RADIJALNO STRUJANJE PODZEMNE VODE

SAVRŠEN (POTPUN) BUNAR

 STRUJANJE PREMA BUNARU
U VODONOSNOM SLOJU SA SLOBODNIM NIVOOM
(PONOR)

dh
Q=A v A=2 r  h v  k
dr
dh
Q  2rhk
dr
 Q dr
hdh  
2k r
h2 Q
 ln r  C
2 2k

2
h0 Q
za r=r0 , h=h0  ln r0  C
2 2k

Q
C ln r0  h0
2

k
 Q r
h h 
2
ln2

k r0
0

Q R
H h 
2 2
ln
k r0
za r=R, h=H 0

Q
c
k H  h 2 2
0 h Q  1.36
k H hc 2 2
0 h
R R
ln log
r0 r0

R- radijus dejstva bunara Q t

R  1.2
b
2H  h0 g
- koeficijent poroznosti
t- trajanje crpljenja
 R
h   r0 ln 
F
G RI
2

r ln J  b Hh g
2

r0 H rK
0
0
0

R
h   r ln  G
F RI
r ln J  H
2
2
za h0=0 0
r 0H rK
0
0
 STRUJANJE IZ BUNARU (IZVOR)

A=2 r  h
dh
Q=A v vk
dr

dh
Q  2rhk
dr
 Q r
h0  h  
2 2
ln
k r0

Q
e
k h 0  H
2 2
j
R
ln
r0
 STRUJANJE PREMA BUNARU
U VODONOSNOM SLOJU POD PRITISKOM (ARTESKI BUNAR)

SAVRŠEN (POTPUN) BUNAR

dh
Q=A v A=2 r  M v  k
dr
dh
Q  2rMk
dr
 Q dr
dh  
2kM r

Q
h ln r  C
2kM
Q
h0   ln r0  C
za r=r0 , h=h0 2kM

Q
C ln r0  h0
kM
Q r
h  h0   ln
2kM r0
za r=R, h=H

Q R
H  h0   ln
kM r0

Q
b
2kM H  h 0 g
R
ln
r0

Q  2.73
b g
kM H  h0
R
log
r0
tj. pošto je H-h0=S i kM=T

2Ts
Q S- depresija vode u bunaru
R
ln T- transmisivnost
r0
 STRUJANJE PREMA BUNARU
U VODONOSNOM SLOJU U POKRETU

Q=A . V0
Q
B
A=M B. V0=k . i0 Q=M . B . V0 M  v0
Za jednoliko strujanje:
kh1   ki 0 x  C1
Q
Za strujanje prema bunaru: kh 2   ln r  C2
2M
Q
Zbirno dejstvo: kh   ki0x  ln r  C
2M
Q
Za x=x0, h=H0 kH0   ki0x0  ln x0  C
2M
Q
C  k ( H0  i 0 x 0 )  ln x0
2M

b g
k h  H0   ki 0 x  x0  b g
Q
ln
2M x0
r
 SPECIFIČNI PRIMERI
STRUJANJA KA USAMLJENIM BUNARIMA

Proticaj na delu pod pritiskom:

Za r=r1, h=M; za r=R, h=H, pa je

Q
b
2kM H  M g
...(1)
R
ln
r1

Proticaj na delu sa slobodnom površinom: Q

c
k M 2  h 02 h
...( 2)
r
ln 1
Za r=r0, h=h0; za r=r1, h=M r0

2MH  M 2  h 02
Za r=r1 (1)=(2), pa kada se eliminiše r1, Q   k
R
dobija se proticaj u svim cilindričnim ln
presecima strujnog polja r0
NEPOTPUN BUNAR U IZDANI SA SLOBODNIM OGLEDALOM

Metoda relaksacije

c
k H e  t 2 hL1  F
G 10r I F s IO
JsinG
1,8 JP
Q
2, 3 log
R M 0 . 3 0

N H H K H H KQ
r0

Važi za: r0/H<0.05 i s/H>0.6

 NEPOTPUN BUNAR U IZDANI POD PRITISKOM

2  k  l  s kls
Po MASKET-u Q  2.73
1.32l 1.32l
ln log
r0 r0

Važi za: l/M1/3 – ¼ i r0/M<0.005-0.008

 KOPANI BUNAR
Q=A . V

A – površina omotača (polulopte)

A=2 r 2

Q dr
dh  
v  k
dh 2k r 2
dr Za r, hH
Za r=r0, h=h0; zar=r, h=h
Q  2kr0 H  h 0b g
h  h0  
Q 1 1F
G

I
J Tj. pošto je s0=(H-h0)
H K
2k r0 r
Q  2kr0 s 0
RAD GRUPE BUNARA
 RAD GRUPE BUNARA
Strujanje pod pritiskom

Q dr Q
d    ln r  C
2kM r 2kM

Q R
Za r=R =H H ln
2kM r
Q R
s ln
2kM r
 U proizvoljnoj tački M, depresija, kao uticaj rada svakog
pojedinačnog bunara je:

Q1 R1
s1   ln
2kM r1

Q2 R2
s2   ln
2kM r2

Qn Rn
sn   ln
2kM rn
Q1, Q2, ......Qn –proticaj svakog pojedinačnog bunara

R1, R2, ....Rn – radijus dejstva svakog pojedinačnog bunara

r1, r2,, ....rn – udaljenost od tačke M do bunara

R1=R2=..............=Rn=R Radijus dejstva grupe bunara

 Depresija u bilo kojoj tački strujnog polja M, izražava se kao zbir uticaja
rada pojedinačnih bunara u toj tački:

sA 
1 F
G R R
Q1 ln  Q2 ln  ......Qn ln
R IJ
2kM H r1 r2 rn K odnosno

1 n R
sA   Q ln
2kM i 1 i
ri

Karakteristični slučaji:

1. Slučaj ukupne depresije u jednom od bunara Bj

Tačka A se pomera na konturu bunara Bj, tako da je:

rj=r0j (r0j-poluprečnik bunara j) a izraz za depresiju u bunaru Bj glasi:

1 j 1 R Qj R 1 n R
sB j   Q ln  ln   Q ln
2kM i 1 ri 2kM r0 j 2M i  j 1
i i
ri
2. Slučaj kada je proticaj svih bunara isti

Q1=Q2=………..,Qn=Q

sA 
Q
2kM
b
n ln R  ln r1 r2 ...... rn g depresija u tački A

3. Slučaj kada se tačka A nalazi na istoj udaljenosti od svih bunara

r1=r2=.........=rn=

Q R
sA  n ln
2kM 
Strujanje sa slobodnim nivoom

Q
h 
2
ln r  C
k
Visina vodenog stuba u tački A, kao posledica rada svakog pojedinačnog
bunara je:
Q1 R1
h H 
2
ln 2

k
1
r1

Q2 R2
h H 
2
ln 2

k
2
r2

Qn Rn
h H 
2
ln 2

k
n
rn
Qi R
H h 
2 2 n
 ln
R1=R2=..............=Rn=R k ri
A i 1
BUNARI PORED GRANICE KONTINUALNOG POTENCIJALA
Metoda ogledalnih slika (metoda preslikavanja)

Fizička (realna) šema

Proračunska šema
Depresija u tački A predstavlja algebarski zbir depresija uticaja realnog bunara

s Ar 
Q R1 Q R2
ln i uticaja fiktivnog bunara sAf  ln
2kM r1 2kM r2
R1=R2=R

Q r2
s A  s Ar  s A f  ln
2kM r1

Depresija u realnom bunaru

r1=r0 r2=2a-r0 (za praktične potrebe može se usvojiti r2=2a)

Q 2a
so  ln
2kM r0
GRUPA BUNARA PORED GRANICE KONTINUALNOG POTENCIJALA
 Qi ri'
kh  ln  c
n

i 1
2M ri
ri'
Za h=H, r=r ’ C=kH b
k H  hA  g 
n

i 1
Qi
ln
2M ri
Depresija u bunaru j: rj=r0j, hA=h0j

ri' Qj rj' ri'

c
k H  h0 j  h j 1

i 1
Qi
ln  ln  i j 1
2M ri 2M r0 j
n Qi
ln
2M ri

' ' '

j 1 Qi ri Q r Qi ri
s j  i1 ln  ln  i j 1
j n j
ln
2kM ri 2kM r0 j 2kM ri
PRIMER
 Q1 r1' Q2 r12' Q3 r13'
S1  ln  ln  ln
2kM r01 2kM r12 2kM r13
'
Q1 r21 Q2 r2' Q3 '
r23
S2  ln  ln  ln
2kM r21 2kM r02 2kM r23
' '
Q1 r31 Q2 r32 Q3 r3'
S3  ln  ln  ln
2kM r31 2kM r32 2kM r03
a) poznato: Q1, Q2, Q3 - nepoznato: S1, S2, S3

Q1 r1' Q2 r12' Q3 r13'

S1  ln  ln  ln
2kM r01 2kM r12 2kM r13
'
Q1 r21 Q2 r2' Q3 '
r23 Sistem linearnih
S2  ln  ln  ln nezavisnih jednačina
2kM r21 2kM r02 2kM r23
' '
Q1 r31 Q2 r32 Q3 r3'
S3  ln  ln  ln
2kM r31 2kM r32 2kM r03

a) poznato: S1, S2, S3 - nepoznato: Q1, Q2, Q3

Q1 r1' Q2 r12' Q3 r13'

S1  ln  ln  ln
2kM r01 2kM r12 2kM r13
' Sistem od n linearnih
Q1 r21 Q2 r2' Q3 '
r23
S2  ln  ln  ln jednačina
2kM r21 2kM r02 2kM r23
' '
Q1 r31 Q2 r32 Q3 r3'
S3  ln  ln  ln
2kM r31 2kM r32 2kM r03
 BUNARI PORED VONEPROPUSNE GRANICE

Fizička šema
Proračunska šema
Depresija u tački A predstavlja algebarski zbir depresija uticaja realnog bunara

Q R1 Q R2
s Ar  ln i uticaja fiktivnog bunara sAf  ln
2kM r1 2kM r2

Q R1 Q R2
s A  s Ar  s A f  ln  ln Odnosno za R1=R2=R
2kM r1 2kM r2

Q R2
sA  ln
2kM r1 r2
Depresija u realnom bunara

2
r1=r0 R
Q
s0  ln 2a
r2=2a-r0 (r2=2a)
2kM r0
 BUNAR U IZDANI OGRANIČENOJ GRANICAMA POD UGLOM OD 900

a) dve vodonepropusne granice

Depresija u tački M

Q R Q R Q R Q R
SM  ln  ln  ln  ln odnosno
2T r1 2T r2 2T r3 2T r4

Q R4
SM  ln
2T r1r2 r3 r4
Depresija u bunaru

F I
lnG J
4
Q R
S0 
2T G b g b gJ
Hr 2a02 b 2a  2 b K 2 2

Radijus dejstva bunara u smislu Dipuia predstavljen je izrazom:

R4
RA 
8ab a 2  b 2 RA  f ( t )
b) dve granice konstantnog potencijala

Depresija u realnom bunaru je:

Q R Q R Q R Q R
S0  ln  ln  ln  ln
2T r0 2T 2a 2T 2b 2T 2 a 2  b 2
 odnosno

Q F2ab I
S0 
2T
ln G
H
r0 a 2  b2
J
K
Radijus dejstva bunara u smislu Dipuia predstavljen je izrazom:

2ab
RA 
a 2  b2
U posebnom slučaju, kada je a=b

RA  a 2
c) Jedna vodonepropusna granica, a druga granica konstantnog potencijala

Depresija u realnom bunaru je:

Q R Q R Q R Q R
S0  ln  ln  ln  ln odnosno
2T r0 2T 2a 2T 2b 2T 2 a 2  b 2

2ab
Q 2b a 2  b 2 RA 
S0  ln Radijus dejstva
a 2  b2
2T 2a u smislu Dipuija
 BUNAR U IZDANI OGRANIČENOJ SA DVE PARALELNE GRANICE

a) izdan ograničen sa dve paralelne vodonepropusne granice

Depresija u proizvoljnoj tački M se dobija superpozicijom realnog i filtivnog

Bunara u toj tački:

S M  S0M  S1  S1*  ...... Sk  Sk* odnosno

i  i  *
SM  S0M   Si   Si
i 1 i 1
 k- broj fiktivnih bunara preslikanih na jednu stranu realnog bunara
S0M – depresija u tački M kao posledica rada realnog bunara
Si – depresija u tački M kao posledica rada fiktivnog bunara sa jedne strane real.

Si* – depresija u tački M kao posledica rada fiktivnog bunara sa druge strane real.

Depresija u tački M je:

Q F
R R R R R R R I
SM 
2T
ln G
H  *  *   
r 1 1  2  2
 *
k k J
K
r – udaljenost tačke M od realnog bunara

1, 1*, – udaljenost tačke M od fiktivnih bunara

Depresija u realnom bunaru je:

Q F
R R R R2 R R R I
S0 
2T
ln G
H
  
b
r0 2a 2b 2a  2b g2

4a  2b
 
b
2a  4 b 4a  4 b
....J
g K
2

R R R2 R R
Radijus dejstva u smislu Dipuija RA  R ....
b
2a 2b 2a  2b g
2
4a  2b 2a  4 b
b) izdan ograničen sa dve paralelne granice konstantnog potencijala

Depresija u proizvoljnoj tački M se dobija superpozicijom realnog i filtivnog

Bunara u toj tački:

S M  S0M  S1  S1*  ...... Sk  Sk*

Q FR  1  *1 R R R R I
SM 
2T
lnG
H   
r R R 2 2
 *     *
k k J
K
 odnosno

Q F
R  1  *1  3  *3  k  1  *k 1 I
SM 
2T
ln G
H  *
r 2 2 4 4
 * 
k
 *
k J
K
Depresija u realnom bunaru je:

Q F
R 2a 2b  3  *3  k 1 *k 1 I
S0 
2T
ln  G
H *
r0  2  2  4  4
*
   
 k  *k J
K
Radijus dejstva u smislu Dipuija

RA 
b gsin
2 ab a
 ab