VODOPRIVREDA 0350-0519, 43 (2011) 252-254 p.

217-226 217
UDK: 627.42:17
Pregledni rad



RIBLJE STAZE U SKLOPU ,,NATURALNOG

UREENJA MALIH VODOTOKA

Miodrag JOVANOVI
Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

REZIME

Ovaj rad se bavi projektovanjem ribljih staza shodno savre-
menom konceptu ,,naturalnog ureenja malih vodotoka.
Prikazana su konstruktivna reenja ribljih staza u vidu
regulisanih renih deonica, ribljih rampi i zaobilaznih
kanala. Objanjenje hidraulikog prorauna ilustrovano je
raunskim primerima. Nekoliko fotografija potvruju da se
,,naturalnom regulacijom malih vodotoka mogu ispuniti
postavljeni hidrauliki, ihtioloki i estetski uslovi.

Kljune rei: regulacija reka, riblje staze

UVOD

Koncept ,,naturalnog ureenja malih vodotoka podrazu-
meva takvo ureenje koje je zasnovano na klasinim
metodama hidroloke, hidraulike i morfoloke analize, ali
zahteva primenu odreenih ekolokih i estetskih principa u
pogledu izbora trase regulisanog korita, oblika poprenih
profila i materijala za izradu regulacionih graevina.

U kontekstu naturalno uredjenih vodotoka, termin ,,riblje
staze oznaava regulisane deonice koje omoguavaju
nesmetanu migraciju riba. Savremeni pristup u regulaciji
reka zasniva se na shvatanju da su reke linijski ekosistemi
za koje vai princip ,,renog kontinuuma [10, 12] koji
podrazumeva ouvanje bioloke raznovrsnosti i dugorone
stabilnosti akvatine flore i faune na celoj duini toka.

Jedan od osnovnih zadataka je obezbeenje nesmetanog
kretanja riba, posebno u zoni vetakih prepreka u renom
koritu, kao to su pragovi, kaskade i razne vrste pregrada.
Slobodno kretanje riba je neophodno i zbog zatite od
ekoloki rizinih dogaaja - na primer, izlivanja i irenja
zagaujuih materija.

Kod malih vodotoka, riblje staze, koje se projektuju tako da
ispune odreene hidraulike i ihtioloke uslove, mogu da se
formiraju: (i) regulacijom nepodesnih deonica i (ii) izgrad-
njom vetakih ribljih prolaza na mestima pregradnih obje-
kata, u vidu ribljih rampi ili zaobilaznih kanala.

Kod velikih kanalisanih reka, riblje staze se grade u sklopu
hidroenergetskih objekata i mogu imati razna konstruktivna
reenja (,,riblje lestve, ,,riblje prevodnice i dr. [7]).
Ovakve - ,,tehnike riblje staze, ovde se nee razmatrati.

UREENE RENE DEONICE

Pri regulaciji strmih renih deonica, javlja se problem malih
dubina, a velikih brzina toka. Ne samo da se tada mora
voditi rauna o stabilnosti korita, ve i o formiranju
zaklonjenih, dubljih mesta, pogodnih za predah riba (riblja
,,odmorita), ili za njihov dui boravak u malovodnom
periodu. Projektno reenje zasnovano na korienju velikih
kamenih blokova podraava pogodne uslove koji postoje na
mnogim malim vodotocima (Slika 1).


Slika 1. Prisustvo kamenih blokova u koritu brdskih reka stvara reim teenja koji povoljno utie na odrivost riblje
populacije, a posredstvom turbulencije, poveava sadraj kiseonika u vodi i time poboljava njen kvalitet (levo: vodotok
iz literature [10]; desno: reka Moravica u Soko Banji).
Riblje staze u sklopu naturanlnog ureenja malih vodotoka Miodrag Jovanovi
218 VODOPRIVREDA 0350-0519, 43 (2011) 252-254 p. 217-226
Tradicionalni pristup u regulaciji brdskih vodotoka
predvia smanjenje uzdunog nagiba dna pomou kaskada.
Meutim, kako kaskade predstavljaju prepreku za riblju
migraciju, sve vie se primenjuju rampe od kamena [1, 13].
Betonske rampe nisu u trendu savremenog ureenja malih
vodotoka (Slika 2).

Tipine vrednosti uzdunog nagiba kamenih rampi su
1:3 1:10. Na podlozi od ljunka ili geotekstila, postavlja
se ,,tepih od najmanje dva sloja lomljenog kamena
(Slika 3). Donji sloj je od sitnijeg, a gornji, od krupnijeg
kamena. Najmanja debljina sloja treba da bude jednaka
dvostrukom preniku najkrupnijeg kamena tog sloja. U
podlogu treba ukomponovati krupne kamene blokove
prenika 0,6 1,0 m, u nepravilnom rasporedu. Kameni
blokovi slue za usporavanje toka i formiranje dubljih
mesta ,,bazena, pogodnih za odmor i boravak riba.



Slika 2. Smanjenja uzdunog nagiba renog korita pomou rampi; levo: pogled nizvodno na rampu u koritu reke Murr
(pritoke reke Neckar) u Nemakoj [3]; desno: betonska rampa na reci Kara.


Slika 3. Piimci konstiuktivnog icicn|a kamcnc iampc.

Dubina toka na kamenoj rampi treba da bude jednaka
najmanje 1/3 1/2 denivelacije razlike kota nivoa na
uzvodnom i nizvodnom kraju rampe. Stabilnost kamena
osigurana je talpama (Slika 3). Nizvodno od rampe,
korito je zatieno od erozije tepihom od kamena na
duini koja nije manja od 10 denivelacija, odnosno 5 m m
[2, 3].

Obale se tite od erozije oblogom od kamenog nabaaja
i vegetacijom, koja doprinosi estetskom kvalitetu ambi-
jenta.

Na Slici 4 pokazano je kako se postojea betonska
kaskada moe, uz relativno male trokove, pretvoriti u
kamenu rampu koja ispunjava hidraulike i ihtioloke
zahteve.


Slika 4. Pretvaranje postojee betonske kaskade sa baze-
nom za umirenje u rampu od kamena (prema [2]).

Na inenjerskom nivou, proraun regulacionih rampi je
veoma uproen. Koristi se Maningova (Manning) jedna-
ina ustaljenog jednolikog teenja, sa empirijski definisanim
Miodrag Jovanovi Riblje staze u sklopu naturanlnog ureenja malih vodotoka
VODOPRIVREDA 0350-0519, 43 (2011) 252-254 p. 217-226 219
otporima usled velike apsolutne rapavosti [5]. Pretpostavlja
se da je popreni presek trapeznog ili pravougaonog oblika.
Projektni uslovi se zasnivaju na izboru protoka, krupnoe,
broja i rasporeda kamenih blokova, kao i najvee brzine
toka koja mora biti u granicama fizioloke izdrljivosti
riblje populacije.

U proraunu se uzimaju u obzir dva projektna protoka -
male i velike vode. Protok male vode (
min
Q ) se najee
usvaja kao protok zastupljenosti 90 95% na krivoj
trajanja. Pri ovom protoku, dubina toka mora biti dovoljna
da obezbedi nesmetano kretanje riba (najmanje 0,2 m), a
najvea brzina toka mora biti ograniena (2 m/s).
Ogranienje brzine toka uslovljeno je da bi ribe mogle da
savladaju otpore pri kretanju. Naime, kolinik preenog
puta (duine rampe) i relativne brzine kretanja ribe (u
odnosu na brzinu toka) daje potrebno vreme plivanja. Ako
je to vreme vee od vremena zamora ribe, premaen je prag
njene izdrljivosti i ona nee biti u stanju da prevali dato
odstojanje. Ne ulazei u fiziologiju riba, ovde se samo
spominje da postoje tri karakteristine brzine plivanja, u
zavisnosti od vremena zamora i biohemijskih procesa koji
snabdevaju miino tkivo neophodnim materijama [17, 18]:
(i) ,,trajna (,,ustaljena) brzina, odriva je u duem
vremenskom periodu, (ii) ,,produena (,,prolongirana)
brzina, odriva je kod veine renih riba u periodu od 15 s
do 200 min i (iii) ,,kratkotrajna (,,eksplozivna) brzina,
odriva je do desetak sekundi, najee samo 5 6 s. Ribe
optimizuju utroak energije menjajui brzinu plivanja u
skladu sa lokalnim uslovima [14]. Postoje podaci o
karakteristinim brzinama plivanja raznih vrsta riba [15, 16,
17], kao i korelacije brzine plivanja sa veliinom ribe i
vremenom zamora [15, 17]. Tako na primer, trajna brzina
plivanja pastrmke iznosi 0,6 1,4 m/s, prolongirana,
2 4 m/s, a kratkotrajna, 4 8 m/s.
Drugi projektni protok protok velike vode ( max
Q
), koji
odgovara povratnom periodu od nekoliko godina, slui za
proveru stabilnosti kamene rampe. U praksi se esto usvaja
velika voda povratnog perioda 10 godina. U naelu, izbor
projektne velike vode predstavlja rezultat tehniko-
ekonomske analize koja treba da prui odgovor da li je
isplativije graditi masivniju (skuplju) rampu, dimenzioni-
sanu prema velikoj vodi dueg povratnog perioda, ili manje
masivnu (jeftiniju) rampu, dimenzionisanu na poplavu
kraeg povratnog perioda, koja zahteva vee trokove
odravanja zbog eih sanacija.

Stabilnost rampe poiva na pravilnom izboru krupnoe
kamena koji ini podlogu rampe. Za ovo je na raspolaganju
veliki broj empirijskih obrazaca [3, 4, 6, 9, 13]. Na primer,
izraz Vitaker i Jegija (Whittaker, Jggi, [13]) definie
karakteristini prenik kamena d
65
u zavisnosti od projek-
tnog jedininog protoka q
max
= f(Q
max
) i uzdunog nagiba
rampe I
d
:

d
65
(q
max
I
d

7/6
)
2/3
(1)

Slian je izraz Robinsona i dr. (Robinson et al. [8, 13] koji
daje srednju krupnou kamena:

d
50
= 0,5 (q
max
I
d

0,58
)
0,529
. (2)

Ovaj izraz vai za d
50
< 0,3 m, relativnu gustinu kamena
(
s
-)/=2,45 2,82 i nagib rampe 10% I
d
40%.
Dobijene vrednosti potrebno je pomnoiti faktorom
sigurnosti 1,15 1,20. Izaraz (1), koji vai za lomljeni
kamen, daje manje vrednosti od izraza (2), koji je izveden
za zaobljeni kamen. Najmanja debljina podloge je: 2 d
50
[13].

RIBLJE RAMPE I ZAOBILAZNI KANALI

Na mestima pregradnih graevina, riblje staze se formiraju
u vidu ribljih rampi ili zaobilaznih kanala. Riblje rampe se
integriu u postojei objekat, a projektuju se tako da u
potpunosti podraavaju prirodne brzake. Grade se od
kamena i odlino se uklapaju u koncept naturalnog ure-
enja malih vodotoka (Slike 5 i 6).

Proraun riblje rampe zapoinje odreivanjem njene duine
i veliine poprenog preseka (Slika 7). Duina rampe
r
L
zavisi od veliine pada koji se rampom savljauje. Tipini
uzduni nagib rampe iznosi: 1 10 1 30
d
I = : : . Popreni
presek je trapeznog oblika, sa irinom u dnu koja, pri proto-
ku
min
Q , obezbeuje dovoljnu dubinu za kretanje riba
30 h = 40 cm.

Krupnoa kamena u podlozi rampe odreuje se na osnovu
empirijskih izraza (1) ili (2). Kameni blokovi, irine
50 60 d = cm i visine koja je bar jednaka dubini toka
(
d
h h ), postavljaju se naizmenino, na razmaku koji
iznosi: (1 5 3 0)
x y
a a d = , , .

Proraun je iterativan. Usvajaju se dimenzije trapeznog
poprenog preseka i dubina toka. Povrina ( A ), irina
vodenog ogledala ( B ), okvaeni obim ( O ) i hidrauliki
radijus ( R ) raunaju se u funkciji date dubine ( h ).
Riblje staze u sklopu naturanlnog ureenja malih vodotoka Miodrag Jovanovi
220 VODOPRIVREDA 0350-0519, 43 (2011) 252-254 p. 217-226
Varira se broj i raspored kamenih blokova, sve dok
raunski protok ne bude priblino jednak projektnom
protoku
min
Q . Pri tome, brzina toka mora biti manja od
dozvoljene brzine (
doz
V =2 m/s).


(a) (b)
Slika 5. Dispozicija dva tipa ribljih rampi u skopu prelivnih graevina; (a) rampa sa ustavom za regulisanje protoka na
uzvodnom kraju i (b) rampa sa slobodnim dotokom, pri emu se prelivanje po celoj irini korita deava samo u periodu
velikih voda. Broj i raspored kamenih blokova definie se na osnovu hidraulikog prorauna.


Slika 6. Primeri ribljih rampi na rekama Doln (Dlln) i Fils (Fils) u Nemakoj [2].



Slika 7. Osnova i popreni presek riblje rampe sa oznakama veliina koje se koriste u proraunu

Da bi se sraunao potreban broj kamenih blokova,
potrebno je najpre usvojiti visinu potopljenosti kamenih
blokova (
pot
h ), koja moe biti jednaka dubini toka ( h ),
ili visini kamenog bloka (
d
h ).

Zatim se raunaju geometrijske veliine:

- povrina projekcije kam. bloka:
d pot
A d h =
Miodrag Jovanovi Riblje staze u sklopu naturanlnog ureenja malih vodotoka
VODOPRIVREDA 0350-0519, 43 (2011) 252-254 p. 217-226 221
- povrina osnove kamenog bloka:
2
4
o
A d = /
- zapremina kamenog bloka:
k o pot
A h =
- povrina kruga pre. 2
x
d a + / :
2
( 2) 4
x x
A d a = + / /
- povrina dna rampe:
r r
A b L =
- broj kamenih blokova:
k r x
n A A = / .
Usvojeni broj kamenih blokova (
k usv
n
,
) dobija se
zaokruenjem sraunate vrednosti
k
n .

Kao to je poznato, hidrauliki otpori se sastoje od
otpora trenja i otpora oblika. Pretpostavljajui turbulen-
tno strujanje po hidrauliki rapavom dnu, otpor trenja se
moe raunati pomou empirijskog izraza Darsi-
Vajsbaha (Darcy-Weisbach) za koeficijent trenja [5]:
1
2log
14 84
s
o
k
R
= ,
,



(3)
gde je
s
k , ekvivalentna peana rapavost, definisana u
funkciji prosene veliine kamena ( d ) ili najkrupnijeg
zrna meavine u podlozi (
90
d ), kao i hidraulikog
radijusa ( R ). Ogranienje za primenu obrasca (3) je:
0 45
s
k R < , .

Koeficijent otpora oblika se takoe definie empirij-
skim izrazom [2]:
4
k d Ad r
C S = / , (4)
gde je
Ad k usv d
S n A
,
= povrina projekcije svih
kamenih blokova na ravan upravnu na strujnice,
r r
O L = okvaena povrina rampe, a
d
C =1,5
koeficijent otpora kamenih blokova.

Koeficijent ukupnog otpora dobija se ponderisanjem
prethodnih koeficijenata shodno njihovom relativnom
uticaju:
(1 )
(1 )
k o o

+
= ,

(5)
gde su faktori ponderacije:
Ad
o
r
S
=

(6)
k usv k
r
n
A L

= .

(7)
Jednaina ustaljenog jednolikog teenja daje brzinu toka
8 ,
d
V g R I = / (8)
a ako je raunski protok Q V A = priblino jednak
projektnom protoku
min
Q , reenje riblje rampe je prih-
vatljivo. U protivnom, projektni elementi se koriguju,
sve dok navedeni uslov ne bude zadovoljen. Dodatni
uslov je da je teenje mirno: Fr=
2
( ) 1 V B g A / < .

Posebnu proveru zahteva brzina u suenim delovima
korita, gde je proticajni profil smanjen usled prisustva
kamenih blokova. Ako se uzme da su u profilu prisutna
tri kamena bloka, tako da je irina vodenog ogledala:
3
s
B B d = i aktivna povrina toka: 3
s d
A A A = , na
osnovu jednaine kontinuiteta proizilazi da je brzina
toka u suenju: ( )
s s
V V A A = / . Ova brzina treba da
bude manja od dozvoljene brzine (
doz
V ), koja priblino
odgovara prolongiranoj brzini plivanja ribe. Proverava
se i uslov: Fr =
2
( ) 1 7
s s s
V B g A / < , .

Primer. Projektovati riblju rampu duine 15
r
L = m, u
nagibu
d
I = 5% (1:20), pod uslovom da pri dubini koja
omoguava migraciju riba h = 0,5 m, brzina toka ne
premai
doz
V =2 m/s pri protoku
min
Q = 1,5 m
3
/s. Naj-
vei protok iznosi
max
Q = 6 m
3
/s.

Reenje. Proraun se obaljva po sledeem redosledu.

(1) Elementi poprenog profila. Pretpostavlja se da je
popreni presek riblje rampe trapezni, irine u dnu b =
3 m i nagiba kosine 1 m : =1:1. Radi lakeg prorauna,
smatra se da je teenje na rampi jednoliko, pa se pri
zahtevanoj dubini h =0,5 m, u ,,slobodnom poprenom
preseku (bez kamenih blokova), dobijaju sledee vred-
nosti:

- povrina ( ) A h b m h = + = 1,75 m
2
;
- okvaeni obim
2
2 1 O b h m = + + = 4,41 m;
- hidrauliki radijus R A O = / = 0,40 m;
- irina vodenog ogledala 2 B b m h = + = 4,0 m.
Riblje staze u sklopu naturanlnog ureenja malih vodotoka Miodrag Jovanovi
222 VODOPRIVREDA 0350-0519, 43 (2011) 252-254 p. 217-226
(2) Krupnoa kamena. Primenjujui izraz (2), za
q
max
=1,5 m
2
/s, dobija se potrebna krupnoa kamena za
podlogu rampe d
50
=0,2 m. Najmanja debljina podloge
od ovog kamena iznosi: 2 0,2=0,4 m, usvojeno 0,5 m.
Dimenzije kamenih blokova se takoe usvajaju: irina
d =0,6 m i visine
d
h =0,6 m, kao i razmak blokova u
pravcu toka i upravno na njega:
x y
a a = = 1 m (Slika 7).
Ako je dubina potapanja kamena
pot
h h = =0,5 m, mogu
se sraunati vrednosti:
d
A =0,30 m
2
;
o
A =0,28 m
2
;
k
=
0,14 m
3
;
x
A =0,95 m
2
;
r
A =45,0 m
2
;
k
n =47,38;
k usv
n
,
= 48
blokova.

(3) Provera propusne moi. Procenjena vrednost ekvi-
valentne peane rapavosti u datim uslovima je:
s
k =
0,15 m (< 0,45 R=0,18 m), pa je na osnovu (3):
o
=0,10. Za procenu vrednosti
k
pomou izraza (4),
neophodno je prethodno sraunati povrinu projekcije
svih kamenih blokova na ravan upravnu na tok:
Ad
S =
14,4 m
2
i povrinu okvaenog korita rampe
r
=
66,21 m
2
. Sledi:
k
= 1,30 (
d
C =1,5). Na osnovu (6) i
(7), vrednosti faktora ponderacije su:
o
= 0,205 i

=
0,258, a na osnovu (5): = 1,87.

Uporeujui vrednosti
o
i
k
, moe se primetiti da
dominiraju otpori oblika usled kamenih blokova, dok je
trenje po dnu od manjeg znaaja.

Primenom jednaine (8) dobija se srednja profilska
brzina V =0,91 m/s. Raunski protok Q V A = =
1,60 m
3
/s odgovara projektnom protoku
min
Q = 1,5 m
3
/s,
a vrednost Frudovog broja: Fr = 0,19, potvruje da je
teenje u mirnom reimu.

(4) Provera brzine u suenjima. Proraun teenja u
suenjima popreim profilima iji proticajni presek
smanjuju tri kamena bloka, daje sledee vrednosti:
s
B =
2,2 m;
s
A =0,85 m
2
;
s
V =1,88 m/s. Kako je:
s
V <
doz
V =
2,0 m/s i Fr = 0,93 < 1,7, zadovoljena su oba, zadatkom
postavljena ogranienja.

Konana potvrda funkcionalnosti riblje staze je zasnova-
na na vremenu zamora ribe. Ako se, primera radi, uzme
da je kratkotrajna brzina plivanja ribljih vrsta u slivu
Velike Morave klena (Leuciscus cephalus), skobalja
(Chondrostoma nasus) i rene mrene (Barbus barbus)
oko 4 m/s, onda je relativna brzina uzvodnog kretanja
ribe na rampi: 4,0-1,6=2,4 m/s, pa je za savlaivanje
rampe duine 15 m ribi potrebno 15/2,4 6 s, to je u
granicama njene izdrljivosti.

* * *

U sluaju kada nije mogue formirati riblju rampu u
sklopu pregradnog objekta, reenje je riblja staza u vidu
zaobilaznog kanala (Slike 8 i 9). Ovo reenje je naroito
primenjivo za postojee pregradne objekte koji nisu
projektovani i graeni u skladu sa savremnim ekolo-
kim zahtevima, pa ih treba naknadno rekonstruisati.


Slika 8. Riblja staza u vidu zaobilaznog kanala: 1
pregradni objekat; 2 zaobilazni kanal; 3 ustava za
kontrolu protoka u kanalu; 4 granica uspora; 5
deonica kanala sa blagim nagibom dna koja slui kao
odmorite za ribe; 6 strma deonica sa kamenim
pragovima. Na nizvonom kraju kanala je izraena
trubulencija, a ovazduenje toka privlai ribu ka
zaobilaznom kanalu.

Kapacitet zaobilaznih kanala moe biti razliit, jer zavisi
od eksploatacionih uslova postojeeg pregradnog objek-
ta. Uzimaju se u obzir dva projektna protoka; najmanji
protok je vezan za ,,bioloki minimum, a najvei, za
odreen procenat srednje vode. U sluaju kada pregrad-
ni objekat slui iskljuivo za zadravanje poplavnih
talasa, zaobilazni kanal se dimenzionie na protok
srednje vode. Najvei uzduni nagib kanala je
1:100 1:120, ali se taj nagib najee ne moe ostvariti
bez pragova ili kaskada. irina u dnu mora biti vea od
1 m, a dubina, vea od 0,2 m.
Miodrag Jovanovi Riblje staze u sklopu naturanlnog ureenja malih vodotoka
VODOPRIVREDA 0350-0519, 43 (2011) 252-254 p. 217-226 223

Slika 9. Primeri zaobilaznih kanala na rekama Varel Beke (Varrel Bke) i teber (Stbber) u Nemakoj [2].

Pragovi kod zaobilaznih kanala (a tokoe i u sluaju
regulisanih deonica) treba da: (i) obezbede projektovani
uzduni nagib dna; (ii) budu izraeni iskljuivo od
kamena, sa biotehnikom zatitom obala i (iii) omogue
formiranje ,,bazena (izmeu pragova) u kojima e ribe
imati povoljne uslove za predah i boravak u malovod-
nim periodima.

Ulazni podaci za proraun pragova sastoje se od hidrolokih
podataka projektnih protoka (Q
max
, Q
min
) i ogranienja
najmanje dubine u ,,bezenima izmeu pragova (0,2
0,3 m) i najvee brzine toka koju ribe mogu da podnesu
(2 m/s).

Na Slici 10 prikazane su karakteristine geometrijske
veliine ije se vrednosti usvajaju. To su: razmak pragova
(L
p
), najvea denivelacija na prelivu (h = 0,1 0,2 m),
veliina kamenih blokova (prenik 0 5 0 8 d = , , m i visina
iznad dna h
d
) i visina preliva (p) koji se formira deliminim
ukopavanjem krupnog ploastog kamena u ljunkovitu
podlogu. Takoe se usvajaju: najmanja visina prelivnog
mlaza (H) i vrednost koeficijenta prelivanja preko irokog
praga (C
Q
= 0,5 0,6 za otroivini kamen, 0,6 0,8 za
zaobljen kamen).

Hidrauliki proraun je uproen. Koristi se jednaina
(ne)potopljenog prelivanja preko irokog praga u kojoj
se zanemaruje brzinska visina dolaznog toka:
3 2
2 3 2
Q p
Q C b g H
/
= / (9)
gde je H - visina prelivnog mlaza (Slika 10). Koeficijent
potopljenosti u izazu (9) moe se, na osnovu empirij-
skih dijagrama iz literature [2, 9], analitiki definisati u
obliku:
15
1 ( ) h H / . (10)


Slika 10. Kameni pragovi sa oznakama koje se koriste u proraunu.
Riblje staze u sklopu naturanlnog ureenja malih vodotoka Miodrag Jovanovi
224 VODOPRIVREDA 0350-0519, 43 (2011) 252-254 p. 217-226
Za 0 8 h H / < , : 1 0 , (nepotopljeno prelivanje). Pri
malom protoku
min
Q , prelivanje je ogranieno samo na
deo praga irine
p
b (Slika 10). U tom sluaju se jedna-
ina (9) reava po
p
b za zadatu vrednost
min
Q i usvo-
jenu (projektovanu) visinu prelivnog mlaza H .

Pri protoku
max
Q , prelivanje se odvija i preko velikih
kamenih blokova, po celoj irini praga
p kp
b b + (Sli-
ka 10), pa se koriste dve jednaine tipa (9) jedna za
prelivanje ploastog kamena sa prelivnom irinom
p
b , a
druga, za prelivanje kamenih blokova, sa prelivnom
irinom
kp
b . (Aditivnost protoka na prelivu nije hidra-
uliki sasvim ispravna, ali je za inenjerske proraune
prihvatljiva.) Visine prelivnog mlaza
1
H i
2
H nisu
poznate, ve se odreuju iterativno probanjem, tojest
variranjem dubine
max
H (Slika 10), sve dok ukupni
protok (na oba preliva) ne bude priblino jednak zada-
tom protoku
max
Q . Najvea brzina vode na pragu, koja
zavisi od denivelacije h :
2
p
V g h = , (11)
mora biti manja od najvee dozvoljene brzine 2,0 m/s.

Korito zaobilaznog kanala ima trapezni popreni presek,
sa irinom u dnu koja se usvaja na osnovu iskustvene
preporuke: 2 5
p
b b = , , dok nagib obala ( m) zavisi od
sastava tla i tipa projektovane obaloutvrde (Slika 10). U
cilju ouvanja estetskog kvaliteta ambijenta, za obale se
koriste iskljuivo biotehnike mere zatite (Slika 11).

Jedan od bitnih aspekata funkcionisanja riblje staze je
provera da li je energija koju ribe troe pri kretanju du te
staze u fizioloki prihvatljivim granicama. (Ve je reeno da
su za pojedine vrste riba ustanovljene korelacije izmeu
brzine plivanja, untroka energije i vremena zamora, a
razvijeni su i matematiki modeli promenljive brzine
plivanja riba pri optimalnom utroku energije [14]). Kako
naprezanje riba zavisi od brzine toka, odnosno od
njegove kinetike energije, u analizi ribljih staza
uvedeni su odgovarajui indikatori, kao to su ,,snaga
toka po jedinici duine:
e
g Q I [W/m] [5] i
,,snaga toka po jedinici zapremine (brzina disipacije
energije toka po jedinici zapremine) [2]:
sr sr e
g Q I g Q h
E
A A L

= =

[W/m
3
] (12)
gde je A
sr
osrednjena povrina poprenog preseka
,,bazena izmeu pragova, a
e p
L L d = efektivna
duina ,,bazena. Prema navodima iz literature [2],
gornja granica je: E =150 200 W/m
3
.


Slika 11. Primer biotehnike zatite obale [10]: 1 noica
od slaganog kamena; 2 dno kanala; 3 geotekstil; 4
faina; 5 sadnice; 6 drveno kolje duine 0,8 1,0 m;
7 iana mrea; 8 seeno granje.

Primer. Projektovati kamene pragove za smanjenje
uzdunog nagiba regulisanog vodotoka ili zaobilaznog
kanala, ako su vrednosti merodavnih protoka:
min
Q =0,20 m
3
/s i
max
Q =2,20 m
3
/s. Dubina u ,,bazenu
(nizvodno od praga) ne sme biti manja od 0,5 m, a
brzina toka na prelivu ne sme biti vea od 2 m/s.

Reenje. Polazi se od usvojenih vrednosti nekih projek-
tnih veliina i raunskih parametara, kao ulaznih poda-
taka:
- razmak pragova:
p
L = 10 m;
- najvea denivelacija na prelivu: h = 0,2 m ( I

=0,02);
- prenik kamenog bloka: d = 0,6 m;
- visina kamenog bloka iznad dna:
d
h = 0,4 m;
- visina ploastog kamena za preliv: 0,4 m;
- visina preliva: p =0,4/2 = 0,2 m;
- najmanja visina prelivnog mlaza: H = 0,4 m;
- koeficijent prelivanja:
Q
C = 0,5.

Miodrag Jovanovi Riblje staze u sklopu naturanlnog ureenja malih vodotoka
VODOPRIVREDA 0350-0519, 43 (2011) 252-254 p. 217-226 225
Najpre se razmatraju hidrauliki uslovi prelivanja pri
protoku
min
Q = 0,20 m. Ako se usvoji denivelacija h =
0,2 m, najvea brzina na prelivu: 2
p
V g h = =
1,98 m/s je manja od dozvoljene brzine (2,0 m/s).

Dubina ,,donje vode iznosi h = 0,3 m, tako da duina
h p + =0,3+0,2=0,5 m odgovara najmanjoj zahtevanoj
dubini u bazenu. Za vrednost h H / =0,3/0,4=0,99, izraz
(10) daje vrednost redukcionog koeficijenta =1,0, pa
se na osnovu izraza (9) dobija potrebna irina preliva
(ploastog kamena):
min
3 2
3 2
2 3 2
0 20
0 53 0 60 m
2 3 0 5 1 0 4 429 0 4
Q
p
Q
b
C g H
/
/
= =
/
,
= , , .
/ , , , ,
=


Sada se moe pristupiti dimenzionisanju korita. Na
osnovu preporuka: 2 5 2 5 0 6
p
b b = , = , , =1,5 m. Ako
se usvoji nagib kosina m= 2, irina korita po kruni
kamenih blokova iznosi (Slika 10):
2 1 5 2 2 0 4
p kp d
b b b m h + = + = , + , =3,10 m,
usvojeno 3 m.

Sledei korak je razmatranje hidraulikih uslova
prelivanja pri protoku
max
Q = 2,20 m. Visina prelivnog
malaza i dubina u bazenu sada se moraju odrediti
iterativno (probanjem), pri emu se uzima u obzir
istovremeno prelivanje preko ploastog kamena (na
nioj koti) i prelivanje preko kamenih blokova (na vioj
koti). Proraun se ponavlja za vie pretpostavljenih
vrednosti dubine uzvodno od praga H
max
(Slika 10), sve
dok zbir protoka na oba preliva ne bude priblino
jednak protoku Q
max
. U nastavku se navode rezultati
samo konanog reenja.

Za pretpostavljenu dubinu
max
H =1,0 m, visina preliv-
nog mlaza iznad ploastog kamenog praga iznosi:
1 max
H H p = = 1,0 - 0,2 = 0,8 m. Za h =0,2 m,
dubina ,,donje vode u bazenu je:
1 1
h H h = =0,6 m.
Tada je
1 1
h H / =0,6/0,8= 0,75, pa sledi 0 99 1 0 = , , ,
a na osnovu (9):

1
3 2
2 3 0 5 1 0 0 6 4 43 0 8 Q
/
= / , , , , , = 0,63 m
3
/s.

Visina prelivnog mlaza iznad kamenih blokova iznosi
(Slika 10):
2 max d
H H h = =1,0-0,4= 0,6 m. Odgova-
rajua dubina ,,donje vode u bazenu je:
2 2
h H h =
= 0,6 - 0,2= 0,4 m. Sledi:
2 2
h H / = 0,67 i = 1,0, pa je
na osnovu (9):

3 2
2
2 3 0 5 1 0 2 4 4 43 0 6 Q
/
= / , , , , , = 1,64 m
3
/s.

Ukupni protok na pragu
1 2
Q Q + =0,63+1,64= 2,27 m
3
/s
priblino odgovara zadatom protoku.

Provera brzine toka u bazenu daje sledee rezultate:
a) Pri
min
Q , srednja dubina je: [( ) ( )] 2 h p H p + + + / =
( ) 2 h H p + / + =(0,3+0,4)/2+0,2=0,55 m, srednja povr-
ina poprenog preseka:
2
1 5 0 55 2 0 55 , , + , = 1,43 m
2
,
a srednja profilska brzina: 0,2/1,43 = 0,14 m/s.

b) Pri
max
Q , srednja dubina je:
1 max
[( ) ] 2 h p H + + / =
(0,8+1,0)/2 = 0,9 m, srednja povrina poprenog prese-
ka:
2
1 5 0 9 2 0 9 , , + ,
= 2,97 m
2
, a srednja profilska brzina:
2,20/2,97 = 0,74 m/s.

Moe se konstatovati da su u oba sluaja brzine toka
ispod dozvoljene granice. Provera brzine disipacije
energije po jedinici zapremine prema izrazu (12) daje:
1000 9 81 2 20 0 2 (1 9 2 97) E = , , , / , , =127 W/m
3
,
to je manje od granine vrednosti 150 200 W/m
3
.

Na kraju, treba jo jednom naglasiti da je hidrauliki
proraun ribljih staza u praksi veoma uproen. Prisutne
su neizvesnosti ulaznih podataka i vrednosti raunskih
parametara (veliine kamenih blokova, vrednosti
koeficijenata rapavosti, prelivanja itd). Zbog toga,
rezultati prikaznog naina prorauna mogu da poslue
samo u poetnoj fazi projektovanja. Za konano reenje
uputno je preduzeti sloenije hidrauliki proraune i
ispitivanje na fizikom modelu. Po zavretku radova,
preporuuje se probni rad riblje staze, tokom koga e se
pratiti njeno funkcionisanje u raznim hidroloko
hidraulikim uslovima i preduzeti mere za korekciju
projektnog reenja, ukoliko se pokae da je neophodno.


Riblje staze u sklopu naturanlnog ureenja malih vodotoka Miodrag Jovanovi
226 VODOPRIVREDA 0350-0519, 43 (2011) 252-254 p. 217-226
ZAKLJUAK

Koncept ,,naturanog ureenja malih vodotoka obavezuje
na igradnju ribljih staza, u okviru regulacije strmih deonica
kod kojih hidrauliki uslovi (male dubine, a velike brzine)
oteavaju kretanje riba, ili u vidu posebnih objekata - ribljih
rampi ili zaobilaznih kanala, na mestima pregradnih
objekata koji spreavaju migraciju riba. Riblje staze na
malim vodotocima se projektuju uvaavajui hidraulike,
konstruktivne, ihtioloke i estetske uslove. Imajui u vidu
neizvesnosti u pogledu ulaznih podataka i vrednosti
raunskih parametara, uputno je projektna reenja revido-
vati po zavrtku izgradnje ribljih staza, u toku njihovog
probnog rada.

LITERATURA

[1] Armanini, A.: Scotton, P.: Criteri di dimensiona-
mento e di verifica delle stabilizzazioni di alveo e di
sponda con massi sciolti e massi legati, Univerzitet
u Trentu, IDR 1/1995.
[2] Fish Passes - Design, Dimensions and Monitoring,
FAO, Rome, 2002.
[3] Handbuch Wasserbau, Naturgeme Gestaltung von
Fliegewssern, Ministrium fr umwelt, Baden-
Wrttenmberg, 1990.
[4] Hartung, F., Scheuerlein, H., Design of Overflow
Rockfill Dams, X. Congress ICOLD, Montreal, 1970.
[5] Jovanovi, M.: Regulacija reka - rena hidraulika i
morfologija, drugo izmenjeno i dupunjeno izdanje,
Graevinski fakultet, Beograd, 2008.
[6] Jovanovi, M., Rosi, N.: Proraun prelivanja
kamenog praga u renom koritu pri malim vodama,
Vodoprivreda, 2010/1-3 (243-245), 2010.
[7] Orsborn, John: New Concepts in Fish Ladder
Design, Volume I - IV, 1982-1984 Final Report,
Project No. 198201400, 81 electronic pages, (BPA
Report DOE/BP-36523-2)
[8] Robinson, K.M., Rice, C.E., Kadavy, K.C., Design
of Rock Shutes, Transactions of ASAE, Vol.41(3),
1998.
[9] Smith, C.D.: Hydraulic Structures, University of
Saskatchewan, 1995.
[10] Stream Corridor Restoration -- Principles, Proces-
ses, and Practices, The Federal Interagency Stream
Restoration Working Group, USDA, 2000.
[11] Tamai, N., Matsuzaki, H.: Estimate of fish habitat
for determination of ecological instream flow, 27.
IAHR Congress, San Francisco, 1997.
[12] Tsujimoto, T., Horikawa, N.: Methodology of
ecological fishway design, 27. IAHR Congress, San
Francisco, 1997.
[13] U.S.Department of the interior, Bureau of
Reclamation, Rock Ramp Design Guidelines,
Denver, 2007.
[14] Videler, J.J., Weihs, D.: Energetic advantages of
burst-and-coast swimming of fish at high speeds,
Journal of exp. Biology, 97, 1982.
Izvori sa Interneta:
[15] http://www.nmri.go.jp/eng/khirata/fish/
[16] http://www.fishbase.org/manual/English/
[17] http://www.fsl.orst.edu/geowater/FX3/
[18] http://herkules.oulu.fi/isbn9514259777/html/
index.html


FISH PASSES IN CONTEXT OF "NATURAL" REGULATION OF SMALL WATERCOURSES

by

Miodrag JOVANOVI
University of Belgrade, Faculty of Civil Engineering

Summary

This article delas with fish passes design within the
contemporary concept of "natural" regulation of small
streams. Structural solutions of fish passes, which take
various forms, such as regulated steep river reaches, fish
ramps, and bypass channels, are presented. Explanation
of hydraulic computations is illustrated by numerical
examples. Several photographs affirm that "natural"
stream regulation can fully satisfy various hydraulic,
ichthyologic, and aesthetic requirements.

Key words: river regulation, fish passes
Redigovano 31.10.2011.