Калибрисање математичког модела Томсоновог мерног прелива

1. Теоријске основе

Томсонов прелив је уређај за мерење зaпреминског протока течности. Шематски приказ

Томсоновог прелива дат на слици 1. Постављањем прелива у течност долази до подизања
нивоа испред прелива, где се мерењем нивоа h (слика 1) из одговарајућег математичког
модела одређује запремински проток течности.

Слика 1. Шематски приказ Томсоновог прелива

Комбинујући Бернулијеву једначину, једначину континуитета и геометрију Томсоновог

мерног прелива може да се дође до његовог математичког модела.

За идеалан флуид Бернулијева једначина од тачке B до тачке C (слика 2) гласи:

pm v2
H1  z , (1)
g 2g

где су:
H1 – укупна енергија течности у тачки B [m];
pm – надпритисак течности у тачки C [Pa];
 – густина течности [kg/m3];
g – гравитационо убрзање [m/s2];
z – кота тачке C [m] и
v – брзина струјања течности у тачки C [m/s].

На слици 3 приказан је распоред притиска у млазу и каналу, при чему је претпостављено

да су брзине управне на пресек, где облик струјница зависи од односа h1 / P (слика 2). Са
слике 3 види се да је натпритисак у средини преливног млаза (растојање BC ) већи од нуле
pm /  g   0 , па је члан кинетичке енергије v 2 / 2 g  (растојање AB ) мањи за вредност
натпритиска.
Уз услов да је млаз одваздушен, претпоставиће се да је надпритисак по целом млазу
pm  0 , па се из Бернулијеве једначине (1) дефинише брзина струјања:

v  2 g  H1  z  . (2)

Слика 2 Шематски приказ Томсоновог мерног прелива

Слика 3. Распоред натпритисака при преливању флуида преко оштроивичног прелива

Елементарни проток за случај идеалног струјања кроз шрафирану елементарну површину

са слике 3 гласи:

dQid  vdA  vdzdy . (3)

Уврштавањем једначине (2) у (3) и интеграљењем по површини попречног пресека, долази
се до укупног идеалног протока течности:

x  h1

x h1 h1

Qid    vdzdy    2 g  H1  z dz dy   x 2 g  H1  z dz . (4)
0 0

0  0
 0

С обзиром да је x  f  z  , слика 2, из сличности троуглова долази се до везе између

променљивих x и z :

b
x z , (5)
h1

где је b – ширина Томсоновог прелива [m].

Уврштавањем везе (5) у једначину (4) идеални проток постаје:

h1 h1
b b
Qid   z 2 g  H1  z dz  2 g  z H1  z dz . (6)
0
h1 h1 0

Увођењем смене у једначину (6):

H1  z  t ,

dz dt ,

границе интеграције постају:

t1  H1 ,

t2  H1  h1 .

Идеални проток течности сада гласи:

H1h1
b
Qid  2g  t  H1  t dt 
h1 H1
(7)
2 
 5 5
2  3 3 

2g 
  H1  h1 2  H12   H1  H1  h1 2  H12  
b
 .
h1  
5 
  3  

Укупна енергија у пресеку 1 дефинисана је једначином (1), из које се добија разлика
укупне енергије и мерне дубине:

v12
H1  h1  . (8)
2g

Уврштавањем једначине (8) у једначину (7) идеални проток течности добија облик:

 2  v 2 5 / 2 4
 3/ 2 
2  v12  
b   1  
Qid  2 g     H1  H1    .
5/ 2
(9)
h1  
5  2 g  15 
3  2 g  


 



Однос катета уоченог правоуглог троугла са слике 2 дефинише се као:

b 
 2tg , (10)
h1 2

тако да уврштавањем у једначину (9) идеални проток течности постаје:

  2  v 2 5 / 2 4
 3/ 2 
2  v12  
  1  
Qid  2tg 2 g     H1  H1    ,
5/ 2
(11)
2  
5  2g  15 
3  2g  


 



где је угао између оштрих ивица Томсоновог прелива [o].

v12
Ако се занемари додатна брзинска висина  0 , јер је ширина канала B знатно већа у
2g
односу на ширину прелива, тада су висине h1  H1 , односно проток идеалног флуида (11)
добија облик:

4   
Qid  2 tg   2 gh15 / 2 . (12)
15  2 

Проток реалног флуида гласи:

 
Q  CQtg   gh15 / 2 , (13)
 2 

док је коефицијент протока функција следећих бездимензионалних величина:

h 
CQ  f  1 , Re,We,  , (14)
 P 
где су:
Re - Рејнолдсов број    ;
We - Веберов број    и
P – висина прага Томсоновог прелива [m].

Уколико се посматра Томсонов прелив чије су оштре ивице под углом   90 o , тада
једначина (13) постаје:

Q  CQ 2 gh15/ 2 . (15)

Још од времена Томсонових истраживања потиче веома једноставан израз:

Q  ah15/ 2 , (16)

где је коефицијент уз мерену дубину дефинисан као:

a  CQ 2 g . (17)

Обично се узима да је коефицијент a  1,4 , те предходна једначина постаје:

Q  1,4h15/ 2 , (18)

где су димензије Q  m3 /s и h1  m .

Генерално математички модел Томсоновог прелива гласи:

Q  ah1b . (16)

Предходним разматрањем обухваћен је само непотопљен оштроивични троугаони мерни прелив

слика 4а. Сматра се да је троугаони прелив потопљен, слика 4б, ако су испуњена два услова:
 ако је ниво доње воде виши од преливне ивице, тј. z  h1 ;
 ако преливни млаз не одбаци доњу воду, тј. не појави се хидраулички скок.

а) б)
Слика 4. Непотопљени и потопљени оштроивични прелив
 2. Опис лабораторијског постројења

Лабораторијска вежба ради се на пумпном постројењу чији је шематски приказ дат на

слици 5. У пумпном постројењу користи се вода као флуид. Проток воде кроз пумпно
постројење остварује се помоћу центрифугалних пумпи (1) и (2) које погоне
електромотори (3) и (5). Потенциометрима (4) и (6) могуће је регулисати број обртаја
електромотора, а самим тим и проток воде кроз постројење.

Слика 5. Шематски приказ лабораторијског пумпног постројења

Повратним водом (17) вода се доводи у отворени канал (20). У отвореном каналу (20) се
помоћу нивометра (21), када се флуид умири, очитава ниво h1 (mmVS) испред Томсоновог
прелива (22) и очитава се проток електромагнетним мерилом протока (23).

3. Циљ лабораторијске вежбе

Томсонов прелив који је уграђен у лабораторијско пумпно постројење није уграђен према
препорукама из литературе. Не постоји довољна дужина праве деонице испред и иза
прелива, док је решетка за умиривање флуидне струје уграђена иза уместо испред
прелива. Из тог разлога ће се за услове који владају у лабораторијском пумпном
постројењу калибрисати математички модел (16).
За потребе калибрисања математичког модела (16) урадиће се мерење нивоа h1 и
запреминског протока воде Q. Урадиће се два независна низа мерења. Први низ података
користиће се за калибрисање математичког модела, док ће се други низ података
користити за верификацију математичког модела.

4. Резултати мерења

У табели 1 приказани су подаци првог низа мерења, док су у табели 2 приказани подаци
другог низа мерења.

Табела 1. Први низ података мерења

h1 [mm] Qmer [L/min]
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Табела 2. Други низ података мерења

h1 [mm] Qmer [L/min]
1.
2.
3.
4.
5.
6.

5. Обрада резултата мерења

На слици 6 графички је приказана зависност нивоа h1 и запреминског протока воде Q

Томсоновог прелива, нацртана на основу првог низа мерења, табела 1.
 Слика 6. Графички приказ зависности дубине и протока преко Томсоновог прелива

На основу података првог низа мерења, регресионом анализом урађена је калибрација

математичког модела (16), где су добијене вредности коефицијента и експонента а= и
b= .

Користећи измерене нивое h1 из другог низа података, табела 2, из калибрисаног

математичког модела одређене су вредности запреминског протока воде Qmod и унешене у
табелу 3.

Табела 3. Подаци добијени из калибрисаног математичког модела

h1 [mm] Qmod [L/min]
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Верификација калибрисаног математичког модела урађена је поређењем вредности

запреминског протока воде добијених мерењем Qmer (табела 2) и добијених калибрисаним
математичким моделом Qmod (табела 3). На слици 7 графички су приказани резултати
верификације калибрисаног математичког модела Томсоновог прелива.

Слика 7. Верификација математичког модела Томсоновог прелива