od
polietilena velike gustine , fiberglasa ili visoko kvalitetnih smola i stakla.
Koriste se takoe za skladitenje pesticida, hemikalija i ostalih tenosti.
Izrauju se mahom u sljedeim varijantama: - etvrtasti ili valjkasti

- 10 -

rezervoari za smetaj na pick-up vozila (Slika 8).

2.4.

Materijali

od

kojih

se

izrauju

rezervoari

izgradnja/ugradnja rezervoara
Generalno gledano, rezervoari se izgrauju od razliitih materijala elika
(galvaniziranog rebrastog ili nerajueg), betona, prednapregnutog
betona, fiberglasa, plastike, titanijuma, drveta itd. Postoje i rezervoari koji
su izgraeni u kombinaciji razliitih materijala, kao na primjer elini
rezervoari u kombinaciji sa staklom ili nekim drugim materijalim u cilju
zatite od korozije. elini rezervoari se izrauju obino od hladno
valjanog elika, koji se povrinski tretiraju slojem cinka. Radi bolje zatite
od korozije, u eline rezervoare se mogu ugraivati obloge od stakla. Na
primjer, vareni elini rezervoari se proizvode u skladu sa odreenim
specifikacijama, pri emu debljina elika zavisi od veliine suda
rezervoara. Sud rezervoara se obino pravi od elinih prstenova odreene
irine, koji se vare jedan za drugi, a debljina donjih prstenova je vea
kako bi donje strane omotaa mogle da podnesu vei pritisak. Obloge za
omota i dno suda mogu biti raene od epoksita ili fiberglasa.
Rezervoari od galvanizovanog rebrastog elika se runo zakivaju, imaju
specifian dizajn i konstrukciju, valovito galvaniziranu elinu oplatu, i
predstavljaju nepromoiva, hermetiki trajna i kvalitetna skladita.
Izuzetno su izdrljivi i nepropustljivi. Nain postavljanja zavisi od veliine
rezervoara, lokacije i lokalnih propisa. Unutranji zatitni sloj se moe
postaviti ili tokom proizvodnje ili po samoj ugradnji rezervoara.elini
rezervoari su esto podloni koroziji (i sa unutranje i sa spoljanje
strane ). Korozija obino poinje sa pojavom jamica na metalnoj povrini.
Sa njihovim napredovanjem javljaju se i otvori.
ak i kroz jako male otvore za godinu dana moe iscuriti stotinu litara
tenosti. Pored rezervoara i cijevi, koroziji su izloeni i svi drugi dijelovi
sistema tako da svi oni treba da budu zatieni od nje. Najbolji metod
zatite od korozije je unutranje oblaganje rezervoara. Izuzetni rezultati
postiu se hladnom galvanizacijom, iako i druge vrste oblaganja (epoksismola, ugljeni katran, poliuretanska boja i dr.) takoe mogu pruiti
pogodnu zatitu u nekim sluajevima. Prije samog oblaganja, potrebno je
pripremiti povrine koja e se tretirati sredstvom zatite kako bi se
postiglo odgovarajue prijanjanje sredstva na materijal na koji se nanosi.
Pored navedenih naina, moe se primenjivati i katodna zatita. U cilju
zatite od korozije, esto se grade i rezervoari u kombinaciji elik beton ili
elik staklo. Kapaciteti rezervoara od elika i stakla se kreu od nekoliko

- 11 -

desetina hiljada litara do nekoliko miliona litara.

Vano je napomenuti da se tokom izgradnje elinih rezervoara mora
sprovoditi i njihovo testiranje na udar, toplotna dejstva, udar projektila, a
vri se i testiranje optereenja rezervoara teretom. Postupci testiranja su
strogo propisani odgovarajuim procedurama na primjer, koji dio
rezervoara se testira (obino je to najizloenije i najosetljivije mjesto),
kolikom pristisku i temperaturama se rezervoar izlae, sa kolike
udaljenosti se ispaljuju projektili, koliko projektila se ispaljuje i kojom
brzinom i slino. Rezervoari se grade od betona i armiranog betona
takoe, pri emu se mora voditi rauna o unutranjoj izolaciji rezervoara.
Beton se koristi za gradnju podzemnih rezervoara,(specijalnih rezervoara
u moru, rezervoara sa posebnom zatitom), i nadzemnih rezervoara za
skladitenje tenosti sa = 0,825t/m3 ). Na primjer, rezervoari za vodu
od armiranog betona se oblau odreenim oplatama, a sve betonske
povrine se premazuju polimer cementnim kompozicijama kako bi se
sprijeilo proputanje rezervoara. Betonski rezervoari se grade na samoj,
predvienoj lokaciji za smijetaj rezervoara.
Rezervoari od fiberglasa se proizvode od dugakih staklenih vlakana u
kombinaciji sa smolama. Ovaj materijal ima odlinu otpornost na koroziju
i mogunost lakog oblikovanja. U nekim sluajevima fiberglas se koristi sa
plastinim omotaem u unutranjosti rezervoara. Podzemni rezervoari od
fiberglasa se obino sklapaju u fabrici i potom ugrauju na datu lokaciju.
Ovakvi rezervoari se moraju paljivo postavljati. Nepravilno postavljanje
predstavlja znaajan uzrok oteenja plastike ojaane fiber-staklom, a
naroito kvarova na cijevovodima. Postavljanje ovih rezervoara obuhvata
odreivanje mijesta za postavljanje tankova i dubinu ukopavanja, potom
samo iskopavanje i postavljanje rezervoara, nasipanje oko njih i obradu
povrinskog sloja. Prilikom postavljanja rezervoara se mogu desiti razni
propusti koji mogu imati i tee posljedice. Na primjer, loe rukovanje pri
postavljanju tanka moe izazvati njegovo strukturno oteenje, moe doi
i do oteenja unutranjeg sloja i katodne zatite. To se odnosi i na
postavljanje cijevi, nedovoljno privrivanje sastava, neodgovarajuu
gradnju postamenta i slino.

- 12 -

2.5. Konstruktivni elementi rezervoara

Konstruktivni elementi rezervoara zavise od mjesta ugradnje (podzemni,
polu-ukopani, nadzemni, podvodni), oblika rezervoara (sferini, cilindrini
ili neki drugi oblik), materijala od koga se proizvodi (elik, beton,
fiberglas, ...) i karakteristika robe koja e se uvati u njemu (naroito ako
se radi o opasnoj robi).
Nadzemni rezervoari vertikalnog cilindrinog tipa se sastoje iz sledeih
elemenata: suda rezervoara, sekundarnog sistema sigurnosti i sistema
cejvovoda.
-Sud rezervoara se sastoji iz dna suda, omotaa (zidova) i krova.
-Omota elinog rezervoara (zidovi) se na primer obino izrauje od
limova debljine 5 mm, irine pojasa150 cm. U odnosu na karakteristike
zidova, na primjer elini rezervoari za skladitenje naftnih derivata mogu
imati razliita reenja.
Krov rezervoara takoe moe imati razliite konstrukcije najee se
koriste rezervoari sa fiksnim krovom, plivajuim krovom ili krovom sa
oslabljenim spojem izmeu krovnog lima i plata.- (znaajan sa aspekta
zatite od isparenja). Rezervoari sa fiksnim krovom eline konstrukcije se
sastoji iz radijalno rasporeenih nosaa, koji se jednim krajem oslanjaju
na omota, a drugim na centralni cilindar.
Plivajui krov rezervoara moe biti dvojakog konstruktivnog rjeenja kao
spoljni ili unutranji plivajui krov. Rezervoar sa spoljnim plivajuim
krovom se sastoji od cilindrine otvorene eline koljke opremljene
krovom koji plovi na povrini uskladitene tenosti. Krov se podie i
sputa zajedno sa nivoom tenosti . Unutranji rezervoar sa plivajuim
krovom je opremljen prostorima koji se mogu iriti, a povezani su sa
rezervoarima pare koji se prilagoavaju promjenama volumena pare
izazvanim temperaturnim razlikama i barometarskim pritiskom. Ovakvi
rezervoari su pogodni za materije koje razvijaju gasove prilikom promene
temperature i pritiska.

- 13 -

3. ZAKLJUAK
Leei elini rezervoar je namenjen za skladitenje nafte i njenih derivata
(izuzev mazuta), a moe se koristiti i za skladitenje i drugih neagresivnih
tenosti. Moe se ugraivati kao nadzemni ili podzemni.
Rezervoari sa grijaima su namjenjeni za skladitenje ulja za loenje,
mazuta, bitumena i drugih materija kod kojih je potrebno odravati
odreenu temperaturu pomou grijaa, a nisu pod pritiskom veim od 0,5
bar.Vertikalni elini rezervoari slue za uskladitenje veih koliina nafte i
njenih derivata, a mogu da se primenjuju i za skladitenje drugih
neagresivnih tenosti.

- 14 -

4. LITERATURA
http://nastava.sf.bg.ac.rs/pluginfile.php/5064/mod_resource/content/0/Vezbe/Microsoft_Word__SKLADISTENJE_TECNE_I_GASOVITE_ROBE.pdf
https://www.scribd.com/doc/139586849/Rezervoari
http://documents.tips/documents/22-rezervoari-za-vodu.html